Robert Grevs

Ja, Klaudije!

Robert Graves: I, Claudius

From the Autobiography of Tiberius Claudius

IZ AUTOBIOGRAFIJE TIBERIJA KLAUDIJA

RIMSKOG IMPERATORA ROENOG 10. GOD.
PRE N. E. A UBIJENOG I PROGLAENOG
ZA BOANSTVO 54. G. N. E.

... Povest koju su mnogi pogreno iznosili,

i to ne samo oni koji su iveli u ono doba
ve i mnogi drugi u poznija vremena; jer
suta je istina da su svi dogaaji od
vanredno velike vanosti obavijeni velom
sumnje i neznanja; dok jedni I
najnepouzdanije glasine smatraju sigurnim
injenicama, dotle drugi i same injenice
izvrgavaju ruglu lai; a potomstvo jo vie
uveava i ono prvo, a i ovo drugo.

TACIT

Pieva beleka

Zlatnik, koji se spominje u ovoj knjizi kao uobiajena novana jedinica,

u stvari je latinski aureus, komad kovanog novca koji vredi sto sestertii, ili
dvadeset pet srebrnih denarii (srebrnjaka): moe se smatrati da on otprilike
vredi jednu funtu sterlinga ili pet amerikih dolara. Milja je rimska milja, koja
je za nekih trideset koraka kraa od engleske. Datumi na marginama su, radi
pogodnosti, dati po hrianskom raunanju: grko datiranje, koje je koristio
Klaudije, raunalo je godine od Prve olimpijade, koja je odrana 776 pre n. e.
Takoe pogodnosti radi upotrebljavani su i najpoznatiji geografski nazivi: zato
je pisano Francuska, a ne Transalpiska Galija, jer, grubo uzev, dananja
Francuska zauzima iste oblasti, a im je tako uinjeno, bilo bi nedosledno ako
bismo gradove kao to su Nim, Bulonj i Lion oznaavali njihovim sadanjim
imenima (poto obian italac ne bi prepoznao njihova klasina imena), pa ih
onda stavljali u Transalpisku Galiju ili Galiciju kako su Grci nazivali to
geografsko podruje. (Grki geografski nazivi izazivaju uostalom silne zabune:
Nemaka je kod njih zemlja Kelta.) Isto tako su upotrebljeni najuobiajeniji
oblici linih imena Livije, umesto Titus Livius, Cimbehn, umesto
Cunobelinus, Marko Antonije, umesto Marcus Antonius.
Ponekad je bilo teko nai pogodne izraze za vojne, pravne i druge tehnike
termine. Naveemo samo jedan primer: re assegai.1 Vazduhoplovac T. E. o
(koristim ovde priliku da mu se zahvalim to je paljivo itao korekturu ovoga
dela) zamerio mi je to sam upotrebio assegai kao odgovarajuu re za nemaki
izraz framea ili pfreim. Predloio mi je naziv javelin.2 Ali ja nisam prihvatio
ovaj njegov predlog, iako sam sa zahvalnou prihvatio mnoge njegove
primedbe, jer mi je izraz javelin bio potreban za pilum, uobiajeno bacako
oruje rimske peadije. Uostalom assegai ima neki jai divljaki prizvuk.
Assegai se upotrebljava u Engleskoj ve tri stotine godine, a izraz je dobio novu
snagu u devetnaestom veku zbog ratova sa plemenom Zulu. Framea (oruje
duge drke i gvozdena vrha) sluilo je, prema Tacitu, i kao oruje koje se hitalo,
a i kao oruje kojim sev bolo. Takva je upotreba i assegaia meu ratnicima
plemena AmaZulu, koji u kulturnom pogledu imaju mnogo dodirnih taaka sa
Nemcima iz Klaudijevog doba. Da bismo uskladili Tacitova tvrenja da se, s
jedne strane, framea zgodno moe upotrebiti na bliskom odstojanju, a da se, s
druge, njome ne moe rukovati meu drveem, treba pretpostaviti da su Nemci
verovatno radili ono isto to su inili i Zulu crnci, to jest da su odlamali kraj
duge drke framea im bi se zapodenula, borba prsa u prsa. Ali do toga je retko
kada dolazilo, poto su Nemci obino smenjivali hitre udarce sa brzim bekstvom
im bi se sukobili sa bolje naoruanim rimskim peakom.
1

Prevedeno kod nas sa sulica. (Prim. prev.)

Prevedeno kod nas sa dilit. (Prim. prev.)

Svetovnije, u svojoj knjizi Dvanaestorica Cezara, napominje da su

Klaudijeve istorije pisane pre bez sklada, nego bez elegancije. Pa ipak, ako
pojedini odlomci obog dela nisu napisani samo neskladno, ve i dosta
neelegantno reenice su muno sroene, a udaljavanja od osnovne misli su
rogobatno ubaena onda ni to ne protivurei Klaudijevom knjievnom nainu
izlaganja, onakvom kakvo je ono ispoljeno u njegovom na latinskom jeziku
odranom govoru o glasakom pravu Eduanaca, iji su odlomci sauvani i do
danas. Govor je upravo prezasien takvim neelegantnostima, ali treba imati na
umu da je do nas verovatno doao samo prepis zvaninih stenografskih beleaka
govora koji je Klaudije zaista izgovorio pred Senatom govora umorna oveka
koji s mukom razvija besedu na osnovu grubih pribeleaka. Ja, Klaudije je
konverzacioni roman; uostalom, grki jezik je mnogo vie konverzacioni jezik
nego latinski. Klaudijevo nedavno otkriveno grko pismo upueno graanima
Aleksandrije, koje, meutim, delomino moe biti i tvorevina nekog carskog
pisara, mnogo je tenije od Eduanskog govora.
Za pomo u pogledu pitanja koja se tiu klasike, moram da se zahvalim
gospoici Erlis Roberts, a za primedbe u pogledu usklaivanja engleskog jezika
gospoici Lauri Riding.

R. G.

Ja, Klaudije!

Glava I

41. god. n.e.

JA, TIBERIJE KLAUDIJE, DRUZ NERON GERMANIK, (ije se ime

obino propraa ovakvim i onakvim carskim nazivima, ali neu jo i da vas
gnjavim svima svojim naslovima), ja, dakle, koji sam nekada, i to sve
donedavna, bio poznat meu svojim prijateljima, roacima i poznanicima kao
Tupoglavi Klaudije, ili Tamo onaj Klaudije, ili Mutavi Klaudije, ili kao
Klau-Klau-Klaudije, ili jo u najbolju ruku kao Siromah ika Klaudije, ja
se, eto, reih da napiem ovu udnovatu povest svoga ivota. Poeu od svoga
najranijeg detinjstva, da bih, idui redom godinu za godinom, stigao do one
sudbonosne prekretnice kada sam se, u pedeset prvoj godini ivota pre nekih
osam godina obreo u jednoj rekbi zlatnoj neprilici iz koje nikako nisam
imao mogunosti da se iskobeljam.
Ovo ni u kom sluaju nije moja prva knjiga: uistinu, knjievnost, a naroito
pisanje istorije koju sam prouavao ovde, u Rimu, i to pod rukovodstvom
najboljih savremenih mi uitelja bila je jedini moj poziv i zanimanje vie od
trideset pet godina, sve dok nije nastupio obrt u mom ivotu. Zato moji itaoci
ne treba da se ude spretnosti moga pera: ovu knjigu zbilja pie Klaudije lino, a
ne tek neki njegov pisar, niti neki od onih zvaninih letopisaca kojima dravnici
imaju obiaj da saopte ono to su zadrali u pameti, u nadi da e njihovo vino
pero nadoknaditi mravu sadrinu, a laska ublaiti njihove poroke. U delu koje
je pred vama zaklinjem se svim bogovima ja sam sam svoj perovoa i sam
svoj zvanini letopisac, jer piem sopstvenom rukom. A kakve bih koristi
uostalom i imao od samohvalisanja? Jedino bih jo dodao da ovo nije prvi moj
ivotopis iz moga pera. Napisao sam nekada jo jedan, u nekih osam knjiga, kao
prilog arhivu Rima. To je bio tegoban posao, na koji uostalom nisam mnogo ni
polagao, jer sam pisao samo da bih iziao u susret zahtevu javnosti. Otvoreno
govorei, dok je taj spis bio sastavljan a to je bilo pre dve godine ja sam bio
krajnje zauzet drugim stvarima, pa sam vei deo onoga to se nalazi u njegove
prve etiri knjige kazivao u pero jednome od svojih grkih tajnika i rekao mu da
ne menja nita od napisanog, ali da ipak uravnotei reenicu tamo gde je to
potrebno i da odstrani protivrenosti i ponavljanja. Pa ipak moram priznati da su
skoro sva druga polovina tog dela, kao i neka poglavlja u njegovoj prvoj
polovini, bili rad toga istog oveka, Polibija kako sam toga roba, jo dok je bio
deko, sam nazvao u ast slavnog istorika Polibija ali sam mu svu grau,
naravno, dao lino ja. Rob je posle tako briljivo podeavao svoj nain izlaganja
prema mome, da kada je delo bilo gotovo niko ivi nije mogao razaznati ta
je tu od mene, a ta od njega!
Ponoviu da je to bila dosadna knjiga, jer nisam bio u mogunosti da se
nepovoljno izraavam o imperatoru Avgustu, koji mi je bio ded po majci, niti o
njegovoj treoj i poslednjoj eni, Liviji Avgusti, koja je bila moja baba, poto su
njih dvoje bili zvanino proglaeni za boanstva, a ja sam u svojstvu svetenika

bio u nekoj vezi i s oboavanjem njihovih linosti; pa, iako sam mogao dosta
otro da osudim i dvojicu nedostojnih Avgustovih naslednika na prestolu,
uzdrao sam se i od toga, uljudnosti radi. Bilo bi najzad i nepravedno pravdati
Liviju i samog Avgusta (u pogledu stvari u kojima se pokorio ovoj neobinoj i
odmah valja rei odvratnoj eni), a govoriti golu istinu o onoj drugoj dvojici,
samo zato to njihova uspomena nije bila zatiena verskim potovanjem.
Napisao sam, dakle, jednu dosadnu knjigu, beleei samo injenice oko
kojih se ne raa raspra, kao na primer da se taj i taj oenio tom i tom, erkom
toga i toga, koji je stekao toliko ili onoliko javnih asti i zvanja, ali ne
spominjui politike razloge neke enidbe ili tajno nagaanje meu porodicama.
Napisao sam isto tako da je taj i taj naprasno preminuo poto je pojeo zdelu
afrikih smokava, ali nita nisam govorio o otrovu ili o tome kome je ta smrt
donela koristi, sem kada su te injenice bile potkrepljene odlukom Suda za
krivina dela. Upravo, nisam iznosio neistine, ali nisam ni iskazao istinu onako
kako elim da uinim ovde. Kad sam da bih osveio svoje pamenje u pogledu
nekih datuma pregledao tu knjigu u Apolonovoj knjinici na Palatinu, zaudio
sam se to sam naiao na pojedina mesta u toj knjizi za koja bih se mogao
zakleti da sam ih sam napisao ili kazivao u pero, toliko se nain izlaganja u
njima podudarao sa mojim, pa ipak se nisam mogao setiti da sam ih sam pisao,
niti ikome rekao da ih zapie. Ako ih je sastavio Polibije, bilo je to izuzetno
veto podraavanje (priznajem da je on mogao da proui i neke druge moje
istorije), ali ako su te beleke ipak potekle od mene, onda je moje pamenje gore
nego to to tvrde ak i moji neprijatelji. itajui ono to sam napisao u gornjoj
reenici, vidim da u vie probuditi nego to u umanjiti sumnje italaca, prvo, u
mogunost da sam ja sam pisac svega onog to e ovde sledovati, drugo, da sam
pouzdan kao istoriar, i, tree, da uopte dobro pamtim injenice. Ali, ostaviu
ipak neizmenjeno sve to sam napisao: ja piem samo onako kako oseam, a
ukoliko budem odmicao u izlaganju ove povesti italac e sve vie verovati da
nita ne prikrivam toliko je sama ova povest nepovoljna po mene.
Ovo je tajna istorija. Ali mogao bi neko pitati: kome se to ja poveravam?
Evo moga odgovora: ova istorija je namenjena potomstvu. Ne mislim pri tom na
svoje praunuke ili ukununuke: mislim na krajnje daleko potomstvo. Pa ipak se
nadam da e ti, itaoe, koji e me moda itati poto proe stotina pokolenja,
pa ak i vie, da e, dakle, ti imati utisak kao da ti se neposredno obraa neki
savremenik, onako kao to se meni esto inilo da se ba meni lino obraaju
Herodot i Tukidid. A zato ja mislim na tako udaljeno potomstvo? Objasniu ti i
to!
Otiao sam pre nepunih osamnaest godina u Kume, u Kampaniji, i posetio
Sibilu u njenoj vrletnoj peini na brdu Gauru. U Kumama oduvek ima po jedna
Sibila, jer kad jedna umre, nju nasledi njena uenica; ali one nisu sve
podjednako uvene. Mnogima od njih Apolon, tokom svih dugih godina njihove
slube, nije udelio nijedno proroanstvo, a proroanstva ponekih izmeu njih
kao da je pre nadahnuo Bah nego Apolon, jer su te govorile pijane besmislice
to je i ubilo dobar glas toga proroita. Pre nego to su ga uzele u svoje ruke

proroica Dejfoba koju je i Avgust esto pitao za savet i Amaltea koja je

jo iva i veoma slavna skoro tri stotine godina nizale su se samo vrlo slabe
Sibile. Njihova peina lei iza jednoga lepog malog grkog hrama, posveenog
Apolonu i Artemidi, jer su Kume bile grka eolska kolonija. Prastari pozlaeni
friz iznad vratnica pripisuje se Dedalu, iako je to oigledna besmislica, jer je taj
friz star jedva pet stotina godina, a verovatno i manje, a Dedal je iveo pre
najmanje jedanaest vekova; na tome frizu prikazana je povest Tezeja i
Minotaura, koga je Tezej ubio u Lavirintu na Kritu. Pre nego to mi je
doputeno da posetim Sibilu, morao sam da rtvujem jednog vola i jednu ovcu
Apolonu, odnosno Artemidi. Bilo je hladno decembarsko vreme. Peina je bila
strana, uklesana u ivu stenu, prilaz strm, teak, potpuno mraan i pun slepih
mieva. Otiao sam preruen, ali me je Sibila prepoznala. Mora biti da me je
odalo moje mucanje. Ja sam jo detetom mnogo mucao, ali sam, pokoravajui se
savetima strunjaka u besednitvu, postepeno ovladao govorom, te sam bar pri
zvaninim, javnim prilikama govorio i teno; meutim, u linim stvarima, ili
kada moram da govorim o neemu o emu pre toga nisam razmislio, i sada mi se
ponekad iako rede nego ranije dogodi da se u uzbuenju sapletem o
sopstveni jezik, pa mi se to desilo i u Kumama.
Stigao sam u unutranju peinu poto sam se, pipajui rukama oko sobe,
etvoronoke i s mukom uspeo uz stepenice, i ugledao Sibilu. Ona je bila vie
nalik na majmuna nego na enu, a sedela je na stolici koja se nalazila u jednom
kavezu obeenom o tavanicu; njena crvena odea i oi, koje su netremice
gledale, arile su se, obasjane onim jedinim mlazom crvene svetlosti koji je
padao odnekud odozgo. Njena krezuba usta su se cerila. Oko mene se oseao
zadah smrti. Pa ipak, uspeo sam da prinudim sebe da je pozdravim unapred
pripremljenim pozdravom, ali mi ona nije odgovorila. Tek sam kasnije doznao
da je to bio balsamovan le Dejfobe, ranije Sibile, koja je nedavno bila umrla u
sto desetoj godini starosti; njeni oni kapci su se oslanjali na staklene loptice,
ija je zadnja strana bila posrebrena, da bi sjaktile. iva Sibila je uvek obitavala
zajedno sa svojom prethodnicom. Dakle, stajao sam tako nekoliko minuta pred
Dejfobom, drhtei i kezei se na ljubazan nain, a vreme mi se oteglo u venost.
Najzad mi se predstavila tadanja Sibila, koja je bila jedna dosta mlada ena po
imenu Amaltea. Mlaz crvene svetlosti je presahnuo, tako da je nestalo i Dejfobe;
neko je verovatno neka iskuenica prekrio mali prozor sa crvenim oknom;
zatim se rasuo nov, beli mlaz svetlosti i obasjao Amalteu, koja je sedela na
prestolu od slonovae, dotle skrivena u senci. Ona je imala lepo lice, ali sa
neim ludakim na njemu, i visoko elo; sedela je isto tako nepokretno kao i
Dejfoba. Meutim, njene oi su bile sklopljene. Tresla su mi se kolena i poeo
sam da mucam; pored svih napora nisam mogao da prestanem sa mucanjem.
O, Sib... Sib... Sib... Sib... Sib... Sib..., poeh ja. Ona otvori oi, namrgodi
se i poe da mi podraava: O, Klau... Klau... Klau... Ovo me je postidelo, te
mi je polo za rukom da se setim ega radi sam doao. Izgovorih sa velikim
naporom:
O, Sibilo, doao sam da te pitam o sudbini Rima i o mome udesu.

Njeno lice se tada poe postepeno menjati, nju obuze proroanska mo,
grila se i dahtala, a i nekakvo hujanje se razlegalo svim hodnicima, vrata su
treskala, neka krila su se doticala moga lica, svetlost je utrnula, i utom ona,
glasom boga, izgovori sledee stihove na grkom jeziku:
Onaj koji stenje pod Punskom Kletvom
I koprca se u stegama kese,
Jo e gore oboleti, pre nego to ozdravi!
U njegovim ivim ustima lei e se plave muice,
Crvi e mu gmizati preko oiju,
I niko nee primetiti dan njegove smrti!
Ona zatim zabaci ruke iznad glave, pa nastavi:
Kroz deset godina i pedeset tri dana,
Klau-Klau-Klau e dobiti
Poklon koji svi ele, osim njega.
On e mucati, kvocati i saplitati se,
A usta e mu uvek sliniti
Pred puzavim ulizicama.
Ali kad on zanemi i kad ga nestane,
Posle devetnaest stolea, ili skoro toliko,
Klau-Klau, Klaudije e jasno progovoriti.
Bog se onda nasmeja kroz njena usta; bio je to ljubak, a ipak straan zvuk
ho! ho! ho! Ja sam se poklonio, urno okrenuo i sapliui se poao nazad,
glavake se sruivi niz prvi niz izlomljenih stepenica, raskrvavivi usput elo i
kolena, te sam muno iziao napolje, dok me je uasni smeh i dalje progonio.
Kao izveban vra, istoriar po struci i svetenik koji je imao prilike da
proui Knjige Sibila (onakve kako ih je Avgust dao iznova prepisati), ja sam u
stanju da protumaim ove stihove s izvesnom sigurnou. Pod Punskim
Prokletstvom Sibila je oigledno podrazumevala razaranje Kartagine od strane
nas, Rimljana. Mi smo zbog toga dugo stenjali pod boanskim prokletstvom.
Zakleli smo se svim naim glavnim bogovima, ukljuujui tu i Apolona, da
emo biti prijatelji Kartagine i da emo je tititi, a zatim smo je ljubomorni na
njeno brzo oporavljanje od nedaa Drugog punskog rata obmanom naveli da
stupi u Trei punski rat i potpuno je razorili, poklavi njene stanovnike i posuvi
njena polja solju. Rei,,u stegama kese znae da je kesa bila glavno orue u
izvrenju toga prokletstva, a to je ono mahnitanje za novcem koje je davilo Rim
jo od vremena kada je unitio svoju glavnu suparnicu i kada je postao gospodar
svih bogatstava Sredozemlja. Sa bogatstvom su doli lenjost, krtost, svirepost,
nepotenje, kukaviluk, mekutvo i svi drugi poroci kojima se Rimljani ranije

10. god. pre n. e.

nisu odlikovali. Kakav je to bio poklon koji su svi eleli osim mene, koji sam
dobio tano posle deset godina i pedeset tri dana, rei u vam u svoje vreme.
Stihovi koji su govorili o tome da e Klaudije jasno progovoriti zbunjivali su me
godinama, ali mislim da sam ih najzad razumeo. Oni su, mislim, bili nareenje
da napiem ovo delo. Kada ga zavrim, natopiu ga jednom tenou koja
spreava raspadanje, zapeatiu ga u jedan olovni kovei i zakopati ga negde
duboko, da bi ga potomstvo nalo i proitalo. Ukoliko je moje tumaenje tano,
ono e biti otkriveno kroz nekih devetnaest vekova. I tada, dok e svi dananji
pisci ija dela budu sauvana tepati i mucati, jer su oni pisali oprezno i samo za
sadanjicu, moja povest e govoriti jasno i smelo! Kad bolje razmislim, neu se
moda ni truditi da spis zatvorim u kovei: jednostavno u ga negde ostaviti.
Jer moje iskustvo istoriara ui me da je vie pisanih svedoanstava sauvano
samo srenim sluajem nego namernim uvanjem. Stvar se tie jednog
Apolonovog proroanstva, pa u ostaviti njemu da se on i stara o njegovom
ispunjenju... Kao to vidite, reio sam se da piem na grkom jeziku, poto e
on, verujem, uvek ostati glavni knjievni jezik sveta, a ako Rim propadne, kao
to je nagovestila Sibila, zar nee sa njim nestati i njegov jezik? Uostalom, grki
i jeste maternji jezik boga Apolona!
Paljivo u oznaavati datume (koje, kao to vidite, beleim na rubu
stranica), kao i lina imena. Prilikom sakupljanja grae za moje istorije Etrurije i
Kartagine proveo sam vie neprijatnih asova nego to ih se sada mogu i setiti,
pokuavajui da nekako odredim koje se godine dogodio ovaj ili onaj dogaaj i
da li je neki ovek koji se zvao tako i tako zaista bio taj i taj ili samo njegov sin,
moda unuk, praunuk ili mu ak nije bio ni srodnik. Ja elim da onima koji dou
posle mene utedim ovakve nezgode. Tako, na primer, iako u ovoj povesti ima
nekoliko linosti koje nose ime Druz moj otac, ja, jedan moj sin, moj brat od
strica i moj bratanac uvek e se, kod svakog pominjanja, tano znati o kome je
re. Takoe primera radi kad govorim o svom uitelju Marku Porciju
Katonu, moram jasno da stavim itaocu do znanja da to nije ni Marko Porcije
Katon Cenzor, potpaljiva Treeg punskog rata, ni njegov sin, poznati pravnik
istoga imena, ni njegov unuk, konzul istog imena, ni njegov praunuk, takoe
istoga imena, koji je bio neprijatelj Julija Cezara, ni njegov pra-pra-unuk istoga
imena, koji je pao u bici kod Filipa nego da je to jedan potpuno neznatan prapra-unuk, opet istoga imena, koji nikada nije ni zauzimao neki javni poloaj, a
koji takav poloaj nije ni zasluivao. Avgust ga je naimenovao mojim
starateljem i kasnije uiteljem mladih rimskih plemia i sinova stranih kraljeva,
jer iako je na osnovu svog imena mogao polagati prava na najvia dostojanstva,
njegova gruba, glupa i cepidlaka priroda jedino mu je omoguivala da bude
uitelj osnovne kole.
Smatram da u najbolje odrediti vremenski redosled ovih dogaaja ako
kaem da sam se rodio 744. godine od osnivanja Rima, a 767. godine posle prve
Olimpijade, i ako dodam da je to bilo u dvadeset prvoj godini vladavine

imperatora Avgusta, ije ime verovatno nee biti zaboravljeno ni posle

devetnaest vekova.
Pre nego to zavrim ovo uvodno poglavlje, treba jo neto da dodam o
Sibili i o njenim proroanstvima. Ve sam rekao, da kad u Kumama umre jedna
Sibila, nju nasledi druga, i da su neke uvenije od ostalih. ivela je tamo nekad
jedna uvena Sibila. Demofila, od koje je potraio savet sam Enej pre nego to
je siao u pakao. A ivela je kasnije i jedna po imenu Herofila, koja je dola
kralju Tarkviniju i ponudila mu proroanstva po skupljoj ceni nego to je on bio
spreman da plati; kada je on odbio da plati, tako se pria, ona je deo zbirke
sibilskih proroanstava spalila, a ponudila mu po istoj ceni ostatak, to je on
opet odbio. Ona je onda spalila jo jedan deo i preostatak mu ponudila ponovo
po istoj ceni koju je on, raspinjan radoznalou, i platio. Bilo je dve vrste
Herofilinih proroanstava: opomene, odnosno povoljna predskazahja u pogledu
budunosti, i uputstva za prikladne verske rtve koje je valjalo prineti kad se
jave ovi ili oni predznaci. Ovim proroanstvima su vremenom dodavana sva
znamenita i osvedoena predskazanja koja su izreena pred raznim privatnim
linostima. Kad god bi izgledalo da Rimu prete udni predznaci ili nedae, Senat
bi naredio svetenicima koji su uvali te sibilske knjige da ih opet proue, te je
dosad uvek u njima i naen spasonosan savet. Dva puta su te knjige bile
delomino unitene vatrom, a izgubljena proroanstva su zatim obnavljana po
seanju nadlenih svetenika. Njihovo pamenje je izgleda mnogo puta bilo vie
nego slabo: Avgust se zato latio posla oko izrade jedne pouzdane zbirke
proroanstava, briui sve umetke i sve naknadne zabeleke koje oigledno nisu
poticale od samoga boanstva. On je isto tako prikupio i unitio sve
neozvaniene privatne zbirke sibilskih proroanstava, kao i sve druge knjige
predskazanja koja su se odnosila na rimsku dravu, samo ako je mogao da ih se
doepa a njih je ukupno bilo preko dve hiljade. Preiene sibilske knjige
stavio je u jedan zabravljen kovei ispod postolja Apolonovog kipa, u hramu
koji je on podigao tom boanstvu nedaleko od svoga dvorca na Palatinu. Neto
posle Avgustove smrti dola mi je do ruku jedna jedinstvena knjiga iz njegove
line zbirke istorijskih spisa. Naslov joj je glasio: Sibilske zanimljivosti iliti
Proroanstva iz prvobitnog zbornika koja su Apolonovi svetenici odbacili kao
lana. Stihovi su bili prepisani Avgustovim sopstvenim lepim rukopisom, uz
njemu svojstvene pravopisne greke, koje su nekad poticale iz njegovog
neznanja, a kojima se on docnije ponosio. Veinu tih stihova oigledno nikada
nije izgovorila Sibila, bilo u nadahnuu ili ne, ve su ih sastavile neodgovorne
osobe koje su elele da slave sebe i svoje porodice, ili da naude porodicama
svojih suparnika traei boansku potporu za svoja samovoljna predskazanja
protiv njih. Primetio sam da se prodica Klaudija naroito ivo koristila takvim
podmetanjima. Pa ipak, naao sam jedno ili dva proroanstva iji je jezik
dokazivao da su prilino stara i ija je nadahnutost ostavljala utisak kao da zaista
potie od boanstva. Njihov jasni smisao, koji je mogao samo da izazove
uzbuenje, svakako je i naveo Avgusta a njegova je re bila zakon za
Apolonove svetenike da ih izbrie iz sibilskog zbornika. Ja vie nemam tu
knjigu. Meutim, seam se skoro svake rei najznaajnijeg od tih proroanstava,

koje je bilo navedeno ne samo prema grkom izvorniku nego (kao i veina
drugih predskazanja te zbirke) i u latinskom prevodu, naravno u grubim
stihovima:
Sto godina posle Punske Kletve
Rim e postati rob jednog oveka sa kosom,
oveka sa kosom koji nema kose,
Koji e biti ena svakome mukarcu i mu svakoj eni.
Konjic koga e jahati imae prste umesto kopita.
Umree od ruke svoga sina, koji mu nije sin,
A ne na bojnome polju.
Sledei ovek sa kosom koji e podjarmiti dravu
Bie sin, ali i nee biti sin, prethodnog oveka sa kosom.
On e imati bujnu kosu.
Taj e sazidati Rim od mramora umesto od opeka
I sputae ga brzo dotle nevienim okovima,
A umree od ruke svoje ene, koja mu i nije ena,
to e doneti koristi njegovom sinu, koji mu i nije sin.
Trei ovek sa kosom koji e podjarmiti dravu
Bie sin, a i nee biti sin, svog prethodnika sa kosom.
On e biti ilovaa umeana krvlju,
ovek sa kosom, koji nema kose.
On e podariti Rimu pobede i poraze,
A umree na korist svome sinu, koji mu nije sin
I jedno uzglavlje bie njegov ma.
etvrti ovek sa kosom koji e podjarmiti dravu
Bie sin, a i nee biti sin, prolog oveka sa kosom,
ovek sa kosom, koji nema kose.
On e podariti Rimu otrove i bogohuljenja,
A ubie ga udarcem kopita onaj ostareli konj
Koji ga je nosio dok je jo bio dete.
Peti ovek sa kosom koji e podjarmiti dravu,
Podjarmiti dravu, iako protiv svoje volje,
Bie ba onaj blesan koga su svi prezirali.
On e imati bujnu kosu.
On e podariti Rimu vodu i hranu zimi,
A umree od ruke svoje ene, koja mu i nije ena,
to e doneti koristi njegovom sinu, koji mu i nije sin!
esti ovek sa kosom koji e podjarmiti dravu
Bie sin, a i nee biti sin, prolog oveka sa kosom.

On e podariti Rimu svirae, i strah, i oganj.

Ruka e mu biti crvena od roditeljske krvi.
Ali njega nee naslediti neki sedmi ovek sa kosom,
A krv e lopiti iz njegovog groba.
Avgustu je, dakle, moralo biti jasno da je prvi od tih ljudi sa kosom, naime
prvi od Cezara (jer Cezar znai: glava sa kosom), bio ujak njegove majke, Julije
Cezar, koji ga je usinio. Julije je bio elav i bio je poznat zbog razvrata koji je
provodio s osobama oba pola; a njegov ubojni konj, kao to je poznato, bilo je
neko udovite koje je imalo prste umesto kopita. Julije Cezar je preiveo
mnoge ljute bojeve, da bi ga na kraju ubio u Senatu Brut. A za toga se Bruta,
iako mu je neko drugi bio otac, verovalo da je Julijev vanbrani sin. Zar i ti,
sine Brute! rekao je Cezar kada ga je Brut udario noem... Ve sam pisao o
Punskom Prokletstvu. Avgust je svakako u sebi prepoznao drugog u nizu
Cezara. I zaista, pred kraj svoga ivota, on se sam hvalisao gledajui hramove
i javne graevine koje je velianstveno obnovio, a mislei pri tom i na svoja dela
koja su ojaala i uveala slavu Carstva da je on zatekao Rim od opeka, a da ga
je ostavio u mramoru. Meutim, u pogledu naina na koji e umreti, izgleda da
mu se inilo da je proroanstvo ili nejasno ili neverovatno. Pa ipak su ga neki
obziri spreili da ga uniti. Ova povest e jasno pokazati na to ko su bili trei
ovek sa kosom, i etvrti ovek sa kosom, i peti ovek sa kosom; a ja sam zaista
blesan ako uzimajui u obzir nepogrenu tanost proroanstava, koja se
uostalom pokazala takvom u svima stvarima sve do dananjeg dana ne bih bio
u stanju da prepoznam i estog oveka sa kosom, radujui se, Rima radi, to
nee biti nikakvog sedmog oveka sa kosom koji bi ga nasledio.

Glava II

Ne pamtim svoga oca koji je umro dok sam jo bio dete, ali kao mladi
nikad nisam proputao priliku da pitam svakoga bio to senator, vojnik ili rob
ne bih li saznao ma kakvu pojedinost o njegovom ivotu i o njegovoj naravi.
Kao prvu svoju vebu u pisanju istorije poeo sam da piem njegov ivotopis.
Iako mi je uskoro moja staramajka Livija zabranila da to piem, nastavio sam sa
skupljanjem podataka nadajui se da u jednoga dana ipak moi da zavrim to
delo. I zaista, ba sam ga nedavno i zavrio, ali bi ak i danas bilo besmisleno
pokuati da ga objavim. ivotopis je toliko zadojen ljubavlju prema republici da
bi Agripinila moja sadanja ena im bi ula za njegovo objavljivanje,
unitila sve primerke, a moji nesreni prepisivai morali bi da plate moju
nesmotrenost. Imali bi sree ako bi jo ostali itavih ruku i ako im ne bi bili
odseeni palevi i kaiprsti, to bi bio uobiajeni nain na koji bi Agripinila
pokazala svoje zadovoljstvo. Oh, ta me ena mrzi iz dna due!
Celoga svog ivota ugledao sam se vie na svoga oca nego na bilo koju
drugu linost, sem na svoga brata Germanika. A svi se slau da je Germanik bio
prava slika i prilika naega oca u pogledu crta lica, tela (izuzev tankih nogu),
hrabrosti, pameti i plemenitosti tako da ih ja u svojoj glavi rado spajam u
jednu linost. Kada bih odmah mogao da ponem ovu povest prikazom svoga
detinjstva, vraajui se unazad samo do svojih roditelja, ja bih svakako tako i
postupio, jer rodoslovi i porodine istorije zamaraju. Ali ne mogu da izbegnem
da sa izvesnom opirnou piem i o svojoj staramajci Liviji, (koja je, kad sam
se rodio, jedina bila iva od roditelja moga oca i moje majke), poto je ona,
naalost, glavna linost prve polovine moje istorije, a njeni kasniji postupci bili
bi nerazumljivi ako ne bih jasno prikazao i njen raniji ivot. Pomenuo sam ve
da je ona bila udata za imperatora Avgusta, ali je to bio njen drugi brak, poto se
prethodno razvela od moga dede. Posle smrti moga oca ona je postala stvarna
glava nae porodice, zamenivi u toj dunosti moju majku Antoniju, moga strica
Tiberija zakonitu glavu porodice Klaudija pa i samog Avgusta, ijoj je
monoj zatiti moj otac, svojim zavetanjem, poverio nas decu.
Isto kao i moj ded, i Livija je poticala iz porodice Klaudija, jedne od
najstarijih porodica Rima. I danas stari ljudi pevaju jednu poznatu baladu, iji
pripev kae da drvo Klaudija nosi dve vrste plodova, slatku jabuku i divlju
jabuku, ali da su divlje jabuke na njemu brojnije od dobrih. Pesnik je u divlje
jabuke ubrojao Apija Klaudija Oholog, koji je uzbudio itav Rim kad je pokuao
da baci u ropstvo i obeasti jednu devojku roenu u slobodi, a koja se zvala
Virginija; i Klaudija Druza, koji je u danima Republike pokuao da postane kralj
itave Italije; kao i Klaudija Plavokosog, koji je svete ptice, kad vie nisu htele
da jedu, bacio u more, viui: Neka onda bar piju, te tako izgubio jednu vanu
pomorsku bitku. Kao slatke jabuke pesnik pominje Apija Slepog, koji je
raskinuo jedan opasni savez Rima sa kraljem Pirom, i Klaudija Cepanicu, koji je

41. god. pre n. e.

oterao Kartaginjane sa Sicilije, pa Klaudija Nerona (to u nareju Sabinjana

znai: Jakog) koji je porazio Hazdrubala kada je ovaj navalio iz panije da bi
udruio ubojne snage sa svojim bratom, velikim Hanibalom. Ta tri oveka su
bila estita i pored toga to su bili smeli i mudri. Pesnik dalje veli da su i od ena
iz porodice Klaudija neke bile slatke jabuke a neke divlje, ali da su i tu divlje
jabuke bile brojnije od slatkih.
Moj ded je bio jedan od najboljih Klaudija. Verujui da je Julije Cezar
jedini ovek koji je dovoljno snaan da u burnim vremenima podari Rimu mir i
sigurnost, on se prikljuio Cezarevoj stranci i hrabro se borio za njega u
Egipatskom ratu. Kada se, meutim, u njemu porodila sumnja da Julije Cezar
tei ka tiraniji, moj ded nije eleo da dobrovoljno u Rimu i dalje pomae
ostvarenje njegovih namera, iako nije smeo da se izloi opasnosti otvorenog
raskida. On je zbog toga zamolio da mu se da poloaj vrhovnog svetenika, to
je i uinjeno, pa je u tom svojstvu poslat u francusku da tamo osniva naseobine
isluenih vojnika. Vrativi se posle ubistva Cezara u Rim, on je smelo predloio
da se dodele izvesne asti ubicama toga tiranina, ime je navukao na sebe
neprijateljstvo mladoga Avgusta, Julijevog posinka, tada poznatog pod imenom
Oktavijan, i njegovog saveznika, velikog Marka Antonija, te je zato morao da
bei iz Rima. U neredima koji su zatim nastali on se naizmenino borio as na
strani jednih, as na strani drugih, ve prema tome ija bi mu se stvar uinila
pravednom. Jednom je bio sa mladim Pompejem, a drugom se prilikom, kod
Peruzije u Etruriji, borio uz brata Marka Antonija protiv Avgusta. Ali poto je
na kraju doao do uverenja da Avgust iako mu je vernost nalagala da osveti
Cezarevo ubistvo, dakle smrt svoga pooima, (dunost koju je on bezobzirno
obavljao) ne eli da postane tiranin, ve da hoe da obnovi stare slobode
rimskoga naroda, moj ded je preao na njegovu stranu. On se tada i nastanio u
Rimu sa mojom staramajkom Livijom i mojim stricem Tiberijem, koji je tada
imao tek dve godine. Posle toga on vie nije uestvovao u Graanskim ratovima,
zadovoljavajui se samo svojim dunostima prvosvetenika.
Moja staramajka Livija je bila jedna od najgorih lanova porodice Klaudija.
Moglo bi se rei da je u njoj uskrsnula ona Klaudija sestra Klaudija
Plavokosog koja je bila optuena za veleizdaju zbog toga to je jednom, kada
njene koije nisu mogle da se probiju kroz gomilu sveta naulici, uzviknula: ,,O,
da je samo iv moj brat! On je znao kako treba rasterati gomilu. On se sluio
svojim korbaem! Kada joj je priao jedan od zatitnika naroda (na latinskom:
tribuna) i ljutito joj naredio da uti, podseajui je da je njen brat, svojom
nepobonou, upropastio rimsku mornaricu, ona mu je odgovorila: To je tek
odlian razlog zbog koga bi trebalo eleti da je u ivotu! On bi uz pomo
bogova moda jo jednom, pa i vie puta, izgubio rimsko brodovlje te bi tako
malo proredio ovu svetinu. Rekavi to, dodala je: Vidim da si ti zatitnik
naroda i znam da je tvoja linost zakonito neprikosnovena, ali ne zaboravi da su
do sada po nalogu nas, Klaudija, ve mnogi narodni tribuni premlaeni na
mrtvo. I neka je prokleta ta vaa neprikosnovenost! A upravo tako se u to
vreme izraavala o rimskom narodu i moja staramajka Livija, govorei: Rulja i

38. god. pre n. e.

robovi! Republika je oduvek bila obina obmana. Ono to je Rimu zaista

potrebno, to je da opet dobije kralja. U svakom sluaju, ona je bar tako govorila
mome dedi, uveravajui ga da e vremenom otpasti i Marko Antonije, i Avgust
(ili Oktavijan, kako bi trebalo da kaem), i Lepid (jedan bogat plemi, ali bez
ikakve preduzimljivosti), te da bi on ako bi samo veto delao mogao da
iskoristi svoje dostojanstvo prvosvetenika i glas potenog oveka koji je uivao
kod svih politikih struja, te da sam postane kralj. Moj ded joj je strogo govorio
da e se razvesti od nje ako mu ikad ponovo tako neto i spomene, jer prema
starom rimskom branom pravu mu je mogao da otera enu i ne dajui javnosti
nikakva objanjenja, naravno vraajui joj miraz koji je dobio uz nju, ali
zadravajui decu. Na to je moja staramajka uutala, izigravajui pokornost, ali
je toga trenutka umrla sva njihova meusobna ljubav. Iza lea moga dede, ona je
odmah poela da raspaljuje ljubavne strasti Gaja Oktavija Avgusta.
To nije bio teak poduhvat, poto je Avgust bio mlad i povodljiv ovek, a
ona je paljivo prouila njegov ukus. Sem toga, ona je po optem sudu sveta
smatrana za jednu od triju najlepih ena svoga doba. Ona je tako epala
Avgusta jer je smatrala da je on pogodnije orue za ostvarenje njenih elja nego
Antonije Lepid nije ni uziman u obzir a da on nee ustuknuti ni pred im,
samo da bi ostvario svoje namere, to se pokazalo jo dve godine ranije, kada je
bez stvarnog suenja bilo pogubljeno dve hiljade vitezova i tri stotine senatora
koji su podravali njemu protivnu stranku; tavie, velika veina tih ljudi bila je
ubijena po izriitoj Avgustovoj elji. Kad je ovladala Avgustom, Livija ga je
poela nagovarati da otera svoju Skriboniju enu stariju od njega, kojom se
oenio iz politikih razloga govorei mu da je ona saznala da ga Skribonija
vara sa jednim bliskim prijateljem moga dede. Avgust je bio spreman da to
poveruje, ak i ne zahtevajui tane dokaze. On se razveo od Skribonije, iako je
ona bila potpuno neduna, i to onog istog dana kada mu je ona rodila ker Juliju;
odneo je dete iz sobe u kojoj se rodilo, pre nego to je Skribonija mogla i videti
to malo bie, pa ga je dao na dojenje eni jednog od svojih osloboenih robova.
Moja staramajka, kojoj je tada bilo sedamnaest godina, (devet godina manje
nego Avgustu), otila je mome dedi i rekla mu: Razvedi se sada i ti od mene. Ja
sam ve u petom mesecu, a ti nisi detinji otac. Zaklela sam se da neu vie roditi
nijedno dete kukavici, i odrau re ! Kada je uo to priznanje ma kakva da
su inae bila njegova oseanja moj ded joj je jednostavno rekao: Pozovi mi
preljubnika i ostavi nas da se porazgovorimo nasamo. Dete je u stvari bilo
njegovo, ali on to nije znao, ve je poverovao mojoj staramajci poto mu je ona
sama rekla da je tue.
Moj ded je bio zaprepaen kad je video da ga je prevario njegov tobonji
prijatelj Avgust, ali je zakljuio da ga je Livija morala izazvati, a da on nije
mogao odoleti njenoj lepoti; a moda je Avgust jo uvek bio i kivan na njega
zbog onoga zlosrenog predloga koji je svojevremeno podneo Senatu, da se
ubice Julija Cezara nagrade za svoje delo. Bilo kako bilo, on nije nita
prebacivao Avgustu. Jedino je rekao: Ako voli ovu enu i ako eli da je asno
uzme za suprugu, uzmi je; neka samo budu potovani obziri pristojnosti!

33. god. pre n. e.

Avgust se kleo da e se odmah njome oeniti i da je nikada nee odgurnuti od

sebe, sem ako mu ona bude neverna, i obavezao se na to najstranijim
zakletvama. Tako se moj ded razveo od Livije, a priali su mi da je on tu njenu
ludost smatrao boanskom kaznom zato to je on jednom na Siciliji posluao
njen savet i naoruao robove u borbi protivu rimskih graana; pored toga, ona je
poticala iz porodice Klaudija, te je, dakle, bila lan njegove sopstvene porodice;
to je bio dvostruki razlog to on nije hteo da je izloi javnoj sramoti. Njega nije,
dakle, nikakav strah od Avgusta nagnao da nekoliko nedelja kasnije lino
uestvuje u obredu njenog ponovnog venanja, dajui je drugome onako kao to
bi otac dao ker i prikljuujui se i sam sveanoj svadbenoj pesmi. A kada samo
pomislim da je on nju silno voleo i da se svojom velikodunou izloio
opasnosti da ga nazovu ak i kukavicom i ulizicom, moram prosto da se divim
njegovom dranju.
Ali Livija je bila nezahvalna, besna i posramljena to je njen prvi mu
ostavljao utisak da se ne uzbuuje, preputajui je mirno drugome kao da je ona
neka stvar male vrednosti. A kada je tri meseca kasnije rodila dete moga oca
ona je bila silno ljuta na Avgustovu sestru Oktaviju, enu Marka Antonija a
Marko Antonije i Oktavija su bili roditelji moje majke zbog neke zajedljive
pesmice o srenim roditeljima kojima se rodilo dete posle tri meseca, dok su
tako kratke trudnoe do sada imale samo make i kuje! Ne znam da li je
Oktavija zaista sastavila te stihove, ali ako ih je ona napisala, morala je do kraja
ivota teko da ispata za ovu uvredu nanetu Liviji. Uostalom, nije ni verovatno
da je ona sastavila tu pesmicu, poto je i ona, udavi se za Marka Antonija, ve
nosila na srcu edo, zaeto sa prvim muem, koji joj je umro; a da se
posluimo poslovicom u kui obeenog ne govori se o uetu. Oktavijin brak
je, meutim, ponikao iz politikih pobuda, a bio je ozakonjen posebnom
odlukom Senata; on nije, dakle, bio plod strasti jedne osobe, a linoga
astoljublja druge. Ako biste pak zapitali zato je Prvoveteniko vee pristalo
da odobri Avgustov brak sa Livijom, treba odgovoriti da su i moj ded i Avgust
bili prvosvetenici, a da je Vrhovni Prvosvetenik bio Lepid, koji je inio samo
ono to bi mu Avgust naredio.
im je moj otac bio odbijen od sise, Avgust ga je vratio u dom moga dede,
gde je uzgajan zajedno sa mojim stricem Tiberijem, koji je bio etiri godine
stariji od njega. im su deca malo poodrasla, moj ded je uzeo u svoje ruke
njihovo vaspitanje, ne poveravajui tu dunost pedagogu, kao to je to bilo
uobiajeno. On je stalno usaivao u njih mrnju prema samovlau i potovanje
prema prastarim idealima pravde, slobode i vrline. Moja staramajka Livija je
dugo gunala to su deaci izvan njene vlasti, iako su je oni u stvari
svakodnevno poseivali u Avgustovom dvoru, koji je bio nedaleko od njihovog
doma na Palatinu, a naroito je bila nezadovoljna kada je ula kako se oni
vaspitavaju. Poto je moj ded naprasno umro pri veeri sa nekim prijateljima,
posumnjalo se da je bio otrovan, ali je ta stvar zatakana, jer su se meu
zvanicama nalazili i Avgust i Livija. Njegovom oporukom deaci su stavljeni

pod Avgustovo starateljstvo. Moj stric Tiberije, kome je tada bilo samo devet
godina, odrao je svome ocu posmrtno slovo na njegovom pogrebu.
Avgust je veoma voleo svoju sestru Oktaviju i jako se raalostio kada je
uskoro posle njene svadbe doznao da se Antonije, poavi na Istok da vodi rat
protiv Persijanaca, usput zadrao u Egiptu i tamo obnovio svoju raniju vezu sa
kraljicom Kleopatrom, a jo vie se raalostio zbog uvredljivog pisma koje je
Oktavija primila od Antonija kad je posle godinu dana pola da mu, vojnicima i
novcem, pritekne u pomo u njegovoj vojni. Antonije joj je u tome pismu, koje
je ona primila kad je ve prevalila pola puta, jednostavno naloio da se vrati
domu i da se stara o domaim poslovima, ali je vojnike i novac primio. Livija se
potajno silno obradovala zbog ove zgode, poto je ve due vremena neumorno
pokuavala da poseje razdor i ljubomoru izmeu Avgusta i Antonija, dok se
Oktavija isto tako marljivo trudila da izgladi njihove nesuglasice. Kada se
Oktavija vratila u Rim, Livija je zatraila od Avgusta da pozove sestru da
napusti Antonijev dom i da se preseli njima. Ona je to odbila, delom zato to
nije imala poverenja u Liviju, a delom i zato to nije htela da i ona da neki
povod za graanski rat, koji je ionako ve pretio. Pa ipak, radei po
Kleopatrinom nagovoru, Antonije je pismeno obavestio Oktaviju o raskidu
njihovog braka, a jednovremeno je objavio i rat Avgustu. Bio je to poslednji od
Graanskih ratova, dvoboj na ivot i na smrt izmeu jedina dva oveka koji su
stajali na nogama posle ako smem da se posluim tim poreenjem borbe
maevima svih protiv svakoga na popritu koje je obuhvatalo ceo svet. Lepid je,
naravno, jo uvek bio iv, ali je u stvari nezvanino bio ve zatvorenik i potpuno
bezopasan ovek, nateran da padne niice pred Avgustom i da ga moli da mu
pokloni ivot. Mladi Pompej, jedini drugi ovek od nekog znaaja iji su
brodovi dugo gospodarili Sredozemljem bio je ve pre toga poraen od
Avgusta, a uhvaen i pogubljen od samog Antonija. Dvoboj izmeu Avgusta i
Antonija bio je kratak. Antonije je bio potpuno poraen u pomorskoj bici kod
Akcijuma, u Grkoj. On je odatle pobegao u Aleksandriju i tamo izvrio
samoubistvo, to je uinila i Kleopatra. Avgust je posle sebi pripisao Antonijeva
osvajanja na Istoku, pa je, kao to je to Livija i elela, postao iskljuivi gospodar
rimskog sveta. Oktavija je, meutim, ostala verni uvar interesa Antonijeve dece
i to ne samo njegovog sina iz ranijeg braka, ve i troje druge dece, koje je
imao sa Kleopatrom; tu devojicu i dvojicu deaka ona je podizala uz svoje dve
keri, od kojih je mlaa, Antonija, posle bila moja mati. Ta plemenitost je
izazvala opte divljenje u celome Rimu.
Avgust je vladao svetom, ali Livija je gospodarila Avgustom, i ja moram
ovde da objasnim udnu vlast koju je ona imala nad njim. Ljudi su se oduvek
udili zato nije bilo dece u tom braku, jer je moja staramajka ve dala dokaza
svoje plodnosti, a tvrdilo se da je i Avgust otac najmanje etvoro vanbrane
dece, naravno pored svoje zakonite keri Julije, za koju nije bilo razloga da se
sumnja da joj je on otac. Znalo se, uostalom, da je on strasno voleo moju
staramajku Liviju. Istina je, meutim, takva da je teko u nju i poverovati, a ona

je u tome da Avgust nikad nije ni obljubio Liviju. Iako je on inae bio vrlo
muevan sa drugim enama, morao je da utvrdi da je nemoan kao malo dete
im bi prilegao uz moju babu Liviju. Jedino razumno objanjenje te stvari jeste u
tome da je Avgust u sutini bio vrlo poboan ovek, premda je pod uticajem
onih opasnosti kojima je bio izloen posle ubistva njegovog dede Julija Cezara
postao i svirep i prevrtljiv. On je znao da je njegov brak bio uvreda boanstva: to
saznanje je izgleda uticalo na njegove ivce i obuzdavalo njegovu put.
Moja staramajka, koja je Avgusta vie elela kao orue za ostvarenje svoga
astoljublja nego kao ljubavnika, vie se radovala toj njegovoj nesposobnosti
nego to bi zbog nje alila. Dola je ak do zakljuka da moe i to da iskoristi
kao sredstvo kojim e potiniti njegovu volju svojoj. Ona mu je zato poela
stalno prebacivati to ju je zaveo i tako odvojio od moga dede, (koga je ona
kako je tvrdila volela!), i to zaveo time to je nju uveravao u bezgraninost
svoje strasti, dok je mome dedi upuivao tajne pretnje da e biti proglaen
narodnim neprijateljem ako ne napusti Liviju. (Ovo poslednje je naravno
potpuno netano.) I sad, gle govorila je ona kako je on nju obmanuo!
Ispostavilo se da taj strasni ljubavnik uopte nije mukarac; svaki siroti ugljar ili
rob je vie mukarac nego on! ak ni Julija nije njegova prava ki, kao to je to
njemu dobro poznato. Jedino za ta je on kadar govorila je ona to je da je
miluje, i tipka, i ljubaka, kolutajui oima kao neki raspevani ukopljenik.
Uzalud je Avgust tvrdio da je sa drugim enama pravi Herkul. Ona bi ili odbila
da mu veruje ili bi ga optuivala da rasipa na druge ene ono to njoj uskrauje.
Ali da se iz toga svega ne bi izlegla neka javna sramota, ona je jednom
izigravala ak i lanu trudnou, a zatim i tobonji pobaaj. Sram i neutoljena
strast vie su vezali Avgusta za nju nego da su njihove uzajamne udnje gaene
svake noi ili da mu je rodila dvanaestoro napredne dece. Ali ona se mnogo
brinula o njegovom zdravlju i njegovoj udobnosti, a bila mu je i verna, jer po
prirodi nije imala drugih pouda sem vlastoljublja; on joj je zbog svega toga bio
toliko zahvalan da joj je dopustio da upravlja i vlada njime u svima njegovim
dravnim i linim poslovima. Ja sam lino doao do poverljivih saoptenja nekih
starih dvorana, koji su tvrdili da Avgust, poto se oenio mojom staramajkom
nije ni pogledao neku drugu enu. Pa ipak, svakojake prie su svojevremeno
kruile Rimom o njegovim odnosima sa enama i kerima raznih
dostojanstvenika; a posle njegove smrti, objanjavajui kako joj je polo za
rukom da potpuno ovlada njegovim srcem, Livija je obino govorila da je to
postigla ne samo time to mu je bila verna ve i time to se nikad nije meala u
njegove prolazne ljubavi. to se mene tie, ja verujem da je ona podravala te
sablazni o samoj sebi samo zato da bi imala Avgustu uvek neto da prebaci.
Ako me pitate na osnovu ega sam izneo tu udnu povest, rei u vam i to.
Prvi deo, koji se tie razvoda, uo sam od same Livije, one iste godine kada je i
umrla. Ono drugo, o Avgustovoj nesposobnosti, uo sam od jedne ene koja se
zvala Brizeja; ona se starala o haljinama moje majke, poto je pre toga bila
slue moje staramajke; njoj je tada bilo samo sedam godina, pa je mogla da
uje razgovore koji nisu od nje skrivani, jer se mislilo da je suvie mlada da bi ih

razumela. Zato verujem da je moje objanjenje tano, i verovau u njega sve dok
se ne nae drugo, zasnovano na isto tako sigurnim injenicama. Kako ja lino
mislim, Sibilin stih o eni, koja mu nije ena, potvruje moje shvatanje. Pa
ipak, ja ne mogu ovim da zakljuim to pitanje. Piui o ovome sa namerom da
zatitim Avgustov dobar glas, ja sam neto zatajio, to u naknadno izneti. Jer,
kao to veli poslovica, istina pomae razvitak istorije. Evo u emu je stvar.
Moja staramajka Livija je na veoma otrouman nain utvrdila svoju vlast nad
Avgustom time to mu je sama dragovoljno i tajno dobavljala za sulonice
mlade i lepe ene, kad god bi primetila da ga raspinju nemirne strasti. Okolnost
to je ona sama ovako udeavala stvari, bez ijedne rei prekora pre ili posle toga,
uzdravajui se da pokae ljubomoru, koju je po Avgustovom miljenju kao
ena svakako morala oseati; dalje, okolnost to je to sve obavljano na pristojan
i prikriven nain i to su te mlade ene (koje mu je ona sama odabirala na trgu
na kome je prodavano sirisko roblje, poto je Avgust najvie voleo Sirijke) nou
putane u njegovu spavau sobu na znak koji je davan kucanjem i zveketom
lanca, kao to su izjutra i otputane na isti znak; najzad okolnosti to su te ene,
dok su bile sa Avgustom, imale da ute kao neki duhovi u enskom obliku koji
se javljaju ljudima u snovima te dakle okolnosti, koje govore da je Livija tako
postupala s predumiljajem, a ipak i pored njegove nesposobnosti prema njoj
lino ostala verna muu, izgledale su Avgustu kao savren dokaz najdublje
ljubavi. Vi ete moda primetiti da je Avgust zahvaljujui svom poloaju
mogao da utoljava svoje udnje najlepim enama sveta, slobodnim ili
robinjama, udatim ili neudatim, i bez pomoi Livije i njene svodnike uloge. To
je tano, ali je isto tako tano i to da se on, posle svoga venanja sa Livijom, nije
dotakao mesa koje ona nije oglasila dobrim za jelo kako se on sam jednom
izrazio, pridajui moda tim reima jedan drugi smisao.
Na ene, dakle, Livija nije imala razloga da bude ljubomorna, s izuzetkom
svoje zaove, moje druge staramajke, Oktavije, ija je lepota pobuivala isto
toliko divljenja kolika i njena vrlina. Livija je oseala zlobno uivanje u tome da
Oktaviju i javno saaljeva zbog Antonijevog neverstva. Ona je ak ila i tako
daleko da je napominjala da je do tog neverstva velikim delom dolo grekom
same Oktavije, jer se ona odevala suvie skromno i ponaala odve pristojno.
Marko Antonije isticala je ona bio je ovek veoma strastan. Da bi ga mogla s
uspehom zadrati za sebe, ena je morala da ublai vrlinu rimske matrone
lukavstvima i razvratnou istonjake bludnice. Oktavija je trebalo da zajmi po
koji list iz Kleopatrine knjige: jer je Egipanka, iako manje lepa od Oktavije i
osam ili devet godina starija od nje, dobro znala kako da zasiti prohteve njegove
puti. Mukarci kao to je Antonije, to e rei pravi mukarci, vie vole
neobino nego dobro! zavrila bi Livija u duhu naravouenija. Oni smatraju
da je zelenkastoplesnivi i ucrvljani sir ukusniji od tek usirenog mleka. Na to bi
Oktavija planula i rekla: Zadri ti te crve za sebe!
Sama Livija se vrlo bogato odevala i upotrebljavala je najskuplje azijske
mirise; meutim, ona nije doputala nikakve nepotrebne izdatke u svome
domainstvu, hvalei se da ga vodi na stari, dobri rimski nain. Njena naela su

bila: jednostavna, ali obilna hrana, redovne porodine molitve, izostavljanje

toplih kupanja posle obeda, stalni rad za svakoga i nikakvo rasipanje. Svako
to su za nju bili ne samo robovi i osloboenici ve i svi lanovi porodice. Zato
se oekivalo da e i ono zlosreno Avgustovo dete, Julija, biti primer radinosti.
Ona je ivela veoma tegobnim ivotom. Svakoga dana morala je da izgrebena i
da isprede odreenu koliinu vune, da istka neto sukna i da zavri svoje pletivo,
te je zimskih meseci morala da ustaje u zoru, pa i pre zore, kako bi mogla sve to
da postigne. A poto je njena maeha verovala da devojice treba i prosveivati,
Julija je, pored ostalih zadataka, morala da naui naizust i itave Homerove
spevove, Ilijadu i Odiseju.
Ali, pored svega toga, Julija je morala da za Liviju vodi i podroban dnevnik
o tome ta radi, koje knjige ita, s kim je o emu razgovarala i tako dalje, a to je
predstavljalo za nju veliki teret. Nije joj nikako bilo doputeno da neguje
prijateljstva sa mukarcima, iako je njena lepota bila mnogo hvaljena. Neki
mladi iz stare porodice, ovek besprekornog vladanja, sin jednog konzula, bio
je dovoljno smeo da joj se nekim utivim povodom sam predstavi u Bajama, u
asu kad se ona koristila doputenjem da pola asa provede u etnji pored
morske obale, praena samo od svoje vaspitaice. Ljubomorna na Julijinu lepotu
i na naklonost koju je prema njoj ispoljavao Avgust, Livija je izdejstvovala da se
mladiu poalje vrlo strogo pismo, u kome mu je reeno da uopte ne treba da se
nada da e ikada dospeti do nekoga javnog poloaja za vreme vlade oca devojke
ije je dobro ime pokuao da ukalja tako nedopustivo prisnim ophoenjem.
Sama Julija je bila kanjena time to joj je zabranjeno da se eta izvan bate koja
je okruavala letnjikovac. Nekako u to vreme Julija je potpuno oelavila. Ne
znam da li su i u to bili umeani Livijini prsti, to nije sasvim neverovatno, iako
valja priznati da je elavost bila esta u Cezarevoj porodici. U svakom sluaju,
Avgust je naao nekog egipatskog vlasuljara koji joj je nainio jednu od
najlepih plavih vlasulja koje su se ikada mogle videti; njene drai su time vie
dobile nego to su izgubile, poto ona nije nikad imala naroito dobru kosu.
Pria se da ta vlasulja nije bila izraena na uobiajeni nain, sa podlogom od
ispletene kose, ve da je to bila koa sa kosom skinuta s glave keri nekog
nemakog poglavice; koa je bila tako smanjena da je tano odgovarala Julijinoj
glavi, a odravana je (i uvana joj je gipkost) povremenim utrljavanjem neke
naroite masti. Moram rei da ja u to ne verujem.
Svima je bilo poznato da je Livija drala Avtusta na uzdi i da se on, ako se
moda i nije nje stvarno bojao, ipak u svakom sluaju uporno trudio da je ne
uvredi. On je nekom prilikom u svojstvu cenzora ukorevao neke bogatae to
dozvoljavaju svojim enama da se kinure draguljima. Nepristojno je ,
govorio je on, da se ene upadljivo odevaju. Dunost je mua da sprei
preteranu rasko svoje ene. Zanet sopstvenom reitou, on je na nesreu
dodao tome i ove rei: Ponekad i sam moram zbog toga da ukorim svoju enu.
Napadnuti muevi radosno uzviknue: ,,O, Avguste, reci nam kako ti kori
Liviju, da bi nam to posluilo kao primer! Avgust se na to uznemirio i uplaio,
pa je ovako zavrio: Niste me dobro uli, ja nisam rekao da sam ikad imao

prilike da korim Liviju. Kao to vam je dobro poznato, ona je uzor gospodstvene
skromnosti. Ali se svakako ne bih ustezao ni da je ukorim, ako bi zaboravila na
svoje dostojanstvo, pa poela da se odeva kao neke od vaih ena, koje se
odevaju kao da podraavaju nekoj aleksandrijskoj igraici koja bi udnom igrom
sluaja postala imuna udova nekog jermenskog kralja. Iste veeri pokuala je
Livija da ponizi Avgusta, pojavivi se za veerom u najbesmislenije
nakinurenom ruhu do koga je uopte mogla da doe, a koje je nastalo po uzoru
na jednu od Kleopatrinih sveanih odora. Avgust se dobro izvukao iz nezgodnog
poloaja, pohvalivi je tobo za duhovito i prikladno ismevanje ba one mane
koju je on i sam osudio.
Livija je u to vreme bila pametnija nego onda kada je savetovala mome
dedu da se ovena krunom i proglasi za kralja. Rim se jo uvek gnuao naziva
kralj zbog neomiljene loze Tarkvinija Oholog, koju je, po predanju,
onemoguio prvi Brut (zvau ga tako za razliku od onoga drugog Bruta koji je
ubio Julija) prognavi kraljevsku porodicu iz Grada i postavi jedan od prva dva
konzula Rimske Republike. Livija je uviala da se Avgust moe i odrei naziva
kralj, dokle god bude drao u ruci svu stvarnu kraljevsku vlast. Tako je,
sledujui Livijinim savetima, on u svojoj linosti usredsredio sva vana
dostojanstva republike. On je bio konzul u Rimu, a kada je prepustio tu dunost
jednom pouzdanom prijatelju, on je umesto toga postao Vrhovni zapovednik
a ovaj poloaj je, iako zvanino samo ravan konzulstvu, u stvari bio iznad
konzulskog ili ma koga drugog dravnog zvanja. On je imao u svojim rukama i
nadzor nad pokrajinama, kao i pravo da imenuje namesnike u pokrajinama,
pravo da zapoveda svim armijama i pravo da saziva vojsku i odluuje o ratu ili
miru. Njemu je u Rimu izglasano doivotno zvanje Pokrovitelja naroda, to je
onemoguavalo svako meanje u njegove poslove i davalo mu pravo da zabrani
sprovoenje odluka drugih dravnih inilaca, a to zvanje je obuhvatalo i
neprikosnovenost njegove linosti. On je naziv Imperator dobio onako kao i
drugi vojni zapovednici koji su imali uspeha u ratu, ali taj naziv, koji je nekada
znaio samo vojskovoa, odnedavno znai samodrac. A poto je istovremeno
bio cenzor, on je imao presudan uticaj na dva najvanija poasna drutvena reda,
na senatore i na vitezove; pod izgovorom kazne za nedolino ponaanje, on je
svakome lanu tih redova mogao da uskrati sve asti i povlastice a to je bila
sramota koja je otro pogaala. On je upravljao i Dravnom riznicom. Trebalo
je, dodue, da u odreenim vremenskim razmacima podnosi izvetaje o tome, ali
se nikada nije naao neko ko bi bio dovoljno smeo da mu zatrai pregled rauna,
iako je bilo poznato da se stalno presipa iz Dravne riznice u Privatnu blagajnu.
Tako je on zapovedao vojskom, vrio potpuni nadzor nad zakonodavstvom
jer je njegov uticaj na Senat bio tako veliki da je ovaj izglasavao sve to bi god
Avgust predloio upravljao je dravnim finansijama, drao pod okom itavo
drutvo, a uz to sve imao je i linu neprikosnovenost. Imao je ak pravo da po
svome nahoenju osudi svakog rimskog graanina, od ratara do senatora, na
smrt ili na trajno progonstvo, pa je najzad prisvojio i dostojanstvo Vrhovnog
prvosvetenika, te je zavladao i verom i crkvom. Senat mu je revnosno

izglasavao sve asti i zvanja, sem naziva kralj: bojao se da ga izglasa za kralja
samo iz straha od naroda. On je u stvari eleo da ga nazovu makar i Romulom,
ali mu je Livija savetovala da to ne ini. Objasnila mu je da je Romul bio kralj i
da je ve zato i samo to ime opasno, a Romul je sem toga bio i jedan od bogovazatitnika Rima, pa bi uzimanje njegovog imena moglo nekima da izgleda i kao
bogohuljenje. U stvari, ona je smatrala da to i nije dovoljno sjajan naziv. Romul
je bio obian razbojniki poglavica i nije spadao u boanstva prvoga reda. Zato
je njen mu po njenome savetu dao mig Senatu da bi mu prijao naziv Avgust.
Tako mu izglasae i taj naziv, koji izaziva neke poluboanske predstave, a sa
kojim se obini naziv kralj nije mogao ni porediti.
Koliko je obinih kraljeva plaalo danak Avgustu! Koliko je njih u
okovima prolo ispod rimskih slavolukova! Zar nije ak i Vrhovni Kralj
udaljene Indije, saznavi za Avgustovu slavu, uputio svoje poslanike u Rim,
molei ga za zatitu i prijateljstvo, aljui mu da bi ga odobrovoljio prema sebi
divne svile i zaine, rubine, smaragde i arene onikse, tigrove koji su tada
prvi put vieni u Evropi i onoga induskog Hermesa, uvenog deaka bez ruku,
koji je nogama mogao da izvodi najudnovatije stvari? Zar nije Avgust u Egiptu
zatro onu kraljevsku lozu, koja je njime vladala najmanje pet hiljada godina pre
osnivanja Rima? I zar se nisu na to sudbonosno prekidanje dotadanje povesti
javile udovine prilike? Zar se nije videlo bleskanje oruja u oblacima i zar nije
padala krvava kia? Zar se nije jedna divovska zmija pojavila u glavnoj ulici
Aleksandrije i zasiktala neverovatno glasno? Zar se nisu javile aveti umrlih
faraona? Zar se nisu namrtili njihovi kipovi? Zar nije Apis, sveti bik iz
Memfisa, zaridao i zaplakao? Tako je bar sama sa sobom razgovarala moja
staramajka.
Veina ena je sklona da postavi umerenu granicu svome astoljublju;
retke meu njima postavljaju sebi vrlo smele granice. Ali Livija je bila
jedinstvena: ona uopte nije stavljala ograde svome astoljublju, ali je ipak
ostajala potpuno pri svesti i bila hladnokrvna i u asovima u kojima bi se za
svaku drugu enu smatralo da je obuzeta pomamnim bezumljem. ak sam i ja,
iako sam imao sjajne mogunosti da je posmatram, tek malo po malo uspeo da
doem do nekih optih pretpostavki o njenim namerama. Pa ipak, i ja sam bio
iznenaen i potresen kad je dolo poslednje objanjenje. Nego, bie moda bolje
da iznesem razne njene postupke u njihovom vremenskom redosledu, bez
ralanjavanja njenih skrivenih namera.
Po njenome savetu Avgust je nagnao Senat da proglasi dva nova boanstva,
naime boginju Romu, koja je predstavljala ensku duu Rimske Imperije, i
poluboga Julija, ratnikog junaka, to je znailo uzdizanje Julija Cezara na
stepen boanstva. (Boanske poasti su njemu dodue bile ponuene na Istoku
jo za ivota, a jedan od razloga za njegovo ubistvo bilo je i to to ih nije odbio.)
Avgust je uviao vrednost verske veze koja bi ujedinila pokrajine sa Rimom,
veze mnogo jae od veza istoga straha ili zahvalnosti. Dogaalo se ponekad da
posle dueg boravka u Egiptu ili u Maloj Aziji i pravi roeni Rimljani ponu da
potuju mesne bogove, a zaborave svoje sopstvene, postajui tako stranci po

svemu, sem po imenu. S druge strane, Rim je prihvatio tolike vere iz gradova
koje je pokorio, podiui tuim boginjama, kao to su Izida i Cibela, sjajne
hramove u Rimu i to ne samo zbog stranih posetilaca prestonice da je bilo
pravo da se, radi ravnopravne razmene, bogovi Rima presade u te gradove.
Romu i Julija trebalo je da potuju svi oni stanovnici pokrajina koji su bili
rimski graani i koji su hteli da ih neto opominje na njihovo otadbinsko
naslee.
Sledei korak koji je preduzela Livija sastojao se u tome to je udesila da u
Rim dou i poslanici onih stanovnika rimskih pokrajina koji su bili tako nesreni
da nisu ni bili punopravni graani Rima; poslanici su molili da im se podari neki
rimski bog kome bi se mogli klanjati a da se to ne shvati kao neprilina drskost.
Na Livijin savet, Avgust je rekao Senatu, pravei se kao da se toboe samo ali,
da ovim jadnicima, kojima se naravno ne moe dozvoliti da se klanjaju viim
boanstvima, Romi i Juliju, ipak ne mora uskratiti neko rimsko boanstvo, ma
kako ono bilo skromno. Mecena, jedan od Avgustovih pomonika i poverljivih
ljudi, sa kojim je Avgust ve razgovarao o tome da li bi bilo korisno ili ne uzeti
ime Romul, uze za njim re i ree: Podarimo im boga koji e dobro bdeti nad
njima! Podarimo im samoga Avgusta. Izgledalo je da je Avgust bio malo
zbunjen, ali je i sam priznao da je Mecenin predlog pametan. Na Istoku je
ustaljen obiaj da se vladalac potuje kao boanstvo; taj obiaj bi se lako mogao
iskoristiti na dobro Rima. Poto je, meutim, nesumnjivo nezgodno da istoni
gradovi potuju ceo Senat kao telo i da podignu est stotina kipova u svakom od
svojih svetilita, moglo bi se, svakako, uzeti za zgodno reenje ako bi oni
oboavali samo vrhovnog izvrioca Senatovih odluka, a to je, sluajno, sada ba
on. Tako je Senat, polaskan to svaki njegov lan predstavlja eststotiniti deo
jednog boanstva, oberuke izglasao Mecenin predlog, te su odmah u Maloj
Aziji bila podignuta svetilita u Avgustovu ast. Oboavanje njegove linosti se
zatim irilo dalje, isprva samo u graninim pokrajinama, kojima je neposredno
upravljao sam Avgust, ali ne i u samome Rimu ili u italijanskim oblastima, koje
su zvanino bile pod upravom Senata.
Avgust se slagao sa nainom na koji je Livija vaspitavala Juliju, a isto tako
i sa njenim voenjem kue i raspolaganjem novcem. Njega je, uostalom, bilo
lako zadovoljiti. Njegova nepca su bila tako neosetljiva da uopte nije oseao
razliku izmeu sveeg ulja i ulja poslednje vrste, onoga to se dobija kada se
masline cede i po trei put. Nosio je odeu od domae tkanine. Tano je reeno
da Avgust bez neumornog delanja Livije iako je ona bila prava Furija nikada
ne bi mogao da se poduhvati silnog zadatka koji je sebi postavio: da povrati
Rimu mir i sigurnost posle dugih nedaa Graanskih ratova, u kojima je on sam,
naravno, odigrao po Rim poraznu ulogu. Avgust je radio etrnaest asova
dnevno, a Livija tako se bar govorilo dvadeset etiri. Ona je, kao to sam ve
rekao, ne samo sposobno upravljala domainstvom, nego se bavila i dravnim
poslovima isto onoliko koliko i on. Mnoge bi se knjige dale ispuniti nabrajanjem
poboljanja zakonodavstva, drutvenih odnosa, javnih slubi, vere i vojske koje
su sproveli njih dvoje zajedno, da i ne govorimo o javnim graevinama koje su

podigli, o hramovima koje su obnovili i o novim rimskim naseobinama koje su

osnovali. Pa ipak je bilo mnogo vienih starih Rimljana koji nisu mogli da
zaborave da taj naoko tako uspeli uskrs drave poiva na vojnom unitenju,
tajnom umorstvu ili javnom pogubljenju svih onih koji su se oduprli vlasti tih
odlunih suprunika. Da njihovo iskljuivo samovlae nije bilo prikrivano iza
prividnih oblika starih rimskih sloboda, oni se nikada ne bi mogli tako dugo
odrati na vlasti. Ali su i pored toga bile sklopljene nita manje nego etiri
zavere protiv Avgustovog ivota! Meutim, zaverenicima nije bilo sueno da
ponove Brutovo delo.

