1. ta je zenit?

Zenit je taka koju probija vertikala u nebeskoj sferi. Vertikala je prava u

pravcu sile zemljine tee u odnosu na posmatraa. Taka suprotna zenitu
jeste nadir.
2. ta je nebeska sfera?
Nebeska sfera je zamiljena kugla na koju se projektuju poloaji svih
nebeskih tela.
3. ta je ravan horizonta i koje su take u preseku sa meridijanom i
koje jo take postoje na horizontu?
Ravan horizonta je vodoravna ravan na kojoj se posmatra nalazi. Ona na
nebeskoj sferi iseca horizont. Onaj presek blii severnom nebeskom polu je
severna taka horizonta (N),
dok je nasuprot nje juna taka horizonta (S). Mogu se izdvojiti i E i W
take, koje se nalaze u preseku horizonta i prave uporede na du SN kroz
taku u kojoj se nalazi posmatra.
4. Kako se odreuje poloaj nebeskog tela na nebeskoj sferi?
Poloaju svih nebeskih tela se projektuju na povrinu jedne zamiljene
kugle, nebeske sfere. Za odreivanje poloaja na nebeskoj sferi slue
sferne koordinate, slino kao to za utvrivanje poloaja na Zemlji slue
geografske koordinate. Skup paralela se sastoji od jednog velikog ili
glavnog kruga i mnotva manjih krugova, koji lee u meusobno
paralelnim ravnima. Svi meridijani su veliki polukrugovi nastali presekom
sfere i ravni koje prolaze kroz osu rotacije. Skupu paralela na globusu
odgovara skup nebeskih paralela, a skupu velikih krugova na kojima lee
meridijani odgovara skup deklinacijskih krugova.
5. ta je svetska osa i gde ona prodire kroz nebesku sferu?
Svetska osa jeste produena zemljina osa. U njenim presecima sa
nebeskom sferom dobijamo severni i juni nebeski pol (PN, PS).
6. ta je nebeski ekvator?
Nebeski ekvator je krug koji produena ravan Zemljinog ekvatora iseca na
nebeskoj sferi. Analogno tome, ravan meridajana na kome se posmatra
preseca nebesku sferu du nebeskog meridijana koji prolazi kroz zenit,
nadir, severnu i junu taku na horizontu kao i severni i juni nebeski pol.
7. ta je nagib (nadir?)?
Ako se vertikala (pravac sile tee normalan na ravan na kojoj stoji
posmatra na Zemlji) produi, prema nebeskoj sferi, proboe je u taki
koja se zove zenith, a njoj suprotna taka u kojoj vertikala takoe prodire
kroz nebesku sferu zove se nadir.
8. ta je kalendar?
Kalendar je sistem po kom se tropska godina deli na dane, nedelje i
mesece. Svaki kalendar, prirodno, mora biti sastavljen iz celog broja dana,
za razliku od tropske godine, zato kalendari tee da budu to precizniji.

9. ta je sinodiki period?
Sinodiki period je period za koji Mesec dodje u istu taku u odnosu na
Sunce iz perspektive posmatraa na Zemlji. Taj period traje priblino
29,53 srednjih Sunevih dana. Odatle duina kalendarskih meseci.
Logino, duina nedelje od sedam dana, zasnovana je na trajanju
Meseevih etvrti, a etvrtina sinodikog perioda jeste 7,38 dana.
10.
ta je zvezdani dan i kad poinje?
To je ono vreme koje je potrebno da taka opie pun ugao. Zbog uticaja
revolucije na Sunev dan, zvezdani dan je krai od srednjeg Sunevog i
traje 23h56min4sec. Za poetak zvezdanog dana uzima se trenutak kada
je taka u gornjoj kulminaciji.
11.
ta je azimut i kako se meri?
Azimut A je koordinata koja se meri od june take horizonta prema
zapadu u retrogradnom smeru, od 0 o do 360o . U geodeziji azimut se meri
od severne take horizonta prema zapadu d june take u direktnom
smeru, i istoku u retrogradnom smeru od 00 do 180o.
12.
ta je zvezdano vreme?
Relacija koja vezuje rektacenziju i asovni ugao je + t = s, gde s
predstavlja zvezdano vreme. U meridijanu je asovni ugao jednak nuli, to
znai da je zvezdano vreme rektacenzija zvezde u meridijanu. U - taki
=0, pa je zvezdano vreme asovni ugao take
13.
Karakteristike mesnog koordinatnog sistema? Koje se
koordinate koriste u tom sistemu i kako?
Mesni ekvatorski koordinatni sistem jeste onaj koji zavisi od mesta
posmatraa na Zemlji. U njemu se za poetnu poluravan uzima deo
nebeskog meridijana od severnog ka junom nebeskom polu, a sadri i
zenit i junu taku na horizontu. Koordinata koja se ovako dobija je
asovni ugao (t). Raste prema zapadu (smer prividnog kretanja). Meri se
od 0 do 24h u ekvatorskoj ravni, to predstavlja vreme koje je prolo od
gornje kulminacije objekta koji se posmatra. Pogodan za praenje dnevnog
kretanja neba.
14.
Karakteristike Gregorijanskog kalendara?
Prilagoenija vrezija Julijanskog kalendara, uveden 1582. i nazvan po
Papi Grguru XIII, ima odliku da se u toku 400 godina 3 prestupne
pretvaraju u obine godine. Tako nastaje pravilo da nisu prestupne godine
kojima se zavravaju vekovi, koje imaju dve nule na kraju, osim ukoliko
nisu deljive sa 400. Ovaj kalendar i dalje nije savren, i razlika od jedan
dan izmeu ovog kalendara i tropske godine nastae tek 3000. godine.
15.
Karakteristike nebeskog ekvatorskog koord. sistema i koje se
koordinate tu koriste?
Nebeski ekvatorijalni koordinatni sistem je onaj gde poetni meridijan
prolazi kroz severni i juni nebeski pol i gama () taku. Koordinata,
nazvana rektascenzija(), jeste ugao koji raste prema istoku, meri se od -

