Adaptiran tekstovi:

Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih

istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

UVOD
U
METODOLOGIJU
ISTRAIVANJA

NAUNOG

1. VRSTE ISTRAIVANJA
U metodologiji naunih istraivanja postoje raznolike klasifikacije vrsta
istraivanja. Prema jednoj od njih, prema osnovnim naelima na kojim se zasniva
njihova organizacija, sva istraivanja moemo grubo podeliti na eskperimentalna i
neeksperimentalna. U svakoj od ove dve skupine mogue su dalje klasifikacije
prema nainu i stepenu realizacije tih osnovnih naela, a mogue je takoe
organizovati i kombinovana istraivanja.
Laboratorijski eksperimenti

EKSPERIMENTALNA ISTRAIVANJA

Ekserimenti u prirodnim uslovima

Anketna istraivanja

NEEKSPERIMENTALNA ISTRAIVANJA

Terenska istraivanja
Akciona istraivanja

KOMBINOVANA ISTRAIVANJA

Prirodni eksperimenti
"Ex post facto" istraivanja

Takoe, veoma rasprostranjena klasifikacija naunih istraivanja razlikuje

kvalitativni i kvantitativni istraivaki dizajn.

KVALITATIVNA ISTRAIVANJA

1.1.
ISTRAIVANJA

KVANTITATIVNA ISTRAIVANJA

EKSPERIMENTALNA

VS.

NEEKSPERIMENTALNA

1.1.1. EKSPERIMENTALNA ISTRAIVANJA

Unutar kategorije eksperimentalnih istraivanja glavne vrste su laboratorijski
eksperimenti i eksperimenti u prirodnim uslovima.

LABORATORIJSKI EKSPERIMENTI. Laboratorijski eksperimenti su tipian pristup

prouavanju neposredne socijalne interakcije, npr. takvih pojava kao to je socijalna
percepcija, individualno i grupno odluivanje, grupna dinamika, formiranje i menjanje

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

stavova. Klasini primeri laboratorijskog eksperimenta u socijalnoj psihologiji su erifovi

ogledi o formiranju grupnih normi (Sherif, 1935)1 i Aovi ogledi o konformizmu (Asch, 1952)2.

EKSPERIMENTI

PRIRODNIM

USLOVIMA.

Organizovanje eksperimenata u
prirodnim uslovima motivisano je u prvom redu tenjom da i sama pojava koja je predmet
istraivanja bude prirodna, sa svim svojim elementima i obelejima. Mnoge pojave se iz
razliitih razloga ne mogu izuavati u laboratoriji, u okolnostima koje su vetaki stvorene i
iskonstruisane prema istraivaevoj zamisli. Sem toga, ako je organizovanje eksperimenta
mogue u prirodnim uslovima, izbegavaju se neki od nedostataka istraivanja u

laboratoriji. U prvom redu izbegava se dilema da li se pojave izazvane u laboratoriji

mogu smatrati ekvivalentnim pojavama koje nastaju u prirodnim okolnostima.

1.1.2. NEEKSPERIMENTALNA ISTRAIVANJA

Najvei deo drutvenih pojava nije mogue prouavati eksperimentalno.
Poznati modeli eksperimentalnog istraivanja su neprimenjivi na mnoge pojave iz
etikih razloga. Ispitanike ne moemo izlagati socijalnim situacijama koje naruavaju
njihovu slobodu i prava, samopotovanje, koje bi mogle izazvati nepovoljne
posledice i sl. Neke pojave su suvie sloene, te se na njih ne moe primeniti ni
jedan od poznatih eksperimentalnih modela. I na postojee eksperimente ima dosta
primedaba, kako sa etikog tako i sa konceptualnog stanovita. To su samo neki od
razloga da je najvei deo drutvenih
pojava predmet neeksperimentalnih
istraivanja.
Neeskperimentalna istraivanja se mogu razvrstati na sondana ili anketna
istraivanja u populaciji i na terenska istraivanja u lokalnim zajednicama.

ANKETNA ISTRAIVANJA ISTRAIVANJA NA UZORKU

Da bi uspostavio nestrukturisanu socijaln u situaciju, situaciju u kojoj se, iako je objektivno ista za sve
osobe, javljaju razlike u ponaanju, erif (1935, prema Sherif & Sherif, 1956, str. 249-262) je iskoristio
pojavu poznatu pod imenom "autokinetiki efekat" (osvetljena taka, iako je fiksirana, u potpunom
mraku se opaa kao da je u pokretu). Ta pojava se na relativno jednostavan nain moe izazvati u
laboratoriji. erif je, koristei injenicu da postoje individualne razlike u procenama obima opaenog
kretanja, iskonstuisao razliite socijalne situacije, to mu je omoguilo da utvrdi da li se u
nestrukturisanoj situaciji koja ukljuuje dve ili tri osobe javlja tendencija stvaranja grupnih standarda za
procenu autokinetikog efekta, da li su tako stvoreni standardi razliiti u razliito oblikovanim
eksperimentalnim uslovima i da li oni deluju na procene pojedinaca u novim situacijama u kojim nisu
prisutni ostali lanovi grape.
2

A je organizovao istraivanje koje se sastojalo iz niza eksperimentalnih seansi u kojim je jednog po

jednog ispitanika dovodio u nedoumicu da li da se u proceni svojstava vizuelne drai oslanja na ono to
vidi ili na iskaze dragih osoba koje su pre njega saoptavale svoje "procene". U stvari te drage osobe i
nisu bili ispitanici, one su po odreenom planu, utvrenom od strane eksperimentatora, davale
odgovore od kojih su neki manje ili vie odstupali od stvarne perceptivne situacije a time i od onog to
je ispitaniku u prvi mah bilo oigledno. Ispitanici su tu nedoumicu razreili na razliite naine, ali i tako
to su iskaze o svojim procenama perceptivne situacije usklaivali sa iskazima ostalih prisutnih osoba.
inili su to dovoljno esto da su podaci o njihovim saoptenim procenama dali pouzdanu osnovu za
zakljuak da su njihovi iskazi bili pod uticajem veine.

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Znaajno mesto u drutvenim disciplinama imaju istraivanja koja se bave

prouavanjem rasprostranjenosti odreenih obrazaca socijalnog ponaanja i
dispozicionih svojstva u stanovnitvu (populaciji) ili pojedinim njegovim delovima
(subpopulacijama). Jedna od specifinosti tih istraivanja je da se po pravilu, temelje
na neposrednom prouavanju uzorka jedinica izabranih iz ciljne populacije, a ne na
neposrednom prouavanju ciljne populacije u celini.
Za istraivanja u populaciji je karakteristino da koriste naune postupke za
utvrivanje podataka o sredinskim i personalnim, iniocima za koje se zna ili pretpostavlja
da su povezani sa odreenim nainima ponaanja i doivljavanja ljudi u razliitim
socijalnim situacijma i za utvrivanje tipinih i atipinih, modalnih i devijacionih obrazaca
ponaanja u odreenim socijalnim situacijama. Osnovni cilj istraivanja u populaciji je da
utvrde kakvog su karaktera veze izmeu situacionih i personalnih inilaca, na jednoj
strani, i ponaanja i doivljanja ljudi u socijalnim situacijama, na drugoj. U meri u
kojoj uspevaju da ostvare taj osnovni cilj, istraivanja u populaciji unapreuju nae
razumevanje socijalnog ivota ljudi. Na sistematskim istraivanjima u populaciji
zasnovana su nauna objanjenja ponaanja ljudi npr. u sferi proizvodnih,
ekonomskih, politikih, meuetnikih i sl. socijalnih odnosa. Krajnji je cilj u pojedinim
oblastima istraivanja u populaciji, kao to su npr. izborno ponaanje, trino
ponaanje, naini ishrane, rekreativno ponaanje, religijsko ponaanje, vaspitni
stilovi roditelja i sl., predikcija - predvianje javljanja i menjanja, toka i ishoda
ponaanja u tim sferama socijalnog ivota.
Za istraivanja u populaciji kod nas se odomaio naziv anketa ili anketno
istraivanje. U stranoj literaturi se istraivanja zasnovana na uzorcima iz opte ili
neke specifine populacije nazivaju sondaama ili pregledima (engl. survey ili sample
survey). Najee teme sondanih ili preglednih ili anketnih istraivanja su aktuelna
zbivanja u drutvu ili u pojedinim oblastima drutvenog ivota. Uestalost
istraivanja o pojedinim temama je povezana sa brojem institucija i organizacija
koje se javljaju kao naruioci i korisnici rezultata tih istraivanja. S obzirom da su se
prva pojavila i da su do danas ostala najea u veini razvijenih zemelja,
istraivanja u oblasti javnog mnenja se mogu uzeti kao "prototip" sondanih ili
anketnih istraivanja u optoj populaciji ili pojedinim njenim segmentima. Tipina
tematika ispitivanja javnog mnenja je odnos stanovnitva, posebno pojedinih
njegovih slojeva i grupacija prema aktuelnim politikim, ekonomskim, pravnim,
kulturnim, obrazovnim i sl. pitanjima koja su vana za istraivaa ili za naruioca
istraivanja.
TERENSKA ISTRAIVANJA
Vaan oblik sistematskih neeksperimentalnih istraivanja u drutvenim naukama je

terensko istraivanje. Osnovna odlika tih istraivanja je prouavanje pojava u prirodnim

uslovima, na mestu i u ambijentu u kojem se one javljaju i odvijaju, tj. na "terenu" ili u
"polju" (field research). U elji da se istraivanjem obuhvati celovitost uslova i manifestacija
drutvenog ponaanja, naunici se opredeljuju za detaljnije izuavanje manjih drutvenih

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

zajednica, pojedinih organizacija ili grupa. Model takvih istraivanja su prvi razvili kulturni
antropolozi. Iskustva kompleksnih antropolokih istraivanja prenesena su u sociologiju i
socijalnu psihologiju.
Etnolozi, socijalni psiholozi i sociolozi su razvili postupke za obuhvatno i sistematsko
prouavanje savremenih lokalnih drutvenih zajednica, kao to su sela, manji gradovi i

prigradska naselja. Istraivai bezbednosti su esto u prilici da svoja istraivanja

sprovode u nebezbednim sredinama3 Do podataka istraiva dolazi prvenstveno
neposrednim posmatranjem raznih aktivnosti u zajednici i razgovorima sa lanovima
zajednice koji imaju odreene poloaje i za zajednicu karakteristine uloge. Do
vanih podataka dolazi i analizom proizvoda aktivnosti, dokumentacionog
materijala, raspoloive statistike grae i sl.
Izraz teren za drutvenu sredinu u kojoj se sprovodi istraivanje, kao i
sintagma terensko istraivanje, iako jezikom konvencijom opteprihvaeni, esto
mogu biti neadekvatni za razumevanje konteksta u kojem se sprovode savremena
kvalitativna istraivanja. Terenom se moe oznaavati svaka drutveno definisana
teritorija na kojoj se odvijaju aktivnosti neke grupe. Meutim, drutvena grupa koja
je predmet istraivanja moe imati aktivnosti koje se vezuju za vie takvih teritorija.
Ukoliko je predmet prouavanja, na primer, neka supkulturna grupa, pod izrazom
teren podrazumevaemo sva mesta na kojima lanovi takve grupe uspostavljaju
meusobne interakcije i sprovode aktivnosti. Terenski rad, takoe, obuhvata
istraivake aktivnosti koje podrazumevaju boravak istraivaa u institucijama u
kojima e prikupljati sekundarne podatke.
U literaturi se pod terenskim radom uobiajeno podrazumeva kvalitativni
pristup u kome istraiva prouava lanove male drutvene sredine. Istraiva
direktno posmatra ponaanje i neposredno komunicira s osobama koje istrauje u
njihovom ivotnom okruenju. Kroz viemesene ili viegodinje interakcije s njima,
istraiva saznaje mnogo o uesnicima, njihovim ivotnim istorijama, obrascima
ponaanja, interesovanjima, navikama, oekivanjima. Uporedo s tim, paljivo
prikupljajui i analizirajui relevantnu dokumentarnu grau, istraiva je u poziciji da
istrai i kontekst u kojem se ispitivana pojava manifestuje.
Fleksibilnost je znaajna karakteristika terenskog rada, a mnogi smatraju i
kljuna prednost kvalitativnih istraivanja. Terenska istraivanja se retko kada mogu
usmeravati fiksirano planiranim istraivakim koracima. Iskusan istraiva e lako
prepoznati potencijale za sprovoenje istraivanja, pravovremeno reagovati na sve
eventualne prepreke, usmeravati istraivaki fokus na sve relevantne novonastale
situacije i odnose. Od terenskog istraivaa oekuje se ne samo dobra
organizovanost ve i spremnost na donoenje odluka u skladu s uslovima terenskog
3

ire o terenskom radu u nebezbednim sredinama u uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti

kvalitativni pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti, str. 102-109.

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

rada. Zato se plan terenskog istraivanja uvek posmatra kao otvoren vodi koji valja
redefinisati i upotpuniti odlukama usklaenim s konkretnom istraivakom
situacijom. Kako istraivaki proces odmie, istraiva e se sve vie fokusirati na
manji broj pitanja i uspostavljati sve vei stepen kontrole nad procesom prikupljanja
podataka.
Kompleksnost terenskih istraivanja nalae snalaljivost istraivaa i
sposobnost da razumeju kulturni kontekst u kojem sprovode svoje istraivanje 4. Oni
istrauju pojave i procese u prirodnom okruenju, a onda se vraaju na sopstvenu
istraivaku poziciju i pokuavaju da uoe obrasce. Takav proces simultanog
menjanja perspektiva odvija se kontinuirano dok traje prikupljanje podataka i treba
da rezultira produbljenim razumevanjem istraivane pojave.
Pripreme za terenski rad podrazumevaju dobru prethodnu obavetenost o
sredini u kojoj e se istraivanje sprovesti i svim lokalnim prilikama, formulisanje
fleksibilnog plana rada, spremnost za uspostavljanje adekvatnih odnosa sa
lanovima grupe koja e se istraivati i institucija u kojima e se prikupljati postojei
podaci, kao i dobru organizaciju uloga svih aktera istraivakog procesa. Takoe,
svakom ozbiljnom kvalitativnom projektu treba da prethodi period priprema svih
osoba koje e biti ukljuene u istraivaki proces, bez obzira na to da li e oni
uestvovati u kompletnom istraivanju ili samo u odreenoj istraivakoj fazi.