Glava III

Ime Livija vodi poreklo od latinske rei koja znai zloba. Moja staramajka
je bila savrena glumica, a spoljni izgled njenog estitog vladanja, otroumnost
njenog razuma i njeno ljubazno ponaanje obmanjivali su skoro svakoga. Nju
zbilja niko nije voleo, jer zloba uliva potovanje, ali ne i ljubav. Ona se tako
ponaala da su ak inae lakomisleni ljudi u njenom prisustvu jasno oseali svu
svoju umnu i moralnu bedu. Moram da se izvinim to nastavljam da piem o
njoj, ali je to neizbeno, jer kao i svaka potena rimska istorija i ovo delo
treba da ide od Ledinog jajeta, iz koga je postao svet, pa sve do sudbonosne
jabuke razdora koja je izazvala Trojanski rat, a ja temeljni rimski nain
izlaganja, koji se odlikuje time to ne proputa nita, pretpostavljam nainu koji
su primenjivali Homer i Grci uopte, koji vole da se bace u sredinu stvari, pa da
je onda glou unatrag ili unapred, kako im ve bude volja. U stvari, ja sam esto
imao nameru da iznova na latinskom jeziku i u prozi napiem povest Troje, to
bi koristilo onim kukavnim rimskim graanima koji nisu vini grkom; poeo
bih od jajeta iz koga se izlegla lepa Jelena, pa nastavio, poglavlje za poglavljem,
sve do onih jabuka koje su se jele kao akonija posle velike gozbe u ast
Odisejevog povratka domu i u ast njegove pobede nad prosiocima njegove
ene. Na svim onim mestima na kojima je Homer nejasan ili gde je on neto
zatajio, ja bih se naravno oslonio na druge, poznije pesnike, ili na onoga od
njega starijeg Dareta, ije prianje iako puno pesnikih izmiljotina meni bar
ostavlja utisak neega pouzdanijeg nego to je Homerovo, poto je najzad on i
sam uistinu uzeo uea u tom ratu, i to prvo uz Trojance, a zatim uz Grke.
Imao sam jednom priliku da vidim nekakvu udnu sliku na unutranjoj
strani poklopca jedne krinjice od kedrovine, koja je, kako bar ja mislim, mogla
poticati odnekud iz severne Sirije. Grki natpis na toj slici je glasio Otrov je
kraljica, a to se tie lika toga otrova, on je bez ikakve dvojbe imao Livijine
crte, iako je slika bila raena vie od sto godina pre njenog roenja. U vezi s tom
stvari moram da piem o Marcelu, Oktavijinom sinu od njenog prvog mua.
Avgust, koji je Marcelu bio jako naklonjen, usinio ga je, poverio mu neke
upravne dunosti koje su bile odve velike za njegov uzrast i oenio ga svojom
erkom Julijom. U Rimuje vladalo opte miljenje da je on nameravao da
Marcela naini svojim naslednikom. Livija se nije protivila tom usinovljenju, te
se ak inilo da mu se iskreno raduje kao stvari koja e joj uveliko olakati da
pridobije Marcelovu ljubav i poverenje. Izledalo je da je njena naklonost prema
njemu van svake sumnje. Najzad, blagodarei njenom uticaju, Avgust je tako
brzo i unapredio Marcela, a poto je ovaj to znao, bio joj je duboko zahvalan.
Nekolicina lukavih ljudi je smatrala da Livija obasipa Marcela milostima
samo zato da bi uinila ljubomornim Agripu, a posle Avgusta Agripa je bio
najvanija linost u Rimu. On je bio ovek niskog porekla, ali je bio jedan od
najstarijih Avgustovih prijatelja, a usto njegov najuspeniji zapovednik na suvu i

na moru. Zato je Livija dotle inila sve to je bilo u njenoj moi da Avgustu
sauva Agripino prijateljstvo. On je bio slavohlepan, ali samo u izvesnom
stepenu; on nikada ne bi mogao ni pomisliti da se sa Avgustom otima o vrhovnu
vlast; on mu se ak neobino mnogo i divio, te nije ni eleo za sebe nikakvu
veu slavu nego da ostane njegov najpouzdaniji pomonik. Povrh toga, bio je
vie nego svestan svog odve skromnog porekla, a Livija je izigravajui veliku
gospu iz patricijskih redova umela uvek da ga dri pod svojom vlasti. Pa ipak,
Agripina vanost za Liviju i Avgusta nije leala samo u njegovoj uslunosti,
njegovoj vernosti i njegovoj omiljenosti meu narodom kao i u samom Senatu.
Ona je poivala u jednoj podvali koja se rodila u Livijinoj glavi, a prema kojoj je
tobo Agripa, u ime naroda, bdeo nad Avgustovim politikim dranjem. Kada
je, poto je Antonije bio uklonjen, izbila ona veto udeena prepirka u Senatu
izmeu Avgusta i njegova dva prijatelja, Agripe i Mecene, Agripa je u njoj uzeo
uea kao ovek koji odvraa Avgusta od toga da se prihvati vrhovne vlasti, ali
ujedno i kao ovek koji je dozvolio da njegove zamerke budu oborene dokazima
Mecene i oduevljenim zahtevima Senata. Agripa je tada izjavio da e verno
sluiti Avgustu sve dotle dokle god vrhovna vlast bude vrena na dobro naroda i
dok se ne izrodi u samovoljnu tiraniju. Zbog te njegove izjave narod mu je
verovao i gledao u njemu branu protiv mogunoga zakoraenja u tiraniju, pa je
tako i doputao sve ono to bi i Agripa odobrio. Sad su otroumni posmatrai
drali da je Livija zaigrala opasnu igru time to izaziva Agripinu ljubomoru na
Marcela, te su dogaaji praeni sa velikim zanimanjem. Moda je Livijina
naklonost prema Marcelu bila i prividna, a njena prava namera ba da podbode
Agripu da ukloni Marcela s puta, jer se govorkalo da se jedan odani lan
Agripine porodice ve ponudio da izazove neki sukob sa Marcelom pa da ga u
svai i ubije, ali je Agripa iako nije postao nita manje surevnjiv nego to je to
Livija elela bio odve estit ovek da bi prihvatio tako nizak predlog.
Svi su verovali da je Avgust ve odredio Marcela za svoga naslednika i da
Marcel nee naslediti samo njegovo ogromno bogatstvo nego i monarhiju jer
meni je nemogue ne nazvati stvari pravim imenom. Na to je Agripa dao do
znanja da je on bio odan Avgustu i da nikada nije zaalio to je podravao
njegovu vlast, ali da ima jedna stvar koju on, kao rodoljubiv graanin, nee
dopustiti, a to je da monarhija postane nasledna. Ali Marcel je u to vreme bio
skoro isto toliko omiljen u narodu kao i Agripa, te su mnogi mladi ljudi od
poloaja i dobroga roda koji su i inae pitanje monarhija ili republika?
smatrali za isto akademski predmet raspre pokuavali da se dodvore Marcelu,
nadajui se od njega vanim astima kad bude nasledio Avgusta. Ta opta
gotovost da se produenje monarhije doeka kao dobrodolo Liviji se, izgleda,
svidela; meutim, ona je u prisnim razgovorima nagovetavala da bi ako se
dogodi nesrea da Avgust umre ili ne bude vie sposoban za vrenje vlasti
dravne poslove trebalo poveriti iskusnijim rukama nego to su Marcelove, sve
dok dalje odluke ne donese Senat svojim ukazima. Pa ipak je Marcel ve bio
toliko u Avgustovoj milosti da na Livijine privatne izjave koje su inae obino
kasnije bivale obnarodovane kao carske naredbe ovoga puta niko nije ni
obraao panju, te se narod sve vie i vie dodvoravao Marcelu.

23. god. pre n. e.

Prepredeni posmatrai su se sada pitali u udu kako e Livija predusresti to

novo stanje stvari ali je njoj, izgleda, i sama srea ila na ruku. Avgusta je
uhvatio neki lak nazeb, koji je uzeo neoekivan obrt, jer je dolo do groznice i
povraanja. Za vreme te bolesti Livija mu je sopstvenim rukama prigotovljavala
hranu, ali je njegov eludac bio tako slab da nije mogao nita da zadri u sebi.
On je naglo bivao sve slabiji i slabiji, tako da je najzad i sam osetio da se
pribliio smrti. esto su ga molili da imenuje svoga naslednika, ali se on
uzdravao da se izjasni, jedno bojei se politikih posledica, a drugo valjda i
zato to mu je misao na sopstvenu smrt bila krajnje neugodna; meutim, sada je
ipak smatrao da mu dunost nalae da kae neko ime, pa je molio Liviju da ga
posavetuje. Izjavljivao je da ga je slabost liila svake moi rasuivanja, te e
zato izabrati za svoga naslednika bilo koga iako naravno u razumnim
granicama samo ako ga ona predloi. Tako se dogodilo da je ona odluila
umesto njega, a on se sa tim samo saglasio, pa je ona zatim pozvala uz njegovu
samrtnu postelju drugog konzula, predstavnike rimskog Magistrata, kao i neke
ugledne senatore i vitezove. Avgust je bio odve slab da bi mogao bilo ta rei,
pa je samo uruio konzulu spisak pomorskih i suvozemnih snaga i raun
dravnih prihoda, a zatim je klimnuo glavom prema Agripi i pruio mu svoj
peat-prsten, to je imalo da znai isto toliko kao da je izrekao da e ga naslediti
Agripa, iako je on naravno imao da sarauje najprisnije sa onim drugim
prisutnim konzulom. Ovaj postupak je kod svih izazvao veliko iznenaenje, jer
je svako ivi oekivao da e biti izabran Marcel.
I ba od toga trenutka Avgust je poeo da se oporavlja na udesan nain,
groznica je popustila, a njegov eludac je opet primao hranu. Zasluga za njegovo
ozdravljenje, meutim, nije pripisivana Liviji, koja je i dalje ostala pored njega
pazei ga, nego nekakvom lekaru, po imenu Muzi, koji je znao nekodljive udi
hladnih vodica za ispiranje creva i nekakvih hladnih napitaka. Avgust je bio
toliko zahvalan Muzi za usluge koje je samo pretpostavljao da mu je ovaj uinio,
da mu je dao onoliko zlatnika koliko je sam teak, a Senat je udvojio taj iznos.
Premda je bio samo osloboeni rob, Muza je unapreen i za viteza, to mu je
davalo pravo da nosi zlatan prsten i da zauzima javne poloaje; usto je Senat
izglasao i jedan jo udniji ukaz kojim se ceo lekarski stale slobaa plaanja
poreze!
Marcel je bio potpuno utuen to nije bio proglaen za Avgustovog
naslednika. On je tada bio vrlo mlad, bio je tek u dvadesetoj godini. Nekadanje
milostive Avgustove panje su uinile da se u njemu razviju preterane predstave
o njegovim prirodnim darovima i o njegovoj politikoj vanosti. On je pokuao
da pokae da ga to nije pogodilo, pa je namerno bio grub prema Agripi, i to na
jednoj javnoj gozbi. Agripa se tada samo s mukom savladao da ne plane;
injenica da je to izazivanje ostalo bez posledica dala je povoda onima koji su
podstrekavali Marcela da poveruju da se Agripa od njega uplaio. Oni su ak
izmeu sebe govorili i o tome da e, ako Avgust za godinu ih dve ne promeni
miljenje, Marcel ve i sam silom prigrabiti imperatorsku vlast. Ti njegovi ljudi

su se epurili na tako buno svaalicki i razmetljiv nain, a Marcel je tako malo

inio da ih suzbije da su stalno izbijali sukobi izmeu njih i Agripine stranke.
Agripu je silno ljutio bezobrazan stav toga mladog vetrogonje kako ga je on
sam nazivao koji je kidisao na njega, oveka koji je obnaao tolike glavne
asti u dravnoj slubi i koji je izvojevao toliki broj uspenih ratova. Meutim,
sa tom njegovom ljutnjom meao se i strah, jer su ti izgredi ostavljali utisak da
se on i Marcel nedostojno gloe oko toga ko e od njih dvojice poneti Avgustov
peat-prsten kad ovaj jednom bude umro.
Agripa je bio spreman gotovo na svaku rtvu samo da izbegne stvaranje
utiska da on igra takvu ulogu. Poto je Marcel pokrenuo itavu tu stvar, Agripa
je eleo da i sav teret odgovornosti baci na njega. Zato je odluio da se povue
iz Rima. Doao je Avgustu i zamolio ga da bude imenovan za namesmka u
Siriji. Kada ga je Avgust upitao za razlog takvog neoekivanog zahteva, on je
dao objanjenje da veruje da bi u tome svojstvu mogao zakljuiti jedan povoljan
posao sa kraljem Parana. On bi ubedio toga kralja; da vrati Rimljanima
pukovske orlove, kao i zarobljenike do kojih je doao pre trideset godina, a za to
bi mu bio vraen njegov sin, koga je Avgust drao u Rimu kao svoga sunja.
On, dakle, nije govorio nita o svojoj svai sa Marcelom; Avgust, i sam uveliko
uznemiren tim proganjanjem, a stavljen, izmeu svoga starog prijateljstva sa
Agripom i popustljivosti roditeljske ljuubavi prema Marcelu, nije hteo da
dopusti sebi da uoi koliko je ovaj Agripin postupak plemenit jer bi time
istovremeno priznao svoju slabost te ni on nije spominjao tu raspru. On je
ivahno iziao u susret Agripinoj molbi, izjavljujui da je vrlo vana stvar
povratiti te rimske orlove, a i zarobljenike naravno ako je iko od njih uopte
jo i iv posle toliko godina pa je onda zapitao da li e uskoro biti gotov za
polazak. Ovo je ozlojedilo Agripu, koji nije shvatio nain na koji je Avgust sa
njim razgovarao. On je mislio da Avgust eli da ga se otarasi, poto zbilja veruje
da se on nosi sa Marcelom oko naslea. Uglavnom, zahvalio se to se izilo u
susret njegovoj molbi, hladno istaknuvi svoju vernost i prijateljstvo i davi re
da je gotov da se ukrca na more ve idueg jutra.
Ali on nije otiao u Siriju. On nije uopte ni otplovio dalje od ostrva
Lezbosa, odakle je odaslao svoje bonike da oni upravljaju Sirijom u njegovo
ime. Bio je svestan da e se njegovo zadravanje na Lezbosu tumaiti kao
izgnanstvo, zaslueno zbog Marcela. On ak nije ni posetio Siriju, jer mu je
izgledalo da e, ako to uini, dati Marcelu u ruke oruje koje e ovaj upotrebiti
protivu njega, jer bi Marcel i njegovi ljudi mogli rei da je odjezdio na Istok da
bi sakupio vojsku sa kojom e krenuti na Rim. Ali je on laskao sebi da e ubrzo
Avgustu ustrebati njegove usluge, a iveo je i u punom uverenju da Marcel
smera kako bi se silom domogao vlasti samodrca. Lezbos je bio blizak Rimu i
veza sa njim vrlo zgodna. Naravno, Agripa nije zaboravio ni svoj posao: iako
preko posrednika, on je otvorio pregovore sa paranskim kraljem, ali nije
verovao da e ih uskoro i zavriti. Potrebno je dosta vremena i strpljenja da bi se
zakljuio neki probitaan posao s jednim istonjakim vladaocem.

Marcel je bio izabran na jedan visok poloaj u Magistratu, to je bilo

njegovo prvo zvanino mesto, a ta stvar mu je pruila priliku da priredi
velianstvene javne igre. Da bi zatitio gledaoce od sunca i kie, on je ne samo
natkrilio pozorita velikim atorskim krovovima, kao to je i pozorine zidove
prekrio sjajnim ilimima, nego je razapeo i jedno raznobojno divovsko perde
preko celoga Trga. Utisak koji je ostavljalo to perde bio je velianstven, a
naroito kad se u platno gledalo odozdo u trenucima dok ga probija sunce. To
perde je progutalo basnoslovne koliine crvene, ute i zelene ohe, a sve su te
tkanine posle obavljenih igara bile izdeljene graanima da od njih prave sebi
odeu i posteljno rublje. Ogroman broj divljih ivotinja bio je uvezen iz Afrike
da poslui u amfiteatarskim borbama, i tu je bilo i mnogo lavova; prireena je i
borba izmeu pedeset zarobljenika iz Nemake i pedeset crnih ratnika iz
Maroka. Sam Avgust je dao svoj tedri doprinos da se pokriju izdaci, a tako je
uinila i Oktavija, kao Marcelova mati. Kada se Oktavija pojavila u sveanoj
povorci, nju je pozdravio tako glasan pljesak, da je Livija jedva uzdrala suze od
besa i ljubomore. Dva dana posle toga Marcel je pao bolestan u postelju. Znaci
njegove bolesti su bili upravo oni isti koji su se pokazali i prilikom poslednjeg
Avgustovog oboljenja, te je bilo sasvim prirodno da se opet dozove Muza. On je
u meuvremenu postao preterano bogat i glasovit ovek, te je traio vie od
hiljadu zlatnika za jednu lekarsku posetu, a sem toga je smatrao da ini ljudima
uslugu i onda kad plaen doe da ih poseti. U svima sluajevima u kojima bolest
nije izbila svom silinom, ve je i samo Muzino ime bilo dovoljno da izlei
njegove bolesnike. Ljudi su verovali u hladne vodice za ispiranje i u hladne
napitke, iji je sastav on uvao kao tajnu koja se nikome ne poverava.
Avgustovo poverenje u Muzinu mo je bilo toliko da je on Marcelovu boljku
uzeo sasvim olako, te su javne igre bile nastavljene. Ali vrag bi ve znao kako!
Marcel ispusti duu uprkos neprekidnoj Livijinoj panji, i pored svih vrlo
hladnih vodica i napitaka koje mu je Muza mogao propisati. Oktavija i Avgust
padoe u duboku tugu, te je njegova smrt oplakivana kao javna nesrea. Pa ipak
je bilo dosta trezvenih ljudi koji nisu alili Marcelov odlazak s ovoga sveta. Da
je nadiveo Avgusta, izvesno bi opet dolo do graanskog rata, i to izmeu
njega i Agripe, ako bi samo Marcel pokuao da zauzme Avgustovo mesto, a
ovako je sad Agripa bio jedini moguni naslednik. Dakako, to je bio raun pri
kome nije uzeta u obzir i Livija, koja je ve imala tvrdu nameru da u sluaju
Avgustove smrti, (o Klaudije, Klaudije, ti si obeao da e pisati samo o
Livijinim postupcima, a da nee ulaziti u njihove uzroke!) dakle, kao to rekoh,
imala je tvrdu nameru da u sluaju Avgustove smrti nastavi da i dalje sama
vlada carstvom preko moga strica Tiberija, starijeg brata mog oca Druza, ali uz
njegovu podrku. Zato je ona nastojavala da udesi da Avgust njih dvojicu usini
kao svoje naslednike.
Marcelova smrt je ostavljala Juliji odreene ruke da se sad uda za Tiberija, i
sve bi to lepo ispalo onako kako je Livija i zamislila, da nije dolo do opasnog
izbijanja politikog nezadovoljstva u Rimu, poto je rulja poela da agori
traei uspostavu republike. Kada je Livija pokuala da sa stepenica carske
palate govori rulji, ona je na nju sruila smrdljiva jaja i balegu. To se dogodilo u

vreme kada je Avgust sa Mecenom obilazio istone pokrajine carstva, te ga je

vest o tome stigla ba u Atini. Livija mu je ukratko i na brzinu javila pismom da
je poloaj u Rimu ne moe biti gori i da se po svaku cenu mora obezbediti
pomo Agripe. Avgust je bez odlaganja pozvao Agripu sa Lezbosa i zamolio ga
da se, njihovog starog prijateljstva radi, vrati s njim u Rim i uspostavi javno
poverenje. Ali je Agripa, odavno kivan na sve, bio nesklon da izie u susret tom
pozivu, i bio je uporan u svome dostojanstvu. Za itave protekle tri godine
Avgust mu je napisao samo tri pisma, i to u suvom, zvaninom tonu, a tek se
sada, posle Marcelove smrti, opet setio i njega! Zato bi on i pomogao Avgustu?
U stvari, Livija je bila kriva za to njihovo otuenje; ona je bila ta koja je pravila
pogrene raune o politikom poloaju, naputajui Agripu pre vremena. Ona je
nagovestila Avgustu da je Agripa, iako odsutan na Lezbosu, znao vie nego
veina drugih ljudi o tajanstvenoj i kobnoj Marcelovoj boljci. Kako je ona to
predstavljala, njoj je neko rekao da se Agripa, kada je uo ta je zadesilo
Marcela, uopte nije ni zaudio, ve da je naprotiv pokazao znake izvesnog
zadovoljstva... Agripa je kazao Avgustu da je on toliko dugo bio izvan Rima da
je izgubio svaki dodir sa tamonjim politikim prilikama, te se zato i ne osea
sposobnim da preduzme ono to se od njega oekuje. Bojei se da bi Agripa, ako
poe u Rim u tome raspoloenju, bio vie sklon da se istakne kao borac za
narodne slobode, nego kao ovek koji ukazuje potporu carskoj vladi, Avgust ga
je otpustio sa reima blagonaklonog aljenja, ali je urno zamolio Mecenu da
ispita Agripino miljenje. Ovaj je zahtevao da mu se dozvoli da Agripi otvoreno
govori u Avgustovo ime, da bi tako saznao pod kakvim bi uslovima Agripa hteo
da uini ono to se od njega trai. Avgust je molio Mecenu da za ime boje
samo pohita sa tom stvari, sluei se svojim omiljenim izrazom da radi sa
urbom sa kojom se kuvaju pargle.
Nuder, stari prijatelju, reci ti meni ta je to to ti trai? poeo je
Mecena. Razumem da ti smatra da se s tobom loe postupalo, ali te uveravam
da i sam Avgust ima pravo da misli da je i on isto tako uvreen sa tvoje strane.
Zar ti ne uvia kako si se i sam ravo poneo prema njemu, jer nisi bio iskren?
Vreao si na taj nain kako njegovu pravinost tako i ono prijateljstvo koje on
gaji prema tebi. Da si njemu rekao da te je Marcelovo vrljanje dovodilo u vrlo
nezgodan poloaj i da te je Marcel lino vreao a ja se zaklinjem da Avgust o
tome svemu nije nita znao sve do jueranjeg dana Avgust bi uinio sve to je
u njegovoj moi da to bude ispravljeno. Rei u ti bez uvijanja da si se ti
ponaao kao neko mrzovoljno derle, a da je on prema tebi postupao kao roditelj
koji ne doputa da ga zaplai durenje. Ti mi na to veli da ti je on pisao vrlo
hladna pisma? A da li su tvoja njemu bila napisana nekim ljubaznijim jezikom?
I kako si ti njemu rekao zbogom?... A to se ja upliem kao posrednik izmeu
vas dvojice, ja to inim samo zato to bi razdor koji je nastao meu vama, kad bi
se nastavio, predstavljao propast za nas sve. Vas se dvojica meu sobom neno
volite, a i pravo je da dva najvea iva Rimljanina tako i ine. Avgust mi je
rekao da je spreman, im mu ti opet otvori svoje srce, da odmah s tobom
obnovi prijateljstvo koje e biti isto onako kao i pre, pa ak i prisnije!

21. god. pre n. e.

Zar je on to rekao?
To su njegove rei. Ovlauje li ti mene da mu kaem da se kaje to si
ga uvredio i da mu objasnim da je tvoj odlazak iz Rima bio samo nesporazum,
jer si ti verovao da je on znao za uvredu koju ti je Marcel naneo na onoj gozbi? I
da mu kaem da ti sa svoje strane eli da na prijateljski nain iskupi ranije
greke, ali da se nada da e ti on u tome izii u susret bar na pola puta?
Agripa je na to rekao:
Mecena, ti si divan drug i veran prijatelj! Reci Avgustu neka raspolae sa
mnom kao i uvek!
Mecena onda ree:
Rei u mu to sa velikim zadovoljstvom. A dodau kao svoje sopstveno
miljenje i to da ne bi bilo dobro da te sad alje natrag u Rim a da te pre toga ne
odlikuje nekim osobitim znakom linog poverenja.
Posle toga Mecena je otiao Avgustu i rekao:
Ja onoga oborih na plea! On e sad initi sve to ti zaeli. Ali on eli da
zna da li ga ti zbilja voli, jer je surevnjiv kao dete na ljubav koju otac gaji
prema drugom detetu, a koliko ja vidim jedina stvar koja bi ga potpuno
zadovoljila bilo bi da mu dozvoli da se oeni Julijom.
Avgust je sad morao brzo da smisli ta e. Seao se da su Agripa i njegova
ena, koja je bila sestra Marcelova, bili u ravim odnosima jo i pre Agripine
zavade sa Marcelom, a da se ujedno i slutilo da je Agripa zaljubljen u Juliju. On
je alio to Livija nije pored njega da ga savetuje, ali nije bilo vremena za
gubljenje, te se morao odmah odluiti, jer ako bi sada uvredio Agripu, onda
nikad vie ne bi mogao raunati na njegovu potporu. A poto je Livija pisala da
ga valja pridobiti po svaku cenu, on je smatrao da ima slobodne ruke da ini
kako mu se najvie svidi. Poslao je opet po Agripu, a Mecena je pripremio
dostojanstven prizor izmirenja. Avgust je tom prilikom rekao da je, ako ve
Agripa pristaje da se oeni njegovom erkom, taj korak dokaz da je njihovo
prijateljstvo koje on ceni iznad svega na svetu postavljeno na sigurne
temelje. Agripa je na to prolio suze od radosti, molei da mu se oprosti njegova
pogreka. On e ve nastojati da se pokae dostojnim Avgustove velikodune
ljubaznosti.
Agripa se dakle vratio u Rim zajedno s Avgustom, odmah se razveo od
svoje ene i stupio u brak sa Julijom. Svadbu su u toj meri svi odobravali, a
njeno proslavljanje je bilo tako velelepno i raskono da su sva politika
rovarenja bila namah obustavljena. Agripa je silno pomogao Avgusta i time to
je uspeo da putem pregovora povrati iz paranske zemlje one orlove, a njih je
primio na svoje ruke Tiberije kao lini predstavnik Avgustov. Ti orlovi
svetinja za Rimljane bili su u srcima rimskih graana uistinu vea svetinja
nego mramorni kipovi bogova. Iz paranskog ropstva vratilo se i nekoliko
zarobljenika, ali poto su se oni vratili tek posle trideset i dve godine, skoro niko
ih nije smatrao dostojnim dobrodolice. Veina zarobljenika je uostalom vie

12. god. pre n. e.

volela da ostane meu Paranima, poto su tamo ve bili nastanjeni i poenili se

Parankama.
Moja staramajka Livija je bila daleko od toga da bude zadovoljna
nagodbom koju je Avgust zakljuio s Agripom, jer je za nju jedina dobra strana
svega toga bila uvreda asti uinjena Oktaviji time to joj je ki postala
rasputenica. Meutim, ona je krila svoja oseanja. Agripine usluge su bile
neophodno potrebne jo itavih devet godina. A onda je Agripa iznenada
preminuo u svom letnjikovcu. Avgust se u tom asu nalazio u Grkoj, te nije ni
bilo neke istrage. Agripa je ostavio iza sebe itavo jato dece tri deaka i dve
devojice koji su sad bili Avgustu kao neki pastorci, a Liviji je bilo teko da
odstrani njihove pretenzije na naslee, koje su ile na utrb njenih roenih
sinova.
Pa ipak, Tiberije se oenio Julijom, koja je Liviji samo olakala stvar time
to se ve zaljubila u Tiberija i molila Avgusta da u njenu korist utie na
Tiberija. Avgust je pristao samo zato to je Julija pretila samoubistvom ako joj
se ne pritekne u pomo. Samome Tiberiju je bilo mrsko da se oeni Julijom, ali
se nije usuivao da odbije taj brak. Da bi se oenio Julijom, morao je da se
razvede od svoje sopstvene ene Vipsanije, Agripine keri iz jednoga njegovog
ranijeg braka, koju je strasno voleo. Jednom kada je na ulici sluajno sreo
Vipsaniju, pratio ju je pogledom sa toliko udnje i aljenja da je Avgust, uvi o
tome, naredio da se to ve iz razloga pristojnosti vie ne sme ponoviti. Posluga u
oba domainstva morala je paziti da nikako i ne doe do susreta bivih
suprunika. Kratko vreme zatim Vipsanija se udala za jednoga mladog i
astoljubivog plemia, koji se zvao Gal. Ali, da ne zaboravim, moram
spomenuti i enidbu moga oca sa mojom majkom, Antonijom, koja je bila mlaa
ki Marka Antonija i Oktavije. Svadba je obavljena one iste godine kada je pala
i Avgustova bolest i Marcelova smrt.
Moj stric Tiberije je bio jedan od onih opakih Klaudija. Bio je mrzovoljan,
nepoverljiv i surov, ali su postojale tri linosti koje su krotile ta svojstva njegove
prirode: pre svega moj otac, jedan od najboljih Klaudija, koji je bio ivahan,
otvorene naravi i velikoduan; zatim Avgust, vrlo estit, veseo i ljubazan ovek,
koji nije voleo Tiberija, ali je postupao s njim velikoduno za ljubav Livije; i
najzad i sama Vipsanija. Uticaj mog oca je otpao, odnosno bio umanjen, kada su
braa dola u godine propisane za vojnu slubu i bili poslati u vojevanja po
raznim delovima Carstva. Zatim je doao razvod braka sa Vipsanijom, emu je
sledovalo hlaenje odnosa sa Avgustom, koga je vrealo ravo prikrivano
gnuanje moga strica prema Juliji. Pod uticajem tih triju okolnosti Tiberije je
postepeno poeo da potpuno srlja u zlo.
Nalazim da bi bilo zgodno da ovde unesem opis njegove spoljanjosti. On
bio visok ovek, crne kose, bele koe, temeljne telesne grae i velianstvenih
ramena. Ruke su mu bile toliko jake da je njima mogao krcati orahe, a palcem i
kaiprstom je mogao da zdrobi i nezrelu jabuku kouvaru. Da nije bio onako
trom pri kretanju, on bi bio sjajan borac pesnicama, jer je u jednom
prijateljskom megdanu ubio jednoga svog druga i to goloruk, bez gvozdenih

rukavica za pesnienje udarivi ga u slepo oko i smrskavi mu tako lobanju.

Tiberije je uvek iao glave pognute unapred i oiju oborenih k zemlji. Njegovo
se lice moglo smatrati ak i lepim, da ga nisu ruile mnogobrojne bubuljice, da
mu oi nisu bile tako iskolaene i da nije bio skoro uvek namrgoen. Svi kipovi
koji predstavljaju njegov lik prikazuju ga neobino lepog oveka, ali su na
njima, naravno, izostavljeni ti nedostaci. On je malo govorio, a usto je govorio
vrlo polako, tako da je ovek u razgovoru s njim uvek dolazio u iskuenje da
umesto njega dovrava reenice koje bi on zapoeo, a i da odgovori na njih, sve
u jednom dahu. Pa ipak kada bi mu se svidelo bio je i govornik i umeo je da
utie na sluaoce. On je oelavio jo u ranoj mladosti, ali je na potiljku imao
neto kose, koju je putao da raste, to je bilo u modi kod starog plemstva.
Nikada nije bio bolestan.
Ma kako da je inae bio neomiljen u rimskom drutvu, on je ipak bio
vanredno dobar vojni zapovednik. Oiveo je mnoge stare disciplinske surovosti,
ali u ratu nije tedeo ni samoga sebe. Jer je retko spavao pod atorom, a nije ni
jeo ni pio nita bolje nego njegovi vojnici. Bio je uvek i u boju u prvim
redovima, te su vojnici zato vie voleli da slue pod njim nego pod nekim
dobrodunim i mlakim zapovednikom u ije vostvo msu imali poverenja.
Tiberije se nikada nije osmehnuo na svoje ljude, niti im je izricao pohvale, a
esto ih je prenaprezao peaenjem i obukom. Neka me mrze, rekao je on
jednom, glavno je da me sluaju. Pukovnike i pukovske asnike drao je u
istoj stezi kao, obino ljudstvo tako da vojnici nikad nisu mogli da se poale na
njegovu pristrasnost. Ali, sluiti pod Tiberijem nije bila nekorisna stvar, jer je on
obino umeo da se dovije kako da zauzme i da opljaka neprijateljske logore i
gradove. A on je sa uspehom vodio ratove u Jermenskoj, Paranskoj, Nemakoj,
paniji, Dalmaciji i Francuskoj, kao i u Alpima.
Kao to rekoh moj otac je bio jedan od najboljih Klaudija. I on je bio
snaan kao i njegov brat, ali je izgledao mnogo bolje, bio je ivahniji u govoru i
kretanju, a nije i kao vojskovoa ostvarivao nita manje uspehe. On je sa svakim
vojnikom postupao kao sa rimskim graaninom i, prema tome, kao sa ovekom
koji mu je ravan sem u pogledu ina i vaspitanja. Njemu je bilo mrsko da ih
kanjava, te je izdavao naredbe da, koliko je to god mogue, sve disciplinske
prekraje, rasprave sami prestupnikovi drugovi, a ove je pozivao da revnosno
uvaju dobro ime svoje desetine ili ete. cete. Meutim naredio je da vojnici,
ako nau da je prekrav prevrio granice njihove kaznene slasti, nesmeju ubiti
krivca niti ga onesposobiti za njegove svakodnevne dunosti, nego ga moraju
prijaviti pukovskom stareini. Pa ipak, on je eleo da njegovi vojnici koliko je to
god mogue, budu sami svoje sudije. Zapovednici su imali pravo da kanjavaju
batinama, ali samo po dozvoli pukovnovnikovoj i samo u takvim sluajevima
ako se prekraj sastojao u kukaviluku iskazanom u samoj borbi ili ako bi vojnik
pokrao svoga druga ime bi dokazao niskost svoga karaktera, to je i dostojno
batina Ali je zato moj otac izdao naredbu da jednom izbatinan vojnik ne moe
vie sluiti u vojsci kao borac,nego je imao biti prebaen u komoru ili u vojnu
pisarnicu. Svaki vojnik, koji je smatrao da je bio nepravino osuen od strane

svojih drugova i svoga stareine mogao je da se ali i njemu lino, ali je on

smatrao da bi bilo neprilino kad bi on preinaavao te presude. Taj nain
upravljanja vojskom, pokazao se odlinim zato to je moj otac bio tako izvrstan
vojnik da je nadahnjivao svoje borce valjanou, dok su druge stareine smatrale
da borci i ne mogu biti estiti. Moe se onda ve i predpostaviti koliko je bilo
opasno za te trupe, sa kojima se postupalo na taj nain, da posle padnu pod
zapovednitvo nekog obinog vojskovoe. Kada se oveku jednom prui
nezavisnost i zajeme njegova prava, onda nije vie lako oduzeti mu ih. Zato je
uvek dolazilo do poremeaja kada bi trupe kojima je nekada zapovedao moj otac
bile stavljene u slubu moga strica. A slino je bilo i onda kada bi se dogodilo
obrnuto: trupe koje su sluile pod mojim stricem negodovale su sa prezirom i
podozrenjem protiv oevog sistema. Kod njih je vladao obiaj da vojnici kriju
krivice svojih drugova i da se hvale lukavstvom kojim su izbegli kaznu. A poto
je kod moga strica vojnik mogao biti batinan ve i zato to je, na primer, oslovio
svoga predpostavljenog pre nego to mu se ovaj sam obratio, ili to je asniku
govorio savim otvoreno, ili to je ma na koji drugi nain pokazao svoju
nezavisnost smatralo se pre za ast nego za vojniku sramotu ako je neko
mogao pokazati na svojim leima modrice od korbaa.
Moj otac je slavio najvee pobede u Alpima, u Francuskoj i u
Nizozemskoj, a naroito u Nemakoj, u kojoj, po mome miljenju, njegovo ime
nikada nee biti zaboravljeno. On se u bitkama uvek nalazio tamo gde se bio
najei boj. Imao je ambiciju da izvede onaj podvig koji je bio ostvaren samo
dva puta u celoj rimskoj istoriji, a naime da kao vojskovoa usred boja pogubi
protivnikog vojskovou svojim sopstvenim rukama i da sam sa njega skine
njegovo oruje. Vie puta je bio vrlo blizu tog uspeha, ali bi mu plen uvek
izmakao, poto bi mu se desilo da protivnik okrene lea i pobegne, ili da se
jednostavno preda umesto da se bori, kao to mu se dogaalo i to da neki
preterano revnostan vojnik pre njega zada odluujui udarac. Veterani su mi
priali mnoge prie o tome kako se moj otac divno znao poneti u boju: ,,O,
gospodaru, govorili su mi oni, da znate samo kako nam je krepilo srca kada
bismo u boju ugledali vaeg oca na njegovom crnom konju, kako igra murke sa
nekim nemakim glaveinom. Ponekad je morao da posee i po devet ili deset
njegovih telohranitelja sve samih dobrih momaka da bi tek onda dopro do
protivnikog stega, ali bi mu lukava ptica utom ve odletela. Najvea pohvala
koju su mom ocu odavali ljudi koji su sluili pod njegovim zapovednitvom
sastojala se u tome to bi rekli da je on bio prvi rimski vojskovoa koji je peice
prevalio svu duinu Rajne, od vajcarske pa sve do Severnog Mora.

Glava IV
Moj otac nikada nije zaboravio uenje moga dede o slobodi. Jo kao mali
deko on se sukobio sa Marcelom, koji je bio pet godina stariji, a kome je
Avgust dao naslov Voa omladine. Moj otac je rekao Marcelu da mu je taj
naziv dodeljen samo za jednu posebnu priliku (kad je bila prireena bojna igra
poznata pod imenom Grci i Trojanci, koja je odrana na Marsovom Polju
izmeu dve grupe rimskih deaka, sinova vitezova i senatora, koji su se borili na
konjima) i da Marcel nema nikakva prava da uvek zapoveda, kao to je on to
kasnije uobiajio, te da se on lino, kao Rimljanin, roen slobodan, nee podvri
takvoj tiraniji. On je podsetio Marcela da je protivniku mu stranku u toj bojnoj
igri predvodio Tiberije, pa da su Tiberiju odate i poasti zbog njegovog dranja,
i pozvao je Marcela na dvoboj. Avgusta je silno zabavljalo kada je uo za taj
sluaj i on dugo vremena posle toga nikada nije drugaije spominjao moga oca
sem aljivim nazivom Rimljanin roen slobodan.
Kad god bi se naao u Rimu, moj se otac uznemirivao zbog onoga duha
poniznosti prema Avgustu, sa kojim se sretao na svakome koraku, te je zato
eleo da se to pre vrati vojsci i oruju. Obavljajui dunost jednog od poglavara
rimskog Magistrata za vreme jednog Avgustovog i Tiberijevog odsustva, dok su
se oni nalazili u Francuskoj, on se prosto zgadio gledajui optu trku za
poloajima u javnoj slubi i politiko spletkarenje. Stoga je u etiri oka rekao
jednome prijatelju, (od koga sam ja to saznao posle mnogo godina), da se vie
staroga rimskog duha slobode moe nai u jednoj jedinoj eti njegovih vojnika
nego u celom staleu rimskih senatora. Kratko vreme pred svoju smrt on je iz
jednog logora, negde duboko u Nemakoj, napisao o tome jedno gorko pismo
Tiberiju. Tu je izmeu ostalog rekao da se obraa nebu sa eljom da Avgust
ushte poi za slavnim primerom diktatora Sule, koji je, podjarmivi ili umirivi
sve svoje neprijatelje posle Prvog graanskog rata i postavi tako jedini
gospodar Rima, zadrao vlast samo dotle dok mir unekoliko sredio prilike u
dravi, naravno prema svom nahoenju, a zatim je poloio ejzlo kojim je
upravljao javnim poslovima i opet postao obian graanin. Ako Avgust ne bi to
pre sledovao tom primeru a on je sam uvek priao da je to i njegova krajnja
namera onda e jednoga dana za to biti odve kasno. Redovi staroga plemstva
su se alosno proredili, jer su progonstva i graanski ratovi ve slistili ono to je
meu njima bilo najodvanije i najbolje, dok su se oni koji su to sve nadiveli
izgubili meu novim plemstvom a vajno mi je to plemstvo! pa se sve vie i
vie ponaaju kao porodini robovi Avgusta i Livije. Uskoro e Rim ve i
zaboraviti ta znai sloboda, pa e naposletku pasti pod isto onako varvarsku i
samovoljnu tiraniju kao to su one na Istoku. On se nije borio u mnogim ljutim
bojevima pod Avgustovim vrhovnim zapovednitvom zato da bi krio put ovoj
nesrei ! ak ni ljubav i duboko lino divljenje koje je oseao prema Avgustu,
koji mu je bio drugi otac, nisu mogdi da ga spree u izraavanju tih oseanja.
Zato je zatraio Tiberijevo miljenje o tome, ne bi li njih dvojica zajedno mogli

savetovati Avgustu da odstupi ili ga ak na to i prinuditi. Ako bi Avgust na to

pristao, pisao je moj otac,, ja bih prema njemu osetio hiljadu puta veu ljubav i
divljenje nego sad; ali moram naalost rei da e ona tajna i neopravdana
oholost koju je naa mati Livnja uvek crpla iz toga to preko Avgusta vri
vrhovnu vlast, biti verovatno i najvea prepona na koju emo naii u tome
naem poduhvatu.
Po nekoj zloj sudbi ovo je pismo bilo predato Tiberiju ba kad su se pored
njega nalazili Avgust i Livija. Carski skorotea je uzviknuo: Evo pisma od
tvoga plemenitog brata! pa mu ga je predao. Na to je Tiberije, ne slutei da bi
pismo moglo sadravati ma ta to se ne bi moglo saoptiti Liviji i Avgustu,
zamolio za dozvolu da ga otvori i odmah proita. Tada je Avgust rekao:
Naravno da dozvoljavam, ali pod uslosvom da i nama proita ta tu pie!
pa je naredio posluzi da napusti sobu i dodao: Hajde, da ne gubimo vreme,
itaj da vidimo kakve je pobede imao u poslednje vreme. Ba sam nestrpljiv da
ujem. Njegova su pisma uvek: dobro napisana i zanimljiva, i, izvini to ih
poredim, mnogo su zanimljivija i od tvojih, dragi moj drue!
Tiberije proita prvih nekoliko rei, a plamen mu udari u lice. Pokuao je
da preskoi opasni deo pisma, ali vide da je celo pismo puno opasnih mesta, se
zavretka, u kome se moj otac alio na neke nesvestice koje ga hvataju zbog
nekadanje rane na glavi i u kome je pisao kako mu je bilo teko da vojsku
dovede do Elbe. Pisao je dalje kako su se u poslednje vreme javila zanimljiva
znamenja na nebu. Iz noi u no se moe pratiti pojava padanja zvezda. uju se
iz ume neki glasovi kao da ene nariu, a jednog jutra u cik zore posred
njegovog logora su projahala dva boanstvena mladia na belim konjima,
odevena u grku, a ne u nemaku onnju. Naposletku mu se javila jedna
Nemica, koja je bila rastom vea nego obina smrtna ljudska bia, stala na vrata
njegovog atora i obratila mu se na grkom jeziku, rekavi mu da ne nadire dalje
u Nemaku, jer se Sudbina die: protiv njega... Tako je Tiberije itao poneku re
as odavde, as odande, zamuckujui, pa ree da je rukopis neitak, poe
iznova, opet zamuca, i onda poe da se izvinjava.
ta to znai? upita Avgust. Sigurno bi ste iz toga pisma moglo jo neto
proitati.
Onda se Tiberije pribra, pa ree:
Poteno govorei, gospodaru, nije da se ne bi moglo, ali ovo pismo ne
zasluuje ni da bude itano. Oigledna je stvar da moj brat nije bio zdrav kad ga
je pisao.
Avgust se uznemiri, pa ree:
Nadam se da on ipak nije ozbiljno bolestan.
Moja staramajka Livija kao da su njene materinske bojazni odjednom
nadjaale pravila pristojnosti istre Tiberiju pismo iz ruku, jer je odmah
nanjuila da u njemu ima neega to se Tiberije uasavao da glasno proita, a to
se moralo odnositi na Avgusta ili na nju. im ga je sveg proitala, ona se ljutito
namrtila, pa ga je predala Avgustu sa ovim reima:

 Ovo je stvar koja se tie samo tebe. Nije moje da kanjavam sina, ak i
ako je izrod, ali to treba da uini ti kao uvar i glava drave!
Avgust se uzbudio, pitajui se u udu ta bi to moglo biti toliko neumesno
u tome pismu. On ga, dakle, proita, ali je ostavljao utisak oveka koji se
uglavnom ljuti zato to je Livija ljuta, a ne zato to bi i sam smatrao da je tu
neto napisano lino protiv njega. I zaista, sem one gadne rei prinuditi, on je u
dui odobravao oseanja izraena u pismu, premda se i uvreda dobaena
staramajci odnosila i na njega, poto je u pismu reeno da ona moe da ga
navede na postupke koje ni on sam ne bi odobrio. Bilo je izvesno da se Senat
sve vie sramno dodvorava njemu, njegovoj porodici i njegovoj okolini. Njemu
se stanje u dravi isto onoliko nije svidelo koliko ni mome ocu, a nije se mogla
poricati ni istina da je on jo davno, naime pre Antonijevog poraza i njegove
smrti, javno dao re da e se povui u privatan ivot im bude nestalo dravnih
neprijatelja sa kojima se borio; sem toga, on je i kasnije u vie navrata sam
spominjao onaj sreni dan kada e njegov zadatak biti zavren. Njemu su ionako
ve doteali veiti dravni poslovi i stalne asti, pa je udio za odmorom i
bezimenou. Ali mu moja staramajka nikako nije dozvoljavala da odstupi,
stalno mu govorei da njegov zadatak nije ni upola gotov i da posle njegovog
povlaenja u sadanjem trenutku ne bi moglo da se oekuje nita drugo doli
nered i bezvlae. Naravno, on je, ve i po njenim reima, propadao na poslu, ali
je i ona radila jo vie, premda nije mogla raunati ni na kakvo priznanje. A on
ne bi smeo da bude prostoduan: onoga asa kada se bude naao izvan vlasti i
bude postao samo obian graanin, on e biti izloen mogunosti sramnog
optuivanja i progonstva, ako ga ne snae i neto gore. A moe se ve i zamisliti
ta se moe oekivati od tajnih zavisti srodnika onih ljudi koje je on ubio i liio
svake asti. Naravno, kao privatan ovek, on bi morao da se odrekne i svoje
telesne strae, kao i svojih armija. Zato valja da se primi da jo deset godina
ostane na svojim dunostima, a kada to vreme mine, moda e se i prilike
izmeniti na bolje. Zbog toga je on uvek poputao i nastavljao da vlada i dalje.
On je primao svoja kraljevska ovlaenja u odsecima: izglasavana su mu
odjednom, na pet ili deset godina, obino na deset.
Kada je Avgust proitao ono nesreno pismo, moja staramajka ga ja
prodorno pogledala i zapitala:
Krasno, ali ta sad?
A on joj je blago odgovorio:
Ja se slaem s Tiberijem da taj mladi ovek ipak mora biti bolestan. On je
poremetio pameu od prenaprezanja. Valjda si primetila poslednji stav pisma u
kome spominje posledice svoje rane na glavi i vienje onih utvara eto, to
dokazuje da sam u pravu. Njemu je potreban odmor. Njegovu prirodnu
velikodunost iskvarili su ratni uasi. Te nemake ume nisu zgodno mesto za
oveka kome u glavi nije sve u redu zar ne, Tiberije? Urlanje vukova najgore
utie na ivce, a ja verujem da je ono tobonje naricanje ena izvesno bilo
urlanje vukova. ta mislite o tome da mi njega sada povuemo, poto je on ve
te Nemce tako protresao da oni to ionako nee nikada zaboraviti? Meni bi ba

bilo drago da ga opet vidim u Rimu. Naravno, moramo ga vratiti! Zar ne bi,
najdraa Livijo, i ti najzad bila srena da tvoj deko bude pored tebe?
Moja staramajka ne odgovori neposredno, nego, jo uvek namrgoena,
zapita:
A ti, Tiberije?
Moj stric je bio vei politiar nego Avgust. On je bolje poznavao narav
svoje matere, pa ree:
Moj brat, svakako, izgleda bolestan, ali ak ni bolest ne moe da izvini
tako nesinovlje ponaanje i tako grubu ludost. Slaem se da on treba da bude
pozvan da se vrati u Rim, da bismo ga podsetili na to da je gnusno imati tako
niske misli o svojoj skromnoj, pobonoj i neumornoj majci, kao i na to da je
prosto uasno i pokoravati takve misli hartiji i poslati je kroz neprijateljsku
zemlju po glasniku! Sem toga, detinjasto je i ono to on navodi o Suli u prilog
svojih tvrdnji, jer im se Sula povukao sa vlasti, graanski rat je opet zapoeo, a
njegov novi ustav je bio odmah oboren.
Tako se Tiberije prilino dobro izvukao iz toga kripca, ali je mnogo tota
od surovosti iskazane protivu moga oca on u stvari ve imao u dui, kivan to ga
je ovaj doveo u nepriliku.
Liviju je prosto guila srdba na Avgusta to on tako olako dozvoljava da
ona bude vreana, i to ak u prisustvu njenog sina. Njena jarost, uperena na mog
oca, bila je isto toliko estoka, jer je ona znala da e on, kada se jednom bude
vratio u Rim, isvesti svoj naum da prinudi Avgusta da se povue iz javnog
ivota. Ona je isto tako uviala da posle ovoga nikada nee biti u stanju da preko
Tiberija zadri uzde vlasti u svojim rukama, ak ni onda ako bi mu obezbedila
da postane naslednik Avgustov, sve dotle dok moj otac ovek veoma omiljen u
Rimu i ovek iza koga stoje svi pukovi zapadnoga dela Imperije eka da silom
uspostavi narodne slobode. A vrhovna vlast je za nju sada bila mnogo vanija
stvar nego sam ivot i ast. Ona je, najzad, toliko rtvovala radi nje. Pa ipak,
uspela je da prikrije svoja oseanja. Pretvarala se kao da deli Avgustovo
miljenje da je moj otac samo bolestan pa je rekla Tiberiju da on, po njenom
uverenju, odve otro osuuje svoga brata, ali se ipak slagala s tim da moj otac
ima da bude odmah opozvan. ak je zahvaljivala Avgustu to velikoduno
izvinjava pogreku njenoga sirotog sina, dodajui da e mu ona poslati svog
lekara, oveka u koga ona ima poverenja, zajedno sa svenjem korenja od
kukureka, nabavljenim u Anticiriji u Tesaliji, koji je uven kao lek za umno
nemone.
Sutradan je lekar krenuo u pratnji ulaka koji je nosio Avgustovo pismo.
Ono je bilo kao neka prijateljska estitka za oeve pobede i izraz sauea to je
bio ranjen u glavu; ono mu je davalo i dozvolu da se vrati u Rim, ali je bilo tako
sroeno da je znailo da on mora da se vrati, eleo to ili ne.
Moj otac je odgovorio nekoliko dana kasnije i zahvalio se Avgustu na
velikodunosti. On e doi pisao je im mu to bude dozvolilo njegovo
zdravlje, a Avgustov poziv mu je stigao ba sutradan posle jedne male nezgode:

9. god. pre .n. e.

njegov konj je pao pod njim u punom trku, legao mu na butinu i prignjeio je uz
jedan otar kamen. Zahvaljivao je majci to se brine o njemu i to mu je poslala
kukurek i lekara, ijim se uslugama uostalom odmah i koristio. Pa ipak, on se
pribojava da ak ni lekareva dobro poznata vetina nije spreila ranu da se da na
zlo. Na kraju pisma je rekao da bi sam vie voleo da ostane na svome mestu, ali
da su Avgustove elje za njega zapovesti, pa je ponovio da e se, im prezdravi,
vratiti u Rim. On se u to vreme bio ulogorio u blizini Sala u Tiringiji.
im je uo te novosti, stric Tiberije, koji se sa Avgustom i Livijom nalazio
u Paviji, odmah je zamolio za dozvolu da se od njih oprosti, kako bi otiao da se
nae na ruci svome teko bolesnom bratu. Avgust mu je to dozvolio, on se baci
na plea svome snanom kratkonogom konju, pa mu je pustio uzde da leti ka
severu. Sobom je poveo samo malu pratnju, te je urio najpreem alpiskom
prolazu. Predstojalo mu je putovanje od pet stotina milja, ali je mogao raunati
sa stalnom promenom konja na potanskim postajama, a kada bi ga umorilo
sedlo, mogao je zapovediti da mu upregnu lake dvokolice, u kojima je mogao
imati i nekoliko asova sna, bez ikakvog gubitka vremena. A vreme mu je ilo
na ruku. Preavi Alpe spustio se u vajcarsku, pa je poao glavnim rajnskim
putem, ne zadravajui se nigde ak ni koliko da uzme neto topla jela, sve dok
nije stigao u mesto koje se zove Manhajm. Tu je preao Rajnu, pa je udario
prema severo-istoku, koristei se ravim putevima, koji su ga uostalom
provodili kroz neprijateljsku zemlju. Bio je sam kada je treega dana uvee
stigao na mesto kamo je poao, jer je njegova rimska pratnja za njim daleko
zaostala, a ni nova, iz Manhajma, nije mogla da ide u korak s njim. Prialo se
posle da je u toku drugog dana i noi svoga putovanja, od podne jednoga dana
do sutradan u podne, prevalio skoro dvesta milja. Stigao je na vreme da pozdravi
mog oca, ali ne i da mu spase ivot. Gangrena mu je razjela nogu sve do bedra,
Iako oi u oi sa smru, moj otac je jo imao dovoljno prisustva duha da logoru
izda nareenje da mom stricu Tiberiju oda poasti koje duguje njemu kao
zapovedniku. Braa su se zagrlila, a moj otac je samo proaputao: Je li ona
proitala moje pismo? Moj stric mu je jecajui odgovorio: Pre nego ja . Nita
drugo nije bilo reeno, sem to je moj otac kazao, uzdahnuvi: Rim ima surovu
majku, Lucije i Gaj imaju opasnu maehu. To su bile njegove poslednje rei.
Stric Tiberije mu je sklopio oi.
Izvetaj o tome uo sam od Ksenofona, jednoga Grka sa ostvrva Kosa, koji
je u to vreme bio sasvim mlad ovek. On je bio glavni hirurg mog oca, i bilo mu
je veoma krivo to mu je lekar moje staramajke uzeo bolesnika iz ruku. to se
tie Gaja i Lucija, morao bih objasniti da su to bili Avgustovi unuci od Julije i
Agripe. On ih je zakonski usvojio kao svoj roeni porod jo dok su bili deca.
Bio je jo i jedan trei deko, nazvan Postum zato to se rodio kao posmre.
Njega Avgust nije usvojio, nego ga je ostavio da produi Agripinu porodinu
lozu.
Logor u kome je umro moj otac nazvan je Prokletim. Pokojnikovo telo
je, praeno vojnikom povorkom, bilo preneto u zimski stan rimske vojske u

Majncu na Rajni, a moj stric Tiberije je koraao za njim kao glavni oaloeni.
Vojska je elela da telo bude sahranjeno u tome mestu, ali je ono doneseno u
Rim da bi mu se odale sve posmrtne poasti, pa je tu spaljeno na jednoj
ogromnoj lomai na Marsovom Polju. Avgust je lino odrao posmrtnu besedu,
u kojoj je rekao: Molim bogove da uine da moji sinovi Gaj i Lucije budu
onako isto plemeniti i vrli ljudi kao to je bio ovaj Druz i da bogovi i mene
udostoje tako asne smrti kao to je njegova.
Livija nije bila sigurna u to koliko bi smela verovati Tiberiju. Kada se moj
stric vratio u Rim sa telom mog oca, njegovo sauee prema njenom
materinskom bolu izgledalo je usiljeno i neiskreno, a kada je Avgust sebi
poeleo tako asnu smrt kao to je bila smrt moga oca, Livija je videla kako je
preko Tiberijevih usana preao jedan brz osmeh. Svi su izgledi da je Tiberije
koji je dugo sumnjao da je moj ded umro prirodnom smru tada reio da se
nikako i ni u emu ne isprei volji svoje majke. esto obedujui za njenim
stolom, on se oseao kao da joj se potpuno predao na milost i nemilost. Zato se
upinjao da stekne njenu naklonost. Livija je shvatila ta mu se mota po glavi i
nije bila nezadovoljna. On je bio jedina linost koja je nasluivala da je ona
trovaica, ali je svoje sumnje oigledno uvao za sebe. Njoj je bilo polo za
rukom da potpuno stia skandal koji je izazvala njena udaja za Avgusta, pa je
sada u Rimu smatrana za primer vrline u njenom najstroem i najneprijatnijem
vidu. Senat je izglasao odluku da se etiri njena kipa postave na raznim javnim
mestima, ime se htelo da joj se ukae uteha za izgubljenim sinom. Senat ju je
jednim ukazom proglasio i za majku troje dece, iako ona to nije bila. Majke sa
troje ili vie dece uivale su naroite povlastice Avgustovog zakonodavstva, a
naroito u pogledu nasleivanja. Usedelicama i nerotkinjama nije dozvoljavano
da uivaju blagodeti nasleivanja putem oporuke, a ono to su one gubile time
pripadalo je njihovim sestrama, ako su ove imale poroda.
O, Klaudije, dosadni stari drue, sad si ve doterao do na palac ili dva do
kraja etvrtog svitka svoga ivotopisa, a jo nisi ak ni spomenuo u kome si
mestu roen. Pa napii onda, ovee, odmah i to, inae nikad nee stii ni do
polovine svoje istorije. Pii: Rodio sam se u Lionu, u Francuskoj na dan prvog
avgusta, godinu dana pre smrti mog oca. Tako, to je sad napisano. Moji su
roditelji imali jo estoro dece pre mene, ali kako je moja mati uvek pratila mog
oca u svim njegovim vojnama, deca su joj teko ostajala u ivotu. Ostali smo u
ivotu samo ja i moj brat Germanik, stariji pet godina od mene, kao i sestra mi
Livila, godinu dana starija od mene. Njih dvoje su nasledili velianstveni telesni
sastav moga oca, a ja nisam. Tri puta umalo nisam umro, jo pre svoje druge
godine ivota, a da smrt mog oca nije dovela do povratka porodice u Rim, nije
nimalo verovatno da bi ova knjiga ikad i bila napisana.

Glava V

Mi smo u Rimu iveli u velikoj kui koja je pripadala mome dedu, a koju je
on zavetao mojoj staramajci. Ona se nalazila na Palatinu, nedaleko od
Avgustovog dvora i Apolonovog hrama koji je sagradio Avgust i u kome je bila
uvena knjinica. Palatin je nadviavao Glavni Trg. Pod najstrmijim obronkom
brega nalazio se hram bogova-blizanaca, Kastora i Poluksa. (To je bio onaj stari
hram, sagraen od brvana i naboja, koji je esnaest godina kasnije, iz sopstvenih
sredstava, Tiberije zamenio velelepnom mramornom graevinom ija je
unutranjost bila tako raskono ukraena slikama, pozlatom i nametajem kao
soba za primanje neke bogate plemkinje. Smatram da ga je moja staramajka
Livija naterala da to uini samo zato da bi ugodila Avgustu. Tiberije nije bio
verski nastrojen, a bio je inae i krtac.) Vazduh je bio zdraviji na bregu, nego u
udolini pored reke; veina kua na njemu pripadala je senatorima. Ja sam bio
vrlo bolesno dete pravo poprite na kome se tuku razne bolesti, govorili su
lekari i moda sam jedino zato i ostao u ivotu to bolesti nisu mogle da se
pogode kojoj treba da pripadne ast da me pokosi. Prvo i prvo, roen sam
prevremeno, jo u sedmom mesecu, a zatim mi nije prijalo mleko dojkinje, tako
da sam dobio opake ospe po koi, a posle sam dobio malariju, pa boginje od
kojih sam ogluveo na jedno uvo pa crveni vetar, pa zapaljenje debelog creva, a
na kraju i deju paralizu, od koje mi je okraala leva noga, tako da sam bio
osuen da doveka hramljem. Zbog neke od ovih brojnih bolesti bio sam tako
slab u bedrima da nikad nisam mogao dugo da trim ili hodam: velik deo svojih
etnji i putovanja obavljao sam u nosiljci. Ne treba zaboraviti ni strani bol u
dubini stomaka, koji esto oseam posle jela. To je tako neizdrljiv bol da bih u
dva ili tri maha samo da me nisu prijatelji u tome spreili zario sebi u stomak
no za razuivanje mesa, koji sam izbezumljeno potezao na sebe. uo sam da je
ovaj bol, koji nazivaju eludanim mukama, gori od ma koga drugog bola koji
moe ovek da oseti, sem tegobnog mokrenja kap po kap. Treba da budem
srean to nikad nisam patio i od toga!
Moglo bi se predpostaviti da e moja mati Antonija lepa i plemenita ena,
koju je njena majka Oktavija odgajila u duhu najstroe vrline i koja je bila jedina
strast u ivotu moga oca posebnu nenu panju posvetiti meni, svome
najmlaem detetu, i da u joj biti ak i posebno drag, jer e se saaliti na moju
nesreu. Ali nije bilo tako. Ona je inila za mene sve ono to se moglo smatrati
njenom dunou, ali ne i vie. Nije me volela. Naprotiv, imala je prema meni
veliku odvratnost, ne samo zbog moje boleljivosti ve i zato to me je veoma
teko nosila i to joj je taj poroaj bio izuzetno bolan, tako da je jedva ostala u
ivotu, a jo nekoliko godina posle toga je bila manje-vie bogalj. Ja sam se
prevremeno rodio zbog ivanog potresa koji je dobila tokom svetkovine
prireene u ast Avgusta, kad je ovaj posetio mog oca u Lionu, prilikom
osveenja tamonjeg rtvenika Rome i Avgusta. Moj otac je bio namesnik Triju

Francuskih Pokrajina, a Lion mu je bio glavni stan. Neki ludi rob sa Sicilije, koji
je posluivao za vreme obeda, iznenada je potegao bode i zamahnuo njime iza
lea moga oca. Moja majka je bila jedina koja je to videla. Ona je uhvatila robov
pogled i bila je dovoljno prisebna da mu se osmehne i da, ne odobravajui,
odmahne glavom, dajui mu znak da vrati seivo k sebi. Dok je on jo oklevao,
druga dva posluitelja pogledae u istom pravcu kao i ona, te se na vreme bacie
na Sicilijanca i otee mu oruje. Ona je tek posle toga pala u nesvest, a odmah su
je obuzeli i poroajni bolovi. Lako je mogue da sam se ja zbog svega toga i
sam bolesno plaio da u biti ubijen; jer ljudi tvrde da se ivani potresi majke u
toku trudnoe mogu i naslediti. Meutim, nije u stvari ni potrebno pozivati se na
neke uticaje za vreme trudnoe. Koliko je lanova carske porodice uopte umrlo
prirodnom smru?
Poto sam bio osetljivo dete, meni je dranje moje majke priinjavalo,
mnogo jada. uo sam od svoje sestre Livile devojke lepe, ali svirepe, sujetne i
astoljubive (jednom rei, odlian primer ravih Klaudija) da me je mati
jednom nazvala udovitem u ljudskom obliku i da je rekla da je pri mome
roenju trebalo dobro zagledati u sibilske knjige. Rekla je takoe da me je
Priroda zapoela, ali nije i dovrila, ve da me je s gaenjem odbacila smatrajui
da sam ostao samo beznadean zaetak. Dodala je da su stari bili mudriji i
plemenitiji od nas: oni su svu slabunjavu decu ostavljali na krevitom
planinskom obronku, jer su vodili rauna o ouvanju soja. Moda su ove
materine napomene bile i manje grube, ali ih je Livila nakitila jer deca roena
u sedmom mesecu zahvalan su predmet zlobe ali mi je poznato da je moja
mati jednom, kada se naljutila zato to je ula da je jedan senator podneo Senatu
neki glup predlog, planula ovim reima: Toga oveka bi trebalo da nestane, jer
je glup kao magarac. ta velim? Kad se uporede sa njim, magarci su mudraci, a
on je glup kao... kao... neba mi, glup je kao moj sin Klaudije!
Germanik je bio njen ljubimac, kao to je, uostalom, bio ljubimac celog
sveta; ja mu, meutim, nisam zavideo na ljubavi i divljenju koje je izazivao na
svakom koraku, ve sam se naprotiv radovao svakom njegovom uspehu.
Germanik me je saaljevao i inio je sve to je mogao da mi ivot bude sreniji;
preporuivao me je mojim starijima kao dete dobra srca, koje e biti zahvalno za
svaku velikodunost i nenost. On je govorio da me grubosti samo zastrauju, te
se onda moji telesni nedostaci jo jae ispoljavaju negoli inae. Da, on je bio u
pravu! Nervozno grenje ruku, nervozno trganje glavom, mucanje, teko
varenje, stalne bale na usnama, bili su uglavnom posledica zastraivanja kome
sam bio podvrgnut toboe radi toga da bih bio posluan. im bi Germanik ustao
u moju odbranu, moja mati bi se obino pomirljivo nasmejala i rekla:
Plemenita duo, nai neki bolji predmet za svoju izobilnu dobrotu! Ali moja
staramajka Livija mu je drugaije govorila: Ne budi budala, Germanie! Ako se
Klaudije povinuje kako treba, postupaemo prema njemu sa dobrotom koju
zasluuje. Ti stavlja kola ispred konja! Moja staramajka je retko kad
razgovarala sa mnom, a kad bi mi se i obratila, rekla bi najee s visine i ne
gledajui me: Gubi se iz ove sobe, dete, jer ja elim da ostanem u njoj! Kada

bi trebalo da me za neto izgrdi, ona to nikad nije inila usmeno, ve bi mi

poslala hladno, kratko pismo. Na primer: Gospoa Livija je doznala da deak
Klaudije gubi vreme smucajui se po Apolonovoj Knjinici. Dokle god ne bude
mogao da se koristi prostim itankama koje mu nabavlja njegov vaspita,
besmisleno je da se bake oko ozbiljnih dela sa polica Knjinice. tavie,
njegovo muvanje po Knjinici smeta pravim naunicima. Zato se ono ima
obustaviti.
to se tie Avgusta iako nikada nije bio sraunato svirep prema meni ni
on, kao ni moja staramajka, nije voleo da budem u istoj odaji s njim. On je
naroito voleo deake (ostajui i sam do kraja svoga ivota samo izrastao
ovek), ali samo one deake koje je nazivao vrsnim malim junacima kao to
su bili moj brat Germanik i njegovi unuci Gaj i Lucije, koji su svi bili izuzetno
skladno graeni i lepa lika. Nekoliko sinova saveznikih kraljeva ili poglavica iz
Nemake, Francuske, Partije, Severne Afrike i Sirije, koji su drani kao zaloga
dobrog ponaanja svojih roditelja, vaspitavano je zajedno sa njegovim unucima i
sinovima vodeih senatora u naroitoj koli za deake; Avgust ih je esto
poseivao, da bi se igrao sa njima piljaka, a uestvovao je i u kuglanju ili u igri
uge. Njegovi glavni ljubimci bili su mali mrki deaci, Mavri, Parani i Sirijci,
kao i svi oni koji su umeli veselo deaki da eretaju s njim kao da je on jedan
od njih. On je samo jednom pokuao da savlada svoju odvratnost prema meni:
pustio me je da sudelujem u igri piljaka zajedno sa njegovim ljubimcima;
meutim, to je za mene bio tako neuobiajen napor da sam bio jo vie uzrujan
nego obino. Mucao sam i tresao se kao neki ludak. Avgust vie nikada nije
ponovio taj pokuaj. Mrzeo je kepece, bogalje i nakaze, govorei da oni donose
nesreu i da ih treba uklanjati sa oiju ljudi. Pa ipak, nikada nisam mogao toliko
da mrzim Avgusta koliko sam omrznuo moju staramajku, jer me on nije trpeo ali
je bio bez zlobe, inei sve to je mogao da bi savladao svoju odvratnost: a ja
sam verovatno zaista bio jadno malo udovite, sramota za tako jakog i sjajnog
oca i tako stasitu majku. I sam Avgust je uostalom bio dobro graen, iako neto
kratkog stasa, sa kovrdavom plavom kosom koja mu je osedela tek u dubokoj
starosti, sa svetlim oima, veselim licem i otmenim uspravnim dranjem.
Seam se da sam jednom sluajno uo neki elegini epigram koji je on
sroio o meni na grkom za Atenodora, filozofa-stoika iz Tarza na Siciliji, ije
je trezvene savete esto traio. Bilo mi je oko sedam godina, a oni su mi prili
kod ribnjaka za arane u bati kue moje majke. Ne mogu da se tano setim
epigrama, ali je smisao uglavnom bio sledei: Antonija je starinski nastrojena:
ona ne kupuje za skupe novce, od nekog trgovca sa Istoka, majmune sa kojim
moe da se igra. A zato? Zato to ih sama raa!" Atenodor se zamislio za
trenutak, pa je otro odgovorio stihom u istom metru: - Antonija ne samo to ne
kupuje od trgovaca sa Istoka majmune sa kojim bi mogla da se igra, ve i ne
mazi i ne hrani ueerenim ljivama jadno edo svoga plemenitog mua!
Mislim da se Avgust malo postideo. Treba, meutim, da objasnim da ni on,
niti Atenodor kome sam ja uvek bio prikazivan kao malouman nisu ni

pomiljali na to da bih ja mogao da ih razumem. Atenodor me je zato privukao k

sebi i rekao mi na latinskom, alei se:
A ta misli o tome mladi Tiberije Klaudije?
Atenodorova telesina me je titila od Avgustovog pogleda, te ja nekako
prestadoh da mucam i odgovorih jasno i glasno na grkom:
Moja majka Antonija me ne kljuka, ali mi je dala uitelja grkog koji je
nauio taj jezik od samog Apolona.
Time sam samo hteo rei da sam razumeo njihov razgovor. Grkom jeziku
me je u stvari uila jedna ena koja je bila Apolonova svetenica na nekom
grkom ostrvu, a koju su uhvatili gusari i prodali nekom vlasniku javnih kua u
Tiru. Njoj je polo za rukom da utekne, ali joj nije bilo dozvoljeno da opet
postane svetenica, poto je jedno vreme ve bila javna ena. Moja mati
Antonija, otkrivi njene sposobnosti, primila ju je u nau porodicu kao
vaspitaicu. Ta ena mi je obino govorila da je uila neposredno od Apolona, te
sam ja tako samo naveo njene rei, a poto je Apolon bio bog uenosti i
pesnitva, to je moja primedba ispala mnogo duhovitija nego to sam i mislio.
Avgust je bio iznenaen, a Atenodor je rekao:
Dobro si rekao, mali Klaudije! Majmunii ne mogu da razumeju nijednu
grku re, zar ne?
Ja mu na to odgovorih:
Ne, a oni imaju i duge repove i kradu jabuke sa trpeze...
Zbunio sam se, meutim, kada me je Avgust poeo ivo da ispituje, uzevi
me iz Atenodorovog naruja, te sam poeo da mucam gore nego ikad. Ali od
toga dana je Atenodor postao moj prijatelj.
Postoji jedna pria o Atenodoru i Avgustu, koja obojici moe da slui tamo
na ast. Atenodor je jednog dana rekao Avgustu da on ni izdaleka nije dovoljno
predostroan kad prima posete: neko e mu jednom zariti no u srce. Avgust mu
je odgovorio da pria gluposti. Idueg dana je reeno Avgustu da je pred vratima
njegova sestra, gospoa Oktavija, i da ona eli da ga pozdravi na dan godinjice
smrti njihovog oca. Avgust je naredio da je odmah puste k njemu. Ona je u to
vreme - a bilo je to one godine kada je i umrla - ve bila neizleiv bolesnik, pa
su je uvek nosili u jednoj pokrivenoj nosiljci. Kada je nosiljka unesena, zavese
se razmakoe, a iz nosiljke iskoi Atenodor sa isukanim maem, koji je uperio u
Avgustove grudi. Avgust se na to ne samo nije naljutio ve je zahvalio
Atenodoru i priznao mu da je pogreio to je olako uzeo njegovu opomenu.
Ne smem da zaboravim zabeleiti i jedan izuzetan dogaaj iz moga
detinjstva. Jednog leta, kad mi je bilo oko osam godina, moja mati, moj brat
Germanik, moja sestra Livila i ja otili smo da posetimo nasu tetku Juliju,
Avgustovu ker, u njenom lepom letnjikovcu na morskoj obali kod Ancijuma.
Bilo je oko est asova uvee, i mi smo uivali na sveem povetarcu u nekom
vinogradu. Julija nije bila s nama, ve Tiberijev sin, onaj Tiberije Druz koga
smo kasnije uvek zvali Kastor", a nalazila su se u naem drutvu i Julijina deca,
Postum i Agripina. Iznenada usmo neku silnu ciku iznad naih glava.

Pogledasmo navie i videsmo nekoliko orlova kako se kljuju medu sobom.

Njihovo perje je letelo na sve strane, pa je padalo i na nas. Pokuali smo da
uhvatimo po neko pero. Germanik i Kastor uhvatie svaki po jedno pre nego to
su i pala na zemlju i zadenue ih u kosu. Kastor je uhvatio malo pero sa krila, a
Germanik veliko iz repa. Obojica su bili umrljani krvlju. Kapi krvi pale su i na
Postumovo lice dok je gledao navie, kao i na odeu Livile i Agripine. U tome
videsmo i neki tamni predmet koji je padao kroz vazduh. Ne znam zato sam to
uinio, ali ja rairih nabore svoje haljine i uhvatih ga. Bilo je to jedno malo
vuje mladune, ranjeno i preplaeno. Kruei u kovitlac, orlovi se spustie da
ga opet uzmu, ali sam ga ja sakrio, a kada smo poeli da viemo i da se na njih
bacamo tapovima, oni se zbunjeno podigoe i odletee kriei. Iako ja nisam ni
eleo da zadrim za sebe taj plen, Livila mi ga ote, ali joj moja mati koja je
izgledala u tome asu vrlo ozbiljna naredi da mi ga vrati.
Palo je Klaudiju u krilo, rekla je ona, i on mora i da ga zadri. Ona je tada
zapitala jednoga starog plemia, lana bratstva svetenika-augura, koji su se
bavili proricanjem, a koji je bio sa nama:
Reci mi, kakvo je sad ovo predskazanje? Starac odgovori:
Kako bih mogao da kaem? Ovaj dogaaj ima moda veliki znaaj, a
moda je potpuno beznaajan!
Nemoj se plaiti. Reci mi ta ti misli.
Prvo udalji decu! odgovori joj on.
Ne znam da li joj je dao ono tumaenje koje e se i tebi nametnuti, itaoe,
kao jedino mogue kad bude proitao ovu moju povest. Znam samo toliko da se
Livila, dok smo mi ostali na potrebnom odstojanju dragi Germanik je naao
jo jedno pero sa repa za mene, koje je bilo palo na neki glogov bun, a koje
sam i ja gordo zadenuo u kosu da se Livila, kao to rekoh, radoznalo prikuila
jednoj ivoj ogradi od rua i da je poela da prislukuje. Ona je prekinula
augura, glasno se smejui:
O, jadnog li Rima, kad on treba da mu bude zatitnik! Daj boe da ja tada
vie ne budem meu ivima!
Augur se tada okrenuo i upro prstom u nju, pa je rekao:
Besramna devojice, bog e ti sigurno usliati molbu, i to na nain koji ti
se nee svideti!
Za ovo e biti zakljuana u sobu, i to bez hrane! rekla je moja mati.
Kada danas pomislim na to, ini mi se da su to bile proroanske rei. Livilu
su drali iza brave do kraja raspusta. Ona mi se za to svetila hiljadama
otroumnih pakosti. Meutim, ona nije mogla da nam prenese augurove rei, jer
se zaklela Vestom i naim domaim bogovima da za ivota ma koje tada
prisutne osobe nee ni neposredno niti posredno govoriti o tom znamenju. Svi
smo onda morali da poloimo slinu zakletvu. Kako sam ja sada ve mnogo
godina jedini ivi lan toga drutvanca moja mati i augur, iako znatno stariji,
bili su nadiveli sve ostale nisam vie obavezan da utim. Neko vreme posle

toga esto sam zaticao majku kako me radoznalo posmatra, skoro s izvesnim
potovanjem, ali ipak nije postupala sa mnom bolje nego ranije.
Nije mi bilo dozvoljeno da idem u pomenutu kolu za deake, zbog mojih
slabih nogu, koje mi ne bi doputale da uestvujem u telesnim vebama, a one
su sainjavale najvei deo obuke, kao i zbog bolesti posle koje sam bio jako
zaostao i u drugim lekcijama, a i zbog nagluvosti i mucanja koji su mi jako
smetali. Tako sam retko kad bio u drutvu deaka mojih godina i moga
drutvenog porekla, pa je bilo nareeno sinovima robova koji su radili u naoj
kui da se oni igraju sa mnom. Dvojica od njih, Kalon i Palas, obojica Grci,
postali su kasnije moji pisari, i njima sam poveravao i najvanije poslove. Kalon
je vremenom postao otac dvojice mojih kasnijih pisara, Narcisa i Polibija.
Provodio sam naravno dosta vremena i sa enama koje su sluile moju majku,
sluajui njihove razgovore dok su prele, grebenale ili tkale. Mnoge od tih ena,
kao na primer moja vaspitaica, imale su znatno obrazovanje, i, moram priznati,
prijatnije sam se oseao u njihovom drutvu nego skoro u ma kom drutvu
mukaraca koje sam otada imao: one su bile irokogrude, pametne, skromne i
dobre.
Kao to sam ve spomenuo, vaspitavao me je Marko Porcije Katon, koji je,
bar po sopstvenom miljenju, bio iva slika onih starih rimskih vrlina, koje su
svi njegovi preci redom imali u izobilju. On se uvek hvalisao svojim precima,
kao to to ve ine glupaci koji uviaju da sami nisu ostvarili u ivotu nita ime
bi se mogli hvalisati. Naroito se diio onim Katonom Cenzorom, koji mi je od
svih linosti rimske istorije bio moda najmrskija jer se upomo borio za
starovremsku vrlinu, pa je nju u oima obinih ljudi poistovetio sa prostotom,
cepidlaenjem i surovou. Ja sam morao, kao kolsko tivo da itam
samohvalisava Katonova dela, a prikaz koji je on dao u jednom od njih o svome
pohodu na paniju u kome je razorio vie gradova nego to je proveo dana u
toj zemlji! ulio mi je vie odvratnosti prema njegovoj neovenosti nego
potovanja prema njegovoj vojnikoj vetini ili prema njegovoj ljubavi za
otadbinu. Pesnik Vergilije je rekao da je zadatak Rima da vlada: Da potedi
poraene i da ratom savlada ohole. Katon je zaista savladao ohole, ali manje
stvarnim ratom, a vie vetim korienjem meuplemenskih trvenja u paniji:
on je ak iznajmljivao ubice da bi uklonio opasne prijatelje. A to se tie milosti
prema poraenima, on je mnoge i mnoge nenaoruane ljude dao posei, ak i
kad bi mu oni bezuslovno predali svoje gradove, pa je posle sa ponosom zapisao
da su stotine i stotine panjolaca radije izvrile samoubistvo zajedno sa svojim
porodicama nego da se izloe osveti Rimljana. Treba li se onda uditi to su se
panska plemena opet dizala protiv nas im bi sakupila neto oruja i to su nam
otada stalno bila kao trn u nozi? Katon je jedino eleo pljaku i trijumfalan
ulazak u Rim; a trijumfalan ulazak se odobravao samo onim vojskovoama koji
su mogli da izbroje toliko i toliko leeva ini mi se da je tada bilo potrebno pet
hiljada poginulih pa je hteo da se obezbedi da mu niko ne stavi u pitanje
uspeh, kao to je on ljubomorno sumnjiio suparnike da polau pravo na trijumf
u Rimu bez prethodne dovoljne etve smrti.

