izvor wikipedia

Beton je graevinski materijal koji se spravlja uglavnom od cementa, agregata (ugl

avnom ljunak i pesak) i vode.
Beton ovr ava posle me anja i ugraivanja, usled hemijskog procesa koji se naziva hidrat
acija. Voda reaguje sa cementom, koji ovr ava i tako povezuje ostale komponente u sm
e i, tako da na kraju dobijamo tvrd kameni materijal.

Termin beton u op tem sluaju oznaava irok spektar ve takih graevinskih materijala komp
og tipa koji se dobijaju aglomeracijom zrna vrlo razliitih tipova agregata. Aglom
eracija podrazumeva i primenu odreenih vezivnih supstanci. Imajui u vidu ovakvu de
finiciju, proizlazi da se naelno mo e govoriti o gips-betonu, kre-betonu, betonu na
bazi vodenog stakla, asfalt-betonu i drugim. Naj iru primenu nesumnjivo imaju beto
ni kod kojih se kao vezivo koristi cement, i koje bi formalno trebalo zvati ceme
nt-betonima, ali je u praksi uobiajeno da se materijali ovog tipa nazivaju samo b
etonima[1]
Beton je materijal koji se najvi e koristi od svih ve takih materijala na svetu[2]. K
oristi se za pravljenje puteva, zgrada, temelja, mostova, kamenih blokova itd.
Prema podacima iz 2005., proizvodnja betona je oko est milijardi kubnih metara go
di nje, to znai jedan kubni metar po glavi stanovnika planete. Narodna Republika Kin
a trenutno ini oko 40% svetske proizvodnje cementa[tra i se izvor od 07. 2010.].
Sadr aj/??????? [sakrij/??????]
1
Istorija
2
Spravljanje betona
3
Kompozicija
3.1
Cement
3.2
Voda
3.3
Agregat
3.4
Dodaci betonu - aditivi
4
Svojstva
4.1
Svojstva sve eg betona
4.1.1 Tiksotropija
4.2
Tehnolo ka svojstva sve eg betona
4.2.1 Konzistencija
4.3
Svojstva ovrslog betona
4.4
Fiziko mehanika svojstva betona
4.5
vrstoa betona
5
Izvori
Istorija[uredi - ?????]
Jo su Asirci i Vavilonci koristili glinu kao vezivno sredstvo za njihov beton. Eg
ipani su koristili kre i gips kao cement. U Rimskom carstvu beton je pravljen od k
alcijum-oksida, pucolanske pra ine i agregata koji su pravili od plavca. Bio je sl
ian dana njem betonu na bazi cementa. 1756, britanski in injer D on Smiton (engl. John
Smeaton) prvi je upotrebio portland cement kao vezivnu supstancu za spravljanje
betona, koristei ljunak i ljaku (opeka u prahu) kao agregat. Danas je kori enje recikl
iranih materijala, kao sastajaka za beton, sve popularnije zbog nedostataka prir
odnog agregata, a i zbog za tite okoline. Najkori eniji je letei pepeo (filer), kao ko
produkt termoelektrana. To ima veliki znaaj jer se redukuje odreeni broj kamenolom
a, a i eksploatacija renog agregata se smanjuje.
Osobine betona su se promenile jo kako su Rimljani i Egipani otkrili da se dodavan
jem vulkanskog pepela betonskoj me avini on mo e odr ati i pod vodom. Slino, rimljani s
u znali da se dodavanjem konjske dlake beton manje skuplja pri hidrataciji, tj.
ovr avanju. Ili, da je dodavanjem krvi beton bio otporniji na mraz. Danas se u istra i
vakim centrima irom sveta dodavanjem odreenih dodataka i u odreenoj meri, dobio ekst
remno jak beton, veoma dobrih karakteristika.

I danas se najmasovnije beton spravlja standardnim agregatima, prirodnim ili ve tak

