Singidunum

Ivana Kosti Kovaevi

www.singidunum.ac.rs

Un i v er z i t e t
9 788679 12 607 8

Ivana Kosti Kovaevi

SA ZBIRKOM ZADATAKA
Udbenik objedinjuje teoriju i zadatke, to je standard u
savremenoj literaturi. Ideja autora je bila da se izloi kratak
pregled teorije, odnosno najvanije definicije i teoreme koje
su neophodne studentima.

SA ZBIRKOM ZADATAKA

Dokazi su lieni esto optereujuih detalja, sa eljom da

ovaj nain izlaganja bude prihvatnjiv za to iri krug italaca.
Osim teorije udbenik sadri veliki broj zadataka koji
pomau da se izloena teorija lake savlada.

MATEMATIKA

MATEMATIKA

Ivana Kosti Kovaevi

MATEMATIKA
SA ZBIRKOM ZADATAKA

Beograd, 2015.

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Ivana Kosti Kovaevi

MATEMATIKA
SA ZBIRKOM ZADATAKA

etvrto izmenjeno i dopunjeno izdanje

Beograd, 2015.

MATEMATIKA SA ZBIRKOM ZADATAKA

Autor:
dr Ivana Kosti Kovaevi
Recenzent:
dr Nenad Caki
Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs
Za izdavaa:
dr Milovan Stanii
Priprema za tampu:
Novak Njegu
Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi
Godina izdanja:
2015
Tira:
1000 primeraka
tampa:
Mobid, Loznica
ISBN 978-86-7912-607-8

Copyright:
2015 Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.

Lake je matematiku nauiti

nego iveti bez nje
H. Baus

PEDGOVOR
Ovaj udbenik napisan je za studente prve godine Univerziteta Singidunum, koji
sluaju jednosemestralni kurs matematike, na Fakultetu za informatiku i
raunarstvo i Tehnikom fakultetu. Prilagoen je planu i programu predmeta
ovog predmeta.
Podeljen je u 7 poglavlja.
Udbenik objedinjuje teoriju i zadatke, to je standard u savremenoj literaturi.
Ideja autora je bila da se izloi kratak pregled teorije, odnosno najvanije
definicije i teoreme koje su neophodne studentima. Dokazi su lieni esto
optereujuih detalja, sa eljom da ovaj nain izlaganja bude prihvatnjiv za to
iri krug italaca. Osim teorije udbenik sadri veliki broj zadataka koji pomau
da se izloena teorija lake savlada.
Autor poziva sve studente, itaoce i druge korisnike ovog udenika da daju svoje
sugestije, da bi naredna izdanja izdanja bila bila kvalitetnija i sadrajnija.
U Beogradu

AUTOR

08.08.2015

-V-

SADRAJ
1. UVOD

1.1. TEORIJA BROJEVA

1.2. ELEMENTARNE FUNKCIJE

12

1.3. ARITMETIKI I GEOMETRIJSKI NIZ

22

1.4. ANALITIKA GEOMETRIJA

22

2. MATRICE

25

2.1. POJAM MATRICE I OPERACIJE

27

2.2. DETERMINANTE

30

2.3. RANG MATRICE

35

2.4. ELEMENTARNE TRANSFORMACIJE MATRICA

36

2.5. INVERZNA MATRICA

37

3. SISTEMI LINEARNIH JEDNAINA

53

3.1. GAUSOVA METODA

55

3.2. KRAMEROVA METODA

58

3.3. KRONEKER KAPELIJEVA TEOREMA

60

3.4. HOMOGENI SISTEM LINEARNIH JEDNAINA

61

3.5. MATRINA METODA

63

4. POJAM FUNKCIJE

75

4.1. FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE

78

4.2. GRANINA VREDNOST NIZA

88

4.3. GRANINA VREDNOST FUNKCIJE

91

4.4. ASIMPTOTE FUNKCIJE

96
- VII -

5. DIFERENCIJALNI RAUN

121

5.1. DEFINICIJA IZVODA FUNKCIJE

124

5.2. DIFERENCIJAL FUNKCIJE

130

5.3. TEJLOROVA I MAKLORENOVA FORMULA

142

5.4. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG RAUNA

149

5.5. ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOU IZVODA

159

6. INTEGRALNI RAUN

195

6.1. NEODREENI INTEGRALI

198

6.2. ODREENI INTEGRALI

233

6.3. NESVOJSTVENI INTEGRALI

239

6.4. PRIMENE INTEGRALNOG RAUNA

248

7. DIFERENCIJALNE JEDNAINE

263

7.1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

266

7.2. DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA

271

8. LITERATURA

292

- VIII -

UVOD

1.

TEORIJA BROJEVA

2.

ELEMENTARNE FUNKCIJE

3.

ARITMETIKI I GEOMETRIJSKI NIZ

4.

ANALITIKA GEOMETRIJA

-1-

-2-

1.
UVOD
U uvodnom delu sakupljeni su osnovni pojmovi sa kojima se sreemo u srednjoj
koli, a koji su neophodni u daljem radu.

1.1. TEORIJA BROJEVA

Broj je jedan od osnovnih pojmova matemake koji se intuitivno shvata.
1.1.1. PRIRODNI BROJEVI

Prirodni brojevi su oblika N 1, 2, 3, , n, n 1, .

Za svaki broj n N postoji broj n 1 N . Brojevi n i n 1 su uzastopni ili

sukcesivni brojevi.
Prirodan broj iji su jedini inioci on sam i broj 1 , nazivamo prostim brojem,
na primer 2,3,5, 7,11, . Uzajamno prostim brojevima nazivamo dva
prirodna broja ako im je jedini zajedniki inilac broj 1 .
Prirodni broj je paran ako mu je bar jedan prost inilac broj 2 . Ako to nije
sluaj broj je neparan. Parne brojeve obeleavamo sa 2k , a neparne sa
2k 1 ili 2k 1 , gde je k N .
Skup prirodnih brojeva je zatvoren u odnosu na operacije sabiranja i
mnoenja, tj. rezultat sabiranja i mnoenja dva prirodna broja uvek je
priprodan broj.
Za operacije sabiranja i mnoenja prirodnih brojeva vae zakoni:

a b b a , ab ba

komutacije;

a b c a b c , ab c a bc

asocijacije;

a b c ac bc , a b c ab ac

distribucije.

-3-

 Stepen prirodnog broja definiemo kao a n a

a

a .
n puta

Na osnovu definicije stepena zakljuujemo:

an
a n a m a nm ,
a nm ,
m
a

a
n

a n m .

1.1.2. CELI BROJEVI

Skup celih brojeva sadri sve prirodne brojeve, nulu i brojeve oblika n ,
gde n N .
Z 2, 1, 0,1, 2, , n, n 1, .
Oduzimanje u skupu celih brojeva je operacija koje se definie kao:

a, b, c Z , a b c a b c .
Skup Z je nadskup skupa N i zadrava sva pravila koja smo definisali u
skupu N , dodajui neka nova koja vae samo u njemu. Ovaj princip
koristiemo i u definisanju naredih proirenja skupova brojeva i zove se princip
permanencije.
1.1.3. RACIONALNI BROJEVI
Skup racionalnih brojeva je oblika:
p

Q : pZ q N .
q

Deljenje celih brojeva definiemo na sledei nain:

a
a, b, c Z b 0 , c a b c .
b
Skup raconalnih brojeva je prebrojiv skup tj. imeu tog skupa i skupa
prirodnih brojeva moe se uspostaviti obostrano jednoznano preslikavanje.

-4-

1.1.4. IRACIONALNI BROJEVI

Broj koji se ne moe predstaviti u obliku razlomka nazivamo iracionalnim
brojem, na primer

2 , 3 , log 2 , , e , .

Svaki iracionalan broj moe se predstaviti u obliku beskonanog

neperiodinog razlomka.
Skup iracionalnih brojeva obeleavamo sa I .
Skup iracionalnih brojeva, kao i skup racionalnih brojeva je neogranien.
1.1.5. REALNI BROJEVI
Svi racionalni i iracionalni brojevi obrazuju skup realnih brojeva, tj.

RQI .
Skup realnih brojeva je neprebrojiv skup.
Skup realnih brojeva je ureen skup, tj. izmeu svaka dva realna broja
postoji samo jedan od sledeih odnosa a b , a b , a b .
Na skupu realnih brojeva za nejednakosti vae sledee osobine:

a b b a ;

a b a c b c ;
a b , c 0 ac bc , a b , c 0 ac bc .
Realni brojevi se mogu predstaviti kao take na brojnoj pravoj.
APSOLUTNA VREDNOST BROJA
Ako je a proizvoljan realan broj, tada je apsolutna vrednost broja a :
a,a0

a 0,a 0
a , a 0

-5-

Napomena: Apsolutna vrednost broja uvek je nenegativan broj, tj. a 0 .

Za apsolutnu vrednost broja a vae sledea pravila:

a b b a b , a b a b a b .

a a ,

ab a b ,

a b a b ,

a b a b ,

a
a
,b 0.
b
b

a b a b .

PROIRENJE SKUPA REALNIH BROJEVA

Skup realnih brojeva proiruje se sa dva simbola i , tako da za
svaki a R vai nejednakost: a .
Za operacije sa ovim simbolima vae pravila a R :

a ;

a .

Za a 0 imamo:

a ;

Izrazi i

a .

nisu definisani

INTERVAL
Ako su a , b R takvi da je a b sledei podskupovi nazivaju se:
otvoren interval: a, b x a x b ,
zatvoren interval: a, b x a x b ,
polu-otvoren interval ili polu-zatvoren interval:

a, b x

a x b ,

a, b x

a x b .

-6-

1.1.6. KOMPLEKSNI BROJEVI

ALGEBARSKI OBLIK KOMPLEKSNOG BROJA
Poznato je da sve kvadratne jednaine nemaju reenja u skupu realnih brojeva,
na primer jednaina x 2 1 0 . Da bismo reili ovu veoma jednostavnu jednainu
moramo skup realnih brojeva proiriti. Tako dolazimo do skupa kompleksnih
brojeva.
Imaginarna jedinica je po definiciji i 1 .
Reenje pomenute jednaine postaje sada x 1 i .
Skup svih ureenih parova realnih brojeva x, y u kojem je z x iy , tj.
z x, y naziva se skupom kompleksnih brojeva C , gde je i 1 .

Realni deo kompleksnog broja je Re z x , imaginarni deo Im z y .

Dva kompleksna broja z1 x1 iy1 i z2 x2 iy2 su jednaka ako su im
jednaki realni delovi za sebe, a imaginarni za sebe; x1 x2 i y1 y2 .
Kompleksni brojevi mogu se predstaviti kao take u kompleksnoj ili Gausovoj
ravni.

z x iy

x
Svakom kompleksnom broju z x iy odgovara konjugovano kompleksni
broj u oznaci z x iy .
Moduo kompleksnog broja z definie se kao z x 2 y 2 .

-7-

OPERACIJE SA KOMPLEKSNIM BROJEVIMA

U ALGEBARSKOM OBLIKU
Neka su data dva kompleksna broja z1 x1 iy1 i z2 x2 iy2 .
Sabiranje: z1 z2 x1 x2 i y1 y2 .
Oduzimanje: z1 z2 x1 x2 i y1 y2 .
Mnoenje: z1 z2 x1 x2 y1 y2 i x2 y1 x1 y2 .
z1 z1 z2
.
z 2 z2 z2
Stepenovanje kompleksnog broja prirodnim brojem se definie kao skraeno

Deljenje:

mnoenje z n
z
z

z , nN .
n puta

Napomena: Kako je i 2 1 , i 3 i 2 i i , i 4 i 2 i 2 1 , moemo uoptiti da je:

i 4 n 1 , i 4 n 1 i , i 4 n 2 1 , i 4 n 3 i .
Primer:
i 2015 i 2012 3 i 2012i 3 i 4503i 3 1 i i

EKSPONENCIJALNI OBLIK KOMPLEKSNOG BROJA

Eksponencijalni oblik kompleksnog broja je z ei .
Ojlerova formula: ei cos i sin .
z je moduo, a je argument kompleksnog broja gde je

tg

b
i obeleava se Arg z .
a

Argument kompleksnog broja nije jednoznano odreen. Imajui u vidu

periodinost trigonometrijskih funkcija, argument je svaki realni broj oblika
2k , gde je k Z .

-8-

Specijalno, broj koji zadovoljava uslov naziva se glavni

argument.
OPERACIJE SA KOMPLEKSNIM BROJEVIMA
U EKSPONENCIJALNOM OBLIKU

Neka su dati kompleksni brojevi z1 1 ei1 i z2 2 ei2 .

Mnoenje: z1 z2 1 2 ei1 2 .
z

Deljenje: 1 1 ei1 2 .
z2 2
Logaritam: ln z ln i .
Napomena: Korienjem poslednje formule u mogunosti smo da definiemo
logaritam negativnog realnog broja.
Primer: ln 2 ln 2 i .

TRIGONOMETRIJSKI OBLIK KOMPLEKSNOG BROJA

Trigonometrijski oblik kompleksnog broja je oblika z cos i sin ,

gde je x cos i y sin .

z a 2 b 2 je moduo, a, je argument kompleksnog broja gde je

tg

b
, i obeleava se A rg z . (slika 2)
a

-9-

Argument kompleksnog broja nije jednoznano odreen. Imajui u vidu periodinost

trigonometrijskih funkcija, argument je svaki realni broj oblika 2k , gde je
kZ .
Specijalno, broj koji zadovoljava uslov naziva se glavni argument.
Primer:
Kompleksan broj z 1 i napisati u trigonometrijskom obliku. Moduo datog
kompleksnog broja je z 12 12 2 , a argument je tg 1

pa je trigonometrijski oblik datog kompleksnog broja z 2 cos i sin

4
4

OPERACIJE SA KOMPLEKSNIM BROJEVIMA

U TRIGONOMETRIJSKOM OBLIKU

Neka su data dva kompleksna broja

z1 1 cos 1 i sin 1 i z2 2 cos 2 i sin 2 .

Mnoenje:

z1 z2 1 cos 1 i sin 1 2 cos 2 i sin 2

1 2 cos 1 2 i sin 1 2

Deljenje:

z1 1 cos 1 i sin 1 1

cos 1 2 i sin 1 2
z2 2 cos 2 i sin 2 2

Stepenovanje:
z n n cos n i sin n , n Z .

Ova formula se zove Moavrova formula.

Moavrova formula se moe dokazati primenom matematike indukcije.
- 10 -

Primer: Koristei Moavrovu formulu za stepenovanje kompleksnih brojeva

odrediti z 4 , ako je z 1 i .
Moduo datog kompleksnog broja je z

1 1
2

2 , a argument

1
3
, zato to ugao pripada treem kvadrantu, pa
1
1
4
3
3

trigonometrijski oblik broja z 1 i je z 2 cos

i sin
.
4
4

Sada imamo da je:

4
3
3
i sin 4 4 cos 3 i sin 3 4
z 4 2 cos 4
4
4

je tg

Koren kompleksnog broja

Svako reenje jednaine z n , gde je z r cos i sin , a

cos i sin , definie se kao koren kompleksnog broja

k n r cos

2 k
n

i sin

2 k
n

, k 0,1, , n 1

Iz jednakosti

r cos 2k i sin 2k n cos n i sin n dobija se

r n n r , n 2k

2 k

n
Geometrijski ova reenja su temena pravilnog mnogougla upisanog u krug
poluprenika

r.
z2
z1

z0

- 11 -

Primer: Izraunati

Ako je 1 cos i sin , imamo da je 1 i , pa koristei formulu za

2k
2k

1 3 1 cos
i sin

3
3

Za k 0,1, 2 dobijamo tri razliite vrednosti:

koren kompleksnog broja dobijamo:

1
3
i
3
3 2
2
z1 cos i sin 1
z0 cos

i sin

5
5 1
3
i sin
i
3
3 2
2
Geometrijski reenja treeg korena su temena jednakostraninog trougla.
z2 cos

z0
z1

z2

1.2.ELEMENTARNE FUNKCIJE
Stepena funkcija y x n , n R , x 0, .
Eksponencijalna funkcija y a x , a 0 , a 1 , x R .
Logaritamska funkcija y log a x , a 0 , a 1 , x 0, .
Trigonometrijske funkcije: y sin x , y cos x , y tgx , y ctgx .
Inverzne trigonometrijske funkcije:

y arcsin x , y arccos x , y arctgx , y arcctgx .

- 12 -

 Elementarnim funkcijama nazivaju se funkcije koje se mogu zadati pomou

osnovnih elementarnih funkcija i konstanti, pomou konano mnogo operacija
sabiranja, oduzimanja, mnoenja, deljenja i kompozicije funkcija.
Neke od najvanijih osnovnih funkcija sa kojima emo se sretati u radu:
Apsolutna vrednost:

x, x 0
f x x
x, x 0
Funkcija je definisana za x R i f x 0 .

y x
x

Funkcija znaka:
1, x 0

y sgnx 0, x 0
1, x 0

y sgn x
1

x
1

Stepena funkcija: y x n , n R .
Ako je n N funkcija predstavlja stepene realnog broja y x n i ta funkcija
e za n 2k paran broj biti parna i ograniena, a za n 2k 1 neparan broj
biti neparna i neograniena .
- 13 -

y x n , n 2k

y x n , n 2k 1
x

Ako je stepen oblika n

1
, funkcija predstavlja korenu funkciju.
k

Eksponencijalna funkcija: y a x , a 0 , a 1 .
Domen funkcije je skup svih realnih brojeva R , a kodomen 0, .
Funkcija nema nula jer je a x 0 i na celom domenu je pozitivna, tj. y 0 .
Ukoliko je 0 a 1 funkcija stalno opada, a kada je a 1 funkcija stalno raste
i samim tim nema ekstrema.

y
0 a 1

a 1

x
ya

1.2.1. POJAM I OSOBINE LOGORITAMA

Definicija logaritma log a b x a x b ako je a , b , x R , a 0 , a 1 ,
b0.
a log a b b za x , y R , x 0 , y 0 .
x
log a xy log a x log a y ,
log a log a x log a y .
y
- 14 -

 log a x s s log a x ; s R .
log a 1 0 ,
log b a

log a a 1 .

1
,
log a b

log a b

log c b
.
log c a

1
log a x log a s x s .
log a s x log a x ,
s
log10 x log x (dekadni logaritam).
log e x ln x , e 2, 718 (prirodni logaritam).
Logaritamska funkcija: y log a x , a 0 , a 1 .
Domen funkcije je 0, , a kodomen je R .
Funkcija ima nulu za x 1 jer je log a 1 0 . Ukoliko je 0 a 1 funkcija stalno
opada, a kada je a 1 funkcija stalno oraste i samim tim nema ekstrema.

y log a x
a 1
x

0 a 1
1.2.2. TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE

Osnovne trigonometrijske funkcije otrog ugla u pravouglom trouglu su

sinus, kosinus, tangens i kotangens, koje se definiu:
B
c
a

sin

a
b
a
b
, cos , tg , ctg
c
c
b
a
- 15 -

MERENjE UGLOVA

Radijan je centralni ugao iji je kruni luk jednak polupreniku kruga

Pun ugao iznosi 2 radijana

180

1
rad 0, 017
5717 ' 45''
1rad

180
OSNOVNI TRIGONOMETRIJSKI IDENTITETI

sin 2 cos 2 1 ,

ctg

cos
,
sin

tg

sin
,
cos

tg ctg 1 .

VREDNOSTI TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA ZA NEKE UGLOVE

0 =0

90 =

180 =

3
2

270

360 2

30

45

60

sin

1
2

cos

3
2

tg

3
3

ctg

3
3

DEFINICIJA TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

MA KOG UGLA

Jedinini krug sa centrom u koordinatnom poetku naziva se

trigonometrijski krug.

- 16 -

2
2
2
2

3
2

1
2

Uopteni ugao 2k , 0, 2 je ugao iji je poetni krak

pozitivni deo x ose, a krajnji krak orijentisana du OA .

Neka je proizvoljan ugao. Trigonometrijske funkcije ugla , tj. sin ,

cos , tg i ctg definiu:

Ordinata take A , du OB predstavlja sinus ugla , a apscisa, du OC

predstavlja kosinus ugla .
Znak trigonometrijskih funkcija po kvadrantima:

- 17 -

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE NEGATIVNOG UGLA

sin sin ,

cos cos ,

tg tg ,

ctg ctg .

sin , tg i ctg su neparne funkcije.

cos je parna funkcija.

PERIODINOST TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

k Z , 0, 2 ,

sin 2k sin

cos 2k cos ,

tg k tg ,

ctg k ctg .

Funkcije sin i cos su periodine sa osnovnom periodom T 2 , a tg i

ctg sa osnovnom periodom T .

SVOENjE TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA MA KOG UGLA NA OTAR UGAO

Ako je 2k , 2 2k trigonometrijska funkcija se ne menja,

a znak funkcije odreuje se pomou trigonometrijskog kruga.

3
Ako je 2k ,
2k trigonometrijska funkcija se menja u
2
2
svoju kofunkciju, a znak funkcije odreuje se pomou trigonometrijskog
kruga.
ADICIONE TEOREME

sin sin cos sin cos ,

cos cos cos sin sin ,

tg

tg tg
ctg ctg 1
, ctg
.
1 tg tg
ctg ctg
- 18 -

TRIGONOMETRIJSKE FUNKCIJE DVOSTRUKOG I POLOVINSKOG UGLA

sin 2 2sin cos , cos 2 cos 2 sin 2 ,

tg 2

2sin 2

2tg
,
1 tg 2

ctg 2

1 cos ,

2 cos 2

ctg 2 1
.
2ctg

1 cos .

OSNOVNE TRANSFORMACIJE TRIGONOMETRIJSKIH FUNKCIJA

sin sin 2sin

,
2
2


cos cos 2 cos
cos
,
2
2


cos cos 2sin
sin
,
2
2
1
sin cos sin sin ,
2
1
sin sin cos cos ,
2
1
cos cos cos cos .
2

cos

Trigonometrijske funkcije: y sin x , y cos x , y tgx , y ctgx .

Domen funkcija y sin x i y cos x je skup svih realnih brojeva R , a
kodomen 1,1 .
Domen funkcija y tgx i y ctgx je x R, x

k , k R odnosno,

x R , x k , a kodomen je skup svih realnih brojeva R .

Funkcije y sin x , y tgx , y ctgx su neparne, a y cos x parna.

- 19 -

Funkcije y sin x , y cos x su periodine sa periodom 2k , k Z , a

y tgx , y ctgx sa periodom k .

sin x 2k sin x , cos x 2k cos x ;

tg x k tgx , ctg x k ctgx .

y sin x

y
y cos x

y tgx

- 20 -

3
2

y ctgx

3
2

Inverzne trigonometrijske funkcije:

y arcsin x , y arccos x , y arctgx , y arcctgx .

Za funkciju y arcsin x domen je x 1,1 , a kodomen je y , ;
2 2
za y arccos x domen je x 1,1 , a kodomen je y 0, ;
za y arctgx domen je x , , a kodomen je y 0, ;

za y arcctgx domen je x , , a kodomen je ; .
2 2
y

y arcsin x

2
-1

y arctgx

-1

y arccos x

y arcctgx

2
- 21 -

1.3. ARITMETIKI I GEOMETRIJSKI NIZ

Aritmetiki niz je niz brojeva takvih da je razlika svaka dva uzastopna lana
konstanta d , koju nazivamo diferencija niza.
Opti lan niza: an a1 n 1 d , d 0 .
Zbir prvih n lanova niza:

n
n
a1 an a1 n 1 d .
2
2
Svaki lan niza je aritmetika sredina simetrinih lanova.
a an k
.
an n k
2
Geometrijski niz je niz brojeva takvih da je kolinik svaka dva uzastopna
lana konstanta q , koju nazivamo kolinik niza.
S n 1 2 n

Opti lan niza: an a1 q n 1 , q 1. .

Zbir prvih n lanova niza:
1 qn
.
1 q
Svaki lan niza je geometrijska sredina simetrinih lanova.
an 2 an k an k .
S n 1 2 n a1

1.4. ANALITIKA GEOMETRIJA

Duina dui AB gde je A x A , y A , B xB , yB :
AB

x A xB y A y B
2

x A xB
y yB
, ys A
.
2
2
Opti (implicitni) oblik jednaine prave je: ax by c 0 .
Eksplicitni oblik jednaine prave je: y kx n ; gde je k tg koeficijent
pravca prave, a n je odseak na y osi.
Koordinate take S xs , ys , sredita dui AB : xs

Jednaina prave kroz jednu taku A x A , y A je: y y A k x x A .

- 22 -

 Jednaina prave kroz dve take A x A , y A i B xB , yB je:

y yA

yB y A
y yA
koeficijent pravca prave.
x x A ; gde je k B
xB x A
xB x A

Ugao izmeu pravih y k1 x n1 i y k2 x n2 je: tg

k2 k1
.
1 k1k2

k1 k2 je uslov paralelnosti pravih y k1 x n1 i y k2 x n2 .

k1

1
je uslov normalnosti pravih y k1 x n1 i y k2 x n2 .
k2

Jednaina kruga sa centrom u taki C p, q , poluprenika r je:

x p y q
2

r2 .

d
e
, q , r p2 q2 f .
2
2
2
x
y2
Jednaina elipse: b 2 x 2 a 2 y 2 a 2b 2 ili 2 2 1 .
a
b
x 2 y 2 dx ey f 0 , p

Jednaina hiperbole: b 2 x 2 a 2 y 2 a 2b 2 ili

Jednaina parabole: y 2 2 px .

- 23 -

x2 y 2

1.
a 2 b2

- 24 -

MATRICE

1. POJAM MATRICE O OPERACIJE

2. DETERMINANTE
3. RANG MATRICE
4. INVERZNA MATRICA

- 25 -

- 26 -

2.
MATRICE

2.1. POJAM MATRICE I OPERACIJE

Matrica je pravougaona ema sa m n elemenata rasporeenih u m vrsta i n
kolona:
a11
a
A 21

a m1

a12
a 22

am 2

a1n
a 2 n

a mn

Matrice se oznaavaju velikim slovima latinice: A , B , C , ...

Proizvoljni element matrice aij pripada i -toj vrsti i j -toj koloni, pa matricu moemo
oznaiti kao [aij ]mn .
Za matricu sa m vrsta i n kolona kaemo da ima dimenziju m n .

Dve matrice A [ aij ]mn i B [bij ]mn su jednake, tj. A B ako i samo ako je:
aij bij , i, j , i 1, 2, , m ; j 1, 2, , n .

Matrica vrste je matrica kod koje je [aij ]mn m 1 , n 1 , tj.

[aij ]1n [ a11

a12 a1n ]

Matrica kolone je matrica kod koje je m 1 , n 1 , tj.

[ a ij ] m 1

a 11
a
21

a m1

- 27 -

Nula matrica je ona matrica iji su svi elementi jednaki nula.

Kvadratna matrica je matrica kod koje je broj vrsta jednak broju kolona.
Elementi a11 , a22 ,..., ann lee na glavnoj dijagonali, dok elementi a1n , a2 n 1 ,..., an1
pripadaju sporednoj dijagonali kvadratne matrice.

Kvadratna matrica u kojoj su svi elementi van glavne dijagonale nula, a elementi na
glavnoj dijagonali nisu svi nula, naziva se dijagonalna matrica.

Jedinina matrica je dijagonalna matrica kod koje je a11 a22 ann 1 i

oznaava se slovom I .

1
0
I

0
1

0
0

Transponovana matrica matrice A [ aij ]mn je matrica dobijena zamenom mesta

svih vrsta odgovarajuim kolonama ili obrnuto.
T
Obeleava se sa AT i iznosi A [a ji ]nm .

Primer:

1 4
1 2 1

T
Za matricu X
transponovana matrica matrica je X 2 2
4
2
4

1 4
2.1.1. OPERACIJE SA MATRICAMA

Zbir matrica A [ aij ]mn i B [bij ]mn , je matrica C [cij ]mn ako i samo ako
je aij bij cij

i 1, 2, , m ;

j 1, 2, , n .

Operacija sabiranja matrica ima sledee osobine:

A B B A , komutativnost;

A B C A B C , asocijativnost.
- 28 -

Zbir matrica razliitih dimenzija nije definisan.

Primer:

1 2 3
1 1 1

Sabrati matrice A 4 5 6 i B 0 2 4 .

7 8 9
2 3 4
2 1 4
Zbir je matrica A B 4 3 10 .

9 11 13

Proizvod broja R i matrice A [ aij ]mn je matrica istih dimenzija oblika:

A [ aij ]mn [ aij ]mn .

Operacija mnoenja matrice brojem ima sledee osobine:

A A , komutativnost;
A A ; , 0 , asocijativnost;

A A A , distributivnost s obzirom na zbir brojeva;

A B A B , distributivnost s obzirom na zbir matrica.
Primer:

1 2 3

Pomnoiti matricu A 4 5 6 brojem 2 .

7 8 9

2 4 6
2 A 8 10 12 .
14 16 18

Proizvod A B matrica A [ aik ]m p i B [bkj ] pn je matrica C , iji se elementi

cij

formiraju po zakonu:
p

cij aik bkj

k 1

i 1,, m ; j 1,, n .

Napomena: Matrica C ima onoliko vrsta koliko ih ima matrica A i onoliko kolona
koliko ih ima matrica B .

- 29 -

Napomena: Dakle element

cij

matrice C koji se nalazi u preseku i -te vrste i j -te

kolone, obrazuje se tako to se elementi i -te vrste matrice A pomnoe odgovarajuim

elementima j -te kolone matrice B i dobijeni proizvodi saberu.

Operacija mnoenja matrica ima sledee osobine:

A B C A B C , asocijativnost;
A B B A , ne vai zakon komutacije;
A I I A A .
Primer:

1 2 3
1 1
7 2

Pomnoiti matrice A 4 5 6 i B 3 2 .
A B 19 8 .

7 8 9
0 1
31 14
Proizvod B A nije definisan zato to dimenzije matrica nisu odgovarajue.

2.2. DETERMINANTE
2.2.1. POJAM DETERMINANTE
Svakoj kvadratnoj matrici pridruujemo realni broj koji zovemo determinanta.
Determinanata je kvadratna ema brojeva od n n elemenata rasporeenih u n
vrsta i n kolona.
a11

a12

a1n

a
D det A 21

a22 a2 n

an1

an 2 ann

Napomena: Determinanta je broj, za razliku od matrice koja je samo ema

proizvoljnih elemenata.

Broj a11 a11

naziva se determinanta prvog reda.

- 30 -

a11
a21

a12
a11a22 a12 a21
a22

a11

a12

a13

Broj a21

a22

a23

a31

a32

a33

Broj

naziva se determinanta drugog reda.

naziva se determinanta treeg reda.

2.2.2. IZRAUNAVANJE DETERMINANTI

SARUSOVO PRAVILO (SARRUS, 1798-1861)
Pravilo se odnosi samo na determinante treeg reda i glasi:

a11
a21
a31

a12
a22
a32

a13 a11
a23 a21
a33 a31

a12
a22 a11a22 a33 a12 a23a31 a13a21a32 a12 a21a33 a11a23a32 a13a22 a31
a32

Dopiu se prve dve kolone i determinanta je jednaka zbiru proizvoda elemenata na

glavnoj dijagonali i dvema paralelnim dijagonalama i razlici proizvoda elemenata na
sporednoj dijagonali i dvema paralelnim dijagonalama.
Primer:

1 2 3
Izraunati vrednost determinante 4

5 6.
7 8 9

1 2 31 2
4 5 6 4 5 1 5 9 2 6 7 3 4 8 2 4 9 1 6 8 3 5 7 0 .
7 8 97 8

- 31 -

MINOR I KOFAKTOR
Neka je D determinanta n -tog reda

a11

a12 a1n

a21

a22 a2 n

an 2 ann

an1

Determinanta koja se dobija iz determinante D odbacivanjem i -te vrste i j -te

kolone naziva se minor elementa aij i obeleava se sa M ij .

Kofaktor elementa aij je broj Aij 1

i j

M ij .

Primer:
Detreminanta treeg reda ima onoliko minora koliko i elemenata, tj. 9 . Na primer,
elementima a11 , a12 i a13 odgovaraju minori

M 11

a22

a23

a32

a33

A11

a22

a23

a32

a33

, M 12

a21 a23

, A12

a21 a23

a31

a33

, M 13

a21 a22
a31

a32

a kofaktori su

a31

- 32 -

a33

, A13

a21 a22
a31

a32

LAPLASOVO PRAVILO

P. LAPLACE (1749-1827)

Francuski matematiar Laplas dao je znaajan doprinos u teoriji diferencijalnih

jednaina, verovatnoi, analizi, astronomiji i nebeskoj mehanici. Mada skromnog
porekla Napoleon ga je proizveo u grofa zbog njegovih zasluga u konstruisanju
oruja, a nakon njegovog pada kralj Luj 18. u markiza.
Engleski prevodilac njegovih dela napisao je Uvek kada sam kod Laplasa
nalazio izjavu, lako je videti; znao sam da mi treba nekoliko sati napornog rada
dok se ne dosetim i ne dokaem kako je to lako videti.

Za razliku od Sarusovog pravila koje se koristi za izraunavanje samo determinanti

treeg reda, Laplasovo pravilo vai za determinante bilo kog reda.

Osnovna ideja ovog pravila je da se izraunavanje determinante n -tog reda svodi

na izraunavanje determinante n 1 reda, determinanta n 1 reda svodi se na
izraunavanje determinante n 2 reda i taj postupak se ponavlja sve dok se ne
doe do determinante prvog reda.

Vrednost determinante je jednaka zbiru proizvoda elemenata ma koje vrste

(odnosno kolone) i odgovarajuih kofaktora tj.
n

D ai1 Ai1 ai 2 Ai 2 ain Ain aik Aik , i 1, 2, , n

k 1

(razvoj po elementima i -te vrste).

- 33 -

D a1 j A1 j a2 j A2 j anj Anj akj Akj , j 1, 2, , n .

k 1

(razvoj po elementima j -te kolone).

Primer:

1 2 3
Izraunati vrednost determinante 4

5 6.
7 8 9

Determinanta se moe izraunati razvojem po bilo kojoj vrsti ili koloni.

Razvojem po prvoj vrsti dobie se:

1 2 3

5 6
4 6
4 5
4 5 6 1
2
3
8 9
7 9
7 8
7 8 9
1 5 9 6 8 2 4 9 6 7 3 4 8 5 7 0

2.2.2. OSOBINE DETERMINANTI

Ako dve susedne vrste (kolone) uzajamno promene mesta vrednost determinanata je
suprotnog znaka.

a1

b1

a2

b2

a2

b2

a1

b1

D .

Determinanta se mnoi brojem k 0 , ako se svi elementi prpizvoljne vrste (kolone)

pomnoe tim brojem.

kD

ka1 kb1
a2

b2

a2

kb2

a1

kb1

Ako su svi elementi bilo koje vrste (kolone) jednaki nula, vrednost determinanta je
jednaka nula.

Ako su dve vrste (kolone) jednake ili proporcionalne, tada je vrednost determinante
jednaka nula.

- 34 -

a1

b1

ka1 kb1

a1 b1
a1 b1

k a1b1 a1b1 k 0 0 .

Vrednost determinante se ne menja ako se svakom elementu jedne vrste (kolone)

dodaju odgovarajui elementi druge vrste (kolone) pomnoeni jednim istim brojem.

a1
a2
a3

b1
b2
b3

c1 a1
c2 a2
c3 a3

b1
b2
b3

c1 ma1
c2 ma2 .
c3 ma3

Ako su elementi jedne vrste (kolone) date determinante zbirovi od dva ili vie
sabiraka, tada se determinanta moe razloiti na zbir od dve ili vie
determinanata.

a1

b1 c1

a2

b2 c2

a1

b1

a2

b2

a1

c1

a2

c2

Napomena: Determinante su istorijski nastale u vezi prouavanja sistema

jednaina i predstavljaju znaajno sredstvo za njihovo raunanje.

2.3. RANG MATRICE

Matrica A ima rang rang A r , ako ima bar jedan minor reda r razliit od
nule, a svi minori reda r 1 , i vieg, su jednaki nuli.

Primer:

2 3 16 1

Odrediti rang matrice A 1 6 2 3 .

1 3 2 2

- 35 -

Kako su svi minori treeg reda su jednaki nuli:

2 3 16
2 3 1
2 16 1
3 16 1
1 6 2 0 , 1 6 3 0 , 1 2 3 0 , 6 2 3 0 ,
1 3 2
1 3 2
1 2 2
3 2 2
a postoji minor drugog reda koji je razliit od nule

2 3
0,
1 6

zakljuujemo da je rang matrice A jednak 2.

2.4. ELEMENTARNE TRANSFORMACIJE MATRICA

Mnoenje svih elemenata bilo koje vrste (kolone) matrice jednim
istim realnim brojem 0 .
Uzajamna promena mesta dve vrste (kolone).
Transponovanje matrice.
Dodavanje elementima jedne vrste (kolone) odgovarajuih elemenata
neke druge vrste ( kolone ) pomnoenih proizvoljnim brojem.
Elementarne transformacije konano mnogo puta primenjene na
matricu ne menjaju rang matrice.
Matrice A i B, su ekvivalentne, (piemo A ~ B ), ako i samo ako se mogu transformisati jedna u drugu pomou konano mnogo uzastopnih elementarnih transformacija, tj. ako je rang A rang B .

Primer:
Odrediti rang matrice:

1 1 1 1
A 2 3 1 1 .
3 4 0 2
Primenom elementarnih transformacija preveemo matricu A u ekvivalentnu matricu:

- 36 -

(1) Prva kolona pomnoena je sa 1 i redom dodata drugoj, treoj i etvrtoj

koloni.
(2) Prva vrsta pomnoena je sa 2, odnosno 3 i dodata drugoj odnosno treoj
vrsti.
(3) Druga vrsta je pomnoena sa 1 i dodata treoj vrsti.
(4) Druga kolona pomnoena je sa 3 i dodata treoj koloni, odnosno druga
kolona je dodata etvrtoj koloni.