1.1.3. KOMBINOVANA ISTRAIVANJA

Kombinovanjem organizacionih elemenata navedenih vrsta istraivanja, mogu
nastati nova, meusobno veoma razliita metodska reenja. S obzirom da u istom
istraivanju mogu biti zastupljeni i eksperimentalni i neeksperimentalni elementi,
bilo na nivou organizovanja istraivanja u celini ili na nivou samo pojedinih faza
istraivanja, npr. u prikupljanju podataka, obradi podataka, logikom modelu
interpretacije nalaza i sl., sva takva metodska reenja moemo uslovno oznaiti kao
"kombinovane metode". U literaturi ih sreemo pod razliitim terminima, npr. kao
"akciona" istraivanja, "prirodne" eksperimente, "Ex post facto" istraivanja i sl.
AKCIONA ISTRAIVANJA5. Akciona istraivanja su poseban tip istraivanja
podesnih za istraivanje drutvenih promena. Ova sintagma se primenjuje za
oznaavanje veoma raznolikih metodolokih postupaka kojima je zajedniko da
objedinjavaju saradnju, uenje i akciju istraiva i ispitanik, a usmereni su ka
nekom tipu socijalne transformacije. Akciona istraivanja su zbirni termin za brojne
istraivake pristupe u kojima istraivai rade zajedno sa uesnicima istraivanja,
4

ire o vetinama potrebnim za terenski rad u uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni
pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti, str. 96-98.
5

ire o akcionima istraivanjima u tekstu uri, S., Milainovi, S. (2011). Metodoloki principi primene
uesnikog akcionog istraivanja. U: S. Mijalkovi, D. Suboi, Z. Vukainovi-Radojii (Ur.),
Suprotstavljanje savremenom organizovanom kriminalu i terorizmu (str. 305-318).

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

tako da se smo istraivanje odvija kroz cikluse terenskog rada, refleksije,

planiranja, istraivanja i akcije.
U svojoj klasinoj formi akciona istraivanja obino podrazumevaju viefaznu
proceduru (Dijagram 1), koja obuhvata ispitivanje, akciono planiranje, pilotiranje
nove prakse i evaluaciju ishoda, a svaka faza podrazumeva prikupljanje i analizu
podataka i izvoenje nalaza. Akciona istraivanja se karakteriu kao "saznavanje uz
delovanje". U praksi to znai da se najpre utvrdi problem, preduzme se neka akcija
da se taj problem rei, samere se efekti tih akcija i, ako oni nisu zadovoljavajui,
nastupa se sa novim ciklusom promena. Uesnika istraivanja takoe slede ovakav
ciklus koraka, uz uee relevantnih aktera u svakoj fazi istraivanja.

DIJAGRAM 1. Koraci u akcionom

istraivanju
I Dijagnoza (identifikovanje ili definisanje
problema)
II Planiranje akcije
III Preduzimanje akcije
IV Evaluacija (procena posledica akcije)
V Sumiranje znanja (identifikovanje
optih nalaza)
Specifina priroda uesnikih istraivanja i posebno ciljevi usmereni na razumevanje
konteksta i subjektivnih dimenzija prirodno upuuju na zakljuak da se ovaj tip
istraivanja primarno planira u kvalitativnom pristupu. Ipak, uz dominantno
kvalitativne, ovaj tip ispitivanja esto podrazumeva primenu i pojedinih
kvantitativnih tehnika (anketiranje, skale, statistike analize) kako bi se osigurala
pouzdanija interpretacija.
PRIRODNI EKSPERIMENTI. Planiranje drutvenih promena je okolnost koja
omoguuje da se u periodu neposredno pre njihovog sprovoenja sistematski izue
odreene pojave a zatim se iste pojave izuavaju i u novim uslovima. U
organizacionom pogledu ovo istraivanje moe povezivati elemente sondanog i
terenskog istraivanja. Izmeu "eksperimenta u prirodnim uslovima" i "prirodnog
eksperimenta" razlika je u tome to se prvi sastoji iz situacija koje se organizuju
iskljuivo u cilju istraivanja a drugi se sastoji iz situacija koje imaju za cilj
ostvarenje odreenih drutvenih efekata a ne istraivanje.

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

"EX POST FACTO" ISTRAIVANJA. Opta odlika ovih istraivanja je da se

organizuju u povodu nekog dogaaja koji se odigrao. esto su to neoekivana
zbivanja koja dovode do znatnih promena u ponaanju ljudi. Sistematsko izuavanje
tih promena omoguuje da se utvrde efekti neoekivanog zbivanja. Samo
istraivanje najee poprima organizacioni oblik sondae ili ankete.

1.2. KVALITATIVNA VS KVANTITATIVNA ISTRAIVANJA

Kvalitativna i kvantitativna istraivaka tradicija razvijale su se paralelno, kao
dve relativno nezavisne oblasti. Konstatujui da je u veini oblasti drutvenih
istraivanja kvalitativna metodologija jo uvek drugi izbor, Mojzer i Leper (Meuser
& Lschper, 2002) navode da je glavni razlog za to opte oekivanje da drutvena
istraivanja treba da ponude gole injenice, tj. precizne statistike uvide u
distribuciju specifinih vrsta ponaanja meu razliitim segmentima populacije. Zato
ne iznenauje to je kvantitativna tradicija u duem periodu imala znatno iru
primenu. Kvalitativne istraivake studije obino trae mnogo vie vremena da bi se
formulisao istraivaki nacrt, prikupili i analizirali podaci i izveli rezultati nego to to
trae kvantitativne studije.
Rezimirajui razlike izmeu kvalitativnog i kvalitativnog pristupa, Dabz
(Dabbs, 1982:32) navodi da se pojam kvaliteta vezuje za pitanja ta, kako, kada i
gde, za pitanja sutine i ambijenta. S druge strane, kvantitet se odnosi na
utvrivanje koliine, uestalosti i merenje stvari. Razlike izmeu kvalitativnih i
kvantitativnih istraivanja Flik i saradnici (2004:8-9) saimaju u dve take. Najpre, u
kvantitativnom istraivanju najee se insistira na nezavisnosti istraivaa od
predmeta istraivanja. Kvalitativna istraivanja se, s druge strane, oslanjaju na
istraivaevu subjektivnu (sistematski kontrolisanu) percepciju kao na komponentu
koja uestvuje u rezultatima dobijenim istraivanjem. Dalje, u procesu prikupljanja
podataka kvantitativna istraivanja se oslanjaju na visokostandardizovane postupke.
Kvalitativna istraivanja su u tom smislu mnogo fleksibilnija i mogu se lake
prilagoavati konkretnim situacijama u kojima se sprovodi istraivanje.
Meutim, iako se u kvantitativnom pristupu istrauje ljudsko iskustvo izraeno
brojanim kategorijama, a kvalitativni pristup podrazumeva detaljan opis i analizu
kvaliteta istraivanih segmenata ljudskog iskustva, ova dva pristupa nisu
dijametralno suprotna. Oba pristupa se temelje na uverenju da drutveni svet realno
postoji i da ga je mogue ispitivati. Dalje, oba pristupa, utemeljena na posebnim
teorijskim konceptima, razvila su se kao dva logiki dosledna nauna prilaza
drutvenoj stvarnosti.
U Tabeli 1 sumirane su glavne razlike izmeu dva istraivaka pristupa prema
njihovim pretenim obelejima koja se odnose na: istraivake ciljeve, pristup,
uzorak, prikupljanje i analizu podataka, kao i kriterijume valjanosti.
7

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Tabela 1. Uporedne karakteristike kvalitativnih i kvantitativnih istraivanja

Ciljevi

Pristup

Uzorak

Prikupljanje
podataka

Kvalitativna istraivanja

Kvantitativna istraivanja

Eksploracija
Ispitivanje percepcija, miljenja
ivota subjekata
Razumevanje znaenja
Induktivan,
Pretpostavlja viestruku i dinamiku
drutvenu stvarnost,
Utemeljen, orijentisan na otkrie,
eksplorativni, opisni,
Holistiki orijentisan,
Kontekstualan,
iroko fokusiran,
Usmeren na proces,
Prirodni uslovi, nekontrolisano
posmatranje,
Podaci prethode teoriji,
Podaci su valjani, bogati, stvarni,
duboki
Subjekti, uesnici, informanti,
Namerni i teorijski uzorak,
Fleksibilan plan uzorka (do dostizanja
zasienosti podacima)
Istraiva kao glavni istraivaki
instrument,
Dubinski nestrukturisani intervjui,
Grupni intervjui i diskusije,
Terenski rad,
Uesniko posmatranje,
Kvalitativna analiza dokumenata,
fotografija, audio i video-zapisa

Konfirmacija
Traenje uzronih objanjenja
Testiranje hipoteza
Predikcija
Deduktivan,
Pretpostavlja stabilnu stvarnost,
deljivu na zasebne fragmente,
Orijentisan na verifikaciju,
obrazloen, redukcionistiki,
Partikularistiki orijentisan,
Usmereno fokusiran,
Orijentisan na rezultate,
Kontrolisano posmatranje,
eksperiment,
Teorija prethodi podacima,
Podaci su pouzdani, tvrdi,
ponovljivi
Ispitanici,
Sluajni uzorak,
Unapred fiksiran plan uzorka
Standardizovani istraivaki
instrumenti (upitnici, skale, testovi),
Anketiranje,
Standardizovani intervjui,
Kvantitativna analiza dokumenata

Analiza

Sekvencijalna, traje tokom celog

istraivakog procesa,
Tematska, komparativna analiza,
Veliki znaaj interpretacije

Zasebna faza istraivanja, poinje

po zavretku prikupljanja podataka,
Statistika analiza,
Male mogunosti za interpretativno
miljenje

Strogost

Verodostojnost, autentinost,
tipinost i transferabilnost
(prenosivost)

Unutranja/spoljanja valjanost
Uoptivost

Vremenom se polarizacija izmeu kvalitativnog i kvantitativnog pristupa

postepeno gubila kroz sve plodonosnije poduhvate njihovog komplementarnog
korienja. Praksa savremenih akademskih istraivanja jasno ukazuje na sve ee i
plodnije angaovanje oba pristupa unutar jedne istraivake studije. Dananju
istraivaku praksu karakterie multimetodski pristup u kojem se, u svrhu
uspostavljanja to dubljeg razumevanja istraivanih fenomena, paljivo kombinuje
8

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

primena istraivakih metoda iz razliitih tradicija (Barbour & Barbour, 2003:179).

Tako se, umesto dugo voene debate u kojoj su ova dva pristupa suprotstavljana
jedna drugom, u novijoj literaturi rasprava o odnosu kvalitativnih i kvantitativnih
istraivanja fokusira na planiranje to adekvatnijih modela primene elemenata oba
pristupa u istraivakim projektima. Kraj 20. veka u metodolokoj literaturi je
obeleen pokuajima kreiranja multimetodskih pristupa i pozivanjem na
transdisciplinarnost u istraivanjima. Takav pristup podrazumeva primenu vie
metodolokih postupaka, angaman razliitih disciplina, kao i prevazilaenje
prethodno uanenih epistemolokih pozicija pozitivizma i interpretatizma (Snape &
Spencer, 2003:15).

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

2. TEHNIKE ZA PRIKUPLJANJE PODATAKA

U drutvenim istraivanjima koriste se tri iroke grupe postupaka ili tehnika za
prikupljanje podataka.

Jednu grupu ine razne tehnike neposrednog posmatranja. One su sistematski

razvijane u okviru izuavanja grupne dinamike.

Drugu grupu ine tehnike koje se temelje na verbalnoj usmenoj ili pisanoj
komunikaciji izmeu istraivaa i ispitanika. U toj grupi se nalaze razliite
tehnike za voenje polustrakturisanog i strukturisanog razgovora i brojne
varijante tehnike upitnika i tehnike skaliranja.

Treu grupu ine tehnike analize sadraja proizvoda koji nastaju u procesu
socijalne interakcije (npr. analiza poruka, iskaza i replika, pisama i beleki,
knjievnih i drugih umetnikih dela, sadraja koje emitiju masovni mediji i si.)
i/ili proizvoda koji imaju status socijalno relevantne dokumentacije (zakoni,
propisi, svedoanstva, dnevnci, memoari i si.)

S obzirom da smo terminom metod oznaili osnovna naela na kojim poiva

ukupna organizacija jednog istraivanja, terminom tehnika oznaiemo sve jasno
strakturisane postupke, bilo da su standardizovani ili ne, kojim se u istraivanjima
realizuju pojedini istraivaki zadaci i aktivnosti.

2.1. POSMATRANJE
Posmatranje socijalnog ponaanja ljudi je jedan od najvanijih izvora naih
svakodnevnih i naunih saznanja o socijalnim pojavama - socijalnim zbivanjima i
socijalnim odnosima. U svakodnevnom ivotu ljudi posmatraju svet oko sebe,
uoavaju i prate razna zbivanja i tako dolaze do podataka koji su im potrebni da bi
uskladili svoje postupke sa onim to se deava oko njih i da bi mogli uestvovati u
tim zbivanjima. Tehnike posmatranja koje se koriste u naunim istraivanjima su
samo usavreniji oblici tog svakodnevnog posmatranja. Njihova "usavrenost"
ogleda se pre svega u tome to polaze od odreenog cilja posmatranja, koji moe
biti veoma uopten ili sasvim specifian, to se oslanjaju na unapred sainjen plan
posmatranja, koji takoe moe biti prilino uopten ili veoma dataljan, i to redovno
koriste neki od naina registrovanja zapaanja, koji mogu biti jednostavni zapisi ili
precizno razraeni sistemi registrovanja. Ako su cilj, plan i nain registrovanja samo
naznaeni, bez preciznijih odreenja, onda se radi o slobodnom ili nestrukturisanom
posmatranju. Zadatak posmatraa je da izvri "izvianje", da blie upozna i opie
manifestnu stranu posmatranih pojava. Posmatra ima slobodu da u toku
posmatranja dopunjava plan posmatranja, da primenjuje onakav nain registrovanja
koji je u datoj situaciji najprikladniji. Kada su cilj, plan i nain registrovanja jasno
definisani i detaljno razraeni, govorimo o strukturisanom ili standardizovanom
posmatranju. Zadatak posmatraa je da doslovno sledi plan posmatranja, da vodi
protokol posmatranja na unapred utvren nain. Posmatra je obavezan da se
10