im, koji ini 70-75% zapremine betonske me avine.
Spravljanje betona[uredi - ?????]
U savremenom graevinarstvu spravljanje betonske me avine vr i se iskljuivo ma inskim put
em, pri emu se ovaj postupak svodi na me anje i doziranje komponentnih materijala u
cilju dobijana homogene mase. Ova operacija se izvodi u specijalno organizovani
m graevinskim punktovima pri gradili tu ili u posebnim fabrikama betona, koje su u
stanju da snabdeju i vi e od jednog gradili ta betonom. Odvojeno me anje smese je poka
zalo da me anje cementa i vode u pastu pre dodavanja agregata poveava vrstou betona n
a pritisak. Pasta bi trebalo da se me a pri velikim brzinama u posebnim mikserima.
A kasinije tako napravljena pasta da se sjedini sa agregatom i ostatkom vode, u
klasinim mikserima. Me anjem cementa sa vodom dobija se plastino cementno testo cem
entna pasta
koja vremenom poinje da menja agregatno stanje i da prelazi u vrstu su
pstancu. Uzrok ove promene agregatnog stanja je hidratacija
kompleksan fiziko-hem
ijski proces ija su tina ni dan-danas nije rasvetljena[tra i se izvor od 07. 2010.].
Kao vreme vezivanja cementa obino se defini e vremenski period od momenta me anja cem
enta i vode pa do trenutka kada cementna pasta izgubi svojstvo plastinosti. Dok s
e vezivanje cementa zavr ava relativno brzo, proces ovr avanja se ne zavr ava, on traje
nekoliko meseci do nekoliko godina. Taj proces nije ravnomeran, u poetku je vrlo
intezivan, a kasnije usporava i asimptotski te i odreenoj graninoj vrednosti.
Kompozicija[uredi - ?????]
Beton se mo e proizvoditi samo na bazi prethodno utvrene recepture, tj. na bazi pro
jekta betonske me avine koji treba da sadr i sve usvojene koliine komponentnih materi
jala. Receptura betona zavisi od vrste graevine, kao i od njenih elemenata, a i o
d primenjene tehnologije graenja.
Cement[uredi - ?????]
Glavni lanak: Cement
Cement je hidrauliko mineralno vezivo koje se dobija mlevenjem tzv. portland ceme
ntnog klinkera - ve takog kamenog materijala koji se stvara peenjem krenjaka i gline,
temperatura peenja je 1350-1450 C. Engleski in injer Joseph Aspdin patentirao je Po
rtland cement 1824, a nazvan je po krenjakoj steni Ostrva Portland u Engleskoj zbo
g slinosti boje. Pored portland cementnog klinkera, za ije se dobijanje koristi me a
vina krenjaka i gline u odnosu 3:1 (odnos masa), u cementu je redovno prisutna i
manja koliina gipsa (do 5%) koji se dodaje radi regulisanja vremena vezivanja cem
enta. Portland cement karakteri e srazmerno konstantan hemijski sastav i to: CaO (
vezan) 62-67%, SiO2 19-25%, Al2O3 2-8%, Fe2O3 1-5%, SO3 najvi e 3-4.5%, CaO (nevez
an) najvi e 2%, MgO najvi e 5%, alkalije (Na2O i K2O) 0.5-1.3%. Cementi se u op tem sl
uaju mogu podeliti na vrste i klase. Vrste predstavljaju kategorije cemenata s ob
zirom na sastav i tehnologiju proizvodnje, dok klase cemenata oznaavaju njihove m
ehanike karakteristike. Dele se u dve osnovne grupe: na cemente na bazi portland
cementnog klinkera i na ostale - specijalne vrste cemenata.
Voda[uredi - ?????]
Glavni lanak: Voda
Voda predstavlja neophodnu komponentu svake betonske me avine, po to je samo uz njen
o prisustvo mogue odvijanje procesa hidratacije cementa. Pored toga, voda u sve em
betonu je znaajna i kao komponenta putam koje se ostvaruje potreban viskoziztet b
etonske sme e, odnosno kao komponenta koja omoguava efikasno ugraivanje i zavr nu obra
du betona. Voda za spravljanje betona ne sme da sadr i sastojke koji mogu nepovolj
no da utiu na proces hidratacije cementa, kao ni takve sastojke koji mogu da budu
uzronici korozije armature (elika) u armiranobetonskim konstrukcijama. Voda za pie
praktino uvek zadovoljava navedene uslove, pa ona mo e da se upotrebi za spravljan
je betona i bez posebnog dokazivanja podobnosti. Meutim, u svim ostalim sluajevima
mora da se pribavi dokaz o kvalitetu vode za beton.
Agregat[uredi - ?????]