Uzgred budi reeno, ti sveani ophodi pobedonosnih vojskovoa bili su

pravo prokletstvo za Rim. Koliko li je nepotrebnih ratova voeno samo zato to
je neki zapovednik eleo da se proslavi jaui ovenana ela kroz ulice Rima
dok zarobljene neprijatelje u lancima vuku za njim, a ratni plen nose na
iskienim kolima? Avgust je to uvideo: po Agripinom savetu on je zato propisao
da se javni trijumf ne moe dozvoliti nijednom vojskovoi koji nije lan
imperatorove porodice. Ta naredba, koja je obnarodovana one iste godine kada
sam ja bio roen, dala je povoda miljenju da je Avgust ljubomoran na svoje
vojskovoe, poto u to vreme on nije vie lino vodio ratove, a nijedan lan
njegove porodice jo nije bio stasao da bi mogao sam osvajati lovorike; u stvari,
naredba je doneta zato to Avgust nije eleo da se dalje proiruju granice
Imperije i to je s pravom raunao da njegove vojskovoe nee ni izazivati
pogranina plemena na rat ako se vie ne budu mogli nadati da e pobedom nad
njima zadobiti pravo na trijumfalan ulazak u Rim. Pa ipak, on je dozvoljavao da
se onima koji bi inae stekli pravo na ovaj sveani ophod podare naroiti znaci
poasti vezom ukraena odea, kip na javnom mestu, lovorov venac i tome
slino a to je imalo da bude dovoljan podsticaj svakom dobrom vojniku da se
bori kako valja u nekom nunom ratu. Najzad, trijumfalni ophodi kroz Rim
veoma nepovoljno deluju i na vojniku poslunost. Vojnici se u likovanju
izopauju, a zapovednici gube vlast nad njima, vojnici obino zavre taj dan
time to razvaljuju krme, ubacuju ugarke u radnje u kojima se prodaje ulje,
napastvuju ene i uopte se ponaaju kao da je ba Rim onaj grad koji su
osvojili, a ne neka bedna gomila brvnara u Nemakoj ili neko selo od peanih
jazbina u Maroku. Posle sveanog ophoda jednoga od mojih sinovaca, o kome
u vam uskoro takoe priati, etiri stotine vojnika i skoro etiri hiljade graana
izgubilo je ivote na ovaj ili onaj nain, pet velikih blokova kua u onoj etvrti
Rima u kojoj stanuju javne ene spaljeno je do temelja, a tri stotine krmi je
opljakano, pored ogromne druge tete.
Nego, ja poeh o Katonu Cenzoru. Njegov prirunik o voenju gazdinstva i
domainstva bio je moj prvi bukvar. Kad god bi se spotakao o neku re, dobio
bih po dve uke; jednu po levom obrazu zbog moje gluposti, a drugu po
desnom zbog vreanja plemenitog Katona. Seam se jednog odlomka iz te
knjige u kome je bila sjajno saeta sva niskost njegove due: Domain treba da
proda svoje stare volove i svu slabu rogatu stoku; sve ovce koje nisu krepke,
njihovu vunu, pa njihovo netavljeno krzno; treba da proda svoja stara kola i
stara orua svoga gazdinstva; a treba da proda i one svoje robove koji su stari i
slabi, kao i sve druge stvari koje su istroene ili neupotrebljive. to se mene
tie, kad sam se bavio poljoprivrednim gazdovanjem na svome malom posedu u
Kapui, zaveo sam kao pravilo da iznurenim ivotinjama treba prvo dati lak
posao, a zatim ih pustiti na ispau, pa tako postupati s njima sve dok ne bi suvie
onemoale od starosti, a tek posle toga bih naredio da ih ubiju udarcem po glavi.
Nikada se nisam poniavao time da ih u bescenje prodajem nekom
zemljoradniku, koji bi ih svirepo nagonio na rad sve do poslednjeg daha.
Plemenito sam postupao i sa svojim robovima, bilo da su bili zdravi ili bolesni,
mladi ili stari, oekujui da mi oni za uzvrat budu potpuno odani. Retko sam se

kad razoarao, ali sam bio nemilosrdan prema onima koji bi se pokazali
nedostojni moje velikodunosti. Verujem da su se robovi staroga Katona veito
razboljevali, nadajui se da e biti prodani nekom ovenijem gospodaru, a
smatram takoe da je vrlo verovatno da su, ukupno uzevi, robovi u stvari manje
i radili za njega nego moji za mene. Budalasto je postupati s robovima kao sa
stokom. Robovi su pametniji od stoke, i oni svojom zlobnom nebrigom ili
glupou mogu za nedelju dana da nanesu vie tete malu nego to uopte i sami
vrede. Katon se hvalisao da nikada roba nije platio skuplje od nekoliko zlatnika:
on je kupovao svakog razrokog zlopogleu, samo ako bi izgledalo da ima dobre
miice i zdrave zube. Nije mi nikako jasno na koji je nain pole uopte i nalazio
kupce za te svoje lepotane, kada bi ih radom do kraja izmodio. Sve ono to
znam o prirodi njegovog potomka, moga vaspitaa, za koga se verovalo da
veoma lii na njega po naravi i po spoljanjem izgledu po kosi koja je
podseala na slamu, po zelenim oima, po gruboj glasini i po nezgrapnome stasu
navodi me na pomisao da je Katon pretnjama i svaom nagonio svoje jadne
susede da mu za trice i kuine plate iste svote koje bi inae dali za nove stvari.
Moj dragi prijatelj Posrum, koji je bio neto manje od dve godine stariji od
mene najbolji prijatelj koga sam imao, sem moga brata Germanika rekao mi
je da je proitao u jednoj savremenoj knjizi da je Katon bio ne samo tvrdica
nego i pravi nevaljalac: kao brodovlasnik i trgovac, on je uinio i neke vrlo
gadne stvari, ali je izbegao javnu sramotu time to je jednoga svog osloboenika
proglasio odgovornim za takvu trgovinu. Kao cenzor i uvar javnoga morala i
vrlina, Katon je radio i neke zaista udne stvari: izvrio ih je tobo u ime
ouvanja uljudnosti, ali je izgleda u stvari time hteo da zadovolji i neke svoje
line pizme. Po sopstvenom iskazu, on je izbrisao jednog oveka iz spiska
senatora zbog nedovoljne rimljanske ozbiljnosti, a taj ovek je uinio samo to
to je po danu poljubio enu u prisustvu svoje keri! Kada je jedan drugi
senator, prijatelj toga iskljuenog senatora, stavio u sumnju pravednost te odluke
i zapitao Katona da li se on i njegova supruga nikad nisu zagrlili izuzev za
vreme vrenja svojih branih dunosti, ovaj je sa estinom odgovorio:
Nikad!
ta, zar ba nikad?
Pa, da budem sasvim iskren, zagrlila me je pre nekoliko godina za vreme
oluje sa grmljavinom, od koje se uplaila, ali sreom nikoga nije bilo u blizini, a
moe mi slobodno verovati da e proi jo dosta vremena pre nego to me ona
ponovo zagrli.
O, uzviknuo je senator, pravei se da ga je pogreno razumeo jer je
Katon time, kako predpostavljam, samo hteo rei da je strano izbrusio svoju
enu zbog nedovoljne ozbiljnosti ao mi je to je tako! Neke ene nisu
naroito nene prema muevima koji nisu osobito naoiti, pa makar bili i silno
poteni i puni vrlina. Ali nemoj se jediti, moda e bog Jov biti tako dobar da
uskoro opet zagrmi!
Katon ove rei nije oprostio senatoru, koji mu je bio ak i neki daleki
roak. Godinu dana kasnije on je redom po spisku prozivao senatore, kao to mu

je to nalagala cenzorska dunost, pitajui svakoga od njih da li je oenjen. Tada

je postojao zakon koji je docnije izgubio vanost da svaki senator mora da
bude dolino oenjen. Kada je doao red na onog njegovog roaka da i on bude
zapitan, Katon mu je postavio pitanje na uobiajeni nain, koji je obvezivao
upitanoga da odgovori da je oenjen prema poverenju koje uiva i asti kojom
raspolae,
Ako ima enu, odgovori mi, tako ti asti i poverenja koje uiva!
zagrme Katon sveano svojim hrapavim glasom.
Senator se pomalo naao u nezgodi, poto je on posle onih ala na raun
ljubavi Katonove ene prema njenom suprugu otkrio da je njegova sopstvena
ena u toj meri prestala da ga voli da je bio prinuen da se uskoro razvede od
nje. Da bi, dakle, pokazao koliko je on dobar ovek, senator je pokuao, kao to
se i pristoji, da sada upravi otricu ale prema samome sebi, te je odgovorio
ovako:
Ja, zaista, imam enu, ali ona vie ne uiva moje poverenje, a ja se ne bih
mnogo pouzdao ni u njenu ast.
Katon ga je na to izbrisao iz spiska senatora zbog bezonosti. Ako je svalio
Punsku Kletvu na Rim? Isti taj stari Katon, koji je, kad god bi u Senatu bio
upitan za miljenje o ma kojoj stvari, uvek zavravao reima: Tako ja mislim; a
sem toga smatram da Kartaginu treba razoriti: ona ugroava Rim. Govorei
neprestano o opasnosti koju predstavlja Kartagina, Katon je u tolikoj meri
uznemirio javnost da su Rimljani, kao to sam ve rekao, zbog toga pogazili
najsveanije preuzete obaveze i sravnili Kartaginu sa zemljom.
Napisao sam vie o Katonu nego to sam nameravao, ali s razlogom: on je
za mene neraskidno vezan kako za opadanje Rima, (za koje je on bio isto
onoliko odgovoran koliko i oni ija je mekuna rasko, kako on to veli,
istroila dravu), tako i sa uspomenama na nesreno detinjstvo, koje sam
proveo pod biem onoga mazgara, njegovog pra-pra-praunuka. Ja sam sada ve
star ovek, i moj vaspita je umro pre nekih pedeset godina, pa ipak mi se srce
vrkom napuni srdbom i mrnjom kad samo i pomislim na njega.
Germanik je ustajao u moju odbranu pred starijima samo time to ih je
blago nagovarao da bolje postupaju sa mnom, ali je Postum bio branilac
neustraiv kao lav. On kao da nije nikoga zarezivao. Usuivao se ak da i samoj
mojoj staramajci Liviji kresne istinu u oi. Postum je ipak postao Avgustov
ljubimac, te se Livija jedno vreme pretvarala kao da je zabavlja njegova kako
je to ona govorila deaka neobuzdanost. Postum joj je isprva verovao, poto
sam nije bio sposoban za prevaru. Jednog dana bilo mi je dvanaest godina a
njemu etrnaest desilo se da je upravo prolazio pored sobe u kojoj mi je Katon
drao asove. uo je udarce i moje zapomaganje, te je besno uleteo u sobu i
uzviknuo:
Smesta da si prestao da ga tue!
Katon ga je pogledao u isti mah iznenaeno i podrugljivo, pa mi je zadao
jo jedan udarac, koji me je svalio sa stolice. Postum je tada rekao:

 Oni koji ne mogu da tuku magarca, taku sedlo. (A to je bila jedna rimska
poslovica).
Bezobraznie, ta hoe time da kae? zagrme Katon.
Hou da kaem, nastavi Postum, da ti na Klaudiju iskaljuje svoj bes,
zato to zamilja da postoji itava zavera protiv svakog tvog uspona. Tebi je, u
stvari, ispod asti dunost njegovog vaspitaa, zar ne?
Postum je bio pametan: on je predpostavljao da e ovo toliko razljutiti
Katona da e se zaboraviti. I Katon je zagrizao mamac: vikao je, uz starinske
psovke, da je u vreme njegovih predaka, iju uspomenu vrea ovaj mucavi
nevaljalac, tekih jada dopadalo svako ono dete koje nije ukazivalo duno
potovanje svojim starijima, jer tada se poslunost obezbeivala tekim
udarcima. Nasuprot tome, u ovo dananje izopaeno vreme, vodei ljudi Rima
doputaju svakom neobrazovanom blesavom prostaku (ovo se odnosilo na
Postuma) ili svakom maloumnom bogaljastom malom hvalisavcu (ovo se
odnosilo na mene) da...
Postum ga prekide uz znaajan osmeh:
Dakle, bio sam u pravu! Izopaeni Avgust vrea velikog Cenzora time
to je zaposlio tebe u svojoj izopaenoj porodici! Predpostavljam da si svoje
pravo miljenje o svemu tome izneo i gospoi Liviji?
Katon bi najradije bio pregrizao svoj jezik od muke i straha. Znao je da bi
propao kad bi Livija ula za njegove rei; on je uvek izraavao najdublju
zahvalnost zbog asti koja mu je ukazana time to mu je povereno vaspitanje
njenih unuka, a da i ne govorimo o besplatnom vraanju njegovih porodinih
dobara koja su bila zaplenjena posle bitke, kod Filipa, gde je njegov otac
poginuo borei se protiv Avgusta. Katon je bio dovoljno mudar ili dovoljno
velika kukavica da shvati ovu opomenu, te je posle toga moje svakodnevno
muenje bilo znatno ublaeno. Tri ili etiri meseca kasnije, na moju veliku
radost, on je naimenovan za upravnika kole za deake. Tako je Postum potpao
pod njegovo starateljstvo.
Postum je bio strano snaan. Kada mu nije bilo ni punih etrnaest godina,
mogao je preko kolena da savije ipku hladnoga gvoa debljine moga palca, a
video sam sopstvenim oima kako je iao po vebalitu sa dvojicom deaka na
ramenima a jednim na leima, dok mu je po jedan stajao na svakoj ruci. On nije
bio marljiv u uenju, ali je bio u najmanju ruku daleko pametniji od Katona, i
tokom poslednje dve godine koje je proveo u koli deaci su ga izabrali za svoga
vou. U svima kolskim igrama bio je kralj udnovato koliko se dugo meu
kolskom omladinom zadrao taj izraz! te je kao takav odravao strogi red
meu svojim drugovima. Katon je morao da bude veoma utiv sa Postumom ako
je eleo da ga ostali deaci sluaju, jer su se svi oni odazivali i na najmanji
njegov mig.
Livija je traila od Katona da joj pie polugodinje izvetaje o svojim
uenicima: stavila mu je do znanja da e te izvetaje pokazati i Avgustu ukoliko
bi joj se uinilo da bi ga mogli zanimati. Katon je iz njenih rei izvukao

zakljuak da izvetaji treba da budu bezlini i bezsadrajni, sem ako mu ona ne

bi dala znak da pohvali ili pokudi ovog ili onog deaka. Mnogi plemiki brakovi
su bili ugovoreni jo dok su mladoenje kao deaci bili u koli, te je poneki
izvetaj mogao dobro da poslui Liviji kao razlog koji ide u prilog nekog
nameravanog venanja ili govori protiv njega. Brakove rimskog plemstva je
morao da odobri Avgust u svojstvu prvosvetenika, te su zato veinom i
sklapani po Livijinoj elji. Jednom je Livija posetila prostorije kole i zatekla
Postuma kako sedei na stolici izdaje zapovesti kao kralj. Katon je primetio da
se ona namrtila im ga je ugledala. Zbog toga je skupio hrabrosti da napie u
iduem izvetaju i ovo: Jako nerado, ali radi odranja vrline i pravde, prinuen
sam da izvestim da je deak Agripa Postum sklon inovima koji otkrivaju divlju,
nasilniku i tvrdokornu narav. Posle ovoga je Livija bila tako ljubazna prema
njemu da je njegov idui izvetaj bio jo otriji. Livija nije pokazivala te
izvetaje Avgustu, ve ih je uvala za pogodnu priliku, a sam Postum nije ni
znao za njih.
Za vreme Postumovog kraljevanja proiveo sam dve najsremje godine
svoga detinjstva, a moda i itavoga svog ivota. On je naredio ostalim
deacima da mi moraju dozvoliti da uestvujem u njihovim igrama, iako nisam
pohaao kolu, a rekao im je da e svaku neutivost ili uvredu nanetu meni
smatrati kao neutivost ili uvredu prema njemu samome. Tako sam i ja
uestvovao u svim telesnim vebama i igrama koje mi je zdravlje dozvoljavalo, i
jedino bih se neopaen povlaio u pozadinu kada bi naili Avgust ili Livija.
Posle Katona, moj vaspita je postao dobri stari Atenodor. Od njega sam
nauio za est meseci vie nego od Katona za est godina. Atenodor me nikada
nije tukao i pokazivao je beskrajno strpljenje. Hrabrio me je govorei obino da
moja hromost treba samo da mi podstie razum. Vulkan, bog svih vetih
zanatlija, bio je takoe hrom. A to se tie mucanja, i Demosten, najbolji
govornik svih vremena, rodio se s tim nedostatkom, ali ga je uklonio
strpljenjem i usredsreivanjem na ono to je eleo rei. Demosten se koristio
istim nainom leenja kojim je i Atenodor leio mene. Jer Atenodor mi je
naloio da govorim napamet nauena tiva, sa ustima punim belutaka:
pokuavajui da savladam smetnju koju su predstavljali ti ljunci, zaboravljao
sam na mucanje, pa su onda beluci uklanjani jedan po jedan, sve dok nisu bili
svi odbaeni. Najzad sam na svoje sopstveno iznenaenje morao i sam utvrditi
da mogu govoriti isto tako dobro kao i ma ko drugi ali samo kada recitujem. U
obinom razgovoru sam jo uvek odvratno mucao. Atenodor je eleo da moje
uspelo recitovanje ostane prijatna tajna nas dvojice, Jednog dana emo,
Cerkopitecione, iznenadili Avgusta, govorio je on. Samo priekaj jo malo. On
me je nazivao Cerkopitecionom (majmunetom) iz milote, a ne zato to bi
me prezirao, te sam bio ak i ponosan na to ime. Kada mi neto ne bi polo za
rukom, ili kad bih bio nevaljao, on bi me posramio grmei: Tiberije Klaudije
Druze Nerone Germanice, seti se ko si i ta ini! Stekavi prijateljstvo
Postuma, Atenodora i Germanika, poeo sam postepeno da dobijam
samopouzdanja.

2. god. pre n. e.

Kad je postao moj vaspita, Atenodor mi je ve prvog dana rekao da nema

nameru da me ui injenicama koje mogu i sam svugde da sretnem, ve da e
me uiti tome kako treba pravilno iznositi i shvatati injenice. I on me je zaista
tome i uio. Jednoga dana, na primer, zapitao me je blago zato sam toliko
uzbuen; izgledalo je da nisam u stanju da se usredsredim na svoj zadatak.
Rekao sam mu da sam upravo video Avgusta kako na Marsovom Polju vri
smotru jednog velikog odeljenja novaka, pre nego to e biti poslati u Nemaku,
gde je nedavno ponovo izbio rat. Dobro, nastavi Atenodor istim blagim
glasom, poto si toliko obuzet tom smotrom da ne moe da oseti lepote
Hesioda, neka Hesiod prieka do sutra! Uostalom, on je ekao sedam stotina
godina, a moda i vie, te nee cepidlaiti zbog jednog dana. A u meuvremenu
sedi i uzmi svoje votane ploice, pa mi napii pismo u vidu kratkog izvetaja o
svemu to si video na Marsovom Polju; zamisli da ja, recimo, nisam bio pet
godina u Rimu i da mi alje pismo preko mora, kaimo mojoj kui u Torzu. To
e zaposliti tvoje neumorne ruke, a bie za tebe i dobra veba.
Ja sam onda veselo poeo da krabam po vosku, pa smo zatim zajedno
proitali pismo da bismo ispravili pravopisne greke kao i greke u nainu
izlaganja. Morao sam priznati da sam istovremeno rekao suvie mnogo i suvie
malo, a i da sam injenice izneo pogrenim redom. Odeljak u kome sam opisao
jadikovke majki i dragana mladih vojnika kao i guvu naroda koji je poleteo da
oprotajnim klicanjem pozdravi ete koje odlaze trebalo je da doe na kraj
pisma a ne na njegov poetak. Isto tako nije bilo potrebno da spomenem da je
konjica imala konje: to se podrazumeva samo po sebi. ak sam i dvaput
spomenuo da se Avgustov bojni konjic spotakao, a jednom je bilo sasvim
dovoljno, jer je konj samo jednom i posrnuo. A i ono to mi je Postum priao,
dok smo se vraali kui, o verskim obredima Jevreja bilo je zanimljivo, ali ve
nije spadalo u ovo pismo, poto su novaci bili Italijani, a ne Jevreji. Sem toga,
Atenodor bi u Tarzu verovatno imao vie mogunosti da prouava jevrejske
obiaje nego Postum u Rimu. S druge strane, nisam spomenuo jo nekoliko
stvari koje bi njega mogle zanimati, na primer koliko je novaka uestvovalo u
smotri, koliko su ovladali vojnom vetinom, u koji ih vojni logor alju, da li je
izgledalo da se raduju ili da su alosni zbog odlaska i ta im je rekao Avgust u
svom govoru.
Tri dana kasnije zadao mi je Atenodor da opiem svau izmeu nekog
mornara i nekog trgovca odeom, koju smo zajedno sluali dok smo se etali
trgom na kome su se prodavale polovne stvari; zaista, moj opis je sad ve bio
mnogo bolji. Atenodor je prvo uneo red u moje pisanje, zatim u recitovanje, pa
naposletku i u svaki razgovor koji sam vodio s njim. On se bezmerno trudio oko
mene, te sam postepeno postajao manje smuen, jer je on svaku moju
nebriljivu, nepotrebnu ili nedovoljno tanu reenicu propraao svojim
primedbama.
Atenodor je pokuao da me pridobije i za spekulativnu filozofiju, ali kada
je primetio da nemam naklonosti za nju, nije me vie nagonio da u toj oblasti

prelazim granice obinog boljeg obrazovanja. On me je prvi zadobio i za

istoriju. Imao je prepis prvih dvadeset svezaka Livijeve Istorije Rima, koju mi je
dao da itam kao primer jasnog i skladnog pisanja. Mene su oarale Livijeve
povesti, a Atenodor mi je obeao da e me upoznati i sa Livijem lino, koji je
bio njegov prijatelj, ali tek poto se budem oduio od mucanja. I odrao je re.
est meseci kasnije odveo me je u Apolonovu Knjinicu, gde me je predstavio
bradatom, pogrbljenom oveku ezdesetih godina, neto ukaste puti, bistra oka
i jasnog naina govora, koji me je ljubazno pozdravio kao sina oveka kome se
mnogo divio. On u to vreme nije bio ni upola zavrio svoju istoriju, koja je
ukupno trebalo da obuhvati stotinu i pedeset svezaka, poinjui od najranijih
vremena o kojima su sauvana samo predanja, pa zakljuno sa smru moga oca,
koji bee umro dvanaest godina ranije. Kada je moj otac umro, Livije je poeo
da objavljuje svoju istoriju, i to po pet svezaka godinje, tako da je ve bio
stigao do dana roenja Julija Cezara. Livije mi je estitao to sam dobio
Atenodora za vaspitaa. Atenodor je odvratio da se potpuno isplauje trud koji
ulae oko mene; zatim sam ja rekao Liviju koliko mi je radosti priinjavalo
itanje njegovih knjiga, naravno od onoga asa kada mi ih je preporuio
Atenodor kao uzore spisateljske vetine. Tako smo svi bili zadovoljni, a naroito
Livije,
ta! Zar e i ti, mladiu, postati povesniar? upitao me je on.
eleo bih da budem dostojan tog uvaenog imena, odgovorio sam mu ja,
iako u stvari nikad pre toga nisam ozbiljno ni pomiljao na takvu mogunost.
Onda mi je on preporuio da napiem ivotopis svog oca, i ponudio se da mi
pomogne time to bi mi ukazao na najpouzdanije istorijske izvore. Oseao sam
se jako polaskanim, te sam reio da odmah idueg dana ponem i sa pisanjem te
knjige. Ali mi je Livije rekao da je pisanje poslednji zadatak istoriara: on prvo
treba da prikupi grau i naotri pero. Neka ti samo Atenodor pozajmi svoj otri
noi za rezanje pera! naalio se Livije.
Atenodor je bio dostojanstven starac sa blagim tamnim oima, orlovskim
nosom i sa svakako najdivnijom bradom koju je ikad ijedan ovek imao. Ona
mu se u talasima sputala sve do pojasa i bila je bela kao labudovo krilo. Ovo
nisam rekao radi nepotrebnog pesnikog poreenja, jer ja ne spadam u one
letopisce koji pokuavaju da podraavaju epovima. Hou da kaem da je ona
zaista bila bela kao labudovo krilo. Na vetakom jezeru u Salustijevim
vrtovima plivali su neki pitomi labudi, te smo ih Atenodor i ja jednom hranili
vozei se amcem, pa se seam da sam, kad se on nagnuo preko amca, zapazio
da su njegova brada i njihova krila iste boje. Govorei, Atenodor je obino
polako i ravnomerno gladio bradu, a jednom mi je rekao da ona zato i raste tako
izobilno. Rekao je ak da nevidljive varnice struje iz njegovih prstiju i hrane
vlasi. To je bila ala jednoga stoika na raun Epikurove spekulativne filozofije.
Ta Atenodorova brada me je podsetila na Sulpcija, koga je Livija odredila
za moga posebnog nastavnika istorije, kada mi je bilo trinaest godina. Sulpicije
je, po mome miljenju, imao najkukavniju bradu koju sam ikad video; i ona je
bila bela, ali samo one beline koju ima sneg po ulicama Rima posle jugovine

prljavo sivo-belo sa utim prugama bila je i vrlo raupana. Kada bi se zbog

neeg uznemirio, Sulpicije je tu svoju bradu uvijao prstima, pa bi ak uperke
stavljao sebi u usta i grickao ih. Verujem da je Livija izabrala ba njega zato to
je verovala da je on najdosadniji ovek u Rimu, pa se nadala da e njegovim
postavljanjem za mog vaspitaa u korenu uguiti moju naklonost prema istoriji,
poto je brzo ula za tu moju sklonost. Livija je bila u pravu: Sulpicije je
nesravnjivom vetinom i najzanimljivije stvari mogao da uini potpuno
bljutavim i beivotnim. Ali ak ni Sulpicijeva suvoparnost nije mogla da me
odvrati od moga smera, a on je ipak imao i jednu vrlinu: beskrajno tano
pamenje injenica. Ako bih zaeleo da dobijem neki neobian podatak, na
primer o pravu nasleivanja kod poglavica alpiskih plemena protiv kojih se
borio moj pokojni otac, ili ako bih hteo da prokljuvim znaenje ili etimologiju
njihovog varvarskog ratnikog poklia, Sulpicije bi uvek znao koji je strunjak
govorio o tome, u kojoj knjizi i gde se ona moe nai, na kojoj polici, u kojoj
sobi i kojoj knjinici. On nije imao duh koji ume da prosuuje i pisao je vie
nego bedno, jer su injenice u njegovim spisima guile jedna drugu, kao cvee u
leji koja nije oplevljena. Ali se on docnije pokazao kao dragocen saradnik, kad
sam ve nauio da se njime sluim kao pomonikom a ne kao vaspitaem; on je
radio za mene skoro punih trideset godina, sve dok nije umro u osamdeset
sedmoj godini ivota; pamenje ga nije napustilo sve do smrti, a brada mu je i
tada bila bezbojna, tanka i neuredna.

6. god. pre n. e.

Glava VI
Sada bih morao da se vratim za nekoliko godina unazad, da bih pisao o
svome stricu Tiberiju, ije dogodovtine nikako nisu bez vanosti po ovu,
istoriju. On je bio u nesrenom poloaju: bio je prinuen da i mimo svoje volje
stalno bude pred oima javnosti, as kao bojni zapovednik u nekom ratnom
pohodu na granici, a as opet kao konzul u Rimu ili kao naroiti izaslanik u
nekoj pokrajini. Sve to je taj ovek eleo bio je dug odmor i ivot u osami.
Javne asti su za njega malo znaile, ako ni zbog ega drugog, a ono zato to su
mu kao to se on sam jednom poalio mom ocu bile podarena kao glavnom
trkalu Avgusta i Livije, a ne kao oveku koji dela po sopstvenom pravu i na
svoju odgovornost. Usto, on je morao strogo da vodi rauna i o svome
privatnom moralu zato to je to bilo skopano sa dostojanstvom lana
imperatorske porodice, kao i zato to ga je Livija stalno uhodila. On je imao
malo prijatelja, poto je kao to sam ako se ne varam ve rekao, po mome
miljenju bio podozriv, surevnjiv, zatvoren i setne naravi, a i ono malo prijatelja
to je imao bili su vie ankolizi nego prijatelji, te se on s njima i ophodio sa
cinikim prezirom, to su oni uostalom i zasluivali. Najzad, i odnosi izmeu
njega i Julije, otkako se on njome bee oenio pet godina ranije, bili su poli od
zla na gore. Njima se rodio jedan deko, ali je umro; posle toga je Tiberije odbio
da spava s Julijom, i to iz ova tri razloga: prvo, zato to je ona postajala
sredovena ena i gubila vitkost, a Tiberije je voleo nedozrele ene, i to utoliko
vie ukoliko su imale u sebi neto deako a Vipsanija je bila laka kao rukovet
cvea; drugo, zato to mu je Julija upuivala strasne zahteve kojima on nije hteo
da izie u susret, a ona je to uzela za povod da postane histerina, jer je mu
odbija; i, tree, zato to je doznao, kada je ve odbio tu enu od sebe, da mu se
ona sveti time to nalazi ljubavnike koji joj pruaju ono to joj je on uskratio.
Po nesrei, on nije mogao da pribavi drugih dokaza o Julijinim neverstvima
osim iskaza nekih robova jer je ona briljivo udeavala te stvari a svedoenje
robova nije bilo dovoljno za Avgusta da bi mu pruilo osnova da razvrgne brak
svoje jedine i voljene keri. Zato je Tiberije vie voleo da trpi utei nego da o
tome govori Liviji, kojoj uostalom nije ni verovao i koju je mrzeo. Izgledalo mu
je da e, ako napusti i Rim i Juliju, njegova ena verovatno poeti da se
bezbrino provodi, te da e moda i sami Avgust doznati neto o njenom
ponaanju. Jedini izgled da to ostvari leao je u izbijanju nekog novog rata ma
na kojoj granici, ali ne dovoljno vanoj da on tamo bude poslat kao vojni
zapovednik. Meutim, ni u jednom delu sveta bilo nikakvih izgleda da e doi
do rata, a Tiberije je bio sit vojevanja. On je nasledio mog oca kao zapovednik
vojske koja se tukla u Nemakoj, a julija je nastojala da ga prati na Rajnu; on je
sada boravio u Rimu samo povremeno, na nekoliko meseci, ali mu je Avgust
kao nekakvom robu natovario teak i neprijatan zadatak da nadgleda upravu nad
radionicama i nad radnim uslovima, i to uglavnom u najsiromanijim etvrtima
Rima. Jednoga dana, u jednom trenutku neopreznosti, on je planuo i rekao

Liviji: ,,O, majko, kako bih eleo da budem slobodan od ovog neizdrljivog
ivota, makar to bilo i samo na nekoliko meseci. Ona ga je uplaila time to mu
nita nije odgovorila i to je odmah napustila sobu, ali ga je zatim u toku istoga
dana dozvala k sebi, pa ga je iznenadila kad mu je rekla da e usliiti njegovu
elju i da e izdejstvovati kod Avgusta da ga pusti da se negde povue na kratko
vreme. Ona se odluila da tako uini s jedne strane zato da bi ga obavezala da
joj bude zahvalan, a sa druge strane i zato to je saznala za Julijine ljubavne
ispade, te je, kao i Tiberije, mislila da joj treba razapeti zamku i pustiti je da se
sama u nju uhvati. Ali glavni Livijin razlog je bio u ovome: ona je videla da
Postumova starija braa, Gaj i Lucije, staju na snagu i da su odnosi izmeu njih i
njihova ouha, Tiberija, ve zategnuti.
Gaj, koji u osnovi nije bio neka ua, (a to nije bio ni Lucije), ve se bee
ugnezdio u Avgustovom srcu, zauzevi ono mesto koje je nekada imao Marcel.
Ali je Avgust, uprkos Livijinim opomenama, tako mazio obojicu bez ikakvog
uzdravanja da je pravo udo to nisu postali jo gori nego to su bili. Mladii su
imali obiaj da se prema starijima od sebe ponaaju bezobrazno, a naroito
prema onima za koje su znali da e se takvo njihovo ponaanje prema njima
potajno svideti Avgustu, a i iveli su veoma rasipniki. Kad je Livija uvidela da
joj je uzaludna muka oko Avgusta da bi odvratila od nepotizma, ona je
promenila politiku, pa ga je zato i podsticala da obojici ini jo vee povlastice
nego pre toga. Tako inei, a dajui im na znanje da im to ona ugaa, Livija se
uzdala da e stei njihovo poverenje. Ona je pravila ovakav raun: ako
samoprecenjivanje tih mladia samo jo malo poraste, oni e se toliko zaboraviti
da e i sami posegnuti da se dokopaju vlasti monarha. Mrea njenih uhoda je
bila odlina, te je uvek mogla na vreme da sazna za nastajanje ma kakvog
zaverenikog poduhvata, pa da ih obojicu na vreme da zatvoriti. Ona je zato i
gurala Avgusta da Gaja predloi za konzula etiri godine pre roka, kada je Gaju
bilo tek petnaest godina, uprkos propisu donetom od Sule da niko ne moe
postati konzul pre svoje etrdeset tree godine, i to tek poto je zauzimao bar tri
razliita i svaki put sve vanija poloaja u magistratskoj slubi. Docnije je i
Luciju izglasana ista ast. Nagovorila je Avgusta da brau predstavi Senatu i kao
voe omladine. Taj naziv im nije bio dat samo za jednu priliku, kao to je to
bio sluaj sa Marcelom, nego im je davao stalnu vlast nad njihovim vrnjacima
istoga stalea. Sasvim se, dakle, jasno nagovetavalo da Avgust namerava da
Gaja uzme za svoga naslednika. Zato nije nikakvo udo to se ponovila
Marcelova sudbina: mladi plemii, slini onima koji su u Marcelovo ime
hvalisavo ustajali na dravniki i vojniki ugled Agripin, sada su se okomili u
ime Agripinog sina Gaja na veteranski ugled Tiberijev, izlaui ga raznim
porugama. Livija je savetovala Tiberiju da samo podraava Agripinom primeru.
Ako bi se on, posle toliko pobeda i javnih poasti, povukao na neko blie grko
ostrvo i prepustio politiko polje Gaju i Luciju, ostavio bi bolji utisak i pridobio
bi za sebe mnogo vie narodne ljubavi nego ako bi se upustio s njima u borbu.
(Ova istorijska paralela postala bi jo izrazitija ako bi Gaj i Lucije umrli za
vreme te Tiberijeve povuenosti, te Avgust osetio potrebu za Tiberijevim
uslugama.) Zato je Livija dala obeanje da e uticati na Avgusta da Tiberija

otpusti iz Rima na neogranieno vreme i da mu dozvoli da podnese ostavku na

sva svoja zvanja, ali tako da mu jednovremeno dodeli poasni naziv Pokrovitelja
Naroda, to bi ga osiguralo od svakog Gajevog pokuaja da ga ubije, ako bi ovaj
pokuao da ga ukloni na taj nain.
Liviji je krajnje teko polo za rukom ispunjenje tog obeanja, poto je
Tiberije bio Avgustov najkorisniji doglavnik i vojskovoa koji je imao najvie
ratnih uspeha, pa se starac zaista dugo opirao da ovu njenu zamisao ozbiljno
prihvati. Meutim, Tiberije je izigravao bolesnoga oveka i navaljivao, tvrdei
da e njegov odlazak ublaiti mnoge Gajeve i Lucijeve nezgode, pa je ak i
priznao da nije u najboljim odnosima s njima. Ali Avgust nije hteo nita ni da
uje! Gaj i Lucije su jo uvek bili samo poletarci potpuno neiskusni u stvarima
rata i dravnih poslova, te mu ne bi bili ni od kakve koristi ako bi u Rimu izbili
neki ozbiljniji metei ili ako bi se to desilo u pokrajinama na samoj granici. On
je uvideo, moda prvi put, da mu je Tiberije sva potpora u sluaju da se tako
neto ukae na pomolu, ali mu nije bilo pravo to je morao da doe do takvog
zakljuka. Poto se s te strane niemu vie nije mogao nadati, Tiberije je otiao
Juliji, pa joj je sa glumljenom surovou rekao da je njihov brak postao takva
ega da on nee vie da ostane s njom pod istim krovom ni jedan dan. Savetovao
joj je da ode Avgustu i da mu kae da njen suprug, grubijan, postupa sa njom
tako ravo da ona ne moe biti srena sve dok se od njega ne razvede. U tom
sluaju rekao je on, Avgust, iz porodinih razloga, naalost verovatno nee
pristati njihov razvod ali e verovatno zato njega, Tiberija, proterati iz Rima. A
on e pre poi ak i u izgnanstvo nego to e i dalje iveti s njom.
Julija se onda reila da preda zaboravu da je ikada i volela Tiberija. Ona je i
onako mnogo propatila od njega, jer se on prema njoj ne samo ponaao sa
krajnjim prezirom kad god bi se nali lice u lice nego je poeo vrlo obazrivo da
se bavi i onim svojim besmisleno prgavim ogledima zbog kojih su kasnije svi
pristojni ljudi omrzli i samo njegovo ime; a do Julijinog saznanja su ve doprla
ta raskalana nedela njenoga supruga. Ona ga je zato uhvatila za re, pa se
Avgustu poalila na njega mnogo jaim izrazima nego to ih je on mogao i
predvideti, jer je bio dovoljno tat da veruje da ga ona, urkos svemu, voli i dalje.
Avgust, koji je jedino s mukom savlaivao svoju nenaklonost prema Tiberiju
kao zetu, to je dakako samo sokolilo Gajeve pristalice da vrljaju i dalje, pade
zato u jarost, pa se ushoda po sobi, nazivajui Tiberija svim pogrdnim imenima
koja su mu pala na pamet. Ali je on ipak odmah podsetio Juliju na to da ona
treba sama sebe da krivi to se razoarala u svoga mua, na iju narav njen otac i
ranije nikad nije proputao priliku da joj skrene panju. Pa ipak, ma koliko voleo
i alio svoju ker, on je mogao da poniti njihov brak, jer nije bilo mogue da
razdvoji svoju ker i svoga pastorka posle svadbe kojoj je pridavana tolika
politika vanost. Sem toga, on je bio siguran da i Livija vidi tu stvar u istoj
svetlosti kao i on. Zato je Julija molila da Tiberije bude odaslat ma gde iz Rima
na godinu ili dve, poto ona u tome trenutku nije mogla da ga podnese ni na
odstojanju od sto milja. im je to bilo usvojeno, Tiberije se posle nekoliko dana
uputio na ostrvo Rodos, koje je davno bio izabrao za idealno mesto u koje e se

povui. Na Livijino veliko navaljivanje, njemu je dat naziv Pokrovitelj Naroda,

ali je Avgust jasno rekao da nee biti naroito oaloien ako njegove oi nikad
vie i ne budu ugledale Tiberija.
Sem glavnih linosti u ovoj zanimljivoj drami, niko nije zapravo znao zato
je Tiberije napustio Rim, a Livija je koristila Avgustovo utanje da se zalae za
Tiberija. Ona je svojim prijateljima govorila ,,u poverenju da se Tiberije
odluio na povlaenje u znak negodovanja zbog neprilinog ponaanja Gajeve i
Lucijeve stranke. Dodavala je da ga je Avgust jako voleo, te je u prvo vreme
odbijao da odobri njegovo povlaenje, obeavajui da e uutkati njegove
napadae; Tiberije je meutim na to odgovorio da on ne eli da se i dalje stvara
zla krv izmeu njega i sinova njegove ene, pa, da bi pokazao koliko mu je do
toga stalo, etiri dana nije uzeo ni zalogaja hrane. Otila je tako daleko u toj
lakrdiji da je otpratila Tiberija do njegovog broda u Ostiji, morskom pristanitu
Rima, i da ga je tu preklinjala u Avgustovo i u svoje ime da promeni svoju
odluku. Udesila je stvar tako da su i svi drugi lanovi njene ue porodice a to
su bili Tiberijev sini Kastor, moja mati, Germanik, Livila i ja, koji ovo piem
bili zajedno sa njom, pa smo uveliali bol toga rastanka i pridruili svoje
molbe njenima. Julija se naravno nije tu ni pojavila, a njeno se odsustvo sasvim
poklapalo sa onim utiskom koji je Livija i elela da proizvede, to jest da se
Julija, zajedno sa svojim sinovima, digla protiv svoga mua. To je bio smean
ali dobro priugotovljen prizor. Moja mati je dobro odigrala svoju ulogu, a troje
starije dece, koja su bila dobro uvebana, izgovorila su veoma ubedljivo ono
emu su bila nauena. Ja sam se drao smeteno i glupo dok me Livija nije dobro
utinula, pa sam onda i ja briznuo u pla i drao se bolje nego svi ostali. Kad se to
odigravalo, meni je bilo etiri godine, ali sam skoro napunio dvanaestu pre nego
to sam doekao da se Avgust, makar i preko svoje volje, oseti prinuenim da
moga strica ponovo pozove u Rim, i to tek onda kada su se politike prilike ve
bile jako izmenile.
Julija, meutim, zasluuje daleko vie saaljenja nego to joj je javnost
obino ukazivala. Ja lino verujem da je ona u sutini bila pristojna ena dobra
srca, premda je bila jako privrena zadovoljstvima i uivanjima; ona je,
uostalom, bila jedina od svih enskih lanova moje porodice koja je za mene
imala ljubazne rei. Isto tako, ja sam sklon da verujem da nije uopte bilo
osnova onim optubama protiv nje, podignutim docnijih godina, sa tvrdnjom da
je ona bila neverna Agripi jo dok je sa njim bila u braku. Ono to je izvesno to
je da su sva trojica njenih deaka jako liila na njega. Tana istorija izgleda
ovako: ostavi udova, ona se (kao to sam ve rekao) zaljubila u Tiberija, pa je
molila Avgusta da se za njega i uda. Razbenjen to se, toga braka radi, morao
razvesti od svoje ene Vipsanije, Tiberije se prema njoj drao vrlo hladno. Ona
je bila nedovoljno mudra, te se zbog toga obratila Liviji, od koje se bojala, ali
kojoj je i verovala, molei je za savet. Livija joj je dala neki ljubavni napitak,
rekavi joj da e, ako ga pije, postati neodoljiva za svoga mua, ali joj je
napomenula da napitak uzima samo jednom meseno, i to onda kad je pun
mesec, s tim da jednovremeno ita izvesne molitve upuene Veneri i da ne pria

o tome nikada i nita nikome ivom, poto bi vodica inae izgubila svoju mo, a
to bi onda i za nju imalo tekih posledica. Livija joj je u stvari, u svojoj
svireposti, dala neku proceenu tenost u koju su pre toga bila izmrvljena tela
izvesnih zelenih buba koje ive u paniji, a ta tenost je tako pojaavala Julijine
polne prohteve da se ona ponaala prosto kao luda ena. (Docnije u ve
objasniti kako sam to sve saznao.) Jedno vreme ona je zbilja raspaljivala
Tiberijevu pohotu svojom neobuzdanom razbludnou, na koju ju je nagonio
onaj napitak to je inila i uprkos svojoj prirodnoj umerenosti ali mu je ubrzo
dodijala i on je odbijao svaki brani odnos s njom. Usled dejstva toga napitka,
koji joj je, ako se ne varam, preao u naviku, ona je bila prinuena da svoje
pohotne enje zadovoljava povremeno ma sa kojim mladim dvoraninom kome
je samo smela verovati da e uvati tajnu. To e rei da je ona tako radila u
Rimu, a kad je bila u Nemakoj ili u Francuskoj, zavodila je vojnike iz
Tiberijeve telesne strae, pa ak i nemake robove, pretei im, ako bi se
ustruavali da je zadovolje, da e ih optuiti da su je saletali na nepristojan
nain, a onda im ne gine ibanje do smrti. Meutim, poto je bila jo uvek lepa,
oni se verovatno nisu dugo ni ustruavali da je zadovolje.
Posle Tiberijevog progonstva Julija je manje pazila na svoje ponaanje, te
je tako sav Rim uskoro saznao za njena neverstva. Livija nikada o tome svemu
nije Avgustu rekla nijedne rei, sigurna da e on kad tad to sve ve saznati i od
koga drugog. Meutim, Avgustova lepa ljubav prema njegovoj keri bila je ve
poslovina stvar, te se niko nije ni usuivao da mu ma ta kae. Posle nekog
vremena uvreilo se miljenje da on ne moe ne znati kakva mu je ki, te da
njegovo odobravanje njenoga ponaanja obavezuje ljude na utanje. Njene
none bludne terevenke na Trgu i na samom uzvienju sa koga se Imperator
obraao narodu postale su predmet najstranije javne sablazni, ali su prole pune
etiri godine dok glas o njima nije stigao do Avgusta. Tada je on uo svu istinu,
i to ni od koga drugog nego ba od Julijinih sinova, Gaja i Lucija, koji su izili
preda nj i ljutito ga zapitali dokle e dozvoljavati da on i njegovi unuci budu
sramoeni? Oni shvataju rekli su svome dedu to je on veoma strpljiv prema
njihovoj majci, jer vodi rauna o dobrom porodinom imenu, ali ga oni pitaju
ima li njegova strpljivost granica? Treba li ekati da im ona donese u kuu itav
nakot brae-kopilana pre nego to se sa zvanine strane bude stalo na put njenoj
obesti? Avgust je to sasluao sa uasom i zaprepaenjem, te je samo zinuo od
uda i micao usnama ne mogui progovoriti. Kad mu se povratio govor, on je
priguenim glasom pozvao Liviju. Julijini sinovi su i u njenom prisustvu
ponovili ono to su rekli Avgustu, a ona se pretvarala kao da je gui jecaj,
izjavljujui da je za poslednje tri godine njen najvei bol bilo to to je Avgust
svesno zapuio ui da ne bi uo istinu. Vie puta, rekla je Livija, ja sam
pribirala hrabrost da ti govorim o tome, ali sam bila sasvim sigurna da ti nee
sasluati nijednu re. Ja sam, dodala je ona, verovala da ti sve zna o tome, ali da
je za tebe bolno da o tome govori ak i sa mnom! Avgust je zaplakao i
zagnjurio glavu u ake mrmljajui da nikada nije uo ni najmanji apat, niti je
osetio u sebi ni najtananiju sumnju, uveren da je njegova ki najestitija ena u
Rimu. Na to ga je Livija zapitala ta on misli da je oteralo njenoga sina Tiberija

u izgnanstvo? Misli li da je on voleo da postane izgnanik? O ne, on je otiao iz

Rima zato to nije bio u stanju da suzbije razuzdanost svoje ene, pa je ak bio
nesrean to Avgust odobrava tu razuzdanost, jer je tako mislio o tome. A poto
nije eleo da se zavaa sa Gajem i Lucijem, Julijinim sinovima a svojim
pastorcima, i poto nije dobio od Avgusta dozvolu da se razvede, nije mu ni
preostalo nita drugo nego da se asno povue u samou.
Avgust nije ni uo te njene rei o Tiberiju, jer je bio tako poraen da je
odmah prebacio jedan skut haljine preko glave pa je teturajui se poao
hodnikom koji je vodio u njegovu spavau sobu, u koju se zakljuao da ga niko
ne vidi, pa ak ni Livija, i tako je ostao puna etiri dana, za koje vreme nije nita
ni jeo niti pio, a nije mu se ni san sveo na oi, i to je bilo jo vei dokaz
njegovoga dubokog bola, ako uopte i treba tome nekog dokaza za to vreme
nije se ni brijao. Najzad je povukao za uzicu koja je bila provuena kroz zid i
bila povezana sa jednim srebrnim zvonom u Livijinoj sobi. Livija je odmah
doletela k njemu. Na njenom licu je bila ispisana zabrinutost ene koja voli.
Nemajui poverenjau svoj glas, Avgust je napisao votanu ploicu, na grkom
jeziku, samo ovu osudu: Neka se poalje u doivotno progonstvo, ali da mi se
ne kae gde se nalazi. Onda je predao Liviji svoj peat-prsten da bi ona mogla
po njegovom ovlaenju uputiti Senatu pismo kojim se preporuuje to
progonstvo. Uzgred budi reeno, taj peat je bio od jednog velikog smaragda, na
kome se isticao tanano izrezan lik Aleksandra Velikog, sa lemom na glavi, a taj
smaragd je bio ukraden iz Aleksandrovog groba zajedno s maem, grudnim
oklopom i drugom linonom opremom toga velikog oveka. Livija je uporno
navaljivala na Avgusta da se slui tim peatom, uprkos njegovom sujevernom
strahovanju, o kome je i sam mislio da je neosnovano sve dok jedne noi nije
usnio san u kome je video Aleksandra, a ovaj mu sam svojim maem odsekao
prst na kome je nosio taj prsten. Otada je on imao svoj sopstveni peat od
indijskog rubina, koji je izbrusio uveni zlatar Dioskurid, a koji su peat posle
koristili i svi Avgustovi naslednici kao obeleje svoje vrhovne vlasti.
Livija je napisala preporuku Senatu vrlo snanim izrazima. Ona je bila
sroena Avgustovim stilom, kome uostalom nije ni bilo teko podraavati, jer je
on uvek rtvovao eleganciju jasnoi, kao to je na primer, esto u jednom
pismenom sastavu ponavljao jednu te istu re umesto da je zameni drugom reju
istoga znaenja ili perifrazom (to naveliko ine svi ljudi od pera). Ona nije
pokazala pismo Avgustu, nego ga je odmah poslala Senatu koji je smesta
izglasao ukaz o Julijinom veitom progonstvu. Izreala je sve Julijine prestupe
sa takvim podrobnostima i pozajmila Avgustu tako hladne izraze odvratnosti
prema tim prestupima da mu je zauvek onemoguila da docnije promeni svoje
miljenje i da zatrai od Senata da izmeni svoju odluku.
Krunisala je to svoje delo time to je dodala imena trojice-etvorice ljudi,
oznaivi ih kao Julijine sauesnike u brakolomstvu, naravno u elji da i njih
upropasti. Meu njima se nalazio i jedan od mojih ujaka, Jul, sin Antonijev,
prema kome je Avgust gajio veliku naklonost zbog Oktavije, pa ga je podigao
ak i do konzulstva. Imenujui ga u svome pismu Senatu, Livija je jako

naglasila njegovu nezahvalnost prema svome dobrotvoru, nagovestivi

istovremeno da su on i Julija ak i kovali zaveru da se dokopaju vrhovne vlasti.
Taj Jul je zato odmah izvrio samoubistvo. Ja smatram da je ta optuba o zaveri
bila bez ikakvog osnova, ali je Jul, kao jedini ivi sin Antonijev od ene mu
Fulvije; zatim kao bivi konzul i mu one Marcelove sestre od koje se Agripa
razveo, bio u Livijinim oima opasan ovek. (Najstarijeg Antonijevog sina,
Antila, Avgust je oterao u smrt odmah posle Antonijevog samoubistva, a druga
dvojica, Ptolomej i Aleksandar, koje je imao sa Kleopatrom, umrli su u ranoj
mladosti.) Narodno nezadovoljstvo prema Avgustu esto se izraavalo i time to
se glasno alilo to nije Antonija pobedio u bici kod Akcijuma. Oni drugi ljudi
koje je Livija optuivala za brakolomstvo sa Julijom bili su prognani iz Rima.
Nedelju dana kasnije Avgust je pitao Liviju da li je onaj ukaz propisno
sproveden, jer on nikada vie nije spomenuo Juliju po imenu, a retko ak i
nekim zaobilaznim izrazom, iako mu je ona uvek bila u pameti. Livija je rekla
da je ta osoba osuena na trajnu zasunjenost na jednom ostrvu i da je ve
tamo upuena. Kada je to uo. Avgust je bio prosto oboren od bola to Julija nije
uinila ono to joj je jedino ostalo da uini, to jest da sama sebi oduzme ivot.
Livija mu je rekla da se Feba, Julijina dvorkinja i glavna poverenica, sama
obesila im je bio objavljen ukaz o Julijinom progonstvu. Avgust je na to rekao:
Zahvalio bih bogu da sam Febin otac! i odloio svoje pojavljivanje pred
svetom jo za dve nedelje. Dobro se seam toga uasnog meseca. Po Livijinom
nareenju nas decu su obukli u ruho koje nose oaloeni, pa nam nisu doputali
ni da se igramo, ni da pravimo ale, niti da se ak i nasmejemo. Kad smo
ponovo videli Avgusta, on je izgledao deset godina stariji, i trebalo je da prou
itavi meseci pa da on opet poseti igralite u koli za deake ili da sam pristupi
uobiajenim jutarnjim vebama, koje su se sastojale od ubrzane etnje oko
prostora na kome se nalazio dvor, a svravale su se tranjem preko oniskih
prepona.
Livija je odmah izvestila Tiberija o Julijinoj sudbini. Potstaknut od Livije,
on je napisao Avgustu dva-tri pisma, molei ga da oprosti Juliji kao to je i on
sam ve uinio, dodajui da ma kako da se ona inae ravo ponela kao ena
on eli da ona sauva sva imanja koja joj je on u raznim prilikama bio poklonio.
Avgust na to nije odgovorio nita. On je bio vrsto uveren da su Tiberijeva
prvobitna hladnoa, a zatim njegova surovost prema Juliji, kao i primeri
nemoralnosti koje joj je on pruio, bili odgovorni za njen moralni pad. Zato je
bio ne samo daleko od toga da Tiberija pozove natrag iz njegovog izgnanstva
nego mu nije obnovio ni njegov naziv Prijatelja Naroda kad mu je idue godine
istekao rok.
Postoji jedna vojnika pesma koja se peva kad se ide u korak; ona se zove
Tri bola gospodara Avgusta i sastavljena je u onom vojnikom tragikominom
stilu, pa je mnogo godina pevana po pukovima koji su stalno boravili u
Nemakoj. Ta pesma kae da je prvi Avgustov bol bio zbog Marcela, drugi zbog
Julije, a trei zbog onih crnih orlova koje je izgubio Var. Prvi je bol zbog
Marcelove smrti bio dubok, jo je bio dublji onaj zbog Julijine bruke, ali je

najdublji od svih bio bol zbog izgubljenih orlova, jer je sa svakim od tih orlova
iezao i po itav jedan puk najhrabrijih ljudi koje je imao Rim. Ta pesma je u
itavom nizu stihova naricala nad nesrenom sudbinom XVII, XVIII i XIX
puka, koji su (u doba kada je meni bilo devetnaest godina) bili iznenada
napadnuti i potpuno satrveni od strane Nemaca u jednoj udaljenoj movarnoj
umi. Pesma opisuje kako je gospodar Avgust, uvi vest o tome besprimernom
porazu, udarao glavom o zid.
Gospodar Avgust na sav glas urla,
Bijui glavom o zid haj!
O Vare, Vare, vojvodo Vare,
Vrati mi natrag pukove moje!
Gospodar Avgust cepa ebad,
arave i jorgane postelje svoje,
I jei: Vare, vojvodo Vare,
Vrati mi natrag pukove moje!
Dalji stihovi govorili su o tome kako Avgust nikada docnije nije obnovio
pukove pod brojevima koje su nosili ti pukovi, nego je na spisku svojih vojski
ostavio prazno mesto koje su oni zauzimali. On se u toj pesmi ak i zaklinjao da
Marcelov ivot i Julijina ast za njega nisu bili nita u poreenju sa ivotom i
au njegovih vojnika, a da njegov duh nee imati vie mira nego buva baena
u pe sve dotle dok sva ta tri orla ne budu povraena i neoteena doneta opet
na Kapitol. Meutim, iako su otada Nemci bili tueni i tueni u raznim
bojevima, niko nije bio u mogunosti da pronae gde ti orlovi ,,raju, jer su ih
nemake kukavice drale dobro sakrivene. Na taj nain su vojnici umanjivali
Avgustovu alost za Julijom, ali je moje miljenje da je on za Julijom tugovao
tano onoliko meseci koliko je sati alio za svojim orlovima.
On nije eleo da zna kuda je ona poslata, da mu se um ne bi stalno vraao
na to mesto, a nije to eleo ni zato to ne bi mogao da odoli srcu da se ne ukrca
na brod i da joj ne ode u pohode. Zato je Liviji bilo lako da se osvetoljubivo
ponese prema svojoj pastorci Juliji. Njoj nisu bila dozvoljena vina, sredstva za
negu lepote i skupe tkanine ma koje vrste, a straa joj se sastojala samo od
ukopljenika i veoma starih ljudi. Do nje nisu mogli doi nikakvi posetioci, i ak
je posvednevno morala da isprede odreenu koliinu pree kao u doba kad je
ila u kolu. Ostrvo na kome se nalazila lealo je na kampaniskoj obali Italije.
Ono je bilo malo, a Livija je Julijin jad uveala i time to je iz godine u godinu
drala na ostrvu iste straare, koji su Juliju, sasvim piprodno, grdili to su i oni
izgnani na to malo i nezdravo ostrvo. Jedina osoba o kojoj se u ovoj gadnoj prii
moe neto povoljno rei bila je Julijina mati, Skribonija, u vezi sa kojom valja
podsetiti da se Avgust od nje razveo da bi se mogao oeniti Livijom. U to vreme
ona je bila vrlo stara ena i ivela je itav niz godina u povuenosti; ona je
hrabro izila pred Avgusta i zatraila dozvolu da podeli izgnanstvo sa svojom

erkom. U Livijinom prisustvu ona mu je rekla da joj je ki bila ukradena im se

rodila, ali da je ona nju ipak oboavala i na odstojanju koje ih je razdvajalo, te
sada, kad je sav svet ustao protiv njene mezimice, eli da pokae ta je prava
materinska ljubav. A po njenom uverenju to siroto dete ne treba ni koriti, jer je
imala protiv sebe vrlo teke prilike. Livija se prezrivo nasmejala, ali se morala
oseati silno nelagodno, dok je Avgust, savlaujui svoje uzbuenje, dao rukom
znak da je molba usliena.
Pet godina docnije, tano o Julijinom roendanu Avgust je iznenada
zapitao Liviju:
Koliko je to ostrvo?
Koje ostrvo? zapitala je Livija.
Pa, ono ostrvo... na kome ivi jedna nesrenica...
Oh, rekla je Livija, izigravajui bezbrinost, mislim nekoliko minuta
hoda s kraja na kraj.
Nekoliko minuta hoda! ali li se ti? zapitao je Avgust, koji je
uobraavao da mu se ki nalazi na nekom veem ostrvu kao to je Kipar, Lezbos
ili Krf. Zato je posle krae poivke zapitao; Kako se zove to ostrvo?
Zove se Pandatarija.
Kako? Pobogu, zar to oajno mesto? O, svireposti! Pet godina na
Pandatariji!
Livija ga je strogo pogledala i rekla:
ini mi se da bi ti hteo da je vidi opet u Rimu?
Avgust je onda priao jednoj geografskoj karti na zidu koja je predstavljala
Italiju. Bila je naslikana na blatnoj ploi, a drago kamenjeposuto po njoj
predstavljalo je gradove. Nije mogao da progovori, nego je samo pokazao na
grad Regio, jednu veselu grku varo na putu za Mesinu.
Tako je Julija bila premetena u Regio, gde joj je data neto vea sloboda,
pa joj je ak bilo doputeno da prima i posete, ali je svaki posetilac prethodno
morao da se za dozvolu obrati Liviji. Morao je da joj objasni radi ega eli da
vidi Juliju i da ispuni jedan vrlo podrobni lini opis na pasou koji je imala
Livija da potpie, a na kome su pismeno bili navedeni boja njegove kose i oiju,
kao i naroiti znaci i oiljci, tako da je samo ta osoba mogla da ga koristi. Zato
se malo ko i patio da se podvrgne tim prethodnim merama. Kad je Julijina ki
Agripina zatraila dozvolu da vidi majku, bila je odbijena: Livija je kao razlog
odbijanja navela da bi ta poseta imala rave posledice po Agripinin moral. Julija
je jo uvek drana pod strogom stegom i nije imala pored sebe ni jednu
prijateljsku duu, jer joj je mati ubrzo na onom ostrvu bila umrla od groznice.
Jednom ili dvaput, kad se Avgust etao ulicama Rima, uli su se povici
graana: Vrati natrag svoju ker. Dosta se napatila! Vrati natrag svoju ker!
a to mu je padalo vrlo teko. Jednoga dana on je naredio svojim telohraniteljima
da mu privedu dva oveka koja su od svih najglasnije vikala, pa im je sa
dubokom ozbiljnou rekao da e ih Jupiter izvesno kazniti zbog njihove ludosti,

i to na taj nain to e i njih vui za nos i osramotiti njihove ene i keri. Ta

javno izraena negodovanja nisu pokazivala toliko samilost za Juliju koliko su
bila neprijateljska prema Liviji, koju je svako ivi s pravom korio zbog surovosti
Julijinog izgnanstva i zbog toga to je ona toliko veto podjarivala Avgustov
ponos da on sebi mje dozvoljavao da bude meka srca.
to se pak tie Tiberija, koji se nalazio na svome divnom i prostranom
ostrvu, njemu je isprva, godinu ili dve, ilo vrlo dobro. Podneblje je bilo odlino,
hrana dobra, a on je imao i dovoljno vremena za dokolicu, koju je koristio za
nastavljanje svojih knjievnih studija. Kada je pisao na grkom, njegov prozni
stil nije bio nimalo rav, a napisao je ak i nekoliko elegantnih, ali u osnovu
bedastih pesama takoe na grkom u kojima je podraavao i takvim
pesnicima kao to su bili Euforion i Partenije. (Ja imam itavu jednu knjigu tih
stihova, zaturenu ko zna gde.) Troio je mnogo vremena na prijateljska
preganjanja sa profesorima univerziteta. Zabavljala su ga prouavanja klasine
mitologije, pa je sainio jednu ogromnu rodoslovnu kartu koja je bila krunog
oblika, a na ijoj je sredini bilo stablo koje je predstavljalo naeg najstarijeg
pretka, tj. Haos, toga Oca Vremena; od toga stabla su se posle, u nerazgovetnim
krivuljama, granale gusto nabacane loze raznih nimfi, kraljeva i junaka. Za njega
je uopte bilo uivanje da dovodi u zabunu poznavaoce mitologije, kojima je,
dok je jo sastavljao tu kartu, postavljao i ovakva pitanja: Kako je bilo ime
Hektorove babe po majci? ili: Da li je Himera imala mukog potomstva?
posle ega bi ih ikao da mu navedu odgovarajui stih iz dela starih pesnika koji
bi potkrepio njihov odgovor. Uzgred reeno, seajui se te Tiberijeve karte, koja
se danas nalazi u mome posedu, moj sinovac Kaligula je posle vie godina
izrekao svoju uvenu rugalicu protiv Avgusta, rekavi:,,Oh, pa naravno, on je
meni padao stric-ded, te je tako bio sa mnom u istom srodstvu kao Pas Kerber s
Apolonom. U stvari, kako ja gledam na tu stvar, Kaligula je tu zar ne? bio u
zabludi. Jer stvar stoji ovako: Izvesno je da je Apolonov stric-ded bilo udovite
koje se zvalo Tifej, a koje je, prema nekim priznatim znacima, bilo otac, a prema
nekima samo ded Kerberov. Meutim, sve stare loze koje prikazuju poreklo
bogova toliko su zbrkane rodoslovnim ukrtanjima meu njima poto je sin
iveo s majkom, a brat sa sestrom da bi Kaliguli moda i polo za rukom da
dokae ispravnost svoje tvrdnje.
Kao Pokrovitelj Naroda, Tiberije je ulivao strahopotovanje stanovnicima
Rodosa. Svi inovnici koji su putovali brodom na svoja mesta opredeljenja na
Istoku ili koji su se vraali otuda, uvek bi svratili da pozdrave Tiberija, i to s
potovanjem. On je, meutim, uvek tvrdio da je samo prost graanin, pa je
otklanjao sve javne poasti. Obino je gonio od sebe vojnike dodeljene mu
strae. Samo jednom je upotrebio svoje sudijsko pravo, koje je bilo u vezi sa
njegovim poloajem Pokrovitelja, kada je dao liiti slobode nekog mladog Grka
koji je u jednoj gramatikoj prepirci, kojoj je predsedavao sam Tiberije, pokuao
da mu kao predsedniku ospori jezikoslovnu strunost. On je odravao telesnu
snagu jahanjem i uzimanjem uea u telesnim vebama u gimnazijumu, ali je
uvek stajao i u tesnim vezama sa svim to se odigravalo u Rimu, jer je svakoga

meseca dobijao od Livije po jedno pismo puno vesti. Pored kue u glavnom
gradu Rodosa, on je na izvesnom odstojanju od varoi imao i jedan mali
letnjikovac, podignut na jednom divnom breuljku sa koga se otvarao pogled na
more. Jedna tajna staza je vodila niz obronak i tuda mu je jedan osloboeni rob,
koji je uivao veliko Tiberijevo poverenje, a inae je bio ovek ogromne telesne
snage, dovodio linosti ravoga glasa bludnice, aduvane, zatim ljude koji su
se bavili proricanjem sudbine, kao i one koji su se bavili vraanjem a Tiberije
je obino sa njima provodio veeri. Deavalo se tako se prialo da se neka
od tih osoba, koja nije ugodila Tiberiju, nekako spotakla pri povratku i pala u
more.
Ve sam spomenuo da je Avgust odbio da obnovi Tiberijevu ast
Pokrovitelja kada je istekao petogodinji rok. Moe se ve i predpostaviti da ga
je to dovodilo u vrlo neugodan poloaj na Rodosu, gde je on bio neomiljen. im
su Roani videli da je on lien poasne strae, sudijske vlasti i povlastice
neprikosnovenosti, oni su poeli prvo da se ponaaju s njim bez potovanja, a
zatim i oporo. Na primer, jedan uveni profesor filozofije kome se on obratio za
dozvolu da moe poseivati njegova predavanja odgovorio mu je da nema
slobodnog mesta, ali da bi mogao opet navratiti kroz sedam dana, pa e ve uti
da li je neko mesto upranjeno. To je bilo u vreme kad je Livija javljala da je
Gaj poslat na Istok u svojstvu namesnika Male Azije. Iako je bio na Hiosu,
nedaleko od Rodosa, Gaj nije doao u posetu Tiberiju, koji ga je dakako
oekivao. Tiberije je ak uo od jednog prijatelja da Gaj veruje onim lanim
glasovima koji krue Rimom, a po kojima Tiberije i Livija spremaju neku vojnu
pobunu, te se jedan od lanova Gajeve pratnje, na nekoj gozbi pri kojoj su svi
bili pomalo pijani, ponudio da otplovi na Rodos i da otuda donese glavu
izgnanika. Gaj je odgovorio tome svom prijatelju da se on ne plai
izgnanika: neka samo ostane njegova izlina glava na njegovim izlinim
ramenima! Kada je to uo, Tiberije je savladao gordost, pa je odmah otplovio na
Hios da se miri sa svojim pastorkom, pred kome se poniavao, o emu se onda
mnogo i pogovaralo. Tiberije, najodluniji ivi Rimljanin posle Avgusta,
udvarao se jednom mladiu koji nije napunio ni dvadesetu godinu i koji je usto
bio sin njegove sramne ene! Gaj ga je primio hladno, ali je bio polaskan.
Tiberije ga je molio da se ne boji onoga o emu se govori, jer su to samo prie
koje su isto toliko bez osnova koliko su i zlonamerne. Rekao je, dalje, da ne
misli da nastavlja politiku delatnost, koju je ve jednom prekinuo iz obzira
prema Gaju i njegovome bratu Luciju. Sve to on sada jo eli to je da mu se
dozvoli da ostatak svoga ivota provede u miru i spokojstvu, koje je navikao da
ceni vie nego sve javne asti.
Polaskan to mu se dala prilika da bude velikoduan, Gaj je odaslao u Rim
jedno Tiberijevo pismo u kome je ovaj molio Avgusta za dozvolu da se tamo
vrati, a Gaj je na poleini toga pisma dao ak i svoju preporuku toj molbi. U
tome pismu je Tiberije izneo da je napustio Rim samo zato da ne bude smetnja
mladim prinevima, svojim pastorcima, ali da sad, kad su oni ve porasli i vrsto
postavljeni na svoje noge, nema vie nikakvih prepreka da on ne doe u Rim;

2. god. n. e.

dodao je da mu je dosadilo na Rodosu i da eli da opet vidi svoje prijatelje i

roake. Avgust je odgovorio Gaju a ne Tiberiju i napisao mu da je Tiberije,
uprkos svim molbama svojih prijatelja i roaka, napustio Rim onda kada je
dravi bio najpotrebniji, te zato sada ne moe on sam odreivati rok svoga
povratka. Sadrina toga Avgustovog pisma izbila je u javnost i bila opte
poznata, pa je Tiberijev strah zato samo porastao. On je uo da je narod u Nimu,
u Francuskoj, poobarao kipove podignute u ast njegovih pobeda i da sad i
Luciju doaptavaju lana obavetenja protiv njega, u koja je mladi bio sklon i
da poveruje. Zato se povukao iz grada Rodosa, pa je iveo u jednoj maloj,
udaljenoj kui, poseujui svoj letnjikovac na obronku samo s vremena na
vreme. On vie nije vodio rauna ni o svojoj spoljanosti, retko se brijao i iao je
u domaoj haljini i papuama. Naposletku je napisao jedno poverljivo pismo
Liviji, u kome joj je opisao svoj opasni poloaj. Dao joj je re da bi ako bi mu
ona obezbedila dozvolu za povratak u Rim doivotno dao da ona u svemu
upravlja njime. Izjavljivao je da joj se ne obraa samo kao svojoj ljubljenoj
majci nego kao pravom, premda zasada nepoznatom, krmaru dravnog broda.
To je bilo ba ono to je Livija i htela. Ona sve dotle namerno nije ni molila
Avgusta da vrati Tiberija u Rim. elela je da Tiberiju isto onoliko dosade nerad
i povuenost koliko su mu ranije bili dodijali dravni poslovi i javne asti. Zato
mu je poslala jednu kratku poruku kojom mu je javila da je primila njegovo
pismo i da pristaje na uslove pogodbe. Nekoliko meseci posle toga Lucije je na
tajanstven nain umro u Marselju, gde se nalazio na putu za paniju; jo dok je
Avgust bio zbunjen od tog udara, Livija je poela da dejstvuje na njegova
oseanja, govorei mu kako je njoj ve toliko godina teko bez potpore njenoga
dragog sina Tiberija, za iji se povratak u Rim nije ni usuivala da se zauzme.
Tiberije svakako nije bio u pravu, ali je sada dobio lekciju, a prisna pisma koja
joj upuuje odiu najveom ljubavlju i vernou prema Avgustu. A Gaj, koji se i
sam pridruio njegovoj molbi za povratak, imae kako je to Livija isticala u
njemu, kao oveku dostojnom poverenja, nadoknadu za svog umrlog brata
Lucija.
Jedne veeri doe Tiberiju u njegovu kuu na brdu jedan ovek koji je
umeo da prorie sudbinu. Zvao se Trazil, a bio je po roenju Arabljanin. On je
tu dolazio i ranije u dva-tri maha, pa je vie puta iskazao Tiberiju proricanja
puna ohrabrenja, ali se nijedno od njih jo nije bilo ispunilo. Tiberijeva neverica
je rasla, i on je rekao onome svome dinu-osloboeniku:
Ako me Trazil ovoga puta ne bude potpuno zadovoljio, onda i on treba,
pri povratku da se oklizne niz obronak.
Kada je Trazil stigao, prva stvar koju je Tiberije rekao bilo je pitanje:
Kako stoji danas sa mojim sazveem?
Trazil je seo, pa je na jednom mramornom stolu ugljenom izvodio neke
zamrene astroloke raune i najzad proslovio ove rei:

 Tvoje sazvee pokazuje neobino povoljno jedinstvo. Zli dani tvoga

ivota najzad su minuli. Od ovoga asa ti e uivati samo sreu.
Izvrsno, ree Tiberije suvo, a kako stoji sa tvojom sreom?
Trazil izvri neka nova raunanja, pa razrogai oi, bilo to se zbilja
uplaio ili to je izigravao strah:
O veliko nebo, uzviknu on, meni grozi neka uasna opasnost iz vazduha i
vode!
Zar nema nikakvog naina da se to otkloni? upita ga Tiberije.
Ne mogu nita da kaem, ali ako preivim narednih dvanaest asova,
onda e moja srea biti onoliko velika koliko i tvoja. Skoro sve zle zvezde su se
sjedinile protiv mene i opasnost izgleda neizbena. Jedino moe da me spase
Venera!
A ta si ti ono rekao o njoj? Zaboravio sam ve.
Venera ulazi u Skorpijona, koji je tvoj znak, a on sluti na udnovatu
srenu promenu u tvojoj sudbini. Nego, dozvoli mi da se usudim da izvedem i
dalje zakljuke iz toga znaajnog kretanja. Ti e uskoro biti ukljuen u julijski
carski dom, koji ne treba to ni da ti kaem vue svoje neposredno poreklo od
boginje Venere, majke Enejeve. O, Tiberije, moja skromna sudbina je na
zanimljiv nain vezana sa tvojom slavnom sudbinom! Ako bi ti dobre vesti
stigle pre sutranjega svanua, to bi bio znak da u i ja imati mnoge srene
godine pred sobom.
Oni su sedeli na tremu, a odnekud iznenada dolete jedan cari (ili tako neka
ptiica) i pade Trazilu na koleno, nakrenu glavu u stranu i poe neto da mu
cvrkue. Trazil ree ptici:
Hvala ti, sestro! Stigla si u pravi as! Pa se obrati Tiberiju ovim reima:
Neka je hvaljeno nebo! Ptica mi veli da e brod koji stie doneti za tebe dobre
vesti, i ja sam spaen. Opasnost je otklonjena.
Tiberije tada naglo ustade, pa zagrli Trazila i priznade mu ta je nameravao
da uini s njim. A brod koji je stigao zaista je doneo Tiberiju Avgustovu poruku
da je Lucije umro i da mu se u novonastalim okolnostima milostivo doputa da
se vrati u Rim, ali zasada samo kao obian graanin.
to se tie Gaja, Avgust je eleo da mu dodeli samo one dunosti kojima je
mladi i dorastao, pa se nadao da e Istok biti miran dok on bude njime
upravljao. Ali, po nesrei, jermenski kralj se bio pobunio, a paranski kralj je
pretio da spoji svoje vojske sa njegovima, to je za Avgusta predstavljalo grdnu
nepriliku. Premda se Gaj pokazao kao sposoban upravlja za vreme mira,
Avgust nije verovao da bi on mogao voditi i taj rat; on je sam bio odve star za
vojevanje; sem toga, razni poslovi su ga zadravali u Rimu. Zato nije mogao
nikoga da poalje da iz Gajevih ruku preuzme zapovednitvo nad istonim
pukovima, poto je Gaj bio konzul, a nije mu, svakako, ni trebalo poveriti tako
visok poloaj, kad ve nije dorastao zadatku zapovedanja vojskom. Nije, dakle,
ostajalo nita drugo nego da se Gaj ostavi gde je, u nadi da e se ipak nekako sve
dobro svriti.

4. god. n. e.

Ispoetka je Gaj imao sree. Jermenska opasnost je bila otklonjena

najezdom jednog nomadskog varvarskog plemena, koje je prelo istone granice
jermenske drave. Jermenski kralj je poginuo gonei te varvare. Kada je to uo,
a vodei rauna o velikoj vojsci koju sakuplja Gaj, kralj Parana je reio da se sa
njim sporazume, a to je bilo veliko olakanje za Avgusta. On je odmah
imenovao jednog Meanina za kralja Jermenske, ali jermenski plemii nisu hteli
da ga prime. Kada je Gaj pustio kuama svoje dopunske trupe, koje mu vie nisu
bile potrebne, Jermeni su ponovo objavili rat. Gaj je onda sakupio svoju vojsku i
poao na Jermensku, u kojoj je nekoliko meseci kasnije bio na prevaru ranjen od
strane jednog neprijateljskog vojskovoe koji ga je bio pozvao na pregovore.
Rana mu nije bila ozbiljna. On nije blagovremeno na nju mnogo ni mislio, a
vojnu je zavrio sa uspehom. Meutim, na neki nepojmljiv nain, on je bio
pogreno leen, te mu je zdravlje koje je bez ikakvog vidljivog razloga za
poslednjie dve godine stalno bilo u opadanju bilo osetno narueno, tako da je
uskoro izgubio i mo umnog usredsreivanja. Na kraju krajeva on je pisao
Avgustu i molio ga da mu dozvoli da se povue u privatan ivot. Avgustu je to
bilo ao, ali je iziao u susret molbi. Na putu za Rim Gaj je umro. Tako je od
Julijinih sinova ostao samo petnaestogodinji Postum, a Avgust se onda u tolikoj
meri izmirio sa Tiberijem da je ovoga tano onako kao to Trazil bee
prorekao uveo u dom Julijevaca. Usinio ga je, i to zajedno sa Postumom, te mu
je Tiberije tako postao i sin i naslednik.
Istok je sada neko vreme ostao miran, ali kada je ponovo izbio rat u
Nemakoj a taj rat sam ve spomenuo u vezi sa mojim akim zadatkom koji
sam napisao za Atenodora i kada je taj rat uzeo ozbiljan obrt, Avgust je
postavio Tiberija za zapovednika nad vojskom, a pokazao je svoje obnovljeno
poverenje prema njemu i na taj nain to ga je ponovo dao imenovati za
Pokrovitelja Naroda za narednih deset godina. Vojna u Nemakoj bila je surov
posao, ali je Tiberije nju vodio sa starom snagom i vetinom. Na Livijino
navaljivanje on je stalno navraao u Rim da ne bi nikako izgubio dodir sa
politikim dogaajima koji su se u njemu odigravali. Tiberije je, uostalom,
odrao dato obeanje i dao je da njime u svemu upravlja njegova majka.