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

pridrava standardizovane procedure, ne sme u nju da unosi nikave izmene. Da bi

se pripremili za nauno posmatranje, posmatrai prethodno prolaze kroz sistem
obuke, uvebavanja i provere. Kod standardizovanih tehnika posmatranja obuka
posmatraa moe trajati po nekoliko meseci. Tek kada postignu dovoljno visok
stepen pouzdanosti, valjanosti i objektivnosti u zapaanju i registrovanju zapaanja,
pomatrai mogu poeti sa posmatranjima koja su u funkciji sistematskog
prouavanja neke pojave, npr. toka i dinamike procesa grupnog odluivanja,
grupnog reavanja problema i sl.
Posmatranje zbivanja u grupi podrazumeva da se posmatra takoe nalazi u
grupi ili u blizini grape. Samo prisustvo posmatraa moe da utie na ponaanje
lanova grupe. Izmeu posmatraa i lanova grupe se nuno uspostavlja izvestan
odnos. Uzimajui taj odnos kao kriterijum, grubo moemo razlikovati dve vrste
posmatranja - "bez uestvovanja" i "sa uestvovanjem" posmatraa u grupnim
aktivnostima. Posmatranje "bez uestvovanja" imamo onda kada se posmataraevo
prisutvo objasni na nain koji je razumljiv za grupu i grupa se bavi svojim
aktivnostima na uobiajen nain, ne obraa panju na posmatraa, sa vie ili manje
uspeha zanemaruje njegovo prisustvo. Druga varijanta, u kojoj nema nikakvog
uestvovanja je, kada osobe ije ponaanje je predmet posmatranja i ne znaju da su
posmatrane. Takvo posmatranje se moe izvesti u specijalno ureenoj laboratoji. Te
dve varijante se esto koriste u prouavanju fenomena grupne dinamike i
interpersonalnih odnosa koji se javljaju u procesu grupnog reavanja problema,
grupne diskusije i sl. Posmatranje "sa uestvovanjem" je komplikovanija i delikatnija
tehnika, koja je koriena u vie razliitih studijama o lokalnim zajednicama, verskim
sektama, adolescentskim gangovima i sl. Posmatra zauzima mesto lana grupe i
uestvuje u grupnim aktivnostima u skladu sa ulogom koju je dobio u grupi. U jednoj
varijanti lanovi grupe znanju da je on istraiva koji se interesujc za njihove
aktivnosti, a drugoj oni to ne znaju. Uvek kada su osobe predmet posmatranja a ne
znaju, od njih nije dobijena saglasnost pojavljuju se etiki problemi. Ima asopisa
koji nee da objavljuju radove u kojim su ispitanici bili predmet obmanjivanja od
strane istraivaa. To je tema oko koje se dugo vode ozbiljne diskusije 6.
Do skora se inilo da je glavni problem u posmatranju raznih vrsta
neposredne socijalne interakcije beleenje zapaanja, potpunost registrovanja
posmatranih zbivanja. Na primer, u zbivanjima u diskusionoj grupi istovremeno
uestvuje vie osoba, komunikacione sekvence se odvijaju brzo, te je teko, a esto
i nemogue, zabeleiti sve to bi eleli i to bi moglo biti potrebno u kasnijim
fazama rada na utvrivanju, sreivanju i analizi podataka. Beleenje zapaanja je
nesumnjivo vano tehniko pitanje, ali sutinska pitanja uspenosti naunog
posmatranja, a time i valjanog utvrivanja i registrovanja podataka, su: ta treba
posmatrati, ta je to to posmatramo, kako u raznovrsnim manifestnim postupcima
prepoznati pojave koje prouavamo, kako ono to vidimo povezati sa znaenjima
6

ire o etinosti u kvalitativnim istraivanjima u uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni

pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti, str. 69-86.

11

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

koja proizilaze iz konceptualnog aparata na kojem se temelje ciljevi i zadaci naeg

istraivanja? Da je to tako, najbolje pokazuje injenica da je savremena audiovizuelna tehnika omoguila da se grupne interakcije, kao i mnoga druga socijalna
zbivanja, temljeno snime i na taj nain "fiksiraju", ali da to nije radikalno povealo
upotrebu neposrednog posmatranja u socijalnoj psihologiji i drugim granama
psihologije koje se bave interakcionim fenomenima (npr. razvojna, pedagoka,
psihologija rada i sl.). Istina sa pojavom video rekordera u prvo vreme ormari
istraivaa su poeli da se pune snimljenim kasetama, ali broj objavljenih radova se
nije znaajno poveao. U emu je problem? Upravo u tome, to je beleenje samo
jedno od tehnikih pitanja, a pravo intelektualno ili nauno pitanje je: ta treba
posmatrati, ta beleiti kao manifestacije pojave A, pojave B, pojave C..., u kakvom
meusobnom odnosu su te pojave, u kakvom odnosu su prema celini zbivanja, u
kakvom odnosu su sve posmatrane situacije prema optijoj kategoriji pojava koje
prouavamo... Ta pitanja se nisu postavljala samo pred situcijom "u ivo", ve se
postavljaju i danas pred efikasno "arihiviranom" situacijom ije posmtranje moemo
da ponavljamo onoliko puta koliko nam je to potrebno.

2.2. RAZGOVOR I UPITNIK

Najvei broj tehnika koje se koriste za prikupljanje podataka u drutvenim
istraivanjima zasniva se na uspostavljanju verbalne komunikacije izmeu dva
glavna uesnika u istraivanju: istraivaa (ispitivaa) i ispitanika. Prema tome da li
se razgovor izmeu istraivaa i ispitanika odvija u usmenoj ili pisanoj formi, sve
verbalne tehnike dele se na dve velike grape - na intervjue i upitnike. Intervjui mogu
biti u formi relativno slobodnog razgovora, koji je voen samo optim ciljem i
okvirnom temom samog istraivanja. Takav intervju se naziva slobodni ili
nestandardizovani intervju. Ako je osnovna lista pitanja unapred odreena, a
intervjuer ima slobodu da ta pitanja formulie na nain koji smatra najboljim, da
razradi pojedina pitanja ako se za tim ukae potreba, onda govorimo i usmenom
(fokusiranom) ili polustandardizovanom intervjuu. U istraivanjima se esto koriti
standardizovani intervju. To je tehnika razgovora u kojoj je istraiva precizno
odredio pitanja, nain i redosled postavljanja, vrstu reakcija koje se registruju i nain
na koji se oni registruju. Osnovni zadatak intervujera je da uspostavi dobar kontakt i
da verno realizuje sve sto je strukturom intervjua predvieno.
U naelu, visok stepen standardizacije u situaciji ispitivanja i velika
ekonominost u realizaciji istraivanja postie se korienjem raznih varijanti
tehnike upitnika i drugih tehnika tipa papir-olovka. S obzirom na nain primene,
osnovna varijanta upitnika je ona koja se moe dati grupi ispitanika, koji posle
kraeg uputstva ili bez njega samostalno itaju upitnik i upisuju svoje odgovore u
prisutvu ispitivaa. Takav upitnik moe imati dve podvarijante - moe se davati
individulano ispitanicima da ga popunjavaju u prisustvu ispitivaa ili da ga popune
12

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

npr. kod kue i popunjene vrate istraivau. Uz manje prerade uputstva, varijanta sa
samostalnim popunjavanjem bez prisustva ispitivaa moe se slati potom.
2.3. ANALIZA SADRAJA I DOKUMENTACIONE GRAE
Treu grupu ine tehnike analize proizvoda koji nastaju u procesu socijalne
interakcije (npr. analiza sadraja poruka, iskaza i replika, pisama i beleki, knjievnih
i drugih umetnikih dela, zakona i propisa, sadraja koje emituju masovni mediji i
si.) i/ili proizvoda koji imaju status socijalno relevantne dokumentacije (sekundarna
analiza podataka koje u sklopu svojih nadlenosti sakupljaju i sreuju statistike i
druge slube dravnih organa, privrednih, obrazovnih, politikih, verskih i drugih
organizacija ili institucija).
Izvori postojeih podataka mogu biti zvanini ili lini dokumenti, predmeti,
snimci, filmovi, tampani materijali, internet, kao i postojee iskustvene evidencije iz
drugih istraivanja. Dokumenti, kao izvor podataka, mogu biti znaajni indikatori
brojnih dimenzija drutvenog i linog ivota. Sve savremene institucije generiu
dokumente koji predstavljaju zapise o zvaninim aktivnostima u okviru te institucije.
S druge strane, istraivai esto koriste i privatne dokumente ljudi kao dragocene
zapise o njihovim linim iskustvima: pisma, fotografije, autobiografije. Snimci,
takoe, predstavljaju est izvor podataka u kvalitativnim istraivanjima i ukljuuju
muzike snimke, audio-trake, filmove i video-zapise, a koriste se kako bi se
prepoznali obrasci, trendovi, socijalni ili kulturni stavovi. Filmovi i video-zapisi su
posebno znaajni izvori za istraivae zainteresovane za razumevanje ponaanja
ljudi u kontekstu odreene situacije. Predmeti kao objekti koje ispitanici koriste u
svakodnevnim aktivnostima, takoe, mogu da predstavljaju vaan izvor podataka,
pa se u velikom broju naunih disciplina pribegava analizi predmeta (antropologija,
arheologija, istorija umetnosti, istorija, geografija, etnografija, sociologija). Za
istraivae na terenu, pod predmetima se podrazumevaju odea, alati, igrake,
nakit, muziki instrumenti, fotografije, graevine, keramika, oruje, pokloni, slike,
grafiti, nametaj, nadgrobni spomenici. tampani materijali kao izvor sekundarnih
podataka obuhvataju iroku kategoriju izvora: arhivske dokumente, dnevnike,
pisma, novine, reklamne pamflete, administrativne dokumente, grafite, prirunike,
elektronsku potu, memorandume, godinjake, izvetaje, mape, crtee, fotografije,
slike i slino. Sve znaajniji izvor sekundarnih podataka u savremenim kvalitativnim
istraivanjima jeste internet. Sekundarno se moe analizirati i iskustvena graa
stvarana za potrebe ranijih istraivanja.

13

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

3.
PROBLEM
ISTRAIVANJU

UZORKA

NAUNOM

Nauna istraivanja se redovno zasnivaju na relativno malom broju osoba, na

delu populacije koji se naziva u z o r a k (uzorak populacije). Nije, meutim, svaki
uzorak samim tim to je deo odreene populacije i dobra osnova za prouavanje te
populacije. Da bi to bio, uzorak mora da ispuni odreene uslove. Dva osnovna
uslova su: reprezentativnost i adekvatnost. Reprezentativan je uzorak koji verno
odraava strukturu populacije koju predstavlja. Proporcionalno svojoj zastupljenosti
u populaciji, u uzorku moraju biti zastupljeni svi njeni znaajni ili karakteristini
slojevi ili segmenti (npr. s obzirom na uzrast, pol, stepen obrazovanja, vrstu
zanimanja, mesto boravka, brani status ili neko drugo za istraivanje bitno
obeleje). Adekvatan je uzorak koji svojom veliinom omoguuje istraivaima da u
potpunosti ostvare ciljeve i zadatke konkretnog istraivanja. Adekvatan uzorak
obezbeuje takav obim, struktura i kvalitet podataka da se na njih, bez odstupanja
ili bar bez znatnijih odstupanja, moe primeniti planirana obrada. Od
reprezentativnosti i adekvatnosti uzorka zavisi nauna i praktina vrednost nalaza
do kojih se doe u istraivanju.
U cilju postizanja reprezentativnosti i adekvatnosti uzoraka sa kojim rade,
istraivai su razvili vie postupaka planiranja i formiranja uzorka, te se u
metodolokoj literaturi govori o razliitim postupcima ili metodama uzorkovanja.
Uzorkovanje je jedna od aktivnosti u okviru projektovanja istraivanja. Odluke o
bitnim osobinama ili atributima uzorka moraju biti usklaene sa (1) karakteristikama
populacije, (2) predmetom i ciljevima istraivanja, kao i sa (3) objektivnim uslovima
pod kojim se istraivanje projektuje i realizuje. Ako je ciljna populacija uniforma,
izrada uzorka je relativno jednostavan zadatak. Meutim, sa poveanjem slojevitosti
populacije, njenog unutranjeg raslojavanja s obzirom na vei broj kritinih svojstva,
uzorkovanje postaje sve delikatniji sloeniji zadatak. Ciljevi i predmet istraivanja
mogu zahtevati strukturisanje uzorka po nekom svojstvu o ijoj zastupljenosti u
populaciji ne postoji precizna i dosledna evidencija (npr. u ukupnoj populacji mladih
koliki je broj onih koji su napustili osnovnu ili srednju kolu pre zavretka kolovanja,
kakva je struktura te grupe ili subpopulacije s obzirom na regionalnu i etniki
pripadnost). U takvim sluajevima istraiva ne moe unapred da obezbedi
optimalni broj ispitanika u kategorijama defnisanim tim svojstvom, te je neizvesno
da li e posle obavljenog istraivanja na uzorku mladih biti u mogunosti da
realizuje predviene kvantitativne i kvalitativne analize o faktorima prevremenog
naputanja kolovanja. Postoje razne vrste uzoraka. Istraiva nije uvek u
mogunosti da izabere najbolju vrstu, jer mu to ne doputaju uslovi u kojim radi npr. finansijska, kadrovska i vremenska ogranienja. Ako je suoen sa takvim
tekoama, onda se opredeljuje za onu vrstu uzorka koja je u datim okolnostima
najbolja (npr. umesto za sluajni uzorak, za iji izbor je neophodan popis svih

14

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

jedinica koje ine populaciju, odluuje se za kvotni ili za prigodni uzorak kod kojih se
takav uslov ne postavlja).
Izboru uzorka mora da prethodi detaljno prouavanje raspoloivih podataka o
populaciji - npr. o njenoj veliini, stepenu unutranje diferenciranosti, glavnim
stratifikacijskim kriterijumima i teritorijalnoj rasprostranjenosti i sl. Tek kada dobro
upoznamo bitna obeleja populacije, moemo pristupiti donoenju odluka o tipu
uzorka i o postupku uzorkovanja. Ve je reeno da nije uvek lako doi do relevantnih
podataka o populaciji koja moe da interesuje istraivaa. Na primer, nepotpune
evidencije o kretanju stanovnitva oteavaju utvrivanje osnovnih dimenzija
populacije migranata - imigranta i emigranata. O nekim (sub)populacijama se moe
govoriti samo aproksimativno, jer o njima nema potpunih podataka. Kada se
istraivai bave problemima za ije prouavanje su potrebni uzorci alkoholiara,
narkomana, maloletnih prestupnika, razvedenih osoba, starih osoba, zlostavljane
dece, depresivnih osoba, dijabetiara i sl. pripadnike takvih (sub)populacija je teko
identifikovati, a jo je tee doi do podataka o veliini i strukturi tih subpopulacija da
bi mogli proceniti stepen u kojem uzorak na kojem je vreno istraivanje odraava
bitna obeleja (sub)poluacije u celini. Istraiva je esto u situaciji da iz podataka
rasutih u raznim evidencijama sam rekonstruie strukturu populacije s obzirom na
jednu ili vie dimenzija koje su znaajne za njegovo istraivanje.
Istraivanja u populaciji mogu biti organizovana na razne naine, zavisno od
prirode pojava koje prouavaju i odluke o vrsti uzorka u kojem e te pojave biti
prouavane. Tipino je da su u tim istraivanjima uvek neposredni predmet
prouavanja osobe, pojedinci koji su izabrani u uzorak. Drugim recima, kljuna faza
u svakom istraivanju na uzorku je uspostavljanje komunikacije sa pojedinanim
osobama i prikupljanje podataka koje one mogu da saopte ili koji se mogu izvesti iz
njihovih verbalnih odgovora, izjava i ukupnog ponaanja u situaciji ispitivanja. Kroz
artikulaciju, sreivanje i analizu podataka dobijenih u komunikaciji sa pojedinanim
osobama izvodimo optije podatke i nalaze koji postaju graa za prouavanje
razliitih drutvenih grupa kojim te osobe pripadaju - npr. malih grupa kao to je
porodica, prijateljska ili radna grupa, organizacija kao to je radna, profesionalna ili
politika, lokalnih zajednica, kao to su seoska ili gradska naselja, velikih grupa kao
to su polne grupe, generacijske kohorte, etnike grupe, verske zajednice i sl. Takav
nain organizovanja istraivanja je dominantan u istraivanjima uverenja,
interesovanja, preferencija, motiva, potreba, stavova, vrednosti, vrednosnih
orijentacija, obrazaca ponaanja i sl. svojstava pojedinaca za koja se pretpostavlja
da su povezana sa njihovim ponaanjem u razliitim socijalnim situacjama ili
razliitim oblastima drutvenog ivota. Sloenija i ambicioznija istraivanja na
uzorku ukljuuju i sekundarnu obradu podataka sadranih u raznim
dokumentacijama, statistikim evidencijama i dragim izvorima, a koji omoguuju
detaljnije opisivanje sociokulturnog i politiko-ekonomskog ambijenta u kojem
istraivani uzorak (populacija) ivi i deluje.