1
A 2
3
1
4
0
0

3 1
4 0
0 0
1 0
0 0

1 1 1 0 0 0 2 1 0 0 0 3 1 0 0 0 4

1 2 1 3 1 0 1 3 1 0 1 3 1
2 3 1 3 1 0 1 3 1 0 0 0 0
0
0 .
0

Rang matrice jednak je broju ne nultih lanova na glavnoj dijagonali, tj rang A 2 .

2.5. INVERZNA MATRICA

Da bi se mogla definisati inverzna matrica potrebno je uvesti sledee pojmove:
Za kvadratnu matricu A kaemo da je je regularna ako je det A 0 , a singularna
ako je det A 0 .
Adjungovana matrica matrice A u oznaci adj A je transponovana matrica, matrice
kofaktora, matrice A , tj

A11
A
adjA 12

A1n

A21
A22

A2 n

An1
An 2
.

Ann

Inverzna matrica date kvadratne matrice A je matrica A1 , koja ima osobinu da je

A A1 A1 A I , gde je I jedinina matrica.
- 37 -

Inverzna matrica kvadratne regularne matrice A je matrica koje je

A 1

adjA
.
detA

Za regularne matrice A i B istog reda vae pravila:

A B

B 1 A1 ,

1 1

det A1

A ,

Primer:

2 1
.
3 5

Nai inverznu matricu date matrice A

Kako je A1
a det A

1 A11
det A A12

A21
,
A22

2 1
7 0 , onda postoji matrica A1 .
3 5

Kofaktori matrice A su A11 5 , A12 3 , A21 1 , A22 2 .

Nalazimo da je: A1

1 5 1
.
7 3 2

Primer:

1 1 2

Nai inverznu matricu date matrice A 1 3 1 .

4 1 1

1 1 2
det A 1 3 1 17 0 .
4 1 1

- 38 -

1
.
det A

Kofaktori matrice A su:

A11

3 1
2,
1 1

A12
A13

1 1
3,
4 1

1 3
11 ,
4 1

1 2
1,
1 1

A31

1 2
7 ,
4 1

A32

A21
A22

A23

1 1
3,
4 1

A33

1 2
5,
3 1
1 2
1,
1 1

1 1
2.
1 3

1 5
2
1
A 3 7 1 .
17
11 3 2
1

Primer:

2 1
.
2 1

Nai inverznu matricu date matrice A

Kako je det A

2 1
0 , onda ne postoji matrica A1 .
1 1

- 39 -

ZADACI

1.

2 1
1 2
i B

.
3 2
1 2

Nai zbir i razliku matrica A

Reenje:

2 1 1 2 2 1 1 2 3 1
A B

.
3 2 1 2 3 1 2 2 4 4
2 1 1 2 2 1 1 2 1 3
A B

3 2 1 2 3 1 2 2 2 0

2.

2 1
1 2
i B

.
3 2
1 2

Nai matricu C 2 A B , ako su date matrice A

Reenje:

2 1 1 2 4 2 1 2 3 4
C 2 A B 2

.
3 2 1 2 6 4 1 2 5 2
3.

Izraunati 2 A 3B C , ako je

0 1 1 0
1 0 0 1

A 2 2 0 1 , B 0 1 2 2 ,
1 3 0 2
2 3 1 0
1 0
1 2

C
1 1

1 3

- 40 -

Reenje:

1
0 2 2 0 3 0 0 3

0 3 6 6 1
4
4
0
2

2 6 0 4 6 9 3 0 1

1

0 3
1 16

8 3

4.

0
1
3 2 2 3

2
1
4 7 6 8
1
1
4 3 3 4
3
1

0
2

2 1
1 2 3
i B

.
3 2
1 1 2

Nai proizvode A B i B A matrica, A

Reenje:

2 1 1 2 3
A B

3 2 1 1 2
2 1 1 1 2 2 1 1 2 3 1 2 3 3 8
A B

.
3 1 2 1 3 2 2 1 3 3 2 2 5 4 13
Proizvod B A ne postoji jer dimenzije matrica A i B nisu odgovarajue.

5.

1 1
1 1
i B

vai
2 1
4 1

Dokazati da za matrice A

A B

A2 B 2 .

Reenje:

1 1 1 1 2 0
2 0 2 0 4 0
2
A B

; A B

.
2 1 4 1 6 2
6 2 6 2 0 4

- 41 -

1 1 1 1 1 0 2 1 1 1 1 5 0
A2

; B 4 1 4 1 0 5 .
2 1 2 1 0 1

A B

6.

4 0 1 0 5 0
2
2

0 1 0 5 A B .
0
4

a b
2
, izraunati A a d A ad bc I .
c
d

Ako je A

Reenje:

a b a b
a b
1 0

a d
ad bc
A2 a d A ad bc I

c d c d
c d
0 1

a 2 bc

ac cd

ab bd a 2 ad

bc d 2 ac cd

0 0 0
ab bd ad bc

.
2
ad bc 0 0
ad d 0

Rezultat je nula matrica.

7.

3 2 4
, nai njenu transponovanu matricu AT .

5 6 5

Ako je A

Reenje:

3 5
A 2 6 .
4 5
T

8.

1 0
, nai sve matrice koje su komutativne sa matricom A .
1 1

Ako je A

Reenje:
Mada mnoenje matrica nije komutativna operacija, postoje neke matrice koje u
specijalnom sluaju ispunjavaju taj uslov.

- 42 -

Neka je X traena matrica, takva da je AX XA .

a b
, i dobijamo
c d

Uzmimo da je matrica X

b
1 0 a b a
a b 1 0 a b b
AX

, XA

.
1 1 c d a c b d
c d 1 1 c d d
Iz uslova da je AX XA , dobijamo sistem jednaina:

a a b , b b , a c c d , a d d , odnosno b 0 , a d odakle
a 0
.
c a

nalazimo reenje X

9.

Proveriti sledee rezultate:

3 2 3 4 5 2
5 4 2 5 7 0 ,

1
3 2 1 10
0 1 2 2 8 ,

3
1
2 1 3 2 13 ,
3
5 8 4 3 1 5 23 39 29
6 9 5 4 1 3 24 48 32 ,

4 7 3 6 9 5 58 24 56
1 2 3 1 2 4 0 0 0
2 4 6 1 2 4 0 0 0 .

3 6 9 1 2 4 0 0 0

- 43 -

 1 2 3

10. Dat je polinom P x 3 x 2 2 x 5 i matrica A 2 4 1 , nai P A .

3 5 2

Reenje:

P A 3 A2 2 A 5 I .

1 2 3 1 2 3
1

P A 3 2 4 1 2 4 1 2 2
3 5 2 3 5 2
3
6 9 7 2 4 6 5 0
3 3 7 4 4 8 2 0 5
1 4 8 6 10 4 0 0

2 3
1 0 0

4 1 5 0 1 0
0 0 1
5 2
0
0
5

18 27 21 2 4 6 5 0 0 21 23 15
9 21 12 4 8 2 0 5 0 13 34 10 .
3 12 24 6 10 4 0 0 5 9 22 25
1 1 2

11. Dat je polinom P x 2 x 2 3 x 5 i matrica A 1 3 1 , nai P A .

4 1 1

Reenje:

28 15 16
P A 19 36 15 .
30 19 28

12. Izraunati vrednosti determinante

a)

1 3
;
4 1
2 1 3

2 1 3

3 2 ; c) 5 3 2 ; d) 3 2
1 4 3
1 4 3
1 3

b) 5

- 44 -

3
1 ;
5

e) 3 2

1 .
5

Reenje:

1 3
1 1 3 4 1 12 11 .
4 1

a)

b) Koristei Sarusovo pravilo dobijamo:

2 1 3
5 3 2
1 4 3

2 1
5 3 2 3 3 1 2 1 3 5 4 3 3 1 2 2 4 1 5 3 40 .
1 4

c) Koristei Laplasovo pravilo, razvijanjem po prvoj vrsti dobijamo:

2 1 3

3 2
5 2
5 3
5 3 2 2
1
3
2 9 8 15 2 3 20 3 40
4 3
1 3
1 4
1 4 3
c) Koristei Laplasovo pravilo, razvijanjem po drugoj vrsti dobijamo:

1 0
3 2
1

3
0 3
1 3
1 0
1 3
2
1
3 9 2 2 1 3 34
3 5
1 5
1 3
5

d) Koristei jednu od osobina determinanti, moemo prvu kolonu da pomnoimo sa

3 i dodamo treoj koloni. Determinantu sada razvijamo po prvoj vrsti koja sadri
dve nule.

3 2
1 3

1 3 2
5
1 3

2 10
10 1
34 .
3 2
2

- 45 -

13. Izraunati determinantu:

1 2 4 3
1 2 1 1
1 1 3 1
1 1 1 4
Reenje:
Determinante viih redova se najjednostavnije reavaju tako to se primenom
osobina napravi to vie nula, pa se onda primeni Laplasovo pravilo.

1 2 4 3

0 3 2
1 2 1 1 0 0 3 2

1 1 2
1 1 3 1 0 1 1 2
1 3 1
1 1 1 4 0 1 3 1
0 3 2
3 2
1 1 2
5
2 3
0 2 3

14. Izraunati determinante:

a) 5

1
1
0 , c) b c a 1 , d)
1
0
c ab 1
1

5 3 4

1 0 0
3 0,

7 6 9

b) 1

2 1

a bc 1

Reenje:
a) 27;

b) 20;

d) a 1 .
3

c) 0;

- 46 -

1 1 1
a 1 1
.
1 a 1
1 1 a

RANG MATRICE

15. Odrediti rang datih matrica:

2 3 16 1
1 2 3

a) A 1 6 2 3 ; b) A 2 4 1 ;

4 9 12 7
3 5 2

1 1 1 1

c) A 2 3 1 1 .

3 4 0 2

Reenje:
a) Svi minori treeg reda su jednaki nuli.

2 3 16 2 3 1 2 16 1 3 16 1
1 6 2 1 6 3 1 2 3 6 2 3 0 .
4 9 12 4 9 7 4 12 7
9 12 7
Kako postoji bar jedan minor drugog reda koji je razliit od nule: 2 3 0 ,
1

zakljuujemo da je rang ove matrice rang A 2 .

b) Izraunajmo determinantu date matrice A .

1 2 3

2 1
2 4
4 1
2 4 1 1
2
3
3 2 6 5 0 .
3 2
3 5
5 2
3 5 2

Zakljuujemo da je rang ove matrice rang A 3 .

c) Primenom elementarnih transformacija preveemo matricu A u ekvivalentnu
matricu. Jedan od naina je:
(1) Prva vrsta se mnoi sa 1 i 2 i redom dodaje drugoj i treoj vrsti.
(2) Druga vrsta se mnoi sa 1 i dodaje treoj vrsti.
(3) Druga vrsta je pomnoena sa 1 i dodata treoj vrsti.
(4) Prva vrsta se mnoi sa 1 i dodaje drugoj vrsti.
(5) Prva kolona se mnoi sa 1 i redom dodaje drugoj, treoj i etvrtoj koloni.
(6) Druga kolona je pomnoena sa 3 i dodata treoj koloni, odnosno sabrana sa
etvrtom kolonom.
- 47 -

1
A 2
3
1
4
0
0

1 1 1 1

3 1 1 1 2
4 0 2 1 2
1 0 1 5 1 0

1 3 1 0 1
0 0 0 0 0
1

1
2
2

rang A 2 .

0
3
0

1 2 1 1

0 1 2
0 0 0
0 6 1

1 0
0 0

1
2
0
0 0
1 0
0 0

1 3

0
0
0
0
0

Rang matrice je jednak broju nenultih lanova na glavnoj dijagonali matrice.

16. Proveriti rezultate:

1 4 1 1

a) rang 2 1 4 3 3 ;

1 10 0 0

1 2 1 1

b) rang 2 0 1 1 3 .

0 0 2 0

INVERZNA MATRICA

17. Nai inverznu matricu matrica:

2 1 2
2 1

a) A
; b) A 2 3 1 .

3
1

0 2 2
Reenje:
a) Kako je det A 1 0 , postoji matrica A1 .
Kofaktori matrice A su: A11 1 , A12 3 , A21 1 , A22 2 .

- 48 -

1 1 1 1

.
3 2 3 2

Nalazimo da je: A1

2 1 2
b) det A 2

3 1 4 0 .

0 2

Kofaktori matrice A su:

3 1

A11

A12
A13

8,

2 1
4,
0 2
2 3
4,
0 2

A21
A22

1 2
2

6 ,

2 2
4,
0 2

A23

A31
A32

2 1
4 ,
0 2

A33

1 2
3 1

5,

2 2
2 ,
2 1
2 1
4.
2 3

8 6 5
1
A1 4 4 2 .
4
4 4 4

18. Proveriti reenje:

1

3 4 5
8 29 11

a) 2 3 1

5 18 7 ;
3 5 1
1 3 1
1
0
c)
0

2
1
0
0

3
3
1
0

5
0 2

0 1
4

0 0
4

1
0 0

3 9
3 8
.
0 1

1 1

- 49 -

2 0 4

b) 1 2 3

3 2 1

ne postoji.

19. Reiti matrine jednaine :

2 2 3
1 0 2
XA B, gde je A 1 1 0 i B
.
0 1 3

1 2 1
Reenje:
Reenje date matrine jednaine je

XA B XAA1 BA1 XI BA1 X BA1 .

2

1 0 1 0 postoji A1 i iznosi
1 2 1

Kako je det A 1

1 4 3 1 4 3
A1 1 1 5 3 1 5 3 .
1 6 4 1 6 4
Znai,

1 4 3
11
1 0 2
3 16
1 5 3
.
X

4 23 15
0 1 3

1 6 4
1 2 0
1 2

20. 1 1 1 X 0 2 .
0 1 3
1 0
Reenje:

1 2 0
1 2

Matrina jednaina glasi AX B , gde je A 1 1 1 , B 0 2 .

0 1 3
1 0
- 50 -

Reenje date matrine jednaine je X A1 B.

2 6 2
1

Kako je A 3 3 1 , dobijamo

4
1 1 1
1

2 6 2 1 2
4 8 1 2
1
1

X 3 3 1 0 2 4 0 1 0 .
4
4
1 1 1 1 0
0 0 0 0
1 0 1
1 4 2

21. A X X B 0 , ako je A 0 2 1 i B 2 1 2 .

0 3 0
3 1 1
Reenje:

AX X B 0 A I X B X A I B
1

det A I 4 0

A I

5 6 2
7 12 7
1
1

3 2 2 ; X 1 8 1 .
4
4
9 10 6
11 28 11

1 1 0
22. XA X A ako je A 2 0 1 .
1 1 1
T

Reenje:
XA X AT X A I AT X AT A I

2 1 0
A I 2 1 1 , det A I 3

1 1 0
1 2 1
1 0 1
2 3 1
1
1

X 1 0 1 1 0 2 2 3 5 .

3
0 1 1
1 3 4
0 3 6
- 51 -

23.

A IX

1 3 2

A I , ako je A 1 2 1 .

0 0 1

Reenje:
2
Neka je B A I 1

0
Tada jednaina postaje

Kako je B

3 2
0 3 2

3 1 , C A I 1 1 1 .
0 0 0
0 2
BX C .

6 6 3
1
2 4 0 , reenje date matrine jednaine je
6
0 0 3

X B 1C
1 2 1
6 6 3 0 3 2

1
2
1

X 2 4 0 1 1 1
0 .
6
3
3
0 0 3 0 0 0
0
0
0

24.
1 3 2

a) X A 3I A I , ako je A 1 2 1 ;

0 0 1

1 2 3

1 2

b) AX B, ako je A 3 5 6 , B 2 3 ;

7 12 16
3 4
0 1 2
c) AX 2 X A I gde je A 2 3 4 .

1 0 1

Reenje:
7 16
5 12 10

;
b)
X 7 15 ;
9 8
2 4
0 0 1

a) X 4

- 52 -

c) X 1 18 6 36 .

6
3 3 6

SISTEMI LINEARNIH
JEDNAINA

1. GAUSOVA METODA
2. KRAMEROVA METODA
3. KRONEKER KAPELIJEVA TEOREMA
4. HOMOGENI SISTEM LINEARNIH JEDNAINA
5. MATRINA METODA

- 53 -

- 54 -

3.
SISTEMI LINEARNIH JEDNAINA
Dat je sistem od m linearnih jednaina sa n nepoznatih.

a11 x1 a12 x2 a1n xn b1

a21 x1 a22 x2 a2 n xn b2

am1 x1 am 2 x2 amn xn bm

gde je m n , m n ili m n .
Reiti sistem jedanina znai odrediti n-torku brojeva koji zadovoljavaju sistem.
Postoji vie razliitih metada za reavanje sistema linearnih jednaina.

3.1. GAUSOVA METODA ILI ALGORITAM

Gausova metoda se sastoji u sukcesivnom eliminisanju nepoznatih iz sistema i
transformacijom u trougaoni ili trapezni ekvivalentni sistem iz koga se dobija reenje
ili se ustanovi da sistem nema reenja.
Pretpostavimo da je u sistemu jednaina koeficijent a11 0 . Iskljuimo nepoznatu x1 iz
svih jednaina sistema osim prve.
Da bismo to realizovali potrebno je prvu jednainu pomnoiti sa a21 a11 i dodati je
drugoj jednaini, zatim prvu jednainu pomnoiti sa a31 a11 i dodati je treoj
jednaini, itd. Na taj nain se umesto polaznog sistema dobija ekvivalentan sistem:

a11 x1 a12 x2 a1n xn b1

(1)
a22
x2 a2(1)n xn b2(1)

(1)
am(1)2 x2 amn
xn bm(1)

- 55 -

(1)
Ako sada pretpostavimo da je a22
0 , primeniemo isti postupak za iskljuivanje

promenljive x2 iz poslednjih m 2 jednaina sistema i dobiemo ekvivalentan sistem

jednaina:

a11 x1 a12 x2 a13 x3 a1n xn b1

(1)
(1)
a22
x2 a23
x3 a2(1)n xn b2(1)
(2)
(2)
a33
x3 a3(2)
n xn b3

(2)
am(2)3 x3 amn
xn bm(2)

Ako bi produili isti postupak k 1 puta dobili bi sistem:

a11 x1 a12 x2 a1n xn

(1)
22 2

a x

a x

(1)
2n n

b1
b2(1)

( k 1)
akk( k 1) xk akn
xn bk( k 1)

Ako su svi koeficijenti dobijenog sistema jednaki nuli, a slobodni lan nije nula, sistem je
nesaglasan i nema reenja.
Ako je k n , sistem ima jedinstveno reenje.
Ako je k n sistem ima beskonano reenja. Tada su xk 1 , , xn slobodne
promenljive koje prenosimo na desnu stranu, a zatim se odreuju vezane promenljive

x1 , , xk 1 , xk .
Primer:
Gausovom metodom reiti sistem jednaina:

x 2 y 3 z 4
2x y z 3
2 x y 2 z 6
Nakon mnoenja prve jednaine redom sa 2 i 2 i dodavanjem redom drugoj i treoj
jednaini dobijamo sistem:

- 56 -

x 2 y 3 z 4
5 y 7 z 11
5 y 4 z 2
Dodavanjem druge jednaine treoj dobijamo sistem:

x 2 y 3 z 4
5 y 7 z 11
3z 9
Ovo je sistem trougaonog oblika iz kojeg se neposredno dobija jedinstveno reenje

x, y, z 1, 2,3 .
Primer: Gausovom metodom reiti sistem jednaina:

x 2 y z 10
2x y z 6
10 x y 3 z 2
Nakon mnoenja prve jednaine redom sa 2 i 10 i dodavanjem redom drugoj i
treoj jednaini dobijamo sistem:

x 2 y z 10
3 y z 14
21y 7 z 98
Mnoenjem druge jednaine sa 7 i dodavanjem treoj dobijamo sistem:

x 2 y z 10
3 y z 14
0 z 0
Ovo je neodreen sistem. Stavljajui z t R neposredno se dobija reenje

2 t 14 t
,
,t
3
3

x, y, z

Sistem moe, a ne mora, da ima jednoznano reenje samo u sluaju da je isti broj
jednaina kao i nepoznatih.

- 57 -

3.2. KRAMEROVA METODA (Kramer, 1704-1752)

Dat je sistem od n jednaina sa n promenljivih:

a11 x1 a12 x2 a1n xn b1

a21 x1 a22 x2 a2 n xn b2

an1 x1 an 2 x2 ann xn bn

Uoimo sledee determinante:

a11 a12 a1k a1n

D

a21 a22 a2 k a2 n

determinanta sistema.

an1 an 2 ank ann

a11 a12 b1 a1n

Dk

a21 a22 b2 a2 n

determinanta koja odgovara nepoznatoj xk ; k 1, n .

an1 an 2 bn ann

Ako je determinanta sistema D 0 , tada sistem ima jedinstveno reenje.

xk

Dk
, k 1, 2, , n .
D

Ako je determinanta sistema D 0 , a bar jedna od determinanti Dk 0 ,

k 1, 2, , n , sistem nema reenja.
Ako je determinanta sistema D 0 , i sve determinante Dk 0 , k 1, 2, , n ,
sistem je neodreen i ako ima reenja moe ih imati samo beskonano mnogo.
- 58 -

Primer:
Reiti sistem jednaina:

x 3y 2z 1
2x y z 3
x
2z 7
2
Determinanta sistema je: D 2 1 1 13 0 .
1 0 2
1

Determinante Dx , D y , Dz dobijamo kada u determinanti D zamenimo redom prvu,

drugu i treu kolonu, kolonom slobodnih lanova.

1 1 2
1 3 1
2
Dx 3 1 1 13 , D y 2 3 1 26 , Dz 2 1 3 39 .
1

1 7

Reenje sistema je:

Dy 26
Dx 13
D
39

2, z z
3.

1, y
D 13
D 13
D 13

Napomena: Kramerovo pravilo skoro i da nema praktini znaaj. Algoritamska

sloenost tog pravila je velika, a zato se za reavanje sistema reda n 3 uvek koristi
Gausov metod. Danas u okviru savremenih numerikih metoda reavanja sistema
linearnih jednaina razvijene su mnoge praktine raunarski algoritmi, prikladni za
reavanje sistema jednaina primenom raunara.

- 59 -

3.3. KRONEKER-KAPELIJEVA TEOREMA

(Kronecker 1823-1891, Capelli 1855-1910)
Neka je dat sistem

a11 x1 a12 x2 a1n xn b1

a21 x1 a22 x2 a2 n xn b2

am1 x1 am 2 x2 amn xn bm

a11
a
A 21

am1

a12
a22
am 2

a1n
a11

a
a2 n
, Ap 21

amn
am1

a12
a22

a1n
a2 n

am 2 amn

b1
b2

bm

gde je A je matrica sistema, a Ap je proirena matrica sistema.

KRONEKER-KAPELIJEVA TEOREMA:
Ako je n je broj nepoznatih, tada:

Dati sistem je saglasan i ima jednoznano reenje ako je rang A rang Ap n .

Sistem je saglasan i ima beskonano mnogo reenja ako je

rang A rang Ap n .
Sistem je protivrean i nema reenja ako je rang A rang Ap .
Primer:
Reiti sistem jednaina:

3x 2 y z 2
2x y z 3
5 x 8 y 5 z 1
- 60 -

 3 2 1
3 2 1 2

rang A rang 2 1 1 2 , a rang Ap rang 2 1 1 3 3 ,

5 8 5 1
5 8 5
zakljuujemo da je sistem protivrean i nema reenja.
Primer: Reiti sistem jednaina:

x y z 6
2x y z 3
x y 2z 5
1 1 1
1 1 1 6

Kako je rang A rang 2 1 1 3 , a rang Ap rang 2 1 1 3 3 ,

1 1 2
1 1 2 5
zakljuujemo da je sistem saglasan i ima jedinstveno reenje koje moemo dobiti nekom
od ve izloenih metoda.

3.4. HOMOGENI SISTEM LINEARNIH JEDNAINA

Dat je sistem od m jednaina sa n promenljivih:

a11 x1 a12 x2 a1n xn 0

a21 x1 a22 x2 a2 n xn 0

am1 x1 am 2 x2 amn xn 0

U homogenom sistemu je slobodni lan b1 b2 bm 0 .

Homogeni sistem je uvek saglasan, jer je rang A rang Ap .

Homogeni sistem ima samo trivijalno reenje x1 x2 xn 0 ako i samo ako
je rang A jednak broju nepozantih n .

- 61 -

 Homogeni sistem ima i netrivijalno reenje ako i samo ako je rang A manji od
broja nepozantih n .
Napomena: Prethodni stav o saglasnosti i broju reenja homogenog sistema, je
posledica Kroneker-Kapelijeve teoreme.
Primer:
Homogeni sistem jednaina

2x 3y z 0
x y
0
x y 4z 0
ima samo trivijalno reenje 0, 0, 0 , jer je, rang A 3 .
Primer:

x y 4z 0
x y 3z 0
5x y z 0
Kako je rang A 2 , a n 3 sistem jednaina ima i netrivijalnih reenja i svodi se na
sistem od dve jednaine sa dve nepoznate:

x y 4z 0
x y 3z 0
ije je reenje x, y, z t , 7t , 2t ; t R .

- 62 -

3.5.MATRINI METOD ZA REAVANJE SISTEMA

LINEARNIH JEDNAINA
Dat je sistem od n jednaina sa n promenljivih:

a11 x1 a12 x2 a1n xn b1

a21 x1 a22 x2 a2 n xn b2

an1 x1 an 2 x2 ann xn bn

Sistem se moe napisati u matrinom obliku kao:

AX B

a11
a
21
gde je A

an1

a12
a22
am 2

a1n
x1
b1

b
a2 n
x2

,X
, B 2.

ann
xn
bn

Pod pretpostavkom da je matrica A regularna, tj. da joj je determinanta razliita od

nule, sistem ima ekvivalentan oblik X A1 B , odakle dobijamo reenje sistema
Primer:
Matrinom metodom reiti sistem jednaina:

2x 3y z 7
3x 2 y z 3
x y 2z 6
Ako uzmemo da je

2 3 1
7
x

A 3 2 1 , B 3 , X y ,
1 1 2
6
z
dati sistem se moe napisati u matrinom obliku kao AX B .

- 63 -

Kako je

AX B A1 AX A1B IX A1B
X A 1 B
5 5 5
1
det A 10 0 , A 7 3 5 .

10
1 1 5
1

5 5 5 7
10 1
1
1

X A B 7 3 5 3 10 1
10
10
1 1 5 6
20 2
x, y, z 1, 1, 2 .
1

- 64 -

ZADACI

1.

Gausovom metodom reiti sisteme jednaina:

x yz 6
a) 2 x y 3 z 13
x 5 y 2z 3

2x y z 8
x 3 y 2 z 7
b)
3x 2 y z 1
x 4 y 3z 15

x 2 y 2z 1
c) 2 x 3 y z 0
ax y z 1

Reenje:

x yz 6
a) 2 x y 3 z 13
x 5 y 2z 3
Ako se prva jednaina pomnoi sa 2 i doda drugoj jednaini i prva
jednaina doda treoj dobiemo sistem:

x yz 6
y z 1
6y z 9
Mnoenjem druge jednaine sa 6 i dodavanjem treoj dobijamo sistem:

x y z 6
y z 1
5y

10

Ovo je sistem trougaonog oblika iz kojeg se neposredno dobijamo

jedinstveno reenje x, y, z 1, 2,3 .
b) Ako u polaznom sistemu prvu jednainu pomnoenu redom sa 2 , 1 i 3
dodamo drugoj, treoj, u etvrtoj jednaini, dobijamo ekvivalentan sistem:

- 65 -

2x y z 8
9
5x y
5x y
5 x y

9
9

2x y z 8
5x y

Ovo je sistem od dve jednaine sa tri nepoznate koji ne moe da ima

jedinstveno reenje. Neka je x t R proizvoljno. Tada iz druge jednaine
sistema dobijamo y 9 5t i zamenom obe vrednosti u prvu jednainu
dobijamo z 17 7t .
Dakle skup reenja je x, y, z t , 9 5t , 17 7t .
c)

2x 3y z 0
3 x 4 y 1

2x 3y z 0
3x 4 y 1

a 2 x 4 y 1

a 1 x 2

Skup reenja zadatog sistema jednaina glasi:

Za a 1 imamo

2
a 5 3a 1
,
,
. x, y , z 1, 2,3 ;
a 1 4 a 1 4 a 1

x, y, z,

x, y, z 1, 2,3 ;
Za a 1 sistem nema reenja.

2.

Matrinom metodom reiti sisteme jednaina:

x 2 y 6 z 13
a) 2 x 5 y 4 z 24
3x 10 y z 26

x 2 y 3z 5
b) 2 x 3 y 5 z 8
5x y 8z 7

- 66 -

Reenje:
a)

1 2 6
13
x

A 2 5 4 , B 24 , X y , AX B ,

3 10 1
26
z

x, y, z 1, 2,3 ;
b)

x, y, z 1, 2, 0 ;
3.

Kramerovom metodom reiti sisteme jednaina:

3x 2 y z 5
a)

x 2 y z 10

2x 3y z 1
2 x y 3 z 11

b)

x yz 3
c)

2x y z 6
10 x y 3z 2
2 x y z 1

x 2 y 2z 1
2 x y 3 z 4

d)

x y 2z 3
3x 2 y 4 z 1

Reenje:

3 2 1

2 1

a) D 2

3 1 12 , Dx 1 3 1 24 , Dy 2 1 1 24 ,
2 1 3
11 1 3
2 11 3

3 2

Dz 2 3 1 36 .
2 1 11
Kako je D 0 sistem ima jedinstveno reenje:

D
Dx 24
D 36
24

2, y y
2 , z z
3,
12
D 12
D 12
D

x, y, z 2, 2,3 .
- 67 -

b) D 0 , Dx Dy Dz 0 . Zakljuujemo da je sistem neodreen.

Sistem se transformie u ekvivalentni sistem:

x 2 y z 10
3 y z 14
2 t 14 t
,
, t , gde je t R .
3
3

ije je reenje x, y, z

c) D 0 , Dx 32 , pa prema Kramerovoj teoremi sistem nema reenja.

d) x, y, z 1, 0,1 .
4. Diskutovati i reiti sisteme jednaina u zavisnosti od realnog parametra a :

ax y z 1
a) x ay 2 z 2

2x y z 0

3x 2 y z 0

x y az 1

b) x y 2 z 2

c) x ay z 1

ax y z 1

ax y z 0

ax y 2 z 1
d) x ay z a
x y 2z a2
Reenje:
a)

a 1 1
a 2 1 2 1 a
D 1 a 2 a

1 1 2 1 2 1
2 1 1
D a a 2 3 1 a 2 4a 4 a 2 ;
2

1 1 1

1 1 1 1
Dx 2 a 2

a 2;
2 2 2 a
0 1 1

- 68 -

a 1 1
Dy 1 2 2 2
2 0 1

1 1
2 2

a 1
1 2

2a 1;

a 1 1

1 1 a 1
Dz 1 a 2 2

5 4a .
a 2 1 2
2 1 0
Za D 0 a 2 0 a 2 sistem ima jedinstveno reenje:
2

D
Dx
D
1
2a 1
5 4a
,y y
,z z
.

2
D a2
D a 2
D a 2 2
1
2a 1 5 4a
,
,
.
2
2

a
2

a
2
a
2

x, y, z

Za D 0 ,odnosno za a 2 dobijamo Dy 3 0, pa je sistem nemogu.

b)

D 3 a 2 , Dx 6 , Dy 2 a 3 , Dz 2 2a 3 .
Za D 3 a 2 , tj. za a 2 imamo jedinstveno reenje:

2
2 a 3 2 2a 3
,
,
.
2
3
2
3
2
a

x, y, z

Za D 0 , tj. za a 2 , Dx 0, Dy 0, Dz 0 sistem je nemogu i nema

reenja.
c)

D a 1 a 2 , Dx a 1 , Dy a 1 , Dz a 1 .
2

Za D 0,

odnosno za a 1 a 2 sistem ima jedinstveno reenje:

x, y, z

1
1
1
,
,
.
a2 a2 a2

- 69 -

D 0 za a 1 a 2 .
Za a 2 je Dx 0 , Dy 0 , Dz 0 sistem je nemogu i nema reenja.
Za a 1 je Dx 0 , Dy 0 , Dz 0 sistem je neodreen i svodi se na tri
iste jednaine:

x y z 1, x y z 1, x y z 1.
Ako uvedemo smenu da je x t R i y r R , dobijamo z 1 t r , pa
je reenje oblika x, y, z t , r , 1 t r .
d)

D 2a 2 3a 1 a 1 2a 1 ,
Dx 2a 3 a 2 2a 1 a 1 a 1 2a 1 ,

Dy a 3 4a 2 2a 1 a 1 a 2 3a 1 , Dz a 2 1 .
2

Za D 0 , odnosno za a 1 a

1
sistem ima jedinstveno reenje:
2

a 2 3a 1 a 12 a 1
.
,
x, y, z a 1 ,
2a 1
2a 1

D 0 za a 1 a

1
.
2

Za a 1 sistem se svodi na:

x y 2 z 1
z 0 , y 1 x , pa je x, y, z t ,1 t , 0 , t R .
x y z 1
Za a

1
, Dz 0 sistem nema reenja.
2

- 70 -

5.

Reiti sisteme jednaina:

a)

x y az 2
x ay z 1

c)

x y z a
b)

x 1 a y z 2a

ax y z 1

x y 1 a z 0

x y az 3

x y az 1

x ay z 0
ax y z 0

d)

x ay az 1 .
ax ay az 1

Reenje:
a)

D a 1 a 2 , Dx a 1 a 2 , Dy a 1 a 2 ,
2

Dz 2 a 1 a 2 .
Za D 0 , tj. za a 1 a 2 sistem ima jedinstveno reenje

x, y, z

1
1
2
,
,
.
a 1 a 1 a 1

D 0 za a 2 a 1 .
Za a 2 je Dx 0, Dy 0, Dz 0 i sistem se svodi na:

x y 2z 2
x 2 y z 1
2 x y z 1
Reavanjem bilo kojom od poznatih metoda dobijamo reenje:

x, y , z t 1 , t 1 , t .
Za a 1 , Dx 0, Dy 0, Dz 0 , sistem je kontradikcija.

x y z 2 , x y z 1 , x y z 1 i nema reenja.

- 71 -

b)

D a a 2 , Dx a a 2 2 Dy a a 2 , Dz a 2 .
Za D 0 , tj. za a 0 a 2 sistem ima jedinstveno reenje:

a2 2
a
,1 ,
.
a2
a2

x, y , z

D 0 za a 2 a 0 .
Za a 2 sistem je nemogu.
Za a 0 sistem je neodreen i reenje je x, y, z t , t , 0 t R .
c)
Za D 0, odnosno za a 1 a 2 , sistem ima jedinstveno reenje

x, y, z

a 1 a 2

3 a 1
.
a 1 a 2 a 1 a 2
3

Za D 0 , odnosno za a 2 sistem nije mogu i nema reenja.

Za D 0 , odnosno za a 1 sistem nije mogu i nema reenja.
d)

D a a 1 , Dx 0 , Dy 0 , Dz a 1 .
2

1
a

Za D 0 , odnosno za a 0 a 1 je x, y, z 0, 0, .
Za D 0 , odnosno za a 1 je x, y, z 1 t r , t , r , t , r R .
Za D 0 , odnosno za a 0 sistem nije mogu i nema reenja.

- 72 -

6.

U zavisnosti od vrednosti realnog parametra a diskutovati i reiti sistem

linearnih jednaina:

x 2y z 1

x yz 3

a) 3 x 2 y z 0

b) x ay 2 z 1

5 x 2 y az 1

2 x 2 y az 6

x y 2z u 0
c) 2 x y z 2u 0

x 2 y z 3u 0

Reenje:
a) Korienjem Kroneker -Kapelijeve teoreme imamo da je A matrica
sistema, a Ap proirena matrica sistema.

1 2 1

3 2 1
5 2 a

1 1 2 1

0 0 8 2
1 0 8 a 5

1 1 2 1

3 0 8 2
4 0 0 a 3

3
1

Ako je a 3 , onda rangAp rangA 3 . Kako je broj nepoznatih u sistemu

n 3 , sistem ima jedinstveno reenje,

x 2y z 1
8 y 2 z 3

a 3 z 1
a 1
7 3a
1
,
,
.
4 a 3 8 a 3 3 a

x, y, z

Ako je a 3 , onda je rangAp 3 , a rangA 2 , pa sistem nema reenja.

- 73 -

b)
Ako je a 1 a 2 , onda je rangAp rangA 3 i tada sistem
ima jedinstveno reenje x, y, z 3 2 , 2 , 0 .
a 1 a 1

Ako je a 2 , onda je rangAp rangA 2 3 i tada sistem ima

beskonano mnogo reenja oblika x, y, z 5, 2 t , t , t R .
Ako je a 1 onda je rangA 2 rangAp 3 i tada sistem nema
reenja.
c)

Kako je rang A 2 , a n 3 sistem jednaina ima i netrivijalnih

reenja i svodi se na sistem od dve jednaine sa dve nepoznate:

x y 2 z u
2 x y z 2u

ije je reenje x, y, z , u t

r
4r

, t , t , r ; t, r R .
3
3

- 74 -

POJAM FUNKCIJE

1. FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE

2. GRANINA VREDNOST NIZA
3. GRANINA VREDNOST FUNKCIJE
4. ASIMPTOTE FUNKCIJE

- 75 -

- 76 -

4.
FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE

Prelazak od fiksnih ka promenljivim veliinama, kao apstrakciji vieg stepena, vezan je

za period od 13. do 16. veka. Prekretnica u razvoju bila je Dekartova metoda
koordinata, koja je omoguila definisanje funkcionalne zavisnosti i dalji razvoj
matematike. Tek u 19. veku nemaki matematiar L. Dirichlet (1805-1859) napravio
je odluijui korak u uoptavanju pojma funkcije, prekinuvi tradicionalna shvatanja
kojim se pojam funkcije izjednaavao sa pojmom analitikog izraza i daje definiciju
koju mi danas modifikovano koristimo. Moderna teorija skupova otila je jo dalje i
oslobodila pojam funkcije ogranienja vezanih za domen i kodomen.