1.god. pre n. e.

Glava VII

Vratio sam se nekoliko godina unazad da bih priao o svome stricu

Tiberiju, ali im sam u tom izlaganju doao do asa kada ga je Avgust usinio, ja
sam preskoio neka poglavlja svoje sopstvene povesti. U narednim poglavljima
pokuau da se strogo ograniim na dogaaje koji su se odigrali izmeu moje
devete i esnaeste godine ivota. U to doba su obino u punom jeku veridbe i
enidbe nas mladih plemia. Germanik je prvi postao punoletan; njegov
etrnaesti roendan je padao 30. septembra, ali je sveanost proglaenja
punoletstva uvek odravana u martu. Shodno obiaju, on je, okien vencem,
poao rano izjutra od nae kue na Palatinu, imajui poslednji put u ivotu na
sebi deaku haljinu opervaenu crvenim rubom. Gomile dece su trale ispred
njega, pevajui i posipajui put cveem, a sledovala mu je pratnja sastavljena od
njegovih prijatelja, takoe plemia, za kojima je ila duga povorka graana
poreanih prema njihovom inu. Povorka se lagano sputala padinom Palatina,
idui preko Trga, gde je Germanik bio burno pozdravljen, a on je na pozdrave
odgovorio kratkim govorom. Odatle se krenulo na Kapitol. Na samome Kapitolu
doekali su ga Avgust i Livija, pa su ga i pozdravili, a on je tu prineo na rtvu
kapitolskom Jupiteru Gromovniku jednog belog bika i prvi put prebacio preko
plea muku togu. Na moje veliko razoaranje, meni nisu dopustili da budem
prisutan. Smatralo se da bi toliko hodanje bilo za mene prenaporno, a ostavilo bi
rav utisak ako bi me stavili u nosiljku. Ja sam zato bio svedok samo onog
prizora kada je Germanik, po povratku kui, svoje deake haljine i ukrase
rtvovao domaim bogovima, a gledao sam i kako su sa stepenica kue
razdavani kolai i novac sakupljenoj gomili.
Godinu dana docnije on se oenio. Avgust je inio sve to je bilo u
njegovoj moi zakonodavca da podtstakne na brak rimske kolenovie. Imperija
je bila velika i bilo joj je potrebno vie zvaninika i viih vojnih zapovednika
nego to su plemstvo i viteki red zajedno mogli da dadu, i to ak i uprkos tome
to su oni stalno bili prinavljani iz naroda. Kada bi se stari kolenovii poalili na
prostako dranje tih skorojevia, Avgust je imao obiaj da zlovoljno odgovori
da on meu njima bira ipak one koji su jo ponajmanje prosti. Rekao im je da
samo plemii i mogu da nau leka toj boljci: svaki ovek i svaka ena dobroga
porekla treba da stupe rano u branu vezu i da izrode to je mogue vie dece.
Stalno opadanje broja raanja i broja enidbi u vladajuem sloju postala je
misao koja je prosto opsedala Avgusta.
Jednom prilikom, kada se sav plemeniti stale vitezova iz ijih su redova
birani senatori poalio na strogost Avgustovih zakona protiv neenja, on je
dao sazvati sve vitezove na Trg da im tu neto kae. Kada su se oni sakupili na
tome mestu, on ih je podelio u dve grupe: enjene i neoenjene. Neoenjenih je
bilo mnogo vie od oenjenih. Avgust je tada svakoj grupi odrao posebno
slovo. On se toliko razjario na neenjene da ih je nazvao divljim zverima i

razbojnicima, pa ak u jednoj smenoj govornoj figuri i ubicama svoga

potomstva. Ali je u to vreme Avgust ve bio star ovek, sa svom udljivou i
zloudnou starca koji je celoga veka stajao na elu drave. Pitao je neenje da
sluajno nisu uobrazili da su vestalske device? Najzad, vestalke bar spavaju
same, rekao je on, a to je neto vie od onoga to ine gospoda vitezovi. Da li bi
mu oni mogli objasniti pitao ih je on zato, umesto da dele svoju postelju sa
potenim enama svoga stalea, pa da sa njima raaju i zdravu decu, zato
proerdavaju svoju muku snagu sa robinjama namazanim svakojakim lojem i sa
onim odvratnim azijatsko-grkim osobama, odanim bludu? A ako bi on, Avgust
smeo i verovati u ono to uje, sauesnici u njihovim nonim igrama su najee
ona stvorenja gnusnoga ivotnog zanimanja koja on nee ni da spomene, a kamo
li da dozvoli da se i kae da ona mogu ostati u Rimu tobo sa njegovim
pristankom. O, da je to samo njegova stvar, onda bi svaki onaj koji izbegava
svoje drutvene obaveze, a u isto vreme ivi ivotom polne raskalanosti, imao
biti kanjen istim stranim kaznama kao i vestalka koja prekri svoje zakletve, to
jest imao bi biti iv sahranjen u zemlju.
U pogledu nas enjenih ljudi a ja sam se u to vreme ve nalazio meu
njima on se prosto rastopio od pohvala, pa je irio ruke da nas zagrli:
Vi ste samo manjina u odnosu na ostali ivalj Grada, rekao je on. Vas je
mnogo manje nego onih tamo prekoputa, koji nee da vre svoje prirodna
drutvene dunosti. Zato imam sve razloge na svojoj strani da vas hvalim
utoliko vie i da se oseam dvostruko zadovoljnim to ste se sami pokorili
mojim eljama i to inite sve to je u vaoj moi da napunite dravu narodom.
Rimljani e postati velik narod samo ako budu iveli ivotom kojim vi ivite. U
prvo vreme nas Rimljana je bilo samo jedna aka vi to dobro znate ali kada
smo poeli da se enimo i da raamo decu, onda smo poeli da se nadmeemo
sa susednim dravama ne samo sranou naih graana nego i brojem naeg
stanovnitva. Mi zato moramo uvek na to misliti! Mi moramo da
nadoknaujemo beskrajnim nizom novih pokolenja onaj deo naeg roda koji
nam smrt stalno otima onako isto kao to s smenjuju i bakljonoe kada tre
trku te da tako, jedan preko drugoga obesmrtimo onu stranu svoje prirode u
kojoj nam je uskraeno boansko blaenstvo. Uglavnom, to je i bio razlog to je
prvi i najvei meu bogovima koji nas je i stvorio, podelio ljudski rod na dva
dela, tako da jednu polovina predstavljaju ljudi a drugu polovinu ene, pa je u
svaki od tih delova usadio sudnju za onim drugim, uinivi da njihovo optenje
bude plodno, tako da stalnim raanjem ak i smrtnost u neku ruku postane
besmrtna. Vaistinu, i samo nam predanje veli da su neki od bogova mukog a
neki enskog roda, te su tako i oni svi povezani polnim vezama srodstva i
rodbine. Iz toga vidite da se ak i meu onim biima koja stvarno nemaju
nikakve potrebe da se domiljaju o tome svemu kao mi, enidba i raanje dece
priznaju kao plemenit obiaj.
Meni je dolazilo da se smejem, ne samo zato to sam bio hvaljen zbog
neega to mi je bilo nametnuto preko moje volje a docnije u govoriti i o
Urgulanili sa kojom sam tada bio oenjen ve i zato to je cela ta priredba bila

prava ega. to je znailo to Avgustovo obraanje vitezovima, kad je i on sam

bio savreno svestan da nisu mukarci ti koji bee od raanja dece, ve da su to
njihove ene? A da je pozvao ene, moda bi mogao neto i uiniti, kazavi tek
njima pravu re!
Pamtim da sam jednom uo razgovor dveju osloboenih robinja moje
majke koje su se prepirale o savremenom braku sa gledita ene iz dobre
porodice. ta ona dobija brakom? pitale su se one. Moral je danas tako
rasputen da ga niko vie ne uzima za ozbiljnu stvar. Neosporno, poneki ovek
staroga kova jo potuje brak utoliko to ima kao neku predrasudu prema deci
koju duguje svojim prijateljima ili slugama, a poneka ena staroga kova jo uvek
dovoljno potuje oseanja svoga supruga, te jako pazi da ne zatrudni od nekoga
drugog. Ali danas po pravilu svaka ena lepe spoljanjosti moe da spava sa
svakim mukarcem koji joj se svidi. Ako se uda, pa joj dosadi mu kao to se
to redovno i deava te zaeli nekoga drugog da bi se s njim zabavljala, onda
esto mora da rauna sa ponosom i ljubomorom svoga supruga. A ni u
novanom pogledu poloaj ene se ne poboljava brakom. Njen miraz je ve u
rukama njenoga mua ili svekra ako se desi da je i on iv a on je stareina
domainstva; a sa muem ili svekrom je obino jo tee nagoditi se nego sa
roenim ocem ili sa starijim bratom, na ije se slabosti ona ve odavno bila
navikla. Biti udata, to znai dosaivati se sa odgovornou dranja kue, a to se
tie dece ko njih jo upte i eli? Deca samo remete enino zdravlje i ometaju
njene zabave itav meseci pre poroaja, a premda novoroene odmah dobija
dojkinju, porodilji treba vremena da se oporavi i od bednih muka i poroaja, dok
se esto dogaa i to da joj struk bude upropaen im rodi nekoliko dece.
Pogledaj samo kako se lepa Julija promenila zato to se pokorno povinovala
Avgustovoj elji da raa! A muevi su takvi da ena, ako i voli mua, ne moe
od njega oekivati da e se uvati drugih ena za vreme njene trudnoe; sem
toga, on malo haje za novoroeno dete. Povrh toga kao da sve ovo nije
dovoljno dananje dadilje su tako nebriljive da dete esto i umre sa njene
nepanje. Pravi je blagoslov u tome to su grki lekari tako veti da mogu, ako
ve stvar nije otila isuvie daleko, da za dva-tri dana spasu enu od neeljenog
deteta a da niko nita i ne primeti i da nikoga ni glava ne zaboli. Naravno,
izvesne ene, pa ak i veoma savremene ene, prosto ude za decom na
starovremski nain, ali one mogu i da kupe dete od nekoga oveka pristojnog
porekla koga su pritisli poverioci, pa da ga dadu usvojiti u porodici svoga mua.
Avgust je dao dozvolu Plemenitom Vitekom Redu da se njegovi lanovi
mogu eniti i neplemkinjama, pa ak i osloboenim robinjama, ali ni to nije
mnogo unapredilo stvar. Ako su se ve enili, vitezovi su se enili radi velikih
miraza, a ne radi dece ili iz ljubavi, a jedna biva robinja uopte ne predstavlja
neki dobar lov. Meutim, vitezovi, a naroito oni koji su to odskora postali, ne
mare nimalo da stupe u brak sa enom ispod svoga drutvenog stupnja, dok u
porodicama staroga plemstva postoji jo vea tekoa. Tu ne samo da je mali
izbor ena koje imaju ugledne roake veze nego su i svadbeni sveani obiaji
stroi. U tim porodicama je ena mnogo vie pod potpunom vlau domaina

kue u koju ulazi. Zato svaka pametna ena mora dvaput dobro da razmisli pre
nego to zakljui brani ugovor, iz koga moe da se iupa samo razvodom, a
posle razvoda je teko povratiti pravo svojine na ono to je doneto u miraz. U
drugim porodicama, koje nisu plemike od davnina, ena moe i da se zakonski
uda a da ipak pri tom ostane nezavisna ako zadri pravo nadzora nad svojim
imetkom, ali pod uslovom da se pobrine da u brani ugovor ue i odredba da
moe svake godine spavati bar tri noi izvan kue svoga mua, poto taj uslov
prekida ne samo njegovo pravo nad njom nego i nad njenim imetkom. ene vole
tu vrstu braka iz razloga koji govore sami za sebe, i to iz onih istih razloga iz
kojih njihovi muevi mrze takav brak. Taj oblik braka je bio najpre uveden kod
onih rimskih porodica koje su stajale drutveno nie, pa se posle uzdizale, te je
postao pravilo za sve, sem za stare plemike porodice. Kod ovih je protiv tog
obiaja ustao jedan verski razlog, jer su iz tih porodica birani svetenici, a po
verskom zakonu svetenik mora da bude oenjen ovek, i to oenjen u
najstroem obliku, kao to mora i poticati iz braka zakljuenog u takvom obliku.
Neko vreme je bilo sve tee i tee nai dostojne kandidate za svetenike. Dolo
se dotle da su se svetenika bratstva razredila i da nisu mogla biti ni popunjena,
te se neto moralo uiniti za tu stvar, pa su zakonodavci nali izlaz: enama
visokoga roda je bilo dozvoljeno da zakljuuju brakove u strogom obliku, ali da
u brani ugovor unesu ne samo odredbu po kojoj e potpuno predati sebe i svoje
imanje i smatrati tu obavezu za svetinju nego i odredbu da mogu uivati i
sve povlastice braka slobodnih graana.
Ali to je nastupilo tek docnije. U meuvremenu je najbolje od svega ta je
Avgust mogao da uini bilo ovo: pored zakonskog kanjavanja neenja i onih
koji nisu imali dece, on je uinio pritisak na stareine porodica da rano ene i
udaju svoj podmladak, (preporuujui mu da se plodi i mnoi), i to da ga ene i
udaju dok je on jo toliko mlad i lud da nije u stanju ni da shvati ta ini
stupanjem u brak, niti da se protivi braku, nego samo da se pokori. A da bi sa
svoje strane dao dobar primer, on je sve nas mlae lanove svoje i Livijine
porodice vezao veridbama i venanjima jo u najmlaem moguem uzrastu. Ma
kako to udno zvualo, Avgust je zato ve u pedeset etvrtoj godini bio praded,
a postao je i ukunded pre svoje smrti, koja ga je zadesila u sedamdeset estoj,
dok je njegova ki Julija, zahvaljujui svome drugom braku, imala ve unuku za
udadbu jo dok je ona i sama mogla da raa. Na taj su se nain narataji
prestizali, pa se rodoslovno stablo carske porodice zato i nadmetalo po
zamrenosti sa rodoslovom olimpijskih bogova. To se desilo ne samo zato to je
dolazilo do stalnih usinovljenja i brakova meu srodnicima ak i bliim nego to
je to u stvari dozvoljavao verski zakon poto je carska porodica ve u ta
vremena stajala iznad zakona nego je dolazilo i otuda to su se udove, im bi
izgubile mua, uvek preudavale u uzanom krugu svoje rodbine. Ja u se zato
upeti iz petaih ila da bih blie rasvetlio tu stvar, teei da ipak ne otegnem
svoje izlaganje u beskraj.
Ve sam spomenuo Julijinu decu, koja su bila Avgustovi glavni naslednici
od asa kada je ona otila u progonstvo i bila liena nasledstva. To su bila tri

deka: Gaj, Lucije i Postum, i dve keri: Julija i Agripina. Mlai lanovi Livijine
porodice su bili Tiberijev sin Kastor i njegova tri bratueda, naime moj brat
Germanik, moja sestra Livila i ja lino. Ipak ne smem zaboraviti ni Julijinu
unuku jer poto Julili nije mogao biti naen mu u krilu Livijine porodice, ona
se udala za jednog imunog senatora koji se zvao Emilije, a koji je njoj padao
prvi bratued iz jednog prethodnog Skribonijinog braka, pa je tome Emiliju
rodila ker koja se zvala Emilija. Taj brak Julile i senatora Emilija nije bio
srean potez, jer je Livija bila ljuta to se Avgustova unuka udala ma za koga
drugog a ne za jednog od njenih unuka. Kao to ete docnije ve videti, nju to
nije dugo muilo; u meuvremenu se Germanik oenio Agripinom, jednom
lepom i ozbiljnom devojkom u koju je dugo bio zaljubljen; Gaj se oenio mojom
sestrom Livilom, ali je uskoro umro ne ostavivi za sobom dece; Lucije je bio
veren s Emilijom, ali je umro pre nego to se njome i oenio.
Lucijeva smrt je otvorila pitanje: kako da se nae dostojan mladoenja za
Emiliju? Avgust je mudro namirisao da Livija ne namenjuje Emiliji za mua
nikoga drugog samo mene, ali je on, s druge strane, gajio nena oseanja prema
tom detetu, te nije hteo da ga uda za jedno tako boleljivo stvorenje kao to sam
bio ja. On se zato odluio da se usprotivi tome braku, pa se prvi put u ivotu
zarekao da Livijina volja nee biti ostvarena. Ali, nekako uskoro posle Lucijeve
smrti, dogodilo se da je Avgust ruao kod Medulina, jednog od svojih starih
vojskovoa, koji je vodio poreklo od diktatora Kamila. Poto su kupe vina bile
vie puta nalivene, Medulin mu je rekao kroz osmeh da on ima jednu unuku
koju jako voli. Ta devojica ostvaruje iznenaujue uspehe u svojim studijama
knjievnosti, a Medulin je dao razumeti da se za taj uspeh ima zahvaliti jednome
mladom srodniku njegovog uvaenog gosta.
Avgust je bio doveden u zabunu.
Ko bi to mogao biti? uzviknuo je on. Ja nita nisam uo o tome! Pa to je
neka tajna ljubav u knjievnom umokcu?
Da, tako neto, odgovorio je Medulin razvukavi usne. Ja sam razgovarao
s tim mladiem i nisam mogao odoleti srcu da ga ne zavolim uprkos njegovim
telesnim manama i nedostacima. On ima otvorenu i plemenitu duu, a ostavio je
na mene utisak i kao dobro ae.
Da ne misli na mladoga Tiberija Klaudija? zapitao je Avgust sa
nevericom.
Pa naravno, na njega! ree Medulin.
Na Avgustovom licu blesnu neka odluka i on, bre nego to bi to bilo i
pristojno, zapita:
uj, Meduline, stari prijatelju, da li bi ti Klaudiju neto zamerio kao
muu svoje unuke, jer ako bi ti odobrio taj brak, ja bih bio vrlo srean da stvar
uredim. Mladi Germanik je sada stareina porodice Klaudija, ali u stvarima kao
to je ova o kojoj je re on pripitkuje i starije za savet. Izvesno je da svaka
devojka ne bi mogla da savlada telesnu odvratnost prema jednom tako bednom
gluvau i kljastome mucavcu, pa ga Livija i ja iz obazrivosti koja je prirodna

nismo ni verili sa nekom devojkom. Ali ako bi tvoja unuka po svojoj sopstvenoj
volji htela...
Samo to dete mi je govorilo o toj udadbi, ree Medulin, a ona je ve
briljivo odmerila i razloge. Ona mi veli da je mladi Tiberije Klaudije skroman,
istinoljubiv i blaga srca, a da mu njegova hromost ne dozvoljava da ide u ratove
i da u njima pogine...
Niti da tri za drugim enama, dodade Avgust, smejui se.
I da je on samo nagluv na jedno uvo, a to se tie opteg stanja njegovog
zdravlja...
Mislim, ree Avgust, da je ta mala raskalana devojica ve utvrdila da
on nije sakat u onom delu tela o kome potene ene najvie brinu! Zato onda ne
bi mogao da joj podari i savreno zdravu decu? Moj stari i hromi priplodni
pastuv Bukefal je bio roditelj veeg broja konja koji su odneli pobede u trkama s
koijama nego ijedan drugi konj u Rimu. Nego, alu na stranu, Meduline, tvoja
je kua vrlo potovana, i porodica moje ene bi bila gorda da se sa njom vee
srodstvom. Da li ti misli ozbiljno kad odobrava taj brak?
Medulin na to ree da bi devojka mogla da uini i neki gori izbor, a da se i
ne govori o neoekivanoj asti to e njegova porodica udadbom biti vezana za
Oca Otadbine.
Ta Medulina, unuka Medulinova, bila je moja prva ljubav, i ja se zaklinjem
da nikada niko nije video tako lepo dete u itavom svetu. Ja sam je sreo jedno
posle podne u Salustijevim Vrtovima, kamo me je odveo Sulpicije u odsustvu
Atenodora, koji je bio neto slab. Sulpicijeva ki je bila udata za Medulininoga
strica, kurija Kamila, jednog odlinog vojnika, koji je est godina docnije bio i
konzul. Kada sam prvi put ugledao Medulinu, ja sam prosto bio iznenaen ne
samo njenom lepotom nego i njenom neoekivanom pojavom, jer mi je prila sa
one strane sa koje sam nagluv, i to u trenutku kada sam itao neku knjigu, pa
dok sam podigao oi, ona je ve stajala nada mnom i smejala se mojoj
zauzetosti. Ona je bila tankovita, bujne crne kose i bele koe, a imala je vrlo
ugasito plave oi. Pokreti su joj bili brzi kao u ptice.
Kako se zove? zapitala me je prijateljskim glasom.
Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik, rekoh ja.
O, bogovi sveti, tolika imena! A ja se zovem Medulina Kamila. Nego,
koliko ti je godina?
Trinaest, odgovorio sam ja, s uspehom savlaujui svoju mucavost.
Meni je samo jedanaest, ali se kladim da u pre stii do ovog kedrovog
drveta i vratiti se natrag nego ti!
Jesi li ti neki majstor u tranju?
Mogu da tuem u tome svaku devojku u Rimu, kao i moju stariju brau,
ree ona.
E, onda se bojim da si ve dobila opkladu, poto ja uopte ne mogu da
trim, jer sam hrom...

 O, siroti prijatelju, pa kako si onda doao ovamo? Hramao si celim

putem?
Ne, Kamila, odgovorio sam joj ja. Nose me u nosiljci kao neku matoru
lentinu.
Zato me ne zove mojim prvim imenom?
Zato to ti ovo vie prilii.
Kako to? Reci mi jasnije, pametnjakoviu!
Evo kako: Etrurci su ime Kamila davali mladim svetenicama koje su
bile posveene Dijani i koje su se bavile lovom. A kad neko nosi to ime, on
mora da bude i pobednik u tranju.
To je divno! Nikada o tome nisam nita ula. Od sada u govoriti svima
svojim prijateljima da me zovu samo Kamila.
A hoe li ti mene da zove Klaudije? To ime mi i onako odgovara. Ono
znai bogalj. Moji me obino zovu Tiberije, a to mi ne odgovara, jer je Tibar
vrlo brza reka.
Ona se nasmeja, pa me upita:
Pa dobro, Klaudije, reci mi ta radi povazdan kad ve ne moe da juri
sa drugim deacima?
Veinom itam. A i piem. Iako je tek jun, ja sam ove godine ve
proitao hrpu knjiga. Ova, koju sad itam, na grkom je.
Ja jo ne mogu da itam na grkom. Samo znam azbuku. Moj ded muku
mui sa mnom jer, zna, ja nemam oca pa me zato i zove lenivicom.
Naravno, ja razumem grki kad ujem da ga neko govori, jer mi uvek govorimo
grki za vreme obeda i kad imamo posete. A o emu ti je ta knjiga?
To je jedan odlomak Tukididove Istorije. Ovaj deo govori o tome kako je
jedan politiar u stvari jedan tavilac koa, koji se zvao Kleon poeo da se
nepovoljno izraava o vojskovoama koji su opkolili Spartance na jednom
ostrvu, pa rekao da oni nisu najbolje postupili i da bi on da je bio vojskovoa
za dvadeset dana doveo sve te Spartance kao ratne zarobljenike. Atinjani su bili
toliko siti njegovih pria da su ga odredili da on sam dalje zapoveda vojskom.
Smena zamisao! Pa ta je bilo dalje?
On je odrao obeanje! Izabrao je jednog valjanog asnika svoga bojnoga
stoera, pa mu je naredio da se tue kako god hoe, ali da dobije bitku, a taj
ovek je znao svoj zanat. Na taj nain je Kleon u roku od dvadeset dana doveo u
Atinu sto dvadeset najuglednijih Spartanaca.
Kamila ree:
Sluala sam da je moj stric Furije govorio da je mudar vo onaj koji ume
da izabere mudre ljude da oni misle umesto njega. Pa dodade: Ti si, Klaudije,
vrlo pametan!
A mene, odgovorih joj, ljudi dre za poslednju budalu, i, to vie itam
smatraju me sve luim!

 Mislim, ree ona, da si ipak vrlo pametan. I lepo pria.

Ali ja mucam. I jezik mi je klaudijevski.
Moda ti to dolazi od nervoze! Nego, da li poznaje mnogo devojica?
Ne, rekoh ja. Ti si prva devojica koja mi se nije nasmejala kad me je
srela. Ne bismo li se mogli viati s vremena na vreme, Kamila? Ti me ne bi
mogla nauiti da trim, ali bih te ja nauio da ita grki. Da li bi ti to volela?
O, kako da ne! Nego, da li bi me ti uio iz zanimljivih knjiga?
Iz svake knjige koja bi ti se svidela. Da li voli istoriju?
ini mi se da vie volim pesnitvo, jer u istoriji treba pamtiti mnoga,
imena i datume. Moja najstarija sestra luduje za Partenijevim ljubavnim
pesmama. Jesi li itao neke njegove pesme?
Jesam, ali ja ne volim te stvari. To je izvetaeno. Ja volim knjige koje se
bave stvarnim stvarima.
I ja volim takve knjige. Ali zar ne postoje neke grke ljubavne pesme
koje ne bi bile izvetaene? upita ona.
Postoji Teokrit. Ja ga mnogo volim. Nagovori svoju tetku da te dovede
sutra ovamo u isto vreme, a ja u poneti Teokrita, pa emo odmah poeti.
Da li mi jemi da on nije dosadan?
Jemim ti da je on vrlo dobar pisac.
Posle tog razgovora mi smo se sretali u onom vrtu skoro posvednevno, pa
smo zajedno sedeli u hladu, itali Teokrita i razgovarali. Molio sam Sulpicija da
mi obea da o tome nee nikome nita rei, jer sam se bojao da e Livija ako za
to uje, zabraniti da izlazim. Kamila mi jednoga dana ree da sam najbolji deko
koga je ikada srela i da me voli vie nego sve prijatelje svoje brae. Na to sam
joj i sam rekao koliko je volim, a njoj se to jako svidelo, pa smo se bojaljivo
poljubili. Ona je onda zapitala da li postoji ikakva mogunost da se uzmemo.
Rekla mi je da bi njen ded za nju sve uinio i da e ga ona jednoga dana dovesti
da se upozna sa mnom nego, pitala se ona, da li e pristati moj otac? Kada sam
joj rekao da nemam oca i da sve zavisi od Avgusta i Livije, ona postade
sumorna. Mi do tada nismo mnogo razgovarali o naim porodicama. Ona nikada
nije ula nita dobro o Liviji, ali sam joj ja rekao da e ona moda i odobriti na
dogovor, poto me toliko ne voli da nee valjda ni da brine o tome ta ja radim,
osim utoliko da je ne osramotim.
Medulin je bio estit i dostojanstven starac, a unekoliko i istoriar, te je
razgovor meu nama tekao glatko. On je nekada bio vii asnik u slubi mog
oca u njegovoj prvoj vojni, te su mu uvek bila puna usta anegdota o njemu, a ja
sam mnoge od njih zahvalno zapisao za ivotopis moga roditelja. Jednoga dana
mi poesmo da razgovaramo o Kamilinom pretku Kamilu, pa kada me on zapita
kome se njegovom delu najvie divim, ja odgovorih ovako: Kada je izdajniki
uitelj faleriske mladei prevarom domamio svoje tienike do gradskih zidina
Rima i kada je rekao Kamilu da e stanovnici Galerija platiti svaku cenu samo
da dobiju natrag svoje sinove, Kamil je odbacio tu ponudu. Naredio je da se

3. god. n. e.

tome uitelju smakne ruho i da mu se ruke veu naopako, pa je deacima dao

ibe i tapove i rekao im da ga batinanjem vrate natrag u Falerij. Zar to nije bilo
velianstveno?
U stvari, itajui tu istoriju, ja sam zamiljao uitelja kao Katona, a ake
kao Postuma i sebe, te je moje oduevljenje za Kamila bilo pomalo pristrasno.
Medulin je, meutim, bio zadovoljan.
Kada je od Germanika zatraena dozvola za na brak, on je bio srean da je
da, jer sam mu ja ve govorio o svojoj ljubavi prema Kamili. Moj stric Tiberije
takoe nije nita zamerio, a moja staramajka Livija je, kao obino, prikrivala
svoje nezadovoljstvo, pa je ak estitala Avgustu to je tako brzo uhvatio
Medulina za re.
Mora biti da je on bio pijan kad je odobrio taj brak, rekla je ona, ali je
dodala da je i miraz mali i da moja enidba predstavlja veliku ast za oveka
Medulinove porodice, poto Kamilova kua, u itavom nizu pokolenja, nije
rodila nijednog oveka naroite sposobnosti ili glasa.
Germanik mi je rekao da je sve ureeno i da e veridbena sveanost biti
odrana prvog srenog dana. Mi, Rimljani, jako smo sujeverni u pogledu srenih
i nesrenih dana; niko ivi ne bi ni pomislio da na dan 16. jula bije bitku, da se
eni ili da kupuje kuu, jer je to dan kada su Kamila porazili Gali na Aliji. Ja
sam jedva smeo da verujem svojoj srei. Pre toga sam se bojao da e me oeniti
Emilijom, jednom devojicom rave naravi i usiljena ponaanja, koja je
ugledajui se na moju sestru Livilu volela da me drai i da me pravi ludim kad
god bi nam dola u posetu, to je esto inila. Livija je zahtevala da moja
veridba bude to je mogue vie porodina stvar, jer je verovala da u se izgubiti
i pobrljaviti ako bude bilo mnogo sveta. A i ja sam eleo da to proe skromno,
jer mrzim sveane obrede. Prisustvovali bi samo potrebni svedoci i ne bi bilo
nikakvog veselja, ve bi, shodno obiaju, jedino bio prinet na rtvu ovan, posle
ega bi mu bila ispitana utroba da se vidi da li su predznaci povoljni ili ne, i,
naravno, pokazalo bi se da jesu; Avgust bi inodejstvovao kao svetenik, pa bi, u
elji da se dodvori Liviji, i sam pazio da tako nekako ispadne. Zatim bi bio
potpisan ugovor o sveanom stupanju u brak im budem stasao, a u njemu bi
bila i odredba o mirazu. Kamila i ja bismo se uhvatili za ruke i poljubili, ja bih
joj dao zlatan prsten i ona bi se vratila u kuu svoga deda isto onako mirno kao
to je i dola, bez ikakve pratnje i pevaa.
I danas je za mene bolno da piem o tom danu. Stajao sam pored
Germanika pred porodinim rtvenikom veoma uznemiren, sa vencem na glavi,
odeven u istu odeu, ekajui da se pojavi Kamila. Nje nije bilo, dugo je nije
bilo. Svedoci su ve poeli da gunaju od nestrpljenja i da osuuju ravo
ponaanje staroga Medulina, to doputa da ga ekamo u tako sveanoj prilici.
Najzad vratar prijavi Kamilinog strica Furija i on ue, bled kao pepeo i odeven u
ruho oaloenih. Posle nekoliko rei pozdrava i izvinjenja pred Avgustom i
ostalima to je doao tako dockan i u zloslutnoj odei, on ree:

 Dogodila se velika nesrea, moja je sinovica umrla.

Umrla! uzviknu Avgust. Kakva je to ala? Ta jo pre pola asa smo
primili poruku da je ve na putu da bude ovde!
Umrla je od otrova, ree Furije. Kao uvek, pred vratima se skupila gomila
da vidi devojku kad iz kue poe vereniku. Kad je moja sinovica izila, oko nje
su se tiskale ene koje su joj se divile. Ona je lako kriknula kao da joj je neko
nagazio na nogu, ali o tome niko nita nije ni mislio, te je ula u nosiljku. Nismo
daleko zali u ulicu kad je moja ena, Sulpicija primetila da je Kamila promenila
boju, te ju je upitala da je nije obuzeo strah. Ona joj je odgovorila: Ah, strina,
jedna ena me je ubola iglom u ruku i ja sad ve oseam kako malakem! To su
bile njene poslednje rei, prijatelji moji, jer je posle nekoliko minuta izdahnula.
Ja sam pohitao ovamo im sam promenio ruho. Vi ete mi oprostiti...
Ja sam briznuo u pla i histerino zajecao. Moja mati se razbesnela zbog
moga slabikog ponaanja i naredila jednome osloboenom robu da me vodi u
moju odaju; tamo sam ostao nekoliko dana u ivanoj groznici, ne mogui nita
jesti niti spavati. Da me nije teio dragi Postum, verujem da bih izgubio razum.
Ubica nije nikada naena niti je iko bio u stanju da objasni njene pobude.
Nekoliko dana docnije Livija je rekla Avgustu da se na osnovu onoga to se
saznalo iz izvetaja koji se mogu smatrati pouzdanim u gomili ena nalazila i
neka devojka, Grkinja, koja je smatrala da joj je stric moje verenice naneo neku
nepravdu iako nesumnjivo nije imala osnova da tako misli pa je reila da se
osveti na tako udovian nain.
Kada sam prezdravio, odnosno kad opet nisam bio gore nego obino, Livija
se poalila Avgustu da je smrt mlade Meduline Kamile dopala u najnezgodnijem
asu. Uprkos opravdanog Avgustovog opiranja braku izmeu mene i mlade
Emilije, rekla je da se boji da e Emilija, posle svega, ipak morati da se veri sa
mnom, njenim nemoguim unukom, pa je rekla:
Ceo svet se udio to se ona nije udala za njega i ranije.
Tako je, kao i uvek, sve bilo po Livijinoj elji. Nekoliko nedelja docnije ja
sam bio veren sa Emilijom i progurao sam tu sveanost bez ikakvog sramoenja
pred svetom, jer me je alost za Kamilom uinila sasvim ravnodunim. Ali su
Emilijine oi, kad je dola, bile crvene, i to ne od suzaalosnica, nego od suza
isplakanih od besa.
4. god. n. e.

A sada u da priam o Postumu, tome zlosreniku, koji je bio zaljubljen u

moju sestru Livilu. On ju je esto sretao, jer je ona ivela na dvoru jo od svoje
udaje za Postumovog brata Gaja, pa je tu ostala i posle njegove smrti. Svi su
oekivali da e je Postum uzeti i da e tako obnoviti porodinu vezu, prekinutu
Gajevom smru. Livili je laskala njegova strasna ljubav. Ona se s njim stalno
domigivala iako nije imala ljubavi za njega. Njen izbor je pao na Kastora,
jednog surovog, razuzdanog i lepog derana, koji je izgledao kao stvoren za nju.
Ja sam sluajno saznao za sporazumevanje meu njima, te sam bio vrlo nesrean
zbog Postuma, utoliko pre to on nije ni slutio o njenoj pravoj prirodi, a ja se

nisam usuivao da mu govorim o tome. Kad god smo ja i on bili u njenom

drutvu, ona se pravila kao da joj je stalo do mene, a to me je isto onoliko ljutilo
koliko je godilo Postumu. Znao sam da e, im ovaj ode, opet poeti da mi se
izruguje. Matora Livija je nanjuila ta se deava izmeu Livile i Kastora, pa je
brino bdela; jedne noi je ta budnost bila nagraena izvetajem nekog vernog
sluge da je Kastor ba u tome asu uao kroz prozor Livili, preskoivi balkon.
Livija je odmah postavila naoruanu strau ispod balkona, a sama je zakucala na
Livilina vrata. Posle jednoga minuta ili neto vie Livila je otvorila, pravei se
da je bila duboko uspavana, ali je Livija ula u sobu i nala Kastora iza zavese.
Ona ih je dobro izgrdila i dala kao neko obeanje naravno pod izvesnim
uslovima da ta stvar nee biti saoptena Avgustu, koji bi ih oboje izvesno
poslao u progonstvo; rekla im je, takoe, da e, ako ti njeni uslovi budu
ispunjeni, ona ve sve udesiti da se njih dvoje i uzmu. Neto posle moje veridbe
sa Emilijom, Livija je zajedno sa Avgustom tako uredila stvar da je Postum, na
svoju veliku alost, bio veren sa jednom devojkom koja se zvala Domicija, a
koja je meni bila bratueda po materinoj strani, dok se Kastor oenio Livilom.
To se desilo one iste godine kada je Avgust usinio Tiberija i Postuma.
Livija je smatrala Juliju i njenoga mua Emilija kao osobe koje bi mogle
biti prepreka njenim zamislima. Okolnosti su joj opet ile na ruku: dola je do
injenica koje su nedvosmisleno dokazivale da taj Emilije i Kornelije, unuk
velikog Pompeja, sklapaju zaveru da svrgnu Avgusta sa vlasti, pa da posle toga
podele njegova slubena zvanja meu sobom i nekim bivim konzulima, izmeu
kojih su raunali i sa Tiberijem, iako ga jo nisu ni pitali da li na to pristaje. Ova
zavera nije nikada dalje odmakla, jer je prvi ovek kome su se pribliili, jedan
nekadanji konzul, odbio da uopte ima veze sa tom zamisli. Avgust nije hteo da
kazni Emilija i Kornelija ni smru ni progonstvom, poto je okolnost da je
njihova zavera naila na tako mali odziv bila za njega dobrodoli dokaz o snazi
njegovog poloaja, a hteo je usto da se ovom potedom pokae jo jaim. On ih
je samo dozvao k sebi i dobro im oitao, prebacujui im ludost i nezahvalnost.
Kornelije mu je pao pred noge i podlo mu blagodario na blagosti, a Avgust ga je
zamolio da prestane praviti od samoga sebe ludu. Avgust im je, dalje, rekao da
on nije nikakav tiranin protiv koga bi trebalo sklapati zavere, niti osoba kojoj se
valja klanjati kao bogu zato to je velikoduan, nego da je on samo dravni
slubenik Rimske Republike kome su privremeno data iroka ovlaenja radi
boljeg odravanja javnoga poretka. Njega je oigledno zaveo Emilije neistinitim
prikazivanjem prilika. Najbolji nain da se izlei od tih besmislica bio bi za
Kornelija da idue godine i sam postane konzul, poto je i onako na redu da to
bude, te da tako zadovolji svoje astoljublje, budui da bi delio ista zvanja sa
njim, Avgustom, jer u Rimu nema vee asti nego postati konzul (to je,
teoretski uzeto, bilo i tano). to se pak tie Emilija, on je bio gord i nije pao na
kolena. Avgust mu je rekao da je on, kao njegov roak po eni, morao pokazati
vie pristojnosti, a kao bivi konzul vie zdravoga razuma. A onda ga je liio
svih njegovih asti.

Zanimljivu stranu ovoga sluaja predstavljalo je Livijino dranje. Ona je

uspela da predstavi stvari tako kao da je samo njena zasluga to je Avgust toga
puta bio blag, jer ga je tobo ona, upotrebivi svu nenost svoga enskog srca,
molila za ivote obojice zaverenika, poto je Avgust, kako je ona tvrdila, ve bio
reio da, primera radi, smru kazni obojicu. Ona je ak dobila njegovo
odobrenje da objavi jednu malu knjigu koju je sama napisala, a koja je nosila
naslov Rasprava o snazi i plemenitosti, voena na uzglavlju, a koja je bila puna
poverljivih i ganutljivih saoptenja. Avgust je tu opisan kao ovek izmuen i
nespokojan, koji pati od nesanice. Livija ga lepo moli da joj kae ta misli, pa
tako zajedno dolaze do pitanja kako valja postupati sa Emilijem i Kornelijem.
Avgust kae da ne eli da ih otera u smrt, ali da se boji da e morati i to da
uradi, jer ako ih ostavi u ivotu, onda e se misliti da se on njih plai, pa bi onda
i drugi pokuali da se zavere protivu njega.
Najdraa mi supruga veli u toj knjizi Avgust u vrlo tekom poloaju
se nalazi estit ovek kad mora, zbog same nunosti, da ini odmazdu i da
kanjava.
Na to mu Livija odgovara:
Ti si sasvim u pravu, ali i ja imam da ti dam jedan mali savet, to jest ako
bi ti samo hteo da ga primi i ako me nee grditi to ti ja, iako sam ena, ulivam
u glavu ono to se inae niko ne bi usudio da ti kae, pa ni tvoji najprisniji
prijatelji.
Pa hajde, na sredu s tim! ta to moe biti? pita Avgust, a Livija mu
odgovara:
Ja u ti to rei bez ustezanja, poto i onako delim s tobom svaku sreu i
nesreu i poto, dok si ti iv i zdrav, i ja imam svoj deo vlasti; zato, ako bi se
tebi dogodila neka nesrea a neka bi to samo bogovi spreili! onda bi to bio
kraj ne samo za tebe nego i za mene.
I zato ona savetuje pratanje:
Blage rei, kae ona u svojoj knjizi, razbijaju jarost, dok otre izazivaju
bes ak i u plemenitoj dui, te e oprotaj zato omekati i najokorelija srca, dok
bi kazna otvrdnula i ono koje je ponizno. Time neu da kaem da mi treba da
tedimo sve zloince bez razlike, poto ima u svetu i neizleive i stalne
pokvarenosti prema kojoj je uzaludno biti meka srca. Ljudi koji vre prestupe
takve vrste treba, kao rak-rana, odmah da budu izbaeni iz drave. Ali ostale
prestupnike, ije svesne ili nesvesne greke treba pripisati mladosti, neznanju ili
nerazumevanju, trebalo bi, prema mome miljenju, samo ukoriti ili ih kazniti na
najblai mogui nain. Okuajmo, dakle, ovaj nain, poinjui ba sa ovim
ljudima!
Avgust joj onda estita na mudrosti i priznaje da je ubeen.
Ovde valja dobro uoiti ono jemstvo koje je prueno svetu da e se sa
Avgustovom smru svriti i Livijina vlada, a zatim treba zapaziti i dobro urezati
u pamet i onu reenicu o neizleivoj i ustaljenoj pokvarenosti. Moja baba Livija
je zaista bila prepredena ena!

Posle toga dogaaja ona je rekla Avgustu da se moje nameravano venanje

s Emilijom mora pokvariti u znak carskog nezadovoljstva prema njenim
roditeljima. Avgust je bio oaran, pa se odmah saglasio s tim, jer mu se Emilija
pre toga gorko alila na nesreu to e biti udata za mene. Ali se Livija otada
imala malo ega bojati od Julije, poto je Avgust podozrevao da je i ona bila
sauesnik u naumima svoga mua, ali Livija e se ipak pre svoga sudnoga asa
postarati da potpuno upropasti Juliju. U meuvremenu, ona je imala da plati
jedan dug asti svojoj prijateljici Urgulaniji, eni koju jo nisam spominjao, ali
koja ide meu najogavnije due cele ove prie.

Glava VIII

Urgulanija je bila jedina Livijina poverenica i bila je povezana sa njom

najvrim vezama koristi i zahvalnosti. Ona je bila izgubila mua, koji je
poginuo za vreme Graanskih Ratova bijui se na strani Pompejevog sina, a
Livija koja je tada jo bila udata za mog deda uzela je u zatitu i nju i njenog
nedoraslog sina od nasilja Avgustovih vojnika. Kada se udala za Avgusta, Livija
je nastojala da se Urgulaniji vrate uzapena imanja njenoj mua, pa je ak
pozvala tu enu da ivi pored Avgusta i nje kao lan njihove porodice. Na
Livijin nagovor, poto je ona u Avgustovo ime mogla da natera prvosvetenika
Lepida da uini sve to bi ona htela, Urgulanija je dobila pod svoju duhovnu
vlast sve udate ene rimskih plemikih porodica. Tu stvar moram da objasnim.
Svake godine prvih dana decembra morale su sve te ene da prisustvuju jednoj
vanoj rtvi, koju su vestalke prinosile dobroj boginji Fauni, zatitnici plodnosti
i enske estitosti, a bogatstvo i sigurnost Rima su za narednih dvanaest meseci
zavisili od ishoda toga obreda. Mukarcima je pod pretnjom smrti bilo
zabranjeno da svojim prisustvom obesvete to bogosluenje. Livija koja je
pridobila naklonost vestalki time to je obnovila njihov hram i bogato opremila i
snabdela njihovu zajednicu, kao i time to im je preko Avgusta izborila od
Senata mnoge povlastice nagovestila je jednoj Vestinoj prvosvetenici da bi se
u vrlinu nekih ena koje su prisustvovale tim rtvama moglo i posumnjati. Rekla
je, dalje, da su nedae koje su snale Rim u toku Graanskih Ratova moda ba i
dole zbog raskalanosti onih ena koje su vrile svete tajne obrede posveene
dobroj boginji plodnosti. Ona je ak izradila miljenje da bi se boginja ublaila
samo tako ako bi se obezbedilo da joj slue samo besprekorne ene, jer su se u
obrede uvukle i neke nevaljalice. Ali, da bi ove bile otkrivene i otklonjene
trebalo je dati sveano obeanje da njihova priznanja o skretanju sa staze vrline
nikada nee doi do mukih uiju, te da one nee biti izloene nikakvoj sramoti.
Vestina prvosvetenica, pobono nastrojena ena, saglasila se s tom
Livijinom milju, ali je zatraila i neko nebesko znamenje, koje bi opravdalo
uvoenje ove novine. Livija je odgovorila da joj se ba prethodne noi u snu
javila sama boginja Fauna i naredila joj da se, radi ove stvari, za majku
ispovednicu odredi neka udovica iz dobre porodice, poto same vestalke, kao
device, nisu dovoljno iskusne u putenim stvarima. Vestina prvosvetonica je
onda upitala, da li e priznati gresi ostati nekanjeni. Livija je odgovorila da ona
ne bi tano ni znala ta treba initi da joj boginja na sreu u istom snu nije
objavila svoju volju i o tome pitanju: majka ispovednica treba da bude ovlaena
da propisuje i kazne radi ispatanja greha, a da priroda kazne treba da ostane
svetom tajnom izmeu prestupnice i majke ispovednice. Vestina prvosvetenica,
nastavila je Livija, bila bi jedino obavetena da ta i ta ena te godine ne moe da
uestvuje u svetim obredima, ili da je ta i ta ve iskupila tvoj greh. Ovo se
svidelo Vestinoj prvosvetenici, ali se ona nije usuivala da predloi nijednu
enu za taj posao ispovedanja, bojei se da se izbor ne bi svideo Liviji, Livija je

onda rekla da je vrhovni prvosvetenik oigledno pozvan da sam imenuje majku

ispovednicu, i da e mu ona ako joj to samo dozvoli Vestina prvosvetenica
sve objasniti i zamoliti ga da odredi pogodnu osobu, naravno poto obavi
potrebne obrede, kako bi se potpuno obezbedio izbor koji bi odgovarao boginji.
Tako je Urgulanija dobila svoj poloaj, a Livija, naravno, nije ni saoptila
Lepidu i Avgustu kakva su punomoja data novoj majci ispovednici. Ona im je
samo uzgred napomenula da ona treba savetima da pomogne Vestinoj
prvosvetenici u stvarima koje se tiu vrline, jer je Vestina prvosvetenica,
jadnica, neiskusna u svetovnim stvarima.
Obiaj je zahtevao da se rtva boginji Fauni prinosi u domu nekog konzula,
ali je u poslednje vreme bila uvek prinoena u Avgustovom dvoru, jer je Avgust
po inu bio iznad konzula. To je bilo pogodno za Urgulaniju, jer je ona primala
ene u svojoj sobi, naroito tako preudeenoj da je ulivala strah i navodila ih da
kau istinu. Ona ih je, uostalom, obavezivala i najstranijim zakletvama da
iznesu samo istu istinu, a kada bi ene priznale svoju pogreku, privremeno bi
ih otpustila da bi mogla da razmisli o prikladnom nainu okajavanja. Livija je
bila sakrivena u prostoriji iza jednog zastora, pa bi obino ona i predloila
kaznu. Njih dve su se izvrsno zabavljale igrom, a Livija je tako dobijala i mnoga
korisna obavetenja koja su joj mogla pomoi u ostvarivanju njenih politikih
nauma.
Urgulanija je smatrala da je poloaj majke ispovednice oslobaa obaveza
prema zakonima. Kasnije u ve ispriati kako je ona odbila da se odazove da
predstane Sudu za dunike, pred koji je bila pozvana na tubu jednog senatora
kome je dugovala poveliku sumu novca, i kako je Livija isplatila dug da bi
nekako zatakala tu stvar. Jednom drugom prilikom ona je dobila sudski poziv
da svedoi u nekoj senatskoj istrazi. Poto nije htela da se izloi unakrsnom
ispitivanju, ona se izgovorima oslobodila obaveze da lino predstane, te joj je
bio odaslan inovnik da od nje uzme pismenu izjavu. Ona je bila strana starica,
sa iljatom bradom i kosom koju je crnila garom iz svetiljke (dok se na korenu
vlasi jasno videla belina), a doivela je duboku starost. Njen sin, Silvan, bio je
nedavno konzul i bio je jedan od onih iju je pomo zatraio Emilije kada je
kovao svoju zaveru. Silvan je smesta otiao Urgulaniji i odao joj Emilijeve
namere. Ona je novost prenela Liviji, a Livija je beala da e ih nagraditi za to
dragoceno obavetenje time to e udati Silvanovu ker Urgulanilu za mene i
tako ih oroditi sa imperatorovom porodicom. Urgulanija je bila Livijina
poverenica, te je bila sasvim sigurna da e naredni imperator biti moj stric
Tiberije, a ne Postum, iako je on bio Avgustov najblii naslednik; tako je ovaj
brak bio jo vea poast nego to bi to na prvi pogled moda izgledalo.
Ja nikad nisam bio video tu Urgulanilu. Uostalom, niko je nije ni video.
Znali smo samo da je ivela s nekom tetkom u Herkulaneumu, jednom gradu na
padinama Vezuva, u kome je Urgulanija imala neto imanja, ali Urgulanila nije
nikad dolazila u Rim, ak ni u posetu, te smo zakljuili da je bila nenog
zdravlja. Meutim, kad mi je Livija uputila jedno od onih njenih kratkih svirepih
pisama, u kome je stojalo da je upravo odlueno na jednom porodinom

savetovanju da ja treba da se oenim erkom Silvana Plaucija, poto mi taj izbor

(kad se uzmu u obzir moji telesni nedostaci) vie odgovara nego dva ranije
nameravana braka, posumnjao sam da neto nije u redu sa tom Urgulanilom i da
je u pitanju neto mnogo ozbiljnije od obinog slabog telesnog sastava. Moda
je roena bez nepaca, ili preko celog obraza ima neku crvenu bradavicu? U
svakom sluaju mora biti neto to tu devojku potpuno onemoguava u drutvu.
Moda je bogalj kao i ja, to mi najzad ne bi ni smetalo! Moda je u stvari vrlo
ljupko devoje, ali je ne shvatajul! Moda imamo i mnogo tota zajednikog?
Svakako, to nee biti isto tako prijatno kao oeniti se Kamilom, ali e u
najmanju ruku moda biti bolje nego uzeti Emiliju!
Odreen je i dan kada je trebalo da se obave nae zaruke. Pitao sam
Germanika o Urgulanili, ali je on isto tako malo znao kao i ja, a izgledalo je da
se pomalo i stideo to je odobrio taj brak pre nego to se unapred podrobno
obavestio o nevesti. On je bio jako srean s Agripinom i eleo je da i ja budem
srean. Doao je, dakle, i taj dan, jedan srean dan, a ja sam opet stajao s
vencem na glavi i u istoj haljini, te sam opet pred porodinim rtvenikom ekao
na dolazak svoje neveste.
Trea srea! rekao je Germanik. Siguran sam da je ona u stvari
lepotica, i mila, i razumna, i ba onakva kakva e se tebi svideti.
Da li mi se svidela? Zaista, ljudi su se mnogo puta svirepo i gadno naalili
na moj raun, ali mislim da je ovo bila najsvirepija i najgora ala! Urgulanila je
bila ukratko, avaj, ona je opravdala svoje ime, koje je bilo latinski prevod
imena Herkulanila. To je bio pravi enski Herkul! Iako joj je bilo tek petnaest
godina, bila je visoka preko est stopa i tri palca, a jo je rasla; bila je iroko i
snano graena, s najveim nogama i rukama koje sam video u ivotu u nekog
ljudskog stvora, izuzimajui naravno samo onog divovskog paranskog taoca
koji je uestvovao u jednom trijumfalnom ophodu mnogo godina kasnije. Crte
njenoga lica bile su pravilne, ali nezgrapne, i skoro uvek je bila namrtena. Ila
je pognuta. Govorila je isto onako sporo kao i moj stric Tiberije (na koga je,
uostalom, silno i liila, pa se ak prialo da je ona u stvari njegova ki). Nije bila
obrazovana, nije imala duha niti ikakvog dara, ma kakvu osobinu koja bi je
inila privlanom. to je najudnije, prva misao koja mi je pala na um kada sam
je ugledao bila je da bi ova ena mogla da izvri nasilno ubistvo, i da od samog
poetka moram briljivo prikrivati svoju odvratnost prema njoj, starajui se da
joj ne pruim nikakav opravdan razlog da se na mene naljuti. Ako bi me ona
jednom omrznula, ivot bi mi bio u opasnosti. Iako je sveanost obreda bila
naruena prikrivenim osmesima, poluglasnim alama i priguenim kikotom, ja
sam kao dosta dobar glumac uinio sve da Urgulanila nije imala razloga da
mene okrivi za te nepristojnosti. Poto je obred bio zavren, nas dvoje smo
pozvani pred Liviju i Urgulaniju. Kada su se vrata zatvorila za nama i mi stali
pred njih dve ja uzbuen i uznemiren, a Urgulanila glomazna i bezizrazna,
steui i otvarajui svoje velike pesnice nestalo je ozbiljnosti tih dveju zlih
staramajki, i one obe prsnue u neuzdran smeh. Nikad ih ranije nisam uo da se
tako smeju, te sam se uplaio. To nije bio pristojan, zdrav smeh, ve pakleno

grcanje i kretanje, nalik na smeh dveju matorih javnih enturaa koje

posmatraju muenje ili razapinjanje na krst.
O, kakvih li lepotana! prostenja na kraju Livija briui oi od suza, pa
nastavi: ta bih sve dala da vas vidim zajedno u postelji vae prve brane noi!
To bi bio najsmeniji prizor od Deukalionovog potopa.
A ta se to tako smeno desilo u tom slavnom dogaaju, draga moja?
pitala je Urgulanija.
ta, pa zar ne zna? Bog je potopom unitio itav svet, osim Deukaliona,
njegove porodice i nekoliko ivotinja koje su se sklonile na vrh planine. Zar nisi
itala Aristofanov Potop? Od svih njegovih komada najvie volim taj Potop.
Radnja se dogaa na bregu Parnasu. Na okupu su razne ivotinje, ali naalost
samo po jedna od svake vrste, a svaka misli da je ona jedini preiveli primerak
svoga roda. Da bi, dakle, opet nekako nastanile svet, morale bi da se meusobno
ukrtaju bez obzira na moralna ustruavanja i oigledne tekoe. Deukalion je
zato spario kamilu sa slonicom!
Kamila i slonica! To je zbilja poreenje! kikotala se Urgulanija.
Pogledaj samo dugi vrat, mravo telo i dugo glupo lice Tiberija Klaudija! A tek
velike noge i velike klempave ui, i male prasee oi moje Urgulanile! Ha, ha,
ha, ha!... A kakav je bio porod te kamile i slonice? Moda irafa? Ha, ha, ha, ha!
Komad ne ide tako daleko! Pojavljuje se Irida, vesnica bogova, i dri
uobiajeni glasnikov govor, javljajui im jo zajedno utoite ivotinja na
planini Atlasu i u pravi as prekidajui one mune svadbe.
Da li je kamila bila tada razoarana?
O, bezmerno.
A slonica?
Slonica se samo namrtila.
Jesu li se poljubili na rastanku?
Aristofan nam to ne veli, odgovori Livija. Ali sigurna sam da su se
poljubili. Hajde, ivotinje! Poljubite se i vi! naredi nam ona.
Osmehnuo sam se blesasto, a Urgulanila se namrtila.
Poljubite se, kad vam kaem! ponovi Livija glasom koji je pokazivao
da moramo posluati.
Tako se mi poljubismo, a starice opet dobie histerian napad. Kada smo
izili iz njihove sobe, apnuo sam Urgulanili:
ao mi je, ali ovo nije dolo mojom krivicom.
Ona nije nita odgovorila, ve se samo jo jae namrtila.
Trebalo je da proe jo godinu dana pre nego to bismo se stvarno venali,
jer je porodica odluila da ja treba da postanem punoletan tek sa petnaest i po
godina, a mnogo tota je moglo da se dogodi za to vreme. O, kad bi se samo jo
jednom pojavila Irida, vesnica bogova!

Ali ona se nije javila. Sem toga, i Postum je imao svojih briga: on je ve
bio punoletan, a kroz nekoliko meseci trebalo je da i Domicija bude dovoljno
zrela za brak. Jadni moj Postum, on je jo uvek bio zaljubljen u Livilu, iako se
ona ve bee udala. Ali pre nego to produim sa izlaganjem Postumove povesti,
moram da opiem svoj susret sa Poslednjim Rimljaninom.

Glava IX

On se zvao Polion, a ja u pokuati da se ovde setim tanih okolnosti naeg

susreta, do koga je dolo upravo nedelju dana posle moje veridbe s Urgulanilom.
Ja sam ba neto itao u Apolonovoj knjinici kad odnekud naioe Livije i
jedan mali ovek ivahnih pokreta, zaogrnut senatorskim platom. Livije mu je
upravo govorio:
Izgleda, dakle, da emo morati da dignemo ruke od traenja, sem
moda... O, pa evo Sulpicija! Ako iko to zna, on e znati. Dobro jutro,
Sulpicije! Zamolio bih te da uini jednu uslugu Aziniju Polionu i meni.
Hoemo da naemo jednu knjigu, komentar Polibijevih Vojnih vetina, koji je
napisao neki Pelemokle, rodom Grk. Seam se kao kroz san da sam jednom
ovde naiao na nju, ali ona nije uneta u spisak knjiga, a knjiniari o njoj ne
znaju nita.
Sulpicije je neko vreme grickao bradu, a zatim je odgovorio:
Pogreno ste zapamtili njegovo ime. On se zvao Polemokrat, ali i pored
svog grkog imena nije bio Grk, ve Jevrejin. Seam se da sam tu knjigu video
pre petnaest godina na najvioj polici, etvrtoj od prozora, sasvim pozadi, a na
koricama samo pie: Rasprava o vojnoj vetini. Nego, pustite vi samo mene,
nai u je ve. Ne verujem da ju je iko dirao odonda.
Livije je uto spazio mene.
Ej, prijatelju, kako si? Da li poznaje uvenog Azinija Poliona?
Pozdravio sam ih, a Polion je rekao:
ta to ita, deae? Mogao bih se kladiti da su neke gluposti, jer si tako
stidljivo uklonio knjigu. Mladii danas itaju samo gluposti. Okrenuo se zatim
Liviju pa je nastavio: Kladim se u deset zlatnika da je to neka bedna ,,Ljubavna
vetina ili neka arkadiska pastoralna besmislica, ili ve tako neto.
Primam opkladu, odgovori mu Livije. Mladi Klaudije uopte nije takav
mladi. Dakle, reci, Klaudije, ko je dobio opkladu?
Obratio sam se, mucajui, Polionu:
Radujem se, gospodine, to ste vi izgubili.
Polion se tada okomi na mene:
ta to ree? Raduje se to sam ja izgubio? Zar se tako govori sa starim
ovekom kao to sam ja, a koji je pored toga i senator?
Odgovorio sam mu:
Rekao sam to, gospodine, sa svim dunim potovanjem. Radujem se to
ste vi izgubili. Ne bih uostalom voleo da ujem da ovu knjigu nazivaju
glupostima. To je zaboga vaa sopstvena istorija Graanskih Ratova, a ako smeo
da je pohvalim, to je zaista izvrsna knjiga!

Polionovo lice sa na to razvedrilo. Zablistao je od sree, izvadio je kesu i

navaljivao na Livija da primi zlatnike. Izgleda da su Livije i on veito ratovali,
onako kako meusobno ratuju dobri prijatelji ako me dobro razumete te je
Livije zato s podrugljivom ozbiljnou odbio da primi novac.
Dragi moj Polione, kako bih samo mogao da primim taj novac? Ti si bio
potpuno u pravu: ovi mladii itaju danas samo najvee gluposti. Molim te,
nemojmo da troimo rei: priznajem da sam izgubio opkladu! Evo ti mojih deset
zlatnika, koje ti dajem od sveg srca.
Polion se tada pozva na mene:
Recite, gospodine ne znam ko ste vi, ali mi izgleda da ste pametan
deak da li ste itali delo naeg prijatelja Livija? Pitam vas, zar nema u tom
delu vie gluposti nego u mome?
The, u svakom sluaju, ono je lake za itanje, rekoh ja.
Lake, zar? A kako to?
On predstavlja graane starog Rima tako da se oni ponaaju i govore kao
da danas ive.
Polion je bio oduevljen:
Pogodio te je u ivac, Livije! Ti pripisuje Rimljanima od pre sedam
vekova neke nemoguno savremene pobude, navike i izraze. Priznajem, to je
prijatno itaocu, ali to nije istorija!
Pre nego to iznesem dalji tok naeg razgovora, moram da kaem nekoliko
rei o starom Polionu, koji je moda bio najobdareniji ovek svoga vremena, ne
izuzimajui ni Avgusta. Njemu je tada bilo skoro osamdeset godina, ali je bio u
potpunoj duhovnoj snazi, a izgledalo je da je i zdraviji od mnogih
ezdesetogodinjaka. On je bio preao Rubikon sa Julijem Cezarom i borio se s
njim protiv Pompeja; sluio je i pod Antonijem, pre njegove zavade s
Avgustom; bio je konzul i namesnik panije i Lombardije; odobren mu je bio
trijumfalan ulazak u Rim zbog jedne pobede na Balkanu; bio je Ciceronov lini
prijatelj sve dok mu ovaj nije ogadio, i zatitnik pesnika Vergilija i Horacija.
Pored svega toga, on je bio istaknut govornik i pisac tragedija. Meutim, on je
kao istoriar bio bolji nego kao tragiar i govornik, jer se njegova ljubav prema
istoj istini ljubav koja je ve prelazila u cepidlaenje nije mogla pomiriti sa
ustaljenim zahtevima ova druga dva knjievna roda. Od plena koji je zadobio u
toku vojne na Balkanu osnovao je javnu knjinicu, prvu javnu knjinicu u Rimu.
Sada su postojale u Rimu jo dve: Apolonova knjinica, u kojoj smo se trenutno
i mi nalazili, i knjinica koja je dobila ime po mojoj staramajci Oktaviji; ali
Polionova knjinica je najvie odgovarala zahtevima italaca.
Sulpicije je ve bio naao onu knjigu, ali su Livije i Polion nastavili svoju
raspru, poto su mu zahvalili na trudu. Zatim Livije ree:
Nevolja je s Polionom u tome to on, kad pie istoriju, smatra da treba da
ugui u sebi sva tananija, pesnika oseanja i to smatra da njegove linosti treba
stalno da se ponaaju glupo, a ukoliko im i dozvoli da same neto kau, on im
uskrauje i najmanje govornike sposobnosti.

 Da, pesnitvo je pesnitvo, govornitvo je govornitvo, istorija istorija, i

ne moe ih meati, odgovori Polion.
Ne mogu? I te kako mogu odgovori Livije, Hoe li time da kae da ne
smem da napiem jednu istoriju sa epskim predmetom samo zato to bi on
spadao u pesnitvo, ili da moji zapovednici u predveerje bitaka ne smeju da
dre dobre besede zato to to spada u oblast govornitva?
Ja zaista tako i mislim ree Polion. Istorija je istinit izvetaj o onome
to se dogodilo, kako su ljudi iveli i umirali, ta su uinili i ta su rekli; epska
tema bi samo poremetila tano izlaganje. to se tie govora tvojih zapovednika,
oni zasluuju svaku podvalu ako ih cenimo sa take gledita besednitva, ali su
skroz-naskroz neistiniti: ne samo to ne postoji ni najmanji dokaz da je neki
takav govor odran ve su oni i potpuno neumesni. Ja sam uo vie govora uoi
pojedinih bitaka, nego veina drugih ljudi. Premda su vojskovoe koji su drali
te besede bili izuzetno reiti na govornici, naroito Cezar i Antonije, oni su
istovremeno bili i suvie dobri vojnici da bi i pokuali da deluju na vojnike
sveanim govorancijama. Oni su prosto razgovarali sa njima, a nisu im drali
nikakve besede. Kakav je govor odrao Cezar pred bitku kod Farsala? Da li nas
je zamolio da se setimo naih ena i dece, svetih rimskih hramova i slave koju
smo zadobili ranijim vojevanjem? Tako mi boga, nije! Popeo se na panj nekog
poseenog bora, sa jednom od onih ogromnih rotkvi u jednoj ruci i komadom
tvrdog vojnikog hleba u drugoj, pa se alio izmeu dva zalogaja. Nije priao
otmene ale, ve one prave, i sve to s najozbiljnijim izrazom lica: na primer,
kako u poreenju s njegovom raskalanou Pompej ivi kao pavi svetac. Stvari
koje je izvodio s onom rotkvom naterale bi i vola na sneh. Seam se jedne
masne anegdote o tome kako je Pompej dobio nadimak Veliki o, ta rotkva!
i jedne jo gore o tome kako je on, Cezar, oelavio u jednom aleksandrijskom
bazaru. Ispriao bih vam obe, samo da nema ovog deka ovde pored nas i da
nisam siguran da ih ti ne bi ni razumeo, poto ti, Livije, nisi vaspitan u nekom
Cezarovom logoru. Nijednom rei nije spomenuo predstojeu bitku, osim
sasvim na kraju: Jadni stari Pompej! Hoe da se suprodstavi Juliju Cezaru i
njegovim ljudima! Ali, slabi su mu izgledi!
Nita od svega toga ti nisi uneo u svoju istoriju, prekinuo ga je Livije.
Nisam uneo u izdanje namenjeno javnosti, odgovorio je Polion, jer nisam
budala. Ali ako hoe da pozajmi od mene njen tajni Dodatak, koji sam upravo
zavrio, nai e sve ove podatke u njemu. Ali, ti se verovatno nee nikad ni
toliko potruditi! Ispriau ti zato i ostatak: Cezar je, kao to zna, bio izvanredan
glumac, pa je vojnicima odgulumio Pompejev predsmrtni govor, pre nego to e
se baciti na svoj ma (opet rotkva ovog puta s odgrienim vrhom). On je, u
Pompejevo ime, hulio na besmrtne bogove to uvek doputaju da porok likuje
nad vrlinom. O, kako su se vojnici tome smejali! A onda je riknuo: I zar to nije
istina, ak iako to Pompej tvrdi? Poreknite, ako moete, vi, proklete psine! I
zavitlao je ostatak rotkve na njih. A da zna samo kakav se smeh tada zaorio!
Nikad nije bilo takvih vojnika kakvi su bili Cezarovi. Sea li se pesme koju su
pevali za vreme njegovog trijumfa povodom pobede u Francuskoj?

Domu vodimo elavog podvodaa bludnica,

Rimljani, zakljuavajte svoje ene!
Dragi moj prijatelju, Polione, ree na to Livije, mi se nismo prepirali o
Cezarovom moralu, nego o tome kako treba pisati istoriju.
Da, u pravu si, odobri Polion. Na bistri i mladi prijatelj skrio je pokudu
tvoga naina pisanja ispod obrazine one pohvale lakoe sa kojom se itaju tvoja
dela. Deae, ima li da iznese jo neke optube protiv plemenitog Livija?
Molim vas, gospodine, nemojte me terati da crvenim, rekao sam ja. Ja se
silno divim Livijevom delu.
Istinu na sredu, deae: da li si ga ikad uhvatio u nekoj istorijskoj
neistini? Izgleda da si ti momak koji je dosta proitao.
Ne bih se usudio... zamucah ja.
Deder, reci! Mora biti da ima neto na umu.
Nateran, ja sam onda rekao:
Priznajem da zaista ima jedna stvar koja mi ne da mira. To je povest o
Larsu Porseni. Po Liviju, njemu nije polo za rukom da pokori Rim jer ga je
prvo omelo junako dranje Horacija na mostu, a zatim ga je zastraila
bezmerna hrabrost Mucija Scevole. Livije veli da je Scevola, poto je uhvaen
posle neuspelog pokuaja da ubije Porsenu, stavio ruku u plamen na rtveniku i
zakleo se da se osim njega jo tristotine Rimljana sveano obavezalo da e
umoriti Porsenu. I tako je Lars Porsena zakljuio mir. Meutim, ja sam video
grobnicu Larsa Porsene, podignutu u obliku lavirinta kod Kluzija; tamo se nalazi
jedan friz koji prikazuje Rimljane s jarmom na vratu kako naputaju gradske
vratnice. Tu je naslikan i jedan etrurski svetenik kako velikim makazama see
brade rimskim gradskim ocima. A ak i Dionizije iz Halikamasa, koji nam je bio
jako naklonjen, saoptava da je Senat izglasao Porseni presto od slonovae,
ezlo, zlatnu krunu i trijumfalnu odoru, to se sve moe protumaiti samo tako
da su mu Rimljani ukazali vladarske poasti. Znai, Lars Porsena je moda ipak
zauzeo Rim, uprkos Horaciju i Scevoli! A Arans, svetenik iz Kapue, za koga se
veruje da je poslednji ivi ovek koji moe da ita etrurske natpise, rekao mi je
prolog leta da je, prema etrurskim zapisima, Tarkvinija Oholog izgnao iz Rima
Porsena a ne Brut, i da su Brut i Kolatin, prva dva konzula u Rimu, u stvari bili
samo Porsenini namesnici u gradu, nadleni za skupljanje poreza u njegovo ime!
udim ti se, Klaudije, ree Livije, ozbiljno ljut. Zar ne gaji nikakvo
potovanje prema rimskim predanjima, kad moe da veruje u lai koje iznose
nai vekovni neprijatelji da bi umanjili nau veliinu?
Ja sam jedino pitao ta se stvarno dogodilo, branio sam se skromno.
Hajde, Livije, pritekao mi je u pomo i Polion. Odgovori mladom
nauniku ta se stvarno dogodilo.
Drugi put, ree Livije. Ostanimo sada pri naem stvarnom predmetu,
naime pri prepirci o tome kako treba pisati istoriju. Klaudije, prijatelju, ti gaji

izvesne namere u tom pravcu. Kome bi od nas dvojice estitih starina ti

podraavao?
Vi svojom surevnjivou dovodite deka u veoma teak poloaj! upleo
se u razgovor Sulpicije. ta oekujete da e vam rei?
Istina nee uvrediti nijednog od nas dvojice, odgovorio je Polion.
Gledao sam as jednog, as drugog. Na kraju sam rekao:
Mislim da bih izabrao Poliona. Poto sam siguran da se uopte ne mogu
ni nadati da dostignem Livijev nadahnut knjievni nain izlaganja, uiniu sve
to mogu da bih bar podraavao Polionovoj tanosti i marljivosti.
Livije je tada neto progunao i ve hteo da se okrene i ode, ali ga je
zadrao Polion. Trudei se da to bolje moe da skrije svoju zluradost, on mu se
ovako obratio:
Ama, Livije, zaboga, zar nee da mi prepusti nijednog malog uenika,
kad ti ve ima oboavaoce rasute po celom svem? Deae, da li si ikad uo za
onoga starca iz Kadiza? Ovo to u ti ispriati zaista nije nikakva gadost. U
stvari, to je pre tuna pria. Taj starac je doao peke u Rim, a ta je eleo da
vidi? Nije eleo da vidi ni hramove, ni pozorita, ni kipove, ni velike skupove, ni
trgovine, ni zgradu Senata. Doao je da vidi samo jednog oveka. A koga?
oveka iji je lik otisnut na novcu? Ne, nikako. Veeg od njega! On je doao da
vidi nikoga drugog ve naeg prijatelja Livija, ija je dela, izgleda, znao
napamet. Video ga je, pozdravio ga, i vratio se pravo u Kadiz; im je stigao u
Kadiz, umro je nije mogao da proivi razoaranje i tako dugo putovanje!
U svakom sluaju, odgovori mu Livije, ja bar imam prave itaoce. A,
zna li ti moda, deae, kako je Polion stekao slavu? On je bogat i ima vrlo
veliku, lepu kuu i usto izuzetno dobrog kuvara. On poziva na ruak mnoge
ljude koji se bave knjievnou, pogosti ih sjajnim obedom i onda, kao sluajno,
potegne poslednju svesku svoje istorije. Zatim im se skromno obrati: Gospodo,
imam ovde neke reenice kojima nikako nisam zadovoljan. Obrtao sam ih i
okretao na sve mogue naine, ali im jo uvek nedostaje onaj potez pera koji
delo ini savrenim, pa se nadam da ete mi vi u tome pomoi. S vaim
doputenjem... I onda pone da ita. Niko ga ne slua ba mnogo paljivo, jer
svima je pun stomak. Svi misle: Kuvar je pravi udotvorac! Njegova riba trilja
sa onim toliko ukusnim prelivom, pa oni masni nadeveni drozdovi, pa divlji
vepar sa gomoljikama kada sam uopte tako dobro jeo? Zaista, ini mi se da
nisam tako dobro jeo jo od vremena kad je Polion proli put itao svoja dela.
Ali evo opet roba koji toi vino! Kakvog li kiparskog vina! Polion je u pravu:
bolje je nego ma koje grko vino koje se danas moe kupiti. U meuvremenu,
Polion ita reenicu za reenicom a prijatno je sluati njegov glas, isto onako
prijatno kao sluati leti svetenike za vreme veernje rtve. On samo s vremena
na vreme zastane i skromno upita ta mislite, da li je ovo dobro? A svi gosti
mislei opet na drozdove ili moda na one divne kolaie od najfinijega brana,
koji se inae mese samo za svetkovine odgovaraju: Divno! Divno, Polione!
Ponekad Polion zastane i zapita: ta mislite, koju re treba ovde upotrebiti? Da

li treba da kaem da su poslanici, kad su se vratili, naveli ili podstakli ovo pleme
na pobunu? Ili je bolje da kaem da je izvetaj koji su oni podneli o stanju stvari
uticao na pleme da se odlui na pobunu? U stvari, ini mi se da su oni podneli
nepristrasan izvetaj o onome to su videli. Onda se sa leaja oko stola zauje
mrmljanje: Uticao, Polione. Upotrebi izraz uticao! Hvala vam, prijatelji,
rekne on, vi ste veoma ljubazni. Robe, donesi mi noi i pero! S vaom
dozvolom, odmah u popraviti reenicu. Tek posle toga itanja Polion objavi
svoju knjigu i poalje svakome od svojih gostiju po jedan besplatan primerak.
Oni, opet, askajui po javnim kupatilima, vele svojim prijateljima: Ovo je
divna knjiga! Da li ste je proitali? Polion je najvei istoriar naeg vremena; a i
ne libi se da u pojedinim pitanjima o nainu izlaganja zatrai savet od ljudi koji
imaju ukusa. Eto, na primer, ja sam mu savetovao da upotrebi ovaj izraz uticao.
U pravu si, ree Polion Liviju. Imam suvie dobrog kuvara. Idui put u
pozajmiti od tebe tvoga, zajedno sa nekoliko desetina boca tvog nazovi
falernskog vina, a onda e me, svakako, iskreno ocenjivati.
Sulpicije je usrdno pokuavao da ih malo obuzda:
Gospodo, gospodo, ovo ve prelazi u linu svau!
Ali je Livije ve odlazio. Polion mu se, meutim, iscerio iza lea, pa onda
glasno rekao, tako da ga Livije uje:
Ba je dobar ovek Livije, ali mu jedno ne valja: pati od takozvanoga
paduanstva!
im je uo ove rei, Livije je stao i okrenuo se:
ta ti je to sad Padua skrivila? Neu da ujem nijednu re protiv toga
grada!
Polion je na to poeo da mi objanjava:
Zna, on je roen u Padui. To je negde u severnim provincijama. Tamo
postoji jedan uveni izvor vrele vode, koji ima izuzetne odlike: zbog njega se
uvek moe prepoznati svaki Paduanac. Kupajui se u vodi toga izvora i pijui je
a uo sam da oni ine i jedno i drugo istovremeno Paduanci poinju da
veruju u tagod hoe, i to tako snano da mogu i druge da navedu da u isto to
poveruju. Zbog toga se ovaj grad toliko i proslavio svojom trgovinom.
Prekrivai i prostirke koje oni proizvode nisu nita bolji od ma kojih drugih
prekrivaa i prostirki, ak su u stvari i gori, jer paduanske ovce imaju utu i
grubu vunu, ali Paduanci veruju da im je vuna meka i bela kao guije paperje. I
oni su u to ubedili i ostali svet.
Tada sam i ja pokuao da dolijem ulja na vatru:
ute ovce! To je velika retkost Kako su dobile tu boju, gospodine?
Evo kako: pijui vodu sa onog izvora. U njoj ima sumpora. Svi Paduanci
su uti i uni, a pudljivi. Pogledaj samo Livija!
Livije nam je polako opet priao.
ala je ala, Polione, i ja mogu da je primim bez ljutnje. Ali ovde je bila
re o jednoj ozbiljnoj stvari, naime o tome kako treba pisati istoriju. Mogue je

da sam ja inio i greke. Koji istoriar nije nikada pogreio? U svakom sluaju,
nisam svesno izvrtao istinu: za to me ni ti valjda nee optuiti. Priznajem da
sam rado ukljuivao u svoju povest svako predanje, sauvano nam u starim
letopisima, ako bi se samo ticalo moga predmeta, to jest stare veliine Rima.
Iako ta predanja moda nisu tana u svakoj svojoj pojedinosti, ona u duhu ipak
odgovaraju istini. Kada bih naiao na dva oblika istog predanja, odabirao sam
onaj koji vie odgovara mojoj nameri; a istina je da nisam eprkao po etrurskim
grobljima traei neko tree svedoanstvo koje bi bilo upravo suprotno obema
ranijim, a i kakve bih koristi imao od toga?
To bi korisno posluilo istini, rekao je blago Polion. A zar to ve nije
neto?
A ako bismo sluei istini morali da priznamo da su nai cenjeni preci
bili kukavice, lazovi i izdajnici ta onda?
Prepustiu ovome deku da on odgovori na to pitanje. On je tek
zakoraio u ivot. Hajde, deae, odgovori mu ti!
Livije poinje svoju istoriju jadikovkom nad savremenom pokvarenou i
obeanjem da e pokazati kako su postepeno opadale stare vrline naporedo sa
osvajanjima koja su obogatila Rim poeo sam nasumce ja. On kae da e s
najveim zadovoljstvom pisati prva poglavlja, poto e za to vreme moi da
zatvori oi pred pokvarenou novijih vremena. Meutim, zar on, zatvarajui oi
pred pokvarenou novijih vremena, nije ponekad takoe zatvorio oi i pred
pokvarenou starine?
Pa? pitao je Livije gledajui me kao maka pred skok.
Pa pokuavao sam ja da se nekako ispetljam, moda u stvari i nema
tako velike razlike izmeu njihove i nae pokvarenosti! Moda je to samo stvar
stupnja i mogunosti.
Hej, deae, zar te Paduanac nije ubedio da su njegova sumporovita runa
bela kao sneg? primeti Polion.
Naao sam se u nebranom grou. Ponovio sam:
Vie sam uivao itajui Livija nego ma koga drugoga pisca.
O, svakako, smejuljio se Polion, isto je to rekao i starac iz Kadiza. Ali si
se i ti kanda malo razoarao kao i taj starac? Lars Porsena, Scevola i Brut, kao i
svi ostali ve su ti doli do gue, zar ne?
To nije razoaranje, gospodine, rekoh ja. Vidim iako ranije nisam
razmiljao o tome da postoje dva naina na koji istoriari mogu da piu: jedni
ele da privole ljude da usvoje vrline, a drugi da ih prinude da vide istinu. Livije
ide putem vrline, a vi putem istine. Moda se ta dva puta ba i ne razilaze
sasvim!
Zaboga, deae, pa ti si pravi govornik! uzviknuo je oduevljeno
Polion.

