PODSETNIK

1. Imunologija, imunitet, imuni sistem, imuni odgovor

2. Imuni odgovor:
- odbrana od infektivnih agenasa mikroorganizama)
- odbrana od neinfektivnih agenasa (stranih
supstanci, antigena)
- reakcije prema stranim elijama i tkivima
(imunologija transplantacije)
- reakcije prema tumorskim elijama
(tumorska imunologija)
3. Uroeni (prirodni, nespecifini) imunitet:
rana faza odbrane organizma, uvek prisutan kod svih
osoba

4. Steeni (adaptivni, specifini) imunitet:

- kasnija faza odbrane; specifian u odnosu na antigen,
specijalizovane vrste reakcija koje na najefikasniji
nain uklanjaju antigen;
5. Zajedniko delovanje uroenog i steenog imuniteta
6. Komponente uroenog imuniteta:
- epitelne barijere (koa i sluznice)
- fagociti, NK elije (prirodne ubice)
- sistem komplementa
- citokini
7. Komponente steenog imuniteta:
-B i T limfociti
- solubilni produkti (antitela, citokini)

8. Tipovi steenog imuniteta:

- humoralni (B limfociti sekretuju antitela): odbrana
od ekstraelijskih mikroorganizama;
- celularni (T limfociti i njihovi produkti): odbrana
od intraelijskih mikroorganizama;
9. Vrste steenog imuniteta:
- aktivni (prirodni, vetaki)
- pasivni (prirodni, vetaki)
10. Primarni i sekundarni specifini imuni odgovor
11. Faze specifinog imunog odgovora: prepoznavanje,
aktivacija, efektorska faza, zaustavljanje, pamenje

ELIJE, TKIVA I ORGANI IMUNSKOG

SISTEMA

ELIJE
1. LIMFOCITI
2. ANTIGEN PREZENTUJUE ELIJE
3. EFEKTORSKE ELIJE

Morfologija limfocita. Limfocit u razmazu periferne krvi (A).

Elektronska mikroskopija malog limfocita (B) i limfoblasta (C)

LIMFOCITI
B limfociti (medijatori humoralnog imuniteta)
T limfociti (medijatori elijskog imuniteta)
CD4+ T limfociti (pomoniki T limfociti)
CD8+ T limfociti (citotoksini T limfociti)
i regulatorni T limfociti (T reg)
B i T limfociti su jedine elije sa receptorom za antigen
(specifino prepoznaju antigen) i zato su glavni medijatori
steene imunosti
NK elije (elije uroene imunosti)

SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU

T i B LIMFOCITA
SLINOSTI

Slina morfologija
Slina struktura receptora za antigen i njihovih gena
Stvaranje elija memorije
Recirkulacija

RAZLIKE

Razliito mesto stvaranja

B limfociti . . . . . . kostna sr
T limfociti . . . . . . timus
Razliito ispoljavanje (ekspresija) membranskih proteina
(CD molekula)
B limfociti...............BCR, CD19, CD20, CD21
T limfociti...............TCR, CD3, CD4, CD8

RAZLIKE
Razliit oblik i priroda antigena koje vezuju posredstvom
receptora za antigene
B limfociti vezuju: - nativne, solubilne antigene
- antigene na povrini mikroorganizama i drugih elija
- proteinske i neproteinske antigene
T limfociti vezuju: samo proteinske antigene preraene do peptida i
ispoljene u sklopu MHC molekula na povrini
antigen-prezentujuih elija (engl.antigen-presenting
cell, APC)
MHC molekuli : molekuli koji su specijalizovani za prikazivanje peptida,
produkti glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (engl. major
histocompatibility complex MHC),
APC: elija koja na svojoj povrini prikazuje peptidne fragmente
proteinskih antigena u kompleksu sa molekulima MHC

RAZLIKE
Razliite efektorske funkcije
B limfociti - produkcija antitela
T limfociti - produkcija citokina
CD4+, pomoniki T limfociti, Th-helper;
pomau B limfocitima da produkuju antitela i
fagocitima da unite ingestirane mikroorganizme
- citoliza ciljnih elija
CD8+, citotoksini ili citolitiki T limfociti, CTL;
ubijaju elije u ijoj se citoplazmi nalaze mikroorganizmi