15

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Prema nainu izbora jedinica populacije u uzorak koji e biti neposredni

predmet istraivanja, razlikujemo sluajne i nesluajne uzorke.

TIP UZORKA

Podtipovi uzorka

SLUAJNI UZORAK

Jednostavni sluajni
uzorak

ISTRAIVAKI
DIZAJN

Kvantitativni
Stratifikovani sluajni
uzorak

NESLUAJNI UZORAK

Namerni uzorak
Prigodni uzorak
Uzorak snenih grudvi

Kvalitativni

Kvotni uzorak
Teorijski uzorak

3.1. SLUAJNI UZORAK

Najei nain uzorkovanja u kvantitativnim istraivanjima predstavlja
sluajno biranje jedinica iz ciljne populacije. Sluajni uzorci se biraju na principu
matematike verovatnoe: za svaku jedinicu verovatnoa izbora u uzorak mora biti
ista. Preduslov za izbor sluajnog uzorka je raspolaganje popisom ili registrom svih
jedinica koje ine populaciju. Ako za potrebe nekog istraivanja populaciju
predstavljaju sve odrasle osobe u jednoj ili vie optina, uzorkovanje se moe izvriti
npr. na osnovu birakih spiskova. U tim spiskovima se nalaze sve punoletne osobe
koje su stalno nastanjene na datoj teritoriji. Na osnovu raspoloivog popisa se,
nekom od tehnika uzorkovanja, biraju jedinice koje ulaze u uzorak. Telefonski
imenik, registri poreskih ili vojnih obeveznika i slini popisi ne bi bili valjana osnova
za formiranje sluajnog uzorka iz populacije odraslih osoba, jer to su popisi koji
ukljuuju samo neke, bez obzira koliko su brojne, kategorije odraslih osoba.
Ispitivanje koje se sprovodi na osnovu sluajnog uzorka (random sampling)
omoguava nam generalizaciju nalaza na iru populaciju kojoj pripada uzorak kao
deo skupa. Sluajnost izbora ispitivanog dela populacije pojaava reprezentativnost
ovakvog naina istraivanja. Podaci dobijeni od tako odabranog uzorka pruaju nam
statistike procene obima i distribucije ispitivanih parametara za celu populaciju.
16

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Obim takvog uzorka odreuje se na osnovu veliine ukupne populacije, stepena

njene homogenosti/heterogenosti, oekivanih varijacija u populaciji i oekivane
razmere prihvatljive greke. U metodologiji naunog istraivanja izgraene su brojne
strategije za odabiranje sluajnog uzorka (sistematino sluajno uzorkovanje,
stratifikovano sluajno uzorkovanje, vieetapno uzorkovanje) koje se mogu primeniti
pojedinano ili u kombinaciji.

3.1.1. PODTIPOVI SLUAJNIH UZORAKA

ISTRAIVANJE NA JEDNOSTAVNOM SLUAJNOM UZORKU. Osnovna odlika ovog
uzorka je da su sve jedinice populacije ili osnovnog skupa imale istu verovatnou da
budu izabrane u uzorak. Izbor se moe obaviti pomou tablica sluajnih brojeva ili
kompjuterskog programa za sluajno generiranje brojeva. Za uzorak koji je
objektivno utemeljen na principu jednake verovatnoe, smatra se d a j e
reprezentativan, tj. da verno odraava struktura populacije ili osnovnog skupa. U
tome je i njegova glavna prednost - teorijski je jednostavan, lako se planira i
realizuje. U praksi, meutim, nailazi na ogranienu primenu. Prvo, populacije u kojim
se vre istraivanja najee nisu iscrpno i precizno popisane, te primena ove vrste
uzorka nemogua ili je neophodno prethodno obaviti popis populacije; drugo, kada
je populacija sloena i visoko izdiferencirana, da bi sva varijabilnost pojava bila
zastupljena potreban je veoma veliki uzorak, to istraivanje ini neracionalnim;
tree, sluajano izabrane jedinice mogu biti ratrkane po velikoj teritoriji, te
ispitivai da bi ispitali samo po nekoliko ispitanika moraju savladavati velike
udaljenosti. Stratifikovani uzrak otklanja neke od ovih manjkavosti.
ISTRAIVANJE NA STRATIFIKOVANOM UZORKU. To je najei tip uzorka u
istraivanjima u populaciji. On odraava strukturu populacije s obzirom na ona
obeleja koja definiu stratume (grupe) koji su bitni za dato istraivanje. Istraivanja
javnog mnenja kada se odnose na optu populaciju vode rauna o takvim
obelejima populacije kao to su npr. teritorijalna raspodeljenost, tip naselja, polna
pripadnost, stepen i vrsta obrazovanja, vrsta zanimanje, i to sa ciljem da stratumi
koje definiu ta obeleja u istoj proporciji u kojoj su zastupljena u populaciji budu
zastupljena i u uzorku. Izbor stratifikovanog uzorka prolazi kroz sledee glavne faze:
(a) utvrivanje i definisanje svojstava populacije koja su bitna sa stanovita
prouavane pojave, (b) definisanje modaliteta u okviru svakog izabranog svojstva
kao kriterijuma za podelu populacije na slojeve (stratume), (c) pribavljanje
neophodnih statistikih podataka o populaciji i izraunavanje proporcionalnog
uea svakog sloja u populaciji (d) zavisno od odluke o veliini uzorka,
izraunavanje proporcije uea svakog populacijskog sloja u uzorku, (e) jednom od
tehnika sluajnog uzorkovanja iz svakog sloja populacije u uzorak se bira utvreni
broj broj osoba. Dakle, da bi izabrali stratifikovani uzorci nije neophodan popis cele
populacije, ali su neophodni popisi jedinica svakog stratuma. To je ve uslov koji se
ee moe zadovoljiti. Ukratko: stratifikovani uzorak je sloen uzorak - zbir
jednostavnih sluajnih uzoraka stratuma.
17

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Ovaj tip uzorka moe imati podvarijantu u kojoj se kod pojedinih stratuma ili
obeleja odreuje kvota koja je vea od one koja je utvrena na osnovu, statistikih
podataka o populaciji. Time se odreenim segementima u uzorku daje vea teina
od one koju prirodno imaju. Razlozi za to mogu biti razliiti. Na primer, ako
prouavamo nacionalne stavove, socijalnu distancu i vrednosne orijentacije u
odreenoj populaciji, pri emu nam je etnika struktura populacije jedna od glavnih
varijabli, ukoliko su neke etnike skupine malobrojne, u uzorak emo izabrati vie
pripadnika iz tih skupina nego to nam etnika dimenzija stratifikacije nalae. Tako
e svaka etnika skupina imati dovoljno ispitanika da bi mogla biti okvir za analizu
prouavanih pojava. Meutim, kada utvrujemo nalaze koji se odnose na populaciju
u celini, svi stratumi moraju biti zastupljeni proporcionalno.
Kada ne postoji jedinstven popis jedinica populacije, ili kada bi formiranje
takvog popisa od parcijalnih spiskova iz bilo kojeg razloga bilo nepodesno,
primenjuje se vieetapno ili viefazno uzorkovanje. U prvoj etapi uzorkovanja se iz
potpunog popisa segemenata populacije, npr. iz popisa optina (I etapa), bira eljeni
broj, zatim se unutar tih segmenata (optina) iz popisa odreene vrste organizacija
koje nas interesuju, npr. kola, bira eljeni broj organizacija (kola) (II etapa), a
unutar njih se iz spiskova konkretnih osoba, npr. uenika, biraju osobe (uenici) (III
etapa) koje ulaze u uzorak koji na planirani nain (treba da) reperezentuje
populaciju koja je predmet istraivanja, u ovom primeru - ueniku populaciju 7.

3.2. NESLUAJNI UZORAK

Dok su kvantitativna istraivanja usmerena na otkrivanje statistiki znaajnih
pravilnosti i distribucija, to zahteva planiranje velikih uzoraka, u kvalitativnim
istraivanjima je najee re o malom broju jedinica koje se prouavaju. Budui da
za cilj nemaju procenu uestalosti pojave u iroj populaciji, ve produbljeno
razumevanje subjektivnih znaenja i detaljan holistiki uvid, te je ciljeve najee
mogue ostvariti intenzivnim ispitivanjem malog broja sistematski odabranih
jedinica.
Kvalitativna istraivanja poivaju na drugaijoj logici u odnosu na
kvantitativna, njihova reprezentativnost oznaava sposobnost da se iskau
kvalitativne dimenzije ili aspekti istraivanog problema. Iako u literaturi nema
saglasnosti o sadraju pojma generalizacije kad su kvalitativna istraivanja u
pitanju, opti je stav da se nalazi ovih istraivanja ne mogu generalizovati na
statistikoj osnovi. Dobijeni nalazi o onome to je tipino u ispitivanim sluajevima
dalje se mogu analizirati iz aspekta vaenja i za druge, sline sluajeve.
U metodolokoj literaturi vladaju brojne nedoumice i neusaglaenosti oko
termina koji se koriste kako bi se oznaio proces uzorkovanja u kvalitativnim
istraivanjima. Takav, nazovimo ga, terminoloki pluralizam postoji i u domaoj
literaturi, pa se uz izraz nesluajni (Havelka i sar., 1998), koriste i izrazi
7

PRILOG: Istraivaka dokumentacija iz projekta Strah od kriminala u velikim gradovima

18

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

neprobabilistiki (Fajgelj, 2004; evkui, 2011) ili neverovatnosni (Risti, 2006)

uzorak. Nadalje, i svaki podtip kategorije nesluajnih uzoraka imenuje se na razliite
naine. Stoga smo za svaki od najeih tipova nesluajnih uzoraka, koje emo u
nastavku predstaviti, naveli i engleski termin/e kojim se oni oznaavaju u inostranoj
metodolokoj literaturi.
Osim izbora subjekata, adekvatan obim podataka zahteva pravilno
uzorkovanje izvora podataka, mesta, dogaaja, situacija, procesa, tipova podataka
(Fossey et al., 2002:726). Svrha uzorkovanja je prikupljanje podataka o sluajevima,
dogaajima ili procesima koji omoguavaju i produbljuju razumevanje istraivanog
problema. Zbog toga kvalitativno uzorkovanje nije utemeljeno na principu
verovatnoe, ve na paljivom planiranju raznolikosti ispitanih sluajeva, njihove
drutvene i prostorno-geografske distribucije, tematske irine, vremenskog okvira za
prikupljanje optimalnog obima podataka i stepena namernog ponavljanja
viestruka merenja istog sluaja ili potvrde dokaza iz viestrukih izvora (Safman &
Sobal, 2004:10).
Nasuprot verovatnoi kao principu izbora kvantitativnih uzoraka, ovde se kao
princip uspostavlja saturacija, tj. procena da je ispitivanjem ostvarena dovoljna
zasienost dobijenim podacima. Saturacija ili zasienost podacima odreuje se kao
taka u istraivanju kada istraiva prestaje da dobija nove ili relevantne podatke.
Onda kada se prikupljenim podacima mogu dati odgovori na sva postavljena
istraivaka pitanja, nema praznina u informacijama i neobjanjenih pojava, a dalje
ispitivanje rezultira ponavljanjem ve prikupljenih podataka, prekida se dalje
prikupljanje. Da bi istraiva doneo promiljenu i pravovremenu odluku o prekidu
prikupljanja, potrebno je da kontinuirano sprovodi analizu dobijenih podataka ve od
samog poetka faze prikupljanja, kako bi mogao da sagleda kvalitet i varijabilnost
novih podataka. Zasienje se, svakako, mnogo bre postie ukoliko je uzorak
homogen (ukoliko svi uesnici pripadaju odreenoj grupi) ili je re o teorijskom
uzorku. Takoe, dostizanje saturacije je bre u istraivanjima u kojima istraiva
boravi na terenu i u prilici je da mnogo bolje razume prikupljene podatke i proceni
da je nastupilo zasienje.
Sumirajui razliite strategije uzorkovanja u kvalitativnim istraivanjima,
Paton (1980:105), uz sluajni uzorak (jednostavni sluajni uzorak i stratifikovani
sluajni i klaster uzorak, koje najee nije mogue sprovesti u kvalitativnom
istraivanju), navodi i pet tipova namernog uzorka koje je mogue primeniti u
kvalitativnim istraivanjima.8 Iako Paton objanjava njihovu primenu u
8

Pored ovih, istraiva se moe odluiti i za druge strategije uzorkovanja. Izbor aktera (stakeholder
sampling) moe se primeniti posebno u evaluacionim istraivanjima kada istraiva treba da
identifikuje aktere ukljuene u realizaciju programa koji se procenjuje, kao i one na koje se taj program
odnosi. U literaturi se pominje i uzorak prema kriterijumu (criterion sampling), a najilustrativniji primer
primene ove strategije jesu zdravstvena istraivanja u kojima se esto trae osobe s nekom
odreenom boleu.

