Mitohondrije

mitohondrija

Mitohondrija slikana pod

elektronskim mikroskopom
Karakteristike organele
prisu
tna u:

eukariotskim

elijama
broj
1 - mnogo,

u eliji:
nijedna kod Archezoa"
oblik
varijabilan,
:

najee cilindrian
velii
0,3-1 5-10

na (m):
mem
brane:

2 dvoslojne

fosfolipidne membrane
funk
sredite

cija:

elijskog metabolizma

Mitohondrije su elijske organele prisutne u elijama skoro svih eukariotskih

organizama. Smatraju se centralnim mestom metabolizma elije. Mitohondrije su mesto
aktivnosti ciklusa trikarboksilne kiseline kao i mesto sinteze ATP-a oksidativnom
fosforilacijom. Mitohondrije su cilindrine strukture dimenzija 0,3-0,1 mikrometara sa 10-5
mikrometara.
Mitohondrije su organele sa najveom koliinom membrana. Njihov sadraj je
obavijen dvema membranama spoljanjom i unutranjom, izmeu kojih se nalazi
meumembranski prostor. Spoljanja membrana je glatka i u kontaktu je sa citoplazmom.
Unutranja membrana gradi mnoge uvrate oznaene kao kriste ili tubule, usled ega je njena
povrina

oko

pet

puta

vea

od

povrine

spoljanje

membrane.

Na

njoj

se

nalaze enzimitransportnog lanca elektrona koji omoguuju stvaranje ATP u procesu elijskog

disanja. Zbog produkcije ovog visokoenergetskog jedinjenja mitohondrije se popularno

nazivaju i 'elektrine centrale' elije.
Unutranji sadraj mitohondrija naziva se matriks. U njemu se nalaze:

ribozomi, koji su sitniji od onih u citoplazmi obeleeni su kao 70S;

mitohondrijalna DNK (m-DNK) koja je prstenasta (slina prokariotskoj) i ima

sposobnost da se replikuje nezavisno od replikacije DNK u jedru; time i mitohondrije
mogu da se udvajaju (samoduplikacija) nezavisno od deobe same elije;

enzimi Krebsovog ciklusa.

Organizacija mitohondrija
Mitohondrije su prvi put opisane 1893.g. od strane Altmana. Posmatrajui ih
pod svetlosnim mikroskopom on je uoio neke specifine osobine kao to su sposobnost
deobe i duple membrane, koje naziva dve razliite ivice. Zbog toga im daje naziv bioblasti i
smatra ih elijskim parazitima to se poklapa sa dananjom endosimbiotskom teorijom o
nastanku mitohondrija sa kojom je saglasna veina naunika.
Samo pet godina kasnije, odnosno, 1898. g., Benda uoava da se ove organele mogu u
eliji videti u dva strukturna oblika:
1. kao konci, fibrile - mitos;
2. kao loptice, granule - kondriome.
Spajanjem ova dva naziva uvodi se pojam mitohondrija koji se zadrao do danas.
Pronalaskom elektronskog mikroskopa ustanovljena je prava struktura mitohondrija
po kojoj su one izgraene od:
1. spoljanje membrane koja je glatka, ravna;
2. unutranje membrane koja gradi nabore (evaginacije) ime se njena povrina uvea
oko pet puta u odnosu na spoljanju membranu:;
3. meumembranski prostor ija se zapramina moe da menja zavisno od same
funkcije mitohondrije;
4. matriksa koji predstavlja unutranji sadraj;
Elektronski mikroskop je omoguio fino posmatranje strukture mitohondrija u
razliitim tipovima elija na osnovu kojih su razgraniena dva osnovna strukturna tipa:
1. tip mitohondrija u ivotinjskim elijama, nazvan i krista tipkod koga unutranja
membrana gradi nabore u vidu pregrada, grebena, tzv. kriste (cristae mitochondriales);

2. biljni tip sa tubularno-vezikularnim naborima unutranje membrane, zv. tubularni

tip.
Ovo miljenje o dva strukturna tipa mitohondrija je vailo 20-tak godina da
bi metodom elektron - tomografije taj model definitivno bio odbaen. Ovom metodom
posmatrani su trodimenzionalni iseci razliitih tipova elija koji su, posle kompjuterske
obrade, dali jasnu sliku mitohondrija. Dolo se do zakljuka da razliiti tipovi elija, kao to
su miine elije, nervne elije, spermatozoidi, elije jetre i dr., u nekom svom ishodnom
obliku (prekursorske elije) imaju samo jedan strukturni tip mitohondrije.
Kasnije tokom procesa diferencijacije tokom koga se od prekursorskih razvijaju
razliiti tipovi elija u njima se javljaju i razliiti funkcionalni tipovi mitohondrija. Ova
metoda je, dakle, opovrgla postojanje razliitih strukturnih tipova mitohondrija ve se one
razlikuju prema funkciji koju u odreenom tipu elija obavljaju.
Neki od najuoljivijih funkcionalnih tipova mitohondrija su:
1. ortodoksni tip, koji je ranije bio oznaavan kao krista tip (tip u ivotinjskim
elijama) i koji kada mu je uveana funkcija postaje kondezovani tip; ovaj tip je
karaktristian za hepatocite u kojima pri pojaanoj funkciji mitohondrija produkti ne mogu da
prou kroz spoljanju membranu ve se zadravaju u meumembranskom prostoru; to
nagomilavanje potiskuje matriks koji usled toga postaje kondezovan i taman;
2. nabubrele mitohondrije su suprotne od prethodnog kondezovanog tipa; zbog
ulaska vode one uveavaju zapreminu i njihov matriks postaje svetliji, a unutranje membrane
se smanjuju i dezorganizuju; nalaze se u elijama koje umiru;
3. tip mitohondrijama u mrkim adipocitama koji ima dugake nabore unutranje
membrane koji se pruaju od jednog do drugog pola mitohondrije;
4. tubulo-vezikularni tip za koga se ranije smatralo da postoji samo u biljnim
elijama, otkriven je i u ivotinjskim i to samo u jednom tipu elija, tzv. steroidogenim
elijama; najbolje su prouene meu humanim elije nadbubrene lezde.