Shema preuzeta iz knjige Basic Immunlogy, Abbas i Lichtman, iskljuivo za potrebe predavanja

2. ANTIGEN-PREZENTUJUE ELIJE (APC)

Definicija
elije koje imaju sposobnost preuzimanja, prerade i prikazivanja
(prezentacije) antigena limfocitima
Po konvenciji, termin APC se odnosi na elije koje prikazuju
antigen T limfocitima
Ako obezbeuju drugi signal za aktivaciju T limfocita
(kostimulatorni signal) onda su to profesionalne APC.
Profesionalne AP:
Dendritske elije (najvanije za zapoinjanje 10 imunskog
odgovora, tj. aktivaciju naivnih limfocita)
Makrofage (prezentuju Ag T Ly u toku elijskog i.o.)
B limfociti (prezentuju Ag efektorskim Th Ly u toku
humoralnog i.o.)

DENDRITSKE ELIJE
Imaju duge nastavke, sline dendritima
Mijeloidne i plazmocitoidne
Hvatanje, prerada i prezentacija antigena
prisutne u limfnim organima, u epitelu koe
i GI i respiratornog trakta i u veini
parenhimskih organa

Slike preuzete iz knjige Basic Immunology, Abbas i Lichtman

iskljuivo za potrebe predavanja

NEZRELE DC : hvatanje i prerada antigena

Prisutne u epitelu koe, gastrointestinalnog i respiratornog trakta

(uobiajena ulazna vrata za mikroorganizme)

Prototip nezrelih DC su Langerhansove elije u epidermisu

Hvataju proteinske antigene mikroorganizama i transportuju ih do

regionalnih limfnih vorova gde ih prikazuju T limfocitima da bi ih
prepoznali

U toku migracije ka limfnim vorovima dendritske elije sazrevaju da

bi postale efikasne u prezentaciji Ag i stimulaciji naivnih T limfocita

ZRELE DC : prezentacija antigena T limfocitima i kostimulacija

L. VOR ( T elijska zona, PARAKORTKS )

SLEZINA ( T elijska zona, PALS )

FOLIKULARNE ( FOLIKULSKE) DENDRITSKE ELIJE

U FOLIKULIMA SLEZINE I LIMFNIH VOROVA

PREZENTUJU ANTIGEN aktiviranim B LIMFOCITIMA u toku

humoralnog imunskog odgovora

ZNAAJ ZA AFINITETNO SAZREVANJE B LIMFOCITA

MAKROFAGI

Prisutni u svim organima i vezivnim tkivima

Ime prema lokaciji:
intestinalne (u crevu), alveolarne (u pluima), histiociti (u vezivnim
tkivima), Kupfferove elije (u jetri), mikroglije (u mozgu), osteoklasti
(u kostima)

su APC koje aktivno fagocituju velike partikule

Zbog toga imaju vanu ulogu u prezentaciji antigena koji nastaju
preradom fagocitovanih mikroorganizama, kao to su bakterije i
paraziti.

Mogu prezentovati mikrobne antigene naivnim T limfocitima i

indukovati primarni imunski odgovor, mada su dendritske elije
efikasniji izazivai primarnog imunskog odgovora

U efektorskoj fazi elijskog imunskog odgovora T limfociti

prepoznaju mikrobne antigene na makrofagama i pomau im da
unite fagocitovane mikroorganizme

3. EFEKTORSKE ELIJE
B LIMFOCITI (PLAZMA elije): Produkcija antitela
T LIMFOCITI:

efektorski CD4+ T produkuju citokine koji

aktiviraju B limfocite i makrofage
efektorski CD8+ T su citotoksini

NK ELIJE:
MAKROFAGI:

nespecifina citotoksinost
uroeni imunitet
efektorske elije specifinog imuniteta

NEUTROFILI:

uroeni imunitet
efektorske elije specifinog imuniteta

ORGANI I TKIVA IMUNSKOG SISTEMA

CENTRALNI (primarni ili generativni):
(nastanak i razvoj limfocita)

kostna sr
timus

PERIFERNI (sekundarni)
(aktivacija zrelih limfocita):

slezina
limfni vorovi
limfno tkivo koe
limfno tkivo sluznica (mukozni imunski sistem)

HEMATOPOEZA U KOSTNOJ SRI

CD34+, Sca-1+

Kostna sr je mesto hematopoeze gde nastaju sve elije krvi. Za sazrevanje ovih elija,
ukljuujui i limfocite, bitni su faktori mikrosredine (elije strome i solubilni faktori rasta i
diferencijacije)

Kostna sr
Stromalne elije
masne elije, fibroblasti, makrofage i
endotelijalne elije
Proliferacija i maturacija prekursorskih
elija u kostnoj sri je stimulisana
citokinima
Veina se naziva CFU
(eng. Colony-stimulating factors)

TIMUS
1.