19

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

istraivanjima iji je cilj evaluacija programa, ova klasifikacija je primenljiva i na

najvei deo kvalitativnih istraivanja, pa emo je ukratko prikazati:
Ekstremni ili devijantni sluajevi. Primenjuje se onda kada je potrebno
identifikovanje i razumevanje odreenih podtipova, neobinih, ekstremnih ili
devijantnih sluajeva. Ova strategija se primenjuje i u sluajevima ogranienih
resursa i vremena, i tei da se ispitivanjem odreenog broja sluajeva jednog i
drugog ekstrema dobiju to dublji podaci. 9
Tipini sluajevi. Postoje i prilike kada se lako mogu identifikovati normalni
ili proseni sluajevi. Istraivanje samo tipinih sluajeva, naravno, ne omoguava
generalizaciju u strogom smislu te rei. Nalazi dobijeni ispitivanjem tipinih
sluajeva ne vae za atipine sluajeve.
Maksimalno varijantni sluajevi. Ukoliko je ispoljavanje ispitivane pojave
praeno veim brojem varijanata, potrebno je obuhvatiti sluajeve koji sadre
maksimalan broj postojeih varijanata. Na nivou izbora pojedinih uesnika, ova
strategija se moe postii ukljuivanjem osoba s razliitim iskustvima, ime se tei
dobijanju uvida u sve varijante.
Kritini sluajevi. Iako se ispitivanjem samo kritinih sluajeva ne ostavlja
prostor iroj tehnikoj generalizaciji na sve ostale sluajeve, Paton obrazlae
znaajne mogunosti logike generalizacije koju omoguava ovakva strategija
uzorka, a kao sasvim ilustrativan primer navodi ispitivanje stepena razumevanja
nekog programa u zajednici. Istraiva se moe odluiti da ispita samo lanove
zajednice s najniim nivoom obrazovanja. Ako oni mogu da razumeju programske
norme, moi e i svi ostali. Logika generalizacija se moe vriti i u suprotnom
smeru. Ukoliko najobrazovaniji lanovi zajednice imaju tekoe s razumevanjem
neega, to znai da e i svi ostali (manje obrazovani) imati problem razumevanja.
Politiki znaajni ili osetljivi sluajevi. Ova strategija predstavlja poseban
sluaj ispitivanja kritinih sluajeva, u situacijama kada je kritina dimenzija upravo
politika znaajnost ili osetljivost. Prepoznavanje takvih sluajeva prethodi odluci o
njihovom ukljuivanju ili iskljuivanju iz uzorka. Na taj nain se omoguava da se u
uzorak, na poseban nain, ukljue ili iz njega iskljue oni sluajevi koje smo
identifikovali kao politiki osetljive.
Istraivai se, nadalje, saglasno ciljevima istraivanja, odluuju za manje ili
vie homogenu kompoziciju uzorka. Uobiajeno je da se za sticanje dubljeg uvida u
istraivani problem primenjuje strategija homogenog uzorka, dok se heterogeni
uzorak planira u projektima u kojima se centralna tema istrauje preko meusobno
razliitih jedinica.

Logiku ovog pristupa Paton saima u ideji: U mnogim prilikama vie se moe nauiti intenzivnim
prouavanjem ekstremnih sluajeva nego to se moe saznati iz pokuaja da se odredi kako izgleda
prosean sluaj.

20

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

3.2.1. PODTIPOVI NESLUAJNIH UZORAKA

Prema nainu izbora jedinica populacije u uzorak, nesluajni uzorci se
meusobno znatno razlikuju. Zajedniko im je obeleje to svim jedinicama
populacije ne daju istu ansu da budu izabrane. Uprkos tome, nesluajni uzorci nisu
nuno nereprezentativni. Reprezentativnost uzorka je dimenzionalno svojstvo, stvar
stepena. Glavne vrste nesluajnog uzoraka su namerni, prigodni, uzorak snenih
lavina, kvotni i teorijski.
NAMERNI UZORAK (purposive sampling; u literaturi se sreu i nazivi judgment
sample ili criterion based sample) jeste preporueni tip uzorka u kvalitativnim
istraivanjima. Namerno uzorkovanje podrazumeva da se jedinice uzorka biraju jer
imaju posebne osobine koje e omoguiti detaljno istraivanje i razumevanje
centralnih tema i pitanja koje istraiva eli da proui. Naravno, izraz nameran u
nazivu ovog tipa uzorka nikako ne sme da implicira proizvoljnost ili pristrasnost u
izboru, ve nalae svrsishodnost u proceduri izbora koji je podloan spoljanjoj
nezavisnoj kontroli objektivnosti primenjenih kriterijuma i adekvatnosti postupaka
(Ritchie et al., 2003:80). lanovi uzorka su izabrani s namerom da predstavljaju
grupu, lokaciju ili tip u okviru utvrenih kljunih kriterijuma izbora. 10 Stoga
procedura primene namernog uzorka iziskuje od istraivaa izvesno poznavanja
grupa iz kojih e se selektovati jedinice. Ukoliko istraiva ne poseduje takva znanja,
potrebno je da prethodno sprovede terensko ispitivanje zajednice u eksplorativne
svrhe i upozna se s populacijom, utvrdi sve raspoloive postojee izvore podataka,
da bi mogao da se odlui oko izbora jedinica koje e ukljuiti u istraivanje. U
literaturi se navodi (Patton 1980:100-6; Vaughn et al., 1996:59-60) da je veliki
potencijalni problem u vezi s namernim uzorkom to to postoji mogunost da se
namerni uzorak pretvori u prigodni. To se moe desiti kada se istraiva ogranii na
izbor uesnika do kojih je lake doi i koji su voljni da uestvuju u intervjuisanju ili
na izbor lako dostupnih dokumenata. Iako esto nije lako ubediti ljude da deo svog
vremena odvoje radi uea u istraivanju, to ne znai da istraivai treba odmah
da odustanu od ispitanika do kojih je tee doi, ve da ovaj tip istraivanja zahteva
pojaan napor u fazi planiranja ispravnog uzorka i, posebno, u nastojanju da se plan
realizuje.
PRIGODNI UZORAK (convenience sample) moe da se definie kao uzorak u
kojem su uesnici birani prema svojoj dostupnosti, tanije ine ga osobe koje su
spremne, voljne i sposobne da uestvuju u istraivanju. Ovaj tip uzorka esto se
naziva i sluajan ili dostupan uzorak, i uprkos kritikama koje mu metodolozi upuuju,
10

Rii (2003:79) smatra da ovo ima dva glavna cilja. Prvi je da se osigura pokrivenost svih kljunih
jedinica (konstituenta) od znaaja za predmet istraivanja. Drugi je da se obezbedi da je, u okviru
svakog kljunog kriterijuma, zastupljena neka raznovrsnost, tako da uticaj odreene karakteristike
moe biti istraen. Fajgelj (2004:550) podsea da namerno biranje, u veoj meri nego drugi tipovi
uzoraka, moe da favorizuje uee aktivnih i otvorenih osoba, te je istraiva u obavezi da
kompenzuje eventualno nadrepezentovanje takvih osoba.

21

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

ima relativno estu primenu u kvalitativnim istraivanjima. 11 Prigodni uzorak moe

da bude opravdana procedura uzorka onda kada elimo da testiramo adekvatnost
istraivakih instrumenata koje emo primeniti u kasnijem istraivanju. Meutim,
iako se ispitivanjem ovako planiranog uzorka mogu stei znaajni uvidi u
preliminarnim fazama kvalitativnog istraivanja, istraivanje se u celini ne sme
osloniti samo na ispitivanje na ovaj nain odreenih jedinica. Osnovna primedba je
svakako to to prigodnom uzorku moe da nedostaje uoptivost (ili spoljna
valjanost). Takvi uzorci su jeftini i brzi, ali sistematske greke koje se lako pojavljuju
mogu ih uiniti gorim nego da uzoraka uopte nema. 12
UZORAK SNENIH GRUDVI. Uzorkovanje nazvano grudva snega (snowball
sample) ili snena lavina (naziva se i mreno, lanano upuivanje, ili reputaciono
uzorkovanje) jeste metod identifikovanja i uzorkovanja sluajeva koji pripadaju
nekom tipu drutvene mree ili specifine zajednice. Ono se zasniva na analogiji sa
grudvom snega, koja je u poetku mala, ali kotrljajui se po mokrom snegu postaje
sve vea to se novi sneg vie na nju lepi. Ovaj tip uzorkovanja jeste viestepena
tehnika poinje ispitivanjem jedne ili nekoliko osoba ili sluajeva i iri se na osnovu
veza sa poetnim sluajevima. Uzorak snenih grudvi jeste strategija izbora u
istraivakim projektima koji podrazumevaju uee subjekata s nekom odreenom
karakteristikom, a koje je teko identifikovati i locirati u ukupnoj populaciji. esto se
primenjuje u istraivanjima nekih vrsta devijantnosti, osetljivih tema, teko
dostupnih grupa, pripadnika manjinskih zajednica. U sluajevima kada ne postoje
liste sluajeva, kada je zbog prostorne disperzije teko locirati osobe koje je
potrebno ispitati, istraivai se mogu odluiti za ovu strategiju. Posle poetne
identifikacije nekoliko uesnika, oni se zamole da istraivae upute na druge
lanove svoje grupe, a ovi na sledee. Ovo se radi s pretpostavkom da subjekti
znaju za osobe s kojima dele karakteristiku relevantnu za istraivanje. Naziv ovog
tipa uzorka, kao to smo rekli, asocira na grudvu snega koja se, kotrljajui se,
poveava. Tanije, svaki subjekt nas moe uputiti na sledee subjekte s
odgovarajuim karakteristikama, ime se postepeno ostvaruje saturacija izvora
podataka. U zavisnosti od veliine uzorka i kvaliteta prikupljenih podataka, ovakav
nain regrutovanja novih subjekata moe se odvijati u nekoliko rundi (ciklusa).
Uzorak grudve snega esto se koristi u istraivanjima u oblasti bezbednosti. U
velikom broju istraivanja u kojima je primenjen ovaj tip uzorka istraivane su
raznolike grupacije ljudi: beskunici, narkomani, prostitutke, pripadnici manjinskih
zajednica u gradovima, pripadnici odreenih kriminalnih grupa. Zanimljiva je tvrdnja
11

Kako navodi Berg (2001:32), postalo je sasvim uobiajeno da univerzitetski profesori sprovode
istraivake projekte tako to ispituju svoje studente.
12

Navodei da se ovaj tip uzorka sree i pod nazivima neplaniran ili sluajan, Nojman (2007:142)
podsea da podaci dobijeni iz ovako selektovanih jedinica mogu produkovati neuinkovite,
visokonereprezentativne uzorke koji mogu pogreno da predstave populaciju kojoj pripadaju.

22

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

nekih istraivaa da je upravo uzorak grudve snega najadekvatniji tip izbora

ispitanika u istraivanjima koja se sprovode u konfliktnim sredinama u kojima
celokupna populacija, na izvestan nain postaje marginalizovana i teko dostupna
istraivaima (Cohen & Arieli, 2011). Ulaskom u mreu ljudi u kojoj postoji neki
stepen poverenja, istraiva e biti u prilici da lake locira, pristupi i pridobije ljude
na saradnju to je inae teko dostii u zajednicama sa znatnim problemima.
Iako je re o strategiji izbora u mnogim istraivanjima, i u sluaju ovog tipa
uzorkovanja nalae se poseban oprez istraivaa. Ukoliko poetni informanti od kojih
se kree u nalaenju sledeih subjekata pripadaju nekom posebnom podskupu
skupa koji je tema istraivanja, moe se desiti da svi na taj nain regrutovani
subjekti, takoe, pripadaju tom podskupu koji se moda znatno razlikuje od drugih
delova relevantnog skupa. Istraiva treba da obezbedi maksimalnu raznovrsnost
poetnih subjekata kako bi bio siguran da e preko njih ukljuiti sve segmente
kvalifikovanih uesnika.
KVOTNI UZORAK (quota sample). Onda kada je za istraivae vano da
jedinice uzorka biraju prema tano odreenom kriterijumu (pol, starost, obrazovanje
itd.), oni e najpre odrediti kvote osoba koje u populaciji imaju te karakteristike, a
dalje e birati odreeni broj jedinica iz svake kvotne grupe srazmerno njenom
ueu u ukupnoj populaciji. Kada je re o kvotnom uzorkovanju u kvalitativnim
istraivanjima, treba rei da se njime mnogo ee postavljaju kvote koje
odgovaraju vanim, sutinskim kategorijama, nego demografske karakteristike koje
nisu direktno relevantne za temu istraivanja. Kvotno uzorkovanje obezbeuje da
najvanije kategorije stanovnitva budu adekvatno zastupljene u uzorku.
TEORIJSKI UZORAK (theoretical sample) je posebna vrsta namernog uzorka u
kome istraiva uzorkuje pojave, ljude ili jedinice na osnovu njihovog potencijalnog
doprinosa razvoju i testiranju teorijskih pojmova. Istraivai najpre biraju poetni
uzorak, analiziraju podatke, a zatim biraju dalji uzorak kako bi unapredili teorijski
koncept. Ovaj proces se nastavlja dok istraiva ne dostigne zasienje podataka,
ili trenutak kada vie nee dobijati nova saznanja daljim irenjem uzorka. Kljuni
kriterijumi za izbor u teorijskom uzorkovanju jesu teorijska svrha i teorijska
relevantnost. Uzorkovanje se nastavlja dok se ne dostigne teorijska zasienost i
prestanu novi analitiki uvidi. Istraiva odreuje iskustveni delokrug, te ukljuuje i
eventualne negativne sluajeve i ispituje njihov znaaj. Dakle, u kreiranju teorijskog
uzorka, istraiva ne sme da bira samo one sluajeve koji podravaju neki njegov
argument ili stanovite; takav uzorak moe da se kritikuje kao pristrasan, a nalazi
takvog istraivanja nee se smatrati valjanim. Teorijsko uzorkovanje je posebno
prikladno za istraivanja koja se realizuju u nepoznatim oblastima, jer moe biti
teko unapred identifikovati grupe i karakteristike koje treba da budu ukljuene u
uzorak. U takvim situacijama, ovo znanje e proistei iz prikupljenih podataka. Izbor
e, takoe, biti pod uticajem prirode prouavane populacije i njene sloenosti.
23

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Teorijsko uzorkovanje zahteva vie vremena, jer se izbor uzorka, rad na terenu i
analiza preduzimaju sekvencijalno.
****
Pomenute aktivnosti mogu biti posebno zahtevne u istraivanjima
bezbednosti u kojima se istraiva sree sa nedovoljno vidljivom ili tee dostupnom
populacijom, kao i kompleksnim uslovima u kojima se istraivanje odvija. Istraivai
iz oblasti bezbednosti izgradili su brojne strategije uzorkovanja primenljive i u
specifinim uslovima u kojima se realizuju istraivanja bezbednosnih pojava 13.
****
Vano je uoiti da su sva istraivanja koja se bave ponaanjem ljudi, a naroito
njihovim doivljanjem socijalnog okruenja i reagovanjem na to okruenje, bez
obzira o kojoj konkretnoj oblasti ponaanja je re, zalaze na teren psihologije. I onda
kada se analiza sakupljene grae vri na nivou drutvenih grupa npr. teritorijalih,
obrazovnih, starosnih, polnih i sl., dobijeni nalazi se u stvari zasnivaju na podacima
koji potii iz verbalnih iskaza pojedinaca o svojim ponaanjima i postupcima,
interesovanjima i ciljevima, stavovima i uverenjima. Pri analizi i interpretaciji nalaza
dobijenih obradom takvih podataka treba voditi rauna o psiholokim aspektima
ponaanja ispitanika u istraivakoj situaciji, o interakcijskom karakteru situacije
ispitivanja, o selektivnosti percepcije i pamenja, o razlikama meu ispitanicima u
pogledu sposobnosti za simboliku i verbalnu komunikaciju, i sl 14.