R Descartes (1596-1650)
Dekart je bio veliki francuski matematiar i filozof, ali se danas u matematici, njegovo
ime prvenstveno pamti po vezi koju je uspostavio izmeu algebre i geometrije. Na taj
nain stvorio je novu naunu disciplinu, analitiku geometriju, koja je omoguila dalji
napredak matematike.
U filozofiji zastupao je metodu kritike sumnje i poznata je njegova misao cogito
egro sum (mislim dakle postojim).

- 77 -

4.1. POJAM FUNKCIJE

Neka su A i B proizvoljni skupovi. Preslikavanje ili funkcija f : A B
predstavlja zakon pridruivanja pomou koga se proizvoljnom elementu x A
dodeljuje element y B takav de je y f x .

y f x

Skup A naziva se oblast definisanosti ili domen funkcije i obeleava sa Dx .

Skup B naziva se oblast vrednosti ili kodomen obeleava sa Dy .
Element x A naziva se original, a y B njegova slika.
Za funkciju f : A B kaemo da je jednoznana ako bilo kojem elementu
x A odgovara najvie jedan element y B .

Funkcija f : A B se naziva preslikavanje 1 1 ili injektivnom ako

x1 , x2 A x1 x2 f x1 f x2 .
Funkcija f : A B se naziva preslikavanje na ili surjektivnim ako
y B , x A y f x .
Ako je preslikavanje f : A B 1 1 i na zovemo ga bijektivnim ili
obostrano jednoznanim preslikavanjem.
Primer:

f x 3 x 2 , A B R , jeste bijekcija.
f x 3 x 2 2 , A R , B 2, , nije 1-1 , a jeste na, nije bijekcija.

- 78 -

4.1.1.

NAINI ZADAVANJA FUNKCIJA

Funkcije mogu biti zadate na razliite naine u zavisnosti od primena. Najei

naini su:

Analitikim izrazom, koji moe biti eksplicitnog oblika y f x , ili implicitnog

oblika F x, y 0 ,

tablicom,
grafikom,
parametarski.
Primer:
Funkcija u eksplicitnom obliku je y 2 x sin x .
Funkcija u implicitnom obliku je y 2 2 x .
Funkcija u parametarskom obliku je x t 3 , y t 2 , gde eliminacijom parametra

t dobijamo funkciju y 3 x 2
4.1.2.

REALNE FUNKCIJE JEDNE PROMENLJIVE

Pod realnom funkcijom podrazumeva se svako preslikavanje kod koga su original

i slika realni brojevi.
Primer:
Odrediti domen funkcija:
a) f x

x2
,
x 3

Iz uslova da je x 3 0 , dobijamo x 3 . Prema tome domen funkcije je skup

Dx R \ 3 ili uobiajen je i zapis x ,3 3, .

b) y 4 x 2 ,

4 x 2 0 x 2, 2 .

- 79 -

c) y ln
d) y e

x
x
,
0 x 3 x 0,3 .
3 x 3 x
x2
2

x R.

Primer: Odrediti kodomen funkcija:

a) y sin x , Dy : y 1,1 ;
c) y x 2 1 , Dy : y 1,

b) y x 2 , Dy R ;

Napomena: Za svaku funkciju neophodno je odrediti domen. Kodomen je poeljno

odrediti, ali to nije uvek mogue bez poznavanja ostalih osobina funkcija.

4.1.3.

INVERZNA FUNKCIJA

Neka je f : A B bijektivno preslikavanje ( 1 1 i na). Tada postoji

jedinstvena funkcija f 1 : B A koja se naziva inverzno preslikavanje ili
inverzna funkcija takva da je

f 1 f x x .

Za datu funkciju f : A B moe da postoji samo jedna inverzna funkcija

f 1 : B A .
Primer:
Odrediti inverznu funkciju funkcije f x 2 x 1 .
Prvo treba dokazati da je preslikavanje bijekcija.

Ako je ispunjeno x1 , x2 R x1 x2 f x1 f x2 preslikavanje je

1 1 . Izrazi koji u sebi sadre nejednakosti se teko dokazuju i jednostavnije je
koristiti kontrapoziciju predhodnog izraza koja glasi f x1 f x2 x1 x2 ,
dakle 2 x1 1 2 x2 1 x1 x2 , ime smo dokazali da je preslikavanje 1 1 .

- 80 -

Da bismo dokazali da je preskikavanje na reimo polaznu jednainu po y .

Dobiemo izraz x

1
1
1
1
y . Onda y R , x R x y i zakljuujemo
2
2
2
2

da je preslikavanje na.
Poto je preslikavanje 1 1 i na, odnosno bijekcija, postoji inverzno
preslikavanje f 1 .
Zamenom vrednosti x i y u izrazu x

1
1
1
1
y dobijamo f 1 x y x .
2
2
2
2

Grafici funkcija f i f 1 su simetrini u odnosu na pravu y x .

y

y f 1 x
y f x

Primer:
Odrediti inverznu funkciju funkcije f x x 2 .
Poto je preslikavanje f x x 2 , f : R R nije 1 1 , odnosno bijekcija, ne
postoji inverzno preslikavanje f 1 .

4.1.4.

SLAGANJE-PROIZVOD FUNKCIJA

Proizvodom dve funkcije f : A B i g : B C naziva se funkcija

g f : A C , za koju vai:
x A g f x g f x .

- 81 -

Primer:
Date su funkcije f x x 3 i g x 2 x x . Odrediti f g , g f i f f .

f g x f g x 2x 3 x ,
g f x g f x 2x 6 x 3 .
f f x f f x x 6 .

4.1.5.

OSOBINE FUNKCIJA

Funkcija f x je ograniena na skupu A ako vai:

m , M R x A m f x M .
Grafik funkcije se nalazi izmeu dve prave y m i y M .
Ako brojevi m i M ne postoje, za funkciju f x kaemo da je neograniena.
Primer:
Ispitati ogranienost funkcije f x
Kako je za x R 0

1
.
1 x2

1
1 , funkcija je ograniena.
1 x2

Nula funkcije je onaj broj Dx za koji je f 0 .

Nule funkcije su take preseka grafika funkcije sa Ox osom.

- 82 -

Primer:
Odrediti nule funkcija:
a) y

x2 4
;
x3 8

y 0 x 2 4 0 x 2 . Kako funkcija nije

definisana za x 2 , nula funkcije je samo x 2 .

b) y

1 ln x
;
x

y 0 1 ln x 0 ln x 1 x e 1 .

c) y

ex
;
x 1

y 0 , x R i funkcija nema nula.

Funkcija

f x je pozitivna na domenu A ako

x A f x 0 ,

negativna ako x A f x 0 .

Pojmovi pozitivan i negativan predstavljaju znak funkcije.

Funkcija f x je parna ako je x Dx , f x f x .

Grafik parne funkcije je simetrian u odnosu na osu Oy .

Funkcija f x je neparna ako je x Dx , f x f x .

Grafik neparne funkcije je simetrian u odnosu na koordinatni poetak O .
Primer:
Ispitati parnost i neparnost funkcija:
a) f x x 2 2 ;

f x x 2 x 2 2 f x , funkcija je parna.
2

b) f x x 3 2 x sin x ;

f x x 2 x sin x x3 2 x sin x x3 2 x sin x f x ,

3

funkcija je neparna.
c) f x x 2 2 x 3 1 ;

f x x 2 x 1 x 2 2 x3 1 , funkcija nije ni parna ni neparna.

2

- 83 -

 Funkcija f x je periodina ako postoji broj T 0 za koji je ispunjena

jednakost x A f x T f x . Broj T nazivamo periodom funkcije.
Najmanji pozitivni period zovemo osnovnim periodom funkcije.
Primer:
Trigonometrijske funkcije su periodine.
Funkcije f x sin x i f x cos x imaju osnovni period T 2 , a funkcije

f x tgx i f x ctgx imaju osnovni period T .

Primer:

1, 1 x 0
i f x 2 f x .
f x
x, 0 x 1
Funkcija je periodina sa perodom T 2 .

Funkcija f x je rastua (oznaava se f x ) na domenu A ako

x1 , x2 A x1 x2 f x1 f x2 , a strogo rastua ( f x ) ako

x1 x2 f x1 f x2 .
Funkcija f x je opadajua (oznaavamo f x ) na domenu A ako

x1 , x2 A x1 x2 f x1 f x2 , a strogo opadajua ( f x ) ako

x1 x2 f x1 f x2 .
- 84 -

 Rastue i opadajue funkcije jednim imenom zovemo monotone funkcije.

f x1

x1

f x1

f x2

x1

x2

f x2

x2

Primer:
Ispitati monotonost sledeih funkcija:
a) y e x ;

Funkcija je strogo rastua jer x1 x2 e x1 e x2 , x R

b) y ln x ;

Funkcija je strogo rastua za x 0, .

c) y x 3 ;

Funkcija je strogo opadajua za x R .

d) y 2 x 2 8 x 5 ;
Ako x1 x2 , onda je

2 x12 8 x1 5 2 x2 2 8 x2 5 2 x1 x2 x1 x2 8 x1 x2
0 , raste ;
2 x1 x2 x1 x2 4

0 , opada .
0

0 , x 2

0 , x 2

Funkcija f x ima maksimum u taki x a ako postoji broj 0 , takav da je

f a f x za x a , a .

Funkcija f x ima minimum u taki x a ako postoji broj 0 , takav da je

f a f x za x a , a .

Mininum i maksimum funkcije nazivamo ekstremnim vrednostima funkcije.

- 85 -

Primer:
Odrediti ekstreme funkcija:
a) y x 2 1 ;

Taka 0, 1 predstavlja minimum funkcije.

b) y 2 x ;

Funkcija nema ekstrema, jer je strogo rastua.

Funkcija f x na domenu A , za x1 , x2 A i x1 x2 je
konveksna ako

konkavna ako

f x1 f x2
x x
f 1 2 i
2
2

f x1 f x2
x x
f 1 2 .
2
2

Primer:
Funkcija y x 2 je konveksna, to zakljuujemo iz

x12 x2 2 x1 x2
2

x1 x2 0 , za x1 x2 .
2
2
2

4.1.6. NIZOVI
Ureeni skup a1 , a2 , , an , obrazuje niz ako se svakom prirodnom broju
n N po nekom zakonu pridrui jedan i samo jedan element an R .
Niz je preslikavanje f : N R .

Niz je odreen svojim optim lanom an .

Primer:

1, 2,3, predstavlja niz prirodnih brojeva.

- 86 -

Primer:
Ako je opti lan niza an

a1 1 , a2

1
, n N , onda su lanovi niza
n

1
1
, a3 , .
2
3

Niz a1 , a2 , , an , je:

rastui ako je an 1 an ,
opadajui ako je an 1 an ,
neopadajui ako je an 1 an ,
nerastui ako je an 1 an , za n N .
Ovakvi nizovi zovu se monotoni nizovi.

Za niz se kae da je ogranien ako postoje realni brojevi m i M takvi da je

m an M , n N .
Broj m je donja granica, dok je M gornja granica niza.
Najvea donja granica naziva se infimum niza, a najmanja gornja granica naziva se
supremum niza.
Primer:
Niz sa optim lanom an
granica je M

je ogranien. Donja granica je m 1 , a gornja

1
1
, tj. svi lanovi niza zadovoljavaju relaciju 1 an .
2
2

Napomena: Treba naglasiti da m i M nisu jedinstveni, naime ima

neprebrojivo mnogo drugih granica.
Tane su i sledee nejednakosti 1 an 1 ili 2 an 2 itd.
U ovom primeru su navedeni upravo infimum i supremum skupa vrednosti niza.
- 87 -

4.2.GRANINA VREDNOST NIZA

Ideja granine vrednosti bila je poznata jo u antikom dobu. Starogrki
matematiari Eudoks (408-355), Arhimed (287-212) i mnogi drugi, bavili su se
problemom kvadrature ravnih figura i kubature geometrijskih tela i te probleme
uspeno reavali metodom iscrpljivanja ali preciznu definiciju granine vrednosti
funkcije dao je Koi 1821. god.

Broj a se naziva granina vrednost niza, ako za svaki proizvoljno

mali pozitivni broj , postoji prirodni broj n0 , takav da je

n n0

an a ,

to se oznaava sa

a lim an , ili an a , n .
n

Niz koji ima graninu vrednost naziva se konvergentnim nizom, a koji je nema
naziva se divergentnim nizom.

Granina vrednost konvergentnog niza je jedinstvena.

Svaki konvergentan niz je ogranien.

Primer:
Dat je niz an

n
1
, n N . Pokazati da je njegova granina vrednost .
2
2n 1

Odrediti n0 za 0, 01 .
Kako je an a

n
1
1
1

za 0 , pa zakljuujemo da je
2n 1 2 4n 2
2

granina vrednost niza.

Za 0, 01 imamo

1
98
0, 01 , odakle je n
24,5 tj. n0 25 .
4n 2
4
- 88 -

Dakle, van okoline broja

1
nalazi se 24 lana niza, a u okolini poev od
2

lana a25 , svi ostali lanovi niza, njih beskonano mnogo.

4.2.1.OSOBINE KONVERGENTNIH NIZOVA

Svaki konvergentan niz je ogranien.
Monoton i ogranien niz je konvergentan.
Primer:
Niz an

n 1
, n N , odnosno
n

an an 1 , a ogranien je 1

n 1
3 4

, je monotono opadajui,
2 , , , ,
n
2 3

n 1
2 , to znai da postoji granina vrednost
n

n 1
1.
n n

ovog niza, tj. lim

4.2.2.OPERACIJE SA GRANINIM VREDNOSTIMA NIZOVA

Neka je lim an a i lim bn b . Tada vai:
n

lim c an c a , c R ;

lim an bn lim an lim bn a b ;

lim an bn lim an lim bn a b ;

lim

an a
an lim
n , b 0 .
n b
lim bn b
n
n

- 89 -

Primer:

1 lim 1 1

n 1
n n n 1 .
lim
lim
n 2n 1
n
1
1 2

2
lim 2
n n
n
1

4.2.3.TAKA NAGOMILAVANJA NIZA

Taka a na brojnoj pravoj u ijoj se svakoj proizvoljno maloj okolini nalazi
beskonano mnogo lanova niza naziva se taka nagomilavanja niza.

Broj a je taka nagomilavanja niza ako je za 0 i n I

gde je I jedan beskonani podskup skupa prirodnih brojeva

an a ,

Niz moe imati jednu, dve, uopte konano ili beskonano mnogo taaka
nagomilavanja.

Ogranien niz koji ima samo jednu taku nagomilavanja je konvergentan.

Primer:
a) Niz sa optim lanom an n nema taku nagomilavanja.
b) Niz sa optim lanom an

1
ima jednu taku nagomilavanja a 0 koja ne
n

pripada nizu i on je konvergentan.

c) Niz sa optim lanom an

n 1

n 1

ima dve take nagomilavanja a1 1 ,

koja pripada nizu i a2 1 , koja ne pripada nizu. Niz je divergentan.

- 90 -

4.2.4.BROJ e
n

1
Granina vrednost niza sa optim lanom an 1 je broj
n
e 2, 718281 odnosno:
n

1
lim 1 e
n
n

Napomena: Moe se dokazati da je niz sa optim lanom an 1

monoton i ogranien, pa samim tim i konvergentan.

Primer:
n

3
Nai graninu vrednost niza: an 1 .
n
Ako uvedemo smenu

3 1
n 3t i za n dobijamo t , onda je
n t
3

3t
n
t

3
1
1
lim 1 lim 1 lim 1 e3 .
t t
n
n t t

4.3.GRANINA VREDNOST FUNKCIJE

Ako posmatramo funkciju y

x2 1
, uoavamo da je funkcija nije definisana za
x 1

x 1 . Dakle ponaanje funkcije u toj vrednosti, kao i u beskonanosti ne moemo

ispitati koristei dosadanje znanje o osobinama funkcija. Tim vrednostima, jedino,
se moemo u beskonano probliavati i tako posmatrati promene funkcije.
granine vrednosti funkcije dolazimo uoptavajui pojam granine vrednosti niza.

- 91 -

Do

4.3.1. Definicija granine vrednosti funkcije

Broj D je granina vrednost funkcije f x kada x a , ako za svaki 0
postoji broj 0 , takav da je za x Dx za koje vai uslov x a ,
ispunjena nejednakost f x A i piemo

lim f x A .
xa

Navedenu definiciju moemo zapisati i na sledei nain:

0 x x a , a f x A , A

y f x

A
A
A
a

Napomena: Prethodna definicija znai da ako se na y osi zada okolina take

A , tada postoji okolina take a na x osi, tako da kada x a , a ,

onda f x A , A , tj. ako nezavisno promenljiva x tei a , vrednosti
funkcije f x tee A .
Napomena: Funkcija u taki a moe, a ne mora biti definisana, ali taka

a mora biti taka nagomilavanja funkcije.

Primer:
Dokazati da je lim 3 x 1 7 .
x2

- 92 -

Polazei od definicije granine vrednosti, ako je

3 x 2 , tj. x 2

3 x 1 7 , dobijamo

Dovoljno je uzeti da je

, pa da gornja formula bude tana.

LEVA I DESNA GRANINA VREDNOST FUNKCIJE

Broj A je desna granina vrednost funkcije f x u taki a , tj. lim f x A ,
xa 0

ako i samo ako je (akko)

0 0 x a x a f x A .

Broj A je leva granina vrednost funkcije f x u taki a tj. lim f x A ,

xa 0

akko

0 0 x a x a f x A .

Funkcija f x ima graninu vrednost A kada x a ako leva i desna

granina vrednost postoje i jednake su A .
Primer:
Odrediti graninu vrednost funkcije f x

x2 1
u taki x 1 .
x 1

x2 1
x2 1
Imamo da je lim
lim x 1 2 , lim
lim x 1 2 .
x 1 0 x 1
x 1 0
x 1 0 x 1
x 1 0
Poto leva i desna granina vrednost funkcije u taki x 1 postoje i imaju istu
vrednost, funkcija ima graninu vrednost koja iznosi 2.
Primer:
Odrediti graninu vrednost funkcije f x x

- 93 -

x2
u taki x 2 .
x2

 x2, x 2
, dobijamo:
x 2 , x 2

Kako je x 2

lim x

x 20

x 2
x2
lim x 2 .
lim x 2 , lim x
x 2 0
x 2 0
x2
x 2 x 2 0

Levai desna granina vrednost funkcije u taki x 2 postoje, ali nisu jednake,
funkcija pa nema graninu vrednost u toj taki.

lim f x A ako:

0 M 0 x

x M f x A .

lim f x A ako:

0 M 0 x

x M f x A

Ako je lim f x 0 , kaemo da je f x beskonano mala kad x a .

xa

lim f x ako:
x a

M 0 0 x

xa

f x M .

lim f x ako:
x a

M 0 0 x

x a f x M .

Ako je lim f x , kaemo da je f x beskonano velika kad x a .

x a

Ako je funkcija f x beskonano mala kad x a , tada je

velika x a .

- 94 -

1
beskonano
f x

4.3.2.OSOBINE GRANINIH VREDNOSTI FUNKCIJA

Ako funkcije

f x i

g x imaju granine vrednosti kad

x a , tj.

lim f x A i lim g x B , tada je:

x a

x a

lim c f x c lim f x c A ;

lim f x g x lim f x lim g x A B ;

lim f x g x lim f x lim g x A B ,

lim

x a

xa

x a

x a

x a

xa

xa

f x

g x

lim f x
xa

lim g x

x a

xa

xa

A
za g x 0 , B 0 .
B

4.3.3.NEPREKIDNOST FUNKCIJE
Funkcija f x je neprekidna u taki a Dx , ako

0 0 x

x a f x f a .

Funkcija f x je neprekidna u taki a Dx , ako je

lim f x f a .
x a

Funkcija je neprekidna na intervalu ako je neprekidna u svakoj taki tog

intervala.

Ako funkcija nije neprekidna u taki a , onda je a to taka prekida funkcije.

Napomena: Definicija neprekidnosti ima slinosti sa definicijom granine vrednosti
u taki. Razlika je u tome to definicija granine vrednosti ne zahteva definisanost
funkcije u taki a , a neprekidnosti zahteva.

- 95 -

 Ako su funkcije f x i g x neprekidne u taki a Dx , onda su u toj taki

funkcije: c f x , f x g x , f x g x ,

f x

g x

, g x 0 .

Primer:

3x , x 1
.
3 x , 1 x

a) Ispitati neprekidnost funkcije f x

Funkcija je neprekidna u svakoj taki osim za x 1 .

lim 3x 3 , a lim 3 x 2 , znai da ne postoji lim f x , pa u toj taki

x 1 0

x 1 0

x 1

funkcija ima prekid. Ovaj prekid se zove prekid prve vrste.

b) Ispitati neprekidnost funkcije f x

1
x

funkcija nije definisana u taki x 0 , odnosno u njoj ima prekid druge vrste

4.4.ASIMPTOTE FUNKCIJE
Asimptota funkcije je prava ili kriva kojoj se funkcija u beskonano pribliava , ali je
nikada ne dodiruje.
Prouavaemo samo asimptote koje su vertikalna, horizontalna ili kosa prava.

Prava x a je vertikalna asimptota funkcije f x ako je

lim f x .
xa

Prava y b je horizontalna asimptota funkcije f x ako je

lim f x b .

- 96 -

 Prava y kx n je kosa asimptota funkcije f x ako je:

lim f x kx n 0 .

Odavde je lim f x kx n .
x

Ako podelimo poslednju vezu sa x dobiemo:

f x kx
f x

f x
lim
0 lim
k 0 lim

k , pa je
x
x
x
x
x
x

k lim

vetrika ln a

Primer:

f x
x

n lim f x kx .

horizonta ln a

kosa

Odrediti asimptote funkcija:

a) f x

3
.
x 1
2

Funkcija ima prekide za x 1 i te prave mogu da budu njene vertikalne

asimptote.

3
3
, lim 2
,funkcija ima dve vertikalne
x 1 0 x 1
x 1 0 x 1

Kako je lim

asimptote x 1 .

- 97 -

3
0 , postoji i horizontalna asimptota, x - osa, tj. prava
x x 1

Poto je lim

y 0.
Funkcija koja ima horizontalnu nema kosu asimptotu.
b) f x

3x 2
.
x 1

Funkcija ima prekid za x 1 , a lim f x , lim f x , i prava

x 1 0

x 1 0

x 1 je vertikalna asimptota.
Poto je lim f x , funkcija nema horizontalnu asimptotu i moe da ima
x

kosu.
Kako je k lim

f x
3x
3x 2
lim 2
3 , n lim f x kx lim
3,
x
x x 1
x x x
x

kosa asimptota je prava y 3 x 3 .

1
x

c) f x e .
1

Funkcija ima prekid za x 0 , a lim e x , lim e x 0 , i prava x 0 je

x 0

x 0

vertikalna asimptota s desna.

1
x

Poto je lim e 1 , funkcija ima horizontalnu asimptotu pravu y 1 .

x

- 98 -

ZADACI

Odrediti oblast definisanosti sledeih funkcija:

1. a) y
d) y

2x
;
x 1
2

4x x 2 ;

f) f x

b) y
e) y

x2 x 2

1 2x

x 1

c) y 9 x 2 ;

8 x 16 x 2
2 x

1
3 2 x x2

Reenje:

a) x 2 1 0 x 1 , x , 1 1,1 1, ;
b) Dx R \ 1 .
c) 9 x 2 0 3 x 3 x 0 , x 3,3 ;
d) 4 x x 2 0 x 4 x 0 , x 0, 4 ;
e) 2 x 0 x 2 , x , 2 ;
f) 1 x 2 x 2 0 x 2 x 1 0 x , 1 2, ;

2 3 2 x x 2 0 x 1 x 3 0 x 1 3 x 0 x 1,3
Reenje je presek dobijenih reenja x 2,3 .
2. a) y ln

x
;
3 x

b) y ln x 2 6 x ;

Reenje:
a)

x
0 , x 0,3 ;
3 x

b) x 2 6 x 0 , x , 0 6, ;

- 99 -

c) f x ln

5x x2
.
4

5x x2
5x x2
0
1 x 1, 4
4
4
2
5x x
2
0 x 0,5 .
4
Reenje je presek dobijenih reenja x 1, 4 .

c) 1 ln

3. Odrediti kodomen funkcija:

a) y

1 2
x 1 ; b) y x 2 9 ;
2

c) y 2 x 1 .

Reenje:

a) y , 1 ;
b) y 9, ;
c) y 1, .
4. Date su funkcije.

f1 x x,

x2
f2 x ,
x

f3 x x 2 ,

f4 x

x .
2

Da li meu njima ima istih?

Reenje:

f1 x x, Dx R, Dy R
f2 x

x2
x, Dx R / 0 , Dy R
x

f3 x x 2 x , Dx R, Dy R
f4 x

x, Dx R , Dy R

Sve funkcije su razliite.

5. Date su funkcije

f1 x sin 2 x cos 2 x,

f2 x

x
x2

Da li meu njima ima istih?

- 100 -

f3 x

ln e x
,
x

f4 x

x3
.
x

Reenje:

f1 x sin 2 x cos 2 x 1, Dx R
x

1, Dx R / 0
x2
ln e x
f3 x
1, Dx R / 0
x
f2 x

x3
f4 x
1, Dx R / 0
x
Iste su funkcije f 3 i f 4 .
6. Odrediti domen i nule datih funkcija:

x 2 3x 10
a) y
;
x2 1

b) y x x 2 1 ;

c) y x 2 4 e x ; d) y

1 ln x
.
x2

Reenje:
a) Domen: Dx R .

x 2 3x 10
0 x1 2 x2 5 .
x2 1
b) Domen: x , 1 1, . Nule funkcije: y 0 x1,2 1 .
Nule funkcije:

c) Domen je skup R . Nule funkcije: x 2 4 e x 0 x1,2 2 , e x 0 .

d) Domen: x 0, . Nule funkcije: 1 ln x 0 x e 1 .
7. Odrediti domen, nule i znak funkcija:
a) y ln 1 x ;

b) y ln

x4
.
1 x

Reenje:

a) Domen: 1 x 0 , x ,1 .
Nula funkcije: 1 x 1 x 0 .
Znak funkcije:

- 101 -

y 0 0 1 x 1 x 0,1 ,
y 0 1 x 1 x , 0 .

x4
0 , x 1, 4 .
1 x
5
Nula funkcije: x .
2
b) Domen:

Znak funkcije:

y 0 za 0

x4
x4
5
5
1 , x , 4 i y 0 za
1 za x 1, .
1 x
1 x
2
2

8. Dokazati da funkcije nisu ni parne ni neparne:

2x 2
;
a) y
x2
Reenje:

ex
b) y
.
x 1

2x 2

a) y x

2 x 1
x2

; y x y x i y x y x ;

e x
1
x
, y x y x i y x y x .
x 1
e x 1

b) y x

9. Dokazati da su funkcije parne:

a) y

4 x ;

b) y e

x2
2

c) y x 2 1 e x ; d) y x 2 1 3 cos x .
2

Reenje:
a) y x 4 x 4 x 2 y x ;
2

b) y x e
c) y x

x 2
2

x2
2

x 1 e
2

y x ;

x 2 1 e x y x ;
2

d) y x x 1 3cos x x 2 1 3cos x y x .
2

- 102 -

10. Dokazati da su funkcije neparne:

x 2
;
2 x
2x 1
d) y x
.
2 1
b) y

a) y x 3 2 x ;

ex 1
c) f x x
;
e 1
Reenje:

a) y x x 2 x x 3 2 x y x ;
3

b) y x

2
x
x 2

y x ;
2 x
2 x

1
x
1 e
ex e 1 y x ;
c) y x x

e 1 1 1
ex 1
ex
1
1
2 x 1 2 x
2x 1
d) y x x

x
y x .
2 1 1 1
2 1
2x
x

11.

Ispitati sve poznate osobine funkcija:

a) y ln x 2 1 ; b) y

1 ln x
.
1 ln x

Reenje:

a) Domen: x 1 x 1 0 , x , 1 1, .
Nule: x 2 1 1 x1 2 .
Znak funkcije:

2 2, .

y x 0 0 x 2 2 0 x 2, 1 1, 2

y x 0 x 2 2 0 x ,

y x ln x 1 ln x 2 1 y x , funkcija je parna.
2

- 103 -

b) Domen: 1 ln x 0 x 0 x e x 0 , x 0, e e, .
Nule: 1 ln x 0 x e 1 .

y x 0 , x 0, e 1 e, , y x 0 , x e 1 , e .

Funkcija nije ni parna ni neparna, jer ln x R

12. Odredi osnovni period sledeih funkcija:
a) y 2sin 2 x ;
c) y sin 2 x ;

b) y tg

x
;
2
1
3

d) y cos x 3 cos 2 x cos 3 x .

Reenje:

a) 2sin 2 x 2sin 2 x T sin 2 x sin 2 x T 0

2 x 2 x 2T
2 x 2 x 2T
cos
0
2
2
2sin T cos 2 x T 0 sin T 0 , cos 2 x T 0 T ;
2sin

Napomena:
Osnovni period funkcija y sin bx i y cos bx je T
funkcije y tgbx i y ctgbx je T
b) T

1
2

2
, a za
b

2 ;

1
1 cos 2 x , T ;
2
2
d) T1 2 , T2 , T3
, pa je T NZS T1 , T2 , T3 2 .
3

c) y sin 2 x

13. Ispitati ogranienost sledeih funkcija:

a) y

4 x2 ;

b) y x 4 ;

- 104 -

c) y 2 sin 2 x .

Reenje:

a) Funkcija je neograniena y 0, ;
b) Funkcija je neograniena;

c) Funkcija je ograniena y 2, 2 .
14. Ispitati monotonost sledeih funkcija:
a) y 2 x 3 ;

b) y 2 x .

Reenje
a) x1 x2 2 x1 3 2 x2 3 , to znai da funkcija strogo raste.
b) x1 x2 2 x1 2 x2 , to znai da funkcija raste.
15. Ispitati konveksnost, konkavnost funkcije f x log 2 x .
Reenje

x x log 2 x1 log 2 x2
log 2 1 2

2
2
1
1
x x
x x
log 2 1 2 log 2 x1 x2 2 1 2 x1 x2 2 , pa je funkcija
2
2
konveksna.
16.

Ako je f x x 2 x 2 nai f 1 , f a , f

f x .

Reenje

f 1 12 1 2 4
f a a2 a 2
f f x x2 x 2 x2 x 2 2
2

17.

Ako je f x 1 x 2 x 2 nai f 1 , f a , f

Reenje
Ako stavimo da je x 1 t , dobijamo da je x t 1
- 105 -

f x .

f t t 1 t 1 2 t 2 t 2 , odnosno f x x 2 x 2 .
2

f 1 12 1 2 2
f a a2 a 2
f f x x2 x 2 x2 x 2 2
2

18. Napisati nekoliko lanova niza iji je opti lan:

a) an

1
;
n 1

b) an 1

1
.
n

Reenje:
a)

1 1 1
, , , ;
2 3 4

1
2

1
3

b) 1, , , .

19. Nai opti lan niza, zadatog sa nekoliko prvih lanova:

a)

1 1 1
, , , ;
2 4 8

b)

1 2 3 4
, , , , .
2 3 4 5

Reenje:
a) an

1
;
2n

b) an 1

n 1

n
.
n 1

20. Nai take nagomilavanja i ispitati konvergenciju sledeih nizova:

1
n 1
; b) an 1
;
n 1
n
n 1
n n2
c) an
; d) an 1
.
n
n
a) an

Reenje:
a) taka nagomilavanja je 0 , lim an 0 i niz je konvergentan,
n

b) taka nagomilavanja je 0 , lim an 0 i niz je konvergentan,

n

c) taka nagomilavanja je 1 , lim an 1 i niz je konvergentan,

n

d) niz ima dve take nagomilavanja, 1 i 1 , i niz ne konvergira.

- 106 -

21. Dat je niz an

n
. Izraunati njegovu graninu vrednost. Odrediti n0 za
n 1

0, 01 .
Reenje:

n
1
lim
1.
n n 1
n
1
1
n

lim

Kako je vrednost 1 granina vrednost niza, onda je

1
n
1
1

0, 01 odakle je n 99 tj. n0 99 .
n 1
n 1 n 1
Prema tome 99 lanova niza je van okoline take 1 irine 0, 01 , a poev
od a100 svi ostali, tj.njih beskonano mnogo nalaze u okolini take 1 .
22. Odrediti granine vrednosti nizova:

2n
2 n 2 2n 3
2n 2
;
b)
;
c)
,
lim
lim
n 3n 2 1
n
n 3n 1
3n 2 1
1 3 5 2n 1
1
1 1
d) lim
;
e) lim 1 2 n .
2
n
n
2
2 2
n 1

a) lim

Reenje:

2n 2n 3
lim
n
n
3n 2 1
2

a) lim

2 3

n n2 2 ;
1
3
3 2
n

2
2n
b) lim 2
lim n 0 ;
n 3n 1
n
1
3 2
n
2n 2
2
c) lim
lim
;
n 3n 1
n 3
1
2
n n

- 107 -

d) Po formuli za zbir prvih n lanova aritmetikog niza

Sn
lim

n
2a1 n 1 d , gde je a1 1 , d 2 , dobijamo
2
2

n
lim
1.
n n 1

n2

n 1

e) Po formuli za zbir prvih n lanova geometrijskog niza S n a1

gde je a1 1 , q

1
dobijamo:
2

1
1
1
2
1 1
lim 1 2 n lim
x
2 x 1 1
2 2
2

n 1

2.

23. Odrediti granine vrednosti nizova:

a) lim

c) lim

n2 n n

d) lim

n 2 1 n ; b) lim n

n2 1 n ;

n
.
n 1 n

Reenje:

a) lim n 1 n lim

n2 1 n

b) lim n
n

1 n2

n 1 n
2

lim

n 1 n lim
2

1
n 1 n
2

n2 1 n

n2 1 n

n
lim

0.

n2 1 n

n2 1 n

n2 1 n

- 108 -

1 qn
,
1 q

lim

n n2 1 n2
n 1 n

n2 n n

lim

1
1
.
2
1
1 2 1
n

lim

n 1 n

c) lim

lim

n2 n n

n2 n n

n2 n n

lim

n2 n n
1
1
lim 1
1.
n
n
n
n

d) lim

n
lim
n 1 n n

lim

n 1 n
n 1 n

n 1 n

n 1 n

lim

n 1 n

n 1 n .

24. Odrediti granine vrednosti nizova:

a) lim

n ! n 1 !
n ! n 1 !

3n 5n
;
n 3n 5n

b) lim

1
1

.
n 1 2
n n 1
23

c) lim

Reenje:
a)

lim

n ! n 1 !
n ! n 1 !

lim

n ! n ! n 1
n ! n ! n 1

lim

3
1
n
n
b) lim 3 5 lim 5
1.
n
n 3n 5n
n
3
1
5

- 109 -

n !1 n 1

n !1 n 1

2n
2 .
n n

lim

1
1
1
1
1 1 1

lim
1

n 1 2
n

n
n
n
n

2
3
1
2
2
3
1

lim 1
1 .
n
n 1

c) lim

25. Odrediti granine vrednosti nizova:

n

2n

n 3 2
c) lim
.
n
n

2 3
n
a) lim 1 ; b) lim
;
n
n n 1

n
Reenje:
2 n

n n 3

2n
2
2
lim
2
2

a) lim 1 lim 1 e n 3n e 3 3 e 2 ;
n
n
n
n

n
3

b)

n
lim

n n 1

lim
n

2n
n 1

2n

n 1 1
lim

n
n 1

e 2

2n

n 1

1
1

lim 1
lim 1

n
n

n 1
n 1

2n

1
.
e2

3
3
n3

lim 1
c) lim

n
n
n
n

n
2

26. Odrediti graninu vrednost niza

3
2

3
2

lim n ln n 2 ln n .
n

Reenje:
2

2
n2
2
2

lim ln 1 ln lim 1 ln e 2 2 .
lim n ln
n
n
n
n
n
n

- 110 -

2n
n 1

Dokazati sledee rezultate:

a) lim

n2 1

n 1 n 1 0 ;
b) lim
3
3
n
n 1 n 1
3

n 1

1;

1 4 7 3n 2 n
1
;
3n 1
2
3

c) lim
n

n2 1
2;
n 1 2 3 n 1

e) lim 2 4 2 2 2 2 ;
n

d) lim

i) lim

2n 1
1

j) lim

2n 1
n2 n n
0;
n

k) lim

l) lim n
n

2
6
e ;
n

n 1 n

n 1

n n 2

3n

m) lim 1

27.

2n 1 3n 1
3;
n 2 n 3n

0;

1
;
2

2 n 1

n) lim

e 2 .

Na osnovu definicije granine vrednosri pokazati da je:

a) lim 2 x 1 1 ;

b) lim

x 1

x2

x2 4
4.
x2

Reenje:
a)
Po definiciji vrednost 1 e biti granina vrednost funkcije ako 0 ,

0 , tako da ako je x 1 , onda je 2 x 1 1 .