Sulpicije je dotle stajao na jednoj nozi, pridravajui drugu rukom, kao i

uvek kada bi bio uzbuen ili nestrpljiv, a drugom rukom uvrtao je bradu. On je
ovako sveo raun:
Da, Livije e uvek imati italaca. Ljudi vole da ih krasnoreivi pisci
navode na usvajanje prastarih vrlina, a naroito ako im ovi u istom dahu kau
da je nemogue ostvariti takve vrline u uslovlma savremene obrazovanosti. Ali
oni koji iznose golu istinu dakle grobari koji izlau pogledima leinu
istorije, da navedemo epigram koji je nesreni Katul posvetio plemenitom
Polionu, to jest ljudi koji belee samo ono to se stvarno dogodilo takvi ljudi
imae itaoce i sluaoce samo ako istovremeno imaju i dobrog kuvara i pun
podrum kiparskog vina.
Ovo je potpuno razbesnelo Livija. On je na to rekao:
Polione, ovo je besmislena raspra. Mladoga Klaudija su njegova porodica
i prijatelji oduvek smatrali priglupim a ja se s tom optom ocenom nisam slagao
sve do danas. Od svega srca ti preputam takvog uenika. A Sulpicije neka i
dalje usavrava svoju glupost: on je ionako najbolji uitelj gluposti u celom
Rimu. Kada je to rekao, Livije je izbacio na nas i svoju paransku strelu,
rekavi: Et apud Apollinem istum Pollionis Pollinctorem diutissime polleat,
to prevedeno na grki iako pri tom dosetka gubi od svoje duhovitosti znai:
I neka dugo napreduje i cveta u hramu toga Polionovog grobara-Apolona! A
onda ode frkui.
Polion je veselo doviknuo za njim:
Quod certe pollicitur Pollio. Pollucibiliter Pollebit puer. (Polion ti stoji
dobar za to; deko e silno napredovati.)
Kada smo nas dvojica ostali nasamo, poto je Sulpicije otiao da potrai
neku knjigu, Polion je poeo da me ispituje:
Ko si ti, deae? Zove se Klaudije, zar ne? Ti si oigledno iz dobre
porodice, ali te ne poznajem.
Ja sam Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik.
Zaboga! Ali Livije je ipak u pravu. Za tebe veruju da si malouman.
Da. Moja porodica me se stidi, jer mucam, a osim toga sam hrom i
obino bolestan, tako da se veoma malo kreem u drutvu.
Ali malouman? Pa ti si jedan od najbistrijih mladia koje sam sreo za
poslednjih nekoliko godina!
Vi ste samo veoma ljubazni, gospodine.
Nikako! Tako mi bogova, gadan si udarac naneo Liviju onom primedbom
o Larsu Porseni. Livije nema savesti i to je sve. Uvek mu zato i postavljam
klopke. Pitao sam ga jednom da li i on uvek ima iste tekoe kao i ja kada u
Dravnoj arhivi trai tucane ploe koje su mu potrebne, a koje se, neureene,
sve nalaze na jednoj gomili. On mi je odgovorio: ,,O, nemam nikakvih tekoa.
A posle se ispostavilo da ni jedan jedini put nije tamo ni zalutao da proveri neku
injenicu! Kai mi, zato si itao moju istoriju?

 itao sam va opis opsade Peruzije. U toj opsadi je uestvovao moj ded,
a on je, znate, bio prvi Livijin mu. Zanima me to razdoblje, a ja pored toga
skupljam i podatke o ivotu mog oca. Moj vaspita Atenodor mi je preporuio
vau knjigu: rekao mi je da je poteno napisana. Moj raniji vaspita, Mark
Porcije Katon, rekao mi je jednom da je to obina gomila lai, pa sam utoliko
pre prihvatio Atenodorovo miljenje.
Da, Katonu se svakako ne moe svideti ova knjiga. Katoni su se borili na
pogrenoj strani. Ja sam pomagao da njegovog deda oteraju sa Sicilije. Ali ini
mi se da si ti prvi mlad istoriar koga sam ikada sreo. Istorija je razonoda starih
ljudi. Kada e ti pobeivati u bitkama kao tvoj otac i ded?
Moda u starosti!
Polion se nasmejao:
Ne vidim razloga zato istoriar, koji je celoga ivota prouavao vojnu
vetinu, ne bi postao i nepobediv zapovednik, ako bi samo imao dobru vojsku i
hrabrosti.
I dobre nie asnike oko sobe, dodao sam setivi se Kleona.
I dobre nie asnike, dakako, a sve to iako se nikad u ivotu nije sam
posluio maem ili titom.
Bio sam dovoljno smeo da upitam Poliona zato ga esto zovu Poslednjim
Rimljaninom. Izgledalo je da mu je pitanje laskalo, te mi je i odgovorio:
Avgust mi je dao to ime. Bilo je to onda kada me je pozvao da mu se
pridruim u vojevanju protivu tvoga deda Antonija. Upitao sam ga za kakvog
me to oveka smatra: Antonije je bio jedan od mojih najboljih prijatelja.
Azinije Polione, rekao je tada Avgust, verujem da si ti poslednji Rimljanin. Taj
naziv ne odgovara onome ubici, Kasiju. ,,A ako sam ja poslednji Rimljanin,
odgovorio sam, ko je kriv za to? A ko e biti kriv za to to se kada bude
unitio Antonija niko osim mene nikad nee usuditi da u tvome prisustvu ide
uzdignute glave ili da govori kada nije upitan? Neu biti kriv ja, Azinije,
rekao je on, pravdajui se, jer je Antonije objavio rat, a ne ja. A im pobedim
Antonija, ja u bez sumnje opet uspostaviti republikanski oblik vladavine.
Ako gospoa Livija ne uloi svoj veto! zakljuio sam ja taj na razgovor.
Starac me je onda uzeo za ramena:
Rei u ti uzgred neto, Klaudije. Ja sam veoma star ovek, te iako
izgledam io, ipak mi je kraj ve doao. Oseam da u umreti kroz tri dana. A
pred smrt ovek postaje vidovit. Moe ak i da prorie. Dakle, pouj me! Da li
eli da ivi dugo, da poini mnoga dela i da dobije poasti pre smrti?
Da!
Ako je tako, onda hramlji i vie nego to mora, a namerno i mucaj, esto
se pravi da si bolestan, govori besmislice, kad god si u javnosti ili gde god ima
mnogo prisutnih trzaj glavom i gri ruke. Kad bi mogao da vidi ono to ja
vidim, znao bi da je to za tebe jedini nain da bude u bezbednosti, i da se
moda ak i proslavi.

 Livijeva povest o Brutu mislim o prvom Brutu moda nije istoriski

tana, ali je svakako duhovita. I Brut se pretvarao da je malouman, da bi bolje
mogao da ponovo uspostavi optu slobodu, rekao sam ja.
ta? Opte slobode? Ti veruje u to? Mislio sam da je ta krilatica umrla
kod mladog narataja,
I moj otac i moj ded verovali su u slobodu!
Da, prekinuo me je otro Polion, i zato su i umrli.
ta hoete time da kaete?
Hou da kaem da su zato otrovani.
Otrovani! Ko ih je otrovao?
Hm! Tie, deae! Ne, ja neu da pominjem imena. Ali dau ti jedno
nepobitno jemstvo da ne prepriavam neko neosnovano govorkanje. Ti kae da
pie ivotopis svog oca?
Da.
E, pa dobro; videe da ti nee biti doputeno da istrauje dalje od jedne
odreene take. A osoba koja ti zabrani da...
Uto se gegajui vratio Sulpicije, tako da vie nije reeno nita to bi bilo
zanimljivo, osim pri kraju kad sam se opratao od Poliona i kada me je on
povukao u stranu i proaputao:
Zbogom, mali Klaudije! Ali nemoj da se kao budala zanosi optom
slobodom! To je zasada neostvarljivo. Prilike moraju da postanu jo mnogo gore
pre nego to nastupi blagostanje...
Zatim je dodao glasno:
Jo jedna stvar. Ako ikada, kad umrem, u mojim delima otkrije neki
vaan podatak za koji utvrdi da je netaan, dozvoljavam ti a postarau s da za
to dobije i potrebno ovlaenje da u jednom dodatku da ispravku. Postaraj se
da mi knjige ne zastare! Zastarele knjige mogu korisno da poslue samo za
uvijanje ribe.
Odgovorio sam da e to za mene biti samo poast.
Polion je umro posle tri dana. Ostavio mi je svojom oporukom jednu zbirku
starih latinskih istorija, ali mi te knjige nisu bile predate. Moj stric Tiberije je
izjavio da je u pitanju omaka: knjige su, toboe, u stvari bile namenjene njemu,
pa je nastala zabuna usled slinosti imena. Ovlaenje koje mi je Polion dao da
mogu da ispravljam njegova dela posluilo je svima za sprdnju; ali ja sam posle
nekih dvadeset godina odrao re. Utvrdio sam da je Polion vrlo otro pisao o
karaktera Cicerona, koji je, po njemu, bio ovek sujetan, neodluan i straljiv;
iako sam se slagao s ovom ocenom, smatrao sam da treba da istaknem da nije
bio i izdajnik, kao to je to smatrao Polion. Polion se pozivao na neka
Ciceronova pisma, a meni je polo za rukom da dokaem da mu ih je podmetnuo
Klodije Pulher. Ciceron je navukao na sebe Klodijevo neprijateljstvo svedoei
protiv njega kada je on bio optuen da je, preruen u sviraicu, prisustvovao

rtvi koja se prinosi dobroj boginji plodnosti, Fauni. I taj Klodije je bio dakle
jedan od zlih Klaudija!

6. god. n. e.

Glava X

Kada sam postao punoletan, Avgust je naredio Tiberiju da usini Germanika

iako je on ve imao svoga naslednika, Kastora te je tako i Germanik bio
prebaen iz klaudijevske u julijevsku porodicu. Tako ja odjednom postadoh
glava starije grane Klaudija i neosporni gospodar novca i svih imanja koja sam
bio nasledio od svoga oca. Ujedno sam postao i staratelj svojoj majci, koja se
nije preudavala, a koja je ovu injenicu primila kao ponienje. Ona je posle toga
postupala prema meni surovije nego pre, iako su sva poslovna pismena imala da
se dostave na potpis meni i premda sam sad ja bio rec pred porodinim
bogovima. Sveanost moga punoletstva je na zanimljiv nain bila u opreci sa
slinom sveanou prireenom u ast Germanika. Ja sam u pono ogrnuo togu
zrelog oveka i bez ikakve pratnje ili povorke bio odnet u nosiljci na Kapitol,
gde sam prineo rtvu i onda opet bio donet kui, da odmah legnem u postelju.
Germanik i Postum su hteli da dou na tu sveanost, ali je Livija da bi se to je
mogue manje privukla panja na moju linost priredila u dvoru neku gozbu
ba te noi, a oni sa nje nisu smeli izostati.
Neto slino se ponovilo i prilikom mog venanja s Urgulanilom. Samo
vrlo malo sveta je bilo unapred obaveteno o naim svatovima. U samom obredu
nije bilo niega izvan pravila. Sve je bilo u redu: i obua narandaste boje, i
plamenocrveni veo koji je Urgulanila imala na sebi, i bajanja o predskazanjima,
i sveti kola koji smo pojeli, i dve stolice prekrivene ovijom koom, i vino koje
sam ja rtvovao bogovima, i nevestin obred mazanja kunih vrata, i tri zlatnika, i
moj dar mladi vatra i voda sve je to bilo tano izvreno, sem to je izostala
povorka sa zapaljenim buktinjama i to su svi obiaji obavljeni kao od bede, na
brzinu i preko volje.
Da se ne bi spotakla o prag mladoenjine kue u asu kad u nju stupa prvi
put, rimska nevesta treba uvek da bude preneta preko praga. Dvojica
klaudijevaca koji su imali da je prenesu bili su stariji ljudi, te nisu mogli da
savladaju njenu teinu. Jedan od njih se okliznuo na mramoru, pa je Urgulanila
tresnula na pod povukavi sobom i njih, pa su se dobro ispraakali u gomili. A
nema goreg predznaka za brak nego to je bio taj! Ipak ne bih govorio istinu ako
bih rekao da je to bio nesrean brak, jer meu nama nije bilo dovoljno trvenja da
bi izraz nesrean bio ovde opravdan. Mi smo u prvo vreme zajedno spavali
zato to je izgledalo da se to od nas oekuje, pa smo s vremena na vreme stupali
i u polne odnose a to su bila moja prva iskustva te vrste! to smo inili zato
to nam je izgledalo da i to spada brak, a nikako i zato to nam je to priinjavalo
neko uivanje ili to smo se voleli. Ja sam se prema njoj ophodio sa
potovanjem i utivou koji se samo daju zamisliti, a ona me je nagraivala
ravnodunou, to je, najzad, bilo i najbolje od svega emu sam se mogao
nadati od ene njene naravi. Tri meseca posle nae svadbe Urgulanila je bila
bremenita, te mi je rodila sina koji je dobio ime Druz. Meni je bilo nemogue da

u sebi izazovem ma kakva oinska oseanja prema njemu. On je bio zloban na

moju sestru Livilu, a ostale crte svoje naravi je povukao na svoga ujaka Plaucija,
Urgulanilinog brata. Docnije u ve priati i o njemu, jer mi je njega Avgust
odredio kao moralni primer za ugled i uzor od oveka.
Avgust i Livija su imali obiaj da nikada ne donesu neku vanu odluku
koja bi se odnosila na porodicu ili dravu a da prvo ne sastave pismen podsetnik
o njoj, kao i o svojim razlozima i protivrazlozima koje bi izmenjali, obino u
vidu pisama koja su upuivali jedno drugom. Iz one hrpe njihove prepiske koja
je ostala posle njihove smrti ja sam dao da mi se prepiu neka pisma koja su
obelodanjivala tadanji Avgustov stav prema meni. Moj prvi ispis iz te grae
potie iz vremena tri godine pre moje enidbe. On glasi:
Draga moja Livijo, elim da zapiem jednu udnu stvar koja se danas
dogodila. Jedva i znam ta da mislim o njoj. Razgovarao sam s Atenodorom, pa
mi se omae te mu rekoh: Mislim da nije laka stvar biti staralac maloga
Tiberija Klaudija, jer, mi se ini da on iz dana u dan izgleda sve bednije, da ima
rave ivce i da nije ni za ta sposoban. Atenodor e mi na to rei: Nemoj da
odve strogo sudi o tom deku! On teko podnosi neraspoloenje porodice
prema njemu i prezir koji sree na svakom koraku, ali daleko od toga da on nije
ni za ta sposoban i verovao ti meni ili ne ja oseam veliko zadovoljstvo u
njegovom drutvu. Jer ti ga svakako nikad nisi uo kao besednika. On da
besedi! uzviknuo sam ja, smejui se. Pa da, on besedi, ponovio mi je
Atenodor. Eto, dozvoli mi da ti uinim jedan predlog. Izaberi predmet koji treba
da bude obraen u vidu besede, pa doi posle pola sata da uje ta e on od
toga napraviti. Ali mora se sakriti iza zavese, inae nee uti nita to bi
vredelo da se uje. Ja sam izabrao temu Rimska osvajanja u Nemakoj, a
posle pola asa, sakriven iza jedne zavese, uo sam Klaudija. Nikada u ivotu
nisam bio tako zaprepaen! On je imao sve potrebne podatke u malom prstu,
glavne take su bile dobro izabrane, a pojedinosti su bile stavljene u skladnu
srazmeru prema njima; tavie, on je vladao svojim glasom i nije zamuckivao.
Neka me bog zgromi ako to uistinu nije bilo zanimljivo i ako nije bilo pouno
uti ga! Ali ja nikako ne mogu da prihvatim kako jedan ovek, iji su
svakodnevni razgovori tako beznadeno glupi, moe da odri govor (posle
sasvim kratke pripreme) i to sa tako svreno jasnim, pa ak i uenim nainom
izlaganja! Iskrao sam se dakle i otiao, naloivi Atenodoru da ne kazuje ni da
sam bio prisutan ni koliko sam bio iznenaen, ali se smatram obaveznim da te o
tome obavestim i da ti ak uinim predlog da ga odsada poneki put pozovemo k
nama na veeru kad imamo manje gostiju, ali pod uslovom da on dri usta
zatvorena, a da dobro otvori ui. Ako i pored svega ipak ima neke nade a ja
sam sklon da verujem u to da e se on preobratiti u odgovornog lana
porodice, onda bi se morao postepeno navikavati da se sree sa linostima koje
su mu drutveno ravne. Mi ga, najzad, i tako ne moemo uvek drati po strani,
preputenog njegovim vaspitaima i osloboenim robovima. Oigledno je da
postoji velika podeljenost u miljenju o njegovim umnim sposobnostima.
Njegov stric Tiberije, njegova mati Antonija i njegova sestra Livila jednoduno

stoje na gleditu da je on malouman, dok s druge strane Atenodor, Sulpicije,

Postum i Germanik tvrde da je on, kad samo hoe, isto onoliko razuman kao i
svako drugi, ali da lako gubi ravnoteu zbog ivaca. to se mene lino tie, ja o i
tome jo nisam stekao sud.
Na to pismo je Livija odgovorila ovako:
Moj dragi Avguste, iznenaenje koje si ti doiveo nalazei se iza zavese
nije bilo ni vee ni manje od onoga iznenaenja koje smo nas dvoje osetili kada
je ambasador Indije skinuo svileno platno sa kaveza koji nam je poslao na
poklon njegov gospodar, Kralj nad Kraljevima, i kad smo mi prvi put u ivotu
videli pticu papagaja sa njegovim perjem od smaragda i grocem crvenim kao
rubin, pa ga uli kako veli: iveo Cezar, Otac Otadbine! Sama po sebi, ta
reenica ne predstavlja nita osobito, jer nju moe da izrekne i svako dete koje je
tek progovorilo, ali smo se mi zaudili to je nju izgovorila jedna ptica. A ipak
zato niko, osim neke lude, nee hvaliti papagaja kao pametnog zato to je u
pravi as izgovorio prave rei, poto on ne zna znaenje nijedne od njih. Zasluga
za to pripada oveku koji je uvebao pticu upotrebivi neverovatno strpljenje pri
ponavljanju te reenice, jer kao to i sam zna, nju za druge prilike spremaju da
kae i druge stvari dok u nekom optem razgovoru ta ptica govori samo ovejane
besmislice, te moramo da pokrijemo kavez da bismo je uutkali. Tako stoji stvar
i sa Klaudijem, premda bi se on jedva dao staviti u red sa papagajem, koji je
neosporno odve lepa ptica da bismo mogli uporeivati moga unuka s njom.
Ono to si ti uo, to je svakako bio neki govor koji je on nauio napamet.
Najzad, tema Rimska osvajanja u Nemakoj je vrlo uobiajena, a i Atenodor
ga je moda uvebao da izdeklamuje pola tuceta, pa i vie obrazaca slinih
beseda. Ti bi mogao pomisliti da mi se ne svidi to ujem da se on tako dobro
daje rukovoditi vebom, ali naprotiv, ja sam krajnje zadovoljna. To znai da
bismo ga mi mogli lepo provui kroz enidbene obrede, ali je tvoj predlog o
njegovom veeravanju sa nama smean. Odbijam jednom zauvek ak i da jedem
u istoj sobi u kojoj se nalazi taj stvor, jer bi mi to ravo uticalo na varenje. A to
se tie svedoanstava o njegovoj umnoj dubini, ispitaj ih malo bolje. Germanik
se zakleo svome ocu, kad je ovaj umirao, da e voleti i tititi svoga brata, koji je
onda bio jo dete. Ti zna plemenitost Germanikove due i zna da bi on pre do
krajnosti ulepao sposobnosti svoga brata nego to bi izneverio sveti zavet,
nadajui se uostalom da e njegov brat jednog dana moda ipak duhovno
uznapredovati. A isto je tako jasno zato Atenodor i Sulpicije tvrde da veruju da
se on moe popraviti. Oni su, najzad, i plaeni za to da ga popravljaju, a poloaj
vaspitaa omoguava im da se vrte oko dvora i da daju sebi izgled tajnih
savetnika. A to se tie Postuma zar ti se nisam pre nekoliko meseci alila?
ja uopte ne mogu da razumem toga mladog oveka. Smatram da je Smrt bila
nemilosrdna to nam je zgrabila njegova dva darovita brata, a ostavila nam samo
njega. On voli da se preganja sa starijima od sebe i tamo gde je svako
preganjanje izlino i gde su injenice izvan svakoga spora, a to samo da bi nas
doveo van sebe i da bi pokazao svoju vanost to je jedini tvoj ivi unuk. On se
zalae za Klaudija iz istog razloga. On je bio prosto drzak prema meni onoga
dana kada sam stavila primedbu da Sulpicije uzalud trai vreme pouavajui

Klaudija, jer mi je tada doslovno rekao da Klaudije ima vie pronicljivosti nego
veina njegovih neposrednih srodnika, a verujem da je on u te srodnike hteo da
ubroji i mene! Nego, Postum predstavlja pitanje za sebe, a u ovom trenutku je
re o Klaudiju; i ja ti ponavljam da ne bih mogla da sa njim jedem za istim
stolom, i to iz isto fizikih razloga, koje e, mislim, uvaiti.
Livija.
Godinu dana docnije, kad je ona bila na nekoliko dana izvan Rima, Avgust
joj je pisao:
...Koristei tvoje odsustvo, reio sam da pozivam Klaudija na veeru
svakog dana. Priznajem da mi je njegovo prisustvo jo uvek nelagodno, ali
smatram da za njega nije dobro da ga uvek ostavljamo da veerava sam sa
Sulpicijem i Atenodorom. Razgovori koje on vodi s njima odve su knjiki i,
premda su inae obojica sjajni ljudi, oni ipak nisu najbolje drutvo za deka
njegovih godina i njegovog drutvenog poloaja. Moja je iskrena elja da on
izabere nekoga mladog kolenovia koji bi mu mogao sluiti kao uzor u pogledu
dranja, odevanja i ponaanja. Meutim, njegova bojaljivost i srameljivost
onemoguuju ovu nameru. On oboava Germanika kao heroja, ali tako ivo
osea svoje nedostatke da se ne usuuje da mu podraava, kao to i ja ne bih
smeo da zaogrnem lavlju kou, uzmem toljagu i ponem da izigravam Herkula.
On, jadnik, nije srean; meutim, u stvarima od vee vanosti, (kad god mu um
nije zamagljen), jasno se pokazuje plemenitost njegova srca...
Zanimljivo je jedno tree pismo, pisano kratko vreme posle moje enidbe,
kad sam ja ve bio imenovan za svetenika boga Marsa.
Draga moja Livija, savetovao sam se sa naim Tiberijem o tome ta emo
initi sa Klaudijem kada bude vreme igrama u ast boga Marsa. Poto je on ve
poodrastao i ve uao u bratstvo Marsovih svetenika, mi vie ne moemo
odlagati odluku o njegovoj budunosti: u tom pogledu smo svi sloni, zar ne?
Ako je on ve dovoljno ojaao umom, a i telom, da bude priznat kao lan
porodice dostojan potovanja a ja verujem da jeste, jer inae ne bih ni usvajao
Tiberija i Germanika, a njega ostavljao da bude glava starije grane doma
Klaudija onda bismo se naravno ve morali postarati za njega i pruiti, mu sve
mogunosti napredovanja koje su obezbeene i Germaniku. Ne iskljuujem da
se moda i varam, poto poboljanje, odskora primeeno kod njega, nije naroito
upadljivo. Ali ako bismo na kraju krajeva mi i stajali na gleditu da su njegovi
telesni nedostaci povezani sa njegovom ustaljenom slaboumnou, to ipak ne
znai da bismo zlobnome svetu dozvolili da tera egu i s njime, a i s nama.
Ponavljam, mi moramo brzo i jednom za svagda doneti sud o tome mladiu da
se ne bismo nali u stalnoj zabuni i nezgodi ako bismo se u svakom sluaju koji
iskrsne morali pitati da li emo ga smatrati za sposobnog da preuzme i dunosti
prema dravi, koji mu predstoje po svome roenju.
Nego, sad se neposredno postavlja pitanje ta da se ini sa njim za vreme
ovih igara? Ja ne bih nita zamerio da on preuzme dunost u svetenikoj
trpezariji, ali uz strogu napomenu da sve prepusti svome uraku, mladome

Plauciju Silvanu, i da ini samo ono to mu ovaj bude rekao. Na taj nain o e
mnogo tota nauiti, a nema ni opasnosti da e se osramotiti, samo ako dobro
naui svoju ulogu. Ostaje sasvim van spora da on ne moe sedeti uz mene u
predsednikoj loi pored osveenih kipova, jer bi onda svi koji bi se nali u
pozoritu stalno gledali u tome pravcu, pa bi se i govorilo o svemu to je kao
udnovato primeeno u njegovom dranju.
Drugo je pitanje o tome ta da se ini s njim na Latinskim Sveanostima.
Germanik treba da ode sa konzulima na Albanski Breg da uzme uea u
prinoenju rtava na tome mestu, a ujem da bi Klaudije eleo da poe s njim.
Ali ja ni ovde nisam siguran nee li on sam od sebe praviti budalu, jer e
Germanik biti zauzet svojim dunostima, te nee ni moi sve vreme da pazi na
njega. Sem toga, ako on poe, narod e eleti da zna ta on tamo uopte radi;
pitae zato ga nismo postavili da za vreme tih sveanosti u odsustvu
Magistrata, vri ulogu uvara Grada u Rimu, a to je ast koju smo sigurno se
sea redom poveravali i Gaju, i Luciju, i Germaniku i mladome Tiberiju i
Postumu im su postali punoletni, kao njihovu prvu dunost u dravnoj slubi.
Najbolji nain da se izie iz ove tekoe bi bio da se Klaudije oglasi za bolesna,
jer on, naravno, i ne dolazi u obzir kao uvar Grada.
Nemam nita protiv toga da ovo pismo pokae i Antoniji. Uveri je da
emo mi ve, na jedan ili drugi nain, doneti odluku o njenom sinu. Nesaglasno
je sa njenim poloajem da ostane pod njegovom zakonitom sinovljom vlau.
Avgust.
Nita drugo se ne bi moglo rei o mom upravljanju svetenikom
trpezarijom sem da je to bila moja prva javna dunost. Plaucije, uobraenko,
lepotan i pravi petli, vrio je sve poslove umesto mene, pa se ak nije ni
potrudio da mi objasni nain posluivanja starijih, kao ni pravila o stareinstvu
meu svetenicima, te je ak odbijao i da odgovara na moja pitanja o tim
stvarima. On se samo postarao da me uveba u vrenju izvesnih postupaka i
upotrebi izvesnih reenica koje sam imao da primenim pri izraavanju
dobrodolice svetenicima kad stignu, kao i pri sluenju raznih jela, a inae mi
je zabranjivao i zuba da obelim. To je za mene bilo krajnje neugodno, poto se
esto pruala prilika da asno uestvujem u razgovorima, te su moje utanje i
zavisnost od Plaucija ostavljali rav utisak. A same igre u ast Marsa nisam ni
video.
italac je svakako zapamtio one Livijine primedbe pune potcenjivanja koje
su se odnosile na Postuma. Od toga vremena te primedbe su bile sve ee u
njenim pismima Avgustu: premda je Avgust u poetku pokuavao da se zauzme
za svog unuka, on se postupno razoaravao u toga mladia, a poto je ovaj brzo
padao u nemilost kod Avgusta, nagaam da je Livija morala Avgustu govoriti
protiv njega mnogo vie nego to je o tome ostalo traga u njenoj prepisci s njim.
Pa ipak je bilo i nekih jasnih znakova o tome. Pre svega, Livija je obavetavala
Avgusta da se Tiberije ali na Postuma; mladi je navodno pravio neke drske
aluzije na rodoski univerzitet. Zatim je prenela Katonovu albu da Postum ravo

utie na mlae uenike, tvrdei da on meu njima naruava stegu; posle toga je
Livija iznela na videlo Katonove poverljive izvetaje, govorei da ih nije
pokazivala dokle god se nadala da e se Postum popraviti. Ubrzo zatim dole su
zabrinute opaske o njegovoj mrzovolji i natmurenosti a to je bilo u vreme kad
se on razoarao u Livili i patio zbog smrti svoga brata Gaja. Posle toga je,
prilikom njegovog punoletstva, dola preporuka da mu se za jo nekoliko godina
ne predaje celo njegovo naslee, koje mu je dolazilo od oca Agripe, i to iz
razloga to bi mu ono samo pruilo mogunost za jo vee rasipnitvo od
onoga koje on ve sada sebi dozvoljava. A kada je zajedno sa drugim ljudima
koji su navrili potrebne godine pozvan pod oruje, bio je baen u Dvorsku
strau samo sa inom porunika pri zapovednitvu, bez onih izvanrednih asti
koje su bile darovane Gaju i Luciju. Sam Avgust je izraavao miljenje da je to
najbolji put i nain da se s njim izie na kraj, poto Postum smera na visoko. Iz
toga nije smelo da izbije neto slino onome kada su mladi plemii podravali
Marcela protiv Agripe ili Gaja protiv Tiberija. Pa ipak, uskoro smo itali da je
Postumu to sve teko padalo, te je rekao Avgustu da on ne trai asti zbog njih
samih, ve zato to njegovi prijatelji mogu ravo tumaiti okolnost to ih on
nema i tvrditi da on ne stoji dobro u samom dvoru.
Zatim slede jo mnogo ozbiljnija saznanja. Postum je u jednoj svai sa
Plaucijem izgubio strpljenje a nijedan od njih nije posle hteo Liviji da kae
oko ega su se zakaili pa je epao Plaucija i bacio ga u jedan bunar, i to u
prisustvu nekoliko plemia i njihovih slugu. Pozvan na odgovornost pred
Avgusta, on nita nije poricao, nego je samo uporno tvrdio da je Plaucije
zasluio da ga on baci u vodu zato to je na uvredljiv nain govorio sa mnom; a
iskoristio je tu priliku i da se Avgustu poali na nepravedno mu uskraeno
naslee. Uskoro zatim Livija ga je ukorila to se izmenio u ponaanju i to je
postao osoran prema njoj.
ta te je to tako zatrovalo? upitala ga je ona.
On joj je namrgoeno odgovorio:
Mora biti da si mi ti kanula neto u orbu.
A kad je ona zatraila od njega objanjenje tako neuobiajene igre rei, on
se jo grublje iscerio, pa joj je kazao da je staro lukavstvo svih maeha da kanu
poneto nekome u orbu. Zatim je Avgust, posle kratkog vremena primio od
Postumovog vojnog stareine albu da ovaj nee da se drui sa drugim mladim
asnicima, nego da sve svoje slobodno vreme provodi u ribolovu na moru. Zato
su mu i dali nadimak Neptun.
Moje dunosti kao Marsovog svetenika nisu bile naporne; kao lan istoga
bratstva svetenika, Plaucije je bio ovlaen da budno pazi na mene za vreme
svih obreda, te sam poeo i da ga mrzim. Ona uvredljiva primedba zbog koje ga
je Postum bunuo u vodu bila je samo jedna od mnogih. On me je astio i
nazivao sablast, dodajui da ga samo vernost prema Avgustu i Liviji uzdrava
da me ne pljune kad god ga zaokupim glupim i suvinim pitanjima.

Glava XI

5. god. n. e.

Poslednja godina moga punoletstva i enidbe bila je zla godina za Rim. Niz
zemljotresa razorio je u junoj Italiji nekoliko gradova. S prolea je palo malo
kie, i irom zemlje se ve unapred videlo da e etveni prinos biti bedan. Zatim,
pred samu etvu, navalile su provale oblaka koje su dotakle i zatrle i ono malo
itnog klasja. Pljuskovi su bili tako snani da je Tibar odneo most i da se
nekoliko dana po donjem delu grada moglo ploviti amcima. Izgledalo je da
preti glad, pa je Avgust poslao punomonike u Egipat i druge delove carstva radi
otkupa velikih koliina ita. Dravne itnice su bile prazne zato to je i
prethodne godine letina bila slaba, iako ne tako slaba kao te godine. Avgustovi
punomonici uspeli su da kupe neto ita, ali po skupoj ceni i u stvari ne
dovoljno. Zima je donela velike nevolje, a naroito zbog toga to je Rim bio
prenaseljen njegovo se stanovnitvo udvostruilo za poslednjih dvadeset
godina, a luka Ostija zimi nije bila sigurna za promet brodova, tako da lae koje
su donosile ito sa Istoka nisu mogle da budu istovarene po vie nedelja. Avgust
je inio sve to je mogao da bi ublaio glad. On je privremeno proterao sve
graane, osim vlasnika kua i njihovih porodica, u unutranjost, i to na najmanje
sto milja od Rima, postavio je odbor sastavljen od bivih konzula, koji je trebalo
da nadgleda raspodelu raspoloive hrane i zabranio je javne gozbe, pa ak i one
koje su inae odravane na njegov roendan. Dobar deo ita uvezao je na svoj
troak i besplatno razdelio gladnima. Kao i obino, glad je donela sobom i
metee, a metei su doveli do zlonamernih paljevina: itave ulice u kojima su se
nalazile prodavnice zapalili su nou izgladneli pljakai iz radnikih etvrti.
Avgust je zato uspostavio slubu nonih straara, koji su bili razvrstani u sedam
eta, to je trebalo da onemogui ovakve izgrede. Ti noni straari su se
pokazali toliko korisni da kasnije vie nisu ni rasputani. Meutim, pljakai su
ipak naneli grdnu teta. Nekako u to vreme je razrezan jedan nov porez da bi se
dobio novac za voenje ratova po Nemakoj, te se, neto zbog gladi a neto
zbog paljevina i poreza, narod uznemirio i poeo javno da govori o pobuni.
Pretei proglasi prikivani su nou na vrata javnih zgrada. Govorilo se da je
stvorena velika zavera. Senat je raspisao nagradu za svako obavetenje koje bi
omoguilo hapenje zaverenikih kolovoa; mnogi su dolazili s namerom da
dobiju nagradu i potkazivali svoje susede, a to je, meutim; samo stvorilo jo
goru pometnju. Bilo je oigledno da nije postojala nikakva stvarna zavera, ve
samo prieljkivanja i prianje o zaveri. Najzad je stiglo i ito iz Egipta, jer
tamonja etva stie znatno pre nae, pa se smanjila napetost.
Za vreme te gladne godine iz Rima su, izmeu ostalih bili uklonjeni
maevaoci. Njih nije bilo mnogo, ali je Avgust smatrao da bi oni u sluaju ma
kakvih nemira verovatno bili veoma opasni. Jer oni su bili gomila oajnika od
kojih su neki ranije bili ljudi od poloaja, pa su posle zbog dugova prodani kao
robovi kupcima koji su pristali da im oni maevanjem plate svoje osloboenje.
Ako bi neki mladi gospodin pao u dugove, bez svoje krivice ili samo zbog

mladike lakomislenosti, kao to se ponekad i dogaalo, onda bi ga ropstva

spasli njegovi daleki roaci ili bi posredovao i sam Avgust. Dakle, ova gospodamaevaoci bili su ljudi za koje niko nije smatrao da ih treba spasti tog udesa, te
su oni postavi prirodne kolovoe Gladijatorskog esnafa vrlo lako mogli da
se stave na elo neke oruane pobune.
Kada su stvari pole na bolje, oni su opet pozvani u Rim, a da bi se
povratilo opte dobro raspoloenje, odlueno je da se u ime Germanika i mene, a
u ast uspomene na naeg oca, prirede velika javna takmienja u maevanju i
lov na divlje zveri. Livija je htela da podseti Rim na velika osvajanja naeg oca,
da bi privukla panju na Germanika, koji je jako liio na njega i koji je trebalo,
kao to se oekivalo, uskoro da bude poslat u Nemaku, gde je imao da
pomogne mome stricu Tiberiju, takoe slavnom vojniku, da ovaj tamo izvojuje
nova osvajanja. Moja mati i Livija podnele su jedan deo trokova te svetkovine,
ali je glavni teret, meutim, pao na Germanika i mene. Poto se smatralo da je
Germaniku, zbog njegovog poloaja, novac vie potreban nego meni, moja mati
mi je objasnila da bi bilo vie nego pravo da ja doprinesem dvostruku svotu od
one koju e dati on. Ja sam se iskreno obradovao to mogu da uinim neto za
Germanika. Meutim, kada je sve ve prolo, zapanjio sam se kada sam doznao
koliko je sve to stajalo; svetkovina je bila pripremana bez ikakvog obzira na
trokove, a pored obinih izdataka na borbe maevima i lov na divlje zveri, mi
smo pregrtima obasipali narod ak i srebrnjacima!
Dok smo ili u sveanoj povorci k amfiteatru, Germanik i ja smo se na
osnovu posebne odluke Senata vozili u starim ratnim dvokolicama naeg oca.
Neto pre toga bili smo podneli rtvu u ast njegove seni pred velikog
grobnicom koju je sebi Avgust podigao jo za ivota a u njoj je bio sahranjen i
pepeo naeg oca, pored zemnih ostataka Marcela. Naa povorka je ila prvo
Apijevim drumom, pa onda ispod slavoluka podignutog u spomen naeg oca,
slavoluka na kome se uzdizao njegov ogromni kip na konju, a kip je za ovu
sveanu priliku bio ovenan lovorom. Poto je duvao severoistoni vetar, lekari
su mi zabranili da izlazim bez ogrtaa. Sedei pored Germanika jer nas dvojica
smo bili predsednici igara bio sam tako jedina osoba koja je bila ogrnuta
platom. Drugi izuzetak je bio sam Avgust, koji je sedeo desno od Germanika.
On je bio jako zimogroliv, pa je zimi pored veoma debele odee i dugakog
gunja, nosio na sebi ne manje nego etiri ogrtaa. Neki od prisutnih su u toj
slinosti moga i Avgustovog odela, videli neko znamenje, pa su i zapazili da
sam ja roen prvog dana onoga meseca koji nosi njegovo ime, i to ba u Lionu,
onog istog dana kada je on sveano posvetio rtvenik podignut u njegovu
sopstvenu ast. U svakom sluaju, ljudi su mnogo godina kasnije bar tvrdili da
su ve tada to rekli. Livija je takoe sedela na poasnom uzvienju; ova naroita
ast joj je ukazana kao majci mog oca. Inae, ona je obino sedela sa
vestalkama. Bilo je uglavnom pravilo da ene sede odvojeno od ljudi.
To je bilo prvi put da mi je dozvoljeno da prisustvujem borbi maevima, pa
sam zbog toga bio jo vie uzbuen kad sam se naao na predsednikom mestu.
Germanik je obavljao sav posao, iako se pravio da se sa mnom savetuje kada

treba da se donese neka odluka, koju bi onda i sproveo sa velikom sigurnou i

dostojanstvom. Imao sam sreu da je ova borba bila najbolja od svih koje su
ikad odrane u amfiteatru. Meutim, kako je to bila prva koju sam video, nisam
bio u stanju da dovoljno ocenim njenu izvrsnost, poto nisam mogao da je
poredim sa nekim drugim ranije vienim priredbama. Ali je sigurno da otada
nisam video bolju, a prisustvovao sam bez sumnje najmanje hiljadi velikih igara.
Livija je elela da Germanik postane omiljen kao sin svoga oca, pa nije tedela
novac samo da bi za borbu najmila najbolje borce Rima, i to borce koji e se
ovoga puta boriti do kraja. Maevaoci od zanata su obino obraali veliku
panju da ne povrede sebe i svoje drugove, pa su uglavnom troili snagu na
tobonje udarce i odbrane, kao i na udarce koji su izgledali isto tako opasni i
dizali isto onakvu buku kao i sukobi Homerovih junaka, ali su ti udarci u stvari
bili potpuno bezopasni kao i oni koje robovi, pozorinim batinama, zadaju jedni
drugima u nierazrednim lakrdijama. Samo je ponekad vredelo posmatrati te
borce: onda kada bi raestili jedan drugoga ili ako su hteli da preiste neke svoje
stare raune. Ovoga puta je Livija sakupila glave Gladijatorskog Esnafa i rekla
im da ne eli da uzalud trai novac. Ukoliko svi bojevi ne budu pravi, ona e
razjuriti celo njihovo udruenje: prologa leta je bilo isuvie unapred udeenih
borbi. Zato su glave udruenja opomenule borce da, pod pretnjom iskljuenja iz
udruenja, ovoga puta ne smeju da se maze u areni.
U toku prvih est borbi ubijen je jedan ovek, drugi je bio tako ozbiljno
ranjen da je umro jo istoga dana, a treem je leva ruka u kojoj je drao tit
odseena kod samoga ramena, to je izazvalo buru smeha. U svakoj od ostale tri
borbe jedan je borac razoruao drugog, ali tek posle tako estokog otpora
pobeenog da smo Germanik i ja, kada je trebalo da odluimo, laka srca mogli
da potvrdimo odobravanje gledalaca, podiui paleve uvis u znak da mu treba
pokloniti ivot. Jedan od pobednika bio je godinu-dve ranije veoma bogat vitez.
Za sve ove borbe vailo je pravilo da protivnici ne smeju da se sukobe naoruani
istim orujem. Morali su da se tuku maem protiv koplja, ili maem protiv
ubojne sekire, ili kopljem protiv buzdovana. U sedmoj borbi nastupili su jedan
borac naoruan obinim maem rimskog vojnika i starinskim, okruglim, bakrom
okovanim titom, i jedan borac naoruan velikim trozupcem i malom mreom.
ovek sa maem, ili lovac, bio je neki vojnik Dvorske strae, koji je nedavno
bio osuen na smrt zbog toga to je u pijanstvu podigao ruku na svoga stareinu.
Smrtna kazna mu je zamenjena borbom protiv ovog ratnika sa trozupcem i
mreom, jednog borca od zanata, rodom iz Tesalije, odlino plaenog, koji
kako mi je to rekao Germanik za poslednjih pet godina bee ubio preko
dvadeset protivnika.
Ja sam vie bio naklonjen vojniku, koji je stupio u arenu bled i neto
nesigurna koraka, jer je bio proveo nekoliko dana u zatvoru, pa mu je smetala
jaka svetlost. Ali itava eta vojnika kojoj je on pripadao, a koji su mu izgleda
bili jako naklonjeni, jer je njihov stareina bio siledija i obina zver, dovikivala
mu je slono da se pribere i da brani ast ete. On se ispravio i viknuo:
Momci, uiniu sve to je u mojoj moi!

Nekim sluajem, on je nosio nadimak Crvenperka, a to je bilo dovoljno

da vei deo gledalaca pone da navija za njega, iako Dvorska straa inae nije
bila naroito omiljena u gradu. Kakva bi tek bila ala, ako bi Crvenperki polo
za rukom da ubije ribara! Kada se ovek bori za svoj goli ivot, ve je upola
odneo pobedu ako ima amfiteatar na svojoj strani. Borac iz Tesalije, ilav
momak dugih ruku i nogu, stupio je u amfiteatar vrlo razmetljivo odmah za
vojnikom; on je na sebi jedino imao koni ogrta i okruglu kapu od vrste koe.
Bio je dobro raspoloen: alio se i eretao sa gledaocima iz prvih redova.
Uostalom, njegov protivnik nije bio ovek od zanata, a Livija mu bee platila
hiljadu zlatnika za to popodne i obeala jo pet stotina ako bi ubio protivnika tek
posle zanimljive borbe. Obojica su zajedno stupili pred poasnu lou i prvo
pozdravili Avgusta i Liviju, a odmah zatim Germanika i mene poto smo mi
zajedno predsedavali uobiajenim pozdravom:
Zdravo da ste, gospodo! Pozdravljamo vas stojei u senci smrti!
Mi smo im otpozdravili pokretom ruke, a Germanik je rekao Avgustu:
Gospodaru, pa lovac je jedan od starih vojnika mog oca. Dobro ga
poznajem. On je u Nemakoj bio ovenan lovorom, jer se prvi prebacio preko
neprijateljskog zida od kolja.
To je probudilo Avgustovu panju:
Dobro, rekao je on, znai da e ova borba biti dobra. Ali u tome sluaju je
borac sa mreom mlai od njega za itavih deset godina, a godine igraju veliku
ulogu u ovakvim borbama.
Germanik je zatim dao znak trubama, one su odjeknule i borba je poela.
Crvenperka se isprva s uspehom branio, a Tesalac je obigravao oko njega!
Crvenperka nije bio toliko lud da troi snagu trei za svojim lako naoruanim
protivnikom, a nije eleo ni da bude prinuen da se uopte ne kree. Tesalac je,
zaikavajui ga, pokuao da ga razdrai, ali se Crvenperka nije dao navui na
tanak led. Samo jednom, kada mu je Tesalac priao skoro na dohvat ruke,
Crvenperka je preao u napad, a brzina njegovog udarca je izazvala buru
oduevljenja. Ali, Tesalac mu je na vreme umakao. Uskoro je borba opet
oivela; Tesalac je pokuao da zada udarac svojim dugim trozupcem, pa je bo u
visini grudi i nie, ali je Crvenperka sve udarce lako odbijao, drei stalno na
oku mreu, na ijim su krajevima visili mali tegovi od olova, a koju je Tesalac
vitlao levom rukom.
Majstorski! uo sam kako je Livija rekla Avgustu. Najbolji borac sa
mreom u Rimu! On se igra sa vojnikom. Jesi li video? Mogao je sada da ga
zahvati mreom i proburazi, samo da je hteo. Ali on eli da produi borbu.
Da, odgovorio je Avgust. Bojim se da je svreno s vojnikom. Nije trebalo
da se opije.
Tek to je Avgust izustio ove reci, Crvenperka je odbacio protivnikov
trozubac uvis i skoio napred, rasporivi maem Tesalev koni ogrta izmeu
ruke i tela. Tesalac je uzmakao za tren oka, ali dok je beao oinuo je
Crvenperku mreom preko lica. Na nesreu, jedna od olovnih loptica udarila je

Crvenperku po oku, zaslepivi ga za trenutak. On se zaustavio, a Tesalac mu je,

uluivi zgodan trenutak, izbio ma iz ruke, i ovaj je odleteo u stranu.
Crvenperka je hitro poleteo da ga povrati, ali je Tesalac bio bri, zgrabio ga,
otrao sa njim do ograde i gurnuo ga u krilo jednom starom bogatau koji je
sedeo u prvom redu mesta zadranih za lanove vitekog reda. Tesalac se zatim
vratio da dokraji svoj sada ve prijatni zadatak: gonjenje i ubijanje
nenaoruanog oveka. Mrea je zvidala oko Crvenperkine glave, a vrhovi
trozupca su ga ugroavali sa svih strana; ali sve to nije zbunilo Crvenperku: on
je u jedan mah ak pokuao da uhvati trozubac, to mu je skoro i polo za
rukom. Tesalac ga je najzad polako dognao do predsednike loe, da bi ga ubio
tu na nae oi.
Dosta je, rekla je Livija hladno, dosta se igrao s njim. Trebalo bi ve da
mu smrsi konce.
Izgleda, meutim, da nije ni trebalo bodriti Tesalca. On je zamahnuo
mreom prema Crvenperkinoj glavi i istovremeno potegao trozupcem prema
njegovom stomaku. O, kakva se buka tada digla u gledalitu! Crvenperka je
uhvatio mreu desnom rukom i, trgnuvi se unazad, svom snagom udario po
drki trozupca, na stopu ili dve udaljenosti od protivnikove ruke. Oruje je
preletelo preko Tesaleve glave, prevrnulo se u vazduhu i podrhtavajui zabolo
se u drvenu ogradu. Tesalac je za trenutak zastao zapanjen, a onda je ostavio
mreu u Crvenperkinoj ruci i poleteo pored njega da bi se opet domogao svoga
trozupca. Crvenperka se bacio ukoso unapred i mlatnuo protivnika iljcima
svoga tita po rebrima. Tesalac je pao potrbuke, izgubivi dah. Crvenperka je u
tren oka skoio na noge i brzinom munje udario ga donjom ivicom tita po
vratnim prljenovima.
Udarac kojim se ubijaju kunii! uzviknuo je Avgust. Tako neto jo
nisam video u areni. A ti, draga Livija? A? Mogao bih se zakleti da ga je ubio!
Tesalac je zaista bio mrtav. Oekivao sam da e Livija biti veoma
nezadovoljna, ali je ona samo rekla;
To je i zasluio. Eto kako prolaze oni koji potcenjuju svoje protivnike.
Tesalac me je razoarao. Uostalom, utedila sam pet stotina zlatnika, nemam,
dakle, zato ni da budem nezadovoljna.
Popodnevna priredba je trebalo da bude krunisana borbom dvojice
nemakih talaca, koji su pripadali neprijateljskim plemenima i koji su se
dobrovoljno javili da se bore na ivot i na smrt. To nije bilo uglaeno
maevanje, ve divljako udaranje dugim maevima i ubojnim sekirama.
Obojica su sem toga imala po tit, koji im je remenjem bio privren o levu
ruku izmeu lakta i ake. Ovo nije bio uobiajen nain borbe, poto se obini
nemaki vojnici inae slue sulicom-dilitom koji ima dugo a tanko dralje i
mali gvozdeni iljak na vrhu. Ubojna sekira sa svojom irokom bradvom i dugi
ma su oruje vieg stalea. Jedan od boraca, plavokos ovek, visok preko est
stopa, smlavio je protivnika po kratkom postupku: prvo ga je opako izranjavio, a
zatim dokrajio stranim udarcem sa strane po vratu. Gomila je glasno
odobravala i njen pljesak mu je udario u glavu; on nam je odrao govor, na

nekoj udnoj meavini nemakog i vojnikog latinskog jezika, u kome je rekao

da je u svojoj zemlji bio poznat sa svoga junatva i da je u borbi ubio est
Rimljana, ukljuujui tu i jednog asnika, pre nego to ga je ljubomorni stric,
plemenski poglavica, predao kao taoca. On je zatim pozvao ma kog Rimljanina
od ina da mu se suprotstavi u borbi maevima, te da bude srenik koji e mu
omoguiti da broj svojih pobeda povisi na sedam.
Kao prvi branilac rimske asti skoio je u arenu jedan mladi stoerni
asnik, po imenu Kasije Herea, koji je poticao iz stare, ali osiromaene porodice.
On je dotrao do predsednikog mesta molei da mu se dozvoli da prihvati ovaj
izazov. Njegov otac, rekao je on, bio je ubijen u Nemakoj sluei pod
zapovednitvom onoga slavnog vojskovoe u iju se slavu odravaju ove borbe:
neka mu se, dakle, dozvoli da u ime bogova rtvuje ovog hvalisavca seni svog
oca. Kasije je bio odlian maevalac. esto sa ga posmatarao na Marsovom
Polju. Germanik se posavetovao prvo s Avgustom, pa zatim i sa mnom; poto je
Avgust dao svoj pristanak, a ja promrmljao da se slaem, dao je Kasiju znak da
se naorua. On je otiao u svlaionicu i od Crvenperke uzajmio ma, tit i prsni
oklop, jedno radi srenog znamenja, a drugo i zato da bi mu i na ovaj nain odao
priznanja na odnetoj pobedi.
Uskoro zatim je poela borba, koja je bila mnogo bolja od ma kojeg sudara
boraca od zanata; Nemac je razmahivao velikim maem, a Kasije odbijao udarce
titom i stalno pokuavao da probije protivnikovu odbranu, ali je taj nemaki
momak bio isto onoliko brz koliko i jak, te je dvaput oborio Kasija na kolena. U
gomili je vladao tajac kao da prisustvujemo nekom verskom obredu, a jedino se
mogao uti zveket kad udari elik o elik i kada zazvone titovi. Avgust je tada
rekao:
Bojim se da je Nemac suvie jak. Nije trebalo da dozvolimo ovu borbu.
Ako Kasije pogine, njegova smrt e izazvati rav utisak na granici, kad stigne ta
vest.
Utom pokliznu Kasijeva noga u jednoj lokvi krvi, i on pade na lea. Nemac
ga opkorai sa pobednikim osmehom na licu, i onda... onda je neto zaumelo u
mojim uima, mrak mi se spustio na oi i ja sam pao u nesvest. Uzbuenje koje
je ovladalo mnome kad sam prvi put u ivotu video kako se ubijaju ljudi, pa
borba izmeu Crvenperke i Tesalca borba u kojoj sam potpuno bio na strani
Crvenperke pa sad ovaj dvoboj u kome mi se inilo da se sam oajniki borim
na ivot i na smrt sa Nemcem, sve je to bilo suvie za mene. Tako nisam video
kako se sjajno izvukao Kasije kada je Nemac podigao svoj odvratni ma da mu
smrska lobanju, kako ga je munjevito odozdo nagore udario iljkom svoga tita
po slabinama, kako se otkotrljao u stranu i kako ga je dokrajio brzim odlunim
ubodom pod pazuho. Da, Kasije je zaista ubio svoga protivnika! (Nemojte
nikako zaboraviti ovoga Kasija, jer on dva ili tri puta igra vanu ulogu u ovoj
povesti!) A to se mene tie, niko u prvo vreme nije ni primetio da sam pao u
nesvest, a kada je to primeeno,ve sam ve poeo da dolazim sebi. Opet su me
nekako uspravili na seditu, na kome sam i ostao dokle god sveanost nije bila i
zvanino zavrena. Da su morali da me iznesu, bila bi to sramota ak i za mene.

Idueg dana su igre nastavljene, ali im ja nisam prisustvovao. Objavljeno je

da sam se razboleo. Tako sam propustio jednu od najudnovatijih borbi koje su
ikad odrane u amfiteatru, i to izmeu jednog nosoroga i jednog indijskog slona,
koji je mnogo vei od afrikih. Strunjaci su se kladili na nosoroga, jer je on
iako mnogo manji, ima mnogo deblju kou od slona, pa se oekivalo da e on
svojim dugim otrim rogom brzo izii na kraj sa slonom. U Africi, govorili su
oni, slonovi su nauili da treba izbegavati lovita nosoroga, koji u svojoj oblasti
nema premca. Meutim, ovaj indijski slon kako mi je Postum kasnije opisao
borbu nije pokazivao nikakvo uzbuenje ili strah kada je nosorog pretei
uleteo u arenu, nego je, naprotiv, pribrano odbijao svaki njegov nasrtaj svojim
kljovama, da bi se zatim trapavo stutio za njim im bi nosorog poraen
uzmakao. Utvrdivi, meutim, da ne moe da probije predebelu kou na vratu
svog protivnika, to udo od ivotinje se posluilo lukavstvom. Dohvatio je
surlom jednu grubu metlicu, nainjenu od nekog trnovitog iblja, koju je jedan
od istaa zaboravio na pesku, i bacio je u lice neprijatelju im je nosorog
ponovo navalio. Tako mu je polo za rukom da prvo nosoroga oslepi na jedno, a
zatim i na drugo oko. Nosorog, van sebe od besa i bola, leteo je kao muva bez
glave as ovamo as onamo, pa je, na kraju, svom snagom naleteo na drvenu
ogradu, probio je skroz naskroz i razdrobio svoj rog udarivi o mermerni zid iza
ograde. Onda je slon poao na njega, otvarajui usta kao da se smeje; prvo je
proirio otvor na drvenoj ogradi, pa je zatim trupkao nogama po lobanji svoga
paloga neprijatelja sve dok je nije smrvio. Posle toga je poeo da klima glavom
kao u skladu sa nekom neujnom muzikom, pa se onda polako udaljio od svoje
rtve. Njegov indijski goni je izleteo u arenu sa velikom zdelom ueerenog
voa i kolaa; slon je sadrinu zdele sasuo sebi u eljust, a gledaoci su buno
odobravali. Zatim je slon pomogao goniu da mu ovaj usedne na vrat, pruivi
mu surlu kao neke lestvice, pa je odgegao do Avgusta; kad je stigao pred njega,
on je zatrubio kraljevski pozdrav a ti indijski slonovi su obueni da tako
pozdravljaju samo vladare i kleknuo u znak pokornosti. Ali, kao to sam ve
rekao: ja nisam prisustvovao tom prizoru.
Iste te veeri Livija je pisala Avgusta:
Dragi moj Avguste, Klaudijevo nemuevno ponaanje, kada je jue pao u
nesvest gledajui kako se bore dva ratnika da i ne govorimo o njegovom
smenom grenju ruku i trzanju glave, to na jednoj ozbiljnoj sveanosti
posveenoj uspomeni na pobede njegovog oca izgleda jo sramotnije i
zlosrenije nego u nekoj drugoj prilici ima bar jednu dobra stranu: mi sada
konano i jednom za svagda moemo da odluimo da je Klaudije potpuno
nepodesan ma za kakvo pojavljivanje u jasnosti, osim u svojstvu svetenika, jer
se praznine u svetenikim redovima moraju popuniti na bilo koji nain, a
Plauciju je sasvim dobro polo za rukom da ga obui u njegovim dunostima.
Moramo se pomiriti s tim da ga otpiemo kao goli gubitak, sem moda u
pogledu rasploenja, jer sam ula da on sada obavlja svoje brane dunosti
prema Urgulanili, ali neu poverovati ni u to sve dok ne vidim dete, koje bi vrlo
lako moglo da bude isto tako nakazno kao i on.

Antonija je danas uzela iz njegove sobe za rad nekakvu belenicu sa

prikupljenim podacima o ivotu njegovog oca; pored te belenice ona je nala i
jedan iskien predgovor za nameravani ivotopis, koji ti prilazem uz ovo pismo.
Primetie da je Klaudije odluio da velia ba onu jednu jedinu; duhovnu
slabost svoga dragog oca, ono svesno zatvaranje oiju pred hodom vremena, ono
besmisleno zavaravanje da izvesni dravni oblici koji su odgovarali Rimu dok je
on bio mali grad i ratovao sa drugim susednim malim gradovima, mogu da budu
uspostavljeni sada, kada je Rim postao najvea kraljevina od Aleksandrovih do
dananjih dana. Seti se samo ta se dogodilo kada je umro Aleksandar, kada
niko nije bio dovoljno snaan da ga nasledi u svojstvu samodrca: naravno,
carstvo se raspalo. Ali neu da traim ni svoje a ni tvoje vreme navodei opte
poznate istorijske injenice. Atenodor i Sulpicije, sa kojima sam upravo
razgovarala o tome, kau mi da nisu videli ovaj predgovor pre nego to sam im
ga ja pokazala, i slau se sa mnom da je jako neumesan. Oni se kunu da
Klaudiju nisu nikad ulivali u glavu takve ruilake misli i da ih je on verovatno
prikupio po starim kupusarama. Ja lino drim da je on te misli nasledio
svakako se sea da je i njegov ded patio od iste udne slabosti! a ne
iznenaujem se to je Klaudije nasledio ba ovu jednu slabost, a odbacio sve
druge sjajne telesne i duhovne osobine koje je mogao da nasledi. Hvala bogu to
nam je dao Tiberija i Germanika! Koliko je meni poznato, oni ne pate od
republikanskih budalatina! Ja u, naravno, narediti Klaudiju da odustane od
rada na ivotopisu svoga oca i rei u mu da on nesumnjivo nije linost koja
moe da pie njegov ivotopis, im sramoti njegovu uspomenu padajui u
nesvest na sveanim igrama koje se daju u njegovu ast. Neka Klaudije, dakle,
na neki drugi nain uposli svoje pero.
Livija
Ja sam bio jako zbunjen jo od trenutka kada mi je Polion govorio da su i
moj otac i moj ded bili otrovani. Nisam bio naisto s tim da li je on govorio
starake besmislice, ili se alio, ili je stvarno neto znao. Niko, uostalom, osim
Avgusta, ne bi bio toliko vezan za monarhiju da bi otrovao nekoga plemia
jedino zbog toga to ovaj veruje u republikanski oblik vladavine. Pa ipak, nisam
mogao verovati da, je Avgust ubica: otrov je nisko sredstvo, sredstvo robova, i
Avgust se nikada ne bi toliko ponizio. Pored toga, on nije bio licemer, a uvek se
o mom ocu izraavao samo sa velikim potovanjem i ljubavlju. Prouio sam i
dve ili tri novije istorije, ali u njima nisam naao nita drugo do ono to sam ve
od Germanika uo o smrti naeg oca.
Ali ba nekoliko dana pre igara razgovarao sam sluajno sa naim
vratarem, koji je pratio moga oca u svim njegovim vojnama kao njegov posilni.
Poto se tih dana govorilo samo o mom ocu, ta estita dua je to uzela za povod
da popije vie nego obino, jer su se stari Druzovi vojnici odjednom opet grejali
na suncu njegove slave.

 Reci mi ta ti zna o smrti moga oca? upitao sam ga hrabro ja. Da li se

govorkalo po logoru da njegova smrt moda i nije bila posledica nesrenog
sluaja?
On mi je odgovorio:
Gospodaru, nikome drugom ne bih govorio o tome sem tebi, jer tebi
mogu da verujem, gospodaru! Ti si sin svog oca, a ne znam za oveka koji
njemu nije verovao. Da, gospodaru, govorkalo se, a bilo je i vie istine u tome
govorkanju nego to je obino ima u veini logorskih pria: tvrdo sam ubeen u
to da je tvoj plemeniti otac, gospodaru, zaista bio otrovan. Izvesna osoba, ije
ime neu spominjati poto e ga i bez toga pogoditi, bila je ljubomorna na
pobede tvoga oca i zato mu je naredila da se vrati u Rim. Ovo nije pria, ili
glasina, to je istorijska injenica! Naredba je stigla ba kada je tvoj otac slomio
nogu; povreda nije bila opasna i dobro se zaleivala sve dok nije zajedno sa
nareenjem stigla iz Rima i ona nitarija od lekara sa torbicom otrova u ruci. Ko
je poslao tu nitariju od lekara? Ista osoba koja je poslala i poruku o povratku!
Dva i dva su etiri, zar ne, gospodaru? Mi vojnici smo hteli da ubijemo tog
nevaljalca lekara, ali je njega iva i zdrava otpratila u Rim naroita pratnja.
Kad sam proitao pisamce kojim mi je Livija naloila da odustanem od
pisanja ivotopisa moga oca, moja zbunjenost je samo porasla. Valjda nije
Polion hteo da nagovesti da je moja staramajka ubila i svoga prvog mua i svoga
sina? Tako neto se ne bi moglo ni zamisliti! Zbog ega bi ona tako neto i
uinila? Pa ipak, kada sam bolje razmislio o svemu, doao sam do zakljuka da
bih pre mogao poverovati da je ubica ipak bila Livija a ne Avgust.
Toga leta su Tiberiju bili potrebni vojnici za njegovu vojnu u istonoj
Nemakoj, te su pozvani novaci iz Dalmacije, pokrajine koja je u poslednje
vreme bila mirna i pokorna. Dogodilo se, meutim, da je, ba kada su pozvani
pod oruje ti novaci, dolo vreme za uobiajeni obilazak pokrajina od strane
poreznika, koji nije ubirao vie nego to je sam Avgust odredio, ali je i to bilo
vie nego to bi Dalmatinci bez nevolje mogli da plate. Sa svih strana se zato i
podigla povika da je svet suvie siromaan. Poreznik se tada posluio svojim
pravima i pokupio zdravu decu iz naselja koja nisu mogla da plate, da bi ih
prodao kao robove. Oevi neke od te dece bili su meu novacima, pa su,
naravno, podigli silnu viku. Ceo odred novaka se pobunio i pobio svoje rimske
stareine. A i jedno bosansko pleme se odmah latilo oruja u znak prijateljske
podrke, i uskoro su sve nae granine pokrajine izmeu Makedonije i Alpa bile
zahvaene plamenom bune. Sreom, Tiberiju, je polo za rukom da sklopi mir sa
Nemcima, i to na njihovu molbu, a ne na svoj predlog, te je mogao da odmah sa
vojskom krene na odmetnike. Dalmatinci nisu hteli da mu prue priliku za
odlunu bitku, ve su se razdelili na manje odrede i zapoeli sa vrlo veto
voenom optom gerilskom vojnom. Oni su bili lako naoruani i dobro su
poznavali zemljite, te su se, kada je dola zima, ak usudili da upadnu i u
Makedoniju.
Avgust iz Rima nije mogao da uoi sve tekoe s kojima je Tiberije imao
da se bori, pa je sumnjao da on namerno produava rat iz nekih svojih linih

razloga koji njemu, Avgustu, nisu bili dovoljno jasni. Zato je odluio da mu
poalje u pomo Germanika sa novom vojskom, te da ga tako podstakne da
pree na delo.
Germanik, kome je tada bilo dvadeset tri godine, upravo bee postao
gradski primirni sudija, i to pet godina pre nego to je navrio uobiajene godine
starosti. Njegovo naimenovanje za vojnog zapovednika izazvalo je uenje: svi
su oekivali da e biti izabran Postum. Postum meutim nije imao nikakvog
zvanja u Magistratu, ve je marljivo uvebavao na Marsovom Polju novake za
ovu novu vojsku. On je tada imao samo in zapovednika puka. Bio je tri godine
mlai od Germanika, ali njegov brat Gaj je bio naimenovan za namesnika Azije
ve u dvadesetoj godini, a postao je konzul samo godinu dana kasnije. Svi su se
slagali u tome da Postum nije nita manje sposoban od Gaja, a on je, uostalom,
bio i jedini ivi Avgustov unuk.
Kad sam uo za ovu novost koja tada jo nije bila obnarodovana moja
oseanja bila su podeljena izmeu radosti zbog Germanikovog uspeha i alosti
zbog zle sree Postuma. Poao sam da posetim Postuma i stigao sam u njegove
odaje u dvoru istovremeno sa Germanikom. Postum nas je obojicu ljubazno
pozdravio i estitao Germaniku na naimenovanju. Germanik mu je tada rekao:
Dragi Postume, zbog toga sam i doao do tebe. Ti vrlo dobro zna koliko
sam ponosan na to to sam izabran i koliko se tome radujem, ali vojnika slava
ne znai nita ako bili time vreao tebe. Ti si isto toliko sposoban kao i ja, a
oigledno je da je izbor trebalo da padne na tebe, poto si ti Avgustov naslednik.
Ako se ti slae s tim, predlaem ti da odmah odem do njega i da dam ostavku u
tvoju korist. Istaknuu mu kakve e se sve predpostavke neminovno iriti po
gradu ako mene predpostavi tebi. Jo nije suvie kasno da se izvri promena.
Postum je odgovorio:
Dragi Germanice, ti si vrlo irokogrud i plemenit, i zbog toga u govoriti
s tobom otvoreno. U pravu si kada kae da e grad ovo tumaiti kao uvredu
koja se nanosi meni. Stvar je samo pogorana time to ti odlazi, iako ve ima
drugu dunost u gradu, dok sam ja potpuno slobodan. Ali, veruj mi, razoaranje
koje oseam tedro je nadoknaeno ovim novim dokazom tvojih prijateljskih
oseanja. elim ti brz povratak i svaki mogui uspeh!
Tada sam ja rekao:
Oprostite mi to u i ja da izloim svoje miljenje. ini mi se da je
Avgust bolje promozgao stvar nego to to vi obojica verujete. Po onome to sam
douo da je jutros rekla moja majka zakljuujem da Avgust veruje da moj stric
Tiberije namerno otee s ratom. Ukoliko bi on poslao Postuma s novim
snagama, moj stric bi unekoliko posumnjao i naao se uvreen, a naroito posle
onog starog nesporazuma izmeu njega i Postumove brae. Postum bi u
njegovim oima bio uhoda i suparnik. Germanik je, meutim, njegov usvojenik,
te e mu izgledati da je stvarno i poslat kao pojaanje. Smatram da ne treba vie
nita o tome rei, osim da e, bez sumnje, i Postumu biti pruena prilika da se
istakne, i to vrlo skoro.