13

ire o primerima uzoraka u istraivanjima bezbednosti u uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti

kvalitativni pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti, str. 56-60.
14

ire o planiranju odnosa u istraivanju u uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni

pristup. Beograd: Fakultet bezbednosti, str. 88-96.

24

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

4. PRIRODA NAUNOG ISTRAIVANJA

4.1. NAUNO ISTRAIVANJE KAO PROCES KOMUNIKACIJE
Empirijsko istraivanje je proces koji se sastoji od raznovrsnih intelektulnih i
praktinih aktivnosti. Ono se najee definie kao delatnost usmerena na reavanje
saznajnih i praktinih problema. Istraivanje je, meutim, uvek i drutvena
delatnost, te je i samo predmet izuavanja u drutvenim naukama, pa i u socijalnoj
psihologiji. Naveemo tri osnovna argumenta u prilog odreenju istraivanja kao
drutvene delatnosti.
Prvo, istraivanje je jedan od OBRAZACA KULTURE drutvene zajednice u ijim
okvirima se ostvaruje. Ono se javlja u raznim domenima drutvenog ivota kao
kontinuirani niz poduhvata mnogih pojedinaca, grupa, organizacija i institucija; u
aktivnostima koje ine struktura istraivanja kumulirana su iskustva mnogih
istraivaa iz ranijih vremena i razliitih sredina; smisao istraivanja je u njegovim
ishodima, koji kao kulturne injenice postoje samo ako su javni, dostupni naunoj
oceni i verifikaciji. U savremenim razvijenim drutvima dolo je do izrazite
"socijalizacije" naunog rada. Kreativni kvalitet pojedinaca je osnova, ali sam
istraivaki rad je u sve veoj meri organizovan u timove, institucije i asocijacije.
Produkcija saznanja ima ne samo intelektualnu ili duhovnu vrednost nego i
materijalnu. Nauna saznanja se razmenjuju na ekonomski organizovanom tritu te
se mogu transformisati u materijalna dobra.
Sva navedena svojstva se uveliko razlikuju od drutva do drutva. Drutveni
poloaj i uloga nauke nisu u svim drutvima isti, niti su isti drutveni odnosi unutar
same nauke kao vie ili manje razvijenog podsistema u sklopu ukupne drutvene
delatnosti. Te razlike su jo vee kada su u pitanju drutvene nauke, meu kojim je i
socijalna psihologija.
Drugo, s obzirom da drutvene nauke izuavaju drutvo, to je njihova
uslovljenost karakterom neposrednog drutvenog okruenja jo izrazitija nego kod
ostalih nauka. Predmet istraivanja drutvenih nauka su pojave kojim je izvor u
prirodi ljudske drutvenosti (SOCIJALNE pojave), ali i pojave kojim je izvor u
karakteristinom ustrojstvu drutvenih odnosa i u organizaciji drutvenog ivota
(SOCIJETALNE pojave). Najznaajnije drutvene pojave, a posebno socijetalne, su
pod kontrolom kulturne tradicije i aktualne drutvene politike. Drutva i kulture se
veoma razlikuju u spremnosti da drutvenim naukama daju autonomiju koja je
preduslov objektivnog i egzaktnog sagledavanja drutvene stvarnosti, poloaja
oveka u drutvu i inilaca koji taj poloaj uslovljavaju.
U tom smislu, rezultati pojedinanog istraivanja, ili istraivanja jedne oblasti,
ili ak pravac i tempo razvoja itave naune discipline, mogu se razumeti tek na
osnovu poznavanja ireg drutvenog konteksta koji je svojom ideologijom,
aktuelnim problemima, uslovima za razvoj naunih istraivanja itd. uticao na izbor
25

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

problema, na finansijske i druge mogunosti za ispitivanje, na prezentaciju i

primenu rezultata. Uproeno reeno, nauno istraivanje je drutveno uslovljeno
bar onoliko koliko su to npr. instaliranje odreenog tehnolokog procesa u nekoj
fabrici ili snimanje filma.
Tree, istraivanje je PROCES SAOBRAANJA meu akterima koji su nosioci
intelektualnih i praktinih aktivnosti iz kojih se sastoji istraivanje.
U empirijskim istraivanjima izmeu predmeta prouavanja i istraivaa
uspostavlja se dvosmerni interakcijski odnos. Drutveni istraiva prouava razne
vidove i aspekte ponaanja pojedinaca i grupa u raznim socijalnim situacijama, te i
osobe ije ponaanje je izvor podataka postaju ne samo ispitanici ili subjekti ve u
izvesnom stepenu dobijaju ulogu saradnika na realizaciji istraivanja. To se jednako
odnosi na istraivanja koja zahtevaju od istraivaa da ulazi u pojedine grupe,
posmatra njihove aktivnosti i ponaanje njihovih lanova, kao i na veoma
rasprostranjena istraivanja u kojim se do podataka dolazi na osnovu verbalnih
iskaza ljudi ije osobine i ponaanje su predmet istraivanja. S druge strane,
ulaskom u odreeni socijalni milje istraiva i sam postaje deo zbivanja koja su
predmet posmatranja. Nije bitno drugaija situacija ni u onim istraivanjima koja se
temelje na korienju sekundarnih izvora podataka o drutvenim pojavama.
Pripadnost istraivaa drutvenim grupama i slojevima odreuje ako ne stavove i
namere a onda sigurno saznajno-iskustveni okvir u koji smeta podatke i u kojem ih
analizuje i intrepretira.
Interakcija izmeu istraivaa i predmeta istraivanja u drutvenim naukama
uvek je socijalna, a esto i neposredna i uzajamna. Ona se ne sme izgubiti iz vida
kada se govori o valjanosti, pouzdanosti i objektivnosti podataka, nalaza i svega
ostalog to se podvodi pod veoma iroki i esto korieni izraz "rezultati
istraivanja".

4.2. OPTI MODEL ORGANIZACIJE ISTRAIVANJA

4.2.1. AKTERI ISTRAIVANJA - NJIHOVE ULOGE I MEUSOBNI ODNOSI
Uz manje dopune, shemu koju je dao Ackoff (1953, str. 8-11) moemo
upotrebiti kao podesno analitiko sredstvo za uporedno prikazivanje istraivanja kao
procesa saobraanja i kao procesa reavanja problema. Time se u prvom redu
elimo da postignemo pedagoki cilj: da opis jedne izuzetno sloene pojave uinimo
relativno preglednim i instruktivnim. Iz opisa bi trebalo da bude jasno da su ta dva
tesno povezana i da se u izvesnim fazama istraivanja izraavaju kroz iste
aktivnosti.
Aktivnosti iz kojih se sastoji istraivanje mogu se objediniti u etiri glavne
uloge: NARUILAC, ISTRAIVA, ISPITIVA (POSMATRA) i ISPITANIK. Jedan akter
moe imati jednu ili vie uloga, svaku ulogu moe igrati jedan ili vie aktera. Za
svaku od navedenih uloga karakteristina je odreena struktura aktivnosti. Uloge su
26

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

meusobno povezane u manje ili vie jedinstven i organizovan sistem aktivnosti. To

povezivanje se ostvaruje putem interakcije ili saobraanja meu nosiocima
pojedinih uloga, te se o procesu istraivanja moe govoriti kao o nizu
komunikacijskih aktivnosti. Za efikasnost istraivanja u prvom redu je znaajna
neposredna interakcija izmeu aktera koji su nosioci komplementarnih uloga.
Glavne komunikacijske aktivnosti prikazane na shemi odvijaju se izmeu
naruioca i istraivaa, istraivaa i ispitivaa, ispitivaa i ispitanika. Neophodno je
da se na svakom od ta tri glavna nivoa saobraanja postigne potpuno uzajamno
razumevanje i optimalna saradnja.
Istraiva kao glavni "nosilac" istraivanja mora poznavati kako se to postie,
gde su izvori potencijalnih nesporazuma i konflikata i kako se oni mogu preduprediti.
Jasna slika komunikacione strukture istraivanja je preduslov uspenog voenja
istraivanja kao procesa reavanja problema.
Drutvena istraivanja najee ukljuuju veliki broj saradnika - ispitivaa i
ispitanika. I samo planiranje i organizovanje takvih istraivanja sve ee postaje
timski posao. Unutar istraivakog tima se diferencira niz specijalizovanih uloga (uz
rukovodioca istraivanja rade istraivai koji su eksperti npr. za pojedine elemente
problema ili pojedine metode i tehnike za prikupljanje i obradu podataka) i razvija
karakteristina komunikaciona mrea. Zbog visine trokova ili iz drugih razloga
nekoliko naruioca mogu da se udrue u finansiranju pojedinih istraivanja. Iza
ambicioznih istraivakih programa sve ee stoje konzorcijumi naruilaca ili
korisnika.

ISTRAIVANJE...
...kao komunikacioni proces

... kao proces reavanja

meu akterima(1-7)

problema (a-g)
NARUILAC

a) Identifikuje problem i
istraivaem
razmatra
efekte akcije

odluuje

se

1) Iznosi problem,

za

7) Zajedno sa
istraivanje

g) Preduzima

predloenu akciju, postavlja projektni zadatak

reava problem
ISTRAIVA
27

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

b) Formulie problem, metode,

izvetaj o

6) Podnosi

razvija projekat
istraivanja

rezultatima

2) Organizuje rad na terenu,

podatke, pie
izvetaj

f) Obrauje

priprema ispitivae
ISPITIVA

c) Ozbeuje standardnost
registrovani materijal

5) Sav

uslova ispitivanja
istraivau

prenosi

3) Uspostavlja kontakt,

e) Registruje

odgovore i
ispituje, posmatra
(protokol)

zapaanja
ISPITANIK

4) Prihvata ispitivanje,

d) daje

odgovore, reaguje
uvaava uputstvo
stimuluse

na

Komunikacijske operacije:
1. Naruilac saoptava problem istraivau, postavlja projektni zadatak
2. Istraiva organizuje rad na planiranju i realizovanju israivanja, priprema
ispitivae (posmatrae) za rad sa ispitanicima
3. Ispitiva uspostavlja kontakt sa ispitanicima, motivie ih za
ispitivanju i daje uputstvo za rad

uestvovanje u

4. Ispitanik prihvata ispitivanje, postupa u skladu sa uputstvom koje je dobio od

ispitivaa
28

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

5. Ispitiva prenosi istraivau svu sakupljenu grau (popunjene upitnike, protokole

intervjua, posmatranja i sl.)
6. Istraiva posle zavrene obrade podataka saoptava naruiocu nalaze i
zakljuke istraivanja, formulie preporuke
7. Naruilac i istraiva razmatraju efekte preduzete akcije

Faze reavanja problema:

1. Uoavanje problema i donoenje odluke o istraivanju
2. Formulacija problema i hipoteza, specifikacija metoda i tehnika (pravi idejnu skicu
i razrauje projekat istraivanja)
3. Organizovanje istraivanja, obezbeivanje standardnih uslova za registrovanje
podataka putem posmatranja ili ispitivanja
4. Ispitivanje/posmatranje, stvaranje situacije koja izaziva odgovore/reakcije koje su
predmet istraivanja
5. Registrovanje dobijenih
artikulisanje podataka

odgovora/reakcija,

sreivanje

empirijske

grae,

6. Obrada sakupljnih podataka, interpretacija nalaza, izvoenje zakljuaka i pisanje

izvetaja
7. Preduzimanje predloene akcije, reavanje problema

4.2.2. NARUILAC I ISTRAIVA: PROJEKTNI ZADATAK

Nesumnjivo glavni akter istraivanja je naunik-istraiva. To je uvek
pojedinac, koji moe raditi sam ili u timu. Za savremenu nauku je tipino da
istraivai rade u okviru neke institucije koja se iskljuivo ili izmeu ostalog bavi
istraivanjem odreene problematike. Sve je izraenija tendencija da takve
institucije raspolau sa vie istraivakih timova koji su angaovani na realizovanju
ireg, manje ili vie jedinstvenog istraivakog programa (tzv. makro projekti). Ipak,
ima opravdanja za pitanje: zato se istraiva bavi upravo onim pojavama kojim se
bavi, ko o tome odluuje? Pojednostavljeno, mogua su dva odgovora: o tome
odluuje sam istraiva ili istraiva organizauje istraivanje na "zadanu temu". U
obe situacije naruiocem ili korisnikom smatramo onog ko je naiao na problem i
ideju o novom istraivanju, a istraivaem onog od koga se trai da isplanira,
organizuje i sprovede istraivanje. Istina, u naunim istraivanjima naunik esto
ima obe uloge - on definie problem i odluuje da ga istrauje, a zatim priprema i
realizuje istraivanje. Finansijer takvog istraivanja vodi rauna o znaaju
istraivanja, ali ne utie na njegov sadraj.
"Naruilac" je ovde opti naziv za sve pojedince ili institucije koje mogu doneti
odluku da neke od problema, tekoa i nejasnoa na koje nailaze u svojoj delatnosti
29