Kako je

2 x 1 1 2 x 1

, bie

2 x 1 1 , za

x 1

, i ako uzmemo da je

x 1 . Zanai, 1 je granina vrednost

funkcije.

x2 4
b)
4 x 2 4 x 2 , za svaki x 2 .
x2

- 111 -

28. Odrediti granine vrednosti funkcija:

2

x2 1
a) lim 2
;
x x 2

x2 2x 1
;
x
2x 1

b) lim

2x 1
;
c) lim 2
x x 2 x 1

d) lim

x 1

2 x2 2x 1

Reenje:

1 x2
a) lim
x
1 22
x

1
c) 0 ; d) .
2

2 1

1 2
2

x 2x 1
x x ;
lim
1 ; b) xlim

2
1
2x 1

2
x x

29. Izraunati:

x2 5x 6
;
x 3 x 2 7 x 12
x2 x 2
c) lim 3
;
x 3 x 4 x 3

a) lim

x 4 6 x 2 27
;
x 3 x 3 3 x 2 x 3
x 5 16 x
d) lim 2
.
x 2 2 x 4 x 16

b) lim

Reenje:

x 3 x 2 lim x 2 1 ;
x2 5x 6
lim
a) lim 2
x 3 x 7 x 12
x 3 x 3 x 4
x 3 x 4
x 2 9 x 2 3
x 3 x 2 3 36

x 4 6 x 2 27
b) lim 3
lim
lim
;
x 3 x 3 x 2 x 3
x 3
5
x2 1
x 3 x 2 1 x3

x 2 x 1 lim x 2 x 1
x2 x 2
c) lim 3
lim 3
x 1 x 4 x 3
x 1 x x 3 x 3
x 1 x x 2 1 3 x 1

lim
x 1

d)

x2
3 ;
x x 3
2

16
.
3

- 112 -

30. Izraunati:

a) lim

c) lim
x 0

x2 1 x ;

b) lim

x3 2
;
x2 1

x 1 1 x
;
4x

d) lim

x 3
.
x 1 2

Reenje:
a) lim

x2 1 x

x 3

x2 1 x

x2 1 x

lim

x 1

x2 1 x2
x2 1 x

lim

x2 1 x

x2 1 x

lim

x2 1 x2

0.

x3 4
x3 2 x3 2
b) lim

lim
x 1
x2 1
x 3 2 x1 x 2 1
x3 2

lim
x 1

c)
31.

x 1

1
;
4

x3 2

lim
x 1

x 1

1
.
x3 2 8

d) 4

Izraunati granine vrednosti :

a) lim
x 0

x2 1 1
x 2 16 4

1 3 x
;
x 1 x 1

c) lim

x2 1 1
;
x2

x 1
x 1

; b) lim
x 0

d) lim
x 1

- 113 -

e) lim

xa 4

x a
x4a

Reenje:

x2 1 1

lim

x 2 16 4

x 0

a)

x2 1 1

x 0

b) lim
x 0

lim
x 0

x 1 1
lim
x 0
x2

x2

x 1 1

x 2 1 3 x 2 1 1

1
3

x 2 16 4
x 2 16 4

x 1
2

x2 1 3 x2 1 1
2

x2 1 1

x2 1 1

c) ;

32.

x2 1 1

4;

x2 1 1

x 2 16 4

x 0

x 2 16 4

lim

x2 1 1

lim

d)

lim
x 0

2
;
3

x2

x2

x 2 1 3 x 2 1 1

e) 2 4 a .

sin x
1.
x 0
x

Dokazati lim
Reenje:

, dobijamo sin x x tgx .
2
sin x
x
1
sin x
1

cos x
1.
sin x x
x
cos x
sin x cos x
kako je funkcija y sin x , neparna. Znajui da je lim cos x 1 ,
Za x 0,

x 0

sin x
1
x 0
x

zakljuujemo da je lim
33.

Izraunati:

sin 4 x
;
x 0
x
tgx
c) lim
;
x 0 x

a) lim

sin 2 x
;
x 0 sin 3 x
2 x sin x
d) lim
.
x 0 2 x sin x
b) lim

- 114 -

1
;
3

Reenje:
2sin 2 x
sin
2
x
2
b) lim
lim 2 x ;
x 0 sin 3 x
x 0 3sin 3 x
3
3x

sin 4 x
sin 4 x
4 lim
4;
a) lim
x 0
x

0
x
4x
c) 1 ;
34.

d)

1
.
3

Izraunati:
a) lim
x 0

1 cos 2 x
1 cos x
; b) lim
;
x

0
x sin x
x2

Reenje:

1 cos 2 x
2sin 2 x
2sin x
lim
lim
2.
x 0
x 0 x sin x
x 0
x sin x
x

a) lim

2 sin 2
b) lim
x 0

35.

x2

x
x
x

sin 2
sin

1
1
2 lim
2 lim
2 1.

2
2 x 0 x
2 x x
2

2
2

Izraunati:
a) lim
x 0

sin 4 x
;
x4 2

b) lim
x 0

x 9 3
;
sin 3 x

x3 1
.
c) lim
x 1 sin x 1
Rezultat: a) 16 ;

b)

1
;
18

c) 3 .

Odrediti granine vrednosti funkcija ako je:

1
e lim 1
x
x

odnosno

e lim 1 x x
x 0

- 115 -

36.

Izraunati:
x

1
;
2x

a) lim 1
x

b) lim 1 2 x x ;
x 0

x2

x2 1
d) lim 2
.
x x 2

x 1
c) lim
;
x x 1

Reenje:
2x

1
1 2
1

2
lim
1

e
a) lim 1
;
x

x
e
2x
2x

b) lim 1 2 x x lim 1 2 x x lim 1 2 x 2 x e6 ;

x 0

x 0

x 0

c)

2
2
x 1

lim 1
1 lim 1
lim 1

x
x 1 x x 1 x x 1
x

x 1 2

2 x 1

lim

2x

e x x 1 e 2 ;

d) e3 .

x2
a) lim
;
x x 2

37.

Rezultat: a) e 4 ;

38.

ln 4 x
;
x 3
x 3

a) lim

x2 5x 4
b) lim 2
;
x x 3 x 7

b) e8 ;

c) lim x 2 3 x 3
x 1

1
x 1 .

c) e .

b) lim
x 0

ln x 6 ln 6
x

Reenje:
a)
1
1
ln 4 x
x 3 ln e 1 1 ;
3
x

lim
lim
ln
4
x
ln
lim
1
x
3

x 3
x 3
x 3
x3
1
b) .
6

- 116 -

a) lim 1 x sin x ;

39.

d) lim sin 2 x

tg 2 2 x

b) lim 1 2tg 2 x

x 0

x 0

c) lim cos x sin 2 x ;

x 0

ctg 2 x

Reenje:
a) lim 1 x

1 x

sin x x

x 0

b) lim 1 2tg 2 x
x 0

ctg 2 x

lim

x0 sin x

1
e 1 ;
e
2

lim 1 2tg 2 x 2tg 2 x e 2 ;

x 0

c)
1

lim cos x sin 2 x lim 1 cos x 11cos2 x lim 1 1 cos x 1cos x 1 cos x
1

x 0

x 0

lim

1
1 cos x

x0

1
2

x 0

1
;
e

d)

lim sin 2 x
x

40.

tg 2 x

lim 1 sin 2 x 1
x

a) lim

ln 1 x

x 0

sin 2 2 x
x 1 sin 2 x

1
sin
2

lim

sin 2 2 x
1 sin 2 x

ln 1 x

x 0

1
2

ex 1
b) lim
;
x 0
x

a x 1
c) lim
;
x 0
x

Reenje:
a) lim

lim ln 1 x x ln lim 1 x x ln e 1 ;
x 0

x 0

x
e x 1 t e 1
t
b) lim

lim
1;

x 0
t 0 ln 1 t
x
x ln 1 t

c) ln a .

- 117 -

e x cos x
a) lim
;
x 0
x2
2

41.

e 3 x 1
b) lim
;
x 0
x

ex 1
c) lim
.
x 0 sin x

Reenje:

2
x
2sin 2
x2
x

e cos x
e 1 1 cos x
e 1
2 3;
a) lim
lim 2
2
lim
2
2
2

0
0
x 0
x
x
x 2
x
x
x
x

4
x2

e 2 x 1
e 2 x 1
2 lim
2 ;
x 0
x 0 2 x
x

b) lim

42.

c) 1 .

Odrediti asimptote funkcija:

1
x3
;
b) y
;
x 1
x 1
x2 6 x 4
2 x3 1
c) y
; d) y 2
.
x 1
x 4

a) y

Reenje:
a)
Funkcija ima prekid za x 1 . Kako je lim

x 1 0

1
1
, lim
,
x

0
x 1
x 1

funkcija ima vertikalnu asimptotu x 1 .

Kako je lim 1 0 , funkcija ima i horizontalnu asimptotu, pravu y 0 , tj. x.
x

x 1

Funkcija koja ima horizontalnu asimptotu nema kosu.

b)
Prava x 1 je vertikalna asimptota.
Prava y 1 je horizontalna asimptota.
Funkcija nema kosu asimptotu.
c)
Prava je x 1 je vertikalna asimptota.

- 118 -

x2 6x 4
, funkcija nema horizontalnu asimptotu.
x
x 1
x2 6x 4
x2 6 x 4
x 1
k lim
lim
1;
x
x
x
x2 x

Kako je lim

x2 6 x 4

5 x 4
x lim
5 , pa je y x 5 kosa
n lim
x
x 1

x x 1
asimptota.
d)
x 2 . Prave x 2 su vertikalne asimptote.
Horizontalnih asimptota nema.
Kosa asimptota je prava y 2 x .

43.

1
x

ex
a) y
;
x
ln x
c) y 2 ;
x

b) y xe ;
d) y ln

x2
.
x 1

Reenje:

ex
ex
, lim
, vertikalna asimptota je prava x 0 .
x 0 x
x 0 x
ex
ex
lim
, lim
0 , funkcija ima horizontalnu asimptotu pravu y 0
x x
x x
kada x .

a) lim

Nema kosih asimptota.

1

b) lim xe x , lim xe x 0 , funkcija ima vertikalna asimptotu x 0

x 0

x 0

kada x 0 .
1
x

lim xe pa funkcija nema horizontalnu asimptotu.

1
1x

xe x
e x 1
x
k lim
lim e 1 , n lim xe x lim
1 , pa je
x x
x
x

x 1
x
kosa asimptota je prava y x 1 .

- 119 -

c) Kako je x 0, , imamo:

ln x
, funkcija ima vertikalnu asimptotu x 0 kada x 0 .
x 0 x 2
ln x
lim 2 0 , horizontalna asimptota je prava y 0 .
x x
lim

Nema kosih asimptota.

d) Kako je x , 1 2, , imamo:

x2
x2
, lim ln
, funkcija ima vertikalne asimptote
x 1
x 2
x 1
x 1
x 1 i x 2 .
x2
0 , horizontalna asimptota je prava y 0 .
lim ln
x
x 1
lim ln

Nema kosih asimptota.

44.

Ispitati neprekidnost sledeih funkcija:

sin x
, x0
3x 4,

a) f x x
; b) f x 2
x 6,
0, x 0
x 1
x 1, x 1

c) f x x 1
0,
x 1

x 1
;
x 1

Reenje:
a) lim
x 0

sin x
1 , f 0 0 1 , zakjuujemo da funkcija ima prekid za
x

x 0.

b) lim 3x 4 7 , lim x 2 6 7 , funkcija ne je prekidana za x 1 .

x 1

x 1

x 1,
x 1
x 1, x 1

c) f x x 1
1 x,
0,
0,
x 1

x 1
x 1,
x 1

lim f x 2, lim f x 0 , funkcija u taki x 1 je prekidna.

x 1

x 1

- 120 -

DIFERENCIJALNI
RAUN

1. IZVOD FUNKCIJE
2. DIFERENCIJAL FUNKCIJE
3. TEJLOROVA I MAKLORENOVA FORMULA
4. TEOREME SREDNJE VREDNOSTI
5. ISPITIVANJE FUNKCIJA PRIMENOM IZVODA

- 121 -

- 122 -

5.
IZVOD FUNKCIJE

Problemi tangente i brzine, kao i problemi ekstrema, tj. minimuma i maksimuma postepeno
su podsticali nastajanje pojma izvoda. Mnogi matematiari jo od antike Grke uspevali
su da ree neke od ovih problema u pojedinanim sluajevima.
Tek sa pojavom Dekartove metode koordinata omogueno je da se krive predstavljaju
jednainama i tako je stvoren osnovni preduslov za pojavu opte metode za analitiko
reavanje problema tangente, odnosno za definisanje pojma izvoda.
Problem tangente prvi je reio nemaki matematiar i filozof Lajbnic definiui novu oblast
matematike pod nazivom diferencijalni raun. U isto vreme Njutn je definisao izvod kao
posledicu istrivanja fenomena kretanja.
To su bile dve idejno i metodolki razliite koncepcije koje su dovele do istog rezultata.
Danas, diferencijalni raun, predstavlja nezaobilazno sredstvo u reavanju mnogih
problema savremene nauke i tehnike.

G. Leibniz (1646-1716)

I. Newton (1642-1727)

Najpoznatiji spor u istoriji matematike voen je izmeu Njutna i Lajbnica oko otkria
diferencijalnog rauna. Njutn je ima samo 23 godine kada je 1666. otkrio metod, koji je
nazvao metod fluksije. On je prvi shvatio da su integracija i diferenciranje dve inverzne
operacije. Meutim oklevao je sa objavljivanjem svojih rezultata. U meuvremenu 1675.
Lajbnic je samostalno doao do istog metoda koji je nazvao diferencijalni raun. On je
svoje rezultate odmah publikovao i zadobio sva priznanja. Sukob ovih matematiara se
nastavljao tako da je Londonsko kraljevsko drutvo formiralo komitet koji je 1713. dalo
prioritet Njutnu. Meutim simbolika koju je uveo Lajbnic bila je mnogo jednostavnija i
opte je prihvaena.
- 123 -

5.1. DEFINICIJA IZVODA FUNKCIJE

Neka je funkcija f x definisana u okolini take x .
Proizvoljnu malu veliinu x nazivamo prirataj argumenta x . Kada se nezavisna
promenljiva, argument, promeni od x do x x , tada se vrednost funkcije
promeni od f x do f x x , tj. za veliinu

y f x f x x f x , koja se naziva prirataj funkcije.

Ako postoji granina vrednost

f x x f x
y
lim
y f x
x 0 x
x 0
x
tada kaemo da je f x prvi izvod funkcije ili izvod funkcije f x u datoj taki x .
lim

Postupak nalaenja izvoda naziva se diferenciranje.

Ako je f x konana vrednost, tada kaemo da je funkcija diferencijabilna u

datoj taki x .
Primer:

Odrediti izvod funkcije f x x 2 po definiciji.

x x x 2
x 2 x x

y
lim
lim
lim 2 x x 2 x .
x 0 x
x 0
x 0
x 0
x
x
2

y lim

Ako postoji granina vrednost f x lim

f x x f x

x 0

ona se naziva

levi izvod funkcije, a granina vrednost

f x lim

f x x f x

x 0

naziva se desni izvod funkcije u taki x .

Funkcija f x je diferencijabilna u taki x ako i samo ako postoji levi i desni izvod
funkcije i jednaki su:

f x f x .

- 124 -

 Funkcija f x je diferencijabilna na intervalu ako i samo ako je diferencijabilna u

svakoj taki tog intervala.

Ako je funkcija f x diferencijabilna u nekoj taki, onda je ona i neprekidna u toj

taki. Obrnuto tvrenje nije tano.
Primer:

Ispitati diferencijabilnost funkcije f x x u taki x 0 .

Funkcija je neprekidna u taki x 0 , ali nije diferencijabilna jer je

0 x 0

x
1,
x 0
x 0 x
x
0 x 0
x
f 0 lim
lim
1 ,
x 0

x
0
x
x
tj. f 0 f 0 pa zakljuujemo da f 0 ne postoji.
f 0 lim

lim

5.1.1. OSNOVNA PRAVILA DIFERENCIRANJA

Ako su funkcije f x i g x diferencijabilne u taki x , tada je:

C f x C f x , C const. ;

f x g x f x g x ;

f x g x f x g x f x g x ;

f x f x g x g x f x
, g x 0 .

g 2 x
g x

- 125 -

5.1.2. TABLICA OSNOVNIH IZVODA

f x

f x

x , R

x 1
1

ax , a R , 0 a 1

a x ln a

ex

ex

log a x , a R , 0 a 1

1
log a e
x

ln x

1
x

sin x

cos x

cos x

sin x

tgx

1
cos 2 x
1
2
sin x
1

ctgx
arcsin x

1 x2

arccos x

1 x2

arctgx

1
1 x2

arcctgx

- 126 -

1
1 x2

Primer:
Nai izvod sledeih funkcija po definiciji:
a) f x C , C const ,

f x x f x
y
0
C C
lim
lim
lim
lim 0 0 , .
x 0 x
x 0
x 0 x
x 0 x
x 0
x
b) f x sin x ,
y lim

x
x

2 cos x
sin

sin x x sin x
y
2
2

y lim
lim
lim
x 0 x
x 0
x 0
x
x
x
x
sin
sin
x

2
2 cos x .
lim cos x
x cos x lim
x 0

0
x
x

2
2
x
c) f x a .

a x a x 1
a x 1
y
a x x a x
x
y lim
lim
lim
a lim
a x ln a .
x 0 x
x 0
x 0
x 0
x
x
x
Primer:
Nai prvi izvod sledeih funkcija:
a) y

1 13 1 1 32
1
x x
;
3
3
33 x2
y 3 x3 2 x 3 9 x 2 2 ;

x x3 ,

b) y 3 x 3 2 x 3 ,

e
y e x ln x e x ln x e x ln x ;
x
x

c) y e x ln x ,
d)

x2
y 2
,
x 1
x2 x2 1 x2 x2 1 2 x x2 1 x2 2 x
2x
y

;
2
2
2
x2 1
x2 1
x2 1

e) y

ln x
;
ln x 1

1
1
ln x 1 ln x
1
x

y x
2
2
x ln x 1
ln x 1
- 127 -

5.1.3. GEOMETRIJSKO TUMAENJE IZVODA

Neka je funkcija f x neprekidna u taki x i definisana u nekoj njenoj okolini.

f x

x x

Koeficijent pravca seice koja je povuena kroz take A i B je k s tg

f x
x

gde je ugao koji seica zaklapa sa x - osom.

Sa druge strane kada pustimo da x 0 , odnosno kada se taka B po krivoj
pribliava taki A , seica AB postepeno postaje tangenta krive u taki A .
Koeficijent pravca tangente koja je povuena kroz taku A iznosi kt tg .
Kako tg tg , kada x 0 dobijamo kt lim

f x

x 0

f x , a to je izvod

funkcije f x u taki x .
Koeficijent pravca tangente grafika funkcije u taki A , jednak je vrednosti prvog
izvoda u toj taki.
Jednaina tangente grafika funkcije u taki A glasi

y y A f x A x x A .
Jednaina normale grafika funkcije u taki A glasi

y yA

1
x xA .
f xA

- 128 -

Primer:

Nai jednainu tangente grafika funkcije y x 2 1 u njenoj taki A 1, 2 .

Kako je y 2 x dobijamo kt y A 2 1 2 .
Tangenta je prava koja prolazi kroz taku A , a koeficijent pravca je kt 2 . Njena
jednaina je y 2 2 x 1 , odnosno y 2 x .

5.1.4. IZVOD INVERZNE FUNKCIJE

Neka je funkcija f x monotona i neprekidna u okolini take x , a diferencijabilna u
taki x , tj. postoji f x 0 .
Neka je x f 1 y njena inverzna funkcija.
Izvod inverzne funkcije je:

f y f 1 x .
1

Primer:

y ex
Kako je x ln y inverzna funkcija funkcije y e x dobijamo:

ln y

1
y ex .
1
y

5.1.5. IZVOD SLOENE FUNKCIJE

Ako je data sloena funkcija F x f g x gde je funkcija g x

diferencijabilna u taki x , a funkcija f u diferencijabilna u taki u g x ,
onda je:

F x f g x g x .

- 129 -

Primer:
Nai izvod sledeih sloenih funkcija:

a) y 3 2 x 2

33

y 33 3 2 x 2
b) y e x ,
2

3 2 x 33 3 2 x
y e x 2 xe
32

x2

c) y ln tgx , y

32

4 x 132 x 3 2 x 2

x2

32

1
1
1
1
tgx

.
2
sin x cos x sin x cos x
tgx
cos x

5.2. DIFERENCIJAL FUNKCIJE

Ako je funkcija f x diferencijabilna u taki x , onda se izraz f x x naziva
diferencijalom funkcije u taki x i obeleava dy :

dy f x x .

dy

x x

Diferencijal funkcije y x je dy 1 x , tj. dx x .

Izvod funkcije se moe izraziti preko diferencijala kao f x
Diferencijal funkcije proporcionalan je prirataju funkcije:
y dy y f x x f x f x x
f x x f x f x x .
- 130 -

dy
.
dx

Kako je diferencijal funkcije linearna funkcija prirataja x , mnogo je jednostavnije

odrediti diferencijal date funkcije nego njen prirataj y . Ta injenica se koristi u
priblinom raunanju.

Za diferencijal funkcije vae slina pravila kao za izvode funkcija:

d Cf Cd f , C const. ;

d f g d f dg;
d f g d f g f dg ;
f d f g f dg
.
d
2
g
g

Primer:
Nai diferencijal funkcije y 2 x3 3 x .

dy ydx 6 x 2 3 dx .

5.2.1. IZVODI I DIFERENCIJALI VIEG REDA

Neka je f x diferencijabilna funkcija, tj. postoji njen izvod f x . Ako postoji
izvod funkcije f x , on se definie kao drugi izvod funkcije f x i obeleava sa

f x . Na slian nain se definiu f x , f 4 x ,... izvod.

Diferencijal od diferencijala dy , zove se diferencijal drugog reda i oznaava se sa

d 2 y . Dakle, d 2 y d d y ydx 2 .
Izvodi vieg reda funkcije definiu se kao:

f 0 f ,

f n 1 f n ,

n 0,1, 2

Diferencijali vieg reda funkcije f x definiu se kao:

d0 y y ,

d n 1 y d d n y ,

- 131 -

n 0,1, 2

 Za funkciju kaemo da je n puta diferencijabilna u taki x , ako postoji konaan k k

ti izvod f x , za svako k 0,1, 2, , n .

Primer:
Odrediti drugi izvod funkcija:
a) f x 1 x 2 ;

f x

x
1 x2

f x

x2

1 x2

1 x2

1 x
2

1 x 2 1 x 2

b) f x e x ;
2

f x 2 xe x ,
2

f x 2e x 2 x e x e x 4 x 2 2 .
2

Primer:
Odrediti trei izvod funkcija:
a) f x cos 2 x ;

f x 2 cos x sin x sin 2 x , f x 2 cos 2 x , f x 4sin 2 x ;

b) f x x 2 ln x ;

f x 2 x ln x x , f x 2 ln x 3 , f x

- 132 -

2
.
x

ZADACI

Koristei tablicu izvoda nai prvi izvod sledeih funkcija:

1.

a) y

b) y 4 x 3 2 x 2 3 x ;

x2 ;

3
1
1
4;
c) y x 3 5
x 5x
x

d) y 6 x

2
3

x 5x2 5 x .

Reenje:

a) y x 3

2 3 1 2 3
2
x x 3 ;
3
3
3 x

b)

y 4 x 3 2 x 2 3

c) y

x 4 3x

31

2 2 x 21

1
2 x

12 x 2 4 x

3
1
1
x 5
3
3
2

4,
4
3
x
x
x
3
5
5
x 5x
x
1

1 23
1 3
1
1
1
1
;

6
x x 3 x 6 x 2
3
2
3 3 x2 3 x4 x
2 x3
2

11

d) y 6 x 3 x 5 x 2 5 x 6 x 6 5 x 5 ,

7 7 1
11 111
y 6 x 6 5 x 5 7 6 x 11x 5 x .
6
5
2.

a) y x 2 2 x x 4 7 ;

b) y x 2

c) y x 2 cos x ;

d) y x sin x cos x .

- 133 -

x 2 ;

1
2 x

Reenje:

a) y 2 x 2 x 4 7 x 2 2 x 4 x 3 6 x 5 10 x 4 14 x 14

x 2 x 2

b) y

x
1
;

2
x

x 2

2 x

c) y 2 x cos x x 2 sin x ;

d) y 1 cos 2 x sin 2 x 2sin 2 x .

3.

a) y

Reenje:
a) y

b) y

c) y

d) y

4.

x2 1
;
x2 1

b) y

x3
ex 1
tgx
; c) y x
; d) y
.
e 1
1 tgx
x 1

2 x x2 1 2 x x2 1

x2 1

3 x 2 x 1 x 3

x 1

4x

2 x3 3x 2

x 1

2e x

1
1

1 tgx tgx

2
2
cos x
cos x

1 tgx

x2 x 1
a) y 2
x x 1
sin x
c) y
;
1 cos x

ex ex 1 ex ex 1

x2 1

1
1
cos 2 x

.
2
2
cos x sin x
cos x sin x

cos x

1 ln x
;
x
x
d) y
arctgx .
1 x2

b) y

- 134 -

Rezultat:
a) y

2x2 2

x 1

b) y

ln x
;
x2

c) y

1
;
cos x 1

d) y

Nai izvod sloenih funkcija:

5.

a) y 1 2 x ;
13

b) y 3sin 4 x ;

c) y sin 4 x .

Reenje:
a) y 13 1 2 x 1 2 x 26 1 2 x ;
12

12

b) y 3cos 4 x 4 x 12 cos 4 x ;
c) y 4sin 3 x sin x 4sin 3 x cos x .
6.

a) y e x

2 x2

b) y xe x

2 x

Reenje:
a) y e x

2 x2

b) y e x

2 x

7.

2
x 2 2 x 2 2 x 2 e x 2 x2 .

xe x

a) y ln

2 x

1 x
;
1 x

2 x 2 e x 2 x 1 2 x 2 2 x .
2

b) y ln

x x 1 ;

c) y ln

Reenje:
a) y

b) y

1
1 x
1 x

2
2
1 x 1 x
;

2
2
1 x 1 x 1 x 1 x

1
1
1
;

x x 1 2 x 2 x 1
2 x x 1
1

- 135 -

x
.
1 x2

2 x2

1 x
2

2
2
1 x 2 1 x 2 x
1 x2

c) y
.
2
2
2
x
x
x
1

x
1

8.

a) y ln

sin x
;
1 cos x

b) y ln

1 sin x
;
1 sin x

c) y

1 sin x
.
1 sin x

Reenje:
a) y

1 1 ;
1

sin x 1 cos x
sin x
1 cos x

b) y

1 sin x cos x 1 sin x 1 sin x cos x

2 cos x
2
;

2
1 sin x
1 sin x2 cos x
1 sin x

c) y

1 1 sin x cos x 1 sin x cos x 1 sin x

2
2 1 sin x
1 sin x

9.

1 sin x
cos x
1 sin x
cos x 2
1
.

2
4
1 sin x 1 sin x
1 sin x 1 sin x
1 sin x

a) y arcsin

x
;
a

b) y arcsin

1
.
x

Reenje:
a) y

a
a2 x2

b) y arcsin

10.

1
1
;

a
a2 x2

1

2
1 x
1
x
1

a) y ln e 2 x e 4 x 1 ;

1
1
.
2
x2 1 x
x x2 1
x

b) y ln x a x 2 2ax .

- 136 -

Reenje:
a) y

2x

4e 2 x
2e 2 x
e2 x

2
e
1

e2 x e4 x 1
2 e4 x 1 e2 x e4 x 1
e4 x 1
1

e4 x 1 e2 x

e 2 x e 4 x 1
e4 x 1

b)

2e 2 x

2e 2 x
;

4x

e
1

1
x 2 2ax
ctg2 x
.
1 sin 2 x

11.

y ln

sin 2 x
;
1 sin 2 x

Reenje: y

12.

x 1
x
y tg tg 3 ;
2 3
2

Reenje: y

13.

y e x sin x cos x ;

Reenje: y 2e x sin x .

14.

y arcsin

15.

1
y sin x sin 3 x ;
3

16.

y ln

17.

x
y x arctg ln x 2 4 ;
2

x
2 cos
2

x2
;
a

Reenje: y

2x
a2 x4

Reenje: y cos3 x

1 x
;
1 x

Reenje: y

1
.
1 x2

Reenje: y arctg

- 137 -

x
.
2

18.

Data je parabola y

1 2
x i taka A 4, y na njoj. Napisati jednainu
4

tangente i normale parabole u datoj taki.

Reenje:

Kako taka A 4, y pripada paraboli, zamenom koordinate x 4 jednainu

parabole dobijamo koordinatu y 4 .

1
x . Znajui da je koeficijent pravca tangente jednak
2
vrednosti prvog izvoda funkcije u datoj taki dobijamo kt y 4 2 , a
Izvod date funkcije je y

kn

1
1
.
kt
2

Jednaine tangente i normale su:

t : y 4 2 x 4 y 2x 4 , n : y 4
19.

1
1
x 4 y x 6 .
2
2

U taki M 1, y krive y x 3 x x 1 napisati jednainu njene tangente i

normale.

Reenje:

Za x 1 je y 3 , pa su kordinate take M 1,3 .

Izvod date funkcije je y 3 x 2 1

kn

1
, pa dobijamo kt y 1 3 , a
x2

1
1
.
kt
3

Jednaine tangente i normale su:

t : y 3 3 x 1 y 3 x , n : y 3
20.

1
1
10
x 1 y x .
3
3
3

Odrediti parametre a i b tako da parabola y x 2 ax b dodiruje pravu

y x u taki A 1,1 .

- 138 -

Reenje:

Kako taka A 1,1 pripada grafiku parabole zamenom koordinata take u njenu
jednainu dobijamo jednakost a b 0 .
Data prava y x je tangenta parabole sa koeficijentom pravca k 1 .
Kako je y 2 x a , dobijamo k y 1 1 , tj. 1 2 a a 1 i b 1 .
Jednaina parabole glasi y x 2 x 1 .

21.

U kojoj taki parabole y

1 2
x 3x 4 njena tangenta ima koeficijent pravca
2

1?
Reenje:
Kako je y x 3 , a koeficijent pravca tangente je 1 , dobijamo 1 x 3 , tj. x 4 .
Kako je taka sa apscisom 4 , dodirna taka parabole i tangente, zamenom ove
vrednosti u jednainu parabolu dobijamo ordinatu dodirne take y 0 . Dakle, traena
taka ima koordinate 4, 0 .
22.

U kojoj taki parabole y x 2 x 2 je njena tangenta paralelna x osi?

Reenje:
Prvi izvod date funkcije je y 2 x 1 . Kako je tangenta paralelna x osi njen
koeficijent pravca je 0 . Iz uslova de je 2 x 1 0 , dobijamo x

1
, odnosno taka
2

1 9
2 4

ima koordinate , .
23.

Odrediti take u kojima su tangente krivih y x 3 x 1 i y 3 x 2 4 x 1

paralelne.

Reenje:

1, 1 i 1, 0 .

- 139 -

24.

Pod kojim uglom parabola y x 2 x see x-osu?

Reenje:
25.

3
.
4

U kojoj taki je tangenta krive y x 2 7 x 3 paralelna pravoj y 5 x 3 ?

1, 3

Reenje:
26.

Primenom diferencijala izraunti priblinu vrednost izraza

26,19 .

Reenje:
Za diferencijabilnu funkciju f x vai formula

f x x f x f x x .
Ako uzmemo da je f x

x , x 27 , x 0,81 , i kako je f x

1 23
x ,
3

dobijamo
3

1 2
x x 3 x x 3 x ,
3

1
1
26,19 27 0,81 27 27 3 0,81 3 0,81 2,97 .
3
27

27.

Primenom diferencijala izraunati priblinu vrednost funkcije f x

x3 7 x u

taki x 1, 02 .
Reenje:
Izvod date funkcije je f x

1 3
3 3 x 2 7 . Za x 1 i x 0, 02
7
x

dobijamo

- 140 -

1 3
f 1, 02 f 1 0, 02 1 7 1 1 7 1 3 3 12 7 0, 02
3
2
1
3 8 8 3 10 0, 02 2, 0167
3
3

28.

Primenom diferencijala izraunti priblinu vrednost izraza cos 59 .

Reenje:

Ako uzmemo da je f x cos x , x 59 , x 1 i f x sin x , dobijamo

cos 59 cos 60
29.

180

sin 60

1
3

0,515.
2 180 2

Nai priblinu vrednost:

a)

17 ;

b)

1, 02 ;

c) sin 29 ;

d) arctg1, 05 .

Reenje:
a) Ako je f x
4

x , x 16 , x 1 , i f x

17 4 16 1 2

b) Ako je f x
3

1 34
1
x
, dobijamo
4
4 4 x3

1
1 2, 031 .
32

x , x 1 , x 0, 02 i f x

1 23
1
, dobijamo
x
3
4 3 x2

1
1, 02 3 1 0, 02 1 0, 02 1, 0066 .
3

c) sin 29 sin 30 1 sin 30 cos 30

1
3

0, 484 .
2 2 180

180
0, 05
d) arctg1, 05 arctg 1 0, 05 arctg1
0, 025 0,81 .
1 12 4

- 141 -

5.3.TEJLOROVA I MAKLORENOVA FORMULA

Kod trigonometrijskih, eksponencijalnih ili logaritamskih funkcija, kada je potrebno
izraunati vrednost funkcije za neku konkretnu vrednost nezavisno promenljive, npr.

x a , sreemo se esto sa sloenim raunima .

Kako su polinomi funkcije koje se najjednostavnije izraunavaju, vrednost funkcije u
taki moe se priblino izraunati aproksimacijom date funkcije polinomom.
Ako funkciju f x aproksimiramo polinomom P x inimo neku greku R x , koja
iznosi

R x f x P x . Cilj aproksimacije je da greka bude minimalna.

Aproksimacija je bolja ukoliko je taka x blia taki a .

Postoje razliiti postupci aproksimacije funkcije polinomom, a jedan od njih je Teljorov
polinom.

Ako je funkcija f x u nekoj okolini take a ,

je Tejlorova formula:

n 1 -puta diferencijabilna tada

f x Pn x Rn x ,

gde je polinom
1
1
2
n
Pn x f a f ' a x a f a x a f n a x a ,
n!
2
a greka ili ostatak je:
1
n 1
Rn x
x a f n1 c , c x , a ili c a , x .
n 1!
Ako se uzme da je c a x a , gde je 0 1 , greka ima oblik
Rn x

1
n 1
x a f n1 a x a .
n 1!

Ovo je Lagranov oblik greke.

Polinom Pn x se naziva Tejlorov polinom u taki a .

Za sluaj kada je taka a 0 dobija se Maklorenova formula:

f x f 0 f 0 x

1
1 n
1
n
f 0 x 2 f 0 x n
f x x n .
2
n!
n 1!
- 142 -

Primer:
Razviti u Tejlorovu formulu funkciju f x

1
po stepenima x 2 , odnosno u
x 1

okolini take a 2 , polinomom drugog stepena.

f 2 1 ,
f x
f x
f x

x 1
2

x 1

x 1

f 2 1 ,

f 2 2 ,
f x

x 1

, 0 1.

Tejlorova formula date funkcije glasi:

x 2
1
2
, 0 1.
1 x 2 x 2
4
x 1
x
2
2

Primer:
Razviti funkciju f x 1 x u Maklorenovu formulu za n 2 , tj. zakljuno sa
kvadratnim lanom.

f 0 1 ,

1
1
f 0 ,
2
2 1 x
3
1
1

f x 1 x 2 f 0 ,
4
4
5
5
3
3

f x 1 x 2 f x 1 x 2 , 0 1 ,
8
8
2
3
5
x x
x

1 x 1 1 x 2 .
2 8 16
f x

- 143 -

5.3.1. MAKLORENOVI RAZVOJI NEKIH VANIJIH FUNKCIJA:

n

ex
k 0

xk
e x

x n 1 ;
k ! n 1!
n

sin x 1

1 cos x x 2 n1 ;
x 2 k 1

2k 1! 2n 1!
n

k 1

k 1

1 cos x x 2 n 2 ;
x 2k
cos x 1

2k ! 2n 2 !
k 0
n 1

1 x

n


n 1 n 1
x ;
xk
1 x
k 0 k
n 1

n
1
x n 1
k
k 1
1 x k 1
;
n2
1 x k 0
1 x
n

ln 1 x 1

k 1

k 1

xk
x n 1
n
1
.
n 1
k
n 11 x

Primer:
Dokazati Maklorenovu formulu za funkcije
b) f x sin x ;

a) f x e x ;
a)

f x f x f x f n x e x ,
f 0 f 0 f 0 f n 0 1 ,
f

n 1

e x
x n 1 .
x e , Rn1 x
n 1!

ex 1

x x 2 x3
xn
e x

x n 1 .
1! 2! 3!
n ! n 1 !

b)

f x cos x f 0 1 ,

f x sin x cos x f 0 0 ,
2

- 144 -

f x cos x cos 2 x f 0 1 ,
2

f n x cos n 1 x sin n x ,
2

f n 1 x cos n x .
2

Korisno je uoiti da je f

R2 n 1 x 1

2n

0 0 ,

f 2

n 1

0 1

x 2 n 1
cos x .
2n 1!

1 x 2 n1 1 cos x x 2 n1 , 0 1 .
x3 x5
sin x x
3! 5!
2n 1!
2n 1!
n 1

ZADACI
1.

Napisati Tejlorov polinom treeg stepena funkcije f x

x u taki a 1 .

Reenje:

f 1 1 ,

f x

1 12
1
x f 1 ,
2
2
1
1 3 5
3
f 1 , f x 3 x 2 f 1 ,
4
2
8

f x
1 32
x
22

pa je: P3 x f 1 x 1 f 1

x 1

x 1

2!

f 1

1
1
1
2
3
x 1 x 1 x 1 .
2
8
16

- 145 -

x 1
3!

f 1

2.