Obojica su bili veoma zadovoljni ovim novim pogledom na stvar,

pogledom koji je bio povoljan po obojicu, te smo se rastali kao najvei prijatelji.
Ali iste te noi, ili bolje reeno u rane sate idueg jutra, dok sam jo uvek
radio u svojoj sobi na gornjem spratu nae kue, uo sam neke udaljene uzvike,
a zatim neko prigueno utanje na balkonu. Poao sam prema vratima i video
prvo neiju glavu, a posle i ruku kako se pomaljaju iznad ograde balkona. Neki
ovek u vojnikom odelu prebacio je nogu preko ograde i poeo se peti na
balkon. Skamenio sam se za trenutak i odmah me je obuzela divlja pomisao: To
je ubica koga je poslala Livija! Upravo sam hteo da zovem u pomo, kad mi
prilika poluglasno ree:
Pst! Sve je u redu! To sam ja, Postum!
O, Postume! Kako si me samo uplaio! Zato se vere ovako po noi kao
neki provalnik? I ta se dogodilo s tobom? Lice ti je krvavo, a ogrta iscepan.
Doao sam da se oprostim od tebe, Klaudije!
Ne razumem. Zar se Avgust predomislio? Verovao sam da je
naimenovanje ve obnarodovano.
Daj mi da pijem, edan sam. Ne, ja ne idem u rat. Daleko od toga! alju
me da pecam ribu...
Ne govori u zagonetkama! Evo ti vina! Pij brzo i reci mi ta se dogodilo.
Kamo to ide na pecanje?
O, na neko malo ostrvo. Ne verujem da su ga ve izabrali.
Hoe da kae da si...? (Srce mi je zastalo, a u glavi mi se vrtelo).
Da, prognan sam; isto onako kao i moja jadna mati.
Ali zbog ega? Kakav si ti zloin uinio?
Nikakav zloin koji bi se mogao zvanino izneti pred Senat. Oekujem da
e se posluiti izrazom: Neizleiva i uporna pokvarenost. Sea li se! onih
Razgovora na branom uzglavlju?
O, Postume! Da li je onda to opet moja staramajka...?
Sluaj me paljivo, Klaudije, jer je vreme kratko. Ja sam u strogom
zatvoru, ali mi je ba sada polo za rukom da oborim dva lana svoje pratnje i da
umaknem. Pozvana je Dvorska straa i preseeni su svi putevi za bekstvo. Znaju
da se nalazim u nekoj od ovih zgrada i pretraie svaku prostoriju. Oseao sam
potrebu da te vidim, jer elim da sazna istinu i da ne poveruje u optube koje
su izmislili protiv mene. A elim i da sve kae Germaniku. Poalji mu moje
najsrdanije pozdrave i prenesi mu sve, od rei do rei onako kako ti budem
rekao. Ne tie me se ta e ma ko drugi misliti, ali elim da Germanik i ti
saznate istinu i imate lepo miljenje o meni.
Neu zaboraviti nijednu re. Postume. Ispriaj mi brzo sve kako je teklo
od samog poetka...
Stvar je u ovome: Ti zna da u zadnje vreme nisam vie bio u Avgustovoj
milosti. Isprva nisam mogao da utvrdim uzrok, ali je ubrzo bilo jasno da ga
Livija podbada protiv mene. On je izuzetno slab kada je ona u pitanju. Zamisli:

iveti skoro pedeset godina s njom i jo uvek verovati svakoj njenoj rei! Ali
Livija nije sama skovala zaveru. I Livila je uestvovala u njoj!
Livila! O, siroti Postume!
Da. Ti zna koliko sam je voleo i koliko sam propatio zbog nje. Ti si mi
jednom nagovestio, pre skoro godinu dana, da ona ne zasluuje da se toliko
uzbuujem zbog nje, a sea li se koliko sam se zbog toga naljutio na tebe?
Danima nisam hteo da govorim s tobom. A sada mi je krivo to sam se onda
ljutio, Klaudije! Ali ti zna isto tako kako je to kad je neko beznadeno
zaljubljen u nekog. Nisam ti onda objasnio da mi je ona, upravo pre nego to se
udala za Kastora, rekla da ju je Livija naterala da stupi u taj brak i da ona u
stvari samo mene voli. Verovao sam joj, a nije bilo ni razloga da joj ne
poverujem. Nadao sam se da e se jednoga dana ipak neto dogoditi Kastoru i da
emo se nas dvoje tada moi uzeti. Otada, to je bila moja danonona misao.
Danas posle podne, upravo poto sam se video s tobom, sedeo sam s njom i
Kastorom u venjaku od vinove loze, kod velikog ribnjaka za arane. Kastor je
poeo da me zadirkuje. Sad ve uviam da su oni itav razgovor unapred
briljivo pripremili. Prvo to je rekao bilo je ovo: I tako su tebi predpostavili
Germanika, zar ne? Rekao sam mu da smatram da je to mudro naimenovanje i
da sam ba estito Germaniku. Tada je on podsmeljivo rekao: Dakle, ti si dao
svoj pristanak, kao kraljevi, zar ne? Uzgred budi reeno, da li se ti jo uvek
nada da e naslediti svog deda u svojstvu imperatora? Uzdrao sam se zbog
Livile, ali sam ipak rekao da smatram da nije pristojno govoriti o nasleivanju
kada je Avgust jo iv i potpuno sposoban da upravlja dravom. Zatim sam ga
podsmeljivo zapitao da li on moda eli da mi se suprotstavi kao suparnik. On
je s odvratnim osmehom odgovorio: Pa, kada bih tako neto preduzeo, ini mi
se da bih imao vie izgleda na uspeh nego ti, jer ja obino i dobijam ono to
elim, poto se koristim svojom pameu. I Livilu sam tako zadobio! I sad bih se
mogao nasmejati kada se samo setim kako sam lako ubedio Avgusta da ti ne bi
bio pogodan suprug za nju. Moda u na taj nain dobiti i druge stvari koje
elim. Ko zna? To me je zaista razjarilo. Upitao sam ga da li on time eli da
kae da je ba on iznosio neistine o meni. On je odgovorio:,,A to da ne? eleo
sam Livilu i dobio sam je. Ja sam se onda obratio Livili i zapitao je da li je ona
ranije znala za sve to. Ona je izigravala zgranutost, pa je ak rekla da nita nije
znala, ali da vezuje da je Kastor sposoban za svaku podlost. Iscedila je iz sebe
nekoliko suza i rekla da je Kastor pokvaren do dna due i da niko ne bi mogao ni
da zamisli koliko je ona propatila od njega, te bi volela da je ve i mrtva!
Da, to je njena stara vetina, rekao sam ja. Ona je u stanju da zaplae kad
god joj to moe doneti neke koristi. I svi nasedaju toj podvali. Da sam ti bio
izneo sve to sam znao o njoj, ti bi me moda mrzeo neko vreme, ali bi ti to
utedelo ove muke. Ali, ta se posle dogodilo?
Iste veeri poslala mi je Livila usmenu poruku preko svoje dvorkinje da
e Kastor verovatno provesti celu no izvan kue, na nekoj od svojih
uobiajenih terevenki i da treba da joj doem im neto posle ponoi
budemugledao svetiljku na njenom prozom. Jedan prozor bie ostavljen otvoren

upravo ispod te svetiljke, i treba da se neujno uvuem unutra. Ona eli neto
vano da mi kae! To je, naravno, moglo znaiti samo jednu stvar, i srce mi je
jae zakucalo u grudima. ekao sam satima u vrtu dok najzad nisam za trenutak
ugledao svetiljku na njenom prozoru. Naao sam i onaj donji otvoreni prozor i
uvukao se unutra. Tu se nalazila jedna Livilina slukinja koja me je povela na
gornji sprat. Pokazala mi je kako u doi do Liviline sobe preskaui s balkona
na balkon sve dok ne dospem do Livilinog prozora; na taj nain u izbei
straara koji je postavljen u hodniku ispred njenih vrata. Zatekao sam Livilu u
domaoj haljini i s raspletenom kosom. Bila je avolski lepa. Rekla mi je kako
je Kastor svirepo postupao s njom. Rekla mi je, dalje, da mu nita ne duguje kao
supruga, poto je on nju po njegovom sopstvenom priznanju dobio na
prevaru, a i postupao je s njom na najgrublji nain. Zagrlila me je i ja sam je
podigao i preneo na postelja Ludo sam je eleo. Ali ona je onda odjednom
poela da vriti i da me udara. Isprva sam pomislio da je poludela, te sam joj
pokrio usta rukom da bih je uutkao. Ona mi se istrgla iz naruja, oborivi pri
tom jedan stoi na kome se nalazila svetiljka i jedan stakleni sud, i povikala:,,U
pomo! Siluje me!... Utom su spolja razvalili vrata i u prostoriju je upala
dvorska straa s buktinjama. A zamisli ko ih je predvodio?
Kastor?
Livija! Ona nas je iz onih stopa izvela pred Avgusta. Kastor je bio pored
njega, iako mi je Livila rekla da e on veerati negde na drugom kraju grada.
Avgust je najpre naredio strai da se udalji, pa je onda Livija koja dotle nije
bila proslovila ni rei poela sa svojim optubama protiv mene. Rekla je
Avgusta da je kao to joj je on to savetovao otila do mog stana da bi me u
poverenju upoznala s Emilijinim optubama i da bi me upitala ta ja mogu na to
da kaem.
Emilija? Koja Emilija?
Moja sestriina!
Nisam znao da i ona ima razloga da se ali na tebe! uzviknuo sam ja.
Pa i nema. Ali je ipak zato i ona uestvovala u zaveri. Livija je, dakle
rekla da se, poto me nije zatekla u stanu, poela raspitivati o meni i da joj je
reeno da me jedno odeljenje strae, prilikom svog redovnog obilaska videlo
kako sedim u jednom kraju vrta ispod neke kruke. Livija je onda poslala jednog
vojnika da me potrai, ali se ovaj vratio i rekao da ja nisam vie tamo ali da ima
da joj javi da je primeeno neto sumnjivo: videli su nekog oveka kako upravo
iznad sunanog asovnika, na spratu, preskae s balkona na balkon. Ona je znala
ije su to prostorije, pa se jako uznemirila. Sreom, stigla je u poslednjem
trenutku. ula je Livilino zapomaganje: ja sam, po Livilinom iskazu, toboe na
silu uao u njenu spavau sobu preko balkona, upravo sam hteo da je silujem!
Straari su razvalili vrata i otrgli me o uplaene i polunage mlade ene. Livija
me je zato smesta dovela pred Avgusta, a Livilu privela kao svedoka. Dok je
Livija iznosila tu svoju priu, ona kurva Livila je jecala i skrivala lice. Domaa
haljina joj je bila razderana odozgo do dole, a izvesno je da ju je ona namerno
sama iscepala. Avgust me je nazvao ivotinjom i satirom i upitao me da li sam

poludeo. Ja, naravno, nisam mogao poricati da sam bio u Livilinoj spavaoj
sobi, pa nisam ak mogao da poreknem ni da sam je grlio. Rekao sam da sam
doao samo na njen poziv i pokuao sam da objasnim kako su stvari tekle od
samog poetka, ali je Livila poela da vriti: To je la! To je la! Spavala sam,
a on je uao kroz prozor i pokuao da me siluje! Tada me je Livija upitala:
Predpostavljam da te je i tvoja sestriina Emilija pozvala da je napastvuje?
Izgleda da si vrlo omiljen kod mladih ena! Taj Livijin potez je bio mudar.
Morao sam da se pravdam u pogledu Emilije i da napustim objanjenje sa
Livilom. Rekao sam Avgustu, da sam dan ranije veerao sa svojom sestrom
Julilom i da je bila prisutna i Emilija, ali da je to bilo prvi put posle est meseci
da sam je video. Upitao sam kada je to imalo biti da sam i nju napastvovao, ali
je Avgust odgovorio da ja i sam vrlo dobro znam kada je to bilo: posle veere,
kada su se njeni roditelji za trenutak udaljili, jer su ih pozvali napolje zbog neke
uzbune u vezi sa nekim lopovima, i da me je u izvrenju mojih namera spreio
povratak njenih roditelja. Ova pria je bila toliko besmislena da sam iako
ceptei od besa morao da se nasmejem. Moj smeh, meutim, samo je uveao
Avgustov bes. Hteo je da ustane sa svoga prestola od slonovae i da me udari.
Onda ga ja zapitah:
Nita ne razumem! Zar je zaista bilo neke uzbune zbog lopova?
Da, odgovori mi Postum. Bila je uzbuna. Emilija i ja smo ostali nekoliko
minuta nasamo, ali je na razgovor bio potpuno uljudan, a sa nama je, uostalom,
bila i njena vaspitaica! Govorili smo o vokama i biljnim bolestima, dok se
nisu vratili Julila i Emilije, i rekli da je uzbuna bila bez razloga. Moe dakle biti
siguran u to, Klaudije, da Julila i Emilije nisu u dogovoru sa Livijom ta oni je
mrze! nego je, znai, Emilija sve to udesila! Domiljao sam se na brzinu zato
bi ona bila kivna na mene, ali nisam mogao niega da se setim. Najednom mi je
sinulo ovo reenje. Julila mi je u poverenju rekla da e se najzad ispuniti
Emilijina elja: Udae se za Apija Silana. Ti poznaje toga mladog gizdavca, zar
ne?
Da. Ali ne razumem te.
Pa stvar je sasvim prosta. Rekao sam Liviji: Emilija e se za nagradu za
ovu la udati za Silana, zar ne? A ta e dobiti Livila? Da li si joj obeala da e
otrovati njenog sadanjeg mua i dati joj lepeg? im sam spomenuo otrov,
znao sam da sam propao. Reio sam zato da kaem to vie mogu, dok imam
mogunosti da govorim. Pitao sam Liviju na koji je nain u stvari otrovala mog
oca i moju brau i da li vie voli spore otrove ili nagle. Klaudije, da li ti veruje
da ih je ona ubila? Ja sam ubeen u to.
Zar si se usudio da joj postavi to pitanje? uzviknuo sam ja. Vrlo je
verovatno da si u pravu. Mislim da je otrovala i mog oca i deda, a ne verujenj da
su to njene jedine rtve. Ali ne raspolaem nikakvim dokazima!
Ni ja, ali mi je priinjavalo radost da je optuim. Vikao sam iz sveg glasa,
tako da me je svakako ulo pola dvora. Livija je izletela iz sobe i pozvala strau.
Video sam tada Livilu kako se smeje. Poleteo sam da je uhvatim za guu, ali se

tada preda me ispreio Kastor, te je umakla. Onda sam se porvao sa Kastorom,

slomio mu ruku i izbio mu dva prednja zuba tresnuvi ga o mramorni pod. Ali se
nisam tukao s vojnicima. To bi bilo ispod moga dostojanstva. Uostalom, oni su
bili naoruani. Po dva vojnika su mi drala ruke, dok je Avgust gromkim glasom
sipao na mene pogrde i pretnje. Rekao je da u biti doivotno prognan na
najzabaenije ostrvo Imperije i da je samo njegova udovina ki mogla da mu
rodi tako udovinog unuka. Odgovorio sam mu da je on samo po imenu Rimski
Imperator, ali da u stvari ima manje slobode nego robinja nekog pijanog
podvodaa, premda e mu se jednoga dana otvoriti oi, te e uvideti neljudske
zloine i prevare svoje ene, U meuvremenu, meutim, rekao sam mu, moja
ljubav i vernost prema, njemu ostaju i dalje nepromenjeni...
Buka i poklici uli su se tada ve i na gornjem spratu nae kue. Posturn je
zato rekao:
Ne elim da te izlaem opasnosti, dragi Klaudije! Ne smeju me zatei
tvojoj sobi. Kad bih sada imao ma, posluio bih se njime. Bolje je umreti
borei se nego trunuti na nekom ostrvu.
Strpi se, Postume! Pokori se sada, a tvoj e as ve kucnuti. Obeavam ti
da e doi! Kada Germanik sazna istinu, nee se smiriti sve dok te ne oslobodi, a
i ja u biti neumoran. Ako ih izazove da te ubiju, samo e omoguiti Liviji
laku pobedu.
Ne! Ti i Germanik ne moete obesnaiti sve dokaze koji postoje protiv
mene. A ako pokuate, samo ete uvaliti i sebe u nevolje.
Kaem ti: prilika e se ukazati. Ve odve dugo Liviji polazi sve za
rukom. Postae neoprezna. Ona mora uskoro napraviti neku omaku. Ne bi bila
ljudskog roda kad ne bi pogreila.
Ja i ne verujem da ona pripada ljudskom rodu, odgovorio je Postum.
A kad Avgust iznenada dozna kako je obmanjivan, zar ne misli da e biti
isto onoliko nemilosrdan i prema njoj koliko je bio i prema tvojoj majci?
Ona e ga pre toga otrovati!
Germanik i ja emo se postarati da joj to ne poe za rukom. Upozoriemo
ga. Ne oajavaj, Postume! Sve e se dobro zavriti. Pisau ti to ee budem
mogao i slau ti knjige da ita. Ne plaim se Livije. Ako ne bude dobijao
pisma od mene, znaj da su zadrana. Paljivo pregledaj sedmu stranu svake
ukoriene knjige koju bude dobio od mene. Ako imam neku tajnu poruku za
tebe, napisau je mlekom na toj stranici. To je stara egipanska varka. Pismena
su nevidljiva sve dok ih ne zagreje na vatri. Nego, uje li lupu na vratima?
Mora otii! Doli su do kraja susednog hodnika.
Suze mu navree na oi. Zagrlio me je bez rei i polako otiao na balkon.
Popeo se preko ograde, mahnuo mi rukom u znak oprotaja i skliznuo niz onu
istu staru vinovu lozu uz koju se bio i popeo. uo sam kako tri kroz vrt, a
trenutak kasnije larmu i viku straara.
***

7. god. n. e.

Danas se vie uopte ne seam ta se dogodilo za onih mesec dana posle

svega toga, a ni onoga to se zbilo i za due vreme kasnije. Bio sam bolestan,
toliko bolestan da se o meni govorilo kao da sam ve umro. Kada sam poeo da
se oporavljam, Germanik je ve bio na bojitu, a Postum je bio lien nasledstva i
doivotno prognan. Poslat je na ostrvo Planaziju. Ono je udaljeno dvanaest milja
od Elbe u pravcu Korzike, a od pamtiveka nije bilo nastanjeno. Tamo su se,
meutim, nalazile neke preistorijske kamene kolibe koje su prepravljene za stan
Postumu, a za strau su podignute brvnare. Planazija je uglavnom imala
trouglast oblik, a najdua je strana bila duga oko petnaest milja. Na tome
kamenjaru nije bilo nigde drveta, a samo su ga leti poseivali ribari sa Elbe kada
bi poli u lov na morske rakove. Avgust je meutim i njima zabranio pristup na
ostrvo, plaei se da bi Postum mogao nekoga podmititi i utei.
Tako je Tiberije postao jedini Avgustov naslednik, te je sa Germanikom i
Kastorom (a svi su oni bili Livijina krv) imao da produi Avgustovu carsku
lozu.

Glava XII

Ako bi valjalo da svoje izlaganje ograniim samo na dogaaje iz poslednjih

dvadeset pet ili neto vie godina, koji su se odnosili na mene, onda mi za to ne
bi trebalo mnogo hartije, ali bi moj spis bio vrlo dosadno tivo. Meutim, docniji
delovi ove autobiografije, u kojoj sam ipak ja glavna linost, mogu da budu
dobro shvaeni samo ako ovde nastavim sa prianjem linih povesti Livije,
Tiberija, Germanika, Postuma, Kastora, Livile i ostalih, a ja vam obeavam da
to ni u kom sluaju nee biti dosadno.
Postum je bio u izgnanstvu, Germanik se nalazio u ratovima, te mi je od
mojih vernih prijatelja ostao samo Atenodor. Ali me je i on uskoro ostavio, pa se
vratio u svoj rodni kraj Tarz. Nisam se ljutio na njega to je otiao, jer je
otputovao na hitan poziv dvojice svojih sinovaca, koji su ga molili da im
pomogne da oslobode grad od tiranije njegovog upravnika. Oni su mu pisali da
se taj upravnik tako veto uvukao u milost njihovoga boga Avgusta da je
potrebno svedoanstvo jednoga oveka kao to je Atenodor, u iju estitost
njihov bog Avgust ima potpuno poverenje, pa da njihov bog Avgust bude
ubeen da bi uklanjanje te bitange bilo opravdano. Atenodoru je polo za rukom
da spase grad od te krvopije, ali se posle odjednom ispostavilo da mu je
nemogue da se vrati u Rim, iako je on sam nameravao da to uini: bio je
potreban svojim sinovcima da bi im pomogao da uspostave gradsku upravu na
vrstim temeljima. On je uputio Avgustu podroban pismen izvetaj o tome ta
on tamo radi, te je Avgust u znak zahvalnosti i poverenja, a u ime line milosti
prema Atenodoru, oslobodio Tarz svih carskih danaka za pet godina. Ja sam se
redovno dopisivao s tim dobrim starim ovekom sve do njegove smrti, koja je
dola dve godine posle naeg rastanka, u njegovoj osamdeset drugoj godini.
Grad Tarz je u ast njegove uspomene doneo odluku da se svake godine slavi
Atenodorov dan i da mu se prinose rtve; za vreme toga svetkovanja
najugledniji graani na smenu itaju njegovu Kratku istoriju Tarza, od poetka
do kraja, to traje od rane zore pa sve do posle sunevog smiraja.
Germanik mi je ponekad pisao, ali su njegova pisma bila isto toliko kratka,
koliko i puna nenosti. Ako je ovek stvarno dobar vojni zapovednik, on nema
vremena da pie pisma svojoj porodici, poto mora sve svoje vreme izmeu dva
boja da posveti upoznavanju svojih vojnika i asnika, prouavanju puteva i
naina kako da im olaka ivot, poveanju njihove vojnike udarne sile i
sakupljanju obavetenja o rasporedu i smerovima svoga neprijatelja. Germanik
je bio jedan od najsavesnijih zapovednika koji su ikada sluili u rimskoj vojsci,
pa je u njoj bio i omiljeniji ak i od naeg pokojnog oca. Bio sam veoma gord
kada sam od njega dobio jedno pismo u kome me je molio da mu onoliko
hitno i temeljno koliko god mogu izradim jedan vrlo saet izvod iz svih spisa
na koje se ovek moe osloniti a koje mogu da naem po rimskim knjinicama
i koji se odnose na domae obiaje raznih balkanskih plemena protiv kojih je

on tada ratovao, zatim na jainu njihovih utvrenja i na to kako one lee u kome
predelu, kao i na od starine primenjivanu vojnu taktiku i lukavstva Balkanaca,
naroito s obzirom na gerilsku vojnu. On mi je pisao da na licu mesta ne moe
da doe do dovoljno pouzdanih podataka, poto Tiberije veoma nerado daje
obavetenja. Uz Sulpicijevu pomo i saradnju nekolicine istraivaa i
prepisivaa od zanata, koji su radili danonono, uspeo sam da sakupim tano sve
ono to je Germanik i traio, pa sam mu mesec dana posle njegovog pisma
poslao prepis itave te grae. Bio sam ponosniji nego ikada kad mi je on neto
kasnije zatraio itavo jedno izdanje te knjige u dvadeset primeraka, da bi ih
pustio da krue meu njegovim starijim asnicima, jer je to delo njemu samome
ve bilo od najvee koristi. On mi je pisao da je svaki odsek toga dela jasan i
vaan, a da su najkorisniji delovi u njemu oni u kojima se govori o
vanplemenskom tajnom vojnikom bratstvu Balkanaca, protiv koga je pre
valjalo voditi rat nego li protiv samih plemena, kao i delovi u kojima je re o
raznim svetim grmovima i bunju a svako pleme Balkana ima drugu vrsta
drveta koje je predmet njegovog oboavanja; to drvee natkriljuje skladita
zrnaste hrane, kao i novac i oruje, koje lanovi raznih plemena imaju obiaj da
zakopaju pod njima ako ve moraju hitao da napuste selo. Zato mi je Germanik
obeavao da e obavestiti Tiberija i Avgusta o vanim uslugama koje sam mu
uinio.
Ova moja knjiga nije nigde u javnosti bila spomenuta moda i zato to bi
neprijatelj, ako bi uo za nju, promenio svoju taktiku i bojne rasporede. Kako su
stvari tada stajale, Balkanci su verovali da ih stalno izdaju rimski plaenici.
Avgust me je nezvanino nagradio time to mi je dao jedno upranjeno mesto u
bratstvu svetenika augura, premda je bilo jasno kao dan da je on celu onu moju
knjigu pozajmica iz tuih spisa pripisivao Sulpiciju, iako ovaj nije napisao ni
jednu re, nego mi je samo naao neke od knjiga. Jedan od glavnih izvora na
koje sam se oslanjao bio je Polion, ija je vojna u Dalmaciji ostala uzor vojnike
temeljnosti spojene sa sjajnim postignuima uma. Premda su Polionova
opaanja mesnih obiaja i uslova na Balkanu poticala iz vremena pre nekih
pedeset godina, Germanik se vie koristio mojim izvodima iz Poliona nego iz
ma koje druge skorije istorije ratovanja. Voleo bih da je Polion bio iv, pa da i
on sam to uje! Umesto toga, saoptio sam ta novost Liviju, koji mi je odgovorio
dosta osorno da on nikada nije poricao Polionu sposobnost da sastavlja
odgovarajue vojne udbenike, ali da mu jedino uskrauje naziv istoriara u
viem smislu te rei.
Ovome bih morao dodati da sam vrsto uveren da bi me Avgust spomenuo
i u svome govoru u Senatu, odranom pri kraju toga rata, samo da sam bio neto
okretniji. Naalost, ja sam se osvrnuo na Avgustove line vojne po Balkanu
manje nego to bi to bilo da je on podrobnije pisao o njima, odnosno da je pisao
o njima onako kao Polion o svojim bitkama, ili da bar zvanini povesniari nisu
smatrali da im je glavna dunost laskanja imperatoru, ve da su nepristrasno i
podrobno izneli sve njegove uspehe i neuspehe. Ja sam iz tih slavospeva mogao
da izvuem samo malo ili ak i nimalo grae, te jer Avgust, itajui moju

knjigu, morao osetiti da je zanemaren. On je sebe toliko poistovetio sa uspehom

ovoga rata da je poslednja dva prolea uvek odlazio u jedan grad na
severoistonoj granici Italije, kako bi se naao to blie vojnim pokretima, a kao
vrhovni zapovednik rimske vojne sile neprestano je slao Tiberiju neke ne ba
vrlo korisne vojne savete.
Posle ovoga sam se bacio na posao da opiem uee moga deda u
Graanskom Ratu, ali u tome nisam otiao mnogo daleko, jer me je Livija opet
prekinula. Jedva sam stigao da napiem prve dve knjige, kad mi je Livija rekla
da sam ja isto onako nesposoban da opiem ivot moga deda kao to sam bio
nedostojan da piem i o ivotu mog oca, i da sam postupio neasno samim tim
to sam poeo pisanje toga dela iza njenih lea. Uopte, ako eli da korisno
zaposli svoje pero to su bile njene rei bolje izaberi neki drugi predmet, koji
nee doputati rava tumaenja. Ona mi je predlagala kao predmet pisanja
pitanje kako je Avgust, poto je umirio carstvo, reorganizovao veru. To nije bio
predmet koji bi me lino mamio, ali o njemu pre toga niko nije pisao ulazei u
pojedinosti, pa sam se reio da ga se ipak poduhvatim. Avgustove verske novine
su skoro sve bez izuzetka bile izvrsne. On je oiveo izvesne prastare svetenike
druine, sazidao i bogato obdario neka osamdeset dva nova hrama u Rimu i
okolini, prepravio iz temelja velik broj starijih hramova koji su ve bili narueni,
zaveo razne inostrane svetena obrede, da bi u njima uestvovali ljudi iz
unutranjosti koji dou u posetu Rimu, i ponovo oiveo mnoga starinska
zanimljiva svetkovanja koja su bila pala u zaborav za vreme graanskih metea
u toku minuloga polustolea. Ja sam veoma temeljno uao u tu stvar, ali sam
zavrio svoj pregled tek na nekoliko dana pred samu Avgustovu smrt, koja je
pala est godina docnije. Delo je imalo etrdeset jednu knjigu, a svaka od njih je
bila od proseno pet hiljada rei, ali se ono velikim delom sastojalo iz prepisa
raznih verskih ukaza, spiskova svetenikih imena i nabrajanja poklona
riznicama hramova i slinog. Najvanija knjiga toga dela se bavila uvodnim
objanjenjima o prvobitnim obredima u Rimu. Tu sam se zapleo u tekoe, jer
su se Avgustove novine u obredima zasnivale na miljenjima jednoga verskog
odbora, koji u stvari nije radio strunjaki. Po svemu sudei, meu lanovima
toga odbora nije bilo nijednog strunjaka za starine, te je tako velik broj grubih
pogrenih shvatanja starih verskih obrazaca bio ubaen u nova zvanina
bogosluenja. Niko ivi ko nije prethodno prouio etrurski i sabinjanski jezik
nije u stanju da besprekomo tumai nae starije versko pojanje, a ja sam
meutim bio posvetio mnogo vremena da bih savladao osnove oba ta jezika. U
doba tih mojih studija bilo je jo nekoliko ljudi u Italiji koji su u svojoj kui
govorili samo sabinjanskim jezikom. Ja sam naveo dvojicu takvih ljudi da dou
u Rim, pa sam poverio Palasu, koji je tada radio kao moj pisar, da skupi grau
za jedan kratki sabinjanski renik. Naravno, dobro sam im platio za taj rad.
Kalona, koji je, ako izuzmemo Palasa, bio bolji od svih ostalih mojih pisara,
poslao sam u Kapuu da tamo sakupi grau za slian renik etrurskog jezika, i to
preko Arunsa, jednog etrurskog svetenika, koji mi je dao obavetenje i o kralju
Larsu Porseni, obavetenje koje se toliko svidelo Polionu, a koga se toliko gadio
Tit Livije. Ta dva renika, koje sam docnije proirio i objavio, osposobila su me

da na svoje veliko zadovoljstvo rasvetlim izvesna vana pitanja starog

bogotovlja; ali kako sam svikao da budem obazriv, u mojim spisima ipak nije
bilo niega to bi bacalo nepovoljnu svetlost na Avgustovu uenost i njegovo
rasuivanje.
Neu da gubim vreme piui o Balkanskom Ratu, ali bih rekao samo toliko
da se on, i uprkos mudrom vojnom rukovodstvu moga strica Tiberija, krepkoj
pomoi koju mu je ukazao moj tast Silvan, kao i smelim Germanikovim
potezima, razvukao i trajao pune tri godile. Kada je taj rat na Balkanu bio
zavren, narod je bio desetkovan, a zemlja pretvorena u pustinju, jer su se
tamonja plemena kako ljudi, tako i ene borili oajniki, priznajui da su
pobeeni tek onda kada bi oganj, glad i boletine vie nego prepolovile broj
stanovnika. im su odmetniki voi doli Tiberiju da pregovaraju o miru, on ih
je pritesnio pitanjima. eleo je da zna kako im je dolo u glavu najpre da se
bune, a zatim da pruaju tako oajniki otpor. Glavni odmetnik, koji se zvao
Baton, dao mu je ovakav odgovor:
Vi Rimljani treba sami sebe da krivite, jer nam vi ne aljete za uvare
svojih stada ni ovare niti ovarske pse, nego vukove.
To nije bilo sasvim tano. Avgust je sam birao ljude koje je slao za
upravnike pograninih pokrajina i davao im dobru platu, pazei da oni ne tpaju u
svoj dep ni jedan deo carskih prihoda. Porezi su plaani neposredno upravniku
i nisu vie bili davani u zakup neodgovornim trgovakim druinama za naplatu
poreza. Avgustovi upravnici nisu nikada bili vuci, kao to je to obino bio sluaj
sa upravnicima za vreme republikanske vlade, kojima je jedina misao bila koliko
e zlata iscediti iz svojih pokrajina. Mnogi od njih su bili dobri ovarski psi, a
neki su bili ak i poteni pastiri. Ali, esto se deavalo da je Avgust i nenamerno
podizao visinu poreza, ne vodei rauna o nestaici izazvanoj ravom etvom,
stonim zarazama ili zemljotresom, a upravnici su vie voleli da skupe i taj
visoko razrezani porez do poslednje pare, makar izazvali i bunu, nego da se ale
pred Avgustom. Bilo je malo onih koji su pokazivali neko lino zanimanje za
narod kojim je trebalo da upravljaju. Namesnik bi se obino ugnezdio u
romaniziranom glavnom gradu svoje pokrajine, u kome su se nalazile lepe kue,
pozorita, hramovi, javna kupatila i trgovi, pa nije ni pomiljao da poseti
udaljenije okruge svoje pokrajine. Upravljanje zemljom je prenoeno na
izaslanike i na izaslanike izaslanika, pa je od strane malih inovnika svakako
bilo i dosta sitnih ucena i bezakonja. Baton je verovatno mislio na njih kada je
govorio o vukovima, a njima bi inae bolje pristajao naziv buva. Nesumnjivo
je da su rimske pokrajine izvan Italije pod Avgustom beskrajno vie napredovale
nego pod republikom, dok one u Italiji, ije je namesnike imenovao Senat, ni iz
daleka nisu stajale tako dobro kao pogranine pokrajine, kojima je namesnike
odreivao sam Avgust. Od svih dokaza koje sam oduvek sluao kao utuk protiv
republikanske vladavine, ovo poreenje je moda ponajmanje neosnovano;
meutim, i ono je bilo zasnovano na neodrivoj predpostavci da je lini moral
meu vodeim linostima iz redova republikanaca uzetih naravno proseno
bio nii nego lini moral apsolutnih samodraca i od njih izabranih i potinjenih

im saradnika; a to je poreenje zasnivano i na pogrenom miljenju da je pitanje

kako se upravlja provincijama vanije od pitanja ta se sve deava u samom
Rimu. Uzdizati monarhiju zbog napretka koji je ona ostvarila u provincijama
izgleda mi tako kao kad bismo nekom oveku dozvoljavali slobodu da se sa
svojom decom ophodi kao sa robovima, ali pod uslovom da se jednovremeno sa
svojim robovima ophodi onako kako zahteva razumno uvaavanje oveka.
Senat je odluio da se po zavretku Balkanskoga Rata, koji je toliko skupo
stajao i gotovo upropastio dravu Avgustu i Tiberiju priredi trijumf. A treba
podsetiti da je u to vreme samo Avgustu i lanovima njegove porodice bio
dozvoljen trijumf u pravom smislu te rei, dok su druge vojskovoe bile
nagraivane samo onim to se zvalo trijumfalni ukrasi. Premda je bio iz
porodice Cezara, Germanik je, iz tehnikih razloga, primio samo te nagradne
znake. Avgust je mogao da progura kroz Senat i Germanikov trijumf, ali je bio
toliko zahvalan Tiberiju za uspeno voenje tog rata da nije eleo da mu kvari
volju dajui Germaniku iste asti kao i njemu. Germaniku je dat samo vii in u
magistraturi, a bilo mu je dozvoljeno da postane i konzul nekoliko godina ranije
nego to je to obiaj doputao. A Kastoru je iako nije ni uzeo uea u ratu
data samo dozvoli da prisustvuje sednicama Senata i pre nego to je postao
njegov lan, kao to je i sam bio pomaknut na vii stepen u magistraturi.
Rimska rulja je sa nestrpljenjem oekivala dane toga trijumfa, znajui da e
on biti praen velikim prilozima u itu i novcu, kao i u drugim stvarima koje e
se besplatno deliti, ali je nju ekalo i jedno veliko razoaranje. Na mesec dana
pred sam trijumf javio se jedan straan predznak: u hram boga rata na
Marsovom Polju udario je grom, koji ga zamalo nije razorio, a nekoliko dana
posle toga sluaja stigle su vesti iz Nemake o najstranijem porazu koji je
rimska vojska ikad pretrpela jo od boja kod Kareje, a ja bih ak rekao i od boja
na Aliji, pre nekih etiri stotina godina. Tri su rimska puka bila iseena na
komade, a sva rimska osvojenja istono od Rajne bila su izgubljena u jednom
jedinom potezu. ak je izgledalo da nita nee spreiti Nemce da preu Rajnu i
da opustoe tri sreene i napredne pokrajine Francuske!
Ve sam govorio o poraznom dejstvu tih vesti na Avgusta. Njega je to tako
duboko titalo ne samo zato to je on, kao ovek kome su Senat i narod rimski
poverili brigu o sigurnosti na svima granicama carstva, bio zvanino odgovoran
za taj poraz, nego i zato to se oseao moralno odgovornim. Do poraza je
meutim dolo zbog njegove brzopletosti u pokuaju da civilizuje varvare to
pre. Nemci, koje je podjarmio moj otac, postepeno su prihvatali rimske obiaje,
nauili su da se slue kovanim novcem, odravali su redovna trita, zidali su
kue i snabdevali ih nametajem na jedan civilizovani nain, pa su ak drali i
skuptine, koje se nisu redovno kao nekada zavravale bitkom orujem. Mi smo
te varvare ve zvali svojim saveznicima i, da im je samo bilo dato vremena da
postepeno zaborave svoje stare varvarske obiaje i da se oslone na rimske
garnizone koji su ih titili od njihovih jo necivilizovanih suseda dok su oni
uivali blagodati mira u svojoj pokrajini oni bi bez svake sumnje za nekoliko
pokolenja, pa ak i u kraem vremenu, postali miroljubivi i krotki kao Francuzi

iz Provanse. Ali Var, koji je bio moj roak, a koga je Avgust postavio za
namesnika nemakih predela preko Rajne, poeo je da sa Nemcima postupa ne
kao sa saveznicima, nego kao sa podjarmljenim narodom. Usto, on je bio
poroan ovek, pa nije vodio rauna ni o izvanrednoj strogosti Nemaca u
pogledu estitosti njihovih ena. U to vreme je Avgustu bio potreban novac za
vojnu blagajnu, koja je bila ispranjena za vreme Balkanskog Rata, pa je
razrezao itav niz novih poreza od kojih nije izuzeo ni Nemce preko Rajne. Var
ga je ve izvestio o platenoj moi pokrajine, ali je u svojoj revnosti precenio
njihova sredstva.
U Varavom logoru su se nalazile dve nemake plemenske poglavice,
Herman i Sigmirt, koji su teno govorili latinski i ostavljali utisak dobro
romaniziranih ljudi. Herman je zapovedao pomonim etama u jednom
prethodnom ratu i smatrano je da je njegova vernost neosporna; on je ak bio
proveo izvesno vreme u Rimu i bio unet u spisak plemenitih rimskih vitezova.
Obojica su esto obedovala za Varovim stolom i bili sa njim u odnosu
najprisnijeg prijateljstva. Oni su i odravali Vara u veri da njihovi saplemenici
nisu manje verni i zahvalni Rimu za sve blagodati civilizacije nego njih dvojica,
ali su ipak zato tajno bili u neprekidnom dodiru sa nezadovoljnim plemenskim
poglavicama, koje su uverili da jo nije dolo vreme za oruani otpor prema
Rimljanima i da stoga valja platiti razrezani porez i izigravati to vetije da se to
ini drage volje, a kada doe vreme, oni e im ve dati znak da se sav nemaki
narod digne na oruje.
Herman ije ime znai ratnik i Sigmirt, koga moemo zvati i Segimer, a
ije ime znai vesela pobeda, bili su pametniji od Vara. lanovi njegovog
glavnog stana su ga stalno opominjali da se Nemci poslednjih nekoliko meseci
ponaaju neprirodno ljubazno i da oni svakako ele da ga prethodno razoruaju
od svake sumnje, pa e onda iznenada prei u napad, ali se on smejao dok su mu
oni to govorili. On je odgovarao da su Nemci vrlo glupa ljudska rasa,
nesposobna niti da smisli, niti da izvri jedan takav naum a da ne oda tajnu
mnogo pre nego to cela stvar sazre. Njihovo krotko dranje je ist kukaviluk.
Ukoliko stroe dri Nemce, oni te utoliko vie potuju. Oni su obesni kad se
nau u blagostanju i nezavisnosti, ali jednom poraeni, oni e ti puziti oko nogu
kao psi i bie ti ubudue uvek verni. On je ak odbijao da ozbiljno uzme
opomene jednog nemakog plemenskog poglavice, koji je mrzeo Hermana i koji
je duboko prozreo njegove namere. I umesto da je uvao svoju vojsku
usredsreenu na jednom mestu, kao to se radi u zemlji koja je samo delomino
potinjena Rimljanima, Var ju je rasturio.
Sledujui tajnim porukama Hermana i Segimera, udaljene naseobine su
uputile Varu zahteve da im poalje vojnu zatitu protiv razbojnika, da bi uvala
trgovake karavane koji nose robu iz Francuske. Zatim je dolo do jednog
oruanog ustanka na krajnjem istoku pokrajine. Jedan skuplja poreza i svi
njegovi pisari su bili pobijeni. Kada je Var sakupio vojne snage kojima je
raspolagao i krenuo u kazneni pohod, Herman i Segimer su itav jedan deo puta
bili u njegovoj pratnji, a onda su se izvinili to ne mogu da ga dalje prate,

obeavajui da e mu dovesti pomone trupe i doi mu, ako treba, u pomo, i to

odmah im on bude ushteo. Te pomone trupe su, meutim, ve bile pod
orujem, pa su pohitale i uhvatile zasede na dan-dva hoda u pravcu u kome je
iao Var. Herman i Segimer su onda poslali glas udaljenom nemakom ivlju da
napadne rimski odred poslat im radi zatite i da ne puste nijednog Rimljanina da
izmakne iv.
Nikakva vest o toj sei nije ni dola do Vara, poto nju niko nije ni
nadiveo, a Var je verovatno bio i bez dodira sa svojim glavnim stanom. Put
kojim se on kretao vodio je kroz gustu goru. On nije bio dovoljno predostroan
da napred istavi izvidnicu koja bi zapodenula arku ili da obezbedi bokove, nego
je pustio svu svoju vojsku u kojoj je bilo i mnogo neboraca da ide u takvom
besporetku i bez ikakvih osiguranja kao da se nalazi na pedeset milja od Rima.
Ilo se vrlo polako, jer je stalno valjalo obarati drveta i svakoga asa premostiti
neki potok, da bi mogla da prou komorska kola, to je dalo vremena velikom
broju Nemaca da se pridrue onima koji su ve bili uhvatili busije. Utom se
iznenada promenilo i vreme. Slapovi kie su lili dvadeset etiri asa, a i vie, te
su raskvasili kone titove Rimljana, inei ih odve tekim za rukovanje u
borbi, kao to su onesposobili za upotrebu i lukove strelaca. Put je postajao tako
klizav da se jedva hodalo, a vozila su se stalno glibila u blato. Razmak izmeu
ela i kraja povorke je rastao. Tada se sa jednoga brega podigao dim, to je bio
znak za Nemce, koji su iznenada napali s ela, s kraja i sa oba boka.
Nemci nisu bili na ravnoj nozi sa Rimljanima u otvorenoj borbi, te Var nije
mnogo preterivao kada je govorio o njihovom kukaviluku. Oni su se usudili da
u prvom zamahu napadnu samo zalutale vojnike i konjovodce komore,
izbegavajui borbu prsa u prsa time to su iz zasede odapinjali itave pljuskove
strela i sulica, pa bi onda beali natrag u umu im bi jedan Rimljanin makar
samo i zapretio maem i viknuo na njih. Ali su ba tim svojim nainom
ratovanja prouzrokovali mnoge nesree. Odredi koje su predvodili Herman,
Segimer i druge plemenske poglavice, napravili su prepreke na putu, bacajui na
njih zaplenjena kola, lomei njihove tokove i navaljujui preko njih stabla.
Poto su nainili nekoliko tih zapreka, Nemci su iza njih zauzeli busije, pa su
napadali nae vojnike kada bi ovi pokuali da raiste put. To je toliko
zadravalo nae ljudstvo sa krajnjih delova povorke, da je ono, bojei se da ne
izgubi dodir sa onima napred, i samo napustilo sva preostala kola, grabei dalje
u nadi da e se Nemci ve zaposliti oko pljake, te da nee neko vreme ni
napadati.
Puk koji je bio na elu izbio je na jedan breg na kome nije bilo mnogo
ume, jer je bila unitena skoranjim poarom, pa se tu u sigurnosti opet uredio i
ekao na druga dva. On je bio u posedu svoje komore, a izgubio je samo
nekoliko stotina vojnika. Druga dva puka su ve bila pretrpela vee gubitke,
Ljudi su ili odvojeno od svojih eta, pa su obrazovane nove jedinice koje su
imale od pedeset do sto ljudi, svaka sa zatitnicom, prethodnicom i bonom
straom. Ova poslednja je mogla da se kree samo veoma polako jer je imala da
se probija kroz gustu movarnu umu, te je neprestano gubila dodir sa svojom

malom jedinicom, a izvidnica je imala teke gubitke na onim ve postavljenim

preprekama, dok je odstupnica bila stalno izloena napadima sulicama s lea.
Kada je te noi izvrena prozivka, Var je video da je treina njegove vojske bila
pobijena ili da je nestala! Narednog dana on je probio sebi put u otvorene
predele, ali je bio prinuen da napusti i ostatak svoje komore. Javila se oskudica
u hrani i on je treega dana morao opet da zae u ume. Gubici drugoga dana
ovoga pohoda nisu bili tako surovi, jer je veliki broj Nemaca bio zauzet
pljakom onoga to se nalazilo na kolima i odnoenjem toga plena dalje, ali kada
je treega dana uvee ponovljena prozivka, odazvala se jedva etvrtina vojnika
od prvobitnog broja. etvrtog dana Var je jo uvek odmicao dalje jer je on bio
odve tvrdoglav ovek da bi priznao poraz i da bi napustio svoju prvobitnu
nameru ali je tada vreme, koje se pre toga bee neto popravilo, postalo gore
nego ikad, a Nemci, sviknuti na velike kie, postadoe sve sraniji i sraniji im
su videli da otpor Rimljana malaksava. Oni su sada napadali iz sve vee blizine.
Ve oko podne Var je shvatio da je sve izgubljeno, te je radije izvrio
samoubistvo nego da iv padne aka neprijatelju. Veina viih asnika, koji su
jo bili u ivotu, sledovali su njegovom primeru, kao i mnogi vojnici. Samo
jedan asnik nije izgubio glavu, a to je bio onaj isti Kasije Herea koji se onog
znamenitog dana tukao u amfiteatru. On je zapovedao zatitnicom, a ona je bila
sastavljena od gortaka iz Savoje, koji su se u umi mnogo bolje snalazili od
veine drugih vojnika. Kad im je jedan begunac rekao da je Var mrtav, da su
pukovski orlovi ve zaplenjeni i da ni tri stotine ljudi iz glavnine vojske nije u
ivotu, Kasije je reio da spase od daljega klanja ono to se jo dalo spasti. On je
okrenuo svoj odred na levo krug i probio se kroz neprijateljske redove
iznenadnim napadom. Velika Kasijeva hrabrost, koju je umeo da prenese i na
neke od svojih vojnika, izazvala je strahopotovanje Nemaca. Oni su digli ruke
od te ake odlunih vojnika, pa su kidisali napred da ostvare lake uspehe.
Kasijevo delo je moda najdivniji vojniki podvig naeg vremena, jer je on
poao natrag sa sto dvadeset ljudi, a uspeo je da za osam dana povlaenja kroz
neprijateljsku zemlju stigne sa osamdeset ivih vojnika, zajedno sa zastavom
svoje ete, u tvravu iz koje je poao dvadeset dana pre toga.
Teko je opisati paniku koja je obuzela Rim kada su glasovi o ovom porazu
bili potvreni. Ljudi su poeli da vezuju svoje prnje u denjkove i da ih tovare u
kola kao da se Nemci ve nalaze pred gradskim kapijama. Istinu govorei, strah
nije bio ni bezrazloan. Gubici pretrpljeni u Balkanskom Ratu bili su tako teki
da su sve raspoloive rezerve boraca koje su se nalazile u Italiji bile pri kraju.
Avgusta je ostavljala pamet kad bi pomislio gde e nai vojsku koju bi, pod
Tiberijevim zapovednitvom, poslao na Rajnu da obezbedi tamonje
mostobrane, kako je izgledalo, Nemci jo nisu bili zauzeli. Od rimskih graana
koji su bili vojni obveznici samo se mali broj dobrovoljno odazvao objavljenom
pozivu da stupi pod zastavu, jer je pohod protiv Nemaca mnogima izgledao kao
pohod u sigurnu smrt. Onda je Avgust izdao jo jedan poziv, u kome je
naglaeno da e vojni obveznici koji se ne jave za tri dana u vojsku pretrpeti
sledeu kaznu: svaki peti od njih bie lien prava slobodnog oveka i biti

proglaen za roba, a celokupno imanje e mu biti uzapeno. Ali su se mnogi

ogluili ak i o takav poziv, te je Avgust neki manji broj ljudi, primera radi,
pogubio, a ostale prinudio da stupe u vojne redove, pa su se posle neki od njih
to je suta istina pokazali i kao sasvim dobri vojnici. On je tada pozvao u
vojsku i neke ljude koji su bili preli trideset pet godina ivota i ponovo uneo u
vojne spiskove neke veterane koji su bili proveli i pun rok od esnaest godina u
vojnoj slubi. Sa tim ljudstvom i sa jednim do dva puka obrazovanim od
osloboenih robova, koji jo po pravilu nisu podlegali vojnoj slubi (iako su se
ve pojaanja koja su Germaniku u Balkanskom Ratu dobrim delom sastojala od
osloboenika), Avgust je stvorio zamanu vojnu silu, pa je etu za etom slao
prema severu odmah kako bi koja bila naoruana i opremljena.
Za mene je lino bila najvea sramota i bol to u tome trenutku krajnje
nude nisam bio sposoban da kao vojnik posluim odbrani Rima. Otiao sam do
Avgusta da ga zamolim da i mene poalje na sever u nekom svojstvu u kome mi
ne bi smetala moja telesna slabost, pa sam mu predlagao da poem kao Tiberijev
obavetajni oficir, koji bi imao korisnu dunost da sakuplja i sreuje izvetaje o
kretanju neprijatelja, da ispituje zarobljenike, da se bavi izradom karata i
davanjem uputstava uhodama. Ako mi se ne bi dozvolilo da radim taj posao (a ja
sam smatrao sebe pozvanim za to, jer sam pomno prouavao ratove u Nemakoj
i jer sam nauio da mislim na pravilan nain i da rukujem gomilom pisara), ja
sam pristajao i da dejstvujem kao zapovednik Tiberijeve komore, te bih u tome
svojstvu dostavljao Rimu vojna trebovanja, a zatim delio poiljke na licu mesta.
Avgustu je izgleda bilo drago to ja idem tako daleko u svojoj dobrovoljnoj
gotovosti, pa je rekao da e razgovarati sa Tiberijem o mojoj ponudi. Ali od toga
nije ispalo nita. Verovatno je da me je Tiberije smatrao nesposobnim ma za
kakvu korisnu slubu; a moda mu je ak bilo i krivo to sam navaljivao s tim
svojim zahtevima ba u vreme kad se njegov sin Kastor ustruavao da poe na
sever i namolio Avgusta da mu poveri skupljanje i obuavanje vojske na jugu
Italije. Pa ipak, Germanik se nalazio u istom poloaju kao i ja, to je ve bila
neka uteha. On se javio za dobrovoljnu slubu u Nemakoj, ali je Avgustu
trebalo njegovo prisustvo u Rimu, gde je Germanik bio veoma omiljen, da bi u
njemu uguivao graanske metee, poto se Avgust pribojavao da e oni izbiti
im vojske napuste prestonicu.
U meuvremenu su Nemci priredili na begunce Varove armije hajku kao na
divlje zveri, pa su veinu tih Rimljana rtvovali svojim umskim bogovima,
spaljujui ih ive u krletkama ispletenim od prua, a ostale su zadrali kao ratne
zarobljenike. (Neke od njih su docnije otkupili iz ropstva njihovi roaci po
uasno visokoj ceni, ali je Avgust ovima zauvek zabranio da se pojave u Italiji.
Nemci su takoe priredili niz stranih terevenki sa zaplenjenim vinom, pa su se i
krvavo zavaali oko slave i piena. Trebalo je da proe dosta vremena da se opet
razmrdaju i da shvate na kako bi mali otpor naili ako bi udarili na Rajnu. Ali
kad im je ponestalo vina, oni su nasrmuli na slabo posednuta pogranina
utvrenja, pa su ih jedno za drugim zazimali i opljakali. Samo jedno od njih je
dalo pristojan otpor, a u njemu je zapovedao Kasije. Njega bi Nemci zauzeli

lako kao i ostala, jer je njegova posada bila malobrojna, ali su Herman i Segimer
bili negde drugde za vreme opsade, a drugi se Nemci jo nisu razumevali u
opsadnom boju pomou katapultova, bacaa kamena, kornjaa i lagumskih
potkopavanja. Kasije je imao veliku zalihu lukova i strela, te je prinudio sav
gradski ivalj da se bori, pa ak i ene i robove. On je s uspehom odbio nekoliko
divljih napada na tvravske kapije, a drao je u svako doba u pripravnosti i dosta
kljuale vode da njome zapljusne svakoga Nemca koji bi pokuao da se uspne
uz gradske zidove. Nemci su bili toliko zauzeti pokuajem osvajanja ovoga
mesta, oekujui da u njemu dou do bogate pljake, da nisu ni napadali rajnske
mostobrane, koje su drale samo male strae.
Utom su stigle vesti o brzom pribliavanju Tiberijevom, koji je dolazio na
elu svoje nove vojske. Herman je odmah sabrao svoje snage u cilju da zauzme
mostove na Rajni pre nego to Tiberije do njih i stigne. Jedan odred je ostavljen
da i dalje opseda Kasijevu tvravu, za koju se znalo da je oskudna u hrani. Kad
je Kasije douo za Hermanovu nameru, on je odluio da blagovremeno napusti
tvravu. Jedne burne noi on je izmakao iz nje sa celom posadom, pa mu je
polo za rukom da promakne pored prve od dveju neprijateljskih straa pre nego
to je jedno dete koje je bilo sa njim uzbunilo opsadnike. Zato je kod treeg
neprijateljskog straarskog mesta ve dolo do borbe prsa u prsa, i da Nemci
nisu goreli od elje da upadnu u grad radi pljake, te digli ruke od Kasija, on ne
bi imao izgleda da se iskobelja sa svojim odredom iv iz toga metea. Podrug
asa docnije, njemu je sinula kroz glavu misao da naredi svojim trubaima da
zasviraju trubni znak napada, treim korakom kako bi Nemcima dao priliku da
poveruju da mu stiu pojaanja, te ga ovi tako nisu ni gonili. Rimska posada na
najbliem mostu ula je taj udaljeni zvuk rimskih truba, jer je vetar duvao sa
istoka prema zapadu; nasluujui ta se dogaa, ona je poslala jedno odeljenje
koje je Kasijev odred dovelo na sigurno mesto. Dva dana docnije Kasije je sa
uspehom odrao most pred jednim estokim napadom Segimerovih ljudi, a posle
toga je stigla Tiberijeva prethodnica i poloaj je tako bio spaen.
Kraj te godine je bio obeleen progonstvom Julile zbog optube da je
izvrila viestruko brakolomstvo, tano onakve iste optube kakva je bila
dignuta i protiv njene majke Julije. Ona je prognana na Tremer, jedno malo
ostrvo na apuliskoj obali. Stvarni razlog ovog progonstva je bio u tome to je
ona zanela svoje drugo edo, koje bi, ako bi bilo muko, bilo praunue Avgustu,
a Liviji ne bi padalo nita. Zato Livija nije elela da tu stvar ostavi sluaju. Julila
je dodue ve imala jednog sinia, ali je to dete bilo krljavo jedan bojaljivi
slabi te se na njega nije moralo ni obazirati. Liviju je sam Emilije snabdeo
razlozima optube. On se kavio sa Julilom, pa ju je ak i pred njihovom erkom
Emilijom optuivao da mu podmee dete kome je neko drugi otac a ne on. Kao
brakolomnika on je navodio Decima, jednog plemia iz porodice Silana. Emilija
je bila dovoljno pametna da shvati da njen ivot i bezbednost zavise od toga
kako je zapisana u Livijinoj knjizi rauna, pa je smesta otrala njoj i rekla joj sve
to je ula. Livija ju je onda naterala da to ponovi i u Avgustovom prisustvu.
Avgust je na to dozvao sebi Emilijinog oca Emilija, pa ga je zapitao da li je

istina da on nije otac onog Julilinog deteta. Emilije nije ni pomiljao na

mogunost da je Emilija mogla da izda roenu majku i njega, svoga oca, nego je
poverovao da su odnosi izmeu Julile i Decima a u postojanje tih odnosa on je
samo sumnjao bili optepoznati i da su ve predstavljali javnu sablazan. On je
zbog toga ostao pri svojoj optubi, premda je ona pre bila zasnovana na
ljubomori nego na pouzdanom saznanju. Kada se dete rodilo, Avgust ga je uzeo
i dao ga izloe na padini jednog brega. Decim je otiao u dobrovoljno
izgnanstvo, a njemu je sledovalo jo nekoliko ljudi koji su bili optueni da su
bili Julilini ljubavnici. Meu njima se nalazio i pesnik Ovidije, koga je Avgust
to je dosta udnovato uinio glavnom rtvom za ispatanje tuih grehova
samo zato to je nekoliko godina ranije bio napisao svoju knjigu Ljubavna
vetina. Avgust je govorio da je ta Ovidijeva poema razvratila duu njegove
unuke, te je naredio da budu spaljeni svi primerci koji budu pronaeni.

Glava XIII

Avgust ve bee prevalio sedamdesetu. Donedavno niko o njemu nije

mislio kao o starom oveku, ali su te nove javne i privatne nesree izazvale
velike promene u njemu. Narav mu je bivala sve nepostojanija, a postajalo mu je
sve tee da sa uobiajenom ljubaznou prima sluajne posetioce ili da sauva
strpljenje na javnim gozbama. ak je postajao prek i prema Liviji. Pa ipak, on je
nastavljao da savesno obavlja svoj posao kao uvek, pa je ak primio na sebe
vlast monarha i za daljih deset godina. Kada bi se nalazili u Rimu, Tiberije i
Germanik su otaljavali mnoge njegove dunosti koje je inae otpravljao on sam,
a i Livija je radila napornije nego ikad. Za vreme Balkanskog Rata ona je bila
ostala u Rimu dok je Avgust bio odsutan. Ona je tada imala u svojim rukama
drugi primerak njegovog peata i bila je sa Avgustom u stalnom dodiru preko
glasnika koji su jezdili na konjima, te je sve dravne poslove obavljala lino.
Avgust se vie-manje mirio sa pomilju da e mu naslednik biti Tiberije. On je
smatrao da bi Tiberije bio dobar vladalac, naravno uz Livijinu pomo, i da e
nastaviti njegovu, Avgustovu politiku, ali je laskao sebi da e posle njegove
smrti svima nedostajati Otac Otadbine, i da e se govoriti o Avgustovom dobu
onako kako se govori i o zlatnom dobu kralja Nume. I pored izvanrednih usluga
koje je uinio Rimu, Tiberije je lino bio neomiljen, a svakako ne bi bio vie
omiljen ni ako bi postao imperator. Za Avgusta je bilo zadovoljstvo to je
Germanik budui stariji od Kastora, kome je bio brat po usinovljenju od strane
Avgusta bio prirodni naslednik Tiberijev i to su mu Germanikovi sinovi,
Neron i Druz, koji su bili jo deca, bili praunuci. Poto je sudbina tako odluila
da ga nisu nasledili njegovi unuci, on je eleo da njegova loza opet zavlada bar
preko njegovih praunuka. Jer u to vreme je Avgust ve i zaboravio na republiku
kao to su je zaboravili gotovo i svi drugi ljudi pa je stajao na gleditu da su
mu etrdeset godina njegove teke i odane slube Rimu dale pravo da kao
imperator imenuje svoje naslednike, i to, ako mu je volja, ak i do treeg kolena
unapred.
Dok je Germanik bio u Dalmaciji, ja nisam smeo da mu piem o Postumu
bojei se da neki Livijin dostavlja ne uhvati moje pismo, ali im se on vratio u
Rim, ja sam mu rekao sve. On je bio jako zbunjen, pa je rekao da ne zna ve u
ta da veruje. Moram da napomenem da je Germanikova narav bila takva da je
odbijao da ma o kome misli ravo sve dok ga sigurni dokazi ne bi na to
prinudili, ali je, tome nasuprot, verovao u svaije najbolje namere. Ta krajnja
prostodunost dobro mu je posluila. Veini ljudi koji su dolazila njim u dodir
laskalo je njegovo visoko uvaenje njihovih duhovnih odlika, pa su pokuavali
da u odnosu na njega i svojim postupcima opravdaju takvo miljenje. Naravno,
ako bi ikad bio preputen na milost i nemilost nekoj sasvim pokvarenoj osobi,
njemu ne bi bilo spasa; meutim, s druge strane, ako je u nekom oveku bila ma
i jedna iskrica dobra, izgledalo je kao da je Germanik u stanju da je izazove.

Zato mi je valjda i rekao da on ne moe bez daljega poverovati da bi Livila ili

Emilija mogle biti sposobne za onolika nevaljalstva, premda je morao priznati
da se u poslednje vreme i razoarao u Livilu. Isto tako je rekao da ja ne mogu da
naem neko objanjenje za njihove pobude ako u itavu stvar ne bih uvukao i
nau staramajku, to je potpuno besmisleno. On se ak odjednom naljutio, pa me
je zapitao:
Koji bi pametan ovek mogao i da posumnja da ih Livija podstie na
takvo zlo? ovek bi onda mogao da posumnja u boginju plodnosti da ona truje
gradske izvore!
Meutim, kada sam ga ja za uzvrat zapitao da li on stvarno veruje da je
Postum kriv za dva pokuaja silovanja u toku dve uzastopne noi, za dva krajnje
nerazumna pokuaja, i da li smatra da je on bio sposoban da lae Avgusta i nas,
ak i ako bi bio kriv, Germanik je zautao. Jer on je uvek voleo Postuma i
verovao mu. Zato sam iskoristio priliku, pa sam ga zakleo duhom naeg
pokojnog oca da ako ikad nae i mrvu dokaza o tome da je Postum
nepravedno osuen kae Avgustu sve to bude saznao o toj stvari, pa da ga
prinudi da Postuma vrati u Prim, a klevetnike kazni onako kao to su i zasluili.
11. god. n. e.

U Nemakoj se jo nita naroito nije dogodilo. Tiberije je drao mostove

na Rajni, ali nije pokuavao da je pree, jer jo nije imao poverenja u svoju
vojsku, koju je na najbri mogui nain tek dovodio u red. Ali ni Nemci nisu
pokuavali da preu Rajnu. Avgust je opet postao sve nestrpljiviji prema
Tiberiju, pa ga je pourivao da osveti Vara bez ikakvog daljeg odlaganja i da
povrati rimske orlove. Tiberije je odgovarao da nita nije blie ni njegovom
srcu, ali da njegove jedinice jo nisu spremne da pokuaju sa izvoenjem toga
zadatka. Avgust je onda tamo poslao Germanika im je istekao rok njegove
magistrature, te je Tiberije morao da pokae izvesnu delatnost, a on zaista nije
bio ni sasvim len niti kukavica, nego je samo bio krajnje obazriv. On je dakle
preao Rajnu i savladao delove izgubljene pokrajine, ali su Nemci izbegavali
odluujuu bitku, a i Tiberije i Germanik su jako brinuli o tome da ne budu
uhvaeni u zamku, te su se zadovoljili samo time to su zapalili nekoliko
neprijateljskih logora u blizini Rajne i tako pokazali svoju vojniku snagu.
Dolo je do nekoliko okraja u kojima su Rimljani dobro proli i zarobili
nekoliko stotina Nemaca. Oni su ostali u tome kraju sve do jaseni, a zatim su se
opet vratili na ovu stranu Rajne; a kada je nastupilo prolee, u Rimu je
proslavljen dugo odlagani trijumf nad Dalmatincima, emu je pridodat i jedan
trijumf povodom pohoda na Nemaku. To je uinjeno da bi se uspostavilo
samopouzdanje. Ne smem da propustim da ovde pohvalim Tiberija zbog
jednoga njegovog velikodunog dela, uinjenog na Germanikov predlog. Poto
se pred Rimljanima pokazao sa uhvaenim dalmatinskim odmetnikom Batonom
vukui ga u svome trijumfu za sobom, on mu je vratio slobodu, obdario ga
novcem i udobno ga smestio u Raveni. A Baton je to i zasluio, jer je on jednom
viteki dozvolio Tiberiju da mu pobegne iz jednoga klanca u kome je bio
ukljeten sa svom svojom vojskom.

Zatim je Germanik postao konzul, te je Avgust uputio jednu naroitu

pismenu poruku Senatu, da mu ga preporui, a i da Senat preporui Tiberija
(Preputajui Senat Tiberiju umesto da uini obrnuto on je hteo da uini
dvoje: prvo, da dokae svoju elju da mu Tiberije bude naslednik kao imperator,
i to sa vlau nad Senatom, i, drugo, da ne zahteva od Senata nikakvu pohvalu
za Tiberija, nego samo za Germanika.) Agripina je uvek pratila Germanika kad
god je odlazio u rat, isto onako kao to je i moja mati pratila mog oca. Ona je to
uglavnom inila iz ljubavi prema njemu, ali isto tako i zato to nije elela da
sama ostane u Rimu pa da i nju pred Avgustom lano optue za brakolomstvo.
Ona nikad nije bila u izvesnosti kakav je njen odnos sa Livijom. Agripina je bila
rimska matrona iz starih predanja: jaka, hrabra, skromna, umna, pobona,
rotkinja i estita. Ona je ve bila rodila Germaniku etvoro dece, a rodila mu je
kasnije jo petoro.
Iako se Livija jo uvek drala svoje odluke da ne mogu jesti za njenim
stolom, a premda ni moja mati nije pokazivala da se ita u njenom srcu
promenilo prema meni, Germanik me je uvodio u drutvo svojih plemenitih
prijatelja kad god bi se za to ukazala prilika. Njemu za ljubav, oni su se ponaali
prema meni sa izvesnim potovanjem. Naalost, svetu je bilo poznato porodino
miljenje o mojim sposobnostima, a predpostavljalo se da ga deli i Tiberije, te se
zbog toga niko nije mnogo ni upinjao da neguje poznanstvo sa mnom. Germanik
me je potakao da javno proitam neto iz svoga poslednjeg istorijskog dela, pa je
i pozvao izvestan broj istaknutih linosti iz knjievnog sveta da me uju. Ja sam
izabrao iz tog dela onu knjigu nad kojom sam se najvie znojio i koja bi mogla
biti vrlo zanimljiva za moje sluaoce, a koja se odnosila na rei izgovorene za
vreme obreda kupanja kod etrurskih svetenika; ta su bajanja bila prevedena i na
latinski, da bi se bacila nova svetlost na neke nae obrede ienja iji je tani
znaaj bio vremenom zamraen. Germanik je prethodno sam proitao tu stvar,
pa ju je pokazao i mojoj majci i Liviji, koje nisu imale nita protiv toga mog
spisa, a zatim je bio toliko velikoduan da je sedeo pored mene za sve vreme
dok sam se vebao da itam taj svoj sastav. On mi je estitao kako na samom
delu tako i na mom itanju, a ja mislim da je on o tome svemu govorio i mnogim
osobama, jer je dvorana u kojoj sam itao bila krcata. Nisu bili prisutni ni Livija
ni Avgust, ali je bila prisutna moja mati, a tu su bili i sam Germanik i Livila.
Ja sam bio u veoma dobrom raspoloenju i ni najmanje uzbuen. Germanik
mi je predloio da se prethodno osnaim jednom kupom vina, a ja sam smatrao
da je to izvrstan savet. Bile su dovuene i dve velike i sjajne naslonjae, jedna za
Avgusta a druga za Liviju, za sluaj da i oni dou, a to su bile one iste stolice
koje su ih uvek ekale kad bi posetili na dom. Kada su svi prispeli i ve
posedali, vrata su bila zatvorena i ja sam poeo da itam. itanje je teklo upravo
sjajno, jer sam i sam bio svestan toga da ne itam ni odve brzo ni odve polako,
ni odve glasno niti pak odve tiho, nego upravo onako kao to i treba, tako da
je sav taj zbor slualaca, koji inae od mene nije mnogo oekivao, morao uprkos
tome da pokae svoje zanimanje, ali se ba tada dogodio jedan nesrean sluaj.
Neko je snano zalupao na vratima, a poto ih niko nije otvorio, lupa se zaula

ponovo. Zatim je kvaka kljocnula i u dvoranu je uao najdeblji ovek koga sam
ikada u ivotu video, obuen u odoru viteza, a nosio je u ruci jedno iroko,
vezom ukraeno jastue. Ja sam prekinuo itanje, jer sam doao do jednog
tekog i vanog mesta, a niko me vie nije ni sluao, poto su sve oi bile uprte u
viteza. Ovaj, poto je pronaao meu prisutnima Tita Livija, pozdravio ga je
nekakvim raspevanim naglaskom za koji sam tek docnije uo da je odlika
paduanskog nareja a zatim je jednim optim poklonom pozdravio celo
drutvo, to je prouzrokovalo itav agor od smeha. On nije obratio nikakvu
posebnu panju ni na Germanika kao konzula, niti na moju majku i mene kao
domaine, a poto je pogledom potraio unaokolo gde e se spustiti, zagledao se
najpre u Avgustovu stolicu, pa naavi valjda da je ona za njega odve uzana,
seo je na onu drugu, spremljenu za Liviju. Bacio je svoje jastue na tu stolicu,
sabrao haljinu uz kolena, i, stenjui, spustio telesinu na sedite. Sasvim je
prirodno da je ta stara egipatska stolica, koja je nekada bila opljakana iz
Kleopatrinog dvora, bila stvar utanane izrade, te se sa treskom provalila!
Svi prasnue u glasan smeh, osim Germanika, Livija, moje majke i
najozbiljnijih lanova skupa. Ali kada je vitez ustao sa poda bez iije pomoi, pa
poeo da grdi i psuje trljajui izvesne delove tela, a zatim kada je napustio
dvoranu u pratnji jednog oslobodenika, zavladalo je opet paljivo utanje, te
sam ja pokuao da nastavim. No mene je ve bio zahvatio neki histerian smeh!
Moda je tome bilo krivo i ono vino koje sam bio popio, a moda i to to sam
video izraz viteeva lica u trenutku kada se stolica slomila pod njim to nije
video niko osim mene, jer je on seo okrenut leima prema sluaocima tek,
uglavnom, ja nikako nisam mogao da se usredsredim na obrede ienja starih
Etruraca. U prvo vreme mi sluaoci to nisu uzeli za zlo, nego su se i oni smejali
sa mnom, ali kad sam poeo da se borim sa jednim novim odeljkom, itajui
vrlo ravo, pa pogledavi ispod oka ponovo ugledao onu stolicu koju vitez
bee slomio, pa je opet nekako uspravio na njene nesigurne noge ja sam jo
jednom izgubio vlast nad sobom, te sluaoci postadoe nestrpljivi. Da stvar
ispadne jo gore, ba kad sam se ja sabirao i ponovo ulazio u kolosek, vrata se
opet otvorie i, ko ue? Avgust i Livija! Oni velianstveno prooe kroz
redove stolica, i Avgust sede. I Livija je htela to da uini, ali je videla da neto
nije u redu. Zapitala je glasom koji je snano odjeknuo:
Ko je to sedao na moju stolicu?
Germanik se upinjao iz sve due da joj objasni stvar, ali se ona nae
uvredena, pa nas ostavi i ode, a Avgust je odmah poao za njom sa izrazom
oveka kome je to sve neugodno. Ko mi, dakle, moe zameriti to sam
upropastio dalje itanje? Grozni bog Mom, bog poruge i zakeranja, morao je ui
u tu stolicu, jer se pet minuta docnije njene noge same rastavie i stvar jo
jednom pade na pod, a jedna mala zlatna lavovska glava sa njene ruice,
otkotrlja se ak do moje desne noge, pa je dola ak pod moje stopalo, koje je
bilo malo izdignuto. Ja sam opet klonuo, borio sam se, jedva diui, da zadrim
smeh, ali sam na kraju ipak prsnuo u glasno cerekanje.

Germanik mi tada prie, preklinjui me da se savladam, a ja sam samo

mogao da uzmem onu lavlju glavu i da bespomono pokaem rukom na stolicu.
Nikada nisam video Germanika vie ljutog na mene nego tada. Mene je to
uznemirilo, pa sam se odmah otreznio. Ali sam zato izgubio svako
samopouzdanje, pa sam poeo tako bedno da mucam da je mome itanju doao
alostan kraj. Germanik je uinio sve to je mogao: odrao je zahvalno slovo,
alei to me je jedan neprijatan sluaj prekinuo u polovini moga itanja i to su
se zbog toga istoga sluaja Otac Otadbine i gospa Livija, njegova supruga,
povukli, izraavajui nadu da u nekog srenijeg dana u bliskoj budunosti moi
da produim sa svojim itanjem. Zaista, nikada i niko nije imao vie obzira
prema svome bratu nego Germanik prema meni, i nikada vie nee biti tako
plemenitoga oveka. Ali od toga vremena ja nikada vie nisam javno itao svoja
dela.
Germanik je posle doao k meni jednoga dana, ali je izgledao vrlo ozbiljan.
Trebalo je da proe mnogo vremena pa da se pribere i progovori; on najzad ree:
Razgovarao sam jutros sa Emilijem, pa je re dola i na sirotog Postuma.
On je prvi poeo, pitajui kakve su u stvari optube bile dignute protivu
Postuma, ali je, naizgled sasvim iskreno, dodao da je samo toliko razaznao da je
Postum pokuao da siluje dve plemike ene, iako niko i ne zna koje su to ene.
Ja sam ga dobro pogledao dok je on to govorio, pa sam mogao oceniti da govori
istinu. Zato sam mu ponudio da izmenjamo naa saznanja, ali samo tako da mi
obea da e zadrati za sebe ono to mu budem rekao. Kad sam mu rekao da je
njegova roena ki tuila Postuma da je pokuao da nad njom izvri nasilje, i to
u njegovoj sopstvenoj kui, on je bio zgranut, pa je ak odbijao da u to poveruje.
Jako se naljutio, pa je rekao da je Emilijina vaspitaica svakako bila sa njima za
sve to vreme. On je hteo da odmah poe Emiliji i da je zapita da li je ta pria
istinita, i ako jeste, zato je on tek sada prvi put uje. Ja sam ga zadrao,
podseajui ga na njegovo obeanje, jer nisam imao poverenja u Emiliju.
Umesto nje, nagovorio sam ga da pita vaspitaicu, ali naravno obazrivo, da je ne
bi uznemirio. On je poslao po nju, pa je zapitao staricu kakve su razgovore
vodili Emilija i Postum kada je dolo do one uzbune zbog lopova, poslednji put
kada je Postum veerao s njima. Starica je u prvi mah izgledala kao da ju je
ostavilo pamenje, ali kad sam joj ja postavio pitanje: Nije li bilo rei i o
vokama? ona ree: Da, zaista, bilo je rei o vonoj kugi! Na to je Emilije
eleo da zna da li je bilo i nekih drugih razgovora dok je on bio odsutan, a
starica je rekla da ih, kako ona misli, nije bilo. Sea se da je Postum samo
objanjavao nov grki nain leenja one bolesti koju nazivaju crnom plesni, a da
je to nju krajnje zanimalo, poto se i ona razume u vrtarstvo. ,,O, ne, rekla je
starica, ja ni za trenutak nisam napustila sobu. Posle toga razgovora rekao mi
je Germanik otiao sam do Kastora, pa kao sluajno navedoh razgovor na
Postuma. Ti se svakako sea da su Postumova dobra bila uzapena i prodata
za vreme dok sam ja bio u Dalmaciji i da je novac dobijen od te prodaje predat
vojnoj blagajni? E, lepo, ta se tada desilo sa nekim mojim posluavnicima, koje
je Postum bio uzajmio od mene za jednu gozbu? Kastor mi je dao savet kako

13. god. n. e.

u to povratiti, pa smo onda progovorili nekoliko rei i o Postumovom

progonstvu. Kastor je sa mnom razgovarao sasvim otvoreno, i ja se radujem to
mogu rei da sam potpuno ubeen da on nije uestvovao u zaveri.
Ti, dakle, sada uvia da je postojala zavera? upitao sam ivo
Germanika.
Kako stvari stoje, bojim se da je to jedino objanjenje, odgovorio mi je
on. Ali sam ubeen da je Kastor nevin u toj stvari. Iako ga nisam ni pitao, on mi
je sam kazao da je po Livilinom nagovoru zadirkivao Postuma u vrtu, kao to ti
je to i Postum rekao. On je to svoje dranje objasnio time to se Postum udvarao
Livili, a njemu se to, kao njenom muu, naravno nije svialo. Ali je dodao da ne
ali to je tako radio premda to nije bila vrlo ukusna ala zato to Postumov
pokuaj da siluje Livilu, kao i teke povrede koje je njemu samome naneo taj
ludak, pokazuju da bi bilo i glupo kajati se.
On veruje da je Postum pokuao da siluje Livilu?
Svakako! A ja nisam hteo da ga razuveravam. Nisam eleo da Livila
sazna u ta sumnjamo i ti i ja. Jer, ako bi saznala, onda bi to ula i Livija.
Pa veruje li ti, onda, Germanie, da je sve to ipak namestila Livija?
Germanik mi na to nije nita odgovorio.
Hoe li da ode do Avgusta?
Dao sam ti re da hou. A ja uvek odrim dam re.
Kad e poi k njemu?
Iz ovih stopa!
Ja ne znam, niti u ikad saznati, ta se dogodilo pri tom susretu. Ali
Germanik je o veeri toga dana izgledao mnogo zadovoljniji, a nain na koji, je
docnije izbegavao da odgovara na moja pitanja dao mi je naslutiti da mu je
Avgust poverovao i da ga je zakleo da za trenutak uva tajnu. Prolo je mnogo
vremena pre nego to sam o daljem razvoju dogaaja saznao sve ono to mi je
poznato danas. Avgust je pisao Korzikancima, koji su mu se godinama alili na
gusarske napade na njihove obale, da e uskoro doi k njima da sam lino ispita
stvar. Rekao je da e se na tome putu najpre zadrati u Marselju, gde je
nameravao da osveti neki hram. Kratko vreme zatim on je otplovio morem, ali je
prekinuo put i dva dana proveo na Elbi. Ve prvoga dana on je naredio da se
Postumovi uvari na Planaziji odmah smene potpuno novim ljudima, to je i
uinjeno. Iste noi, Avgust se tajno izvezao na more i otiao na ostrvce u jednoj
maloj ribarskoj barki, imajui pored sebe samo Fabija Maksima, svog prisnog
prijatelja, i nekoga Klementa, koji je nekada bio Postumov rob, a koji je
upadljivo liio na svoga biveg gospodara. Sluao sam da je taj Klement ak bio
vanbrani sin Agripin. Oni su bili dosta srene ruke da sretnu Postuma im su se
iskrcali. On je ba bio razapeo none mree za ribolov, pa je na jasnoj meseini
video kako mu dolazi u susret jedan amac, a bio je sam. Avgust mu se javio,
pruajui mu ruku i viknuvi:

 Oprosti mi, sine moj!