take od 0 do 24h.
16.
ta je ekvatorski koor. sistem i njegove karakt., i koje se koord.
koriste tu i kako?
On je projekcija geografskog koordinatnog sistema na nebesku sferu.
Osnovna ravan je ravan nebeskog ekvatora, osnovni krug krug nebeskog
ekvatora na kog su uporedi nebeski paraleli. Ugaona udaljenost od
nebeskog ekvatora predstavlja deklinaciju (- delta), koja se meri od 00 do
900 od nebeskog ekvatora ka severu, a do -900 od nebeskog ekvatora ka
jugu. Druga koordinata odreuje podtipove- mesni i nebeski ekvatorski.
17.
ta su sazvea?
Pod sazveem se podrazumeva oblast neba ograena uslovnom
granicom, a kosmiki objekti koji se sa Zemlje vide u okviru takve granice,
bez obzira na njihove prave razmere, stvarne poloaje u prostoru i
meusobna rastojanja, pripadaju tom sazveu.
18.
ta su sazvea zodijaka?
Sazvea zodijaka su ona sazvea kroz koja se Sunce prividno kree
svojom putanjom po ekliptici.
19.
ta su cirkupolarna sazvea i kako se mogu razvrstati?
Cirkumpolarna sazvea su ona sazvea koja se nalaze u blizini Severnog
nebeskog pola, i prividno se kreu oko malog kruga opisanog oko ovog
pola. Ta sazvea nikada ne zalaze, i najlake ih je uoiti na nebu. Usled
obilaenja Zemlje oko Sunca, veernje nebo razliito izgleda u raznim
godinjim dobima i zato se sazvea mogu razvrstati na zimsku, prolenu,
letnju i jesenju grupu.
20.
ta je tropska godina?
Tropska godina je period za koji sunce, prolazei kroz sve znaajne take
godinjih toba, napravi povraaj u prolenu () taku, i traje
365d5h48min46sec.
21.
ta je ekliptika?
Krug po kome se Sunce prividno kree meu zvezdama. Kretanje Sunca
du ekliptike odvija se sa zapada ka istoku, to je suprotno smeru dnevnog
kretanja nebeske sfere.
22.
Kakav je meusobni odnos poloaja Zemlje i Sunca 22.
decembra i ta je juni povratnik?
Sunce prividno stie u zimsku taku, tada je stanje na junoj polulopti isto
kao to je 21.juna na severnoj. To je zimski solsticaj. Sunce prolazi kroz
zenit u mestima koja se nalaze na 23 o,5 june geografske irine. Paralela
koja odgovara 23o,5 june geografske irine naziva se Juni povratnik ili
Jarev povratnik. Godinji ciklus Sunca se zavrava povratkom Sunca u
prolenu gama taku.
23.

ta je ugao epsilon i kako se menja sa vremenom?