Napisati Maklorenov polinom treeg stepena za funkciju f x

1
.
cos x

Reenje:

1
cos 1 x , f 0 1;
cos x
f x cos 2 x sin x , f 0 0 ;
f x

f x 2 cos 3 x sin 2 x cos 1 x ,

f 0 1;

f x 6 cos 4 x sin 3 x 5cos 2 x sin x ,

P3 x 1

3.

f 0 0 .

x2
.
2

Dokazati formulu esin x 1 x

1 2 1 4
x x .
2
8

Reenje:

Kako je f x esin x , tada je:

f 0 1,

f x esin x cos x f 0 1 ,

f x esin x cos 2 x sin x f 0 1 ,

f x esin x cos3 x 3sin x cos x cos x f 0 0 ,
f IV x esin x cos 4 x 4 cos 2 x 3sin 2 x sin x 6sin x cos 2 x f IV 0 3 ,
pa je f x 1 x
4.

1 2 1 4
x x .
2
8

Date funkcije razviti u Maklorenov polinom etvrtog stepena:

a) f x ln 1 sin x ;

b) f x ln 1 x x 2 .

Rezultat:

1
2
1
x 2 x3 x 4
; b) P4 x x x 2 x3 x 4 .
a) P4 x x
2 6 12
2
3
4

- 146 -

5.

Koristei Maklorenov polinom odgovarajueg stepena funkcije sin x izraunati

lim
x 0

x sin x
.
x3

Reenje:

x3 x5
x3 x5
dobijamo

x
3! 5!
6 120

x3 x5
x3 x5
x x

3! 5!

6 120 1 .

lim
lim
x 0
x 0
6
x3
x3

Kako je sin x x

6.

Koristei Maklorenov polinom odgovarajueg stepena funkcije e x

x 0

izraunati

e 1 x
.
x4
x2

lim

Reenje:
Kako je e x 1 x

x 2 x3 x 4
x 4 x 6 x8
2
x2
dobijamo
da
je

e 1 x , pa
2! 3! 4!
2! 3! 4!

je

ex 1 x2
lim
x 0
x 0
x4
2

lim
7.

1 x2

x 4 x 6 x8
x 4 x 6 x8
1 x2

2! 3! 4!
2
6 24 1 .
lim
4
x 0
2
x
x4

Primenom Maklorenovog razvoja datih funkcija izraunati granine vrednosti

x sin x e 2 x 1 2 x 2 x 2
e x sin x cos x 2
,
b)
.
lim
x 0
x 0
x3
x3
3
1
Rezultat: a) ; b) .
2
3
a) lim

Cilj procene greke je da se nae gornja granica greke gde x ima datu vrednost, a

0,1 . Kod procene greke obino se koriste jednostavne nejednakosti, traenjem

najgoreg sluaja u kome oba faktora dostiu maksimalnu apsolutnu vrednost. Zbog
toga, stvarna greka je znatno manja od procenjene.

- 147 -

8.

1 1
,
?
10 10

Kolika je greka aproksimacije sin x x , na intervalu

Reenje:

sin x x R2 , gde je R2

x3
cos x .
3!

x
x3
1
1
R2
cos x
cos x 3 3 , greka je na treoj decimali.
3!
6
10 6 10 2
9.

Funkciju f x ln x 1 razviti u Maklorenov polinom treeg stepena, uz

procenu greke za raunanje vrednosti ove funkcije na intervalu 0,1 .

Reenje:

f x

1
1
2
, f x
, f x
,
2
3
x 1
x 1
x 1

f IV x

x 1

f 0 ln1 0, f 0 1, f 0 1, f 0 2 .

x 2 x3
R3 .
2 3
x4
6
x4
.
R3 x

4
4! x 14
4 x 1

ln x 1 x

Za 0,1 i x 0,1 imamo procenu greke

R3 x

10.

x4
4 x 1

Funkciju

x4
4 x 1

1
4 0 1 1

0, 25 .

f x ln x 1 razviti u Maklorenov polinom etrvtog stepena,

priblino izraunati ln1,5

Reenje:

ln x 1 x

x 2 x3 x 4 x5
1

.
2 3 4 5 1 x 5

- 148 -

1 1 1
1 2 2 2
ln1,5 ln 1 0,5 0, 4010 .
2
2
3
4
11.

Aproksimirati funkciju f x e x Maklorenovim polinomom i izraunati priblinu

vrednost broja e za n 10 .

Reenje:

x x2
xn
e x
e 1
x n 1
1! 2!
n ! n 1 !
x

Iz ove formule za x 1 , dobijamo e 1

a apsolutna vrednost greke je Rn

1 1
1

2, 71828176 ,
1! 2!
10!

e x
3
3

107 .
x n 1
7

n
1
!
11!
3
10

5.4. OSNOVNE TEOREME DIFERENCIJALNOG

RAUNA
Meu najvanije teoreme diferencijalnog rauna spadaju teoreme srednje vrednosti.
One pokazuju da se iz same egzistencije izvoda funkcije moe mnogo zakljuiti o
osobinama funkcije.

5.4.1. FERMAOVA TEOREMA

Fermaova teorema: Neka funkcija f x dostie svoju ekstremnu vrednost u nekoj taki

c a, b i neka je diferencijabilna u taki c . Tada je f c 0 .

- 149 -

Geometrijsko tumaenje Fermaove teoreme: Kako je f c 0 , to znai da je

tg 0 , tj 0 , gde je ugao koji tangenta u taki M c, f c grafika

funkcije zaklapa sa x osom.
Znai da ako diferencijabilna funkcija u taki c a, b dostie svoju najveu ili

najmanju vrednost, onda je tangenta na njen grafik u taki M c, f c paralelna sa

x osom.

5.4.2. ROLOVA TEOREMA

Neka je funkcija f x

1. definisana i neprekidna na a, b ,
2. diferencijabilna na a, b ,
3.

f a f b .

Tada postoji bar jedna taka c a, b , takva da je f c 0 .

f a f b
a c1

c2 b

- 150 -

Geometrijsko tumaenje Rolove teoreme: Postoji bar jedna taka M c, f c ,

c a, b u kojoj je tangenta grafika funkcije paralelna sa x osom.

Primer:
Dokazati da funkcija f x x 3 4 x 1 na intervalu 2, 2 ispunjava uslove Rolove
teoreme i odrediti odgovarajuu vrednost nezavisno promenjive c .
1.
Data funkcija je definisana za x R , pa je definisana i neprekidna i na
intervalu 2, 2 .
2.

Kako je f x 3 x 2 4 , zakljuujemo da je funkcija diferencijabilna na

intervalu 2, 2 .

3.

Kako je f 2 f 2 1 ,

Znai, funkcija ispunjava uslove Rolove teoreme na 2, 2 .

Dakle, postoji bar jedana taka c 2, 2 takva da je f c 0.
Reavanjem jednaine f c 3c 2 4 0 dobijamo c1,2

2
. Kako obe
3

vrednosti pripadaju intervalu 2, 2 , zakljuujemo da postoje dve take koje

pripadaju datom intervalu za koje je f c1 f c2 0 .

5.4.3. KOIJEVA TEOREMA

Neka su funkcije f x i g x definisane i neprekidne na a, b , a
diferencijabilne na a, b , i neka je g x 0 , x a, b .
Tada postoji bar jedna taka c a, b takva da je

5.4.4. LAGRANOVA TEOREMA

Neka je funkcija f x :
1. definisana i neprekidna na a, b ,
2. diferencijabilna na a, b .
- 151 -

f b f a

g b g a

f c
.
g c

Tada postoji bar jedna taka c a, b takva da je

f b f a f c b a .
Lagranova teorema je specijalan sluaj Koijeve teoreme za g x x .

y
A

t M

B
t AB

Geometrijsko tumaenje Lagraneve teoreme: Postoji bar jedna taka

M c, f c , c a, b u kojoj je tangenta grafika funkcije paralelna sa seicom

AB , iji je koeficijent pravca

Primer:

f b f a
ba

Odrediti taku c, f c grafika funkcije f x 4 x3 12 x 2 9 x takvu da

c 0,1 , u kojoj je tangenta paralelna sa seicom koja prolazi kroz take 0, f 0

i 1, f 1 .

Funkcija f x 4 x3 12 x 2 9 x je definisana i neprekidna za x R pa i na

intervalu 0,1 .
Kako je f x 12 x 2 24 x 9 , funkcija je diferencijabilna za svako x R pa i za

x 0,1 .
Na osnovu Lagranove teoreme imamo:

f 1 f 0
f c , c 0,1 , odnosno 1 12c 2 24c 9 ili 3c 2 6c 2 0 .
1 0
3 3
3 3
3 3
Odavde je c1,2
. Kako
0,1 , a
0,1 , traena
3
3
3

3 3

vrednost je c
. Traena taka je 3 3 , f 3 3 .
3
3
3

- 152 -

5.4.5. LOPITALOVA TEOREMA

Lopitalova teorema: Ako su funkcije f x i g x diferencijabilne u nekoj okolini
take a , pri emu je lim f x lim g x 0 ili i g a 0 , tada je:
xa

xa

lim
xa

f x

g x

lim
xa

f x
.
g x

Ako funkcije f x i g x imaju n - te izvode koji su neprekidni u taki x a i

ako je f a g a f a g a f

a g n1 a 0 i
f x
f x
f n x
g n a 0 , onda je lim
.
lim
lim n
xa g x
xa g x
xa g
x
n 1

Napomena:
Lopitalova teorema se koristi za odreivanje graninih vrednosti neodreenih izraza

tipa 0 i . U sluaju
0
transformisati oblik 0 ili

neodreenosti tipa 0 i , one se moraju

0
. U sluaju neodreenosti tipa 0 , 1 ili ,

izaraz se prvo logaritmuje ime se svodi na jedan od pomenutih sluajeva.

Primer:
Primenom Lopitalove teoreme odrediti granine vrednosti:

sin x lim cos x 1 ;

sin x L
lim
x 0
x 0
x 0
x
x

a) lim

2
L
6 2 ln x L
x lim 1 0 ;
b) lim

lim
x
x 2 x
x x 2
x2

1
cos x 1
x cos x sin x L
cos x x sin x cos x
c) lim ctgx lim
lim
lim
x 0
x 0
x x0 sin x x x0
x sin x
sin x x cos x

x sin x L
sin x x cos x
lim
0.
x 0 sin x x cos x
x 0 2 cos x x sin x

lim

- 153 -

1
ln x L
d) lim x ln x lim
lim x lim x 0 .
x 0
x 0 1
x 0
x 0
1
2
x
x
lim x ln x

e) lim x x lim eln x e x0

x

x 0

x 0

e0 1 .

ZADACI
1.

2
3

Ispitati da li funkcija f x x na intervalu 1,1 ispunjava uslove Rolove

teoreme.

Reenje:
Data funkcija je definisana i neprekidna za x R , pa prema tome i na intervalu

1,1 .

Osim je f 1 f 1 1 .
Kako je f x

2
3

3 x

, funkcija nije diferencijabilna u taki 0 1,1 , pa

funkcija ne ispunjava uslove Rolove teoreme na 1,1 .

2.

Dokazati da jednaina 4 x 3 3 x 2 2 x 1 0 ima bar jedno reenje na

intervalu 0,1 .
Reenje:

Uoimo funkciju y 4 x 3 3 x 2 2 x 1 . Ona je definisana i neprekidna na 0,1 .

Pored toga f 0 f 1 0 . Prema tome, na osnovu Rolove teoreme postoji taka

c 0,1 takva da je f c 0 .

- 154 -

Kako je y 12 x 2 6 x 2 , 6c 2 3c 1 0 c1,2
Taka c1

3 35
.
12

3 35
0,1 i ta vrednost je reenje jednaine.
12

3. Dokazati da vai Langranova teorema za funkciju f x

x 1
, x 0,3 i
x 1

odrediti odgovarajue c .

Reenje:

Data funkcija je definisana i neprekidna za x 1 , a to znai i za x 0,3 . Kako je

f x

x 1
x 0,3 .

, bie f x diferencijabilna za sve x 1 pa dakle i za

Na osnovu Langranove teoreme postoji c 0,3 , tako da je

1
1
f 3 f 0
2
f c , odnosno 2

. Reenja ove jednaine su

2
30
3
c 1
c1 3, c2 1 pa kako 3 0,3 , bie c2 1 traena vrednost.
4.

Napisati Langranovu formulu za funkciju f x

x na odseku 1, 4 i

odrediti c . Objasniti i geometrijski.

Reenje:
Data funkcija je definisana i neprekidna x 1, 4 . Izvod f x

1
2 x

je takoe

definisan za x 1, 4 .
Znai f x je diferencijabilna na 1, 4 , pa prema Langranovoj teoremi vai
jednakost

f 4 f 1
f c , c 1, 4 .
4 1
- 155 -

f 4 2, f 1 1,
S obzirom da

f x

1
2 x

, pa je

1
1
9

2 c 3 c .
3 2 c
4

9
1, 4 , to je traena vrednost c .
4

y
t

9
4

Geometrijski gledano, postoji tangenta grafika funkcije koja je paralelna sa seicom

koja prolazi kroz take 1,1 , 4, 2 i njena dodirna taka ima apscisu

9
.
4

Primenom Lopitalove teoreme odrediti granine vrednosti:

Neodreenost tipa

5.

ili .

x2 8x 5
;
x 2 x 2 6 x

a) lim

b) lim
x 0

x sin x
;
x3

e2 x
;
x x 3

c) lim

Reenje:

x2 8x 5 L
2x 8 1
lim
;
x 2 x 2 6 x
x 4 x 6
2
L
L
x sin x
1 cos x
sin x L
cos x 1
b) lim

lim

lim
lim
;
3
2
0
0
0

x 0
x
x
x
x
3x
6x
6
6
2x L
2x L
2x L
2x
e
2e
4e
8e
c) lim 3 lim
lim
lim
;
2
x x
x 3 x
x 6 x
x
6
a). lim

- 156 -

d) lim

x 0

cos x 1
.
x2

1 sin x

cos x 1
1
sin x
1
1
2 cos x
lim
lim

.
d) lim
2
x 0
x 0
x
2x
4 x 0 x
4
cos x
L

6.

e ax ebx
a) lim
;
x 0
sin x
x arcsin x
c) lim
;
x 0
sin 3 x

x sin x e 2 x 1 2 x 2 x 2
b) lim
;
x 0
x3
e x e x 2 x
d) lim
.
x 0
x sin x

Reenje:

e ax ebx L
aeax bebx
lim
a b;
x 0
x 0
sin x
cos x
x sin x e 2 x 1 2 x 2 x 2 L
1 cos x 2e 2 x 2 4 x
b) lim
lim
x 0
x 0
x3
3x 2
L
sin x 4e 2 x 4 L
cos x 8e 2 x 3
lim
lim
;
x 0
x 0
6x
6
2
1
1
L
x arcsin x
1 x2
c) lim

lim
x 0
x 0 3sin 2 x cos x
sin 3 x
1
3
1
2 2
2
L
1 x lim 1 lim x 1 x 1 ;
lim
x 0
3sin 2 x x 0 cos x x 0 6sin x cos x 6
a) lim

d) 2 ;
Neodreenost tipa .
7.

1
1
x
;
x 0 x
e 1

1
1
2 ;
sin x x
x
1

2

; d) lim

c) lim 2
.

x 1 x 1
x 1
2 cos x
x ctgx

a) lim

b) lim
x 0

- 157 -

Reenje:

ex 1 x L
ex 1 L
ex
1
1

lim

lim
lim
;
x 0 x e x 1
x 0 e x 1 xe x
x 0 e x e x xe x
x 0 2 x
2

a) lim

1
x 2 sin x L
2 x cos x
1
2 lim 2
lim
;
b) lim

x 0 sin x
x
x
0
0
x
x sin x
2 x sin x x 2 cos x

d) 1 .
c) ;
Neodreenost tipa 0 .

8.

a) lim x 2 ln x ; b) lim x ctg2 x ; c) lim 1 e 2 x ctgx .

x 0

x 0

x 0

Reenje:

1
L
ln
x
x2
a) lim x 2 ln x lim 2 lim x lim
0;
x 0
x 0 x
x 0 2
x 0 2
x3
x L
1
1
b) lim x ctg2 x lim
lim
;
x 0
x 0 tg2 x
x 0
2
2
cos 2 2 x
L
1 e2 x
2e 2 x
2x
c) lim 1 e ctgx lim
lim cos x lim
2 .
x 0
x 0 sin x
x 0
x 0 cos x
Neodreenost tipa 00 , 1 ili 0 .

9.

a) lim cos x x 2 ;
x 0

b) lim ln x x ;
x

c) lim x sin x .
x 0

Reenje:
1

a) lim e
x 0

ln cos x

1
x2

ln cos x L
x0
x2
lim

lim cos x

x0

sin x
2x

lim

sin x

e x0 2 x cos x e

- 158 -

1
2

1
;
e

b) lim e ln(ln

1
x)x

lim e

c)

ln xsin x

x 0

lim

x0

lim sin x ln x

x0

lim

1 1

lim ln x x
x
1

ln x

x0 sin 1 x

e0 1 ;

1
x
cos x
sin 2 x

ln(ln x ) L
x
x
lim

lim

x0

sin 2 x L
x

lim 2sin x cos x

x0

e0 1

5.5. ISPITIVANJE FUNKCIJA POMOU IZVODA

U predhodnom poglavlju upoznali smo se sa nekim osobinama funkcija. Takoe
date su osnovne definicije monotonosti, konveksnosti i konkavnosti funkcije. Meutim, te
pojmove mnogo bolje je definisati korienjem izvoda funkcije.

5.5.1. MONOTONOST FUNKCIJE

Neka je funkcija f x neprekidna na a, b , a diferencijabilna na a, b .
Tada, ako je za x a, b :

f x 0 , funkcija je rastua,
f x 0 , funkcija je opadajua,
f x 0 , funkcija je strogo rastua,
f x 0 , funkcija je strogo opadajua.
Dokaz:

Neka je za x a, b ispunjeno f x 0 . Uzmimo proizvoljne vrednosti x1 , x2

takve da je a x1 x2 b . Na osnovu Lagranove teoreme imamo da je

f x1 f x2 f x0 x1 x2 , za neko x1 x0 x2 .

- 159 -

Znajui da je x1 x2 0 i f x 0 , dobijamo da je f x1 f x2 0 , tj.

funkcija f x je rastua.
Dokaz u preostalim sluajevima je identian.
Primer:
Ispitati monotonost sledeih funkcija:

1
;
c) f x x 2 2 x 3 .
x
a) Izvod funkcije f x x 3 je f x 3 x 2 . Kako je f x 0 za x R , funkcija
a) f x x 3 ;

b) f x

je rastua.
b) Izvod funkcije f x

1
1
je f x 2 . Kako je f x 0 za x 0 , funkcija
x
x

je opadajua.

c) Izvod funkcije f x x 2 2 x 3 je f x 2 x 2 . Kako je za x 1

f x 0 , a za f x 0 , zakljuujemo da je funkcija je rastua. za x 1 , a

opadajua za x 1 .

5.5.2. EKSTREMNE VREDNOSTI FUNKCIJE

x
a x1

Funkcija f x definisana na

x2 b

a, b

ima maksimum u taki x1 a, b ako i

samo ako je f x f x1 za svako x koje pripada nekoj okolini take x1 , a

- 160 -

minimum u taki x2 a, b ako i samo ako je f x f x2 za svako x koje

pripada nekoj okolini take x2 .

Maksimum i minimum funkcije f x nazivaju se ekstremnim vrednostima date

funkcije.
Napomena: Prethodne dve definicije odnose se na lokalni maksimum i minimum,
koji su vezani za neku dovoljno malu okolinu datih taaka. Ovako definisani
maksimum i minimum ne moraju istovremeno predstavljati najveu ili najmanju
vrednost date funkcije na celom intervalu a, b .

Potreban uslov za ekstrem: Ako diferencijabilna funkcija f x ima u taki x x1

ekstrem (maksimum ili minimum), tada je u toj taki f x1 0 .
Iz navedenog uslova sledi da, ako je funkcija f x diferencijabilna, tada ona
moe imati ekstremum samo u takama u kojima je njen izvod jednak nuli, obratan
zakljuak ne vai. Naime, ako je f x1 0 , ne mora znaiti da u toj taki
funkcija ima ekstrem.

Take u kojima funkcija f x nema izvod, kao i take u kojima je f x 0 ,

nazivaju se kritine take funkcije f x .

Funkcija moe imati ekstrem samo u svojim kritinim takama, dok svaka kritina
taka ne mora biti taka ekstrema funkcije.

Primer:
Odrediti ekstreme funkcije f x
Izvod funkcije je f x

2
33 x

x2 .

. Mada je f x 0 , a f x 0 za x 0 i

f x 0 za x 0 , zakljuujemo da funkcija ima minimum u taki x 0 .

Primer:

Odrediti ekstreme funkcije f x x 3 .

Izvod funkcije je f x 3 x 2 . f x 0 za x 0 . Kako je f x 0 , znai da
funkcija uvek raste i ona nema ekstrem u taki x 0 .

- 161 -

Take u kojima je f x 0 nazivaju se stacionarnim takama.

Dovoljan uslov za ekstrem: Neka je funkcija f x neprekidna u nekom intervalu

koji sadri stacionarnu taku x1 tog intervala i diferencijabilna u tom intervalu. Ako
je:

f x 0 za x x1 i f x 0 za x x1 , tada je f x1 max f x ;
f x 0 za x x1 i f x 0 za x x1 , tada je f x1 min f x .

Napomena:

Predhodna teorema kae da ako izvodna funkcija f x menja

znak pri prolasku kroz taku x1 tada funkcija f x ima ekstrem u taki x1 .
Pri ispitivanju ekstrema funkcije pomou prvog izvoda odreujemo:
1.

f x ,

2. stacionarne take, tj.reavamo jednainu f x 0 ,

3. odreujemo znak izvoda, f x , sa obe strane stacionarnih taaka,
4. vrednost funkcije f x za svaku od stacionarnih taaka.

ODREIVANJE EKSTREMA FUNKCIJE

POMOU DRUGOG IZVODA
Pretpostavimo da je f x1 0 i da je f x neprekidna funkcija u nekoj okolini
take x1 . Ako je:

f x1 0 tada funkcija f x ima maksimum u taki x1 , f x1 max f x ;

f x1 0 , tada funkcija f x ima minimum u taki x1 , f x1 min f x .

- 162 -

Primer:

Odrediti ekstreme funkcije f x x 3 3 x 2 9 x 5 .

Prvi izvod funkcije je f x 3 x 2 6 x 9 . Nule izvoda su x 3 , x 1 .
Drugi izvod funkcije je f x 6 x 6 .
Kako je f 3 12 0 , a f 1 12 0 , funkcija za x 3 ima minimum

f min f 3 22 , a za x 1 ima maksimum f max f 1 10 .

5.5.3. KONVEKSNOST I KONKAVNOST FUNKCIJE

Funkciju f x je konkavna na a, b ako sve take grafika funkcije lee ispod bilo
koje njene tangente na tom intervalu.

M
B
A

x0

Funkcija f x je konveksna na a, b ako sve take grafika funkcije lee iznad

proizvoljne tangente na intervalu.

M
a

x0

x
b

Neka je funkcija f x dva puta diferencijabilna na a, b .

Ako je za x a, b , f x 0 , tada je funkcija konveksna na a, b .
Ako je x a, b , f x 0 , tada je funkcija konkavna na a, b .
- 163 -

PREVOJNE TAKE FUNKCIJE

Prevojna taka grafika funkcije f x je taka koja razdvaja konveksni i konkavni
deo (tangenta u toj taki postoji i preseca grafik, jer je sa jedne strane prevojne
take iznad, a sa druge strane ispod grafika).

Potreban uslov za postojanje prevojne take: Ako je x x0 prevojna taka funkcije

f x , onda ili f x0 ne postoji ili je f x0 0 .

Dovoljan uslov za postojanje prevojne take: Ako je funkcija f x dva puta

diferencijabilna na

a, b ,

a pri prolasku kroz taku x0 a, b drugi izvod

f x menja znak, tada je taka x0 , f x0 prevojna taka.

Primer:
Odrediti prevojne take funkcije y x 3 3 x 2 9 x 5 .
Prvi izvod funkcije je f x 3 x 2 6 x 9 . Drugi izvod funkcije je f x 6 x 6 .

f x 0 za x 1 . Za x 1 , f x 0 i u toj oblasti funkcija je konveksna, a za

x 1 , f x 0 i u toj oblasti funkcija je konkavna. Prevojna taka je 1, 6 .

5.5.5. ISPITIVANJE TOKA FUNKCIJE

Ispitivanje toka funkcija vrie se ispitivanjem osobina funkcije i na osnovu dobijenih
rezultata se crta gragik funkcije.
Postupak rada odvija se kroz sledee korake:
1. Odreivanje domena funkcije;
2. Odreivanje nula i ispitivanje znaka funkcije;
3. Ispitivanje parnosti odnosno neparnosti i periodinosti funkcije;
4. Ispitivanje ponaanja funkcije na krajevima oblasti definisanosti i odreivanje
asimptota funkcije;
5. Ispitivanje monotonosti i odreivanje ekstrema funkcije primenom prvog izvoda
funkcije;
- 164 -

6. Ispitivanje konveksnosti i odreivanje prevojnih taaka funkcije primenom drugog

izvoda funkcije;
7. Skiciranje grafika funkcije.

ZADACI
Ispitati i grafiki prikazati sledee funkcije:
1.

a) y x 3 6 x 2 9 x ;

b) y x 4 2 x 2 3 ;

c) y x 3 6 x 2 9 x 4 ;

d) y x 2 3 x .

Reenje:
a) y x 3 6 x 2 9 x
Domen: x R .
Nule funkcije: y 0 x 3 6 x 2 9 x 0 x x 3 0 x 0 x 3 .
2

Presek sa y osom: Funkcija see y - osu u koordinatnom poetku.

Znak funkcije: Za x , 0 , y 0 , za x 0, , y 0 .
Asimptote: Funkcija nema asimptota.
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y 3 x 2 12 x 9 za

y 0 x 1 x 3 .

, 3 3, 1 1,
3x 2 12 x 9
y
y
Za x , 3 1,

y 0 i y , a za x 3, 1

y 0 i y .

ymin 3 0 , ymax 1 4 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y 6 x 12 . y 0 za x 2 .
Za x , 2 , y 0 i y , a za x 2, , y 0 i y .

- 165 -

Funkcija ima prevojnu taku P 2, 2 .

y
3 2 1

b) y x 4 2 x 2 3
Domen: x R . Nule funkcije: Funkcija nema realnih nula.
Presek sa y osom: Funkcija see y - osu u taki 0,3 .
Znak funkcije: y 0 za x Dx .
Parnost, neparnost: y x y x funkcija je parna.
Asimptote: Funkcija nema asimptota.
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y 4 x 3 4 x ,

y 0 x 0 x 1 .

, 1 1, 0 0,1 1,
x2 1
x
y
y

+
-

+
-

+
+

ymax 0 3 , ymin 1 2 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y 12 x 2 4 . y 0 za x

- 166 -

3
.
3

12 x 2 4
y
y

3
,

3
,

3 3
,

3 3

Funkcija ima dve prevojne take P1/ 2

3 22
, .
3 9

3
2

x
1

c) y x 3 6 x 2 9 x 4
Domen: x R .
Nule funkcije: y 0 x 3 6 x 2 9 x 4 x 1

x 4 x 1 x 4 .
Presek sa y osom: Funkcija see y - osu u taki 0, 4 .
Znak funkcije: Za x , 4 , y 0 , a za x 4, , y 0 .
2

Asimptote: lim y funkcija nema asimptota.

x

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y 3 x 2 12 x 9 0 za

y 0 x 1 x 3 . Za x ,1 3, , y 0 i y , a za
x 1,3 , y 0 i y . ymax 1 0 , ymin 3 4 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y 6 x 12 . y 0 za x 2 .
Za x , 2 , y 0 i y , a za x 2, , y 0 i y .

- 167 -

Funkcija ima prevojnu taku P 2, 2 .

1 2 3

4
x

2
4

d) y x 2 3 x
Domen: x R .
Nule funkcije: y 0 x 0 x 3 .
Presek sa y osom: Funkcija see y - osu u taki 0, 0 .
Znak funkcije: Za x ,3 y 0 , a za x 3, y 0 .
Asimptote: lim y funkcija nema asimptota.
x

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y 6 x 3 x 2 za

y 0 x 0 x 2 . Za x , 0 2, , y 0 i y , a za
x 0, 2 , y 0 i y . ymax 2 4 , ymin 0 0 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y 6 12 x . y 0 za x

1
2

1
2

Za x , , y 0 i y , a za x , , y 0 i y .

1 5
2 8

Funkcija ima prevojnu taku P , .

- 168 -

1
.
2

y
4

1
2

2.

a) y

2x
;
1 x2

b) y

3
;
x 1

c) y

d) y

x2 4
;
x2 1

e) y

x2 2x 3
;
2x x2

f) y

2x 1

x 1

4x
.
4 x2

Reenje:
a) y

2x
1 x2

Domen: 1 x 2 0 , x R .
Parnost, neparnost: y x y x funkcija je neparna.
Nule funkcije: y 0 x 0 .
Presek sa y osom: Funkcija see y - osu u koordinatnom poetku.
Znak funkcije: Za x , 0 , y 0 , a za x 0, , y 0 .
Asimptote: lim y 0 pa je y 0 ( x -osa) horizontalna asimptota funkcije.
x

2
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y 21 x .
1 x 2 2

y 0 x 1 x 1 . Za x , 1 1, , y 0 i y , a za
x 1,1 , y 0 i y . ymin 1 1 , ymax 1 1 .

- 169 -

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

4 x x 2 3

1 x

2 3

y 0 x 0 x 3 . Za x 3, 0

3, , y 0 i y , a za

x , 3 0, 3 , y 0 i y .

Funkcija ima tri prevojne take P1 3,

3
3
, P2 0, 0 , P3 3,
.
2
2

3 1

x
1

b) y

3
x 1
2

Domen: x , 1 1,1 1, .
Parnost, neparnost: Funkcija je parna.
Nule funkcije: Funkcija nema nule.

Znak funkcije: Za x , 1 1, , y 0 , a za x 1,1 y 0 .

Asimptote funkcije: Kako je, lim y , Prave x 1 su vertikalne
x 1

asimptote. lim y 0 , pa je prava y 0 , tj. x - osa horizontalna asimptota.

x

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

6 x

x2 1

. y 0 x 0 . Za

x , 0 , y 0 i y , a za x 0, , y 0 i y . ymax 0 3 .

- 170 -

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

6 3x 2 1

Za x , 1 1, , y 0 i y , a za x 1,1 , y 0 i y .
Funkcija nema prevojne take.
y

1
3

c) y

2x 1

x 1

Domen: x ,1 1, .

1
. Presek sa y osom: y 0 1 .
2
1
1

Znak funkcije: Za x , , y 0 , a za x , , y 0 .
2
2

Asimptote: lim y 0 pa je prava y 0 horizontalna asimptota.

Nule funkcije: y 0 2 x 1 0 x

lim y , pa je prava x 1 vertikalna asimptota.

x 1

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

Za x , 0 1, , y 0 i y , a za

2 x

, y 0 x 0 .

x 1
x 0,1 , y 0 i y .
3

ymin 0 1 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

- 171 -

2 2 x 1

x 1

. y 0 x

1
.
2

1
2

1
2

Za x , , y 0 i y , a za x , , y 0 i y . Prevojna

1
2

8
9

taka je taka P , .

1
2

1
2

x
1

1
x2 4
x2 1
Domen: x , 1 1,11, .
d) y

Parnost, neparnost: y x y x funkcija je parna.

Nule funkcije: y 0 x 2 .
Presek sa y osom: y 0 4 .
Znak funkcije: Za x , 2 1,1 2, , y 0 , a za

x 2, 1 1, 2 , y 0 .
Asimptote: lim y 1 pa je prava y 1 horizontalna asimptota.
x

lim y , lim y , pa su prave x 1 vertikalne asimptote.

x 1

x 1

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

Za x , 0 , y 0 i y

6x
2

, y 0 x 0 .

, a za x 0, , y 0 i y

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

6 3 x 2 1

x2 1

. ymin 0 4 .
.

Za x , 1 1, , y 0 i y , a za x 1,1 , y 0 i y .
Funkcija nema prevojne take.
- 172 -

2 1

e) y

1
1

x2 2x 3
2x x2

Domen: x , 0 0, 2 2, .
Nule funkcije: y 0 x 2 2 x 3 0 x 1 x 3 .
Presek sa y osom: Funkcija ne see y - osu.
Znak funkcije:

Za x 1, 0 2,3 , y 0 , za x , 1 0, 2 3, , y 0 .
Parnost neparnost: Funkcija nije ni parna ni neparna.
Asimptote: lim y 1 pa je y 1 horizontalna asimptota.
x

lim y , lim y , pa su x 0 i x 2 vertikalne asimptote.

x 0

x 2

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

6 1 x

2x x

2 2

, y 0 x 1 .

Za x ,1 , y 0 i y , a za x 1, , y 0 i y . ymax 1 4 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

6 3 x 2 6 x 4

2x x

2 3

Za x , 0 2, , y 0 i y , a za x 0, 2 , y 0 i y .
Funkcija nema prevojne take.

- 173 -

4x
4 x2

f) y

x2 6 x 3
;
a) y
x3

3.

d) y

x2 4
x2 1

x 1 ;
y
2
2 x 1

c) y

4x x2 4
;
x 1

3x x 2
x4

f) y

10
.
4x 9x2 6x

b)

e) y

Reenje:

x2 6 x 3
x3
Domen: x ,3 3, .

a) y

Nule funkcije: y 0 x 2 6 x 3 0 x1 3 6 x2 3 6 .
Znak funkcije:

6 3,3 6 , y 0 .

Za x 3 6,3 3 6, , y 0 , za

x ,3

Asimptote: lim y , funkcija nema horizontalnu asimptotu.

x

lim y , prava x 3 je vertikalna asimptota funkcije.

x 3

Kosa asimptota funkcije je prava y kx n :

k lim
x

x2 6x 3

y
x2 6x 3
lim 2
1, n lim y kx lim
x
x
x
x x x 3x
x3

3x 3
3
x 3
pa je prava y x 3 kosa asimptota funkcije.
k lim
x

- 174 -

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

x 2 6 x 15

x 3

0 pa je funkcija

je stalno rastua. Funkcija nema ekstremnih vrednosti.

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

12

x 3

Za x ,3 , y 0 i y , a za x 3, , y 0 i y .
Funkcija nema prevojnih taaka.

3 6 3

3 6

x 1
y
2
2 x 1
3

b)

Domen: x , 1 1, .
Nule funkcije: y 0 x 1 .

1
.
2
Znak funkcije: Za x ,1 , y 0 , a za x 1, , y 0 .
Presek sa y osom: y 0

Asimptote: lim y pa funkcija nema horizontalnu asimptotu.

x

lim y , pa je prava x 1 je vertikalna asimptota funkcije.

x 1

x 1
k lim
2
x
2 x x 1
3

prava y

x 13 1
1
5
5 x 2 2 x 1
x
lim
, n lim

2
2
x
x 2 x 4 x 2
2
2
2 x 1 2

1
5
x je kosa asimptota funkcije.
2
2

- 175 -

 x 1 x 5 .
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y
3
2 x 1
y 0 x 1 x 5 . x , 5 1,1 , y 0 i y , a za
2

27
.
4
12 x 1

x 5, 1 1, , y 0 i y . ymax 5
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

x 1

. y 0 x 1

Za x ,1 , y 0 i y , a za x 1, , y 0 i y .
Prevojna taka funkcije je P 1, 0 .

1
x

27
4

4x x2 4
x 1
Domen: x ,1 1, .

c) y

Nule funkcije: y 0 x 2 .
Znak funkcije: Za x ,1 , y 0 , a za x 1, , y 0 .
Asimptote: Funkcija nema horizontalne asimptote.
Prava x 1 vertikalna asimptota, a prava y x 3 je kosa asimptota.
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

x2 2 x

x 1

y 0 x 0 x 2 . Za x , 0 2, , y 0 i y , a za
x 0, 2 , y 0 i y .
ymax 2 0 i ymin 0 4 .
- 176 -

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

x 1

Za x ,1 , y 0 i y , a za x 1, , y 0 i y .
Nema prevojnih taka.

4
1 2

d) y

x3
2 x 1

Domen: x , 1 1, .
Nule funkcije: y 0 za x 0 .
Znak funkcije: y 0 za x , 1 1, 0 , y 0 za x 0, .
Asimptote: Funkcija nema horizontalnu asimptotu, prava x 1 je vertikalna
asimptota, a prava y

1
x 1 je kosa asimptota funkcije.
2

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y

x 2 x 3
2 x 1

y 0 x 0 x 3 . Za x , 3 1, , y 0 i y , a za
x 3, 1 , y 0 i y . ymax 3

27
.
8

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

3x

x 1

. y 0 x 0 .

Za x , 0 , y 0 i y , a za x 0, , y 0 i y .
Prevojna taka funkcije je P 0, 0 .

- 177 -

1
x

e) y

27
8

3x x 2
x4

f) y

34 6

10
4 x 9 x2 6 x
3

11
2

- 178 -

a) y x 2 e x ;

4.

b) y x 3e x ;

c) y e x 2 x 2 ;

d) y xe x .
2

Reenje:
a) y x 2 e x
Domen: x , .
Nule funkcije: x 0 .
Znak funkcije: y 0 za x R .

x2 L
2x L
1

lim
2 lim x 0 ,
x
x
x e
x e
x e

Asimptote: lim y , lim

x

pa je y 0 ( x -osa) horizontalna asimptota funkcije.

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

y e x x 2 x , y 0 x 0 x 2 .

Za x , 0 2,

y 0 i y , a za x 0, 2

y 0 i y .

ymin 0 0 , ymax 2 4e 2 0,54 .