Postum je prihvatio ruku i poljubio je. Zatim su se njih dvojica izdvojili u
stranu, a Fabije i Klement su uvali strau. Niko ne zna o emu su oni
razgovarali, ali, kada su ponovo prili onoj dvojici, Avgust je plakao. Postum i
Klement su onda izmenjali odeu i imena, pa je Postum doao na Elbu, a
Klement je ostao na Planaziji dok ne stigne nareenje da je slobodan. Avgust mu
je rekao da na to nee dugo ekati. ak mu je bilo obeano i osloboenje od
ropstva i velika svota novca ako dobro odigra svoju ulogu. On je imao nekoliko
dana da se pretvara da je bolestan i da pusti bradu i kosu da mu rastu, tako da
niko ne primeti zamenu, utoliko pre to su ga novi straari to popodne videli
samo na nekoliko minuta.
Livija je podozrevala da je Avgust uradio neto iza njenih lea. Ona je
znala da on ne voli da brodi morem i da nikada nije iao laom samo ako je
mogao da putuje suvim, pa ak ni onda kada bi suvim gubio dragoceno vreme.
Izvesno, Avgust nije mogao otii na Korziku drugaije nego morem, ali morski
razbojnici nisu predstavljali nikakvu ozbiljnu opasnost za dravu i on je mogao
tamo poslati Kastora ili ma koga drugog od potinjenih da ispitaju stvar u
njegovo ime. Ona je zato poela odmah da istrauje, pa je tako doznala da je
Avgust, iskrcavi se na Elbu, naredio da se zamene Postumovi uvari i da su on i
Fabije ili iste noi u ribolov na lignje, i to malim unom, u pratnji samo
jednoga roba.
Fabije je imao enu Marciju, sa kojom je delio sve tajne. Livija, koja je na
nju dotle slabo obraala panju, poela je da neguje poznanstvo s njom. Marcija
je bila prosta ena, koju je bilo lako obmanuti. im je Livija bila sigurna da je
pridobila puno Marcijino poverenje, ona joj je jednoga dana, kada su bile same,
rekla:
Hodi, mila moja, i reci mi da li je Avgust bio mnogo potresen kada je
ponovo video Postuma posle toliko godina? Jer on je mnogo meka srca nego
to izgleda.
Ali Fabije je bio rekao Marciji da je put na Planaziju tajna koja se nikome
ne sme odati, poto bi inae njega snale kobne posledice. Zato Marcija u prvom
trenutku nije htela da odgovori. Livija se nasmejala i rekla:
Dakle, ti si zaista obazriva. Lii mi na onog Tiberijevog straara koji
nije hteo da ga pri povratku sa jahanja pusti u logor zato to nije znao lozinku!
Naredba je naredba, vojskovoo! rekao mu je taj blesavko. Draga moja
Marcijo, Avgust nema preda mnom nikakve tajne, kao ni ja pred njim. Ali ja
ipak moram da odam svaku hvalu tvojoj obazrivosti.
Tako pohvaljena, Marcija se izvinila i rekla:
Fabije kae da je samo plakao i plakao.
Livija je na to kazala:
Prirodno je da je plakao! Pa ipak, Marcijo, pametnije e biti da i ne kae
Fabiju da smo razgovarale o tome, jer Avgust ne voli da ljudi znaju koliko je

14. god. n. e.

njegovo poverenje prema meni. Nego, verujem da ti je Fabije neto rekao i o

robu?
Ovo pitanje je bilo nasumce odapet hitac. Moda taj rob nije ni bio ni od
kakve vanosti, ali je to pitanje vredelo postaviti.
Pa da, odgovorila je Marcija, Fabije mi je rekao da je on bio izvanredno
slian Postumu, samo neto manji rastom.
Misli da straari nee primetiti ta razliku? upitala je Livija.
Fabije kae da on misli da nee. Klement je pripadao Postumovoj
domaoj eljadi, zato se, ako se pobrine, nee odati, jer e znati da podraava
Postuma, a, kao to zna, straa je promenjena!
Posle toga je Liviji ostalo jo samo da pronae gde se Postum nalazi, a
verovala je da se on sada negde krije pod Klementovim imenom. Ona je
smatrala da Avgust namerava da Postuma vrati u svoju milost i da bi ga mogao
staviti ak i ispred Tiberija, pa ga postaviti i za neposrednog naslednika svoje
carske vlasti putem ispravki dotadanjih svojih oporuka. Zato se ona odmah
unekoliko poverila Tiberiju i opomenula ga, kazavi mu svoje sumnje. Na
Balkanu su se opet javili neki metei, i Avgust je predlagao da se tamo poalje
Tiberije, da ih on ugui pre nego to budu uzeli ozbiljan obrt. Germanik se
nalazio u Francuskoj u kojoj je skupljao danak. Avgust je ak govorio i o tome
da Kastor bude upuen u Nemaku, a on se istovremeno stalno dogovarao sa
Fabijem, u kome je Livija namirisala posrednika izmeu njega i Postuma. Nije
bilo nikakve sumnje da ce Avgust, im izvri potrebne pripreme, iznenada uvesti
Postuma u Senat, staviti van snage sve ukaze izdate protiv njega i postaviti ga
sebi za suvladara umesto Tiberija. im bi se to dogodilo, i sam Livijin ivot bi
doao u opasnost: jer Postum je nju ve bio optuio da mu je otrovala oca i
brau, a njega Avgust ne bi opet ni prigrlio na srce da nije verovao u osnovanost
tih optubi. Livija je zato pustila svoje najpoverljivije uhode da prate Fabija u
stopu i da tragaju za robom koji se zove Klement. Ovi, meutim, nisu nigde
nita mogli da otkriju. Ona je onda reila da ne treba gubiti vreme, ve odmah
ukloniti Fabija. On je bio saekan jedne noi iz zasede na ulici kad je poao u
carski dvor, pa je ubijen sa dvadeset uboda, a zakrabuljeni napadai su umakli.
Na njegovom pogrebu je dolo do potresnog prizora: Marcija se bacila na mrtvo
telo svoga mua molei ga za oprotaj, rekavi da je samo ona kriva za njegovu
smrt, i to svojom lakomislenou i neposlunou. Naravno, niko nije razumeo
kako to valja shvatiti, pa se mislilo da je poludela od silne alosti.
Livija je rekla Tiberiju da nikako ne gubi vezu sa njom kad bude poao na
Balkan, i da putuje to je mogue sporije, poto moe biti pozvan natrag u Rim
Svakoga asa. Avgust, koji ga je otpratio ak do Napulja, u prijatnoj plovidbi
du obale, odjednom se razboleo: nastupili su neki stomani poremeaji. Livija
se spremala da ga neguje, ali je on to odbio sa zahvalnou, izjavljujui da
njegova bolest nije nita ozbiljno, te da e se ve leiti sam. On se povukao u
svoju bolesniku sobu, pa je uzeo neka jaka sredstva za ienje, a zatim je itav

jedan dan postio. On je izrino zabranio Liviji da se uznemirava zbog njegovog

zdravlja, poto ona ve ionako ima dosta briga. Smejui se, odbijao je da jede
ma ta drugo sem hleba sa opte trpeze, pio je vodu samo iz suda iz koga je pila
i ona, a sluio se jedino smokvama koje bi sam uzabrao svojom rukom.
Izgledalo je kao da se nita u njegovom dranju prema Liviji nije promenilo, niti
u njenome prema njemu, ali su oboje itali ta pie u dui drugoga.
Meutim, uprkos svima tim predostronostima, stanje njegovog eluca opet
se pogoralo. On je morao da prekine putovanje u Noli, a Livija je odatle uputila
Tiberiju poruku da se vrati. Kad je ovaj stigao, reeno mu je da je Avgust ve
malaksao i da ga ozbiljno zove k sebi. Avgust se ve bio oprostio od nekih
bivih konzula, koji su dohrlili na vest o njegovoj bolesti. Sa osmehom na licu
on ih je upitao da li je dobro odigrao svoju ulogu u lakrdijaa ponavljajui tako
ono uobiajeno pitanje koje glumci aljivih komada postavljaju gledaocima na
kraju predstave. Smejui se i sami premda su mnogima od njih bile suze u
oima oni su mu odgovorili: Niko je ne bi mogao bolje odigrati,
Avguste!,,E, onda me ispratite s lepim pljeskanjem! rekao je on.
Tiberije je priao njegovom odru, pa je tu stajao neka tri asa, a onda je
iziao da alosnim glasom objavi da je Otac Otadbine preminuo na Livijinim
rukama, upuujui poslednji ljubazni pozdrav njemu, Tiberiju, Senatu i narodu
rimskom. On je blagodario bogovima to se na vreme vratio da sklopi oi svome
ocu i dobrotvoru. U stvari, Avgust je bio umro itav jedan dan ranije, ali je
Livija to krila, izdajui svakih nekoliko asova te jedno ohrabrujue, te jedno
obeshrabrujue aoptenje o stanju njegovog zdravlja. Nekim udnim sluajem
on je umro u onoj istoj sobi u kojoj bee izdahnuo i njegov otac sedamdeset pet
godina ranije.
Dobro se seam kako su te novosti stigle do mene. Bio je 20. avgust. Bio
sam se uspavao, poto sam skoro svu no probdeo radei na mojoj istoriji, jer mi
je izgledalo da je leti bolje raditi nou, a spavati danju. Razbudio me je dolazak
dvojice starih vitezova, koji su se izvinjavali to me uznemiravaju, ali mi rekoe
da je stvar veoma hitna: Avgust je umro, a plemeniti viteki stale se urno
sastao i mene izabrao da kao njegov predstavnik odem u Senat. Trebalo je da
molim Senat da uini ast redu vitezova i da mu da dozvolu da vitezovi
Avgustovo mrtvo telo na svojim ramenima donesu u Rim. Ja sam, onako iza sna,
bio bunovan, pa nisam znao ni ta govorim. Uzviknuh:
Otrov je kraljica! Otrov je kraljica!
Oni se zagledae uznemireno, sa izrazom ljudi koji se neprijatno oseaju, a
ja se onda sabrah, pa poeh da se branim time da sam sanjao neki strani san, te
im samo ponavljam rei koje sam uo u tome snu. Zamolio sam ih, dakle, da
ponove ono to su mi ve rekli, a kada su oni to uinili, ja im zahvalim na asti i
preduzeh ono to su eleli. Na kraju krajeva, to i nije bila nikakva ast biti
izdvojen kao obian vitez. Svako ko je roen kao slobodan ovek ujedno je i
vitez svako, naravno, ko sam sebe nije osramotio i ko raspolae izvesnim
odreenim imetkom a po svojim porodinim vezama ja bih, da sam pokazao
makar i prosenu sposobnost, mogao ve biti i vieni lan Senata kao i moj

vrnjak Kastor. Ali ja sam bio izabran od vitezova u stvari zato to sam bio
jedini lan carske porodice koji je jo uvek pripadao niem plemikom staleu,
kao i zato da bi se izbegla svaka ljubomora meu vitezovima. Tako sam prvi put
u ivotu posetio Senat za vreme njegovoga zasedanja i govorio u njemu, ne
mucajui i ne zaboravljajui ta imam da mu kaem, a nisam se osramotio ni na
bilo koji drugi nain.

Glava XIV

Iako je i odranije bilo jasno da Avgusta ve naputa snaga i da on nee jo

dugo iveti, Rim nije mogao da se pomiri s njegovom smru. Ne bi bilo samo
obino poreenje ako bi se reklo da se grad oseao otprilike kao deak koji e
izgubiti oca. Nije vano da li je taj otac bio hrabar ovek ili kukavica, pravedan
ili nepravedan, tedar ili krt: on je bio deakov otac, koga nikada stric ili stariji
brat ne mogu zameniti. Jer Avgust je dugo vladao, i samo ljudi koji su prevalili
pedesetu godinu mogli su se seati vremena pre njega. Nije zato bilo sasvim
neoekivano to se Senat sastao na veanje da rei da li da mu se sada i u Rimu
odadu boanske poasti koje su mu u provincijama ukazivane jo za ivota.
Polionov sin, Gal, koga je Tiberije mrzeo zato to se ovaj oenio
Vipsanijom (a, kao to se seate, ona je bila Tiberijeva prva ena, sa kojom je
morao da se razvede zbog Julije), a koga je mrzeo i zato to Gal nije javno
opovrgao glasove na osnovu kojih je u stvari on, a ne Tiberije, bio Kastorov
otac, kao i zato to je Gal uopte imao otar jezik taj isti Gal, dakle, bio je
jedini senator koji se usudio da dovede u pitanje umenost toga predloga. On je
ustao i upitao kakva su se to natprirodna znamenja pojavila koja bi pokazala da
e Avgust biti rado prihvaen u Boanskim Stanitima, i to samo po preporuci
svojih smrtnih prijatelja i oboavalaca?
Zavladala je neugodna tiina, a onda je, oklevajui, ustao Tiberije i rekao:
Kao to se seate, pre sto dana je munja pogodila postolje Avgustovog
kipa. Prvo slovo njegovog imena je bilo izbrisano, a ostale su rei AESAR
AVGUSTUS. ta znai slovo C? To je znak za stotinu. A ta znai AESAR?
Rei u vam i to. Na etrurskom jeziku znai bog. Jasno je, dakle, da sto dana
posle udarca te munje Avgust treba da postane bog u Rimu. Moete li zahtevati
neko jasnije znamenje?
Iako je Tiberije potpuno prisvojio za sebe hvalu zbog ovakvog tumaenja,
ja sam prvi protumaio re AESAR (mnogo je raspravljano o toj udnoj rei),
poto sam bio jedini ovek u Rimu koji je poznavao etrurski jezik. Izneo sam
svoje miljenje majci i ona me je nazvala sanjarem i budalom, izgleda meutim,
da je moje tumaenje ipak ostavilo na nju dovoljno snaan utisak, kada se
potrudila da ga saopti i Tiberiju; jer ja nikome nisam govorio o tome osim njoj.
Gal je upitao zato bi bog Jov davao poruke na etrurskom, a ne na grkom
ili latinskom jeziku? Zar niko ne moe da se zakune da je video neko ubedljivije
znamenje? Sasvim je na svom mestu odreivati glupim stanovnicima azijskih
pokrajina nova boanstva, ali bi visoki dom trebalo da malo zastane pre nego to
naredi obrazovanim graanima Rima da ukazuju boanske poasti nekome iz
svojih redova, pa ma koliko da je on istaknut.
Moda bi Galu i polo za rukom da sprei tu odluku pozivanjem na rimsku
gordost i razum, da nije bilo jednog oveka koji se zvao Atik; on je bio jedan od

najstarijih asnika grada. Dostojanstveno se digao i rekao da je, kada je

spaljivano Avgustovo telo na Marsovom Polju, video jedan oblak kako se
spustio sa neba i kako se na njemu kasnije uznela dua preminuloga, i to isto
onako kako su se po predanju uznele na nebo i due Romula i Herkula. On moe
da se zakune svim bogovima da je rekao sutu istinu.
Ovaj govor je pozdravljen bunim odobravanjem, a Tiberije je likujui
upitao Gala da li on jo uvek ima da stavi neku primedbu. Gal je rekao da ima
jo neke primedbe. Rekao je da se sea jo jednog starog predanja o naprasnoj
smrti i nestanku Romula, predanja koje i najozbiljniji istoriari navode u svojim
delima naporedo sa onim predanjem koje je naveo njegov uvaeni i istinoljubivi
prijatelj Atik: naime, da je Romul bio toliko omrznut zbog svoga samovlaa
nad slobodoljubivim narodom da su ga jednoga dana, koristei se iznenadnom
maglom, ubili sami senatori, isekli ga na komade, a komade razneli krijui ih
pod skutovima svoje odee.
A ta je bilo sa Herkulom? upitao je neko ustro.
Gal je odgovorio:
Tiberije je sam u svom sjajnom nadgrobnom govoru odbacio poreenje
Avgusta sa Herkulom. On je doslovno rekao: Herkul se u detinjstvu borio samo
sa zmijama, a ak i kada je odrastao samo sa pokojim bikom, sa jednim divljim
veprom koga je uostalom ubio i sa jednim lavom, a i to je uradio oklevajui i
po tuoj zapovesti; Avgust se, meutim, nije borio sa divljim zverima, ve sa
ljudima, i to po svojoj sopstvenoj volji, i tako dalje i tako dalje. Ja, meutim,
odbacujem poreenje sa Herkulom zbog okolnosti u kojima je Herkul otiao sa
ovoga sveta.
I onda je seo. Njegove rei su bile sasvim jasne svakome ko je razmislio o
njima; jer Herkul je po predanju umro od otrova koji mu je dala njegova ena.
Naravno, predlog da se Avgust proglasi za boanstvo ipak je bio proturen.
Podignuti su mu rtvenici u Rimu i u susednim gradovima. Ustanovljen je nov
sveteniki red koji je trebalo da obavlja njemu posveene obrede, a Livija,
kojoj su istovremeno podareni naslovi Julija i Avgusta, postavljena je za
njegovu prvosvetenicu. Atik je od Livije dobio nagradu u visini od deset hiljada
zlatnika i bio naimenovan i za lana novog reda Avgustovih svetenika, a visoka
svota upisnine bila mu je oprotena. I ja sam bio naimenovan za Avgustovog
svetenika, ali sam kao Livijin unuk morao da platim najveu upisninu. Niko
se naravno nije usuivao ni da zapita kako to da je jedino Atik video Avgustovo
uznesenje na nebo. A to je najsmenije, Livija je u noi pre sahrane sakrila
jedan kavez s orlom na vrhu lomae, kavez koji je neko imao tajno da otvori
povlaei odozdo neku uzicu im lomaa bude zapaljena. Orao bi onda odleteo,
a oekivalo se da bi svet poverovao da je to Avgustova dua. Na nesreu, udo
se nije dogodilo, poto vrata kaveza nisu htela da se otvore. Nadleni asnik,
umesto da uti o tome svemu i pusti orla da izgori, popeo se na lomau i rukama
otvorio vrata kaveza. Livija je zato morala da objasni da je orao puten po njenoj
zapovesti, samo simbola radi.

Neu vie da piem o Avgustovom pogrebu, iako u Rimu nije nikada

viena sjajnija sahrana. Moram izostaviti iz moje povesti sve ono to nije od
prvorazrednog znaaja: ve sam ispunio preko trinaest svitaka najbolje hartije, iz
nove tvornice hartije koju sam nedavno sam podigao a jo nisam preao ni
treinu svoga puta. Ali ipak ne smem da izostavim Avgustovu poslednju volju,
jer je pitanje njegove oporuke oekivano s optim zanimanjem i nestrpljenjem.
Bio sam od svih najnestrpljiviji da to pre doznam njenu sadrinu. A objasniu
vam i razloge moga nestrpljenja.
Mesec dana pre svoje smrti Avgust je iznenada kroio preko praga moje
sobe za rad, pa je naredio svojim slugama da se udalje i obratio mi se rasejano,
ne gledajui mi u oi, i ponaajui se uopte tako nesigurno kao da je on
Klaudije, a ja Avgust. Uzeo je u ruke jednu svesku moje istorije i proitao jedan
odlomak iz nje.
Odlino je napisano! rekao je. A kada e delo biti zavreno?
Odgovorio sam mu da e to biti kroz mesec dana, ili moda i ranije, a on
mi je estitao i rekao da e narediti da se o njegovom troku odri javno itanje
moje knjige, pa e pozvati i sve svoje prijatelje da tome prisustvuju. Bio sam
silno iznenaen, a on je nastavio da govori i prijateljski me upitao ne bih li radije
prepustio itanje nekom itau od zanata. itanje sopstvenog dela uvek
uzbuuje, te je ak i stari nepospustljivi Polion priznao da je u takvoj prilici
uvek bio uzrujan. Zahvalio sam mu usrdno i od sveg srca, i rekao da bi ovek od
zanata svakako bio prikladniji, naravno ako moje delo uopte zasluuje takvu
ast.
Tada je Avgust naglo pruio ruku prema meni i zapitao me:
Klaudije, da li si ti ljut na mene?
ta sam mogao da mu odgovorim? Oi su mi zasuzile, i proaputao sam da
ga uvaavam i da on nikada nije uimo neto zbog ega bi trebalo da budem ljut
na njega. On je uzdahnuo i rekao:
Zaista ne, ali s druge strane nisam uinio ni neto ime bih zasluio tvoju
ljubav. Priekaj samo jo koji mesec, Klaudije, pa se nadam da u moi da
zasluim i tvoju ljubav i tvoju zahvalnost. Germanik mi je govorio o tebi. Rekao
je da si ti privren trima stvarima svojim prijateljima, Rimu i istini, Bio bih
jako ponosan kad bi Germanik mislio tako i o meni.
Germanik te gotovo oboava, koliko te voli! rekao sam ja. On mi je
esto govorio o tome.
Avgustovo se lice razvedrilo.
Moe li mi se zakleti da je to istina? Veoma sam srean! Dakle,
Klaudije, nas povezuje jaka veza: Germanikovo dobro miljenje. Ali ja sam
doao ovamo da bih ti samo ovo rekao: dugi niz godina postupao sam prema tebi
vrlo ravo. Iskreno se kajem zbog toga, a videe da e se stvari od danas
izmeniti.
Zatim je naveo grku izreku: Ko te je ranio taj e te i isceliti, pa me je
onda i zagrlio. Kad se okrenuo da pode, rekao mi je preko ramena jo i ovo:

 Upravu sam posetio Vestine device i uneo neke vane izmene u jedno
moje pismeno koje one uvaju; a poto si i ti delimino zasluan za te promene,
to sam i tvome imenu sada dao veu vanost nego to je imalo ranije. Ali, o
tome nikome ni rei!
Moe se pouzdati u mene, odgovorio sam ja.
Njegove su rei mogle znaiti samo jedno: da je on poverovao u
Postumovu povest koju sam ja preneo Germaniku i da ga u svojoj oporuci (koju
su uvale Vestine device) uspostavlja kao svog naslednika; ja tada, naravno,
nisam znao da je Avgust posetio Planaziju, ali sam se pouzdano nadao da e
vratiti Postuma u Rim i da e mu biti ukazane sve poasti. Meutim, razoarao
sam se! Budui da je Avgust svoju novu oporuku obavio velom tajnosti, a kako
su jedini svedoci bili Fabije Maksim i nekoliko izlapelih starih svetenika, bilo
je lako da se ona prikrije, i to u korist oporuke nainjene est godina ranije, u
vreme kada je Postum bio lien prava naslea. Uvodna reenica je glasila:
Poto me je zla kob liila sinova Gaja i Lucija, moja je volja da Tiberije
Klaudije Neron Cezar, kao moj srodnik u prvom stepenu, nasledi dve treine
mog imetka, a to se tie preostale treine, moja je volja da me nasledi moja
voljena ena Livija, ako bi naime Senat bio toliko milostiv da joj dozvoli
preuzimanje tolikog nasledstva (poto ona premauje uobiajeni iznos koji moe
da nasledi udova), inei taj izuzetak u njenom sluaju zbog njenih zasluga za
dravu, Kao naslednike u drugom stepenu to e rei, ako bi prvoimenovani
naslednici umrli ili iz nekog drugog razloga ne bi mogli da prime nasledstvo
Avgust je naveo one svoje unuke i praunuke koji su lanovi julijevske kue i ija
ast nije nikad bila osporena. A kako je Postum bio lien nasledstva, ovim je
nareenjem bio obuhvaen Germanik, kao Tiberijev usvojenik i Agripinin mu,
zatim sama Agripina i njena deca, kao i Kastor, Livila i njihova deca. (Kao
naslednik u drugom stepenu, Kastor bi tada imao da nasledi jednu treinu, a
Germanik i njegova porodica dve treine.) U naslednike u treem stepenu
oporuka je nabrajala razne senatore i dalje srodnike; ali to je bilo vie u znak
milosti nego radi neke koristi. Avgust nije mogao ni oekivati da e nadiveti
tolike srodnike prvog i drugog stepena srodstva. Naslednici treega stepena bili
su rasporeeni u tri razreda: deset njemu najdraih linosti imale su da naslede
ukupno polovinu njegovog imetka, sledeih pedeset treinu, a dalja
pedesetorica, nabrojana u treem odseku, imala bi da naslede ostatak, dakle
estinu. Kao poslednji u ovom poslednjem spisku poslednjeg stepena bio je
naveden Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik, ime se mislilo na Klau-KlauKlaudija, ili tupoglavog Klaudija, ili kao to su se mali Germanikovi deaci ve
poeli navikavati da ga zovu: Siromah ika Klaudije dakle, ja glavom. Ni
Julija ni Julila nisu spominjane, sem to je strogo zabranjeno da se, kad budu
umrle, njihov pepeo sahrani u mauzoleju pored njegovog.
I pored toga to je Avgust u toku poslednjih dvadeset godina, na osnovu
zavetanja svojih starih prijatelja koje je nadiveo, dobio ne manje od sto
etrdeset miliona zlatnika, a i pored toga to je iveo veoma tedljivo, on je
utroio tolike svote na hramove i javne graevine, na milostinju i zabave za

rimsku svetinu, na ratove na granicama (kada bi ponestalo novca vojnoj

blagajni) i na sline druge dravne rashode, da je od tih sto etrdeset miliona
zlatnika, kao i od silne line imovine sakupljene iz raznih izvora ostalo samo
petnaest miliona namenjenih naslednicima, a i ta svota bi se samo vrlo teko
mogla dobiti u gotovini. Ovim, meutim nisu bile obuhvaene znatne svote
novca koje nisu ni raunate u imetak, a koje su ve bile u zapeaenim vreama
u podrumima Kapitola; te svote su bile odvojene kao posebna zavetanja
saveznikim kraljevima, senatorima i vitezovima, njegovim vojnicima i rimskim
graanima. Ta su zavetanja ukupno iznosila jo dva miliona zlatnika. Isto tako
je bila odvojena i svota za pokrie trokova pogreba. Svi su bili iznenaeni to je
Avgustov imetak tako mali, a irile su se i svakojake gadne glasine, sve dok nisu
pokazani Avgustovi rauni. Tada je svima bilo jasno da nije u pitanju nikakva
podvala od strane izvrilaca oporuke. Graani su bili jako nezadovoljni jer su
zavetanja njima namenjena bila veoma mrava, a kada je bio davan jedan
komad u Avgustovu ast naravno o dravnom troku dolo je do guve u
pozoritu: Senat je toliko teko greio kada je trebalo deliti nagrade da je jedan
od glumaca u komadu odbio da igra za platu koja mu je ponuena. O
nezadovoljstvu u vojsci govoriu neto kasnije. Ali sada u prvo da kaem neku
o Tiberiju.
Avgust je jo za ivota bio ustupio deo vlasti Tiberiju, pa ga je i proglasio
za svog naslednika, ali nije mogao da mu zaveta i monarhiju, ili bar nije mogao
da uini to otvoreno. Mogao je samo da ga preporui Senatu, ali ovaj je sada
opet raspolagao svojim punomoima, koja je ranije bio dao Avgustu. Senat nije
voleo Tiberija i nije eleo njega za imperatora, ali Germanik, koga bi izabrali da
im se ukazala ta mogunost, nije bio prisutan. A nisu mogli da se oglue ni o
Tiberijeva prava.
Niko se, dakle, nije ni usudio da spomene neko drugo ime sem Tiberijevog,
i svi su se sloili sa predlogom koji su izneli konzuli, naime s tim da Senat
pozove Tiberija da preuzme i produi vrenje Avgustovih dunosti. On je
odgovorio okolino, podvlaei veliinu odgovornosti koju pokuavaju da svale
na njega, a navodei i to da je on po prirodi ovek bez slavoljublja. Rekao je da
je samo bog Avgust mogao da nosi to teko breme i da bi, po njegovom
miljenju, bilo najbolje kad bi se Avgustove dunosti podelile na tri dela, pa
tako podelila i odgovornost.
Senatori, koji su po svaku cenu hteli da mu ugode, ubeivali su ga da je u
prolom veku injen nekoliko puta pokuaj sa triumviratom ili vladom trojice,
ali da se pokazalo da jedino monarhija moe da ukloni opasnost graanskih
ratova. Tome je sledovao i jedan alostan prizor: senatori su se pravili kao da
plau i kukaju grlei Tiberijeva kolena i preklinjui ga da uslii njihovu molbu.
Tiberije je da prekratimo priu rekao da on ne eli da izbegne nijedan
zadatak koji bi mu bio poveren, ali je ostao pri ranijoj izjavi da on nije u stanju
da sam ponese sav teret. On nije vie mlad: pedeset est mu je godina, a i vid mu
je slab. Ali on bi prihvatio ma koji deo vlasti koji bi mu bio poveren. Tiberije je
radio sve ovo samo zbog toga da bi unapred spreio svaku optubu da je eleo

da se doepa vlasti, a naroito da bi stvorio kod Germanika i Postuma (ma gde

se on nalazio) utisak da je njegov poloaj u Rimu vanredno jak jer se on bojao
Germanika, koga je vojska bezgranino vie volela nego njega. On nije verovao
da je Germanik hteo vlast radi nekih svojih linih, sebinih prohteva, ali je
smatrao da bi moda Germanik ako bi samo saznao za sadrinu neobjavljene
oporuke pokuao da obezbedi Postumu naslee koje mu je po pravu i
pripadalo, pa i da ga postavi za treeg lana jednog novog triumvirata koji bi
sainjavali Tiberije, Germanik i Postum. Agripina je oboavala Postuma, a
Germanik je isto onako sluao njene savete kao to je Avgust sluao Liviju.
Tiberije je znao da bi senatori svi kao jedan sveano pred gradom doekali
Germanika ako bi on poao sa vojskom na Rim. U tom najgorem sluaju
Tiberije bi ovom skromnou koju je pokazao mogao kasnije da spase glavu i da
ivi u asnoj povuenosti.
Senat je uvideo da Tiberije u stvari eli ono to sa toliko skromnosti odbija,
te je upravo hteo da ponovi svoje molbe kada se umeao Gal i na svoj poslovan
nain rekao:
Pa, u redu, Tiberije, koji deo dravne uprave onda eli da poverimo tebi?
Tiberije je bio kao gromom oinut tim neprijatnim i neoekivanim
pitanjem. utao je neko vreme, i onda odgovorio:
Isti ovek ne moe i da izvri deobu i da izvri sam izbor; a ak i ako bi
to bilo mogue, bilo bi neskromno sa moje strane kad bih izabrao ili odbacio
bilo koji odsek dravne uprave, poto kao to sam ve istakao elim samo da
mi se dozvoli dane upravljam sam svima poslovima.
Gal je iskoristio svoju nadmo, pa je rekao:
Jedina mogua podela je ova: prvo, Rim i cela Italija; drugo, vojska; i,
tree, pokrajine. Koji bi deo ti izabrao?
Poto Tiberije nije odgovarao, Gal je nastavio:
U redu! Znao sam da nee odgovoriti. Hteo sam da prizna svojim
utanjem da je besmisleno i govoriti da se na nekakva tri dela cepa dravna
uprava, koju je izgradila i njome rukovodila samo jedna jedina linost. Moramo
se ili vratiti republikanskom obliku vladavine ili nastaviti sa monarhijom. Poto
se Senat, kako izgleda, odluio u korist monarhije, samo bismo gubili vreme kad
bismo i dalje govorili o triumviratu. Ponuena ti je monarhija: primi je ili
odbaci!
Drugi jedan senator, prijatelj Galov, dodao je:
Kao Pokrovitelj Naroda, ti ima pravo da stavi veto na predlog kojim su
ti konzuli ponudili monarhiju. Ako zaista ne eli potpunu vlast, trebalo je da
upotrebi veto jo pre pola asa!
Tako je Tiberije bio nateran da zamoli Senat za izvinjenje i da izjavi da ga
je zbunila iznenadnost i neoekivanost asti koja mu je ukazana: on zato moli da
mu se dozvoli da malo razmisli o svom odgovoru.
Senat je tada prekinuo rad, pa je u toku kasnijih njegovih sednica Tiberije
postepeno pristajao na to da mu se jedan po jedan izglasaju svi Avgustovi

poloaji i sve njegove dunosti. On se, meutim, nikada nije koristio imenom
Avgust, koje je batinio nasleem, osim kada je upuivao pisma stranim
kraljevima, a briljivo je suzbijao i svaki pokuaj da mu ukau boanske poasti.
Postojao je jo jedan razlog njegovom opreznom ponaanju: Livija se javno
razmetala da je on iz njenih ruku primio monarhiju kao dar. Ona se razmetala ne
samo zato da bi ojaala svoj poloaj kao Avgustova udova ve i da bi stavila do
znanja Tiberiju da bi ako bi ikada njeni zloini izili na videlo svi smatrali i
njega za sauesnika, poto je on imao i najvee koristi od njenih nedela. A on je
naravno eleo da stvori utisak da joj nita ne duguje, ve da mu je Senat i protiv
njegove volje prosto naturio monarhiju.
Senat je netedimice laskao Liviji, pa je hteo da joj dodeli i razne neuvene
poasti. Livija, meutim, kao ena, nije imala prava da prisustvuje sednicama
Senata, pa je po zakonu bila i pod Tiberijevim sinovljim tutorstvom, poto je on
postao glava julijevskog doma. Tako je on, odbacivi i sam naziv Otac
Otadbine, odbacio i u njeno ime naziv Majka Otadbine koji je njoj bio
ponuen i to pod izgovorom da joj skromnost ne doputa da ga prihvati. Pa
ipak, on se silno bojao Livije, a isprva je potpuno i zavisio od nje, jer sam nije
poznavao osnovne tajne upravljanja imperijom. Nije tu bilo u pitanju samo
poznavanje uobiajenog naina rada: poverljivi podaci o prestupima svih
znaajnijih senatora i vitezova i veine znaajnijih ena, razni drugi poverljivi
izvetaj i, Avgustova lina prepiska sa saveznikim kraljevima i njihovim
roacima, prepisi izdajnikih pisama koja su bila uhvaena ali ipak predata
onima kojima su bila upuena sva ta pismena su bila u Livijinim rukama, a
ona su bila i ifrovana, tako da ih Tiberije nije mogao ni deifrovati bez njene
pomoi. Ali je on isto tako znao da i ona umnogome zavisi od njega. Zbog toga
su se preutno sporazumeli da oprezno sarauju. Ona mu je ak i zahvalila to je
u njeno ime odbio opasni naziv koji joj je ponuen, pa je rekla da je on bio u
pravu; za uzvrat on joj je obeao da e, im njihov poloaj postane sigurniji,
narediti da joj se izglasaju svi nazivi koje bude poelela. Da bi pruio dokaza
svoje dobre volje, on je u svim dravnim pismima stavljao i njeno ime pored
svoga. A kao dokaz svoje dobre volje, ona mu je dala klju obine ifre, iako ne
i klju strogo poverljive: tvrdila je, tavie, da je tajna te ifre umrla sa
Avgustom. A sva poverljiva pismena o vienijim Rimljanima bila su ifrovana
strogo poverljivom ifrom.
A sada o Germaniku. Kada je u Lionu uo za Avgustovu smrt i za odredbe
njegove oporuke, kao i za Tiberijev dolazak na vlast, Germanik se smatrao
obaveznim da verno slui novom dravnom poglavaru. On je uostalom bio
Tiberijev bratanac i posinak. Iako se nisu naroito voleli, oni su ipak dotle mogli
da sarauju bez trvenja, kako kod kue tako i za vreme vojni. On je smatrao da
Tiberije nije uestvovao u zaveri koja je dovela do progonstva Postuma. On nije
znao da nije objavljena prava Avgustova poslednja volja; osim toga jo uvek je
verovao da je Postum i dalje na Planaziji, jer Avgust nikome osim Fabiju nije
govorio o poseti i zameni. Germanik je, meutim, odluio da se to pre vrati u
Rim i otvoreno porazgovara sa Tiberijem o Postumovom sluaju. On bi objasnio

da mu je Avgust u poverenju saoptio da namerava vratiti Postumu njegova

prava im Senatu bude mogao podneti dokaze o njegovoj nevinosti; trebalo bi,
dakle, potovati tu njegovu poslednju volju, iako ga je smrt spreila u njenom
izvrenju. Germanik bi svakako svim silama nastojao da Postum bude smesta
vraen u Rim, da mu budu vraena zaplenjena imanja i da mu se povere visoki
poloaji u dravnoj upravi; najzad, on je smatrao da bi trebalo prinuditi Liviju da
napusti voenje ma kakvih dravnih poslova, poto je ona u spletkama ishodila
Postumovo progonstvo. Ali pre nego to je on i mogao ma ta preduzeti dole su
vesti iz Majnca o pobuni vojske na Rajni, a zatim, dok je jo hitao da ugui tu
pobunu, dobio je vest o Postumovoj smrti. Reeno mu je da je Postuma ubio
zapovednik njegove strae, koji je bio dobio nareenje od Avgusta da ne dozvoli
da ga Postum nadivi. Germanika je potresla i oalostila Postumova pogibija, ali
on trenutno nije imao vremena da misli ni o emu drugome sem o onoj pobuni.
Moe biti ubeen, itaoe, da je vest o Postumovoj smrti oalostila i jadnog
Klaudija, jer je jadni Klaudije tada uvek imao dovoljno vremena. tavie, jadni
Klaudije se silno muio da bi naao neto ime bi zabavio svoj duh. Niko,
najzad, ne moe da pie istoriju due od pet-est sati na dan, naroito ako je
malo nade da e ga iko ikada itati. Ja sam se zato predao oajanju. Jer kako sam
mogao znati da je u stvari Klement ubijen, i to ne po Avgustovoj naredbi, nego
da su ak i Tiberije i Livija bili neduni u toj stvari?
Jer za ubistvo Klementa bio je u stvari odgovoran neki stari vitez, Krisp,
vlasnik Salustovih vrtova i prisni prijatelj Avgustov. im je uo za Avgustovu
smrt, on je, ne savetujui se sa Livijom ili Tiberijem, koji je tada bio u Noli
odmah poslao zapovedniku strae na Planaziji nareenje da pogubi Postuma, a
to je nareenje potvrdio i Tiberijevim peatom. Tiberije mu je bio poverio
kopiju svoga peata da bi Krisp u njegovo ime mogao overiti neka poslovna
pismena koja on nije uspeo da dovede u red pre odlaska na Balkan. Krisp je
znao da e se Tiberije ljutiti ili da e se bar praviti da je ljut, pa se odmah stavio
pod Livijinu zatitu, tvrdei da je uklonio Postuma tek poto je saznao za zaveru
nekih asnika strae, koji su hteli da poalju lau po Juliju i Postuma pa da ih
odvedu do pukova u Kelnu; Germanik i Agripina bi ih svakako doekali
rairenih ruku, te bi asnici zatim naterali Germanika i Postuma da pou na Rim.
Tiberije je bio besan to je zloupotrebljeno njegovo ime, a Livija je izvodila
svoju lukavu igru pretvarajui se da veruje u to da je zaista bio ubijen sam
Postum. Krisp nije bio kanjen a Senatu je nezvaninoj saopteno da je Postum
pogubljen po nareenju svog boanskog deda, koji je, mudro predvideo da e
divljani mladi pokuati da prigrabi vrhovnu vlast im bude uo za smrt svoga
pretka, a Postum toboe zaista tako i postupio. Krisp nije naredio Postumovo
pogubljenje zbog toga to bi eleo da se dodvori Tiberiju i Liviji ili zbog toga
to bi eleo da sprei graanski rat. On se njemu svetio zbog neke uvrede. Jer
Krisp, koji je bio toliko lep koliko i bogat, hvalisao se jednom da se nikad nije
trudio da stekne neki poloaj, ve da je zadovoljan nazivom obinog rimskog
viteza. Postum mu je dobacio: Obian rimski vitez, Krispe? Bilo bi onda dobro
da prethodno uzme nekoliko obinih rimskih asova jahanja!

Tiberije jo nije bio ni uo za pobunu. On je uputio Germaniku ljubazno

pismo u kome mu je izjavio sauee zbog Avgustove smrti i dodao da Rim sada
oekuje da e on i njegov brat po usvojenju, Kastor, braniti granice, poto je on
sam ve isuvie ostareo za takvu slubu, a i Senat je izrazio elju da on vodi
poslove u Rimu. Piui o Postumovoj smrti, rekao je da mu je ao to je
primenjeno nasilje, ali da mu se ne pristoji da dovodi u sumnju mudrosti te
Avgustove odluke. Nije dakle ni spomenuo Krispa! Germanik je iz toga svega
morao zakljuiti da je Avgust jo jednom promenio svoje miljenje o Postumu, i
to na osnovu nekog obavetenja koje nije doprlo do njega, Germanika; prema
tome, nije mu ostajalo nita drugo nego da trenutno digne ruke od itave te
stvari.

Glava XV

Pobuna na Rajni izbila je kao posledica saglaavanja sa pobunom vojske na

Balkanu. Razoaranje vojnika zbog malog udela u Avgustovoj zaostavtini
etvoromesena poviica plate u visini od samo tri zlatnika po oveku dovelo
je do rasplamsavanja starog nezadovoljstva; a vojnici su isto tako smatrali da e
Tiberije zbog nesigurnosti svoga poloaja morati prihvatiti svaki razuman
zahtev koji bi mu oni postavili, samo da bi stekao njihovu naklonost. Izmeu
ostalog, traena je i poviica plate, ogranienje vojne slube na esnaest godina i
poputanje logorske stege. Plata je zaista bila nedovoljna: vojnici su morali
svojom platom da pokrivaju sve izdatke za oruje i opremu, ije su cene skakale.
Isto je tako tano da su, zbog iscrpenosti ljudskih rezervi, zadrane hiljade
isluenih vojnika pod orujem, iako je trebalo da budu puteni jo nekoliko
godina ranije, a i mnogi stari borci ponovo su pozivani pod zastavu, premda su
ve bili nesposobni ma za kakvu slubu. Bilo je tano i to da su odeljenja koja
su bila obrazovana od tek osloboenih robova bila tako slaba da je Tiberije
smatrao za potrebno da pojaa stegu: on je zato birao cepidlake za zapovednike
eta i nareivao im da neprestano zamaraju vojnike trudnim dunostima i da
stalno glade lea boraca onim vitkim tapom od vinjage koji stareine nose u
znak svoga dostojanstva.
Kada je vest o Avgustovoj smrti doprla do balkanske vojske, tri puka su se
upravo nalazila zajedno u jednom letnjem logoru. Njihov zapovednik ih je za
nekoliko dana oslobodio posvednevnih smotri i zamornih vebi. Iskusivi
jednom lak ivot i dokolicu, vojnici su se uznemirili i odbili da se pokore svojim
asnicima im su ponovo bili pozvani na obuku. Oni su odmah postavili
zahteve. Zapovednik im je saoptio da on nema prava da izie u susret tim
zahtevima i predoio im kakvoj se opasnosti izlau zbog buntovnog dranja.
Vojnici nisu inili nikakva nasilja, ali su odbili da se pokore, pa su na kraju
nagnali zapovednika da poalje svoga sina u Rim, da bi on preneo njihove
zahteve Tiberiju lino. Poto je zapovodnikov sin napustio logor odnosei ovu
poruku, nered je samo porastao. Oni vojnici koji su se tee obuzdavali poeli su
da pljakaju po logoru i po okolnim selima, a kada je zapovednik uhapsio
njihove kolovoe, ostali su provalili u straaru i oslobodili krivce, ubivi pri tom
jednog asnika koji je pokuao da im se suprodstavi. Ovaj asnik je imao
nadimak Stari Daj-mi-jo-jednu, jer je, im bi slomio vinjagu bijui njome po
leima nekog vojnika, obino traio da mu donesu i drugu, pa i treu. Po
dolasku zapovednikova sina u Rim, Tiberije je poslao njegovom ocu u pomo
Kastora na elu dva bataljona dvorske strae, jednog odeljenja dvorske konjice i
dobrog dela telesne strae, koja je bila sastavljena od Nemaca; stoerni asnik
po imenu Sejan, sin zapovednika dvorske strae i jedan od malog broja
Tiberijevih bliskih prijatelja poao je sa Kastorom kao njegov zamenik. (O
ovome Sejanu morau kasnije jo dosta da piem.) im je prispeo na Balkan,

Kastor se rulji obratio dostojanstveno i bez straha, pa joj je proitao pismo svoga
oca, kojim je Tiberije obeavao da e se starati o nepobedivim pukovima, sa
kojima je delio tekoe vojevanja toliko godina, ali da e izneti pred Senat sve
njihove zahteve tek poto se bude povratio od prevelike alosti zbog Avgustove
smrti. U meuvremenu pisao je Tiberije njegov sinje doao do njih da bi
smesta sproveo sve one mere koje bi trenutno bile neophodne za poboljanje
njihovog poloaja, dok se konana odluka mora prepustiti Senatu.
Pobunjenici su onda odredili jednog asnika za svoga predstavnika, koji je
imao da iznese njihove zahteve, poto se nijedan vojnik nije usuivao da istupi u
tome svojstvu iz straha da e kasnije biti obeleen kao kolovoa. Kastor je
izjavio da mu je jako ao, ali da on nije ovlaen da prihvati tako zamane
zahteve kao to su esnaestogodinja sluba, otputanje iz vojske starih vojnika i
toliko povienje plate da bi ona iznosila, srebrnjak na dan. Samo njegov otac ili
Senat mogli bi da uine takve ustupke.
Ovo je naljutilo vojnike. Upitali su ga koga on avola trai na Balkanu, kad
ve nije u mogunosti da ita uini za njih. Njegov otac Tiberije, govorli su oni,
uvek se sluio istom podvalom kad god bi mu oni izneli svoje pritube: on se
takoe krio iza Avgusta i Senata. Uostalom, ta je taj Senat? Gomila bogatih
nekorisnih lentina, od kojih bi veina umrla od straha im bi ugledala
neprijateljski tit ili ma isukan u srdbi. Vojnici su poeli da hitaju kamenice na
Kastorovu pratnju, te je poloaj postao ozbiljan. Kastoru je, meutim, pritekla u
pomo jedna srena sluajnost. Dogodilo se pomraenje meseca, a to je ostavilo
neoekivano velik utisak na vojsku, jer su svi vojnici sujeverni. Oni su smatrali
da je pomraenje znak nebeskom gneva zbog ubistva Starog Daj-mi-jo-jednu,
kao i zbog njihovog suprotstavljanja stareinama. Meu pobunjenicima je bilo i
potajnih pristalica poretka, a jedan od njih je doao Kastoru i predloio mu da
prikupi verne vojnike i razalje ih po atorima po dvojicu i trojicu, te da oni
pokuaju da urazume nezadovoljnike. Kastor je tako i postupio. Sutradan je ve
vladalo sasvim drugaije raspoloenje u logoru, pa je Kastor iako je pristao da
ponovo, ovoga puta sa svojom preporukom, poalje zapovednikovog sina
Tiberiju sa istim zahtevima uhapsio dva vojnika koji su kako izgleda, bili i
potpaljivai bune, te ih je dao javno pogubiti. Ostali se vojnici nisu tome
usprotivili, ve su ak dobrovoljno predali onu petoricu vojnika koji su ubili
zapovednika ete, a sve su to uinili da bi dali dokaza svoje vernosti. Oni su,
meutim, i dalje nepokolebljivo odbijali da izlaze na smotru ili da izvravaju ma
kakve druge vojne zadatke osim onih najpotrebnijih, sve dotle dok ne stigne
odgovor iz Rima. Vreme se u tom pokvarilo, a kia je lila po logoru kao iz
kabla, tako da je onemoguila svaku vezu izmeu atora. Svi su smatrali da je to
nova opomena neba, tako da se pobuna ugasila jo pre nego to se glasnik i
mogao vratiti, te su se pukovi, pod zapovednitvom svojih asnika pokorno
vratili u svoje zimske stanove.
Pobuna na Rajni je bila ve mnogo ozbiljnija. Deo Nemake koji je bio pod
Rimljanima dopirao je sada na istoku do Rajne, a bio je podeljen na dve
pokrajine: Gornju i Donju. Prestonica Gornje Pokrajine, koja je obuhvatala i deo

vajcarske, bio je Majnc, a prestonica Donje Pokrajine, koja se na severu

prostirala do reke elte i Sambre, bio je Keln. U svakoj od ovih pokrajina
nalazila su se po etiri puka, a Germanik je bio njihov vrhovni zapovednik.
Neredi su prvo izbili u jednom letnjem logoru Donje Pokrajine. Pritube su bile
iste kao i kod balkanskih trupa, ali je pobuna bila mnogo otvorenija, poto je
ovde pod orujem bilo mnogo vie novaka iz redova gradskih osloboenika. Ovi
osloboenici su po svojoj naravi jo uvek bili robovi, a bili su naviknuti na
mnogo laki i udobniji ivot nego to je bio ivot onih slobodnih graana,
veinom siromanih seljaka, koji su predstavljali okosnicu vojske. Oni su bili
sasvim ravi vojnici, a njihovo nevaljalstvo nije obuzdavao nikakav ponos to
pripadaju istom puku. Jer ovi pukovi nisu bili pod Germanikovim
zapovednitvom za vreme poslednje vojne; to su bili Tiberijevi vojnici.
Zapovednik je izgubio glavu i nije bio u stanju da obuzda drskost
pobunjenika, koji su ga obasipali albama i pretnjama. Njegova plahost ih je
ohrabrila, te su napali najomrznutije zapovednike eta, pa su neku dvadesetoricu
meu njima i tukli do smrti njihovim sopstvenim ibama od vinove loze i bacili
najzad njihove leeve u Rajnu. Ostalima su se podsmevali, pa su ih uz uvrede
isterali iz logora. Kasije Herea bio je jedini vii asnik koji je pokuao da se
suprodstavi tom udovinom i neuvenom ponaanju. Njega je napalo jedno
odeljenje pobunjenika; on, meutim, nije pobegao niti ih je molio za milost, ve
se sa isukanim maem bacio usred gomile, udarajui seivom i levo i desno, i
tako se probio izmeu vojnika sve do svetog uzvienja u logoru na kome su
odravana suenja, znajui da se nijedan vojnik nee usuditi ni da ga se dotakne
dokle god se bude nalazio na tome mestu.
Germanik nije imao bataljona dvorske strae da ga zatite, ve je odmah
odjahao u pobunjeni logor, sam i praen samo malim brojem vojnika. On tada
jo nije bio uo za pokolj asnika. Rulja je zaokupila i njega, kao to je ranije
postupila i prema svom zapovedniku, ali je Germanik pribrano odbio da joj
uputi ma i jednu re sve dok se vojnici ne svrstaju u ete i bataljone, kao to se
pristoji, sa razvijenim stegovima, tako da bi on mogao da zna kome se uopte
obraa. Vojnicima je izgledalo da je to samo mali ustupak, a eleli su da uju ta
on ima da im kae. Ali kada su se postrojili, stari zapt je ipak unekoliko bio
uspostavljen; iako su se oni time to su poubijali svoje stareine stavili u
takav poloaj da se nisu mogli nadati Germanikovu poverenju ili pratanju, oni
su mu ipak u srcu verovali kao oveku hrabro dobrom i estitom. Jedan stari
vojnik a bilo ih je koji su sluili u Nemakoj ve dvadeset pet ili trideset
godina uzviknuo je:
Koliko ovaj ovek lii na svog oca!
A drugi:
Morao bi biti avolski dobar, da bi bio isto tako avolski dobar ka njegov
otac!
Da bi privukao njihovu panju, Germanik je tako podesio svoj glas da je
izgledalo kao da razgovara sa vojnicima. Govorio je prvo o Avgustovoj smrti i o
velikoj alosti koju je ona izazvala; zatim ih je uveravao da je Avgust za sobom

ostavio nerazruivo delo i svoga naslednika, koji e biti u stanju da nastavi

vladanje i zapovedanje vojskom onako kako bi to inio i sam Avgust.
Vi svi znate slavne pobede mog oca u Nemakoj. Mnogi od vas su
uestvovali u njima, rekao je on.
Nikada nije bilo boljeg zapovednika ili boljeg oveka od njega!
doviknuo je jedan stari vojnik. iveli Germanik-otac i Germanik-sin!
Kolika je bila prostodunost moga brata vidi se i iz toga to on nije ni
uvideo kakav su utisak ostavile njegove rei. Govorei o svome ocu, on je
mislio na Tiberija (koji je takoe esto nazivan i Germanikom), ali su stari
vojnici mislili da on govori o svome pravom ocu; a govorei o Avgustovom
nasledniku, on je opet mislio na Tiberija, ali su vojnici smatrali da on misli na
samoga sebe. Ne primeujui ovu zabunu, Germanik je nastavio da govori o
slozi koja vlada u Italiji i o vernosti Francuza, iz ije oblasti upravo i dolazi, pa
je zatim rekao da ne razume zato ih je iznenada obuzela takva zlovolja. ta ih
to titi? ta su uinili sa svojim zapovednicima eta, odreda, pa ak i sa svojim
zapovednicima pukova? Zato asnici nisu izili na smotru? Zar su oni zaista
isterani iz logora, kao to je on uo?
Nekoliko nas je jo u ivotu, pa smo ak i prisutni, Cezare, dobacio je
neko, i Kasije je istupio iz stroja, pa je hramajui priao Germaniku. Ali nema
nas mnogo. Otrgli su me sa uzvienja za suenje i zatvorili u straaru; etiri
dana mi nisu dali nita za jelo. Jedan stari vojnik je maloas bio tako dobar da
me je pustio.
Zar tebe, Kasije! uzviknuo je Germanik. Zar su zaista postupili tako s
tobom? Sa ovekom koji je vratio onu osamdesetoricu iz Teutoburke ume? Sa
ovekom koji je spasao most na Rajni?
Dosta je to su mi potedeli ivot, odgovorio je Kasije.
Germanik je uasnut upitao:
Vojnici, je li to istina?
Sami su krivi za svoju sudbinu! uzviknuo je neko, a zatim je nastupio
uasan mete. Vojnici su se skidali do gole koe da bi pokazali jedva zamlaene
bele tragove od asnih rana na svojim grudima i hrapave modre masnice od
batinjanja na leima. Jedan oronuo starac izleteo je iz stroja, pa je trei prema
Germaniku prstima otvarao usta da bi pokazao gole desni. A onda je povikao:
Ja, ovako bezub, ne mogu, zapovednie, da vaem kamenje, a ne mogu
ni da idem pod opremom i da se borim jedui splaine! Borio sam se pod tvojim
ocem u njegovoj prvoj vojni na Alpima, a ve tada sam imao est godina slube
za sobom. Imam dva unuka u istom odeljenju u kome i ja sluim. Otpusti me iz
vojske, zapovednie! Ja sam te ljukao na kolenima kada si bio malo dete! A od
mene se trai, iako sam kilav, da preem dvadeset milja, nosei sto funti opreme
na leima.
Vrati se u stroj, Pomponije! naredio mu je Germanik, jer je prepoznao
starca i bio potresen to ga jo uvek vidi pod orujem. Ti se zaboravlja!

Naknadno u se pozabaviti tvojim sluajem. Za ime boje, pokai dobar primer

novacima!
Pomponije ga je vojniki pozdravio i vratio se u stroj. Germanik je podigao
ruku da bi uspostavio tiinu, ali su ljudi nastavili da glasno negoduju zbog male
plate i nepotrebnih zanimanja, kojima su ih toliko muili od jutra do poveerja
da esto nisu imali ni trenutka odmora, kao i zbog toga to su ljude brisali sa
vojnikih spiskova tek kada bi krepali od starosti. Germanik nije ni pokuao da
doe do rei sve dok nije ponovo zavladala potpuna tiina. Tada je rekao:
Obeavam vam pravdu u ime svog oca Tiberija! Njemu lei na srcu vae
dobro isto onoliko koliko i meni, a on e uiniti za vas sve to se moe uiniti
bez ugroavanja same Imperije. Ja vam stojim dobar za to!
O, neka avo nosi Tiberija! odjeknuo je neiji glas, a taj uzvik je
prihvaen sa svih strana uz psovke i pogrde. A onda su odjednom poeli da viu:
iveo Germanik! Ti si na imperator! Baci Tiberija u Tibar! iveo
Germanik! Germanik imperator! Neka ide do avola Tiberije! Neka ide do
avola i ta kurva Livija! iveo Germanik! Povedi nas na Rim! Mi smo tvoji!
iveo Germanik, sin Germanikov! Neka Germanik bude imperator!
Germanik je bio kao munjom pogoen. Viknuo je :
Vi mora biti da ste ludi, kada tako govorite! ta vi mislite o meni? Mislite
li da sam izdajnik?
Na to je neki stari vojnik uzviknuo:
Ne govori tako, zapovednie! Pa ti si malopre sam rekao da e produiti
Avgustovo delo! Nemoj sada da uzmie!
Germanik je tek tada uvideo svoju zabludu, pa je poto su se poklici
iveo Germanik i dalje razlegali skoio sa logorskog uzvienja i pohitao ka
svome konju, koji je bio privezan za jedan kolac; hteo je da uzjae konja i da u
divljem trku napusti ovaj prokleti logor. Vojnici su, meutim, isukali maeve i
prepreili mu put.
Germanik je, van sebe, viknuo:
Pustite me da proem, ili u tako mi boga! dii ruku sam na sebe!
Ti si na imperator! odgovorili su mu vojnici.
Germanik je tada potegao ma na sebe, elei da se ubije, ali mu je neko
uhvatio ruku. Svakom potenom oveku je moralo biti jasno da je Germanik
stvarno i mislio ono to je govorio, ali su mnogi bivi robovi smatrali da on
samo licemerno izigrava skromnost i vrlinu. Jedan od njih se nasmejao i rekao:
Evo, uzmi moj ma! On je otriji!
Stari Pomponije, koji je stajao do njega, planuo je i udario toga vojnika po
ustima. Germanika su prijatelji odvukli u zapovednikov ator. Zapovednik je
leao u postelji polumrtav od straha, skrivajui glavu pod pokrivaem. Prolo je
dosta vremena dok se on toliko pribrao da je mogao da ustane i iskae
potovanje Germaniku. Njemu kao i njegovoj pratnji spasla je ivot telesna
straa, koju su sainjavali najamnici iz oblasti oko vajcarske granice.

Na brzinu je odrano veanje. Kasije je saoptio Germaniku da se, na

osnovu jednog razgovora koji je on uo dok je leao u straari, moe zakljuiti
da e pobunjenici poslati svoje predstavnike pukovima Gornje Pokrajine, da bi
tako osigurali i njihovu podrku u sluaju opte vojne bune. Neki od
pobunjenika su smatrali da treba ostaviti Rajnu bez odbrane i poi na Francusku,
opljakati gradove, na silu povesti sa sobom ene i osnovati nezavisnu
kraljevinu negde na jugo-zapadu Imperije, koju bi s lea titili Pirineji. Rim u
prvo vreme ne bi bio u stanju da odgovori na taj potez, te bi odmetnici imali
dovoljno vremena da na miru uvrste svoju kraljevinu.
Germanik je odluio da se smesta vrati u Gornju Pokrajinu i privoli
tamonje pukove da se zakunu na vernost Tiberiju. Ovi su pukovi doskora stajali
pod njegovim neposrednim zapovednitvom, te se Germanik nadao da e oni
ostati verni, ukoliko bi naravno stigao do njih pre pobunjenikih izaslanika.
Znao je da i oni imaju iste albe u pogledu plate i duine slube, ali su zato
njihove stareine bili bolji ljudi, koje je on i izabrao zbog njihovog strpljenja i
vojnike spreme, a ne zbog nekog njihovog praznog ugleda. Meutim, i ovde je
trebalo prvo nekako primiriti pobunjene pukove. Postojala je samo jedna
mogunost, i Germanik je tada izvrio jedini prestup u ivotu: on je krivotvorio
jedno pismo koje je trebalo tobo da potie od samoga Tiberija, a koje je idueg
jutra trebalo da mu bude predato na vratima njegovog atora. Iste noi je potajno
izaslan glasnik, sa nareenjem i da ukrade konja, odjae dvadeset milja na jugozapad, a zatim da se punom brzinom vrati drugim putem.
U pismu je stajalo da je Tiberije uo za neke opravdane albe pukova koji
slue u Nemakoj i da eli da odmah izie u susret. On e se postarati da im
smesta bude isplaen novac koji im je zavetao Avgust, a u znak poverenja koje
ima u njihovu vernost on e tu svom udvostruiti o svom troku. Predloie
Senatu da im se povisi plata. On e odmah i bezuslovno otpustiti iz vojske sve
ljude sa preko dvadeset godina slube, a dae uslovni otpust i svima onima koji
su ve odsluili esnaest godina; ti ljudi nee moi da budu ponovo pozvani, u
vojsku, osim za slubu u posadama po gradovima.
Germanik nije bio tako vet u lai kao njegov stric Tiberije, njegova
staramajka Livija ili njegova sestra Livila. Glasnikovog konja je prepoznao
njegov glasnik, a prepoznat je i sam glasnik, koji je bio jedan od Germanikovih
konjuara. Po logoru se poelo aputati da je pismo krivotvoreno. Starim
vojnicima je ipak ilo u raun da proglase pismo za pravo i da zatrae da se
smesta ispuni obeanje, te da budu otputeni iz vojske i da im se isplati ono to
im je Avgust zavetao. Oni su, dakle, tako i istupili, a Germanik im je odgovorio
da je imperator ovek od rei i da e obeanje u pogledu otpusta biti ispunjeno
jo istoga dana. Zamolio ih je da se samo malo strpe u pogledu onoga to im je
Avgust ostavio, jer im to moe biti isplaeno u celini tek kada se budu vratili u
svoje zimske logore. Rekao im je da nema dovoljno gotovine u logoru da bi
mogao svakome vojniku da isplati njegovih est zlatnika, ali da e se pobrinuti
da im njihov zapovednik razdeli sav raspoloivi novac. Ovo je unekoliko
umirilo vojnike, iako nisu vie bili toliko oduevljeni Germanikom, poto se

ispostavilo da on nee ispuniti sva njihova oekivanja: On se plai Tiberija,

govorili su, a nije se ustruavao ni od toga da se poslui obmanom. Izaslali su
mala odeljenja, koja je trebalo da pronau njihove stareine i pristali su da opet
sluaju nareenja svoga zapovednika. Germanik je rekao zapovedniku da e ga
pred Senatom optuiti za kukaviluk ako se smesta ne pribere.
Poto se uverio da su suvie stari vojnici otputeni iz vojske i da je
razdeljen raspoloiv novac, Germanik je odjahao u Gornju Pokrajinu. Tu je
zatekao pukove koji su udno oekivali novosti o dogaajima u Donjoj
Pokrajini; sreom oni se jo nisu bili otvoreno pobunili, jer je njihov
zapovednik, Silije, bio ovek nesalomljive volje i vrste ruke. Germanik je i
njima proitao ono isto krivotvoreno pismo i zatraio od njih da se zakunu na
vernost Tiberiju, i vojnici su ga odmah posluali.
U Rimu je zavladalo veliko uzbuenje im su stigle vesti o rajnskoj pobuni.
Tiberije je i ranije bio otro osuivan to je, umesto da sam ide na Balkan,
poslao Kastora da on ugui tamonju pobunu koja u to vreme jo nije bila
uguena a sada su mu zvidali na ulici i pitali ga zato se uvek bune ba oni
vojnici kojima je on lino zapovedao, dok drugi ostaju verni Rimu. (Jer i u
Dalmaciji se nisu pobunili pukovi kojima je zapovedao Germanik.) Govoreno
mu je da treba smesta da ide u Nemaku i da sam pokusa orbu koju je zakuvao
na Rajni, a ne da taj posao preputa Germaniku. Tiberije je zbog svega toga
izjavio pred Senatom da e otii u Nemaku, pa je, ne urei se, poeo sa
pripremama, sa izborom pratnje i opremanjem jedne male flote. Ali kada je on
ve bio gotovo za polazak, plovidba je postala opasna zbog zime, a poele su
pristizati i povoljnije vesti iz Nemake. Prema tome, Tiberije nije ni poao na
put. U stvari, on nikad nije ni nameravao da poe.
U meuvremenu sam ja dobio jedno kratko pismo od Germanika, u kome
me je molio da odmah, u najveoj tajnosti, prikupim sa njegovog imanja dve
stotine hiljada zlatnika, koji mu je novac potreban radi obezbeenja sigurnosti
Rima. Nije mi pisao nita vie o tome, ve mi je samo poslao pismeno
ovlaenje da ga mogu zastupati u svim poslovnim stvarima. Otiao sam do
glavnog nadzornika njegovog imanja, koji mi je rekao da on, bez prodaje
nekretnina, moe da sastavi samo sto hiljada zlatnika, a da bi svaka prodaja
izazvala razne glasine, a Germanik je oigledno ba to i hteo da izbegne. Morao
sam, dakle, ostatak sam da sakupim; pedeset hiljada sam uzeo iz svoje riznice;
posle toga ostalo mi je samo deset hiljada zlatnika, jer sam ve pre toga morao
da platim pristupninu za novi sveteniki red; a drugih pedeset hiljada sam dobio
prodajom nekih nekretnina u Rimu, koje sam bio nasledio od oca. Sreom, imao
sam ve odranije kupca za njih, a morao sam prodati i one robove koji mi nisu
bili neophodni; a prodao sam samo one ljude i ene za koje sam smatrao da mi
nisu naroito odani. Poslao sam, dakle, Germaniku novac ve dva dana posle
prijema pisma kojim me je molio za tu pomo. Moja mati se silno naljutila kada
je ula za prodaju tih nekretnina; kako nisam smeo da joj kaem zato mi je
potreban novac, izjavio sam joj da sam se u poslednje vreme kockao u suvie
velike svote i da sam, pokuavajui da povratim neke teke gubitke, izgubio jo

dva puta toliko. Poverovala mi je, pa me je od sada peckala i nadimkom

kockar. Ali je meni ve i sama pomisao da nisam izneverio Germanika i Rim
pruala potpunu utehu za ta njena peckanja.
Moram priznati, u to vreme sam se zaista mnogo kockao, ali nikad nisam ni
dobijao niti gubio velike svote. Igrao sam da bih se odmorio od pisanja. Poto
sam zavrio istorijsko delo o Avgustovim verskim reformama, napisao sam
kratku humoristinu knjigu O kocki i posvetio je boanskom Avgustu, uradio
sam to samo zato da bih najedio svoju majku. Naveo sam odlomke iz jednog
pisma koje je Avgust koji je jako voleo da se kocka jednom uputio mome
ocu; u pismu je rekao da mu se jako svidela njihova igra prethodne noi, poto
moj otac najbolje ume da podnese gubitke od svih kockara koje je on upoznao.
Moj otac, pisao je Avgust, uvek je smejui se grdio sudbinu, kad god bi bacio
Pseto, a kada bi neki saigra bacio Veneru, radovao se tome isto toliko kao da je
on sam tako sreno bacio kocku. Zaista je pravo zadovoljstvo dobiti protivu
tebe, dragi moj, a ovo je najvea pohvala koju mogu da kaem o nekom oveku;
jer ja obino ne volim da dobivam, poto na taj nain dobijam neeljen uvid u
srca mojih tobonjih najvernijih prijatelja, Niko, osim najboljih ljudi, ne voli da
izgubi u igri sa mnom, jer sam ja imperator, te svi misle da sam i bezgranino
bogat a bogovi svakako ne bi trebalo da budu naklonjeni onome koji ionako
ima ve isuvie. Zbog toga ja namerno kao to si moda i primetio uvek na
kraju igre napravim greku u sraunavanju, pa ili traim manju svotu od one
koju sam u stvari dobio ili tobo usled neke omake platim vie nego to sam
duan, a retki su oni ako izuzmemo tebe koji su toliko poteni da me
isprave. (eleo sam da navedem i jedan odlomak u kome je re o Tiberijevom
neprilinom ponaanju pri kocki, ali to naravno nisam smeo da uinim.)
Poeo sam knjigu aljivo-ozbiljnim ispitivanjem istorije kocke, a pri tom
sam naveo i mnoge nepostojee pisce i opisao mnoge udne naine mukanja
posude sa kockicama. Glavni predmet knjige sastojao se naravno u tome kako se
na kocki dobija ili gubi: knjiga je u stvari nosila naslov Kako u dobiti na kocki?
Avgust je u jednom drugom pismu rekao da je, trudei se da izgubi, dobijao sve
vie i vie, te je ak i kada bi se na svoju tetu namerno prevario u raunu
retko kad sa gubitkom ustajao od kockarskog stola. Naveo sam dakako i jednu
suprotnu izjavu, koju je Polion pripisao mome dedi Antoniju, naime da je, kada
bi se trudio da dobije na kocki, gubio sve vie. Doveo sam u vezu te dve izjave i
odatle izvukao sledei osnovni zakon kocke: ukoliko bogovi iz nekog drugog
razloga nisu kivni na nekog oveka, oni e dobitak podariti onome kome je
najmanje stalo do dobitka. Prema tome, jedini nain da se dobije na kocki je
razvijanje u sebi iskrene elje da se izgubi. Pisana tekim stilom, kojim sam
podraavao svom starom strailu Katonu, knjiga je laskam sebi bila vrlo
duhovita, ba zbog nepomirljive suprotnosti koja se krila u samom zakljuku.
Naveo sam i staru izreku po kojoj e hiljadu zlatnika dobiti svaki onaj koji
sretne stranca na arenoj mazgi, ali pod uslovom da i ne pomisli na mazgin rep
sve dok ne dobije novac. Nadao sam se da e se ovaj podsmeljivi spis svideti
ljudima koji su smatrali da se moje istorije ne mogu svariti. Meutim, knjiga se

uopte nikome nije svidela. Niko je nije ni shvatio kao humoristino delo!
Trebalo je da unapred uvidim da starinski itaoci, koji su bili vaspitani na
Katonovim delima, nee uivati u podsmeljivom podraavanju njihovom uzoru,
a da mlai narataji, koji nisu bili uzgajani pomou Katonovih dela, nee ni
osetiti parodiju. Knjigu su, prema tome, svi odbacili kao neshvatljivo dosadno i
glupo delo, pisano sa potresnom ozbiljnou, delo koje konano dokazuje da su
u pravu oni koji govore o meni kao o oveku koji nije pri istoj svesti.
Ovo je izlaganje bilo sasvim neumesno udaljavanje od predmeta. Ostavio
sam Germanika kako udno oekuje novac, a poeo da piem o kocki! Verujem
da bi me stari Atenodor najotrije osudio da je danas jo u ivotu.

Glava XVI

U Bonu, u Nemakoj, Germanika je posetilo jedno izaslanstvo Senata koje

je tamo uputio Tiberije. Ono je, u stvari, trebalo da proveri da li Germanik nije
preuveliao ili umanjio ozbiljnost pobune. Izaslanici su nosili i jedno Tiberijevo
pismo u kome je on odobrio sva obeanja koja su data vojsci u njegovo ime, sem
obeanja o udvostruenju svote koju je trebalo vojnici da naslede od Avgusta,
jer bi se to obeanje moralo dati svoj rimskoj vojsci, a ne samo pukovima u
Nemakoj. Tiberije je estitao Germaniku na oiglednim uspesima postignutim
lukavstvom, ali mu nije bilo pravo to se moralo pribei krivotvorenju. On je
dodao da e od samih vojnika zavisiti da li e on ispuniti data obeanja ili ne.
(Ali to nije znailo da e on, kako je to predpostavljao Germanik, ispuniti ta
obeanja im se vojnici opet posluno budu podvrgli vojnoj stezi, ve je znailo
neto sasvim obrnuto.) Germanik mu je smesta odgovorio drugim pismom,
branei izdatke za dvostruke plate, dodajui da e on njih izmiriti sam iz svojih
izvora, a da vojnici nee ni pomisliti da je njihov dobrotvor neko drugi a ne
Tiberije. Dodao je da je on u onom izmiljenome pismu jasno istakao da treba
nagraditi samo pukove koji su u Nemakoj, i to zato to su se oni nedavno sa
uspehom tukli preko Rajne. A to se tie drugih posebnih obeanja, veterani koji
su imali preko dvadeset godina slube ve su otputeni, te su sada ostali pod
zastavom samo zato to ekaju da stigne i njihov deo novca nasleenog od
Avgusta.
Germanik je samo s mukom podneo ovaj namet na svoju imovinu, te me je
molio da mu trenutno ne traim pedeset hiljada zlatnika koje sam mu bio
pozajmio. Odgovorio sam mu da to nije ni bio zajam, nego poklon, i da sam
gord to mogu to da uinim. Ali, vratimo se dogaajima onim redom kojim su i
tekli! U asu kada je izaslanstvo Senata stiglo, dva puka su bila u svom
zimskom logoru kod Bona. Njihov put do tih zimskih logora, obavljen pod
zapovednitvom njihovog vojskovoe, bila je sramna rabota, jer su vojnici tih
pukova vezali vree sa novcem za velike motke, pa su ih nosili, tako obeene,
izmeu zastava. Druga dva puka su odbila da napuste svoje letnje logore sve
dotle dok im se ne isplati itava svota. Dva bonska puka, Prvi i Dvadeseti,
posumnjali su da je izaslanstvo moda dolo i zato da poniti date ustupke, te su
se ponovo poeli buniti. Neki od vojnika su bili za to da se odmah krene u
njihovu novu kraljevinu, te je nekoliko vojnika u pono banulo u Germanikov
stan, u kome je, u jednom zakljuanom kovegu, bio uvan orao Dvadesetog
puka, pa su izvukli Germanika iz postelje, oteli mu klju koji je on nosio na
jednom tanjem zlatnom lancu oko vrata, otkljuali koveg i ugrabili orla. Zatim
su poli ulicama, kliui i pozivajui svoje drugove da pou za orlom, pa su
se sreli sa senatorima iz izaslanstva, koji su uli neku buku i poleteli da zatrae
zatitu od Germanika. Vojnici su poeli glasno da ih grde, pa su ak i potrgli
maeve. Senatori su onda promenili pravac i hitno se uputili u glavni stan

Prvoga puka, u kome su se stavili pod zatita njegovih svetih orlova. Gonioce tih
senatora obuzelo je toliko ludilo od besa i pia da bi sigurno raspolutili lobanju i
samom voi senatskog izaslanstva, samo da stegonoa, kome je spadalo u
dunost noenje orla, nije bio hrabar ovek i vet maevalac. A da je dolo do
toga zloina, to bi ceo puk stavilo van zakona i prema njemu bi se postupilo bez
milosti, to bi svakako bio znak za graanski rat u celoj zemlji.
Neredi su se nastavili u toku cele noi, ali su sreom proli bez krvoprolia,
izuzev to je tu i tamo bilo pijanakih okraja izmeu suparnikih vojnikih
eta. Kada se razdanilo, Germanik je naredio trubau da zatrubi zbor, pa je stao
na sudijsko uzvienje u logoru, a pored sebe je posadio vou senatskog
izaslanstva. Vojnici su se oseali krivima, pa su bili uznemireni, a u nekoliko i
razdraeni, ali ih je opinila Germanikova sranost. On je ustao, naredio da bude
mir, a zatim je iroko zevnuo, pokrio usta rukom, pa se izvinio da nije dobro
spavao zato to mu mievi nisu dali mira svojim grebanjem po stanu. Vojnicima
se svidela ta ala, pa su se smejali. On se, meutim, nije pridruio njihovom
smehu.
Neka je hvala nebu, rekao je on, to je svanulo! Nikada nisam proveo
tako ravu no. U jednom trenutku mi se usnilo da je orao Dvadesetog puka
nekud odleteo, a kakvo zadovoljstvo to ga jutros opet vidim na smotri! Neki zli
dusi lebdeli su nad logorom, a njih nam je nesumnjivo poslalo neko boanstvo
koje smo uvredili. Sve vas je uhvatilo neko ludilo, te vas je samo neko udo
spaslo da ne izvrite zloin koji bi bio bez premca u istoriji Rima, zloin
neizazvanog ubistva jednog poklisara naeg sopstvenog grada, koji se pred
vaim maevima stavio pod sveto okrilje boanstva vaeg sopstvenog puka.
Posle toga je Germanik rekao da je izaslanstvo Senata dolo samo zato da
potvrdi ona prvobitna obeanja koja je dao Tiberije u ime Senata i da proveri da
li je on, Germanik, ta obeanja verno izvrio.
Pa dobro, ta je onda bilo s tim? I gde je ostatak naeg nasledstva?
Uzviknuo je neko, a taj uzvik su prihvatili i drugi. uli su se povici:
Zahtevamo svoju plata!
Nekom srenom okolnou ba su se tada pojavila vozila na kojima je bio
novac, a njih su sprovodili konjanici. Germanik je iskoristio priliku da brzo vrati
senatore u Rim u pratnji tih istih konjanika, a posle toga je sam nadziravao
raspodelu novca, imajui dosta muke da zadri neke vojnike od pljake novca
odreenog za druge pukove.
To posle podne neredi su se samo jo poveali, jer je toliko zlato koje se
nalo u kesama vojnika navelo ljude da se teko napiju i da se upuste u
bezobzirnu kocku. Germanik je smatrao da bi bila ugroena bezbednost
Agripine, koja je bila sa njim, ako bi ona i dalje ostala u logoru. Ona je ba bila
ponovo bremenita, a sa njom je bio i mali Gaj, dok su druga njena dva sina, moji
sinovci Neron i Druz, bili u Rimu, kod moje majke i mene. Smatralo se da to
lepo dete Gaj donosi sreu vojsci, pa mu je neko napravio svu vojniku opremu
prema malim razmerama njegovog uzrasta, zajedno sa oklopom i maem,

kalpakom i titom. Svi su ga mazili. Kada bi mu mati navukla njegovo obino

odelo i obula sandale, on bi plakao i uporno zahtevao da mu se vrate njegov ma
i izmice, kako bi mogao da ide i poseuje atore. Zato je i dobio nadimak
Kaligula, to znai u stvari izmica.
Germanik je nastojavao da se Agripina udalji, premda se ona zaklinjala da
se niega ne boji i da bi radije sa njim i poginula u logoru nego da u sigurnom
sklonitu uje da su njega ubili pobunjenici. Na to ju je on zapitao da li ona misli
da e Livija biti dobra mati njihovoj siroadi, pa ju je to privolelo da se prikloni
Germanikovoj elji. Sa njom je polo i nekoliko ena drugih asnika zajedno sa
decom, plaui i nosei na sebi odeu oaloenih. One su peice i lagano prole
kroz logor bez svoje uobiajene pratnje, podseajui na begunce iz grada koji je
osuen na propast. Sve to su imale od prevoznih sredstava bila su jedna prosta
kola, u koja je bila upregnuta mazga. Kasije Herea je poao sa njima kao
putovo i jedini zatitnik. Kaligula mu je jahao na ramenima, kao da se nalazi na
ubojnome paripu, pa je vikao i mahao svojim maem, dajui pravac onako kako
su ga ve konjanici tome nauili. Iz logora su poli vrlo rano izjutra, te ih je
jedva ko i video, jer na kapiji nije bilo nikakve strae; a u logoru se niko nije
vie ni potrudio da trubi pojutarje, te je veina vojnika spavala pijanim snom do
deset i do jedanaest asova. Ono neto starih vojnika, koji su se po dugoj navici
budili rano, bili su izvan logora, zaposleni sakupljanjem drva za gorivo,
potrebnog za spremanje doruka, pa su zapitali gde odlaze te ene, a Kasije im
je odgovorio:
Idu u Trier, jer na glavni zapovednik radije eli da svoju enu i dete
stavi pod zatitu neprosveenih ali vernih francuskih saveznika u Trieru nego da
ih ostavi ovde da ih pobije slavni Prvi puk. Recite to uostalom i vaim
drugovima!
Stari vojnici su pohitali natrag u logor, a jedan od njih, ve postariji ovek
po imenu Pomponije, uzeo je trubu i zasvirao uzbunu. Na taj znak sanjivi ljudi
pohitae iz svojih atora, polusanjivo se teturajui, ali sa maevima u ruci.
Kakva nam to opasnost preti? ta se dogodilo?
Njega su nam odveli! A to je kraj nae sree, i mi ga vie nikad neemo
ni videti!
Ama koga to? Koga su odveli?
Pa odneli su naega deka, izmicu! Njegov otac je rekao da ga vie ne
sme poveriti Prvom puku, i zato ga je poslao prokletim francuskim saveznicima,
a bog jedini zna ta e mu se tamo desiti. Vi znate kakvi su Francuzi! Sa
detetom je poslata i mati, a ona je najmanje u sedmom mesecu trudnoe, i putuje
peice kao robinja, sirota gospoa! O momci! Germanikova ena, a ki staroga
Agripe, koga smo mi nazivali Prijateljem Vojnika! I naa izmica!
Vojnici su zbilja izvanredna vrsta ljudi. ilavi su kao koa kojom su
pokriveni ubojni titovi, sujeverni su kao Egipani, a boleivi kao sabinjanske
babe. Deset minuta posle te uzbune ve je oko dve hiljade vojnika opsaivalo

Germanikov ator u pijanom zanosu od alosti i kajanja, pa su ga preklinjali da

vrati u logor svoju enu sa njihovim dragim dekom.
Germanik je iziao pred njih bled od gneva, pa im je rekao da ga vie ne
uznemiruju. Oni su osramotili i sebe, i njega, i samo ime Rima, te im on, dok je
iv, nikada vie nee verovati! Nisu mu uinili nikakvu uslugu time to su mu
istrgli ma u trenutku kada je hteo da ga zarije sebi u grudi.
Pa reci nam, vojskovoo, ta da inimo? Uiniemo sve to nam bude
rekao! Mi ti se zaklinjemo da se nikad vie neemo buniti! Oprosti nam! Mi
emo te; pratiti i na kraj sveta, ali nam samo vrati naeg malog druga u igrama.
Germanik je na to odgovorio:
Evo vam mojih uslova: zakunite se na vernost mome ocu Tiberiju, a
izdajte mi one meu vama koji su krivi za smrt vaih kapetana, za vreanje
senatskog izaslanstva i za krau orla. Ako to budete uinili, moi ete samo
utoliko raunati na moje pratanje to u dozvoliti da vam se vrati va drug u
igrama. Moja ena, meutim, ne moe lei u postelju u logoru sve dok on ne
bude oien od krivaca. Vreme njenog poroaja se blii, a ja ne bih eleo da
neki rav uticaj baci senku na ivot toga deteta. Ali mogao bih je, umesto u
Trier, poslati u Keln, ako vi ve ne elite da se pria kako sam je poverio zatiti
varvara. Ja u vam dati potpun oprotaj tek poto budete izbrisali vae krvave
zloine jednom jo krvavijom pobedom nad Nemcima, tim neprijateljima vae
zemlje.
Vojnici su se zakleli da e se pokoravati tim uslovima, te je on poslao
glasnika da pristigne Agripinu i Kasija, koji je imao da im da potrebna
objanjenja i da vrati izmicu. Ljudi su se zatim razleteli po atorima,
pozivajui sve svoje drugove koji su ostali verni Germaniku da im se pridrue i
da pozatvaraju sve kolovoe pobune. Stotinak ljudi je bilo odmah pohvatano i
odvueno do sudijskog uzvienja. Ostali vojnici su za vreme toga suenja
obrazovali karu i stajali u njoj sa isukanim maevima. Jedan od pukovnika je
terao jednog po jednog zatoenika da se popne na brzo sklepanu zaravan od
brvana, koja se nalazila pored sudijskog uzvienja, pa kako bi vojnici koga
oglasili krivim, oni bi ga odatle svukli i odsekli mu glavu. Za celo vreme toga
suenja po kratkom postupku, koje je trajalo oko dva asa, Germanik nije
progovorio ni jednu jedinu re, nego je sedeo sleena lica, nem i prekrtenih
ruku. A nalo se da samo nekolicina optuenih nije bila kriva.
Kada je ve pala i poslednja glava i kad su tela bila odvuena radi
spaljivanja izvan logora, Germanik je pozvao pred sud i sve zapovednike eta
redom, pa je od njih zatraio da poloe rauna o svojoj slubi. Ako je ovek
imao dobru prolost, te je bilo oigledno da nije dobio in preporukama,
Germanik bi zapitao veterane njegove ete i za njihovo miljenje o njemu. Poto
bi se ovi izjasnili u njegov prilog, i ako bataljonski pukovnik nije nita rekao
protiv njega, on je bio potvren u inu. Ali ako je njegova prolost bila rava, ili
ako je bilo albi protiv njega iz same njegove ete, onda bi on bio lien ina, a
Germanik je pozvao tu etu da bira najboljega izmeu sebe za njegovog
naslednika. Posle toga je zahvalio ljudstvu na saradnji i pozvao ga da poloi

zakletvu poslunosti Tiberiju. Vojnici su je sveano i poloili, posle ega se

odmah razlegla radosna vika, jer su videli Germanikovog glasnika, koji se urno
vraao u logor na konju, a ispred njega je na konjskim pleima jahao Kaligula,
koji je klicao svojim piskavim glasom i mahao onom svojom igrakom od maa.
Poto je zagrlio dete, Germanik je izjavio da ima jo neto da kae. Shodno
Tiberijevim uputstvima, hiljadu pet stotina veterana kojima je istekao rok vojne
slube bilo je iz oba ova puka otputeno kuama. Ali, rekao je Germanik, ako
neko od njih eli da dobije potpun oprotaj, mogao bi ga zasluiti isto onako kao
to e ga zasluiti i njegovi drugovi kad uskoro pou preko Rajne da svete
Varov poraz. On e sa svoje strane dozvoliti boljima meu njima da se ponovo
upiu u spisak svoje ete, dok e oni drugi, koji su sposobni samo za
garnizonsku slubu, biti uzeti u poseban odred, namenjen Tirolu, odakle u
poslednje vreme javljaju o prepadima iz Nemake. I da li e verovati, itaoe,
svaki je od veterana istupio iz stroja i traio da ponovo bude primljen u vojsku, a
vie od polovine se dobrovoljno javilo za redovnu slubu s one strane Rajne!
Meu tim borbenim dobrovoljcima nalazio se i Pomponije, koji je, negodujui,
rekao da je sposoban kao i svako drugi, iako je krezub i kilav. Germanik ga je
postavio za svoga posilnog u atoru, a njegove je unuke uzeo u svoju telesnu
strau. Tako je u Bonu opet bilo sve u dobrom redu, a vojnici su Kaliguli
govorili da je on sam uguio pobunu i da e jednoga dana biti velik imperator,
koji e ostvarivati divne pobede. To je ravo delovalo na dete, koje je, kao to
ve rekoh, bilo veoma sramno maeno.
Ali je sad valjalo vratiti k svesti jo dva puka koja su se nalazila u mestu
zvanom Ksanten. Oni su pokazivali buntovne namere ak i posle isplata
njihovog udela u Avgustovoj zaostavtini, i njihov zapovednik nije mogao da
izie na kraj sa njima. Ali kada su im stigle vesti o promeni raspoloenja u
bonskim pukovima, kolovoe pobunjenika su se ozbiljno uznemirile za svoju
bezbednost, pa su podsticale svoje drugove na nova nasilja i pljake. Germanik
je poslao poruku njihovom zapovedniku da e se spustiti niz Rajnu na elu
mone vojne sile. Ako verni ljudi koji se nalaze pod njegovim zapovednitvom
ne budu brzo sledovali primeru bonskih pukova i ako sami ne poseku izazivae
metea, onda e on staviti pod ma itavu tu rulju. Zapovednik je potajno
proitao to pismo samo zastavnicima, desetarima i nekolicini starih vojnika
dostojnih poverenja, rekavi im da se vie ne sme gubiti mnogo vremena, jer se
Germanik svakoga asa moe obreti u Ksantenu. Oni su mu obeali da e ve
uiniti sve to mogu, pa su stvar poverili jo nekolicini odanijih vojnika, a tajna
je bila dobro uvana. Tako su u pono na dati znak grunuli u atore, pa je
izvren pokolj pobunjenika. Ovi su se naravno branili kako su najbolje mogli, pa
su i sami poubijali izvestan broj vernih vojnika, ali su uskoro bili nadvladani.
Pet stotina ljudi bilo je poubijano i ranjeno te iste noi. Ostali poto su u
logoru ostavili samo strae pooe u susret Germaniku, molei ga da ih odmah
povede na neprijatelja preko Rajne.
Premda je godinje doba pogodno za ratovanje ve bilo pri kraju, vladalo je
jo uvek lepo vreme; Germanik im je zato obeao da e uiniti ono to trae.