Centralni limfoidni organ za razvoj T

limfocita

2.

Sastavljen iz dva renja (lobusa) koji su

vezivnim pregradama (septama) podeljeni na
renjie (lobuluse)

3.

Svaki renji se sastoji iz spoljanjeg

(tamnijeg) dela- korteks i unutranjeg
(svetlijeg) dela- medula

4.

elije timusa su limfoidne (timociti) i

nelimfoidne (elije mikrosredine); timociti su
timusni T limfociti razliitog stepena zrelosti

5.

elije mikrosredine su epitelne elije,

makrofagi, dendritine elije i dr. Ove elije i
njihovi produkti obezbeuju optimalne
uslove za sazrevanje T limfocita i procese
selekcije

Slike preuzete iz knjige Basic Immunology, Abbas i Lichtman, iskljuivo za

potrebe predavanja

TIMUS
7. Epitelne elije uestvuju u sazrevanju T
limfocita i procesima pozitivne i negativne
selekcije putem direktnog kontakta ili
posredstvom solubilnih faktora (timusni
hormoni, citokini).
8. Timusni makrofagi uklanjaju
neselekcionisane timocite. Prisutni i u
korteksu i meduli.
9. Dendritine elije medule uestvuju u
negativnoj selekciji timocita.
10. Hassallova tela- sastoje se od
koncentrinih slojeva epitelnih elija. Ove
elije su nekrotine, kalcifikovane i
keratinizovane. Uloga HT nije poznata

SLEZINA

KAPSULA, od koje se u PARENHIM

(PULPU) pruaju nepotpune
pregrade (trabekule).

U predelu hilusa u slezinu ulaze,

odnosno naputaju je krvni i limfni
sudovi i nervi

U trabekulama se nalazi arterije, od

kojih se u pulpu slezine granaju
centralne arterije

Oko centralne arterije (arteriole)

nalazi se sloj gusto zbijenih T
limfocita: T elijska zona,
periarteriolarni limfocitni omota
(PALS)

Odmah do PALS-a nalaze se limfni

folikuli, primarni ili sekundarni
(germinativni centri)- folikuli su
B elijska zona

PALS i LIMFNI FOLIKULI ine BELU

PULPU slezine = LIMFNO TKIVO
slezine

SLEZINA
Oko bele pulpe nalazi se prsten
limfocita (T i B) i makrofaga
=MARGINALNA ZONA
Marginalna zona je tanak sloj izmeu
bele i crvene pulpe
Centralna arterija se grana u
penicilarne arterije, odnosno kapilare
koji se zavravaju sinusoidima, oko
kojih se nalaze eritrociti, makrofage,
dendritine elije, retki limfociti i
plazma elije = oni ine CRVENU
PULPU slezine
Sinusoidi se zavravaju u venulama
koje se ulivaju u slezinsku venu koja
nosi krv iz slezine u cirkulaciju

SLEZINA JE FILTER ZA KRV!

Makrofage u crvenoj pulpi fagocituju

mikrobe (antitelom opsonizovane) i
druge estice iz krvi

LIMFNI VOROVI
Nodularni agregati limfnog tkiva
lokalizovani du limfnih sudova celog
organizma
Filteri za limfu (ekstracelularna tenost
iz svih epitela, vezivnih tkiva i veine
parenhimskih organa)
Limfa ulazi u limfni vor aferentnim
limfnim sudovima na njegovoj
konveksnoj strani, a izlazi iz njega
eferentnim limfnim sudovima na
konkavnoj strani, hilusu
Svaki limfni vor je okruen kapsulom
od koje se u unutranjost pruaju
trabekule. Ispod kapsule je
subkapsularni venski sinus u koji se
uliva limfa iz afererentnhi limfnih sudova

LIMFNI VOROVI
Korteks-deo ispod kapsule
Medula- unutranji deo
Korteks se sastoji od :
1.