Konveksnost, konkavnost i prevojne take:

y e x x 2 4 x 2 , y 0 x 2 4 x 2 0 x1/ 2 2 2 .

Za x 2 2, 2 2 , y 0 i y , a za

x , 2 2 2 2, , y 0 i y .
Prevojne take date funkcije, tj. njihove pribline koordinate su P1 0,59;0,19 i

P2 2, 41;0,52

P1

P2
2

- 179 -

b) y x 3e x
Domen: x , .
Nule funkcije: x 0 .
Znak funkcije: y 0 za x 0 , y 0 za x 0 .
Asimptote:

x3 L
3x 2 L
6x L
6

lim x 0 , lim y ,
lim
lim

x
x
x
x
x e
x e
x e
x e
pa je y 0 ( x - osa) horizontalna asimptota funkcije.
lim

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

y x 2 x 3 e x , y 0 x 0 x 3 . Za x , 3 , y 0 i y , a za

x 3, , y 0 i y . ymin 3 3 e 3
3

27
1,34 .
e3

Konveksnost, konkavnost i prevojne take :

y x x 2 6 x 6 e x .

y 0 x1 0 x2 3 3 4, 73 x3 3 3 1, 27 .

x 3 3, 3 3 0, , y 0 i y .
Prevojne take funkcije su P 3 3, 0, 73 , P 3

Za x , 3 3 3 3, 0 , y 0 i y , a za

3, 0,8 , P3 0, 0 .

P1 3 P2

P3

- 180 -

c) y e x 2 x 2

Domen: x , .
Nule funkcije: x 2 . Presek sa y osom: y 0 2,

Znak funkcije: Za x , 2

2, , y 0 , a za x 2, 2

y 0.
2 x2 L
2 x L
2 L
lim x lim x 0,
x
x
x e
x e
e

Asimptote: lim y , lim

x

pa je y 0 horizontalna asimptota. Funkcija nema vertikalnu asimptotu.

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

y e x x 2 2 x 2 , y 0 x 1 3 .

y za

x ,1 3 1 3, , y za x 1 3,1 3 .

ymax y x1 y1 2,3 ; ymin y x2 y2 0,9 .

Konveksnost, konkavnost i prevojne take:

y e x 4 x x 2 y 0 x 0 x 4 .

Za x 0, 4 , y 0 i y , a za x , 0 4, , y 0 i y .

y 0 2, y 4 e 4 14 14e 4 0, 26 su prevojne take funkcije.

P1

1 3

- 181 -

1 3

P2

d) y xe x

Domen: x , .
Nule funkcije: y 0 x 0 .
Znak funkcije: Za x , 0 y 0 , a za x 0, y 0 .
Parnost, neparnost: funkcija je neparna.
Asimptote: lim y 0 pa je prava y 0 horizontalna asimptota funkcije.
x

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

1 2x2
x2

, y 0 x

2
.
2

2 2
2 2
0 i y , a za x

,
,
y
Za x

2 2

2 , , y 0 i y
2

1
2
1
; ymin y
.
ymax y


2e
2e
2
2
Konveksnost, konkavnost i prevojne take:

2 x 2 x 2 3
e

x2

y 0 x 0 x

3
. Za
2

3
3
x ,
0,
, y 0 i y , a za
2
2

3 3

x , 0
, , y 0 i y .
2 2

3
3 32 3
3 32
,
y 0 0, y
e
y

e su prevojne take funkcije.

2
2
2
2

- 182 -

P1

2
2

2
2

5. a) y e x ; b) y xe

1
x2

; c) y e

1
x 1

P2

; d) y x 2 e x ;e) y xe x .

Reenje:
1

a) y e x
Domen: x , 0 0, .
Nule funkcije: Funkcija nema nula.
Znak funkcije: y 0 za x Dx .
Asimptote: lim y 1 , funkcija ima horizontalnu asimptotu y 1 .
x

lim y 0 , lim y , funkcija ima vertikalnu asimptotu x 0 , kada x 0 .

x 0

x 0

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

1 1x
e , x Dx , y 0 i y . Funkcija nema ekstremnih vrednosti.
x2

Konveksnost, konkavnost i prevojne take :

1
1 2x
1

, y 0 x . Za x 0, , y 0 i y , a za
4
2
2
x

x , , y 0 i y . Prevojna take je P , e 2 .
2

y e x

- 183 -

1
x
P

b) y xe

1
x2

Domen: x , 0 0, .
Nule funkcije: Funkcija nema nula.

Znak funkcije: Za x , 0 , y 0 , a za x 0, y 0 .
Parnost, neparnost: funkcija je neparna.
Asimptote: lim y , funkcija nema horizontalnu asimptotu.
x

k lim e

1
x2

2
2
x12

e x 1 L
e x 1 1
1 , n lim xe x lim
lim

0
x
x
x
1
1 x

2
x
x

pa je y x kosa asimptota funkcije.

lim y 0 , pa funkcija nema vertikalnih asimptota.

x 0

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

y e

1
x2

1 2 , x Dx , y 0 i y . Funkcija nema ekstremnih vrednosti.

x

Konveksnost, konkavnost i prevojne take:

y 2e

1
x2

2 x2
, y 0 x 2 .
x5

Za x , 2 0, 2 , y 0 i y , za x 2, 0

i y . y 2 2e

1
2

0,86 ; y

2 2e

- 184 -

1
2

2, , y 0

0,86 su prevojne take.

P1

c) y e

P2

1
x 1

Domen: x , 1 1, .
Nule funkcije: funkcije nema nula.
Znak funkcije: y 0 za x Dx .
1
Presek sa y osom: y 0 e 1 .
e

Asimptote: lim e

1
x 1

lim e

x 1

1
x 1

e 0 1 , prava y 1 je horizontalna asimptota.

e ,

lim e

x 1

1
x 1

e 0 , prava x 1 je vertikalna

asimptota funkcije.
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

y x 1 e
2

1
x 1

; x Dx y 0 y . Funkcija nema ekstremnih vrednosti.

Konveksnost, konkavnost i prevojne take:

2x 1

x 1

1
x 1

1
1

; y 0 x . Za x 0, , y 0 i y , a za
2
2

x , , y 0 i y . Prevojna take funkcije je P , e2 .

2

- 185 -

1
x

1 P

d) y x 2 e x

Domen: x , 0 0, .
Nule funkcije: x 2 .
Znak funkcije: Za x , 2 , y 0 , a za x 2, , y 0 .
Asimptote: lim y , funkcija nema horizontalnu asimptotu.
x

k lim
x

y
x 2 1x
lim
e 1,
x x x
1

1
1
1

e x 1
n lim x 2 e x x lim x e x 1 2e x lim
2 3,

x 1
x

x
pa je y x 3 kosa asimptota funkcije. lim y 0 , lim y .

x 0

x 0

Funkcija ima vertikalnu asimptota kada x 0 .

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

x2 x 2
, y 0 za x 1 x 2 .
x2
Za x , 1 2, , y 0 i y , a za x 1, 2 , y 0 i y .
1

y e x

1
ymax y 1 ; ymin y 2 3 3 e
e
1

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y e x

3x 2
,
x4

2
2

y 0 x . Za x , , y 0 i y , a za x , , y 0
3
3

- 186 -

 2
3

i y . y

8 32
e je prevojna taka funkcije.
3

2 P
1
2

e) y xe

1
x

y
x

6.

ln x
;
x
d) y x 3 ln x .
a) y

b) y x 2 ln 2 x ;

c) y x 2 1 2 ln x ;

Reenje:

ln x
x
Domen: x 0, .

a) y

Nule funkcije: x 1 .
Znak funkcije: Za x 0,1 y 0 , a za x 1, y 0 .
Asimptote: lim y , pa je prava x 0 vertikalna asimptota.
x 0

lim y 0 , pa je prava y 0 horizontalna asimptota funkcije.

- 187 -

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

1 ln x
, y 0 1 ln x 0 x e .
x2

Za x 0, e , y 0 i y , a za x e, , y 0 y . ymax e
Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

1
e

3
2 ln x 3

, y 0 x e2 .
x3

32
32

Za x 0, e , y 0 i y , a za x e , , y 0 i y .

32
3
y e 3 je prevojna taka.
2e 2
y
x

b) y x 2 ln 2 x
Domen: x 0, .
Nule funkcije: y 0 x 1 .
Znak funkcije: y 0 , x Dx .
Asimptote: lim y 0 , lim y , funkcija nema asimptota.
x 0

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y 2 x ln x 1 ln x ,

y 0 x 1 x e1 . Za x 0, e 1 1, , y 0 i y , a za
x e1 ,1 , y 0 y . ymax e 1 e2 0,14 , ymin 1 0 .

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y 2 ln 2 x 3ln x 1 ,

- 188 -

y 0 x1 e

3 5
2

0, 07 x2 e

3 5
2

0, 68 .

Za x 0.07, 0.68 , y 0 i y , a za x 0, 0.07 0.68, , y 0 i

y.
Funkcija ima dve prevojne take: P1 0.07 , 0.03 , P2 0.68 , 0, 07 .

P1

P2
e

x
1

c) y x 2 1 2 ln x
Domen : x 0, .
Nule funkcije: x e .

Znak funkcije: Za x 0, e , y 0 , a za x

e , , y 0 .

1 2 ln x L
lim x 2 0,
x 0
x 0
x 2

Asimptote: lim x 2 1 2 ln x lim

x 0

lim y , lim

y
lim x 1 2 ln x . Funkcija nema asimptota.
x x

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

y 4 ln x, pa je y 0 x 1 .
Za x 0,1 , y 0 i y , a za x 1, , y 0 i y . ymax y 1 1 .
Konveksnost, konkavnost i prevojne take

y 4 ln x 1 , y 0 x e1 . Za x 0, e 1 , y 0 i y , a za

x e 1 , , y 0 i y . y e1 3e2 je prevojna taka.

- 189 -

y
P

d) y x 3 ln x
Domen x 0, .
Nule funkcije: x 1 .
Znak funkcije: Za x 0,1 , y 0 , a za x 1, , y 0 .

1
ln x
Asimptote: lim 3 lim x 4
x 0 x
x 0 3 x

L
1
lim x3 0, lim y ,
x
3 x 0

y
lim x 2 ln x , pa funkcija nema asimptota.
x x
Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti: y x 2 3ln x 1 ,
lim

y 0 x e

1
3

1
0, 7 . Za x 0, e 3 , y 0 i y , a za

13

13
1
x e , , y 0 i y . ymin e ln e 3 0,1.
3e

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y x 6 ln x 5

y 0 x e

5
6

5
5

0, 2 . Za x 0, e 6 , y 0 i y a za x e 6 , ,

5 5 5
y 0 i y . Prevojna taka funkcije P e 6 , e 2 .
6

- 190 -

e 1

7. a) y

1
1 ln x
1 ln x
; b) y
; c) y
d) y ln 2 x 4 ln x 3 .
ln x 1
1 ln x
x

Reenje:

1
ln x 1
Domen: x 0 ln x 1 0 x 0 x e x 0, e e, .

a) y

Nule funkcije: Funkcija nema nula.

Znak funkcije: Za x 0, e y 0 ,a za x e, y 0 .
Asimptote: lim y 0 , lim y , pa je prava x e vertikalna asimptota.
x 0

x e

lim y 0 , pa je prava y 0 horizontalna asimptota funkcije.

Intervali monotonosti: i ekstremne vrednosti: y

1
x ln x 1

, y 0 , y .

Funkcija nema ekstremnih vrednosti.

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

ln x 1
x ln x 1

y 0 x e1 .Za x e1 , e , y 0 i y a za x 0, e1 e, ,
1

y 0 i y , pa je P e1 , prevojna taka funkcije.

2

- 191 -

y
x

P
e

b) y

1 ln x
x

Domen: x

0 ,

Nule funkcije: x e 1 .

Znak funkcije: Za x 0, e 1 y 0 , a za x e 1 , , y 0 .
Asimptote: lim y , lim y 0, pa su prave x 0 , odnosno y 0
x 0

vertikalna i horizontalna asimptota.

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

ln x
, y 0 x 1 . Za x 0,1 , y 0 i y , a za x 1, ,
x2
y 0 i y . ymax y 1 1 .

Konveksnost, konkavnost i prevojne take y

2 ln x 1
, pa je
x3

y 0 x e . Za x 0, e , y 0 y , a za x
y 0 y
y

e 2 3 e . Prevojna taka je y

e,

3
.
2 e

- 192 -

e, ,

P
e

c) y

1 ln x
1 ln x

Domen: x 0, e 1 e 1 , .
Nule funkcije: x e .

Znak funkcije: Za x 0, e 1 e, , y 0 a za x e 1 , e

y 0.

Asimptote: Prava x e 1 je vertikalna, a y 1 horizontalna asimptota.

Intervali monotonosti i ekstremne vrednosti:

2
x 1 ln x

, y 0 i y . Nema ekstrema.

Konveksnost, konkavnost i prevojne take: y

2 3 ln x
x 2 1 ln x

y 0 x e3 . Za x 0, e3 e1 , , y 0 i y , a za
x e3 , e 1 , y 0 i y . Prevojna taka je P e3 , 2 .
y

e 1 1
1
P

- 193 -

- 194 -

INTEGRALNI RAUN

1. NEODREENI INTEGRALI
2. ODREENI INTEGRALI
3. NESVOJSTVENI INTEGRALI
4. PRIMENE INTEGRALNOG RAUNA

- 195 -

- 196 -

6.
INTEGRALI

Aristotel (287-212)
Problemi izraunavanja duina lukova, povrina, zapremina i slino, interesovali su
naunike od nastanka civilizacije. Mnogi od nih, od Aristotela do Lajbnica i Njutna reavli
su ove probleme uglavnom metodom ekshaustije (iscrpljivanja) i metodom nedeljivih
delova (matematiki atomizam).

Obe metode bazirale su se na beskonanim sumama i kao takve predstavljale nadahnue

u postepenom i dugotrajnom nastajanju pojma integrala. Njutn i Lajbnic, uz pomo
Dekartovih koordinata, uinili su onaj kvalitativni skok koji se zove otkrie integralnog
rauna.
Tokom 18. i prve polovine 19. veka integralni raun se razvijao pod dominantnim
uticajem primena u geometriji, mehanici i fizici.

- 197 -

6.1. NEODREENI INTEGRALI

Jedan od osnovnih zadataka diferencijalnog rauna je odreivanje izvoda ili
diferencijala date funkcije. Ali, ako se postavi obrnuti problem, odreivanje funkcije
kojoj je poznat izvod ili diferencijal, dolazi se do integralnog rauna.
Pitanja koja se sada mogu postaviti i potraiti odgovor na njih su sledea:
1.

Da li svaka funkcija moe biti izvod neke druge funkcije ?

2.

Ako ta funkcija postoji da li je jednoznana ?

3.

Ako ta funkcija postoji, kako da je odredimo?

Neka je neprekidna funkcija f x definisana na intervalu a, b . Funkcija F x

zove se primitivna ili prvobitna funkcija funkcije f x akko je

F x f x ili dF x f x dx .

Ako je F x primitivna funkcija funkcije f x na intervalu a, b , tada je i bilo

koja funkcija oblika F x C takoe primitivna funkcija funkcije f x , pri emu
je C proizvoljna konstanta.

F x C f x .
C2
C3

Napomena: Primitivna funkcija nije jednoznano odreena ve je u pitanju

familija krivih koje se meusobom razlikuju za konstantu C .
- 198 -

Primer:

Funkcija F x sin x je primitivna funkcija funkcije f x cos x jer je

sin x C cos x , tj. d sin x C cos x dx

Skup svih primitivnih funkcija funkcije f x na intervalu a, b zove se neodreeni
integral i obeleava se:

f x dx odnosno f x dx F x C .
Funkcija f x zove se podintegralana funkcija, a sam postupak izraunavanja
integrala zove se integracija.
Oznaku

za integral, kao skraenicu od latinske rei integralis, koja znai potpun,

uveo je Lajbnic. Oznaka predstavlja modifikovano slovo S koje predstavlja zbir i

potie iz definicije odreenog integrala.
Primer:

cos x dx sin x C .
6.1.1. OSOBINE NEODREENOG INTEGRALA
Svaka neprekidna funkcija f x na intervalu a, b ima na tom intervalu
primitivnu funkciju F x .

Diferencijal neodreenog integrala jednak je podintegralnom izrazu.

d f x dx f x dx ,

f x dx f x .

Neodreeni integral diferencijala neke funkcije jednak je podintegralnoj funkciji:

d f x f x C
- 199 -

f x dx f x C .

Nasuprot izraunavanju izvoda koje nije bilo problem ni kod veoma sloenih funkcija,
ne postoji opti postupak za izraunavanje primitivne funkcije, odnosno izraunavanje
neodreenog integrala.
Na osnovu uvedenih pravila, tablice integrala i definisanjem specifinih metoda mogu
se izraunati samo neki tipovi neodreenih integrala.
Meutim, postoje relativno jednostavne funkcije iju je primitivnu funkciju nemogue
odrediti pomou elementarnih funkcija, mada postoje, kao to su na primer:

y e x , y
2

1
sin x
, y
ln x
x

6.1.2. OSNOVNA PRAVILA INTEGRACIJE

Ako funkcije f x i g x imaju primitivne funkcije na nekom intervalu onda vai:

C f x dx C f x dx , C R , C 0

f x g x dx f x dx g x dx .

Osim ovih pravila potrebno je znati i tablicu osnovnih integrala.

Tablica osnovnih integrala dobija se kao inverzna tablica, tablice osnovnih izvoda.
Integrali obeleeni sa * su polutablini integrali. Oni se raunaju pomou osnovne
tablice integrala, primenom neke od metoda integracije.

- 200 -

6.1.3. TABLICA OSNOVNIH INTEGRALA

1. dx x C
3.

1
dx ln x C
x

2. x n d x

x n1
C,
n 1

n 1

4. a x d x

ax
C,
ln a

a 0

5. e x d x e x C

6. sin x d x cos x C

7. cos x d x sin x C

8.

9.

1
a x
1
2

15*.

x a
2

d x arcsin

d x ln

cos 2 x
1

10.

d x ctgx C
sin 2 x
1
1
x
11*. 2
d x arctg C
2
a
a
x a
13*.

12.

x
C
a

Primeri:
2
x dx

x3

x3
C , zato to je C x 2 ,
3
3

1
2

x dx x dx

3
2

2x
C,
3

3sin x dx 3 sin x dx 3cos x C ,

2 x 2 dx e x dx 2 x 2 dx e x

2 3
x C ,
3

x 2 4 d x 2 arctg 2 C ,

1
x 1
2

x2 1
1

14*.

xa
C
xa

d x ln x x 2 1 C

- 201 -

d x tgx C
d x arctgx C

1 x2
1

d x arcsin x C

x a
2

d x ln x x 2 a 2 C

6.1.4. METODE INTEGRACIJE

METODA SMENE
U nekim sluajevima i pored toga to znamo da postoji primitivna funkcija funkcije

f x ne moemo metodom neposredne integracije izraunati njen neodreeni

integral. U takvim sluajevima se esto koristi metoda smene.

1. Neka je f x sloena funkcija promenljive t , tj. f x f g t . Smenom

x g t gde je funkcija g t neprekidna sa neprekidnim izvodom i inverznom

funkcijom t g 1 x , dobijamo

f x dx f g t g t dt .
Primer:
Izraunati I

2x+3 dx .

Ako uvedemo smenu 2 x 3 t , diferencijal je 2dx dt , odnosno dx

zadati integral postaje tablini integral oblika
3

1
1 12
1 t2
1 3
t
t C .

C
t
dt
dt

2
2
2 3
3
2
Ako se vratimo na promenljivu x , reenje zadatog integrala je
1
3
I
2 x 3 C .
3
Primer:
Izraunati I

dx

x+2 .

x 2 t
dt
I
ln t C ln x 2 C .
t
dx dt

- 202 -

1
dt , pa
2

METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE

Neka su u u x i v v x diferencijabilne funkcije. Jednakost:

u d v uv v d u
naziva se formula parcijalne integracije.
Dokaz: Na osnovu formule za diferencijal proizvoda funkcija dobijamo da je

d u v u v d x u v u v d x u v d x v u d x u d v v d u .

d u v u d v v d u odakle je:
u v u d v v d u ili u d v uv v d u , pod uslovom da postoji v d u .

Integracijom ove veze dobijamo

Napomena: Kod parcijalne integracije najvei praktini problem je odrediti ta je

funcija u , a ta je diferencijal d v . U radu, korisno je drati se sledeih pravila :
a) Kod proizvoda polinoma i eksponencijalne funkcije ili trigonometrijske funkcije, u
je uvek polinom.
b) Kod proizvoda polinoma i logaritamske funkcije ili inverzne trigonometrijske
funkcije u je uvek logaritamska funkcija, odnosno inverzna trigonometrijska
funkcija.
c) Kod proizvoda inverzne trigonometrijske i eksponencijalne funkcije svejedno je ta
je u .
Primer:

Izraunati I x cos x d x

u x , du d x

I
x sin x sin x d x x sin x cos x C .
d v cos x d x , v sin x
Napomena: Konstanta integracije kod integrala za izraunavanje funkcije v moe se
izostaviti i proizvoljnu konstantu dodajemo na kraju postupka integracije kao zbirnu
vrednost.

- 203 -

INTEGRACIJA RACIONALNIH FUNKCIJA

Neka je f x

Pn x

Qm x

racionalna funkcija, gde su n i m stepeni datih polinoma .

1. Ako je n m , tj. funkcija f x neprava racionalna funkcija, tada deljenjem

polinoma Pn x sa polinomom Qm x , funkciju f x moemo prikazati kao zbir
polinoma i prave racionalne funkcije u obliku

R x

f x P x

Qm x

Primer:

x2
Izraunati I
dx.
x 1
Podintegralnu funkciju moemo napisati u obliku
pa je

x2
1
x 1
,
x 1
x 1

x2
1

x ln x 1 C .
d
I x 1
x

2
x 1

2. Ako je f x

Pn x

Qm x

n m

prava racionalna funkcija

tada se ona moe

rastaviti kao zbir parcijalnih razlomaka oblika

x a

Ax B

bx c

pri emu prvi tip razlomka potie od realnih, a drugi tip od kompleksnih nula polinoma

Qm x u imeniocu funkcije f x .

Prema tome, problem se svodi na reavanje integrala oblika

x a

d x ili

Ax B

bx c

dx

gde su A i B realne konstante koje treba odrediti , k N , a kvadratni trinom

x 2 bx c ima konjugovano kompleksno nule.

- 204 -

SLUAJ KADA POLINOM U IMENIOCU IMA REALNE I JEDNOSTRUKE NULE

Ako su kod funkcije f x

Pn x

Qm x

realni meusobno razliiti brojevi

x1 , x2 , x3 , xm nule polinoma Qm x , onda se funkcija f x moe napisati kao

f x

Pn x

am x x1 x x2 x xm

Ovaj izraz se moe rastaviti kao

Pn x

am x x1 x x2 x xm

Am
A1
A2

,
x x1 x x2
x xm

gde se posle odreivanja koeficijenata A1 , A2 , Am , izraunavanje integrala svodi se

na zbirove integrala oblika

Ak

xx

d x, 1 k m .

Primer:

x3
dx
x2 x

Rastaviemo podintegralnu funkciju na parcijalne razlomke

x3
x3
A
B
.

2
x x x x 1 x x 1
Metodom neodreenih koeficijenata odrediemo nepoznate koeficijente A i B .
Iz predhodne veze, uklanjanjem razlomaka dobijamo:

x 3 A x 1 Bx x 3 Ax A Bx x 3 A B x A .

Uporeujui koeficijente uz promenljive sa leve i desne strane jenakosti, dobijamo

sistem jednaina
A B 1 i A 3.
Reavanjem ovog sistema jednaina dobijamo koeficijente, tj. A 3, B 2 .
Traeni integral je:

x x 1 dx 3ln x 2 ln x 1 C .

Napomena: Koeficijente A i B mogli smo izraunati ako redom zamenimo vrednosti

x 0, x 1 u jednakost x 3 A x 1 Bx .

Za x 0 , dobijamo A 3 ,
za x 1 , dobijamo B 2 .
- 205 -

SLUAJ KADA POLINOM U IMENIOCU IMA I VIESTRUKE NULE

Ako su kod funkcije f x

Pn x

Qm x

nule polinoma Qm x viestruke, x x1 reda

k1 , x x2 reda k2 ... x xm reda km , onda se funkcija f x moe napisati u

obliku:

f x

A1

x x1

A2

x x2

k2

Am

x xm

km

k1

B1

x x1

B2

x x2
Bm

k2 1

x xm

k1 1

km 1

C1

x x1

C2

x x2

Bm
.
x xm

Integral se svodi na izraunavanje zbira integrala .

Primer:

dx
x x 1
2

Kako je x 0 dvostruka nula imenioca, njoj odgovaraju dva parcijalna razlomka:

1
A B
C
, 1 Ax( x 1) B ( x 1) Cx 2 ,
2
x x 1 x x
x 1
2

1 A C x 2 A B x B , A 1, B 1 , C 1 ,

I ln x

1
ln x 1 C .
x

- 206 -

SLUAJ KADA POLINOM U IMENIOCU IMA I KOMPLEKSNE NULE

f x

Ako su kod funkcije

Pn x

Qm x

nule polinoma Qm x komleksne bez

viestrukosti, onda se funkcija f x moe napisati u obliku

f x

a1 x b1

Pn x
2

a2 x b2 x 2 am x bm

Ovaj izraz se moe rastaviti kao

f x
Integrali oblika

A x Bm
A1 x B1
A x B2
2 2
2 m
,
x a1 x b1 x a2 x b2
x am x bm
2

Ax B
d x se reavaju metodom smene.
bx c

Primer:

x 1
dx
x 1 x 2

Rastavljamo podintegralnu funkciju i odreujemo nepoznate koeficijente

x 1
A Bx C

, x 1 A 1 x 2 Bx C x,
2
2
x 1 x x 1 x
x 1 x 2 A B Cx A,

A 1, C 1 , B 1.

dx
x 1
dx
x
dx

dx
dx
2
2
x
x
1 x
1 x
1 x2
1
ln x ln 1 x 2 arctgx C.
2

- 207 -

ZADACI

Izraunati sledee integrale:

1.

a) I

dx
;
x

b) I

x x3 x
c) I
dx ;

4x

3 x 5 x 8 dx ;

x2
d) I
dx .
1 x2

Reenje:
1

1
2

x2
a) I x dx
C 2 x C ;
1
2

1
2

b) I 4 x dx 3xdx 5 x dx 8dx 5 x dx 3 xdx 5 x dx 8 dx

1
1
2

x4
x2
x
3x 3 10 23
3 5
8x C x4
x 8x C ;
1
4
2
2
3
1
2
1

2
1

2
1

1
x2
x 3
2 3

C x 2 3x 3 C ;
c) I x 2 x 3 dx
1
2
3

1 1
2
3
2
x 1 1
1

dx 1
dx x arctgx C .
d) I
2
2
1 x
1 x

2.

a) I tg 2 xdx ;
c) I

sin

cos 2 x
dx ;
x cos 2 x

dx
;
x cos 2 x
2
x
x

d) sin cos dx .
2
2

b) I

- 208 -

sin

Reenje:
a) I

sin 2 x
1 cos 2 x
1

d
x

cos2 x
cos2 x dx cos2 x 1 dx tgx x C ;

b) I

sin 2 x cos 2 x
1
1
sin 2 x cos2 x dx cos2 x sin 2 x dx tg x ctg x C ;

cos 2 x sin 2 x
1
1
dx 2
dx ctgx tgx C ;
2
2
2
sin x cos x
sin x cos x
x
x
x
x

d) I sin 2 2sin cos cos 2 dx 1 sin x dx x cos x C .

2
2
2
2

c) I

3.

2
2
dx ;
sin x 3e x
3
1 x 2
x

a) I

4
dx ;
1 x2 x

e x
c) I e x 2
dx ;
2
cos
x

1 x

b) I

d) I 4 cos x

dx .
9 9x2
5

Reenje:

a) I 2 x

1
3

sin x 3e x

2
2
3

cos x 3e x 2 arc tgx C ;

d
3
x
x
2
1 x

b) I 2arctgx 3arcsin x 4 ln x C ;

1
x
dx 2e tgx C ;
2
cos x

5
5
d) I 4 cos x
dx 4sin x arcsin x C .
2
3
3 1 x

c) I 2e x

- 209 -

4.

4 x
dx ;
x

a) I

e 2 x e x sin x
dx ;
ex

b) I

c) I

18 x 2 2
3x 1 dx ;

d) I

x 1 x x 1 dx .

Rezultat:

2
x x C ;
3
2x2 x
d) I
xC.
5

a) I e x cos x C ;

b) I 2 x

c) I 3 x 2 2 x C ;

Reiti sledee integrale metodom smene:

5.

a) I

5 2 x

dx ;

b) I

dx

3x 1 ;

c) I x 2 x3 3 dx ;

Reenje:

5 2 x t
1 8
1 t9
1
9

t
t

C 4 2x C ;
d

2
2 9
19
2dx dt
3x 1 t 1 dt 1
1
b) I
ln t C ln 3x 1 C
3
3dx dt 3 t 3
3
x3 3 t 1 2
1 t3
1

C x3 3 C .
d
c) I 2
t
t

3 3
9
3 x dx dt 3
a) I

6.

a) I

1 x

dx ;

b) I

1 x

2 2

dx ; c) I

2x 3
dx .
x 3x 1
2

Reenje:

1 x 2 t 1 dt
1
1
2
a) I
ln t C ln 1 x C ;
2
2
2 xdx dt 2 t
1 x 2 t 1 dt 1 2
1 1
1
C;
b) I
2 t dt C
2
2 t
2 1 x 2
2 xdx dt 2 t

- 210 -

 x 2 3x 1 t
dt
2
c) I
ln t C ln x 3x 1 C .
t
2 x 3 dx dt

7.

a) I x 2 x 3 9 dx ;

b) I x 3 x 3 dx ;

c) I

2 x
x

dx .

Reenje:
3

x3 9 t 1
1 12
1 2t 2
2
a) I 2
C
t dt t d t
3
3 3
9
3x dx dt 3

x3 9

x 3 t 3 , x t 3 3
3
3
6
3
b) I
t 3 3t dt 3 t 3t dt
2
dx 3t dt

7
4
t7
t4
3
9
3 3 C 3 x 2 3 x 2 C ;
4
7
4
7
2 x t
4
2 4
1

3
c) I dx
2 t dx t C 2 x C .
4
2
dt

2 x

8.

a) I e 2 x dx ;

b) I e x x 2 dx ;

c) I

ex
dx .
d) I x
e 1
Reenje:

2x t 1 t
1 t
1 2x
e dt e C e C ;
2
2
2dx dt 2

a) I

x 3 t
1 t
1 x3
e
t
e C;
d

2
3
3
3x dx dt

b) I

x t

t
t
c) I dx
2 e d t 2e C 2e
dt

2 x

- 211 -

C ;

dx ;

C ;
3

 ex 1 t
dt
x
ln t C ln e 1 C .
x
t
e dx d t

d) I

9.

ln 2 x
dx ;
a) I
x

b) I

x ln x ln(ln x) dx .

Reenje:

ln x t
ln 3 x
t3

2
t
t
C
a) I dx
d

C ;

3
3
t
d

b)

ln x t
ln t s
dt
ds

I dx
dt

ln s C ln ln t C ln ln ln x C
s
x dt t ln t t ds
Rezultate ovih integrala korisno je znati i koristiti u reavanju
sloenijih integrala. esto ih nazivamo polutablini integrali.

1 ax
e C , a 0;
a
1
1
c) sin axdx cos ax C , a 0 ; d) cos axdx sin ax C , a 0 .
a
a
a)

dx

bx a b ln bx a C , b 0 ;

b)

ax

dx

Reenje

bx a t
dx
1

1 dt 1
a)

1 ln t C ln bx a C , b 0 ;
bx a dx dt b t b
b
b

ax t
1 ax

1 t
ax
b) e dx
1 e dt e C ;
a
dx a dt a
primeri pod c) i d) se dokazuju istom smenom kao u predhodnom sluaju.

- 212 -

10.

e 1 dx ; b) I e
c) I sin 2 x cos 3 x dx .
x

a) I

e 2 x dx ;

Reenje
a) I e x x C ;

1 2 x
e C;
2
1
1
c) I cos 2 x sin 3 x C .
2
3

b) I e x

11.

x
c) I
sin 2 x

sin x
d) I
dx .
1 3cos x

a) I sin 3 x cos xdx ; b) I tgx dx ;

2

dx ;

Reenje:

sin x t
1 4
1 4
3
t dt t C sin x C ;
4
4
cos x dx dt
cos x t
sin x
dt
dx
b) I

t
cos x
sin x dx dt
1
ln t C ln cos x C ln
C ;
cos x
a) I

2 x 2 t 1 dt
1
1
2
2 ctgt C ctg2 x C ;
4
4
4 xdx dt 4 sin t

c) I

1 3cos x t
1 dt
1
1
ln t C ln 1 3cos x C ;
3 t
3
3
3sin xdx dt

d) I

12.

a) I sin 2 xdx ;

b) I cos4 xdx ;

Reenje
a) I

1
1
1
1 cos 2 x dx x sin 2 x C ;

2
2
2

- 213 -

2
1
1 cos 2 x
2
2
cos x dx 2 dx 4 1 2 cos 2 x cos 2 x dx
1
1 cos 4 x
1
1
1

1 2 cos 2 x
dx x sin 2 x x sin 4 x C
4
2
4
2
4

3
1
1
x sin 2 x sin 4 x C .
8
4
32
2

b) I

13.

a) I sin xdx ;

b) I sin x cos3 dx .

Reenje:

a) I sin 2 x sin xdx

cos x t

1 cos x sin xdx sin xdx dt

2

cos3 x
t3
C cos x
C;
3
3
sin x t
3
2
b) I sin 3 x 1 sin 2 x cos x dx
t 1 t dt
cos xdx dt
1 t 2 d t t

14.

t4 t6
sin 4 x sin 6 x
C

C.
4 6
4
6
a) I

dx

sin x ;

b) ) I

dx

arcsin x

1 x2

c) I

Reenje:

x
cos
dx
1
dx
2

a) I
dx
x
x
x
x
2 tg x cos 2 x
2sin cos
2sin cos 2
2
2
2
2
2
2
x

tg 2 t
x
dt

dx
ln t C ln tg C ;
dt
t
2

2 x
2 cos

- 214 -

1 x

ln

1 x
d x.
1 x

 arcsin x t
dt

b) I 1
ln t C ln arcsin x C ;

d x dt
t

2
1 x

1 x

ln

1
1 2
1 2 1 x
1 x
c) I
C .
t d t t C ln
2
x
2
4
4
1

d t
d x

1 x2
15.

a) I

dx
ex 1

b) I

arctg x
d x;
x 1 x

c) I

dx
x2 1

, x 1.

Reenje:
a)

e x 1 t 2 , e x t 2 1

dt

I x
2arctgt C 2arctg e x 1 C ;
2t d t 2
2
1 t
e d x 2t d t , d x

1 t2

x t
arctgt s
arctgt

dt dt
b) I d x
2

2
1 t
d t , d x 2t d t

1 t 2 d s
2 x

2
2
2 s d s s C arctg t C arctg 2 x C ;

c)

dx
dt
1

x
I

arcsin t C arcsin C

1
x
1
1 t2
x 2 1 2 2 d x d t
x

x
Dokazati

dx
1
x
arctg C a 0 .
2
x a
a
a
dx
x
b)
arcsin C a 0
a
a2 x2
a)

- 215 -

Reenje:
a)

dx
1
a2 x2 a2

t 1 dt
1
1
x

arctgt C arctg C

2
x 2 a
a 1 t
a
a
a
1 d x a d t
a
dx

b)

16.

t
dt
x

arcsin t C arcsin C

2
a
1 t 2
x
d x a d t
1
a

dx

1

a2 x2 a

a) I

dx

dx

7 5x

d) I

dx
;
e x

cos x d x
x
d x ; c) I
;
2
4 sin 2 x
x
e) I 4
d x.
x 2x2 5

b) I

Reenje:

1
dx
1 1
1
2
x

C
xC;
arctg
arctg

2 7 x2 2 7
7
7
14
2
2
2
2
2
x t 1 dt
1
1
x
b) I
arctg
arctg

C;
2
2
2
2 x d x d t 2 t 2 4

a) I

dx

7 2x

sin x t
dt
1
t
1
sin x
arctg C arctg
C ;

2
4t
2
2
2
2
cos x d x d t

c) I

ex t
dt
d) I x
arctgt C arctge x C ;
2
t 1
e d x d t
x2 t 1
dt
1
dt
x
d
e) I 4
x

2
2
2
x 2x 5
2 x d x d t 2 t 2t 5 2 t 1 4

1
t 1
1
x2 1
arctg
C arctg
C .
4
2
4
2

- 216 -

17.

a) I

c) I

dx

3 4x
3x 2
dx.
1 x6
2

b) I

cos x
2 sin 2 x

d x;

Reenje:

1
dx
1
2x
arcsin
C ;

2
2
2
3
3
2

x
2

sin x t

dt
sin x
t
arcsin
C arcsin
C ;
b) I

2
2
2
2t
cos x d x d t
x3 t
dt
c) I 2
arcsin t C arcsin x 3 C .

2
1 t
3 x d x d t
a) I

Dokazati

dx
x a
2

ln x x 2 a 2 C .