Dana 22.juna Sunce prolazi kroz letnju taku, koja nosi znak sazvea
Raka. Sunevi zraci obasjavaju celi severni ledeni pojas, a sa ravni
horizont na Severnom polu u podne zaklapaju ugao psilon=23 o,5. To je
isti ugao za koji je i Zemljina osa nagnuta u odnosu na ravan ekliptike.
24.
Koje se koordinate koriste u ekliptikom koor. sistemu i kako se
raunaju?
Krug ekliptike slui kao osnovni krug u ekliptikom koordinatnom sistema.
Krugovi paralelni ravni ekliptike su krugovi irina, latituda, a krugovi
upravni na ravan ekliptike su krugovi duina, longituda. Ekliptika latituda
(beta) rauna se od 0o na ekliptici do 90 o prema severnom polu ekliptike i
od 0 o do -90 o prema junom polu ekliptike. Ekliptika longituda(lambda)
rauna se od kruga latituda koji prolazi kroz gama taku u smeru
godinjeg prividnog kretanja Sunca u direktnom smeru od 0 o do 360 o
25.
Koji su dokazi za zemljinu revoluciju?
Dokaz Zemljine revolucije je u tome to se pravac u kojem se odreena
zvezda vidi sa Zemlje konstantno menja tokom jedne godine. Tako, kada
Zemlja obie svoju putanju, slino e i prividno uiniti zvezda. Ove male
eliptine putanje nazivaju se paralaktike elipse. Zvezde u ekliptikoj
ravni u graninim sluajevima jesu prava, ukoliko su na ekliptikoj ravni,
ili krug ukoliko su na pravoj normalnoj na ekliptiku ravan. Iako su mnogi
pokuali da ga izmere, to je 1837. godine polo za rukom Beselu, samo
postojanje paralaktikih eklipsi neporedan je dokaz toga da Zemlja obilazi
oko Sunca, a ne obratno.
26.

ta je gornja kulminacija Sunca i ta ona oznaava?

27.
ta je svetsko vreme?
Kada se eli prikazati vremenski tok pojava koje se deavaju na razliitim
geografskim duinama, kao i prave vremenske razlike, trenutak vremena
se izraava pomou jedinstvenog svetskog vremena, koje se vezuje za nulti
meridijan koji prolazi kroz Griniku opservatoriju kod Londona.
28.
Koji su Keplerovi zakoni?
I Keplerov zakon: Planete opisuju oko Sunca eliptine putanje; u
zajednikoj ii tih elipsi nalazi se Sunce. Elipse po kojima se planete
kreu oko Sunca su uglavnom malog ekscentriciteta, izuzev putanja
Plutona i Merkura. Taka u kojoj je planeta najudaljenija od Sunca je afel
(apohel), a ona u kojoj je najblia Suncu je perihel (u sluaju
geocentrinog kretanja, respektivno apogej i perigej). Ukoliko sa r
oznaimo radijus-vektor planete, ca polarni
ugao raunat od perihela, a sa ekscentrinost planetarne
orbite, u polarnim koordinatama Prvi Keplerov zakon ima
oblik: r=const/(1+epsilon*cosTETA)
II Keplerov zakon: Radijus- vektor Sunce- planeta u jednakim
vremenskim intervalima opisuje jednake povrine.

III Keplerov zakon: Kvadrati perioda (T) obilaska planeta oko Sunca
srazmerni su kobovima velikih poluosa (a) njihovih putanja. Vai i
za planete i za sisteme satelita, sa razlikom u konstanti za svaki sitem.
29.
ta je uzrok plime i oseke?
Dva puta dnevno dolazi do podizanja odnosno sputanja nivoa vode na
obalama mora, to se naziva plimom i osekom. Plima svakoga dana dolazi
1h kasnije, zbog toga to Mesec dostie gornju kulminaciju svakoga dana
53 minuta kasnije. Na plimu i oseku utie i Sunce. Plime su najvee pred
kraj prolea zbog pozicije Meseca (kada je mesec u konjunkciji ili opoziciji
sabiraju se dejstva Sunca i Meseca). Plimske sile, kojima je uzrok
Meseeva gravitacija, podiu nivo voda okeana i mora.
30.
ta je zonsko vreme?
Iz potrebe za usaglaavanjem vremena i potrebe da se vreme u nekim
celinama poklapa, 1883. uvodi se pojasno odnosno zonsko vreme, u kom
je
Zemlja po meridijanima podeljena na 24 vremenske zone. Bitno je
naglasiti da granice vremenskih zona ne idu precizno po meridijanima ve
granice uzimaju u obzir ekonomske, geografske i politike celine.
31.

Zato je intreresantan severni povratnik?