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

pokuaju reiti u saradnji sa jednom ili vie naunih institucija. Uloga naruioca je u
prvom redu da to potpunije i preciznije opie kako se ispoljava ono to smatra
problemom, da to odreenije formulie pitanja na koja su mu neophodni odgovori.
Naruilac utvruje svoje ciljeve i na osnovu kojih se kasnije odreuju konkretni
zadaci budueg istraivanja. Drugim recima, u skladu sa (1) svojim motivima i (2)
raspoloivim sredstvima, naruilac specifikuje (a) vrstu ishoda (rezultata) koji
oekuje od istraivanja, (b) precizira vreme u kojem istraivanje treba da se obavi,
(c) utvruje finansijske i tehnike ulove. U svakom sluaju, kada se obrati istraivau
naruilac e u nekoj formi saoptiti na kakav problem je naiao i kakva pomo mu je
potrebna.
Glavni naruioci istraivanja do skora su bili nauni fondovi (republiki i
regionalni), pojedini resori dravne uprave, privredne organizacije i drutvenopolitike organizacije, a istraivaki rad je iskljuivo bio deo tzv. "drutvenog
sektora" rada. U novije vreme situacija postaje znatno fleksibilnija, a organizacija
istraivakog rada donekle raznovrsnija. Npr. ve su formirani privatni istraivaki
centri za ispitivanje trita i javnog mnenja. Oni nude svoje usluge, trae naruioce.
"Istraiva" je ovde opti naziv za sve pojedince ili institucije kojim se
"narulac" obraa i koje su specijalizovane i kompetentne za istraivanja koja su
neophodna da bi se dolo do reenja postavljenjog problema, do odgovora na
pitanja naruioca. Kada se naruilac obrati istraivau, meu njima zapoinje
komunikacija: razmena informacija, ideja i ocena u kojoj treba da postignu uzajamno
razumevanje i potpunu saglasnost. Istraiva dobijenu formulaciju problema i
oekivane pomoi mora paljivo da analizuje i reformulie u konceptima koji mu
omoguuju da taj problem situira u nauni okvir - konceptualno i metodoloki, i
zatim saoptava naruiocu kako je sagledao stvari o kojim je re. Postavlja pitanja
kojim trai dopunske informacije, postavlja alternativne pravce akcije i predlae
opredeljenje, ukazuje na stepen verovatnoe razliitih ishoda, njihovu vremensku i
finansijsku cenu i sl. Iz takvih razgovora i fiksiranja njihovog sadraja i zakljuaka u
pisanoj formi, nastaje zajednika formulacija problema ili projektni zadatak. Tada
istraiva pristupa detaljnijoj analizi postavljenih zahteva i moguih istraivakih
postupaka u reavanju postavljenog problema.
Odnos naruilac-istraiva moe se uspostaviti i u okviru radne organizacije u
kojoj je psiholog zaposlen, u kojoj obavlja strune poslove npr. industrijskog,
klinikog, kolskog ili socijalnog psihologa. Uprava preduzea ili ustanove moe
samoinicijativno ili na predlog psihologa i dragih strunjaka doneti odluku o
organizovanju istraivanja problema bilo iz oblasti glavne delatnosti ili meuljdskih i
organizacijskih odnosa. U takvoj situaciji svi komunikacijski aspekti istraivanja
postaju jo delikatniji, naroito ako se radi o, sredini u kojoj je nivo poznavanja
strukture i dinamike istraivakog rada prilino nizak. Psiholog u ulozi istraivaa
mora jasno da identifikuje koje osobe ili koji organi imaju status naruioca. Ulogu
naruioca treba da preuzme onaj organ koji ima pravo da odluuje, vrednuje i
preduzima akcije. Istraiva se ne sme izloiti riziku da tek po obavljenom
30

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

istraivanju neko formulie nova oekivanja u odnosu na istraivanje. Cilj, zadaci i

sadraj, kao i neke druge bitne stvari, moraju biti pismeno formulisani i u istoj formi
prihvaeni od svih koji odluuju o istraivanju.
esta je pojava da istraiva uoi problem i da meu potencijalnim
korisnicima trai naruioca. U takvim situacijama idejna skica se radi neto
detaljnije, sa vie obrazloenja o znaaju i mogunostima istraivanja, jer pomou
nje treba zainteresovati budueg naruioca.

4.2.3. SPREAVANJE JAVLJANJA NESPORAZUMA SA NARUIOCEM

Prvi zadatak istraivaa je da napravi IDEJNU SKICU PROJEKTA. Naruilac i
istraiva mogu sklopiti ugovor za izradu idejne skice, kako bi se obezbedila
sredstva za njenu realizaciju i uvaavanje rokova. ee je sluaj da izrada idejene
skice ostaje deo prethodnih, neformalizovanih razgovora i konsultacija. Istraiva
polazi od opisa projektnog zadatka i analizuje sve njegove teorijsko-konceptualne,
metodoloko-tehnike i finansijske konsekvence. Cesto su mu neop-hodne dodatne
informacije do kojih moe doi uvidom u dokumantaciju naruioca, posmatranjem
pojava na terenu, pregledom relevantne naune literature.
Idejna skica je dokumenat kojim se utvruje da su obe strane saglasne o tome
ta je predmet istraivanja, kakvog karaktera e biti istraivanje, koji se efekti
oekuju i okvirna cena istraivanja, rokovi i sl. Na osnovu idejne skice sklapa se
ugovor o realizaciji istraivanja ili samo o izradi IZVEDBENOG PROJEKTA
ISTRAIVANJA.
Idejna skica je znaajna za obe strane. Ona je izraz stepena postignute
saglasnosti i ostvarenog razumevanja predmeta i ciljeva istraivanja. Stepen
opreznosti je znatno vii ako ona obavezuje samo na izradu projekta istraivanja, a
projektom se definiu ishodi istraivanja u celini. Idejna skica retko kada moe biti
toliko detaljna da razrei sva vana pitanja koja se javljaju u istraivanju. esto,
usled ogranienog vremena, naruilac i istraiva se ipak zadovoljavaju
sporazumom koji su postigli na osnovu idejne skice.
urba koja bi, eventualno, eliminisala i izradu tog dokumenta ne bi nita
dobro donela ni jednoj strani. Ako istraivanje otpone odmah nakon poetnog
dogovora u kojem je samo okvirno naznaen predmet istraivanja, lako se moe
desiti da se kasnije ustanovi da trokovi i vremenski rokovi ne odgovaraju naruiocu,
ili obrnuto da od strane naruioca fiksirana sredstva i rokovi liavaju istraivaa
mogunosti da obavi posao, ili pak da naruilac, kada vidi rezultate, kae da to nije
ono to je njemu trebalo, da je oekivao mnogo preciznije podatke, detaljniju analizu
i sl.
Iako finansijski i pravni aspekti istraivanja mogu biti daleko od osnovnih
interesovanja istraivaa, on ne sme nikada da ih zanemari i izloi se potencijalnim
neugodnostima.

31

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

U povratnom procesu komunkacije, i pored postojanja idejne skice, mogu da se jave

vei ili manji nesporazumi izmeu naruioca i istraivaa. Nekada su oni uglavnom
posledica razlike u jeziku odnosno terminologiji kojom o istim sadrajima govore
naruilac i istraiva. Istraiva je duan da svoje nalaze saopti jasno, pregledno i
bez preterane upotrebe strunih izraza, da sasvim izbegne nepotrebne strune i
strane izraze koji se mogu bez gubitka po preciznost izlaganja zameniti
jednostavnijim i poznatim izrazima. Ipak, neposrazumi se najee javljaju u vezi sa
daljom sudbinom rezultata istraivanja i preduzimanjem akcija na osnovu njih.
Naruilac, naravno, ne mora da preduzme akciju koju mu predlae istraiva, kao
to, s druge strane, istraiva ponekad mora da nastoji da umanji preterani
entuzijazam naruioca i da ga ubedi da rezultati do koji se dolo u istraivanju nisu
dovoljni za solidno utemeljenje planirane akcije. U nekim sluajevima cilj
istraivanja je da se proveri validnost odluka i planova koje je naruilac ve doneo.
Ako se desi da se dobijeni rezultati ne poklope sa oekivanjima, istraiva moe biti
izloen pritisku da modifikuje ili ne obelodani svoje rezultate. Posebno pitanje je
pravo istraivaa na objavljivanje naunih i strunih radova na osnovu istraivanja
koje je finansirao naruilac. To bi po pravilu, trebalo da se regulie ve u ugovoru o
istraivanju. U svakom sluaju, naruilac ima pravo da zaiti svoje interese, a
istraiva ima izvesnu drutvenu odgovornost koja podrazumeva da ne moe biti
potpuno indiferentan prema daljoj sudbini rezultata vlastitih istraivanja.

4.2.4. ISTRAIVA I ISPITIVAI:STANDARDIZACIJA POSTUPKA

Kada su utvreni ciljevi, predmet i metode istraivanja, to se postie izradom
projekta istraivanja, istraiva stupa u kontakt sa osobama koje treba da izvre
potrebna posmatranja i ispitivanja na terenu. Tu vrstu uesnika u istraivanju
oznaiemo zajednikim nazivom ISPITIVAI. S obzirom da se socijalno psiholoka
istraivanja esto izvode na velikim uzorcima i da obuhvataju ire teritorijalne
jedinice, a da se prikupljanje podataka mora obaviti u relativno kratkom vremenu
kako bi se izbeglo uplitanje razliitih drutvenih zbivanja koja su mogua u veim
vremenskim intervalima, istraiva je prinuen da angauje veliki broj ispitivaa.
Izbor ispitivaa
"Ispitiva" je osoba koja dolazi u dodir sa ispitanicima da bi pomou
instrumenata koje je odabrao ili konstruisao istraiva, obavila posmatranja,
razgovore, testiranja ili druge aktivnosti kojim je cilj prikupljanje empirijske grae.
Da bi uspeno obavio svoju ulogu, ispitiva treba da raspolae odreenim optim
znanjima, da dobro poznaje okolnosti pod kojim treba da vri konkretno ispitivanje,
da je ovladao primenom instrumenata i sl. U socijalnopsiholokim istraivanjima,
zavisno od vrste instrumenata koje treba da primene, ispitivai mogu biti strune
osobe, npr. diplomirani psiholozi, sociolozi, pedagozi ili studenti starijih godina, ali i
druge osobe koje poseduju dovoljno opteg obrazovanja. Pored strunosti i opte
kulture, vani kriterijumi za izbor ispitivaa su i njihovo ponaanje i izgled.
Ponaanje ispitivaa mora biti podeeno prema ispitaniku i situaciji u kojoj se
32

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

ispitivanje obavlja. Ispitiva treba da bude tolerantan, da svojim rakcijama ne

ocenjuje ispitanika, da svoj pozitivan odnos ispoljava samo zainteresovanou za
ono to ispitanik govori.
Priprema ispitivaa i izrada prirunika za ispitivae
Osnovna stvar koju istraiva mora da obezbedi uz pomo ispitivaa jeste
standardnost primene instrumenata ili maksimalna jednoobraznost situacije
ispitivanja. U tom cilju, neposredno pred realizaciju istraivanja na terenu, istraiva
organizuje trening ispitivaa i svakom od njih obezbeuje primerak PRIRUNIKA ZA
ISPITIVAE.
Sadraj, trajanje i tehnike TRENINGA zavise u prvom redu od vrste
instrumenata koje ispitivai treba da primene, od stepena i vrste strunosti
ispitivaa i njihovog ranijeg iskustva u radu na slinim poslovima. I onda kada se
radi o vrlo strunim ispitivaima koji treba da primene njima dobro poznate
standardne tehnike i instrumenata izvestan trening je neophodan. On se moe
svesti na zajedniko prelistavanje instrumenata i prateih uputstava za ispitanike,
utvrivanje kritinih taaka i dogovor u nainu postupanja ako se pojave tekoe.
Kratko pisano opte upustvo, kao podsetnik o pojedinostima je i u ovom sluaju
neophodno.
Istraivake institucije koje periodino obavljaju razna ispitivanja na teritoriji
koju pokrivaju imaju mreu svojih saradnika-organizatora koji raspolau sa veim ili
manjim ekipama stalnih ispitivaa. Pred svako novo ispitivanje ekipe se sastaju i
pripremaju za konkretni posao koji treba da obave.
PRIRUNIK ZA ISPITIVAE sadri pregled osnovnih informacija koje se odnose
na sprovoenje ispitivanja i saet opis ponaanja ispitivaa u situaciji ispitivanja. Tu
se u pisanom obliku iznose isti oni sadraji koji su bili predmet treninga, sa ciljem da
ispitivau, kada se nae sam na terenu, slue kao podsetnik. Na osnovu iskustava iz
ranijih istraivanja, istraiva u priruniku navodi tipine tekoe koje mogu iskrsnuti
pri uspostavljanju kontakta sa ispitanikom ili u toku ispitivanja i daje sugestije kako
ispitiva treba da postupi u takvim sluajevima.
U vezi obuke ispitivaa javlja se dilema u kojoj meri istraiva bi trebalo da ih
upozna sa problemom koji istrauje i hipotezama koje su predmet provere. U nekim
sluajevima izvestan stepen poznavanja ovoga moe samo da koristi ili je ak i
neophodan. To je npr. sluaj kod korienja tehnika koje zahtevaju od ispitivaa da
selekcionie i oblikuje dobijene informacije; bez poznavanja predmeta istraivanja
mogao bi bitne informacije da zanemari, da ih izostavi ili neprecizno diferencira
jedne od drugih. Ali, s druge strane, u nizu istraivanja u kojim su ispitivai znali
hipoteze dolazilo je do (nenamernog) menjanja njihovog ponaanja u situaciji
ispitivanja, to je uticalo i na modifikovanje ponanja ispitanika a time i na smanjene
valjanosti registrovanih podataka. Posebno organizovanim istraivanjima utvreno
je da su takvi neeljeni efekti mogui i u laboratorijskim, u naelu strogo
kontrolisanim ekspermentima ("efekat eksperimentatora"). O ovom delikatnom
33

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

pitanju odluuje sam istraiva na osnovu procene ta je konkretnom istraivanju

povoljnije za postizanje vee objektivnosti podataka.
Kontrola rada ispitivaa
Osnovni vid kontrole je da se u istraivanje ukljuuju samo uvebani i
pouzdani ispitivai. Provera tih svojstava se vri u sklopu treninga i ispitivanja za
potrebe probnog istraivanja. Po zavrenom ispitivanju ispitiva belei sve to je bilo
karakteristino za situaciju ispitivanja i procenjuje u kojoj meri su ispunjeni
standardni zahtevi. Uvidom u takve zapisnike, koji delom mogu biti strukturisani,
istraiva moe donositi ocene o toku realizacije istraivanja.
Kontrola se moe vriti neposredno na terenu. Novi ispitiva obilazi ispitivane
osobe i proverava da li je ispitiva dolazio, kako je teklo ispitivanje i sl. Kontrola se
moe vriti posle obavljenog ispitivanja. Prvo, u fazi pregledanja materijala,
potpunosti i doslednosti odgovora mogu se pojaviti simptomatina odstupanja
ispitanika koje je ispitivao jedan od ispitivaa. Drugo, pri deskriptivnoj obradi
podataka ispitanici se mogu grapisati i po ispitivaima. Sistematske razlike po
"varijabli" ispitiva otkrivaju koji su ispitivai sistematski inili neku greku, npr.
sugerisali odgovore, sporili se sa ispitanicima i sl.