Reenje:
Oba integrala reavamo Ojlerovim smenama.

t 2 a2
t 2 a2
t 2 a2
2
2
,dx
d
t
,
a
t

2t
2t 2
2t
2
2
dx
1
t a
dt
2

d t ln t C ln x a 2 x 2 C .
2
2
2
2
t a
2t
t
a x
2t

a2 x2 t x x

18.

a) I

dx
9 4x

b) I

x3
x 4
2

d x ; c) I

dx
5 x 2 1

Reenje:
a) I

1
dx
1
9
1
1
ln x
x 2 C ln x
9 4 x2 C ;

2
2
4
2
2
9
x2
4
- 217 -

b)

x
I

2
x 4

d t 3ln x
c) I

x2 4 t 2
x
2
d
x
d
x
3ln
x
x
4

x2 4
x2 4
xd x t dt
3

x 2 4 t 3ln x x 2 4 C x 2 4 3ln x x 2 4 C

1
1
ln x x 2 C .
5
5

Dokazati:

d x 1 ln x a C .
a 2 2a x a

Reenje:

x dxa
2

1
1
dx
1

dx
x a x a 2a x a x a

1 ln x a ln x a C 1 ln x a C .
2a
2a x a
19.

a) I

dx

5 4x

b) I

dx
.
7

Reenje:

5
x
1
dx
1
1
2 C 1 ln 2 x 5 C ;

ln
a) I
4 5 x2 4
5
5
4 5
2x 5
2
x
4
2
2
b) I

20.

ln

2 7

a) I

x 7
C .
x 7
dx

17 2 x x

b) I

dx
;
2x 3

c) I

Reenje:
a) I

x 1 t
dx
dx

2
2
2 x 1 16
x 1 4 d x d t
- 218 -

dx
.
5x 6


b)

dt
1
t
1
x 1
arctg C arctg
C ;
2
t 4
4
4
4
4
2

x 1 t
dt
2
2
t
x 1
arctg
arctg

C
C
2
2
2
2
x 1 2 d x d t t 2 2
dx

c) I

21.

1 x 5
C .
ln
4 x 1

a) I

c) I

dx

27 x 6 x
ex
dx;
1 e x e2 x
2

b) I

d) I

dx
2x 6x 5
dx
2

1 4 ln x ln 2 x

Reenje:
a)

dx
36 x 3

x 3 t
dt
t
x3

arcsin C arcsin
C

2
6
6
36 t
d x d t

b)

1
2

dx
x 2 3x

5
2

1
dx
1
3
2 x2 6 x 5
ln

C
2
2
2
2
2
3 1
x
2 4

c)

ex t
dt
dt
dt
t u
I x

2
2
3
1 t t
2
e d x d t
1 3 d t d u
u
t
4
2 4
2

3
1
1
1 3
ln u u C ln t t C ln e x e 2 x e x 1 C
4
2
2
2 4
2

d)

ln x t
t 2
dt
dt
ln x 2

I d x

arcsin
C arcsin
C

2
2
5
5
1 4t t
5 t 2
x d t

- 219 -

Integrali oblika

R sin x, cos x dx , gde je R racionalna funkcija reavaju se

2t
1 t2
2dt
x
smenom tg t , gde je sin x
.
, cos x
, dx
2
2
1 t
1 t
1 t2
2
x
x
x
sin 2
1 tg 2
2
2
2
2 1 t ,
cos x
x
x
x 1 t2
cos 2 sin 2
1 tg 2
2
2
2
x
x
x
2sin cos
2tg
2
2
2 2t ,

sin x
x
x
x 1 t2
sin 2 cos 2
1 tg 2
2
2
2
x
x
dt
.
tg t , arctgt , dx 2
2
2
1 t2
cos 2

Izraunati integrale:
22.

dx

dx

a) I

sin x ;

b) I

cos x ;

c) I

1 sin x ;

dx

d) I

5 sin x 3cos x dx .

Reenje:

2dt
2
dt
x
a) I 1 t
ln t C ln tg C ;
2t
t
2
2
1 t

dx
dt
t
x t
x
b) I

ln tg C ln tg C ;
2

sin t
2

2 4
sin x dx dt
2

2
2
2
2
dt
dt
dt 2 2
c) I 1 t
2

C
C ;
2
x
2t
t

2
1
1
t

1

1
1 tg
1 t2
2

- 220 -

d) I

1
5

2t
1 t
3
2
1 t
1 t2
2

2dt
dt
dt
2

2
2
1 t
t t 4
1 15
t
4
2

1
x
2tg 1
t
2
2
2
1
2
t

2 C
2
arctg
arctg
arctg

C
C .
15
15
15
15
15
15
2
23.

a) I

sin x
1
dx
;b) I
dx ;c) I
dx .
1 sin x
5 4sin x 3cos x
cos x

35

Reenje:
2
t2
1
ln
C
t 2
4

1 t2

dt
1
a) I
dt
ln
2

4t
4
1 t2
3 5
1 t2

b) I x tgx

Integrali oblika

cos 2 x

24.

1
C ;
cos x

R(sin

2n

c) I

x
2
2
C
x
tg 2
2

tg

C .

x
2 tg
2

x, cos 2 m x) dx reavaju se smenom tgx t

1
t2
dt
2
,sin
, dx
x

2
2
1 t
1 t
1 t2

a) I

dx

1 3sin

x
dx
c) I
;
2
4 3cos x 5sin 2 x

b) I

4 cos

d) I

dx
;
x 9sin 2 x

dx

cos

Reenje:
a) I

1
1
dt
dt
dt

arctg 2tgx C ;
2
1
1 4t
4
3t
t2 2
1 t2
1
2
4
1 t

- 221 -

dt
1 t2

b) I

dt
1 3
3t
1
3tgx
arctg C arctg
C ;
2
4 9t
9 2
2
6
2

t
1
9
2
1 t
1 t2
dt
dt
1
1
1 t2
c) I
2
arctg 3t C arctg 3tgx C ;
2
3
5t
9t 1 3
3

4
2
2
1 t 1 t
dt
2
dx
1
1
d) I
1 t 2 1 t 2 dt t t 3 C tgx tg 3 x C .
4
cos x
3
3
1

2
1 t
4

Integrali oblika

dx

dt
.
1 t2

25.

a) I

R tgx dx reavaju se smenom tgx t

dx

1 2tg x ;

c) I ctg 3 x dx ;d) I
Reenje:

, x arctgt i

b) I tg 2 x dx ;

tgx ctgx

dx .

1
2
1
dt
x 2
a) I 1 t dt
ln 2tg x 1 ln cos 2 x C ;
2
1 2t
5
1 2t 1 t 5 5
t2
1

1 t 2 dt 1 1 t 2 dt t arctgt C tgx x C ;
1
c) I ctg 2 x ln sin x C ;
2
1 2
d) I tg x ctg 2 x 2 ln tgx C .
2
b) I

- 222 -

Reiti integrale metodom parcijalne integracije:

27.

c) I x 2

x
d) I
dx.
sin x

a) I xe x d x ;
x

b) I x sin x d x ;

dx;

Reenje:

u x , du d x
x ex ex d x x ex ex C ;
x
x
d v e d x , v e

a) I
b)

u x , du d x

I
x cos x cos x d x x cos x sin x C
d v sin x d x , v cos x
c)

u x , du d x

x 2 x
1
x 2 x 2 x

x
2
d
I
x

2 C
1 x
x

ln
2
ln
2
ln
2
ln 2
d
2
d
,
2
v
x
v

ln 2
d)

u x , du d x

cos x

I
dx
1
x ctgx ctgx d x x ctgx
sin x
d v sin 2 x d x , v ctgx
x ctgx ln sin x C .

28.

c) I x

a) I x 2 cos x d x ;
2

d) I x

b) I x 2 e x d x ;

x 2 e d x ;
2x

5 x 6 cos 2 x d x .

Reenje:

u x2 , d u 2x d x
2
2
a) I
x sin x 2 x sin x d x x sin x 2 J
d v cos x d x , v sin x
u x , du d x

J
x cos x cos x d x x cos x sin x
d v sin x d x , v cos x
I x 2 sin x 2 x cos x 2sin x C ;
Napomena:
U ovakvim primerima parcijalna integracija se ponavlja onoliko puta koliki je stepen
polinoma.
- 223 -

 u x 2 , d u 2 x d x
x
2 x
2 x
b) I
x e 2 xe d x x e 2 J
x
x
d v e d x , v e
J xe x e x , I x 2 e x 2 xe x 2e x C ;
c)

u x 2 x 2 , d u 2 x 1 d x
1

1 2
2x
2x
I
x x 2 e 2 x 1 e d x
1 2x
2x
2
dv e d x , v e
2

2
1
1
x 2 x 2 e2 x J ;
2
2

2 x 1 u , d u 2 d x
1
1 2x

1
2x
2x
2x
J
1 2 x 2 x 1 e e d x 2 x 1 e e
2x
2
2
d v e d x , v 2 e 2
1
1
1
1
I x 2 x 2 e2 x 2 x 1 e 2 x e 2 x C x 2 2 e 2 x C ;
2
4
4
2
1
1
d) I 2 x 2 10 x 11 sin 2 x 2 x 5 cos 2 x C .
4
4

29.

c) I arcsin x d x ;
a) I ln x d x ;

d) I ln x

b) I arctg x d x ;
2

1 d x .

Reenje:

1
u ln x , d u d x
a) I
x x ln x x d x x ln x x C ;
x
d v d x , v x
b)

dx

x
1
u arctg x , d u

I
d x x arctg x ln x 2 1 C
1 x 2 x arctg x
2
1 x
2
d v d x , v x

dx

u arcsin x , d u
x

c) I
d x x arcsin x J
1 x 2 x arcsin x
1 x2
dv d x , v x

- 224 -

1
1 x2 t
1 12
2
d

1 x2 C
J
t
t
t

2
2 x d x d t

I x arcsin x 1 x 2 C ;
2x

2
d x
x2
u ln x 1 , d u 2
2
dx
d) I
x 1 x ln x 1 2 2
x 1

dv d x , v x

x ln x 2 1 2 1 2 d x x ln x 2 1 2 x 2 arctg x C .
x 1

30.

a) I e x sin x d x ;

b) I e x cos x d x ;

Reenje:
a)

u ex , d u ex d x
x
x
I e x sin x d x
e cos x e cos x d x
d v sin x d x , v cos x
x
u e , d u ex d x
x
x
x

e cos x e sin x e sin x d x

d v cos x d x , v sin x
e x cos x e x sin x I
1
2 I e x cos x e x sin x C I e x sin x cos x C ;
2
1 x
b) I
e sin x cos x C ;
2

31.

c) I x arcsin x d x ;

a) I x arctg x d x ;

arctgx

x
d) I x e

b) I

3 x2

- 225 -

dx;

d x.

Reenje:
a)

u arctgx , d u 1 x 2 d x x 2
x2
1
I
x

arctg
dx

2
2 1 x2
dv xd x , v x
2

2
2
x
x2
1
1
1
1
arctgx 1

d
arctgx x arctgx C
x
2
2
2 1 x
2
2
2
1
x 2 1 arctgx x C ;
2

b)

dx

u arctgx , d u
arctgx
dx
arctgx
x

1
1 x 2

I
dx

2
2
x
x
x 1 x
x 1 x
dv d x , v 1

x2
x

x
arctgx
1
arctgx
ln x ln 1 x 2 C
ln
C ;
x
x
2
1 x2

1
2 x 2 1 arcsin x x 1 x 2 C ;

4
x 2 1 x2
e C.
d)
2

c)

32.

a) I

1 x2 d x ;

c) I x ln x 2 1 d x ;

b) I

d) I

ln 2 x
x2 d x .

x2 a2 d x ;

Reenje:

xd x

2
u 1 x , d u
a) I
1 x2
dv d x , v x

x2 d x

2
x
x

1 x2

2
x2 1
x 1 1
1
x 1 x2

d x x 1 x2
d x
2
1 x2
1 x2
1 x

- 226 -

 x 1 x 2 1 x 2 d x ln x 1 x 2 x 1 x 2 I ln x 1 x 2
2 I x 1 x 2 ln x 1 x 2 I

x
1
1 x 2 ln x 1 x 2 C ;
2
2

x 2
a2
x a 2 ln x x 2 a 2 C ;
2
2
1
1
c) I x 2 1 ln x 2 1 x 2 C ;
2
2
1
d) I ln 2 x 2 ln x 2 C .
x
b)

33.

a) I e
c)

dx;

ln x
dx;
x2

1
x

b) I

d) I

dx;

x arcsin x
1 x2

dx.

Reenje:

x t , x t 2
t
t
t
2 te d t 2 te e C 2e
d x 2t d t

a) I

x 1 C ;

b)

1
1

1
1
1
du 2 d x
u x ,

1
x
x
x
x
1 e
e
e
e

x
d
I 2 dx
x
e

C ;
1
1

1
x x
x
x
x

ex
ex
x
d v x 2 d x , v x 2 d x e

1
x

c) I

ln x 1
C ;
x
x

dx

u arcsin x , d u

2
1 x
d) I x arcsin x d x

1 x2
x
2
v
1 x 2 d x , v 1 x

1 x 2 arcsin x d x 1 x 2 arcsin x x C .

- 227 -

Reiti integrale racionalne funkcije:

34.

a) I

Reenje:

x4 2
x2 1 d x ;

b) I

x3
x3dx.

3
x3

d
x

x 3arctgx C ;

x2 1
3
27
x3
x2

b) I x 2 3 x 9
d
3
x

9 x 27 ln x 3 C .

x3
3
2

a) I x 2 1

35.

x3
dx;
3
x
x 1
dx ;
c) I
x x 3 x 2

a) I

x2

b) I

x( x 1)( x 1) d x ;

d) I

x 2 x 3

dx.

Reenje:
a)

x3
x3
A
B
C

3
x x x x 1 x 1 x x 1 x 1

x 3 A x 2 1 Bx x 1 Cx x 1
x 0 A3
x 1 C 1
x 1 B 2
2
1
3
I

dx
x x 1 x 1
3ln x 2 ln x 1 ln x 1 C ln

x3

x 1 x 1

C ;

x2
A
B
C

x ( x 1)( x 1) x x 1 x 1
3
1
A 2, B , C
2
2
1 1
3
1
2 3 1
I

2 ln x ln x 1 ln x 1 C
2
2
x 2 x 1 2 x 1

b)

- 228 -

x 1 x 1

ln

x2

C ;

1
4
1
ln x 3 ln x 2 C ;
6
15
10
d) I 2 ln x 2 3ln x 3 C .
c) I ln x

a) I

36.

x2
dx;
2x2

b) I

dx
dx
; c) I 2
.
6x 5
x 6 x 13

Reenje:
a) I

1
x2
1 x5
1
x3
ln
C ; b) I ln
C ; c) I arctg
C.
x
x
4 x 1
2
2

2x 1
dx ;
a) I 3
x 4x2 4x
3x 2
dx ;
c) I
2
x x 1

37.

x2 2
b) I
dx ;
( x 2)( x 1)3
dx
d) I
.
2
3
x x 1

Reenje:
a)

2x 1
2x 1
A
B
C

2
2
x 4x 4x x x 2
x x 2 ( x 2) 2
3

2 x 1 A( x 2) 2 Bx( x 2) Cx
2 x 1 x2 A B x 4 A 2B C 4 A
1
1
3
, B ,C
4
4
2
1

1
3
I

2
dx
4
4
2
2(
2)
x
x
x

1
3
1
x
3

C ;
ln x ln x 2 x 1 2 C ln
4
2
4 x 2 2 x 2

x2 2
A
B
C
D

3
2
( x 2)( x 1)
x 2 x 1 ( x 1) ( x 1)3
2
2
5
A , B , C , D 3
9
9
3

b)

- 229 -


2
2
5
3
I

2
3
dx
9 x 2 9 x 1 3( x 1) ( x 1)
2 x 1
5
3
ln

C ;
9 x 2 3( x 1) 2( x 1) 2
x
4x 3

C ;
c) I 2 ln
x 1 2 x 12
d) I

38.

1
2
1
x

3ln
C.
2
x x 1
x 1
2x

a) I
c) I

dx

1 x 1 x ; b) I x
2

dx
;
1

x2 2x 1
x 1 x 2 x 2 1 dx .

Reenje:
a)

1
A
Bx C

2
1 x 1 x 1 x 1 x 2

1
1
, B
2
2
1 dx 1 x 1
1 dx 1
1 dx
x

I
dx
dx
2
2
2 1 x 2 1 x
2 1 x 2 1 x
2 1 x2
1
1
1
ln 1 x ln 1 x 2 arctgx C ;
2
4
2
AC

b)

1
A
Bx C

2
x 1 x 1 x x 1
1
1
2
A , B ,C
3
3
3
1 dx 1
x2
1
1
I
2
dx ln x 3 I1
3 x 1 3 x x 1
3
3
3

- 230 -

3
1
t
x t
2 dt
I1
dx 2
2
3
2
1 3 dx dt

x
4
2 4

t
dt
t
3
1
3 3 2

dt
dt ln t 2
arctg 3 C
3
2 2 3
2
4 2 3
2
2
t
t
4
4
1
3
2x 1
ln x 2 x 1
arctg
C
2
3
3
x2

1
1
3
2x 1
arctg
I ln x 1 ln x 2 x 1
C ;
3
6
3
3
1
c) I ln x 1 3ln x ln x 2 1 C .
x
39.

3x 2 2 x 1
a) I
dx ;
x 1 x 2 1
c) I

b) I

3x
dx ;
1

dx
.
2
1

xx

Reenje:

1
ln x 2 1 3arctgx C ;
2
1
2x 1
b) I ln x 1 ln x 2 x 1 3 arctg
C ;
2
3
x
C .
c) I
2
x2 1
a) I 2 ln x 1

40.

a) I

c) I

dx

x 1

x 3

x 1

b) I

1 3 x 1
1 3 x 1 dx .

- 231 -

2x 3
dx ;
x

Reenje:

x3

x 1 t

1
1 34

1 dt
4
t
dt
t
a) I

C
dx
1 4 4 t3 4

dt
2
4
x 1

x3
C;
x 1

b)

t2 3
t2
t2 3 3
3
2 x 3 t, x

I
dt 2 2
dt 2 1 2
2 2 2
dt
t 3
t 3
t 3

dx t dt

1
t 3
2 t 3
ln
C 2 2 x 3 3 ln

2
3
3
t

2x 3 3
C;
2x 3 3

c)

x 1 t3
1 t t 2 dt 3 t 3 t 2 dt

I
3

t 1
2
1 t
dx 3t dt

t3 2

3 t 2 2t 2

dt
3
t 2t 2 ln t 1 C

t 1

1 x 3( 3 x 1) 2 6 3 x 1 6 ln

x 1 1 C

- 232 -

6.2. ODREENI INTEGRALI

Kao to smo ve naglasili, pojam integrala istorijski je vezan sa problemom merenja
povrine dela ravni ogranienog nekom krivom linijom. Iz tog razloga u definisanje
odreenog integrala moe da se krene od pojma krivolinijskog trapeza i
izraunavanja njegove povrine.

6.2.1. POVRINA KRIVOLINIJSKOG TRAPEZA

Neka je funkcija f x nenegativna, neprekida i ograniena na intervalu a, b .
Krivolinijski trapez predstavlja figuru ogranienu osom Ox , grafikom funkcije f x na
intervalu a, b i pravama x a , x b .

y f x

xa

xb

Da bi se izraunala njegova povrina, podeli se interval a, b na n proizvoljnih

delova takama a x0 x1 xn 1 xn b , tako da je

x1 x0 x1 , x2 x1 x2 , , xn xn 1 xn .

U svakom intervalu xi 1 , xi , i 1, , n izabere se proizvoljna taku i i formiraju

proizvodi xi f i . Ovaj proizvod predstavlja povrinu bilo kog pravougaonika
stranica xi i f i .
Zbir povrina svih ovako dobijenih pravougaonika:
n

S n f 1 x1 f 2 x2 f n xn f i xi .
i 1

- 233 -

y f x

f 1

a x0

b xn

1 x1

Ako postoji granina vrednost, nezavisno od podele intervala a, b na n delova i

izbora taaka

i , tj.

f x f x dx

lim Sn lim

max xi 0
n

max xi 0
i 1
n

onda je ona je povrina krivolinijskog trapeza

6.2.2. DEFINICIJA ODREENOG INTEGRALA

Neka je funkcija f x definisana i ograniena na intervalu

a, b .

Neka se

interval a, b podeli takama a x0 x1 xn 1 xn b na n delova takvih

da je x1 x0 x1 , x2 x1 x2 , , xn xn 1 xn .
U svakom intervalu xi 1 , xi , i 1, , n izabere se proizvoljna taka i i formira
suma S n f 1 x1 f 2 x2 f n xn

f x .
i 1

Ovaj zbir zove se integralna suma funkcije f x na intervalu a, b .

Ako postoji granina vrednost

lim S n lim

max xi 0
n

f x

max xi 0
i 1
n

I,

ona se zove odreeni integral funkcije f x na intervalu a, b .

- 234 -

 Odreeni integral funkcije f x simboliki obeleava se sa

b

I f x dx .
a

Funkcija f x se zove podintegralna funkcija.

Broj a je donja, a broj b gornja granica integrala.
Primer:

Izraunati povinu ogranienu grafikom funkcuje f x x na intervalu a, b i

ordinatama f a i f b , a 0, b 0 .

Reenje:

ba
.
n
Zbir povrina svih pravougaonika ije su osnovice x , a visine redom a x ,
a 2x ,
, a nx je
Podelimo interval a, b na n jednakih delova, x

Sn x a x x a 2x x a nx x na x 1 2 3 n

n n 1
x na x 1 2 3 n x na x

n n 1 b a
2 n 1
b a n n 1

b a a b a
na

2
n
2
2n
n
2

xna x 2

b2 a 2
2 n 1
.
S lim S n lim b a a b a

n
n
2n
2

b2 a 2
Po definiciji odreenog integrala imamo da je P x dx
.
2
a
b

- 235 -

Ovaj primer pokazuje koliko je sloeno izraunavati odreeni integral koristei pojam
integralne sume ak i kod najjednostavnijih funkcija.

6.2.3. OSNOVNE TEOREME VEZANE ZA ODREENI INTEGRAL

Ako funkcija f x na intervalu a, b ima odreeni integral, ona na tom intervalu
integrabilna.

Neprekidna funkcija f x na intervalu a, b je integrabilna na tom intervalu.

Integrabilna funkcija na intervalu a, b mora biti ograniena na tom intervalu.
(obrnuto ne vai).

Ograniena funkcija na intervalu a, b sa konanim brojem prekida je integrabilna

na tom intervalu.
Ako je funkcija f x nenegativna i integrabilna, onda izraz

f x dx
a

predstavlja povrinu ogranienu lukom krive, x-osom i pravama x a i x b .

6.2.4. OSNOVNE OSOBINE ODREENOG INTEGRALA

Navodimo osnovne osobine bez dokaza
a

f x dx 0 ;
a

f x dx f x dx ;
b

C f x dx C f x dx

C const ;

f x g x dx f x dx g x dx ;

Ako taka c pripada intervalu a, b tj. a c b , tada vai

b

f x dx f x dx f x dx .

- 236 -

6.2.5. VEZA ODREENOG I NEODREENOG INTEGRALA

NJUTN-LAJBNICOVA FORMULA
Njutn i Lajbnic su dokazali da postoji veza izmeu odreenog i neodreenog
integrala. Na taj nain dobijena je opta metoda za reavanje odreenih integrala i
mogunost njihove primene u razliitim oblastima nauke i prakse.
Ako je funkcija f ( x) neprekidna na intervalu a, b , a F ( x) njena primitivna
funkcija, tj F ( x) f ( x) tada je
b

f x dx F x a F b F a .
b

Dokaz:
Neka je F1 ( x ) takoe primitivana funkcija funkcije f ( x) , takva da je
x

F1 x f x dx , x a , b .
a

Kako su F ( x) i F1 ( x ) dve primitivne funkcije iste funkcije, one se razlikuju za neku

konstantu C, pa je
x

F x f x dx C .
a

Za x a dobija se F a

f x dx C 0 C C , ime je odreena konstanta

a

C, pa je F x

f x dx F a .
a

Neka je sada x b a . Iz predhodne relacije dobija se

b

F b f x dx F a , odnosno
a

f x dx F b F a .
a

Primer:

I sin x dx cos x
0

cos cos 0 1 .
2

- 237 -

6.2.6. METODE REAVANJA ODREENOG INTEGRALA

METODA SMENE
Neka je f x sloena, neprekidna funkcija na intervalu a, b . Neka se uvede
smena x g t . Ako funkcija g t ima neprekidan izvod na intervalu ,
gde je g a , g b i inverznu funkciju, tada je

f x dx f g t g t dt
a

Uvoenjem smene x g t menjaju se granice integracije.

Ako su polazne granice integracije bile a i b , onda su nove granice g 1 a i

g 1 b .
Primer:

dx

dt , 6
arcsin x t ,

t2
arcsin x

1 x2
I
dx
t
dt

2
1 x2
0
x 0, t 0; x 1 , t 0
2
6

1
2

6
0

2
72

METODA PARCIJALNE INTEGRACIJE

Ako su u x i v x diferencijabilne funkcije na intervalu a, b , a vdu je
integrabilna, tada je
b

u x dv x u x v x a v x du x .
b

Dokaz je slian kao kod pravila za neodreene integrale.

Primer:

I x sin xdx x cos x cos x dx cos sin x .

0

- 238 -

6.3. NESVOJSTVENI INTEGRALI

Integrali kod kojih granice integracije nisu konane ili podintegralna funkcija nije
ograniena na intervalu a, b , nazivaju se nesvojstveni integrali.

6.3.1. INTEGRALI SA BESKONANIM GRANICAMA

Neka je funkcija f x neprekidna na intervalu a, .
t

Ako postoji granina vrednost lim

f x dx , onda se ona naziva nesvojstvenim

a

integralom funkcije f x na intervalu a, , tj.

f x dx lim f x dx .
t

Ako je ova granina vrednost konana, nesvojstveni integral konvregira, inae divergira.
Analogno se definie nesvojstveni integral funkcije f x na intervalu ,b , tj.
b

f x dx lim f x dx .
t

Ako su obe granice integracije beskonane tada je

f x dx f x dx f x dx .

Primer:

Izraunati integral I

dx
.
x3

dx
1
lim

3
t
t 2 x 2
x

I lim

t
1

1 1
1
lim
.
2
a 2t
2 2

Primer:

I xe x dx
2

- 239 -

dt
2
x t , x dx

2
a
a2

1
1
x2
I lim xe dx x 0 , t 0 lim e t dt lim e t
a
a
2 a
0
0
x a , t a2 2

2
1
1
lim e a 1
a

2
2

a2
0

6.3.2. INTEGRALI NEOGRANIENIH FUNKCIJA

Neka je y f x neprekidna funkcija na intervalu

a, b

i f x za

xa.
b

Ako postoji granina vrednost lim

0

f x dx, 0 ,

onda se ona naziva

nesvojstvenim integralom funkcije f x na intervalu a, b , tj

b

f x dx lim
f x dx .

Neka je y f x neprekidna funkcija na intervalu

a, b

i f x za

xb.
b

Ako postoji granina vrednost lim

0

f x dx, 0 ,

onda se ona naziva

nesvojstvenim integralom funkcije f x na intervalu a, b , tj

b

f x dx lim
f x dx .

Neka je funkcija y f x neograniena u okolini take c a, b . Tada se

nesvojstveni integral definie sa
c

f x dx lim
f x dx lim
f x dx, 0 .

- 240 -

Primer:
1

Izaunati integral I

dx
.
x

dx
lim 2 x
x 0

I lim
0

2 lim 1 2 .
0

Primer:
2

I
1

dx
x ln x
dx

ln 2
dt
dx
ln x t ,

x
lim
0
x ln x

x 1 , t 0; x 2 , t ln 2

I lim

lim ln t

ln 2

lim ln ln 2 ln ;

ZADACI
Primenom Njutn Lajbnicove formule izraunati sledee integrale:

27

1.

a) I

dx
;
3
x

b) I

dx
0 x 2 ;

b) I tgx

27

cos x

1
3

sin x dx ;
x

d) I 1 e 4 dx .

3 32
a) I x dx x
2
8

Reenje:
27

cos

c) I

tg

x
3

27

3
2

8 152 ;
2

27

tg cos cos 2tg 2 ;
4
4
4
4
4

- 241 -

3
;
2

c) I ln

d) I 4e .

dx
1 x
1 x 2 x 1 ; c) I 4 x dx .
2

a) I

2.

b) I

1 x dx ;

Reenje:
a)
2
1 x t , x t 2 1 , dx 2tdt
2
1 x dx
2 t dt
1
x 0 , t 1, x 3 , t 2

I
0

2
t3
3

2
1

2
14
8 1
3
3

b)
1
x 1 t 2 , dx 2t dt
1
dx
2t
2t 2 2

dt 2
dt
2
t 2t 1
x 1 , t 0; x 2 , t 1 0 t 2t 1
1 x 2 x 1
0
1
1
1
2t 2
2 1
dt
dt 2
2
ln t 2 1 2t
ln 4 1.
2
0
t 2t 1
t 1 0
0
0 t 1
2

c) I 7 .

dx
b) I
;
x ln x
2

a) I sin xdx ;

3.

c) I

dx

4 x

Reenje

cos x t , sin xdx dt

2
2

a) I sin 2 x sin x dx 1 cos 2 x sin xdx x 0 , t cos 0 1

0
0

x , t cos 0

2
2

t3
2
1 t dt 1 t dt t 0
;
30 3
1
0
2

- 242 -

dx

ln x t , x dt

1 dt
b) I x 2 , t ln 2
ln t
x e , t 1
ln 2 t

c) I

1
ln 2

ln1 ln ln 2 ln ln 2 ;

ln 3

4.

a) I

ln 2

e
2x

dx ;

dx

cos x 1 tgx

b) I

c) I

arctgx

1 x

Reenje:

e x t , e x dx dt 3
dt
1 t 1

ln
a) I x ln 2 , t 2 2
x ln 3 , t 3 2 t 1 2 t 1

3
2

1 1
1 1 3
ln ln ln ;
2 2
3 2 2

b)

dx

tgx t , cos 2 x dt

x , t 1; x , t 3

4
3

dt

t 1
1

1
t 1

3
1

1 2 3
1


2
3 1 2
c) I

2
32

.
r

5.

a) I

ln 5

r 2 x 2 dx .

b) I

ex ex 1
dx ;
ex 3

ln 2

c) I

e x 1 dx ;

d) I sin 2 x cos 2 x dx .
0

- 243 -

dx .

Reenje:
a)

x r sin t , dx r cos t dt
2

22
2
2 1 cos 2t

cos

I
r
t
dt
r

0
0 2 dt

0
,

0,
;

x
t
x
r
t

r2 1

I t sin 2 x
2 2

2
0

b) I 4 ;

r 2

4
c) I 2

d) I

16

a) I xe x dx ;

6.

c) I x 2 sin 3 x dx ,

b) I x cos x dx ;
0

Reenje:

u x , du dx

xe x
x
x
dv e dx , v e

a) I

1
0

e x dx xe x
0

1
0

ex

1
0

1;

b)

2
2
u x , du dx

I
x sin x sin xdx x sin x 0 cos x
dv cos xdx , v sin x
0
0
2

2
0

1;

u x 2 , du 2 xdx

2
1 2
22

c) I
x cos 3x 0 x cos 3x dx
1
3
30
dv sin 3 x dx , v cos 3 x
3

u x , du dx

2
2
2
12

1
x cos 3 x dx
1
x sin 3 x 0 sin 3 x dx
30
30
dv cos 3 x dx , v 3 sin 3x 3

1
cos 3 x
6 9

2
0

1
.
6 9

- 244 -

7.

a) I x3 ln x dx ; b) I x3 arctgxdx ; c) I arcsin xdx .

1

Reenje:

dx

e
u ln x , du x x 4
e
e
x4
x4
1 3

x
dx

ln
ln
a) I
4
1
1
4 1
4
16
dv x3 dx , v x 4

3e4 1
;
16

dx

4
u arctgx , du 1 x 2 x 4
1
1
x4

I
arctgx
dx
b)

4
0

4
4
1
x
x
2
dv x 3 dx , v

1
1
1 x3
1
dx
x2 1

x arctgx .
2
16 4 2
1 x
16 4 3
0 6

c) I

1.

8.

dx
;
a) I
2 x x 1

b) I

x
2

dx
x 1
2

c) I

dx

x ln

Reenje

x 1 t 2 ; dx 2tdt
dx

a) I lim

alim
a x x 1

2
x 2, t 1; x a, t a 1
a

a 1

2 lim

dt
2 lim arctgt
a
t 1
2

a 1
1

a 1

2tdt
2
1

t t
1

2 lim arctg a 1 arctg1

a

1
1
1

t , 2 dx dt
a

dx
dt
x

lim
b) I lim

2
a
a
1 t2
1
2 x x 1
x 2 , t 1 ; x a, t 1
2

2
a
a

- 245 -


lim arcsin t
a

1
c) I
.
ln 2

9.

a) I

lim arcsin 1 arcsin 1 .

1
a
2 6
a

2
1
a

ln 2 xdx
;
x2

b) I

2x

1 x2

dx .

Reenje:
a

ln 2 x
a) I lim 2 dx
a
x
1
2 ln x

u ln 2 x , du
dx
a

ln x
ln 2 x a
ln x

2
I1 2 dx
dx

1
1
dx
x
x
x
1
1
dv

,v
x2
x

u ln x , du x dx
ln x a a l

ln 2 x a

2 dx
2

1
x 1
x
1
x

dv dx , v 1
2
x
x

ln 2 x a
ln 2 a
ln a 2
ln x a 1 a

2
2.

1
1
1
x
x
a
a
a
x
ln 2 a

ln a 2
2
2 2 .
I lim I1 lim
a
a
a
a
a

2
ln a L
2 ln a
2
ln a L
1
Zato to je lim
lim
lim 0 i lim
lim 0 .
a
a
a a
a a
a a
a
a
1
b) I .
2

10.

a) I e x sin xdx
0

b) I

cos x dx .

- 246 -

Reenje:
a) I

1
;
2

b) I

1
.
2
1

11.

ex
b) I 3 dx .
x
1

dx
a) I 2 ;
x
1

Reenje

dx
dx
1
lim 2 lim
2

0
0
x 0 x
x
1

a) I lim

1
lim 1
0
x

1
1

lim 1 lim 1 ;
0

0
b)

1
1
1

t , dt 2 dx

x
x
tet dt
c) I lim 3 dx
lim

0
0
x
1
1
x 1 , t 1; x , t 1

1
x

lim tet et
0

1
1 1
1 1
2
e e ;
1
e e
e

1
t L
1
1
t

zato to je lim e t lim te lim t lim t 0 i lim e 0 .

t e
t e
0
0

- 247 -

6.4. PRIMENE INTEGRALNOG RAUNA

6.4.1. IZRAUNAVANJE POVRINA RAVNIH FIGURA

Ako je f x neprekidna i nenegativna funkcija na intervalu a, b , onda

povrina ograniena osom x , grafikom funkcije f x , pravama x a i x b
b

iznosi P

f x dx .
a

y f x

xa

xb

Ako je funkcija f x na intervalu a, b negativna onda je

b

P f x dx
a

f x dx
a

xa

xb

y f x

Ako funkcija f x na intervalu a, b menja znak onda se povrina koju ova

funkcija obrazuje sa x osom i pravama x a i x b dobija tako to se interval

- 248 -

podeli na podintervale u kojima je f x 0 i na podintervale u kojima je

f x 0 . Povrina e biti zbir vrednosti integrala

c

P f x dx
a

f x dx f x dx
d

ili
c

P f x dx f x dx f x dx .
y f
xa

xc

x
xd

xb

Ako je oblast ograniena graficima neprekidnih funkcija

f x i g x ,

f x g x na intervalu a, b i pravama x a i x b , tada je povrina

razlika povrina dva krivolinijska trapeza, tj.
b

P f x dx g x dx f x g x dx .

y f x

xa

y g x
xb

- 249 -

Primer:
Izraunati povrinu ogranienu linijama y cos x , x 0 i x .

y cos x

P cos x dx cos x dx sin x sin x

0

sin

sin 0 sin sin

6.4.2. IZRAUNAVANJE ZAPREMINA OBRTNIH TELA

Neka je funkcija f x neprekidna i stalnog znaka na intervalu a, b .
Zapremini obrtnog tela koje nastaje rotacijom grafika funkcije oko x ose je:
b

V f 2 x dx .
a

Dokaz:

xk

- 250 -

2.

Ako se interval a, b podeli takama a x1 , x2 , x3 , , xn b na n delova, tada

svaki od upisanih pravougaonika ima osnovicu xk xk 1 xk i visinu

yk f xk , k 1, 2, n .
Pri obrtanju pravougaonika oko x ose obrazuje po jedan valjak zapremine

Vk yk 2 xk
gde je yk poluprenik osnove valjka , xk njegova visina.
Zbir zapremina svih tih valjaka je
n

y
k 1

xk .

2
k

Zapremina obrtnog tela jednaka je sledeoj graninoj vrednosti

V lim

yk 2 xk f 2 x dx .

max xk 0
k 1
n

Zapremina obrtnog tela koje se dobije rotacijom grafikom funkcije oko y ose dobija
se po obrascu
d

V x 2 y dy .
c

Primer:
Izraunati zapreminu lopte poluprenika r .

x2 y 2 r 2

Lopta se dobija rotacijom kruga jednaine x 2 y 2 r 2 oko x - ose.

r

V 2 y dx 2 r 2 x 2 dx 2 r 2 x x3
r

- 251 -

4 3
r.
3

6.4.3. DUINA LUKA KRIVE

Neka je f x neprekidna funkcija, sa neprekidanim izvodom f x , na intervalu a, b

Duina luka krive je:

b

l 1 f x dx .
2

Obrazac se daje bez dokaza.