Agregati uestvuju sa 70-80% u ukupnoj masi betona i od njihovih karakteristika za

vise i svojstva betonskih sme a i svojstva ovrslog betona. Za spravljanje betona se
potpuno ravnomerno koriste prirodni (pesak i ljunak) i drobljeni agregat. Takoe d
olazi u obzir i me avina separisanog ljunka odnosno peska i drobljenog agregata. Dr
obljeni agregat je po pravilu skuplji, pa se prirodnom, naroito renom, u praksi na
je e daje prednost. Prirodni agregat zbog zaobljenosti zrna mnogo povoljnije utie na
ugradljivost i obradljivost betonskih sme a. Meutim, i drobljeni agregat ima odreeni
h prednosti; on je u petrografskom pogledu uvek homogeniji, a to uslovljava mnog
o manje koncentracije napona u ovrslom betonu pod optereenjem i pri temperaturnim
promenama. O troivini oblik zrna drobljenog agregata omoguava ostvarivanje uklje tenja
susednih zrna, pa to doprinosi poveanju mehanikih karakteristika, naroito poveanju v
rstoe betona pri zatezanju.
Dodaci betonu - aditivi[uredi - ?????]
Aditivi su supstance koje svojim fizikim, hemijskim ili kombinovanim delovanjem u
tiu na odreena svojstva sve eg i/ili ovrslog betona. Doziranje aditiva je obino oko 5%
mase cementa, i dodaju se pri spravljanju betonske me avine. Naje e kori eni aditivi su:

Plastifikatori dodaci koji pobolj avaju ugradljivost i obradljivost betonskih sme a,

pa se mo e rei da predstavljaju regulatore reolo kih svojstava sve eg betona. U novije
vreme sve vi e ulaze u primenu tzv. superplastifikatori, pa i hiperplastifikatori
, koji omoguavaju jo znaajnije smanjenje koliine vode u sve em betonu, a da se pri tom
e ne ugro ava njegova ugradljivost i obradljivost. Smanjenje vode mo e da iznosi i p
reko 30%.
Aeranti (uvlaivai vazduha) aditivi putem kojih se u strukturi betona formiraju meh
urii (globule) vazduha reda veliine 0,01-9,3 -{mm}-. Ovi mehurii su ravnomerno rasp
oreeni unutar mase betona, i takva struktura uslovljava poveanje otpornosti na dej
stvo mraza.
Zaptivai
kao i aeranti, mogu se smatrati za aditive-regulatore strukture betona.
Nakon njihove reakcije sa klinker mineralima dobijaju se proizvodi koji zaptivaj
u kapilarne pore u cementnom kamenu. Na taj nain poveava se stepen vodonepropustlj
ivosti ovrslog betona.
Akceleratori naje e jedinjenja hlorida, pri emu je najpoznatiji i naje e upotrebljavan
celerator kalcijum hlorid. On ne utie bitno na vezivanje cementa, ali u znaajnoj me
ri ubrzava proces ovr avanja.
Retarderi deluju tako to oko zrna cementa stvaraju opne koje spreavaju brzo odvija
nje hemijskih procesa na relaciji cement-voda. Najpoznatiji i najra ireniji retard
er je sadra.
Inhibitori korozije
koriste se da bi umanjili koroziju elika (armature) u betonu.
Antifrizi sredstva koja spreavaju smrzavanje sve eg betona; deluju tako to sni avaju t
aku smrzavanja vode. Njihovom upotrebom omoguava se izvoenje betoniranja i na tempe
raturama ni im od 0-{C}-.
Svojstva[uredi - ?????]
Svojstva sve eg betona[uredi - ?????]
Sve beton je specifian, vi ekomponentan i polidisperzan sistem koji se dobija homoge
nizacijom me avine komponentnih materijala - agregata, cementa, vode i eventualno
dodataka. Ona zavise od velikog broja uticajnih parametara, ali se celokupan uti
caj ovih parametara mo e svesti na dva osnovna faktora: na karakteristike komponen
ata i na strukturu me avine.
Tiksotropija[uredi - ?????]
Tiksotropija je sposobnost sve e betonske mase da pod dejstvom uestalih spolja njih s
ila, malog inteziteta, poprima svojstva tenosti, tj. dolazi do poveanja fluidnosti
betona. Tiksotropija je pojava promenljivosti parametara gustine u funkciji mir
ovanja, odnosno kretanja estica. Zahvaljujui ovoj osobini beton se lak e ugrauje prim
enom mehanikih sredstava kao to su vibratori, pri ijem se dejstvu na beton menja nj
egova gustina i postaje teniji , a prestankom dejstva vraa se prvobitna gustina.
Tehnolo ka svojstva sve eg betona[uredi - ?????]
Reolo ke karakteristike sve eg betona bitno utiu na njegova tehnolo ka svojstva, kao i