Spoljanjeg korteksa
- folikuli primarni i sekundarni (B zona)
- folikulske dendritske elije koje
prezentuju Ag B elijama

2. Dubokog korteksa, parakorteksa,

parafolikularnog korteksa (T zona)
- T limfociti
- dendritske elije koje prezentuju Ag T
elijama
- krvni sudovi specifine grae, tzv.
venule sa visokim endotelom (HEV)

Medula
Grade je medularne trake, limfociti i
plazma elije, a izmeu njih su
medularni sinusi kojima limfa otie iz
korteksa vora u eferentne limfne
sudove i odnosi limfocite u cirkulaciju

Limfociti ulaze u limfni vor preko venula sa

visokim endotelom (HEV)

Migracija T i B limfocita u odgovarajue

regione je pod uticajem specifinih hemokina
koje produkuju nelimfoidne elije tih regiona

Dendritske elije koje su prihvatile antigen u

epitelu, migriraju preko aferentnih limfatinih
sudova u T zone limfnog vora

Slike preuzete iz knjige Basic Immunology, Abbas i Lichtman,

iskljuivo za potrebe predavanja

Limfno tkivo koe

Epidermis:
keratinociti, melanociti, Langerhansove elije,
intraepitelni Ly
(veinom su CD8+, TCR+)
Dermis:
T Ly (CD4+ i CD8+, uglavnom perivaskularno) i makrofage

Limfno tkivo sluznica (mukozni imunski sistem)

- mukoza gastrointestinalnog i respiratornog trakta
U mukozi gastrointestinalnog trakta Ly su prisutni u velikom broju u
tri glavna regiona:
difuzno unutar epitela,
difuzno unutar lamine proprie, i
u organizovanim kolekcijama u lamini proprii:
krajnici (tonzile),
Pajerove ploe, apendiks

RECIRKULACIJA LIMFOCITA
Naivni limfociti se kreu putem krvotoka do
limfnih vorova, i preko limfatikusa nazad u
krvotok mnogo puta, sve dok u limfnim
vorovima ne sretnu antigen kojeg prepoznaju
Recirkulacija omoguava ogranienom broju
naivnih limfocita koji su specifini za odreeni
antigen da trae taj antigen po telu

Limfociti koji su reagovali sa Ag i diferentovali se u

efektorske i memorijske elije, vraaju se nazad u krvotok i
migriraju na mesta infekcije (inflamacije) u periferna
(nelimfoidna tkiva)
Neki efektorski limfociti preferencijalno migriraju u
pojedina tkiva, kao to su koa i crevo
Proces kojim pojedine populacije limfocita selektivno
ulaze u limfni vor ili neka tkiva (ali ne i druga) naziva se
HOMING limfocita

Homing naivnih T Ly u limfne vorove i mukozna limfna tkiva :

- odvija se kroz HEV
- ukljuuje razliite
ADHEZIVNE MOLEKULE I HEMOKINE

Adhezivni molekuli na Ly: Homing receptori

Adhezivni molekuli na endotelijalnim elijama za koje se vezuju homing receptori:
Adresini
Na TLy: L-selektin
Na HEV-u L.: GlyCAM-1
Na HEV-u GAT: MadCAM-1
Na T Ly: CCR7
vezuje se za hemokine koji se
GlyCAM-1; glycan-bearing cell adhesion molecule-1
MadCAM-1; mucosal addressin cell adhesion molecule-1

produkuju u T zoni l..

Naivni T limfociti migriraju iz krvi preko postkapilarnih venula sa visokim endotelom

(HEV) u predeo parakorteksa, gde prepoznaju antigen ispoljen na membrani dendritine
elije;
Aktivirani (efektorski )T limfociti naputaju limfni vor preko eferentnih limfatinih
sudova i preko ductus thoracicus ulaze u krv.
Iz krvi, efektorski T limfociti migriraju preko endotela krvnih sudova u periferna tkiva na
mesta infekcije. Neki efektorski T ly imaju sposobnost da migriraju u pojedina tkiva, kao
to su koa i crevo
Memorijski T limfociti:
Centralni memorijski T limfociti ili ostaju ili migriraju u 2o limfne organe
Efektorski memorijski T limfociti migriraju u periferna tkiva, naroito mukozna tkiva