32.
Kakav je meusobni odnos poloaja Zemlje i Sunca 20. marta
23. septembra i gde se tano tada Sunce nalazi?
Tih dana linija koja spaja centar Zemlje i centar Sunca lei u ravni
ekvatora, a Zemljina osa je upravna na ovu ravan. Zato je tog dana Sunce
za posmatraa na Zemljinom ekvatoru u gornjoj kulminaciji u zenitu. Za
posmatraa na polovima Sunce lei na horizonte, odnosno ono obasjava
istovremeno mesta na svim geografskim irinama sa kojih se ono vidi.
Trenutak poetka prolea je kada se projekcija Sunca na nebesku sferu na
svom putu po ekliptici nae u prolenoj gama taki. Projekcija Sunca
23.septembra dolazi u jesenju taku, u kojoj ekliptika takoe preseca
nebeski ekvator. Ova taka nosi znak sazvea Vage. U oba pomenuta
dana duina obdanice ili noi jednaka je na celoj Zemlji, pa se ti dani
nazivaju ranodnevnice ili ekvinokcije.
33.
Kako glasi Njutnov zakon gravitacije?
Bilo koja dva tela uzajamno se privlae silom intenziteta F srazmernom
proizvodu njihovih masa, a obrnuto srazmernom kvadratu njihovog
rastojanja.
34.
ta je sunev dan?
Sunev dan je vreme koje protekne izmeu dve uzastopne gornje
kulminacije sredita Sunevog diska.

35.
Kakav je meusobni odnos poloaja Zemlje i Sunca 22. juna i
na koja mesta sunevi zraci padaju upravno?
Dana 22.juna Sunce prolazi kroz letnju taku, koja nosi znak sazvea
Raka. Sunevi zraci obasjavaju celi severni ledeni pojas, a sa ravni
horizont na Severnom polu u podne zaklapaju ugao psilon=23 o,5. To je
isti ugao za koji je i Zemljina osa nagnuta u odnosu na ravan ekliptike.
Paralela na severnoj geografskoj irini od 66 o, 5 Severni polarni krug,
itavog dana je obasjan Suncem. Tog dana u podne Sunevi zraci e pasti
upravno na sva mesta u kojima je severna geografska irina jednaka 23 o,
5, pa e u tim mestima Sunce u toku dana proi kroz zenit.
36.
Koje su koordinate horizontskog koordinatnog sistema?
Koordinte horizontskog koordinatnog sistema su visina i azimut. Take
karakteristine za ovaj koordinatni sistem su zenit, nadir i juna taka na
horizontu. Visina (h) jeste ugao u sreditu sfere koji se nalazi u ravni
normalnoj na ravan horizonta. Ona je pozitivna iznad, a negativna ispod
horizonta, i ima vrednosti od 0 o do 90o. Azimut (A) je druga koordinata
ovog koordinatnog sistama i meri se od june take horizonta prema
zapadu u retrogradnom (smer kazaljke na satu) smeru. Zauzima vrednosti
0o- 360o.
37.
ta je Rakov povratnik?
Dana kada Sunce prolazi kroz letnju taku (oznaena simbolom raka).
Zbog nagiba Zemljine ose od 23o,5, Sunce na Severni polarnik pada pod
uglom od 23o,5, i ceo krug koji taj polarnik opisuje bie celog dana
obasjani
suncem. Tada je Sunce u zenitu na Severnom povratniku (Rakov
povratnik), a od tog trenutka, zenit se sputa nazad ka ekvatoru.
Analogno tome, na junoj hemisferi postoji Jarev povratnik.
38.
Koji je dokaz Zemljine rotacije?
Fukoov ogled. Fuko je postavio klatno dovoljno dugako i dovoljno teko da
moe da se klati u Panteon u Parizu, a ispod klatna sloj peska po kom bi
klatno ocrtavalo ravan klaenja. Brzo je zapazio promene ravni klaenja, i
ovaj eksperiment je egzaktan i oigledan dokaz rotacije.
39.
ta je srednje Sunevo vreme?
Zbog injenice da se Zemlja ne kree po svojoj eliptinoj putanji uvek
istom brzinom, ukazala se potreba za usaglaavanjem vremena, te se
uvodi srednje Sunevo vreme. Kao prosek svih pravih Sunevih dana uvodi
se srednji Sunev dan, a za potrebe merenja vremena, njemu
odgovarajua taka srednje Sunce, koja se po nebeskom ekvatoru kree
ravnomerno i tako se ne menja tokom godine.