na svojstva ovrslog betona. Sposobnost betona da odgovori zahtevima koje nameu poj
edine faze tehnolo kog procesa proizvodnje betona i izradnje konkretnog betonskog
elementa naziva se tehnologinost . Svojstvo tehnologinosti treba posmatrati kao skup
veeg broja posebnih karakteristika koje su od znaaja u tehnolo kom lancu. Opisno se,
a delimino i nekim numerikim pokazateljima defini u sledee karakteristike sve e betons
ke mase:
homogenost
ugradljivost
povezanost (kohezivnost)
stabilnost (segregacija i izdvajanje vode)
prenosivost
pumpabilnost
obradljivost
Konzistencija[uredi - ?????]
Tehnologinost se naje e razmatra kao funkcija konzistencije sve eg betona, pri emu ovaj
termin u op tem sluaju podrazumeva skup svih svojstava datog materijala koja utiu na
postojanost, odnosno promenljivost njegovog oblika pod uticajem razliitih mehanik
ih dejstava. U sluaju sve eg betona, ova definicija se svodi na praktinu formulaciju
po kojoj se pod konzistencijom podrazumeva skup svih osobina sve eg betona koje s
e iskazuju putem pokazatelja pokretljivosti i krutosti me avine. U vezi sa ovako s
hvaenim pojmom konzistencije, u praksi se naje e govori o:
krutoj
slabo plastinoj
plastinoj i
tenoj konzistenciji
sve eg betona.
Svojstva ovrslog betona[uredi - ?????]
Svojstva ovrslog betona su u op tem sluaju funkcija izvaredno velikog broja rezliitih
uticajnih faktora. Ona zavise od karakteristika primenjenih komponenata, od kva
litativnih odnosa komponenata u masi betona, od niza tehnolo kih faktora itd. Ispi
tivanja pokazuju da pri konstantnim sadr ajima cementa i agregata (po vrsti i koli
lini), kao i pri istom postupku kompaktiranja, kriva koja defini e zavisnost izmeu v
rstoe betona i koliine vode ima oblik prikazan na slici ispod.
Fiziko mehanika svojstva betona[uredi - ?????]
Testiranje vrstoe betona na pritisak, na cilindrinom uzorku
Isti uzorak posle dostizanja granine vrstoe, tj. loma
vrstoa betona pri pritisku
vrstoa betona pri zatezanju
vrstoa betona pri istom smicanju
vrstoa betona pri slo enim naponskim stanjima
vrstoa betona pri dinamikom optereenju
Vodonepropustljivost betona
Otpornost prem dejstvu mraza i soli
Otpornost na habanje
Otpornost na hemijske agense
Deformacije betona pod uticajem kratkotrajnih optereenja
vrstoa betona[uredi - ?????]
Kao najznaajnije svostvo ovrslog betona. Beton poseduje relativno veliku vrstou na p
ritisak, i jako malu na zatezanje koja iznosi oko 10% vrstoe na pritisak. to bi rez
ultovalo tome da beton uvek gubi nosivost na zatezanje ak i kada je aksijalno pri
tisnut. Praktino re enje ovog problema je postavljanje elika (armature) u zonama zat
ezanja betonskog elementa, tzv armirenje betona. Tako imamo da naje e upotrebljavani
beton u konstrukcijama je armirani beton. Armiranje betona se izvodi elinim ipkama
, mre ama zavarenih ipki ili fiber vlaknima, pa dobijamo armirani beton. Beton takoe

mo e biti prednapregnut elinim kablovima unutar preseka betonskog elementa ili van,
pa dobijamo elemente koji mogu da savladaju vee raspone.
Najvei uticaj na vrstou betona ima vodocementni faktor sve e betonske me avine (voda/ce
ment), sastav me avine, kvalitet ugradnje sve eg betona, kao i nega betona u ranom p
eriodu ovr avanja. Ako su svi ostali faktori isti, beton sa ni im vodocementnim faktor
om imae veu vrstou nego onaj sa veim vodocementnim faktorom. Kako je beton tean pri ug
radnji i tek hidratacijom dosti e vrstou, mogu se pojaviti naprsline u tek ovrslom be
tonu na raun plastinog skupljanja; ako je isparavanje veliko, naprsline esto mogu n
astati i pri zavr nim radovima. U betonskim me avinama velike vrstoe (vee od 70 -{MPa}), vrstoa samog agregata mo e biti ograniavajui faktor ovrslog betona.