4.2.5. ISPITIVA I ISPITANICI: POVERENJE I SARADNJA

"Ispitanik" je opti naziv kojim oznaavamo sve osobe koje uestvuju u
istraivanju kao izvor podataka. Nekada su samo predmet posmatranja, nekada su
samo sagovornici, a nekada i jedno i drugo. Ispitanici mogu biti osobe razliitog
socijalnog poloaja, pola, uzrasta, stepena obrazovanja, zanimanja, razliitih
psihikih osobina i stilova ponaanja, veoma razliite spremnosti da otvoreno
razgovaraju sa nepoznatom osobom koja je uz to i predstavnik neke
ustanove...Uspeh razgovora zavisi od sposobnosti ispitivaa da stvori takvu
atmosferu u kojoj e ispitanik pokazati kako dobru volju da se upusti u razgovor tako
i spremnost da tokom razgovora sarauje.
Kontakt sa ispitanikom i samoidentifikacija ispitivaa
esto se ispitivanje tako organizuje da jedan ispitiva istovremeno pomou
upitnika ili drugih slinih instrumenata ispituje grupu ispitanika, npr. kolsko
odeljenje, grupu radnika iz pogona, lanove neke organizacije u vreme sastanka i sl.
Drugi karakteristian nain ispitivanja je individualno ispitivanje u kui, na radnom
mestu i sl.
Osnovno pravilo je kada se ispitiva nae pred ispitanikom da se predstavi:
navede svoje ime i prezime, ustanovu ispred koje je doao. U veini istraivanja
ispitiva ima legitimaciju koju treba da pokae ispitaniku, a kojom potvruje svoj
identitet i ostale saoptene informacije. Posle tog ispitiva saoptava o kakvom
ispitivanju se radi i kako je ispitanik (ili grupa) izabran za uesnika (saradnika) u
istraivanju. Kod individualnog ispitivanja ispitiva proverava da li se radi o osobi na
koju je upuen.
34

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Opta i posebna usputstva, odravanje komunikacije tokom

ispitivanja
Odmah posle predstavljanja, ispitiva saoptava kratko OPTE UPUTSTVO koje
ispitaniku omoguuje da stekne predstavu o temama na koje se odnose pitanja koja
slede. Zatim daje UPUTSTVO O NAINU RADA. Najpodesnije je ako to uputstvo vai
za celo ispitivanje. esto se, meutim, u jednom istom instrumentu javljaju grupe
pitanja na koje se odgovara na razliite naine. Ako se u ispitivanju javlja vie
instrumenata, jo je verovatnije da e nain odgovaranja biti razliit. U takvim
sluajevima se tokom ispitivanja daju DOPUNSKA UPUTSTVA. Ako se ispitivanje vri
upitnikom, pre poetka rada, odmah posle opteg uputstva se najavljuje da se na
neka pitanja odgovara na drugi nain i da je to kod tih pitanja jasno naznaeno.
esto se u cilju vee iskrenosti odgovora a ponekad i u cilju njegove stvarne
zatite, ispitaniku saoptava daje ispitivanje anonimno. U tom sluaju u razgovoru ili
upitniku ne sme da se pojavi ni jedno pitanje koje omoguuje identifikaciju ispitanika
i koje bi, s toga, izazvalo podozrivost. Pored anonimnosti, u predstavljanju ispitivanja
moe se insistirati na poverljivosti podataka. Ispitaniku se npr. saoptava da njegovi
odgovori, sem istraivau, nikome nee biti dostupni, ili da se upitnici oznaavaju
iskljuivo iframa i tako ifrirani upuuju na mehanografsku obradu i sl.
Veoma je vaan prvi utisak koji ispitiva ostavi na ispitanika. Zato je potrebno
nastupiti na nain koji odaje kulturnu i ozbiljnu osobu, osobu kojoj se moe verovati.
Kultura u ophoenju ogleda se u pozdravljanju, predstavljanju, oslovljavanju,
iznoenju molbi i zahteva, davanju objanjenja i uputstava, podsticanju,
ohrabrivanju i zahvaljivanju. Jainu glasa i brzinu govora treba prilagoditi situaciji i
osobi. S druge strane, ispitanik nuno ostavlja izvestan utisak na ispitivaa i ovaj ga
na osnovu tog opaa kao osobu sa odreenim osobinama koje mogu olakati ili
oteati ispitivanje... Ispitiva ne sme niim da otkrije kakav je taj utisak, uvek treba
da se dri kao da je ispitanik maksimalno korektan i predusretljiv, sposoban da
razume uputstva i pitanja.
"Povratna informacija" ispitaniku: zahvaljivanje, upuivanje na ishode,
objanjenje postupka . . .
Zavretak ispitivanja je jednako vaan kao i poetak. Osoba koja je iznela
svoja zapaanja, miljenja i ocene, zbog pristanka na ispitivanje uvedena u
razmiljanje o svojim linim reakcijama na razne pojave, treba da ispitivanje doivi
kao celovit i konstruktivan dogaaj. O tome se brine konstruktor instrumenata i
projektant istraivanja, jer uvodi i takva pitanja koja ispitaniku pruaju priliku npr. da
navede svoja zapaanja ili miljenja i o stvarima o kojim nije pitano a on smatra da
su znaajne, da da savet za neko novo ispitivanje i sl. Naravno, ne treba insistirati
na odgovorima na ta pitanja. Vano je da mu jedno ili dva takva pitanja postave a
njegovo eventualno uzdravanje od odgovora prihvati kao neto to je na svom
mestu. Svako ispitivanje treba da ispitank doivi kao zaokruen i smisaon razgovor,

35

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

a pogotovo ako se radi o ispitivanju koje je due trajalo i imalo znatne zahteve u
odnosu na ispitanika.
Zavrni deo ispitivanja ima mentalnohigijensku funkciju u odnosu na
ispitanika, ali i ekoloku funkciju odnosu na budua istraivanja. Nekorektno
ispitivanje malog broja osoba u nekoj sredini moe celu sredinu uiniti neprijateljski
raspoloenom prema buduim ispitivanjima.

4.3. ISTRAIVANJE KAO PROCES REAVANJA PROBLEMA

Istraivanje moemo posmatrati kao relativno specifinu delatnost usmerenu
na unapreivanje saznajno-praktine dimenzije ljudskog ivota. Ono se sastoji iz
aktivnosti kojim dolazi do izraaja aktivistiki, inicijativan, stvaralaki odnos oveka
prema onom to doivljava i uslovima koji odreuju kvalitet tih doivljaja.
Istraivanje je, dakle, delatnost kojom ljudi nastoje da prevaziu tekoe, prepreke,
neizvesnosti sa kojim se suoavaju u svom svakodnevnom ivotu i radu, u odnosima
sa prirodnim i drutvenim okruenjem. Posmatrano sa tog stanovita, istraivanje se
obino definie kao proces reavanja saznajnih i praktinih problema.
Na shemi su prikazana dva aspekta istraivanja - komunikacioni i problemski.
Re je o dva ugla posmatranja jednog istog procesa. U prvom sluaju panju
usredsreujemo na ULOGE i AKTERE koji su nosioci tih uloga i to sa ciljem uoimo od
ega sve zavisi uspenost saobraanja meu onima koji sudeluju u istraivanju i koji
su odnosi kritini kao mogui izvor krupnih nesporazuma. Iz drugog ugla
posmatranja, kada na istraivanje gledamo kao na proces reavanja problema,
vidimo da se ono sastoji iz niza intelektualnih aktivnosti koje su prvenstveno
skoncentrisane na postavljenje problema, operacionalizovanje naina njegovog
reavanja, kontrolisano sprovoenje tih operacionalizacija i na verifikaciju dobijenih
nalaza.
Uoavanje problema, ocena njegovog znaaja, postavljanje cilja za koji se
pretpostavlja da se moe ostvariti pomou istraivanja i donoenje odluke o
organizovanju istraivanja su neophodni uslovi koji prethode istraivanju. Poetnu
formulaciju problema moe ali i ne mora nuno dati sam istraiva. I ostala tri
momenta koja prethode svakom istraivanju - ocena o znaaju problema,
postavljanje cilja i odluka o organizovanju istraivanja - mogu ali i ne moraju biti u
nadlenosti istraivaa.
Poto postavljeno najoptije, okvirno odreenje problema, istraiva po
pravilu pristupa pripremama za istraivanje. Suoen sa novim problemom, istraiva
u prvom redu nastoji da sistematizuje prethodna znanja, da ih upotpuni i proiri
izuavanjem relevantne literature i neposrednim posmatranjem pojava koje ga
interesuju. Kroz te aktivnosti istraiva upoznaje sadraj problema, njegovu
strukturu, to mu omoguuje da problem ralani na glavne delove i da se priblii
odluci o tome ta e biti predmet njegovog istraivanja i na koji nain e istraivanje
realizovati. Odluivanje o tome koje pojave e biti predmet istraivanja je prvi korak
u izradi projekta istraivanja. Poznata izreka da je dobro postavljen problem ve
36

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

upola i reen problem u potpunosti se moe primeniti i na planiranje i realizovanje

istraivanja.
Projektovanje u smislu donoenja odluka o tome kako e se odvijati
istraivanje temelji se na formulaciji predmeta istraivanja. U toku projektovanja
predmet istraivanja prolazi kroz nekoliko reformulacija koje imaju za cilj da se
postigne to vei stepen preciznosti. Formulacija hipoteza, odreivanje promenljivih
i njihovih uzajamnih odnosa, analiza pojmova koji simbolizuju te promenljive i
operacionalno definisanje tih pojmova su koraci u izradi projekta koji progresivno
poveavaju stepen preciznosti u odreivanju predmeta istraivanja. Drugim recima,
to su takoe formulacije problema, ali uvek sa novim ciljem i novim doprinosom
njegovoj jasnoi i preciznosti.
Posmatranje i ispitivanje, registrovanje zapaanja i odgovora je sredinja i
veoma delikatna faza rada u empirijskom istraivanju. U njoj se obelodanjuje
valjanost svih prethodnih odluka a od preciznosti njenog izvoenje i kontrole uslova
u kojim se izvodi zavisi valjanost svih operacija koje slede i onog to e biti ishod tih
operacija. To je razlog da se tehnikama (instrumentima) za registrovanje podataka i
njihovom primenjivanju u metodologiji naunog istraivanja posveuje velika panja.
Prema tome ko artikulie ono to se u istraivanju smatra podatkom,
empirijskim materijalom koji direktno ulazi u analizu, u socijalnoj psihologiji moemo
govoriti o dve vrste podataka - o podacima koje artikulie ispitanik i o podacima koje
artikulie istraiva. U prvom sluaju se postupci, reakcije i odgovori ispitanika
registruju to vernije, bez ikakve selekcije, izmene i interpretacije od strane
posmatraa ili ispitivaa. Npr. od posmatraa koji prati tok grupne diskusije moe se
traiti da za svakog lana registruje koliko puta je uzimao re i u koje vreme, koliko
je postavio pitanja, koliko je dao odgovora itd. U intervujuu ili upitniku ispitaniku se
mogu postaviti pitanja koja direktno trae neku informaciju, te ispitanik po pravilu
daje i direktan odgovor. To mogu biti npr. informacije o stepenu obrazovanja, vrsti
zanimanja, obavljanju neke aktivnosti, ali i informacije o procenama raznih
iskustvenih objekata ili doivljenih situacija. U pripremi za obradu takvi podaci se
prevode u simboliki sistem koji zahteva tehnologija obrade (ifriranje, kodiranje) i
posle obrade se tumae u termnima u kojim su bili registrovani. Drugu grupu ine
podaci koje artikulie istraiva. Iz registrovanog ponaanja ili iz registrovanih
odgovora na razna pitanja istraiva naknadno izvodi i artikulie ono to smatra
podatkom. On to ini na osnovu operacionalnih definicija promenljivih i u skladu sa
izabranom tehnikom sintetizovanja pokazatelja koji su registrovani pomou
korienih instrumenata. To je sluaj npr. kod stvaranja raznih "indeksa", utvrivanja
poloaja ispitanika na skali koja ima vei broj stavki. Tu spadaju i sve projektivne
tehnike. Kod nekih tehnika, kao to je npr. strukturisano posmatranje pomou
sistema kategorija, uvebani posmatrai sami u toku posmatranja interpretiraju ono
to vide i registruju samo kategoriju u koju neko ponaanje spada.

37

Adaptiran tekstovi:
Havelka, N., Kuzmanovi, B., Popadi, D. (1998). Metode i tehnike socijalnopsiholokih
istraivanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Drutva psihologa Srbije, str. 3-37;
uri, S. (2013). Istraivanje bezbednosti kvalitativni pristup, Beograd: Fakultet bezbednosti,
str. 24-109.

Priprema podataka za obradu i sama obrada podataka slede odluke donete u

toku izrade instrumenata i opti plan obrade koji je predvien projektom. Vrste
promenljivih, njihova osnovna svojstva i njihovi meusobni odnosi pobrojani su
najpre u formulaciji problema a zatim specifikovani u formulacijama hipoteza,
odnosno ciljeva i zadataka istraivanja.
Pitanja od kojih se polo u istraivanje trae odgovore, ali ne u terminima
operacionalnih definicija, niti u terminima raznih tipova i tehnika obrade podataka i
sl. Odgovori moraju biti u terminima u kojim su postavljene hipoteze (zadaci)
istraivanja i u kojim je formulisan problem zbog kojeg je i dolo do istraivanja. Kod
aplikativnih istraivanja primena nalaza je prvenstveno u funkciji reavanja
problema zbog kojeg je organizovano istraivanje, a zatim i u funkciji provere
valjanosti teorijskih, metodolokih i drugih komponenti istraivanja. Takva
istraivanja pruaju obilje povratnih inormacija npr. o psihometrijskim svojstvima
instrumenata, o osetljivosti instrumenata na uslove ispitivanja, na socijalni kontekst
u kojem je istraivanje realizovano i sl. Kod bazinih istraivanja rade se replikacije
ili dopunska istraivanja u cilju da se provere pouzadanost utvrenih nalaza,
odrivost predloenih teorijskih tumaenja i opravdanost eventualnih alternativnih
interpretacija.
Od aktivnosti koje istraivanju daju karakter procesa reavanja problema
detaljnije emo prikazati one koje iz kojih se sastoji (1) pripremna faza, (2) faza
projektovanja istraivanja i (3) faza konstrukcije (i adaptacije) instrumenata za
registrovanje podataka. Izlaganje o (4) izvoenju istraivanja, (5) obradi i analizi
podataka, (6) saoptavanju nalaza i (7) orijentaciji na projektovanje novih
istraivanja, bie sasvim koncizno, jer o tim fazama bie vie rei u poglavlju o
upitniku.

38