Izraunati duinu luka krive y

x 5x
5 32

x ,
3
3

l 1
0

5
1
xdx
4
20

y'

x 5x
, x [0,1] .
3

5 3 12
5
x
x,
3 2
2

4 5 x t 2
3
1 3

1 2
4 5 xdx
2 t dt t
15
dx tdt 5 2
5

- 252 -

3
2

19
.
15

ZADACI
Izraunati povrinu koju zaklapaju grafici datih krivih:
1.
y x 4 i y 16 x 2 .
Reenje
Apscise presenih taaka grafika funkcija dobijaju se reavanjem sistema jednaina:
2

x 4

16 x 2 i iznose x 0 x 4 .
16

y x 4

y 16 x 2
4

Traena povrina iznosi:

4

P 16 x x 4
2

2.

x3
64
dx 2 4 x x dx 2 2 x 2 .
3 0 3

0
4

x2
1
i y 2
.
2
x 1

Reenje
Apscise presenih taaka grafika funkcija su: x 1 .

y x2
1

1
x 1
2

Traena povrina iznosi:

1

1
1
1
x2
x2
1
1

P 2
dx 2 2
dx 2 arctgx x3
x 1 2
x 1 2
6 0 2 3

0
1
1

- 253 -

y x2 2 i y x .

3.

Reenje
Apscise presenih taaka grafika funkcija su x 2 x 1 .

y 2 x2

yx

1
Traena povrina iznosi:
1

x3
x2
9
P ( x 2)dx xdx 2 x .
2 2 2
3
2
2
1

y x2 i y x

4.

Reenje
Apscise presenih taaka , uz uslov x 0 , su: x 0 x 1 .

y x

y x2
x0
1

2 3 x3
1
x x dx x 2 .
3 0 3
3

5.

y x2 i y 2 x2 .

x 1

Reenje
1

8
x3
P 2 x x dx 2 2 x x dx 4 1 x dx 4 x .
3 0 3

0
0
1
1

- 254 -

y x2 5x 4 i y x 1

6.

Reenje
5

P x 1 x 2 5 x 4 dx x 2 6 x 5 dx
1

32
3

Odrediti povrinu ogranienu parabolom y x 2 2 x 3, njenom

7.

tangentom u taki M 2, y i y - osom.

Reenje:
Kako taka M 2, y pripada paraboli, bie y 5 .

y 2 x 2 , pa je k y 2 6 . Jednaina tangente parabole u taki

M 2, 5 glasi y 5 6 x 2 ili y 7 6 x .

x2
y x2 2x3
y 5
Traena povrina iznosi:
2

P 7 6 x x 2 2 x 3 dx x 2 4 x 4 dx x 2 dx
0

- 255 -

8
3

8.

Izraunati povrinu figure ograniene grafikom funkcije y

ln x
x

nad

odsekom 1, e 2 .
Reenje:

ln x
x

x 1

x e2

Traena povrina iznosi

dx

u ln x , du

1
x
ln x

P
dx
x 2 ln x
1

x
1
dv dx , v 2 x 2

e2

9.

e2

1
1

x 2 dx 4e 4 x 2

e2

e2

Odrediti povrinu koja je ograniena lukom krive y e x , njenom asimptotom

i tangentom u taki M 1, y0 .

Reenje:

1
e, pa jednaina tangente date krive u
Koordinata y0 take M je y0 e

taki M 1, e glasi y e y 1 x 1 . Kako je y e x , y 1 e,

pa je y ex traena jednaina tangente. Asimptota je x osa.

y ex

ex
- 256 -

x
e dx ex dx lim

lim e x

a
1

x
2

x
e dx ex dx

lim e a e
a

e e
.
2 2

Izraunati povrinu ogranienu krivim linijama :

16
.
3
Reenje: P 36 .
7
Reenje: P .
3
Reenje: P e 2 e 2 2 .

10.

y2 2x 1 i x y 1 0 .

Reenje: P

11.

y x 2 8 x 18 i y 2 x 2 18 .

12.

y 2 x2 i y x .

13.

y e x , y e x i x 2 .

14.

x2 1
, y x 1
y
2

Reenje: P

15.

y sin 2 x , y 0 , x 0 , x .

Reenje: P

16.

17.

y 2 8x i 2x 3 y 8 0 .

18.

Izraunati povrinu ogranienu krivom y x 2 2 x 2, njenom tangentom u

3
i x y 4.
x

16
.
3

Reenje: P 4 3ln 3 .
Reenje: P

4
.
3

taki M 3, y i y - osom.
Reenje: P 9 .
19.

Izraunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko x - ose povri ograniene
linijama y x 2 i y

3 2
x 1.
4

Reenje:
Presene take grafika funkcija su reenja sistema y x 2 i y
da se date krive seku u takama A 2, 4 i B 2, 4 .

- 257 -

3 2
x 1 . Dobijamo
4

2
3 2 2

3
9

2 2
V 2 x 1 x dx 2 x 4 x 2 1 x 4 dx
4

16
2

0
0

7 x5 3 x3

3
32
7

2 x 4 x 2 1 dx 2 x .
16
2

16 5 2 3
0 5
0
2

3 2
x 1
4

20.

y x2

Odrediti zapreminu tela nastalog rotacijom oko y - ose povri ograniene

linijama y x 2 i y

3 2
x 1.
4

Reenje:

V V1 V2
4

V1 ydy
0

y2

4
0

8 .

4
4 y 2
y
dy

1

y
3
3 2

1
V1 V2 2 .
4

V2

21.

4
1

4 9
6 .
3 2

Izraunati zapreminu obrtnog tela koje se dobija kada povrina koju ine krive
y x 3 , y 8, x 0 , rotira oko y ose.

- 258 -

Reenje:

y x3

y8

3
V x y dy y dy
5
0
0
8

2
3

22.

96
.
5

Izraunati zapreminu obrtnog tela koje se dobija kada povrina koju ine krive
xy 4, x 2 , x 4, y 0 , rotira oko x ose.

Reenje
4

16
dx
1
dx 16 2 16
2
x
x
x
2
2

4
2

4 .

23.

Izraunati zapreminu obrtnog tela koje se dobija kada povrina koju ine krive
xy 3 , x y 4 , rotira oko x ose.
Reenje
Apscise presenih taka krivih su x 3 x 1 .

V V1 V2
2

V1 4 x dx 16 8 x x 2 dx
1

26

dx
3
V2 dx 9 2 6
x
x
1
1
8
V
3
3

- 259 -

24.

Izraunati zapreminu tela koje nastaje rotacijom oko x - ose krive linije

x 2 y 3 1 .
2

Reenje:
Data jednaina predstavlja krug sa centrom S 0,3 i poluprenikom r 1 . Iz nje je

y 3 1 x 2 , pa su y1 3 1 x 2 i y2 3 1 x 2 jednaine gornjeg i
donjeg polukruga tog kruga.
Telo koje nastaje rotacijom date krive je torus ija je zapremina

V y12 y2 2 dx 2 y12 y2 2 dx 2 3 1 x 2
0
0
1
1

24 1 x 2 dx 24
0

3 1 x2

dx
2

6 2 .

x2 y 3 1
2

25.
26.
27.
28.

y sin x , x 0 i x oko x ose.

Reenje: V

2
19
x 2 y 2 4 i y 2 3x 0 oko x ose.
Reenje: V
6
40
x 2 y 2 4 i y 2 3x 0 oko x ose.
Reenje: V
.
3
4
x2

, x 0 , x 1 , y 0 oko x ose. Reenje: V 1 2 ln .

y
2
5

x 4

- 260 -

Izraunati duinu luka sledeih krivih na zadatom intervalu.

29.

x2 1
ln x , za x [1, e]
4 2

Reenje:

f x y '

x 1 x2 1
,

2 2x
2x
2

x 2 1

1 y ' 1
2x

x 4 2x 2 1 x 2 1

,
2x
4x 2

e
e 1
x2 1
1
1
1 x2
l
dx x dx ln x e 2 1 .
2x
2 1
x
2 2
1 4
1
e

30.

Izraunati obim kruga x 2 y 2 r 2 .

Reenje:

y r 2 x 2 , y
r

l 4 1
0

31.

x
r 2 x2
r

x2
1
x
dx 4r
dx 4r arcsin
2
2
2
2
r x
r
r x
0

2r .

y ln sin x , x , .
3 2

Reenje:

1
1
,
cos x ctgx , 1 y2 1 ctg 2 x
sin x
sin 2 x

2dt
1
1
2
1
2
dx
dt
3 1
l
1 t
ln t
ln1 ln
ln 3 .
3
2t
t
3
2
sin x
3
3
3
2
3
3 1 t
3
y

- 261 -

y 2 ln 4 x 2 , x [0,1] .

32.

Reenje:
2

2
4x
4x 4 x
y' 2
, 1 y '2 1 2

,
2
x 4
x 4 x 4
1 2
1
x 4
8

x2 1

l 2
dx 1 2
dx x 8ln
0 1 ln 3 ..
x
4
x
4
x
2

0
0
2

33.

1
x x 2 1 ln( x x 2 1) , x [1, a 1], a 0
2

Reenje

y'

1 2
x 1
2

a 1

x
1
x2 1 ,

2
2
2
x 1 x x 1
x 1
a 1
x 2 a 1 a a 2

.
1 x 2 1dx x dx
2 1
2
1
x2

- 262 -

DIFERENCIJALNE
JEDNAINE

1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

2. DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA

- 263 -

- 264 -

7.
DIFERENCIJALNE JEDNAINE
Diferencijalnom jednainom naziva se jednaina koja izraava neku vezu izmeu
nezavisno promenljive, nepoznate funkcije i njenih izvoda:

F x, y, y, y, , y n 0 .
Najvii red izvoda u toj jednaini naziva se red te diferencijalne jednaine.
Ako se moe reiti po izvodu najvieg reda, diferencijalna jednaina n -tog reda
ima oblik

y n f x, y, y, y, , y n 1 .
Reenje diferencijalne jednaine je svaka funkcija koja identiki zadovoljava tu
jednainu.
Opte reenje (opti integral) diferencijalne jednaine n -tog reda je skup funkcija

y x, C1 , C2 , , Cn ,
odnosno

x, y, C1 , C2 , , Cn 0 ,
koji zavisi od n

parametara C1 , C2 , , Cn i koji identiki zadovoljava tu

diferencijalnu jednainu.
Partikularno reenje diferencijalne jednaine je svaka ona funkcija y y x koja se
dobija iz opteg reenja te jednaine za odgovarajue posebne vrednosti integracionih
konstanata.
Ako datu diferencijalnu jednainu identiki zadovoljava i funkcija y x koja nije
sadrana u njenom optem reenju (tj. ni za koje vrednosti integracionih konstanata ne
moe se dobiti iz njenog opteg reenja), tada se ova funkcija y x naziva singularno
reenje te jednaine.
- 265 -

7.1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

Diferencijalna jednaina prvog reda je jednainu koja izraava neku vezu izmeu
nezavisno promenljive, nepoznate funkcije i prvog izvoda te funkcije.

F x, y, y 0 ili y f x, y
Opte reenje te diferencijalne jednaine prvog reda je funkcija

y x, C ,
odnosno

x, y , C 0 ,
koja identiki zadovoljava jednainu y f x, y , odnosno F x, y, y 0
Teorema: (o egzistenciji i jedinsvenosti reenja) Ako je funkcija f x, y neprekidna i
ograniena u oblasti kojoj pripada taka M 0 x0 , y0 , tada jednaina y f x, y
ima reenje y y x koje zadovoljava poetni uslov y x0 y 0 .
Ako je i parcijalni izvod

f
neprekidan i ogranien u toj oblasti, tada je to reenje
y

istovremeno i jedinstveno.
Take u kojima uslovi teoreme o egzistenciji i jedinosti nisu ispunjeni zovu se singularne
take integralnih krivih y x, C .
7.1.1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA KOD KOJIH SE PROMENLjIVE
MOGU RAZDVOJITI
Ako se diferencijalna jednaina prvog reda moe napisati u obliku

g y dy f x dx
u toj jednaini se mogu promenljive razdvojiti ili da takva jednaina razdvaja
promenljive.
- 266 -

Promenljive su razdvojene ako se svaka nalazi na onoj strani jednaine na kojoj je njen
diferencijal.
Treba odrediti promenljivu y kao funkciju od x .
Integracijom obe strane jednaine dobija se da je:

g y dy f x dx C .
Ova relacija daje vezu izmeu x , y i C , pa po definiciji predstavlja opte reenje
diferencijalne jednaine.
Ako se zada poetni uslov y x0 y 0 , odreuje se konstanta C i njoj odgovarajue
partikularno reenje koje zadovoljava dati poetni uslov.
Primer:
Reiti diferencijalnu jednainu xdx ydy 0 .
Reenje:

xdx ydy 0 xdx ydy

Integracijom dobija se:

x, y 0, 0

x2
y2
C1 x 2 y 2 2C1 , ali x 2 y 2 0 za
2
2

pa mora biti 2C1 0 , pa moemo staviti 2C1 C 2 .

Znai opte reenje date diferencijalne jednaine glasi x 2 y 2 C 2 .

To je familija koncentrinih krugova sa centrom u koordinatnom poetku.
7.1.2. HOMOGENA DIFERENCIJALNA JEDNAINA PRVOG REDA
Jednaina y f x, y zove se homogena diferencijalna jednaina ako se funkcija

f x, y moe predstaviti u obliku

y
f x, y .
x
Iako se u optem sluaju promenljive u homogenoj jednaini ne razdvajaju, uvoenjem
pomone, nepoznate diferencijabilne funkcije u x tako da je:
- 267 -

y
u
x

y xu ,

tj.

svaka homogena jednaina se moe svesti na jednainu sa razdvojenim promenljivim.

y
se svodi na
x

Naime, kako je y u xu jednaina y

u xu u

tj.

du

u u

du
u u ,
dx

u u 0 ,

dx
x

dakle

du

u u ln Cx , C 0 za

x 0 , a C 0 za x 0 .

Poto se izvri integracija, smenom y xu dolazi se do opteg reenja date

homogene jednaine. Ukoliko se ne mogu nai eksplicitno reenje po promenljivoj u ,
tada se posle izvrene integracije u zameni sa

y
i na taj nain dobija traeno
x

reenje u implicitnom obliku.

Primer:
2

Reiti diferencijalnu jednainu y

y y
.
x x

Reenje:
smena:

y
du
; y ux y ux u .
u ; u u x u
dx
x

du
du
dx
x u2 2
dx
u
x
1
1
1
y
x
.
ln x ln C ln C x
y
ln Cx
ln Cx
u
u
x

ux u u u 2 ux u 2

- 268 -

7.1.3. LINEARNA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

PRVOG REDA
Linearna diferencijalna jednaina prvog reda je jednaina

y P x y Q x
koja je linearna u odnosu na traenu funkciju y x i njen izvod.

P x i Q x su zadate neprekidne funkcije nezavisno promenljive x .

Opte reenje je
P x dx
P x d x dx C .
ye
Q x e

Primer:
Reiti diferencijalnu jednainu y y x .
Reenje:
Data jednaina je oblika y P x y Q x , linearna diferencijalna jednaina prvog
reda.

P x 1 , Q x x , pa zamenom u opte reenje dobija se:

dx
dx
y e C x e dx y e x C x e x dx ;

x e dx xe
x

ex C

y e x C xe x e x Ce x x 1, C const.

7.1.4. BERNULIJEVA DIFERENCIJALNA JEDNAINA

Bernulijeva jednaina je diferencijalna jednaina oblika

y P x y Q x y n , n N , n 0, n 1 .
Za n 0 predstavlja linearnu jednainu.
Za n 1 jednainu u kojoj se promenljive mogu razdvojiti.

- 269 -

Za proizvoljno n 0,1 uvodi se smena y u , N , gde je u u x nova

nepoznata funkcija.

y u y u 1u

u 1u P x u Q x u n : u 1
u

P xu

Q x u n 1 .

Da bi dobijena jednaina bila linearna, mora biti:

n 1 0 n 1 1
Smenom

1
1

.
n 1
1 n

1
dobija se linearna diferencijalna jednaina prvog reda
1 n
u 1 n P x u 1 n Q x ,

ije opte reenje nalazi se na ve pokazani nain.

Vraanjem smene nalazi se opte reenje polazne diferencijalne jednaine.
Primer:
Odrediti ono partikularno reenje difenencijalne jednaine xy y xy 2 0 za koje
je y 1 1 .
Reenje:
Ako datu jednainu podelimo sa x 0, dobijamo:

1
y y 2 . Ovo je Bernulijeva diferencijalna jednaina.
x

Uvedimo novu funkciju u smenom y u 1 .

Odavde je y u 2 u , pa data jednaina postaje

1
u 2 u u 1 u 2 ,
x
odnosno posle deljenja sa u 2 0 , linearna diferencijalna jednaina po u :
- 270 -

1
u u 1.
x
Opte reenje ove jednaine je:

ue

dx
dx
x x dx
C e dx x C x C ln x ,
x

1
, pa zamenom dobijamo opte reenje date jednaine
u

y
Kako je y 1 1, bie 1

1
.
x C ln x

1
C 1,
C

pa je traeno partikularno reenje za zadati poetni uslov glasi

1
.
x 1 ln x

7.2. DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA

Opti oblik diferencijalne jednaine drugog reda je F x, y, y, y 0 , ili ako se moe
reiti po y

y f x, y, y .
Opte reenje diferencijalne jednaine drugog reda ima oblik

x, y, C1 , C 2 0, odnosno y x, C1 , C2 .
Poetni uslovi za odreivanje integracionih konstanata C1 , C 2 koje odgovaraju
traenom partikularnom reenju su: y x0 y0 , y x0 y0 .

- 271 -

7.2.1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA KOJE NE

SADRE y I y'
Ove jednaine su oblika

y P x .
S obzirom da je y y , da mora biti

dy
dy P x dx y P x dx C1 .
dx

P x dx f x ,
tada je dy f x C dx y f x dx C x C

Neka je

y f 2 x C1 x C2 je opte reenje te jednaine, gde je

y f 2 x C1 x C2 .

f x dx f x .
1

Primer:
Reiti diferencijalnu jednainu y x .
Reenje:

y ydx xdx

x2

x2
x3

C1 , y y dx C1 dx C1 x C2 .
2
6
2

Opte reenje date diferencijalne jednaine je y x , C1 , C2

x3
C1 x C2 .
6

7.2.2. DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA KOJE NE

SADRE y
Ovaj tip jednauna je oblika

y f x, y .
Ako uvedemo smenu y p , tada je y p , ime smo datu jednainu sveli na
jednainu prvog reda

- 272 -

p f x, p , p x, C1 .
Dakle, y x, C1 , to znai da je opte reenje date diferencijalne jednaine

y x, C1 dx C2 .
Primer:
Nai opte reenje diferencijalne jednaine xy y x 2 0 .
Reenje:
Data jednaina smenom y p svodi na linearnu diferencijalnu jednainu prvog reda.

1
1 1
p x , ije je opte reenje p x , C1 C1 x 2 , pa je opte reenje
x
x 3

polazne jednaine

1
y x , C1 , C2 ydx p x , C1 dx C1 ln x x3 C2 .
9

7.2.3. DIFERENCIJALNE JEDNAINE DRUGOG REDA KOJE NE

SADRE x
Ove jednaine su oblika

y f y, y .
Ako stavimo da je p y

dy
, gde je p funkcija od y, p p y , tada je
dx

dy dp dp dy

py y .
dx dx dy dx

Zamenom y py y jednaina F y, y, y 0 se svodi na F y, p, py y 0

ije opte reenje se odreuje, pa na osnovu smene p y nalazi se i opte reenje
polazne diferencijalne jednaine.

- 273 -

Primer:
Nai opte reenje diferencijalne jednaine y2 yy 0 .
Reenje:
Data diferencijalna jednaina se smenom yx p y svodi na jednainu

p y

y p y py 0 , za p y 0 se dobija jednaina p y y py 0 ,

odakle je

dp
1
1
dy p C1 ;
p
y
y
1
yx C1 ydy C1dx .
y
Integracijom se dobija y 2 2C1 x C2 , pa je opte reenje date jednaine familija

y x, C1 , C2 2C1 x C2 .
Za p y 0 je yx 0 , tako da se dobija jo i familija y x, D1 D1 partikularnih
reenja date jednaine. Sva reenja iz ove familije su meutim sadrana u optem
reenju (dovoljno je uzeti C1 0 i C2 D12 ).
Ostali tipovi diferencijalnih jednaina drugog tipa prevazilaze nivo ovog kursa.

- 274 -

ZADACI

Diferencijalne jednaine prvog reda:

Reiti diferencijalne jednaine prvog reda kod kojih se razdvajaju promenljive:

1. Reiti diferencijalnu jednainu xdx ydy 0 .

Reenje:

xdx ydy 0 xdx ydy

Integracijom dobijamo:

x, y 0, 0

x2
y2
C1 x 2 y 2 2C1 , ali x 2 y 2 0 za
2
2

pa mora biti 2C1 0 , pa moemo staviti 2C1 C 2 .

Znai opte reenje date diferencijalne jednaine glasi x 2 y 2 C 2 .

To je familija koncentrinih krugova sa centrom u koordinatnom poetku.

2. Reiti diferencijalnu jednainu y

y
, x 0.
x

Reenje:

dy y
dy dx

, y 0.
dx x
y
x
Integracijom dobijamo ln y ln x C2 , uvedemo smenu C2 ln C1 , C1 0 ,
dobijamo ln y ln x ln C1 odakle je y C1 x ili y C1 x . Stavimo

C C1 , pa dobijamo opte reenje y Cx .

Ove integralne krive predstavljaju familiju pravih koje prolaze kroz koordinatni
poetak. Taka 0, 0 je singularna taka.

- 275 -

3. Odrediti ono partikularno reenje diferencijalne jednaine

1 x 2 y y 1 x2 xy za koje je y 0 1 .
Reenje:

1 x ddyx y x
2

1 x2

dy x 1 x 2
dy
dx
xdx
dx
.

2
2
1 x
y
y 1 x
1 x2
Integracijom dobijamo:

1
ln y ln 1 x 2 ln x 1 x 2 ln C1
2
y

C1 1 x 2
x 1 x2

,y

C 1 x2
x 1 x2

Odredimo partikularno reenje: 1

, C C1 .
C 1
1 x2
.
C 1 yp
1
x 1 x2

4. Reiti diferencijalnu jednainu xy y 1 x cos x .

Reenje:

xy y 1 x cos x : x , x 0
y

y 1 x cos x
1 x cos x
dy
; y
y y
x
x
dx

dy
1 x cos x
y
x
dx

dx
y

dy
1 x cos x
dx

dx ln y cos xdx
y
x
x

ln y ln x sin x ln C ln y ln x ln C sin x
ln

y
y
sin x
esin x
Cx
Cx
- 276 -

y Cxesin x , C const.
Reiti homogene diferencijalne jednaine prvog reda:

5. y

y y

x x

Reenje:
smena:

y
u ; u u x y ux y u x u .
x

ux u u u 2 ux u 2 ; u

du
dx

du
du
dx
1
x u 2 2 ln C x
u
x
u
dx
y
x
1

y
.
x
ln Cx
ln Cx
6. xy 3 x 2 y 2 y .
Reenje:

xy 3 x 2 y 2 y

:x

x0

y
y
y 3
x
x
smena:

y
u ; u u x y ux y ux u
x

- 277 -

u x u 3 u 2 u ux 3 u 2 ; u
du
x 3 u2
dx

du

u2

du
3u

du
dx

dx

dx
ln u 3 u 2 ln x ln C
x

ln u 3 u 2 ln C x
2

y
y
u 3 u Cx 3 Cx y 3 x 2 y 2 Cx 2 .
x
x
2

7. 2 xyy x 2 3 y 2 .
Reenje:

2 xyy x 2 3 y 2 : xy xy 0
1 1 3 y
x2 3 y 2
x 3y
, 2 y

y
2 y 2 x
xy xy
y x
x

2 y

smena:

y
u ; u u x y ux y ux u
x

1 1 3
1 u
ux u u , ux

2 u 2
2u 2
u x

1 u2
du
; u
2u
dx

du
1 u2
dx
2udu
x

dx
2u
x
1 u2
ln x ln 1 u 2 ln C , ln x ln

x2 y2
ln C
x2

- 278 -

xC

8.

x2 y2
x 2 y 2 Cx 3 y 2 Cx3 x 2
x2
2

y 2 dx xydy 0 .

Reenje

y 2 dx xydy 0 x 2 y 2 xy

dy
1 y
x y dy
0
0 y
y x
y x dx
dx
x

y
u ; y ux y ux u
x

smena:

1
1
u u x u 0 u x 2u
u
u
2
du
dx
udu
2u 1
x
2

dx
2u 1
u
x
1
ln x ln 2u 2 1 ln C1
4
1
1
1
Cx 4 2
2 y 2 x2 4
C1 x
2
2
Cx
2y x
2u
4
1
2
x
1
1 Cx 6
1 Cx 6
2
y
2 y 2 4 x2 2 y 2

.
Cx
Cx 4
2Cx 4

9.

3 y 2 dx 2 xydy 0 .

Reenje:

3 y 2 dx 2 xydy 0

x
y
dy
1
3 2 0 2 y 0 .
y
y
x
dx
x

- 279 -

smena:

y
u ; y ux y u x u .
x

dx
2u
1
u2 1
du
u2 1
3u 2ux 2u 0 2u x

x
2 du
dx
2u
u
u
x
u 1
ln x ln C1 ln u 2 1 , u 2 1 x C1 , u 2 1 Cx , C C1 u 2 Cx 1
y2
Cx 1 y 2 Cx 3 x 2
2
x
10. 3 x y y x 3 y
Reenje:

3x y y x 3 y 3

y
y
y 1 3
x
x

y
y
1 3
1 3
dy
x
x
y

y
y
dx
3
3
x
x
y
smena: u ; y ux y u x u
x
ux u

1 3u
1 3u
du
1 u2

x
ux
u
3u
3u
3u
dx

3u
dx

du
x
1 u2

dx
du
u du
3

2
x
1 u
1 u2

3 1 u 1
ln x ln C ln
ln 1 u 2
2 1 u 2

1 u ln Cx 1 ln 1 u
1
ln Cx ln
2 1 u 4 1 u
2 1 u 4
3

ln Cx ln

1 u

1 u

Cx

1 u

y
x , Cx
, Cx
2
y

x
1

1 u
2

- 280 -

x y

x 1

11. xy y ln

y
x

Reenje:

xy y ln
smena:

y
y y
y ln
x
x x

y
u ; y ux y u x u
x

u x u u ln u u x u ln u u

du
x u ln u 1
dx

dx
du

x
u ln u 1

ln x ln C ln ln u 1 ln Cx ln ln u 1
Cx ln u 1 y xeCx 1 .
Reiti linearne diferencijalne jednaineprvog reda:

12. y y sin x
Reenje:
Data jednaina je oblika y P x y Q x , linearna diferencijalna jednaina
prvog reda.

P x 1 , Q x sin x , pa zamenom u opte reenje dobijamo:

dx
dx
y e C sin x e dx y e x C e x sin xdx

1 x
x
e sin xdx 2 e sin x cos x

1
C 1

y e x C e x sin x cos x y x sin x cos x , C const .

2
e 2

- 281 -

13. y y sin x sin x

Reenje:
sin xdx
sin xdx
ye
dx y ecos x C sin x e cos x dx
C sin x e

cos x
cos x

y e C e

y C ecos x 1 , C const
14. y ytgx sin x
Reenje:
tgxdx
tgxdx
C sin x e dx
ye

tgxdx ln cos x
1
1

y eln cos x C sin x eln cos x dx y cos x C sin x

dx

x
cos

y cos x C tgxdx y cos x C ln cos x , C const.

je opte reenje polazne diferencijalne jednaine.

15. xy y x 5 .
1
Reenje: y y x 4
x
1

dx
C x 4 e x dx y eln x C x 4 e ln x dx

1
x4

y x C x 4 dx y x C
x
4

ye

1
dx
x

x4
x5
y x C y Cx , C const.
4
4

je opte reenje date diferencijalne jednaine.

- 282 -

16. xy 2 y e x .
2

Reenje:
2

2
ex
y
x
x
2
2
dx
dx
2
e x 2x dx
x
x

ye
C
e
d
x
y
e

e x 2 dxx

x e dx

e x 2ln x
1
ex 2
y e 2ln x C
e y 2 C
x dx
x
x
x

2
2
1
1
1

y 2 C x e x dx y 2 C e x d x 2

x
x
2

1
1 2
C e x , C const.
2
x
2

je opte reenje date diferencijalne jednaine.

17. xy y x ln x .
Reenje:

1
y ln x
x
1
1
dx
x dx
x
C ln x e
ye
dx

ye

dx
dx

x
x

C
x
e
dx
ln

ln x

y eln x C ln x e ln x dx y x C
dx
x

ln x
y x C
, C const
2

- 283 -

18. y sin x y cos x cos 2 x

Reenje:

y ctgx y

cos 2 x
sin x

cos 2 x ctgx dx
ctgx dx
ye
dx
C
e
sin x

ctgxdx
cos 2 x ctgxdx
y e
e
dx
C
sin x

ctgxdx ln sin x
cos 2 x ln sin x
x
y eln sin C
e
dx
sin x

cos x 1
y sin x C
dx

sin x sin x

1 sin 2 x
dx

y sin x C
dx y sin x C 2 dx
2
sin x
sin x

y sin x C ctgx x y sin x C ctgx x , C const.

Reiti Bernulijeve diferencijalne jednaine prvog reda:

19. Odrediti ono partikularno reenje difenencijalne jednaine xy y xy 2 0 za

koje je y 1 1 .
Reenje:
Ako datu jednainu podelimo sa x 0, dobijamo:

1
y y 2 . Ovo je takozvana Bernulijeva diferencijalna jednaina.
x
- 284 -

Da bismo je reili, uvodimo novu funkciju u smenom y u 1 . Odavde je

1
y u 2 u , pa data jednaina postaje u 2 u u 1 u 2 , odnosno posle
x
2
deljenja sa u 0 , dobijamo linearnu diferencijalnu jednainu po u :
1
u u 1.
x
Opte reenje ove jednaine je:
dx
dx

dx

x
u e C e x dx x C x C ln x ,
x

1
y , pa zamenom dobijamo opte reenje date jednaine
u
1
.
y
x C ln x

Kako je y 1 1, bie 1
uslov y

1
C 1, pa je traeno reenje za zadati poetni
C

1
.
x 1 ln x

20. Nai opte reenje jednaine y y xy 5 .

Reenje:

y u

1
15

yu

1
4

1 14 1
1 54
y u u y u u
4
4
Zamenom u polaznu jednainu dobijamo:
1
5

1 5
1 5
u 4 u u 4 xu 4 : u 4
4
4
u 4u 4 x

u x, C e 4 x C 4 xe 4 x dx Ce 4 x x
Kako je y 4 u y 4 u 1 y 4 u 1 ,

- 285 -

1
4

opte reenje polazne diferencijalne jednaine je:

1 4

y x, C Ce 4 x x ,
4

gde je C proizvoljna konstanta.

Funkcija y x, C nije definisana za one x za koje je u x, C 0 , a za ostale

zadovoljava polaznu diferencijalnu jednainu.

21. Odrediti partikularno reenje diferencijalne jednaine

xy y 2 y 2 x ln x , za poetni uslov y 1 1 .
Reenje:
Deljenjem ove jednaine sa x 0 dobijamo

1
y 2 y 2 ln x .
x

Sada uvodimo novu funkciju u u x smenom

y u 1 y u 2u
pa dobijamo

1
u 2 u u 1 2u 2 ln x .
x
Posle deobe sa u 2 imamo u

1
u 2 ln x .
x

Opte reenje ove jednaine je

dx
dx

ln x

x
x
ue
C 2 eln x ln xdx
C 2 e ln xdx e

1
C 2 x ln xdx
x

- 286 -

dx

u ln x du x x 2
x
x2
x2
ln
ln
ln
.
x
xdx

dx

2
2
2
4
dv xdx v x 2
2

Sada je

1
x2
2
u C x ln x ,
2
x
1

x2
pa je opte reenje date jednaine y u x C x 2 ln x .
2

Odredimo sada partikularno reenje diferencijalne jednaine za poetni uslov

y 1 1 .

1
1

y 1 1 , pa je 1 C C .
2
2

1
x2
Traeno reenje glasi: y x x 2 ln x

2
2
x
2x
y
y
2
2
x
1
1 2 x ln x x 2
x 2 ln x
2
2

Reiti diferencijalne jednaine drugog reda:

Reiti diferencijalne jednaine drugog reda koje ne sadre y i y :

22. Reiti diferencijalnu jednainu y x .

Reenje:

x2
C1 ,
2
x2

x3
y ydx C1 dx C1 x C2
6
2

y ydx xdx

- 287 -

Opte reenje date diferencijalne jednaine je y x , C1 , C2

x3
C1 x C2 .
6

23. Reiti diferencijalnu jednainu y sin x , za poetne uslove

y 0 y 1 .
2
Reenje:
Opte reenje dobijamo neposredno dva puta integracijom date jednaine.

y ydx sin xdx cos x C1 ,

y ydx cos x C1 dx sin x C1 x C2

to predstavlja opte reenje y x , C1 , C2 sin x C1 x C2 date diferencijalne
jednaine drugog reda.
Za poetne uslove je:

1 sin 0 C1 0 C2
C2 1

1 cos C1 C1 1

2
pa je traeno partikularno reenje y x sin x x 1 .

Reiti diferencijalne jednaine drugog reda koje ne sadre y:

24. Nai opte reenje diferencijalne jednaine xy y x 2 0 .

Reenje:
U ovoj diferencijalnoj jednaini se ne pojavljuje eksplicitno funkcija y , pa se ona
uvoenjem smene y p moe svesti na diferencijalnu jednainu prvog reda po
funkciji p x .
- 288 -

1
px,
x

ije je opte reenje

1 1
p x , C1 C1 x 2 ,
x 3
pa je opte reenje polazne jednaine

1
y x , C1 , C2 ydx p x , C1 dx C1 ln x x 3 C2 .
9
25. Reiti diferencijanlu jednainu x 2 1 y 2 xy x
Reenje:
Ako uvedemo novu funkciju p p x smenom y p y p ,
data diferencijalna jednaina postaje

1 p 2 xp x p

2x
x
p 2
x 1
x 1
2

Dobili smo linearnu diferencijalnu jednainu prvog reda.

pe
pe

2x
2x
2 dx

x
x2 1dx
x 1
C
e
dx , odnosno

1 2

x 1

C
1

ln x 2 1

ln x 2 1
x

e
dx , ili
2
x 1

xdx
p x 1 C1
2
2

x
1

1
,
p x 2 1 C1
2

2
x

- 289 -

p C1 x 2 1

1
.
2

Kako je dy C1 x 2 1

1
dx, posle integracije imamo
2

x3
1
y C1 x x C2 .
3
2

Reiti diferencijalne jednaine drugog reda koje ne sadre x:

26. Nai opte reenje diferencijalne jednaine y2 yy 0 .

Reenje:
Data diferencijalna jednaina se smenom yx p y svodi na jednainu

p y

y p y py 0 , za p y 0 se dobija jednaina

p y y py 0 , odakle je
dp
1
1
dy p C1 ;
p
y
y
1
yx C1 ydy C1dx .
y
Integracijom se dobija y 2 2C1 x C2 , pa je opte reenje date jednaine familija

y x, C1 , C2 2C1 x C2 .
Za p y 0 je yx 0 , tako da se dobija jo i familija y x, D1 D1
partikularnih reenja date jednaine. Sva reenja iz ove familije su meutim
sadrana u optem reenju (dovoljno je uzeti C1 0 i C2 D12 ).

- 290 -

27. Reiti diferencijalnu jednainu yy y 2 y 3

Reenje:
Ako iskoristimo smenu y p, bie y py p, pa data diferencijalna jednaina
postaje

ypy p p 2 p 3 , p ypy p p 2 0

Odavde je p 0 ili yp y p p 2 . Iz p 0 , ili y 0 izlazi y const . To je

takozvano singularno reenje date jednaine. Iz yp y p p 2 izlazi redom

dp
dp
dy dy
dp
p p2 ,

0 odnosno
,
2
dy
p p
y y p p 1

1
dy 1

dp 0 .
y p 1 p
Odavde integracijom dobijamo

ln y ln

y p 1
p 1
ln A , A 0 ;
B , B A ; y p 1 Bp
p
p

p y B y ,

B
dy
yB
dy dx , 1 dy dx
y B y ,
dx
y
y

Integracijom ove jednaine dobijamo y B ln y x C ,

to predstavlja opte reenje date diferencijalne jednaine.

- 291 -

LITERATURA
1. I. Kovacevic, Z. Mikovi, A. Savi , MATEMATIKA ZA INENJERE, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva, Beograd 2008.
2. O. Nikoli, M.iovi, I. Kovaevi, KVANTITATIVNE METODE, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2009.
3.

B. Borii, M. Ivovi, MATEMATIKA, Ekonomski fakultet Beograd 2003.

4. B. Borii, M. Ivovi D. Azdeljkovi, I. Spasi, ZBIRKA ZADATAKA IZ

MATEMATIKE, Ekonomski fakultet Beograd 2003.
5. M. Merkle MATEMATIKA ANALIZA teorija i hiljadu zadataka, Akademska
misao, Beograd 2005.

- 292 -

Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni
glasnik RS, br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007 i 93/2012), Odlukom Senata Univerziteta Singidunum, Beograd, broj 260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga
je odobrena kao osnovni udbenik na Univerzitetu.

CIP -
,
51(075.8)

, , 1952Matematika : sa zbirkom zadataka / Ivana Kosti Kovaevi. - 4.

izmenjeno i dopunjeno izd. - Beograd : Univerzitet Singidunum, 2015
(Loznica : Mobid). - VIII, 292 str. : ilustr. ; 25 cm
Tira 1.000. - Bibliografija: str. 292.
ISBN 978-86-7912-607-8
a)

COBISS.SR-ID 217249036
2015.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo
kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglasnosti izdavaa.