Vezujui amac za amac, on je napravio privremeni most preko Rajne i preao

reku na elu dvanaest hiljada rimskih peaka, dvadeset est bataljona saveznika i
osam eskadrona konjice. On je saznao od svojih uhoda u neprijateljskoj zemlji
da protivnik usredsreuje velike snage u selima oko Minstera, u kome je svake
jeseni odravana sveanost u ast nemakoga Herkula. Vesti o pobunama
rimskih vojnika bile su stigle Nemcima. Pobunjenici su u stvari ve pregovarali
sa Hermanom i sa njim izmenjali poklone. Nemci su samo jo ekali da pukovi
krenu u njihovu novu kraljevinu na jugo-zapadu Imperije, pa da prebrode Rajnu
i da zakorae neposredno prema Italiji. Germanik je udario jednim retko
korienim putem, pa je potpuno iznenadio Nemce, i napao ih ba pri pijanki
(Oni piju pivo, pie koje se spravlja tako to se jeam nalije vodom pa se ostavi
da prevri, a lou ga na svojim gozbama do ludila.) Germanik je podelio svoje
snage u etiri odreda, pa je opustoio sav predeo du reke u dubinu od pedeset
milja, palei sela i stavljajui pod no sve stanovnike bez obzira na starost i rod.
Vraajui se, on je nailazio na manje odrede raznih susednih nemakih plemena,
koji su zauzeli poloaje da mu prepree prolaz kroz umu. Vodei arke sa
njima, on je probijao sebi put, dobro odbijajui napade. Ali je u tome iznenada
zasvirana uzbuna u Dvadesetom puku, koji je iao za njim kao odstupnica, i
Germanik je saznao da silno mnotvo Nemaca ide na njega pod linim
zapovednitvom samoga Hermana. Sreom, uma nije bila gusta, te je ostavljala
prostor za sreene vojne pokrete. Germanik je odjahao na konju na najopasnije
mesto, pa je uzviknuo:
Hej, vi, iz Dvadesetoga puka, probijte nemaki borbeni poredak, pa e
vam sve biti oproteno i zaboravljeno!
Vojnici Dvadesetoga puka borili su se kao ludi, pa su odbacili Nemce i
naneli im teke gubitke, gonei ih duboko u otvoren predeo koji se prostirao iza
ume. Kada je Germanik ugledao Hermana, izazvao ga je da se lino ogledaju,
ali su Hermanovi ljudi ve beali. Da se Herman odazvao tom izazovu, on bi
sigurno poginuo, ali je on obo svoga konja i odjezdio u trku. Kao i na otac, ni
Germanik nije imao sree u gonjenju neprijateljskih poglavica, ali je dobijao
pobede na isti nain kao i njegov otac, te je ime Germanik, dobijeno po nasleu,
nosio i sa punim pravom. On je vratio vojsku u velikom likovanju u njene logore
s ove strane Rajne.
Pa ipak, Tiberije nikad nije razumeo Germanika, niti ovaj njega. Kao to
sam ve rekao, Tiberije je bio jedan od loih Klaudija. Izvesno, s vremena na
vreme bilo je lako privoleti ga vrlini, a da je iveo u plemenitije doba, moda bi
mogao vaiti i za oveka plemenite naravi, jer je bio linost nimalo osrednjih
sposobnosti. Ali on nije iveo u plemenito doba, a i srce mu je bilo okorelo. Za
tu tvrdou njegovog srca a sa mnom e se sloiti svako ko ovo proita
glavnu krivicu nosi Livija. Suprotno njemu, Germanik je potpuna teio vrlini, i
mada je bio roen u ravo doba on nikada nije odstupio od puta kojim bi
jednom poao. Kada je, na primer, odbio da primi poloaj samodrca koji su mu
ponudili rimski pukovi u Nemakoj i kada ih je naterao da se zakunu na vernost
Tiberiju, ak ni samom Tiberiju nije bilo jasno zato je on tako postupio.

Tiberije je zakljuio da je Germanik lukaviji od njega i da u stvari igra neku

mnogo prepredeniju igru. Tiberiju nikada nije ni na pamet padalo prosto
objanjenje: da je za Germanika ast stajala iznad svega i da je on smatrao da ga
za Tiberija vezuju vojnika poslunost i to to ga je ovaj usinio. to se tie
Germanika, on je verovao da je Tiberije isto onoliko dobronameran koliko i on
sam premda ga je drao za neto prostoduna to ne moe da prokljuvi Livijine
namere jer nije slutio da je on uestvovao u Livijinim spletkama i jer ga
Tiberije nikada nije vreao niti mu inio nepravde. Naprotiv, Tiberije ga je
veoma hvalio za delatnost kojom je uguio pobunu i dozvolio mu je potpun
trijumf za njegovo vojevanje po Minsteru, a kada je Germanik poao u Rim radi
tog trijumfa, odluio je da se sa Tiberijenm to pre otvoreno objasni. Meutim,
Varova smrt jo nije bila osveena, te su prole pune tri godine dok se Germanik
nije vratio u Rim. Ton pisama koja su oni u tome meuvremenu izmenjali bio je
Germanikova zasluga, jer je on svoja pisao sa dunom ljubavlju. Tiberije mu je
odgovarao na isti prijateljski nain, jer je mislio da, tako inei, samo udara tuk
na luk. On je preuzeo obavezu da mu vrati svotu izdanu na dvostruke vojnike
plate i da tu nagradu proiri i na pukove koji su se borili na Balkanu. Politiki
razlozi su uinili da je on tim pukovima izmirio dodatak od tri zlatnika po
vojniku odmah, jer je pretilo da i tamo doe do ponovne pobude, ali se
izvinjavao Germaniku to e mu poslati novac tek posle nekoliko meseci
zakanjenja, izgovarajui se novanim nezgodama. Prirodna je stvar da
Germanik nije ni navaljivao, a Tiberije naravno nikada nije ni platio taj dug.
Germanik me je zato jo u jednom pismu pitao da li mogu da saekam da mi
plati dug onda kada Tiberije izmiri svoj dug njemu, a ja sam mu ponovo
odgovorio da sam mu stvarno poslao taj novac samo kao poklon.
Kratko vreme posle Tiberijevog dolaska na vlast ja sam mu pisao i javio
mu da sam se za neko vreme posvetio prouavanju prava i dravne uprave, to
sam zbilja i uinio, u nadi da e mi se najzad pruiti mogunost da posluim
svojoj zemlji na nekom odgovornom poslu. On mi je pisao da zaista nije u redu
da bude samo obian vitez ovek koji je Germanikov brat, a njegov roeni
sinovac, te poto sam ve postao lan svetenikog bratstva koje neguje
oboavanje Avgustove linosti, svakako bi mi trebalo dozvoliti da nosim bar
senatorsku odoru; on bi u stvari, ako bih se obavezao da sam od sebe ne pravim
ludu, lino traio dozvolu da mi se podari vezena koulja koju nose samo
konzuli i oni koji su to jednom ve bili. Na ovo sam mu otpisao da bih vie
voleo i zvanje bez sjajnoga ruha nego to ruho bez ikakvog zvanja. On mi je kao
odgovor na to poslao na poklon etrdeset zlatnika, preporuujui mi da kupim
sebi igrake sa vesele godinje svetkovine koja je padala krajem meseca
decembra. Uostalom, Senat mi je izglasao pravo noenja vezene odee, pa je
ak, kao znak panje prema Germaniku, koji je tada bio usred nove i uspene
vojne u Nemakoj, bilo predloeno da mi se dodeli i jedno sedite meu bivim
konzulima. Tiberije je na to stavio svoj veto, rekavi da sam ja, po njegovom
miljenju, nesposoban da odrim bilo kakav govor o dravnim pitanjima a da pri
tom ne dovedem u iskuenje i strpljivost njegovih drugova senatora.

Predloen je bio jednovremeno jo jedan ukaz, na koji je Tiberije opet

stavio veto, i to u ovakvim okolnostima: Agripina se porodila u Kelnu i dobila
ericu, koja je nazvana Agripinila a mogao bih odmah rei da je ta Agripinila
bila jedan od najgorih lanova porodice Klaudija. Svi su znaci bili da e
surovou i porokom prevazii sve svoje pretke. Agripina je bila bolesna
nekoliko meseci posle babinja, te nije bila u stanju da se vie lino stara o
Kaliguli. Zato je on bio poslat u Rim im je Germanik otpoeo prolenu vojnu.
To dete je u Rimu postalo neka vrsta narodnog junaka. Ma kuda krenuo u etnju
sa svojom braom, klicali su mu, piljili u njega kao u neto izuzetno i obraali
isuvie veliku panju na njega. Iako mu je bilo jedva tri godine, deko je zaudo
bio ranostasan, te je pokazivao vrlo teku narav, jer je bio dobro raspoloen
samo kad mu se laskalo, a dao bi se urazumiti samo kad bi se sa njim postupalo
sa velikom strogou. Stanovao je isprva kod svoje babe Livije, ali ona nije
imala vremena da se lino njime bavi, i, poto je deko uvek dodijavao starijoj
brai i zametao kavgu sa njima, preao je od Livije da ivi kod moje majke i
mene. Moja mati ga nikad nije gladila, ali se nije sa njim ophodila ni sa dovoljno
vrstine, sve dok je on jednoga dana nije u nastupu jarosti pljunuo, te ga je ona
dobro izmlatila. O, ti matora vabico, znaj da u ti zapaliti tvoju vapsku
kuu! rekao joj je on, upotrebljavajui pridev vapski kao najgoru uvredu
za koju je znao. Isto posle podne on se uunjao u jednu sobu u kojoj su drane
starudije, a koja se nalazila u blizini tavanskih odeljenja u kojima su stanovali
robovi. Ona je bila puna staroga nametaja i drugog dar-mara, a Kaligula je
stavio ugarak u jednu hrpu slamarica koje su onde bile odloene. Vatra je uskoro
zahvatila ceo gornji sprat, a poto je kua bila stara, sa suvim i natrulim gredama
i velikim pukotinama u podu kroz koje je duvala promaja, nije bilo mogue
obuzdati poar ak ni time to su neprestano vedra vode dodavana iz ruke u
ruku, od ribnjaka sve do kue. Polo mi je nekako za rukom da spasem svoja
spise, dragocenosti i neto nametaja. Nije bilo mrtvih, sem to su izgorela dva
stara roba, koja su leala bolesna u postelji, ali od kue nije ostalo nita sem
zidova i podruma. Kaligulu nismo kaznili, jer se on, kada je video poar
unezverio od straha. On tada umalo to nije stradao i sam, jer se, znajui da je
kriv, sakrio pod svoj krevet, dok ga dim nije naterao da se drekom oda.
S obzirom da je bila dom tolikih otmenih lanova nae porodice, Senat je
blagovoleo doneti odluku da se moja kua prezida o dravnom troku, ali
Tiberije to nije odobrio, rekavi da je poar izazvan mojom nebriljivou i da bi
se vatra lako dala ograniiti na one potkrovne prostorije samo da sam ja uinio
ono to je odgovaralo prilici, te zato drava ne treba da plaati ponovno zidanje i
nametanje nae kue, koju e on sam radije podii o svom troku. Na ovo je
Senat odgovorio glasnim pljeskanjem. Ovo je bilo i nepravedno i neasno,
utoliko pre to on nije ni nameravao da odri re. Ja sam bio prinuen da
prodam i poslednji deo svog imanja u Rimu, koji je jo imao izvesnu vrednost, a
to je bio jedan blok kua u blizini stonog trga, kao i jednu zgradurinu koja je
bila uz njih, da bih prezidao svoj dom o svome troku. Nikada nisam rekao
Germaniku da je Kaligula bio palikua, jer bi se on onda smatrao obaveznim da

sam nadoknadi tetu, a smatrao sam da se sve to ipak desilo slepim sluajem, jer
niko ne moe tako nejako dete uzeti na odgovornost.
Kad su Germanikove vojske krenule da se opet bore protiv Nemaca, one su
onoj svojoj pesmi o trima Avgustovim jadima dodali jo neke stihove, uglavnom
besmislene, od kojih mogu da se setim samo dveju ili triju strofa;
est utaa plati nam po glavi
Za slaninu i neto pasulja,
Malo sira i neto varaka
Da ih kupi od nemakih hulja!
Bog Avgust se sad po nebu ee,
Stiksom pliva Marcel, avet stara,
A Julija otila je k njemu
I sad vie nee da ga vara!
A orlovi jo lutaju nai,
Sram i tuga rue njino lice
Al mi emo na grob Avgust-boga
Poloiti ove mangup-ptice!
Bila je i jedna strofa, koja je poinjala ovako:
Nemac Herman draganu izgubi
I svoj pivski pehari sa njome...
ali vie ne mogu da se setim kraja te strofe. Uostalom, ta strofa ne bi ni bila
vana da me nije podsetila da neto kaem i o toj Hermanovoj dragani. Ona je
bila ki nekoga plemenskog poglavice, koji se zvao Zigtos (ili nekako tako), ali
koga su Rimljani zvali Segest. Kao i Herman, i on je bio u Rimu, gde je uveden
u spisak vitezova, ali se, suprotno Hermanu, smatrao moralno vezanim
zakletvom prijateljstva koju je dao Avgustu. To je bio onaj isti Segest koji je
skrenuo panju Varu na Hermana i Segimera, predlaui da Var zarobi na gozbi
na koju ih je bio pozvao ba uoi svog nesrenog pohoda. Segest je imao erku,
ljubimicu, koju je Herman prigrabio otmicom, pa se i venao sa njom, a Segest
nikako nije mogao da mu oprosti tu uvredu. Pa ipak, on nije mogao otvoreno da
stane na stranu Rimljana protivu Hermana, koji je bio nemaki narodni junak.
Sve to je on bio u stanju da uini sastojalo se u tome to je ostao u tajnoj
prepisci sa Germanikom, dajui mu obavetenja o vojnim pokretima i
uveravajui ga da se on nikada nije kolebao u svojoj vernosti prema Rimu, kao i
u to da samo eka zgodan trenutak pa da o njoj prui i dokaza. Odjednom je on
javio Germaniku da ga je Herman opkolio u njegovome selu, koje je bilo
ograeno koljem, i da se Herman zakleo da e ga ubiti bez milosti; sem toga,
javljao je, on nee moi dugo izdrati opsadu. Germanik mu je pohitao u pomo
ubrzanim marem i opazio opsadnike, koji uostalom nisu ni bili mnogobrojni, a

sam Herman, koji se u to vreme leio od neke rane, nije ni bio prisutan. Tako je
Segest bio spasen, ali je tada otkriveno da je Germanika ekao i jedan veliki
plen: naime, kod Segesta je bila u pohodama njegova ki, Hermanova ena, i to
ba u asu kad su se zet i tast zakrvili, a bila je ve poodavno trudna. Germanik
je postupio sa Segestom i njegovom eljadi veoma ljubazno i dao mu jedno
imanje na zapadnoj strani Rajne. Besan to mu je ena zarobljena, Herman se
bojao da bi Germanikova blagost mogla navesti druge nemake poglavice da
povedu pregovore o miru. Zato je obrazovao jedan nov savez meu plemenima,
ukljuivi u njega i neka od onih koja su dotle imala prema Rimu prijateljski
stav. Ali Germanik je bio neustraiv: ukoliko je vie Nemaca imao protiv sebe
utoliko mu je bilo prijatnije. On im kao saveznicima, uostalom, nikada nije ni
verovao.
Jo pre nego to se svrilo leto on ih je potukao u nizu bojeva, prinudio
Segimera na predaju i povratio jednog od onih orlova koje je izgubio Var, naime
orla Devetnaestog puka. On je, takoe, posetio razbojite na kome je Var bio
poraen, pa je dao pokupiti kosti svojih drugova po oruju i pristojno ih
sahranio, bacivi sam prvi grumen zemlje na njihov grob. Onaj zapovednik koji
se za vreme pobune poneo onako nemarno tukao se u bojevima srano na elu
svoje vojske, te je takvim dranjem jednom prilikom siguran poraz pretvorio u
asnu pobedu. Preuranjene vesti da je ta bitka izgubljena i da Nemci u
pobednome hodu ve nadiru prema Rajni izazvale su takvo zaprepaenje na
najbliem mostu da je kapetan koji ga je uvao izdao vojnicima nalog da preu
na drugu stranu i da most unite, to je znailo prepustiti sve one Rimljane na
drugoj obali njihovoj sudbini. Ali se tu nala Agripina, pa je izdala suprotna
nareenja. Ona je vojnicima rekla da uzima u svoje ruke vlast kapetana strae na
mostu i da e ostati u tome svojstvu dok njen mu ne doe da je razrei. Kad su
se kasnije rimski odredi pobedonosno vratili, ona im je odatle, sa svoga mesta,
izrekla dobrodolicu. Otada je ona postala gotovo isto onoliko omiljena koliko i
njen mu. Ona je obrazovala i jednu bolnicu za ranjenike, koje joj je Germanik
slao posle svake bitke, pa ih je leila na najbolji mogui nain. Pre toga su
ranjeni vojnici ostajali u svojim jedinicama sve dok se ne bi izvidali ili umrli.
Trokove te bolnice ona je pokrivala iz svoje kese.
Spomenuo sam ve Julijinu smrt. Kada je Tiberije postao imperator, njoj je
u Regiju, gde se tada nalazila, dnevni obrok hrane bio sveden na etiri krike
hleba i komadi sira. Ona je ve bila navukla suicu zbog nezdravog boravita, a
izgladnjivanje joj je dokrajilo ivot. Ali, poto jo nije bilo vesti o Postumu,
Livija je i dalje morala zepsti oko srca, sve dok nije bilo sigurnog izvetaja i o
njegovoj smrti.

Glava XVII

Tiberije je i dalje vladao. On je bio umeren i uvek je pripitivao Senat kad

god bi preduzeo neki korak makar i od najmanje politike vanosti. Senat je,
meutim, ve toliko dugo glasao prema uputstvima, da je izgledalo kao da je ve
sasvim izgubio mo nezavisnog odluivanja. Tiberije nikada nije govorio kako
valja glasati, pa ak ni onda kada mu je bilo jako stalo da se glasa u ovom ili u
onom smislu. On je eleo da izbegne svaku spoljnu slinost sa tiranijom, ali da
ipak zadri u rukama krmilo poslova. Senat je brzo bio naisto sa njim: kad god
bi Tiberije sa usiljenom vetinom u izlaganju govorio u prilog nekoga reenja, to
je znailo da valja glasati protiv njega, a ako bi sa usiljenom vetinom govorio
protiv nekoga predloga, trebalo ga je ipak usvojiti; ali kad god bi on u izvesnim
retkim prilikama presekao kao na panju, bez ikakvog besednikog kienja, to je
znailo da ga valja razumeti doslovno. Senatori Gal i stari lakrdija Haterije
voleli su da, drei govore kojima su izraavali vatrenu saglasnost sa Tiberijem,
proiruju njegove dokaze do te mere da su za nokat dolazili do gluposti, ali su
posle toga ipak glasali u smislu u kome je Tiberije to stvarno eleo to je bio
znak da su savreno uli u njegove lagarije. Kada se vealo o Tiberijevom
dolasku na vlast, taj Haterije je uzviknuo:
O, Tiberije, dokle e dozvoljavati da Rim bude obezglavljen? A to je
uvredilo Tiberija, jer je znao da Haterije skroz naskroz prozire njegove namere.
Sledeeg dana Haterije je nastavio svoju alu pa je pao niice pred Tiberija,
izvinjavajui se to nije bio dovoljno usrdan. Tiberije se zgadio na to, pa je
ustuknuo, ali mu je Haterije obgrlio kolena, te je Tiberije pao i udario temenom
o mramorni pod. Tiberijevi Nemci, njegovi telohranitelji, koji nisu razumeli ta
se to pred njima dogaa, priskoili su da zakolju oveka koji je nasrnuo na
njihovoga gospodara, ali ih je Tiberije sreom na vreme zaustavio.
Haterije je bio velik vetak u podraavanju. On je imao izvanredno obiman
glas, smeno lice i bio je vrlo plodan u izmiljanju. Kad god bi Tiberije u svojim
govorima upotrebio neki nategnut ili zastareo reenini obrt, Haterije bi se
zakaio za to, pa bi od toga napravio glavnu temu svoga besednikog odgovora.
(Avgust je uvek govorio da pod tokove Haterijeve reitosti treba stavljati onu
papuu za koenje ak i onda kad tera uzbrdo.) Sporomisleni Tiberije nije
uopte bio dorastao Hateriju. Senator Gal je sa svoje strane bio najjai u
podrugljivoj revnosti. Tiberije se dobro uvao da nikako ne lii na oveka koji bi
eleo boanske poasti, pa nije ni dozvoljavao da se o njemu govori kao o
oveku koji ima neka natoveanska svojstva. On ak nije dozvoljavao ni da mu
se u provincijama podiu hramovi. Gal je zato voleo da ga kao tobo sluajno
naziva Njegovo Sveto Velianstvo. Kada bi Haterije koji je uvek bio
spreman da prihvati svaku lakrdiju skoio da ga ukori zbog toga nepravilnog
naina izraavanja, Gal bi se nadugako i nairoko branio, pa bi rekao:

 Daleko sam od te pomisli da uinim ma ta to bi se protivilo

nareenjima Njegovog Svetog... oh, dragi moj, tako je lako pasti u tu pogreku
pri govoru molim te hiljadu puta za izvinjenje! hou da kaem neto to bi se
protivilo eljama moga uvaenog prijatelja i senatskog sabrata Tiberija Nerona
Cezara Avgusta!
Ama ne i Avgusta, budalo, dobacio bi mu Haterije apatom glumca na
pozornici. Tiberije je ve deset puta odbio taj naziv! On ga upotrebljava samo
onda kad pie pisma drugim monarsima!
Postojala je izvesna sprdnja koja je Tiberija muila vie nego sve drugo.
Kad god bi on izvodio svoju komediju skromnosti dok bi mu Senat blagodario
to je stekao neku zaslugu za narod kao na primer kada bi preduzeo da dovri
hramove koje Avgust nije stigao da stavi pod krov Gal i Haterije bi hvalili
njegovu estitost to ne prisvaja za sebe i pohvale koje zasluuje rad njegove
majke, Livije, pa bi njoj estitali to ima sina koji joj je tako privren; a kada su
videli da Tiberije nita ne mrzi toliko kao kad uje hvale upuene Liviji, oni su
nastavili da je veliaju sa udvojenim arom.
Haterije je jednom ak rekao da bi trebalo poi za grkim uzorom, pa kao
to se Grci prezivaju po ocu, Tiberiju valja dati prezime po majci, te je dodao da
je zloin zvati ga drugaije nego Tiberije Livijades (ili moda Livigena, to bi
bio jo pravilniji latinski oblik). Gal je, meutim, naao jedno drugo slabo mesto
na Tiberijevom oklopu, to jest da je Tiberije mrzeo da mu se samo i spomene
njegovo bavljenje na ostrvu Rodosu. Ali najvea smelost na koju se on usudio
bilo je to je hvalio Tiberijevu blagost ba onoga istoga dana kada su u Rim
stigle vesti o Julijinoj smrti i to je prepriavao onaj sluaj sa uiteljem
besednitva na Rodosu, koji je odbio Tiberijevu skromnu molbu da ga primi u
svoju kolu poto nije imao nijedno slobodno mesto, rekavi mu da doe opet
kroz sedam dana. Gal je dodao:
A ta vi sad mislite da je Njegovo Sveto... molim da mi se oprosti, jer
htedoh rei: ta vi mislite da je moj potovani prijatelj i senatski subrat Tiberije
Neron Cezar uinio posle svoga nedavnog uzdizanja na stepen monarha, kada je
taj isti neutivi ovek doao da ukae potovanje novome boanstvu? Da li je on
odsekao tu bezobraznu glavu i dao je svojoj nemakoj telesnoj strai da je ora
nogama? Nikako! Sa duhovitou koja je jedino ravna njegovoj blagosti,
Tiberije mu je samo rekao da sad on nema praznih mesta u horu svojih
laskavaca i da e morati da navrati opet posle sedam godina.
Zamiljam da je sve to bila veta izmiljotina, ali Senat nije imao razloga
da ne poveruje u nju, pa je pljeskao tako srdano da je Tiberije pustio da ta stvar
proe kao da je istinita.
Najzad je Tiberije uutkao i toga Haterija, rekavi mu jednoga dana sasvim
polako:
Nadam se da e mi oprostiti, Haterije, ako ti progovorim otvorenije nego
to obino jedan senator razgovara sa drugim, ali moram ti rei da si ti strano
dosadan ovek i da nisi ni najmanje duhovit.

10. god. pre .n. e.

A posle toga se obratio Senatu, pa rekao:

Oprostite mi, gospodo, ali ja sam uvek govorio, pa u ponovo i sada rei,
da se, od onoga dana kada ste vi bili tako dobri da mi poverite neogranienu
vlast, nisam libio da je koristim na opte dobro. Ako sam ovom prilikom koristio
tu vlast da uutkam lakrdijae koji vreaju isto onoliko vas koliko i mene svojim
glupavim izmotavanjem, uinio sam to u veri da ete mi to i vi odobriti. Vi ste
uvek bili prema meni vrlo ljubazni i strpljivi.
Time je ubrisao i Gala, koji je bez Haterija morao sam da nastavi borbu.
Iako je Tiberije mrzeo svoju majku Liviju vie nego ikad, on je ipak putao
da ona i dalje njime vlada. Imenovanja konzula i namesnika u pokrajinama u
stvari su uvek bila njeno delo. A ta naimenovanja su bila veoma razumna, jer se
ona nije osvrtala ni na porodine uticaje niti na to to bi joj neko laskao ili inio
privatne usluge, nego je birala ljude samo po zasluzi. Moram sada sasvim jasno
da istaknem, ako to nisam ve i uinio, da je Livija iako se inae sluila i
zloinakim sredstvima da bi prigrabila u svoje ruke dravne poslove (i to prvo
preko Avgusta, a zatim preko Tiberija) ipak bila izuzetno sposobna i da je
pravino upravljala dravom; tek poto je ona prestala vladati rimskom
dravom, onakvom kakvu je ona izgradila, prestala je drava kao takva da se
stara za sreu graana.
Govorio sam ve o Sejanu, sinu zapovednika dvorske strae. On je nasledio
na tome poloaju svoga oca, a bio je jedan od trojice ljudi kojima je Tiberije u
svakoj stvari otvarao srce. Trazilo je bio njegov drugi poverenik, i on je doao sa
Tiberijem u Rim i nikada nije gubio vlast nad njim. Trei je bio senator Nerva.
Trazilo nikada nije razgovarao sa Tiberijem o dravnim poslovima i nikada nije
za sebe traio nikakav zvanini poloaj, a kad bi mu Tiberije dao neku veu
svotu novca, on bi je primio nemarno, tako kao da novac predstavlja neto od
male vrednosti. On je u dvoru imao osmatranicu smetenu u jednoj sobi
zasvoenoj kupolom na kojoj su prozori bili zastakljeni tako istim i providnim
staklom da bi ovek jedva i verovao da tu uopte ima stakla. Tiberije je imao
obiaj da velik deo vremena provodi u toj prostoriji zajedno sa Trazilom, koji
mu je predavao osnove astrologije i mnogih drugih maginih vetina, kao i
nauku o tumaenju snova na haldejski nain. to se tie Sejana i Nerve, njih je
Tiberije, kako bar izgleda, izabrao za svoje poverenike zbog potpune oprenosti
njihovih naravi. Nerva nikada nije stekao nijednog neprijatelja, niti je ikada
izgubio nekoga prijatelja. Ako bi se to uopte i moglo nazvati manom, njegova
je jedina mana bila to je utei trpeo zlo, ako se ono nije moglo popraviti
samim reima. On je bio ovek blage naravi, velikoduan, sran, krajnje
istinoljubiv, a nije se nikada ulo da se posluio ma i najmanjom prevarom, pa
ak ni onda kada bi mu ona obeavala ishod koji vodi dobru.Da je on bio u
Germanikovom poloaju, on nikad ne bi krivotvorio ono pismo, bez obzira to je
od toga krivotvorenja zavisila ne samo njegova lina sigurnost nego i sigurnost
Imperije. Tiberije je postavio Nervu za vrhovnog nadzornika gradskog
vodovoda i stalno ga je drao pored sebe, po mome uverenju zato da bi uvek
imao pod rukom jedno merilo za vrlinu, kao to mu je Sejan svakako sluio kao

pogodno merilo za pokvarenost. Kao mlad ovek, Sejan je bio prijatelj sa

Gajem, pa je i sluio na Istoku u njegovom glavnom stanu, ali je bio dovoljno
bistar da predvidi Tiberijevo vraanje u milost kod Avgusta. On je ak i
doprineo tome, uveravajui Gaja da Tiberije iskreno misli kad kae da se
odrekao svake elje da vlada i navaljujui na Gaja da pie Avgustu i da mu
preporui Tiberija. On je blagovremeno obavestio Tiberija da je to bilo njegovo
delo, a Tiberije mu je uputio pismo, koje je Sejan dobro uvao, u kome mu je
obeao da mu nikad nee zaboraviti te usluge. Sejan je bio laov, ali prepreden
majstor lai koji ih je uvek znao tako rasporediti u bojni i skladan poredak da bi
one prema duhovitom Galovom, a ne prema mome opaanju uvek odnele
prevagu u svakoj arki sa podozrenjima, pa ak i u optem okraju sa istinom.
Tiberije mu je zavideo na tome daru, kao to je i Nervi zavideo na potenju, jer
iako daleko odmakao u pravcu zla, on je ipak oseao da je sputan neobjanjivim
podsticajima prema dobru.
Sejan je prvi poeo u Tiberijevo srce sejati otrov mrnje protivu
Germanika, govorei mu da se ne sme verovati oveku koji je u stanju da
krivotvori pismo svoga oca, da takvo nedelo ne mogu opravdati nikakve
okolnosti i da Germanik u stvari tei za vlau monarha, ali da dela obazrivo
gledajui da najpre mitom pridobije naklonost ljudi, a zatim da onim
nepotrebnim vojnama oko Rajne iskua njihove bojne sposobnosti i svoju
sposobnost rukovoenja. Isto je tako govorio je Sejan i Agripina opasno
vlastoljubiva ena ta zar ne vidi samo kako se ona ponela kad je sama sebe
proglasila za kapetana strae na mostu i pozdravila pukove u povratku kao da je
ona, nebo bi je znalo ko! to se pria da je most bio u opasnosti, to je verovatno
samo njena sopstvena izmiljotina! Sejan je dodavao da je od jednoga svog
osloboenika, koji je nekada bio rob u Germanikovoj kui, saznao da Agripina
nekako uvek veruje da su Livija i Tiberije odgovorni za smrt njena tri brata, kao
i za progonstvo njene sestre, i da se zaklinjala da e oni biti osveeni. Sejan je
bio taj koji je poeo i sa otkriima zavera svih vrsta protivu Tiberija, pa ga je
stalno drao u strahu da e biti ubijen, ali ga je uveravao da nema potrebe da se
ni najmanje plai dok on bdi nad njim. On je podsticao Tiberija da se
suprodstavi Liviji u beznaajnim stvarima, kako bi ona osetila da precenjuje
snagu svoga poloaja. On je bio i ovek koji je, nekoliko godina kasnije,
pretvorio dvorsku strau u vrsto vojniko telo. Do toga vremena tri bataljona
koja su imala stalno sedite u Rimu bila su rasporeena po raznim delovima
grada i stanovala su po gostionicama i slinim mestima, te ih je bilo teko
sviknuti na smotru, na koju su vojnici dolazili navrat-nanos, aljkavi u odei i u
dranju. Zato je Sejan predlagao Tiberiju da im podigne jedan izdvojen stalan
logor izvan varoi, ime bi se kod vojnika stvorio jak duh pripadnosti jednoj
jedinici, a to bi ih ujedno sauvalo i od uticaja raznih glasina, kao i plima i
oseka politikih miljenja koje uvek zahvataju Rim, te da ih tako uini
privrenijim svojoj osobi kao njihovome imperatoru. Tiberije je utoliko izmenio
njegov savet to je dozvao jo est bataljona, koji su imali svoje postaje po
raznim delovima Italije, pa je podigao jedan nov logor, dovoljno velik da ih sve
primi, to je znailo da prihvati devet hiljada peaka i dve hiljade konjanika.

10. god. Pre n. e.

Pored ona etiri gradska bataljona, od kojih je jedan bio poslat u Lion, i pored
raznih kolonija isluenih vojnika, to je bila jedina vojska koja se nalazila u
Italiji. Nemaka telesna straa se i nije mogla raunati u vojsku, poto je bila
sastavljena od robova. Ali ona se sastojala od samih odabranih ljudi, koji su bili
mnogo vie odani svome imperatoru nego ma koji roeni Rimljanin. Meu
njima nije bilo nijednog oveka koji bi izistinski eleo da se vrati u svoj hladni,
grubi i varvarski zaviaj, iako su oni stalno pevali svoje setne napeve o njemu;
jer njima je bilo isuvie dobro u Rimu da bi mogli eleti da ga napuste.
to se tie zapisa o zloinima, u koje je Tiberije gorljivo eleo da dobije
uvid zato to se bojao zavera koje bi ga mogle smaknuti, Livija je jo uvek
tvrdila da je klju ifre za ta akta izgubljen. Podgovoren od Sejana, Tiberije je
rekao Liviji da e ih kad ve niko ne moe njima da se koristi spaliti. Mati
mu je na to odgovorila da moe i to uiniti ako mu je volja, ali bi ipak bilo bolje
da se ti spisi sauvaju, jer bi se klju moda mogao i nai. tavie, rekla je ona,
moda e se i ona sama nekako odjednom setiti kljua.
Pa dobro, majko, rekao joj je Tiberije, ja u ih uvati dok se ti ne seti, a i
ja u sam, uvee, kad sam besposlen, pokuati da otkrijem klju za deifrovanje.
Zatim je uzeo te spise, pa ih je zakljuao u jednu krinju u svojoj sobi. On
se stalno trudio da nae klju ifre, ali mu to nije polo za rukom. Opta ifra se
sastojala u tome to je latinsko E pisano umesto grke alfe, latinsko F umesto
bete, G za gamu. H za deltu i tako dalje. Ali je klju za najpoverljiviju ifru bilo
skoro nemogue otkriti. On se sastojao iz prvih sto stihova prve knjige Ilijade,
koje je stihove valjalo itati naporedo sa ifriranim tekstom, poto je svako slovo
u prvobitnom tekstu bilo predstavljeno brojem koji odgovara broju slova iz
azbuke koja su se nalazila izmeu njega i odgovarajueg slova u Homeru. Prvo
slovo prve rei prvoga pevanja prve knjige Ilijade je mi. Predpostavimo da je
prvo slovo prve rei u nekom spisu iz onoga svenja bilo ipsilon. A poto u
grkoj azbuci ima sedam slova izmeu mi i ipsilon, ipsilon bi se imao pisati
sedmicom (VII). Po tome kljuu bi azbuka bila zamiljena kao jedna stvar koja
se okree u krugu, te omegi, kao poslednjem slovu, sleduje alfa, koje je prvo po
redu, pa bi odstojanje izmeu ipsilona i alfe bilo etiri, a izmeu alfe i ipsilona
osamnaest. Ovu je ifru izmislio Avgust i ona je uzimala dosta vremena za
ifriranje i deifriranje; ja lino predpostavljam da se uvebavanjem dalo postii
da se uhvati odstojanje izmeu svaka dva slova u azbuci a da se pri tom ne mora
ni zagledati u klju, te je bila mogua i uteda u vremenu. A otkuda ja to sve
znam? Otada to sam mnogo, mnogo godina docnije, kad su ti svenji spisa
doli u moj posed, sam radio na otkrivanju kljua ifre. Desilo mi se da sam
naao jedan svitak na kome je bila ispisana prva knjiga Homera, pisana na ovoj
koi, koja je leala meu drugim spisima. Jasno se videlo da je mnogo
prouavana samo prva stotina stihova, jer je koa na poetku knjige bila prljava i
iskrmaena mastilom, dok je kraj bio sasvim ist. Kad sam izblie zagledao u tu
knjigu i video tanko ispisane cifre VI, XXIII i XII, ovla zagrebane ispod slova
prvoga stiha, meni vie nije bilo teko da ih poveem sa ifrom. Samo mi je bilo
udno da je Tiberije prevideo taj trag.

Ali kad je ve re o azbuci, ja sam se u to vreme zabavljao i zadatkom da

na jednostavan nain stvorim fonetski pravopis za latinski jezik. Meni se inilo
da nama Rimljanima nedostaju tri slova, a ta tri slova bi bila suglasno U koje bi
se razlikovalo od samoglasnog U, zatim jedno slovo koje bi odgovaralo grkom
ipsilonu (koji samoglasnik stoji negde izmeu latinskog U i I), a koje bi se slovo
koristilo pri pisanju grkih, ali ve latiniziranih rei, i, najzad, jedno slovo koje
bi oznaavalo onaj dvostruki suglasnik koji mi sada piemo sa BS, a izgovaramo
kao Grci njihovo psi. Pisao sam o tome i napisao da je vana stvar za stanovnike
rimskih provincija, kad ue latinski, da ga bar naue pravilno, ali ako ve slova
ne odgovaraju glasovima, kako oni mogu da ih ne izgovaraju na nepravilan
nain? Zato sam predlagao da se za suglasno U upotrobi naopako pisano F (kao
to su, u istu svrhu, tako ve pisali Etrurci), te bi se pisalo LA
INIA, umesto
Launia, a da se prepolovljeno H uzme umesto grkog ipsilona, te da se pie
BBLIOTHECA umesto Bibliotheca, dok bi obrnuto C zamenilo BS, te bi
Absque bilo pisano AQUE. Uostalom, ova dva poslednja slova mi se i ne ine
tako vana, ali su prva dva ipak bitna. Ovo naopako F i C predlagao sam zato da
ljudi koji upotrebljavaju slovne igove za metal ili ilovau ne moraju poruivati
nove igove. Kad sam objavio tu knjigu, jedan ili dva oveka rekla su mi da su
moji predlozi pametni; meutim prirodna stvar oni su ostali bez ikakvog
dejstva. Moja mati mi je rekla da postoje tri nemogue stvari na svetu: da se
prodavnice postave na vodi preko Napuljskog Zaliva, od Baje pa do Puteolija,
da ja uspem da podjarmim Britansko Ostrvo i da se ijedno od ta tri glupa slova
ikada pojavi na javnim natpisima u Rimu. Uvek sam se posle opominjao tih
njenih primedaba, jer su one imale svojih posledica.
Moja je mati u to vreme bila krajnje otra prema meni, jer je preziivanje
nae kue dugo trajalo; a novi nametaj koji sam kupio nije bio ni prineti
starome; bilo joj je krivo i to to su joj se umanjili prihodi, jer je i ona sudelovala
u tim izdacima, ali ja sam nisam ni mogao da nakrmim sav novac. Morali smo
da ivimo u stanovima koji su nam bili dodeljeni u dvoru (a koji nisu bili vrlo
dobri), a ona je svoju ljutitost iskaljivala na meni tako redovno da ja to nisam
mogao due podnositi, pa sam otiao iz Rima u moju vilu u Kapui, i dolazei u
Rim samo onda kad bi me tamo pozvale moje svetenike dunosti, to se nije
esto deavalo. Zapitae, itaoe: a ta bi sa Urgulanilom? Odgovoriu ti da
ona nikad nije dolazila u Kapuu, a u Rimu smo imali malo dodira jedno s
drugim. Ona me je jedva i pozdravljala kad bi me srela, i pravila se kao da za
nju i ne postojim, osim kad bi to zahtevali razlozi pristojnosti, na primer kad bi u
kui bilo gostiju. Mi smo uostalom uvek i spavali odvojeno. Izgledalo je da je
ona dosta zadovoljna naim siniem Druzilom, ali u stvari nije za njega inila
mnogo. Ona ga je preputala mojoj majci, koja je i vodila kuu ne traei od nje
nikakvu pomo. Moja mati je postupala sa mojim sinom Druzilom kao da joj je
bio roeno dete, pa joj je nekako polazilo za rukom da i zaboravi na to ko su mu
roditelji. Ja lino nikad nisam uspeo da ga volim, jer je to bilo mrzovoljno,
tupoglavo i bezobrazno dete, a moja mati me je tako esto psovala u njegovom
prisustvu da je ono i samo naviklo da se prema meni ophodi bez potovanja.

Nemam ni pojma o tome kako je Urgulanila provodila dane. Izgleda da njoj

nikada nije bilo dosadno. Jela je neverovatno mnogo i, koliko ja znam, nije
imala tajnog ljubavnika. To udno bie je ipak imalo jednu strast, a to je bila
Numantina, ena moga uraka, plavokoso stvorenje vilinskog izgleda, koje je
jednom prilikom reklo ili uinilo neto (nije mi poznato ta), to je prodrlo ak i
kroz debelu kou i miice Urgulaniline nabubrele telesine, pa dirnulo u njoj i
ono to joj je sluilo kao srce. Urgulanila je imala u svojoj sobi za odmaranje
jednu sliku te Numantine u prirodnoj veliini. Verujem da je ona sedela
gledajui satima u tu sliku kad god nije imala mogunosti da gleda samu
Numantinu. Kad sam ja krenuo u Kapuu, Urgulanila je ostala u Rimu uz moju
majku i Druzila.
Jedina nepogodnost za mene u Kapui bila je u tome to u mom letnjikovcu
nisam imao dobru knjinicu. Pa ipak, ja sam tamo poeo da piem jednu knjigu
za koju mi knjinica nije bila ni nuna, jer sam se bacio na istoriju Etrurije. Ja
sam ve bio postigao neki napredak u etrurskom jeziku, a stari Aruns, sa kojim
sam provodio posvednevno po nekoliko asova, bio je za mene od najvee
pomoi time to mi je uinio pristupanim arhive njegovog polusruenog hrama.
Kako mi je rekao, on je bio roen onog istog dana kada se pojavila i kometa
koja je predskazala poetak desetog i poslednjeg ciklusa ljudi etrurskog soja.
Jedan takav period obuhvatao je vreme najdueg ljudskog ivota, to e rei da
se jedan period nikada ne bi mogao zavriti dok je iv ma i jedan ovek koji je
prisustvovao proslavi zakljuenja prethodnog ciklusa. Etrurci su raunali da
jedan ciklus traje sto deset godina. A poto je nastupio poslednji ciklus, on e se
zavriti potpunim ieznuem etrurskog kao ivog jezika. Ovo se prorotvo ve
uostalom skoro ispunilo, jer Aruns nije vie imao naslednika u svom svetenom
zvanju. Narod je ve i po selima kod kue govorio latinski. Zato je Aruns bio
srean da mi pomogne da napiem svoju istoriju, koja je, po njegovim reima,
imala biti mauzolej predanja jedne nekada velike rase. Poeo sam pisati tu
istoriju druge godine Tiberijeve vlade, a zavrio sam je tek dvadeset jednu
godinu docnije. Tu istoriju smatram za svoju najbolju knjigu, a sigurno je da me
je ona najvie i namuila. Koliko je meni poznato, ne postoji nijedna druga
knjiga o Etrurcima, a oni su zaista bili zanimljiv rod ljudi. Zato i verujem da e
mi budui istoriari biti zahvalni.
Imao sam pored sebe Kalona i Palasa, pa sam iveo mirnim, urednim
ivotom. Zanimalo me je poljsko dobro, vezano za moj letnjikovac, a veselile su
me i posete mojih prijatelja, koji su mi dolazili praznikom. Uz mene je stalno
ivela jedna ena, koja se zvala Akteja, a koja je bila bludnica po svome pozivu,
ali koja je inae bila pristojna ena. Za petnaest godina koliko sam je imao pored
sebe nikada sa njom nisam imao nekakve neprijatnosti. Na odnos je bio isto
poslovan. Ona je svesno izabrala prodavanje svoga tela za svoj ivotni poziv, a
ja sam je dobro plaao; nije patila ni od kakvih budalatina. Uostalom, mi smo,
na izvestan nain, bili i dragi jedno drugom. Ona mi je najzad rekla da eli da se
povue i da ivi od svoje uteevine. Udae se za jednog pristojnog oveka, po
mogustvu za nekog starog vojnika, nastanie se u nekoj rimskoj koloniji i

izrodie decu, dok nije kasno. A ona je uvek elela da ima punu kuu dece. Ja
sam je onda poljubio, kazao joj zbogom i dao joj dosta novca kao miraz da bi
lake uredila svoj ivot. Ali ona nije htela da ode sve dok nije nala sebi
naslednicu, enu za koju je mogla verovati da e sa mnom postupati kako valja.
Nala mi je Kalpurniju koja je toliko liila na nju da sam esto mislio da ona
mora biti njena roena ki. Akteja mi je ak jednom bila i spomenula da ima
jednu ker, koju je predala nekoj eni da je podigne, poto se ne moe
istovremeno biti i bludnica i mati. Ta Akteja se dakle udala za jednog biveg
vojnika dvorske strae,koji je sa njom sasvim lepo ophodio i kome je rodila
petoro dece. Ja kasnije nikada nisam zaboravljao tu porodicu. Spomenuo sam
Akteju samo zato to bi se moji itaoci mogli zapitati kakav sam ja to polni ivot
vodio kad sam iveo odvojeno od Urgulanile? Ja ne smatram da je za obinog
oveka prirodno da ivi bez ene, a poto je Urgulanila bila nemogua kao ena,
mislim da mi niko nee zameriti to sam iveo s Aktejom. Ona i ja smo se
sporazumeli da, dokle god budemo zajedno, niko od nas nema posla ni sa kim
drugim. Tu naravno nije bilo u pitanju neko oseanje, nego medicinska
predohrana. Jer Rim je sada tako pun polnih bolesti; jo jedno kobno naslee
Punskog rata.
elim da zabeleim da nikada u svome veku nisam upranjavao polno
optenje sa mukarcima. Ja nisam protiv toga imao Avgustov razlog, po kome
ono spreava ljude da imaju dece kojima bi ojaali dravu, ali sam uvek smatrao
da je bedno i neukusno videti jednog odraslog oveka a moda ak i sudiju,
koji ima porodicu kako ushieno balavi nekog debelog deka sa namazanim
licem i belenzukama na lancima, ili videti kakvog matorog senatora kako
izigrava kraljicu Veneru pred nekim visokim Adonisom iz dvorske konjice, koji
trpi tog starog ludaka samo zbog njegovog novca.
Kad god sam dolazio u Rim, gledao sam da u njemu ostanem to je mogue
manje. Oseao sam da neto nije u redu na Palatinu, a to je moda dolazilo i
otuda to su odnosi izmeu Tiberija i Livije bili svakim danom sve vie
zategnuti. On je ve bio poeo zidanje jednog ogromnog dvorca za sebe na
severozapadnom delu brega, pa se preselio u prizemne sobe, dok su one gore tek
bile u zidanju, ostavivi Liviji da sama raspolae celim Avgustovim dvorom. Da
bi pokazala da to Tiberijevo novo zdanje, iako tri puta vee, nikada nee moi
imati ugled staroga dvora, Livija je postavila jedan velianstven zlatan Avgustov
kip u svojoj velikoj dvorani, pa je kao prvosvetenica Avgustovog kulta
predloila da se pozovu svi senatori i njihove ene na sveanost osveenja toga
kipa. Na to joj je Tiberije odgovorio da bi on morao prvo zahtevati od Senata da
ovaj glasa o toj stvari, jer je ta priredba dravna stvar, a ne privatna zabava. On
je posle tako udesio stvar da je sveanost jednovremeno odrana u dve
prostorije: u velikoj dvorani je on kao domain primio senatore, dok je Livija
bila domaica u jednoj velikoj sobi u koju se ulazilo iz te dvorane. Livija je
progutala tu uvredu, inei se da je i ne uzima kao uvredu, nego kao jo jednu
pametnu odluku koja bi odgovarala i Avgustovim eljama, ali je izdala
nareenje dvorskim kuvarima da prvo ene budu posluene najboljim mesom,

slatkim akonijama i vinom. Takoe je za svoje goe zadrala najskupocenije

posude i kupe. Ona je tako tom prilikom nadmudrila Tiberija, te su se sve ene
senatora dobro nasmejale na raun Tiberija i svojih mueva.
Druga nezgodna stvar za mene kad sam dolazio u Rim bilo je i to to je
izgledalo da nikad ne mogu da izbegnem da se sretnem sa Sejanom. Meni je bilo
mrsko da imam s njim ma kakva posla, premda je on uvek bio briljivo utiv
prema meni i premda mi nikada nije uputio nijednu neposrednu uvredu. udio
sam se to je jedan ovek njegovih crta lica i njegovog naina ophoenja a uz
to ovek niskog roda, koji nije bio ni neki uven borac, pa ak ni naroito bogat
mogao da ostvari tolike uspehe u Rimu: on je sada bio druga linost po
vanosti, odmah posle Tiberija a bio je i neverovatno omiljen kod dvorske
strae. Imao je lice koje je iskljuivalo svako poverenje, nepravilno lice na kome
su bile ispisane surovost i podmuklost, a jedina stvar koja je povezivala te crte
bila je izvesna ivotinjska smeonost i odlunost. Ono to mi je izgledalo jo
udnovatije bilo je i govorkanje da su neke ene iz dobrih porodica suparnice u
ljubavi prema njemu. On i Kastor bili su na ravoj nozi, to je jedino i bilo
prirodno, jer se govorilo i o tome da su Livila i Sejan u nekom dosluhu.
Meutim, izgledalo je da mu Tiberije slepo veruje.
Spomenuo sam negde i Briseidu, staru osloboenicu moje majke. Kada
sam je obavestio da ostavljam Rim i da u se nastaniti u Kapui, rekla mi je da u
joj jako nedostajati, ali da je ba pametno to odlazim.
Oprosti mi to u ti to rei, kazala mi je ona, ali ja sam prole noi usnila
jedan udan san u vezi s tobom, gospodaru Klaudije. Videla sam te u snu kao
malo kljasto dete; a lopovi kao prodiru u kuu detinjeg oca, koga su ubili, kao i
mnoge roake i prijatelje. Ali dete je ipak nekako umaklo kroz prozor od ilera i
otopalo u oblinju umu. Tamo se popelo na jedno drvo i ekalo. Lopovi su
izili iz kue, pa posedali pod drvo na kome je dete bilo sakriveno da tu podele
plen. Uskoro su poeli i da se svaaju oko toga ta e ko uzeti, pa su jednoga
izmeu sebe i ubili, a zatim jo dvojicu, te su oni ostali onda poeli piti vino i
pretvarati se kao da su veliki prijatelji. Ali u to vino kao da je stavio otrova
jedan od onih ubijenih lopova, tako da su svi poumirali u mukama. Onda je
epavi deko siao sa drveta, pa pokupio sve one dragocenosti, a naao je i
mnotvo zlata i dragulja koje su lopovi pokrali drugim porodicama, pa je sve to
doneo kui i postao veoma bogat.
Ja sam se nasmejao.
To je zaista udan san, Briseido, rekoh. Ali deko je i na kraju sna isto
onako epav kao i pre, a sve to blago ne bi moglo da oivi njegovog oca i
njegovu porodicu, zar ne?
Ne, dragi moj, ree ona. Ali e se deko moda oeniti, pa imati svoju
porodicu. Zato biraj dobro drvo, gospodaru Klaudije, i ne silazi s njega dok
lopovi ne pocrkaju! To je ono to mi veli taj moj san.
to se mene tie, najradije ne bih ni onda siao s njega, Briseido. Ja ne
elim da primim pokradena blaga.

 Ali ti ih, gospodaru Klaudije, uvek moe vratiti onome ija su,
odgovorila mi je Briseida.
Sve je to bilo vrlo znaajno u svetlosti onoga to se posle dogodilo. Ja ipak
nemam vere u snove. Atenodor je jednom sanjao da se nekakvo blaga krije u
nekoj jazavijoj jazbini, u jednoj umi blizu Rima. Otiao je na tano obeleeno
mesto, na kome pre toga nikada nije bio, a tamo je bila jedna humka iz koje se
ulazilo u jazbinu. Pozvao je nekoliko seljaka da sklone tu humku, posle ega su
jazavevim hodnikom sili u jazbinu i nali tamo samo jednu staru trulu kesu sa
est buavih bakarua i jednim bednim srebrnjakom to nije bilo dovoljno ni
da se plati za trud onim seljacima. A jedan od mojih napoliara, inae ovek koji
je drao duan, sanjao je jednom kako mu iznad glave krue orlovi, pa mu se
ak jedan i spustio na rame. On je to shvatio kao znak da e jednom postati
imperator, ali se posle ispostavilo da ga je narednog jutra posetilo jedno
odeljenje dvorske strae (a njeni vojnici nose orlove na svome titu), te ga je,
desetar liio slobode zbog nekog prestupa koji ga je odveo pred vojni sud.

16. god. n. e.

Glava XVIII

Sedeo sam jedno letnje popodne u Kapui, na kamenoj klupi iza konjunice
moga letnjikovca, i razmiljao o nekim problemima etrurske istorije. Poto sam
bio zaludan, kockao sam se sam sa sobom: bacao sam kocku as levom, as
desnom rukom po stolu od grubo tesanih dasaka koji je bio preda mnom. Utom
mi je priao neki ovek u iscepanom odelu i upitao me da li sam ja Tiberije
Klaudije Druz Neron Germanik, i rekao mi da je poslat meni iz Rima.
Imam poruku za tebe, gospodaru. Ne znam da li i vredi da je isporuim,
ali ja sam stari islueni vojnik koji sada luta po svem. Sluio sam pod tvojim
ocem, gospodaru a zna kako je; radujem se kad imam neki razlog da putujem
u jedno, a ne u drugo neko mesto.
Ko ti je dao poruku za mene?
Neki ovek koga sam sreo u umi pokraj Rta Koza. udan neki ovek.
Bio je odeven kao rob, ali je govorio kao Cezar. Veliki zdepast momak, koji kao
da odavno nije nita jeo.
Da li ti je rekao svoje ime?
Nije. Rekao je da e po njegovoj poruci znati o kome se radi i da e se
svakako zauditi. Morao sam dvaput da mu ponovim njegovu poruku, da bi bio
siguran da sam je zapamtio. Treba da ti kaem da on jo uvek peca, ali da ovek
ne moe da ivi samo od ribe, i da ti treba da obavesti njegovog zeta, i da
mleko ako je uopte ikada i poslato nikad nije stiglo do njega, a on eli da
dobije neku knjigu na itanje koja bi imala najmanje sedam strana. I da ti ne
treba nita da preduzima sve dok ti se on ponovo ne javi. Ima li to nekog
smisla, gospodine, ili je taj momak enuo pameu?
Kada je ovek zavrio, nisam mogao da poverujem roenim uima.
Postum! Ali Postum je, zaboga, mrtav!
Da li je on imao iroku vilicu i plave oi, i da li je krivio glavu u stranu
kada ti je postavljao pitanja?
E, to je taj ovek, gospodaru!
Nalio sam mu au vina, ali mi je ruka toliko drhtala da sam sipao pored
ae isto onoliko koliko i u nju. Rekao sam mu da me prieka, pa sam otiao u
kuu. Naao sam dva obina dobra ogrtaa i neto donjeg rublja i sandale, dva
brijaa i neto sapuna. Uzeo sam zatim prvu ukorienu knjigu koja mi je dola
do ruku bio je to sluajno ba prepis nekih govora koje je Tiberije kratko
vreme ranije bio odrao pred Senatom pa sam na sedmoj strani mlekom
napisao: Kakva radost! Odmah u pisati Gu, Budi obazriv. Javi mi ta treba da
ti poaljem. Gde bih mogao da se vidim s tobom? Primi izraze moje najdublje
ljubavi, Prilaem dvadeset zlatnika, jer trenutno nemam pri sebi vie, ali se
nadam da je brza pomo dvostruka pomo.

Saekao sam da se stranica osui, pa sam onda onome oveku dao knjigu i
odeu, smotane u zamotuljak, kao i kesu sa novcem. Rekao sam mu:
Uzmi ovih trideset zlatnika. Deset zadri za sebe. Dvadeset podaj onome
oveku u umi. Vrati se sa nekom njegovom porukom i dau ti jo deset. Ali
dri jezik za zube i vrati se brzo natrag!
U redu, gospodaru, odgovorio je on. Neu te izneveriti. Ali ta bi me
moglo spreiti da ne uteknem sa ovim zaveljajem i da ne ponesem sav novac?
Na to sam mu odgovorio:
Kada bi ti bio nepoten ovek, ti mi uopte ne bi ni postavio takvo
pitanje. Hajde, dakle, da zajedno popijemo jo po jednu, pa onda odmah kreni!
Treba ukratko izloiti dugu priu: taj ovek je otiao sa zaveljajem i
novcem, a nekoliko dana kasnije vratio se i doneo mi usmenu poruku od
Postuma; Postum mi je zahvaljivao na novcu i odei i poruivao da ne treba da
ga traim, ali e krokodilova majka ve znati gde se on nalazi; rekao je takoe,
da se sada zove Panter i da me moli da mu to je mogue pre dostavim odgovor
njegovog zeta. Isplatio sam starom vojniku obeanih deset zlatnika, a dao sam
mu jo deset kao nagradu za pokazanu vernost. Dobro sam shvatio na koga je
mislio Postum kada je spomenuo krokodilova majku. Krokodil je bio jedan stari
Agripin osloboenik koga smo tako nazvali zbog njegove neosetljivosti, pohlepe
za novcem i ogromnih vilica. Njegova mati je ivela u Peruziji, gde je drala
neku krmu. Dobro sam poznavao to mesto. Odmah sam poslao pismo
Germaniku u kome sam mu izneo ovu novost; pismo je Palas odneo do Rima, a
naredio sam mu da ga poalje prvom potom za Nemaku. U pismu sam jedino
javio da je Postum iv i da se krije, ali nisam kazao gde se skriva, pa sam
zamolio Germanika da smesta potvrdi prijem moga pisma. ekao sam onda i
ekao, ali odgovor nikako nije stizao. Pisao sam jo jednom, opirnije; ali i tada
nisam dobio odgovora, Poslao sam glasnika krokodilovoj majci: on je imao da je
obavesti da jo nije sitigla nikakva poruka za Pantera od strane njegovoga zeta,
Postum mi se vie nije javljao. Nije eleo da me izlae opasnosti, a kako je
sada imao novca, te je mogao da putuje bez opasnosti da e ga uhapsiti pod
sumnjom da je neki odbegli rob, nije vie ni zavisio od moje pomoi. Neko ga
je, meutim, prepoznao u onoj krmi, te je, radi svoje sigurnosti, morao da ode u
neko drugo mesto. Uskoro se irom Italije poelo zuckati da je on ipak iv. U
Rimu su svi govorili samo o tome. Desetak ljudi, ukljuujui u njih i trojicu
senatora, posetilo me je kriom i pitalo me da li te glasine odgovaraju istini.
Rekao sam im da ga nisam lino video, ali da sam razgovarao s nekim ko ga
poznaje, i da se ne moe sumnjati u to da je Postum uistini iv. Ali sam onda ja
njih upitao ta nameravaju uiniti ako bi Postum doao u Rim i zadobio podrku
stanovnitva? Njih je uvredila, a i zaplaila otvorenost moga pitanja, te mi nisu
ni odgovorili.
Govorilo se da je Postum posetio razne gradove u unutranjosti nedaleka od
Rima, ali je on oigledno bio dovoljno oprezan da nikad ne ulazi u neko
nastanjeno mesto pre mraka i da uvek ponovo krene na put pre zore, i to

preruen. Postum nije nigde javno istupao, ve bi uvek odseo u nekoj krmi, pa
bi zatim ostavio za sobom beleku kojom zahvaljuje na ljubaznog prijemu, a te
beleke je uvek potpisivao svojim pravim imenom. Najzad, on se jednoga dana
iskrcao u Ostiji, a donde je doplovio jednom malom laom obalske plovidbe.
Sva luka je ve nekoliko asova ranije doznala da e on doi, te mu je na
lukobranu prireen sjajan doek im je stupio na obalu. On se iskrcao ba u
Ostiji zbog toga to je to letnje sedite glavnog stana rimske mornarice, u kojoj
je njegov otac Agripa bio admiral. Na Postumovom brodu je bila istaknuta
zelena zastava: Avgust je Agripi (a kasnije i njegovim sinovima) dao pravo da,
kad god se navezu na more, mogu da istaknu tu zelenu zastavu u znak uspomene
na Agripinu pobedu u pomorskoj bici kod Akcijuma. Agripu su, uostalom, u
Ostiji potovali skoro vie nego i samoga Avgusta.
Postumov ivot je bio u velikoj opasnosti, poto je jo uvek bila na snazi
odluka o njegovom progonstvu, te se on stavljao van zakona samim svojim
javnim istupanjem u Italiji. On se kratkim govorom zahvalio mnotvu na
dobrodolici. Rekao je da e bogato nagraditi vernost ljudi i ena Ostija prema
njemu, samo ako mu Fortuna bude naklonjena i ako opet zadobije poverenje
Senata i naroda, poverenje koje je izgubio zbog izvesnih lanih optubi, iznetih
protivu njega od strane njegovih neprijatelja, a iju je neistinost njegov ded, bog
Avgust, suvie kasno uvideo. Tu se, meutim nalo jedno odeljenje dvorske
strae, koje je dobilo nareenje da ga odmah lii slobode, poto su i Livija i
Tiberije nekako doznali za njegovo iskrcavanje. Naravno, vojnici ne bi mogli da
postignu svoju svrhu ako bi preduzeli ma ta na oigled gomile mornara koji su
klicali Postumu, Zapovednik odeljenja mudro je postupio i nije ni pokuao da
izvri nareenje koje mu je bilo izdato, nego je samo naredio dvojici vojnika da
se preobuku u mornarske prnje i da nikako ne gube Postuma iz vida. Ali dok su
se oni preobukli, Postum je iezao, te nisu vie mogli nikako da mu uu u trag.
Idueg dana Rim je vrveo od mornara koji su postavili strae po svim
vanijim ulicama: kad god bi sreli nekog viteza ili senatora, ili ma koga oveka
koji je bio u javnoj slubi, oni su mu traili lozinku. Lozinka je bila Neptun, a
svako koje nije znao morao je da je ponovi tri puta ako nije hteo da ga premlate.
Niko, naravno, nije eleo da izvue batine, a javno mnjenja je bilo u tolikoj meri
naklonjeno Postumu a neprijateljski raspoloeno prema Tiberiju i Liviji da bi
itav grad, ukljuujui tu i dvorsku strau i posadu grada, odmah preao na
Postumovu stranu, samo da ga je Germanik podupro makar i jednom jedinom
rei. Meutim, bez Germanikove podrke svaki ustanak u korist Postuma znaio
bi izbijanje graanskog rata; a niko nije ni verovao da bi Postum imao mnogo
izgleda na uspeh u borbi sa Germanikom.
U tom odlunom trenutku opet je istopio onaj isti Krisp koji je dve godine
ranije razljutio Tiberija time to je naredio da se Postumov dvojnik Klement
pogubi na onom ostrvu; njemu je to bilo oproteno, ali se sada sam ponudio da
okaje svoju greku i da ovoga puta konano ukloni pravoga Postuma. Tiberije
mu je ostavio odreene ruke. Krisp je nekako doznao gde se nalazi Postumov
glavni stan, te se uputio njemu sa velikom svotom novca; rekao je Postumu da je

novac namenio njegovim mornarima, koji su ve izgubili nadnice za dva dana

straarei po ulicama, i ponudio se da na prvi Postumov znak prevede nemaku
telesnu strau na njegovu stranu. Rekao mu je da je Nemcima ve dao silno
mito, a siroti Postum mu je poverovao. Dogovorili su se da se nau dva sata
posle ponoi na jednom odreenom uglu jedne odreene ulice, a da tu treba da
dou i Postumovi mornari, i to naoruani, a odatle bi zajedno poli na Tiberijev
dvor. Krisp bi to naredio telesnoj strai da Postumu otvori vratnice. Oni bi
uhapsili Tiberija, Kastora i Liviju, a Krisp je uveravao Postuma da se Sejan
iako nije hteo da igra istaknutu ulogu u zaveri ipak obavezao da e sa
dvorskom straom pruiti podrku novoj vladavini im prvi potez bude sreno
uspeo ali, naravno, pod uslovom, da on, Sejan, i posle prevrata ostane na svom
poloaju.
Mornari su tano na vreme doli na zakazano mesto, ali Postum nije stigao.
U to doba noi nije bilo graana po ulicama; tako se dogodilo da je lozinka
Neptun izgubila svoju mo im su na nepostrojene i pijane mornare napali
Nemci iz telesne strae i Sejanove odabrane jedinice. Mnogi mornari su pobijeni
na licu mesta, a jo vei broj je pomlaen u bekstvu; a pria se da se preiveli
nisu zaustavili sve dok nisu opet stigli u Ostiju. Krisp i dva vojnika su posle toga
saekali Postuma u jednom uskom prolazu izmeu njegovog glavnog stana i
zbornog mesta, onesvestili ga udarivi ga po glavi vreom peska, zaepili mu
usta i vezali ga, stavili ga u jednu zatvorenu nosiljku i odneli ga u dvor.
Sledeeg dana Tiberije je dao jednu izjavu pred Senatom. Jedan rob Postuma
Agripe, po imenu Klement, rekao je Tiberije, izazvao je znatnu i nepotrebnu
zbrku u gradu izdajui se za svoga pokojnog gospodara. Ovaj drski momak je
utekao sa imanja jednoga viteza iz unutranjosti, koji ga je kupio prilikom
prodaje Postumovih poseda, pa se skrivao po umama na obali Toskane sve dok
mu nije toliko porasla brada da mu je ona prekrivala uvueni podbradak, a to je
bila glavna telesna razlika izmeu njega i Postuma. Neki nasrtljivi mornari iz
Ostije pravili su se kao da tobo veruju da je to zbilja Postum, a u stvari su samo
hteli da imaju izgovor za pohod na Rim i za izazivanje metea. Oni su se toga
jutra pod zapovednitvom toga pustolova prikupili neto pre zore u predgraima,
s namerom da prodru u sredite grada i da tu pljakaju radnje i privatne kue.
Kada im je stalo na put jedno odeljenje none strae, oni su se razbeali i
napustili svoga vou, koji je ve pogubljen. Prema tome, uvaeni Dom ne treba
dalje da se brine o toj stvari.
Kasnije sam uo da se Tiberije pretvarao da ne prepoznaje Postuma kad su
mu ga u dvoru priveli, i da ga je podrugljivo upitao:
A kako si to ti postao jedan od Cezara?
Postum mu je na to odvratio:
Isto onako kao i ti i istoga dana kad i ti! Zar si to zaboravio?
Tiberije je naredio jednom robu da udari Postuma po ustima zbog njegove
drskosti, pa su ga zatim stavili na toak i traili od njega da oda svoje
sauesnike. Postum je, meutim, samo iznosio sramotne pojedinosti iz
Tiberijevog privatnog ivota pojedinosti koje su bile tako skaredne, a u isti

mah i tako istinite da je Tiberije izgubio strpljenje, te je svojim tekim

koatim pesnicama smrskao Postumu lice. Vojnici su dovrili to krvavo delo
tako to su u podrumu dvora odrubili Postumu glavu, a njegovo telo isekli na
komade.
Teko je i zamisliti veu alost od te: aliti za prijateljem koji je ubijen, i to
ubijen posle dugog i nezasluenog progonstva, uivati zatim kratkotrajnu radost
i prijatno iznenaenje na glas da je on ipak nekako umakao svojim ubicama, a
zatim ga oplakivati ponovo i to ovoga puta bez nade i ikakvog zavaravanja da
e ga ikada jo jednom videti. A usto jo oplakivati ga i kao oveka koji je
uhvaen na prevaran nain, koji je posle toga sramno muen i najzad zverski
ubijen! Jedina uteha mi je bila uverenje da e Germanik, im sazna ta se
dogodilo a ja sam mu odmah pisao o svima tim dogaajima i izloio mu sve
to sam znao napustiti vojnu u Nemakoj i da e poi na Rim na elu svih
pukova koje bude mogao odvojiti sa Rajne, te se osvetiti Liviji i Tiberiju zbog
Postumovog pogubljenja. Pisao sam mu, ali nisam dobio odgovora. Na kraju
sam dobio jedno dugo, toplo pismo u kome se on uzgred udio uspehu
Klementovog podraavanja Postumu i pitao se kako mu je za ime boga moglo
tako neto poi za rukom? Ta opaska mi je jasno pokazala da on nije primio
nijedno od mojih vanih pisama: jedino pismo koje je primio bilo je jedno pismo
koje sam mu poslao zajedno sa drugim. U tom pismu sam ga samo izvestio o
nekim poslovnim stvarima koje mi je on bio poverio: sada mi je on zahvaljivao
na obavetenju koje sam mu dao, istiui da sam mu pisao ba o onome to ga je
i zanimalo. Shvatio sam istinu i uplaio se: Livija i Tiberije su dakle zadrali sva
ostala moja pisma!
Ja sam uvek imao rave organe za varenje, a strah da mi je svako jelo
otrovano nije mogao da ih popravi. Povratilo mi se mucanje, imao sam i napade
afazije, iznenadne praznine u seanju i iznenadno prekidanje misli to me je
inilo veoma smenim: kad bi me napad uhvatio usred neke reenice, ja bih je
zavrio kako bilo, tako da kraj esto nije ni imao veze sa poetkom. Najgora
posledica te moje slabosti bila je i to to vie nisam mogao da obavljam kako
valja svoju dunost Avgustovog svetenika, dunost koju sam dotle vrio
besprekorno. U Rimu vlada stari obiaj da ako se za vreme obreda rtvovanja
ili prilikom neke druge verske slube dogodi neka omaka itav sveani in
mora da se ponovi od samoga poetka. esto se dogaalo da se, sluei slubu,
zabunim u nekoj molitvi ili da dva-tri puta ponovim iste reenice pre nego to i
primetim greku, ili da se latim noa od kremen-kamena, kojim se kolje rtva,
pre nego to sam joj glavu posuo obrednim branom i solju a te su greke
znaile da moram da ponem stvar od samoga poetka. Bilo je vrlo naporno
vraati se tri ili etiri puta na poetak slube pre nego to bi mi polo za rukom
da bez greke obavim itav obred, a za to vreme bi i prisutni graani obino
postali veoma nestrpljivi. Zato sam se na kraju krajeva pismeno obratio Tiberiju
kao Vrhovnom Prvosveteniku i zamolio ga da me zbog slabog zdravlja na
godinu dana oslobodi svih mojih svetenikih dunosti, a Tiberije je bez rei
iziao u susret toj mojoj molbi.

16. god. n. e.

Glava XIX

Trea godina Germanikovog vojevanja protiv Nemaca bila je uspenija

nego dve prethodne. On je smislio jedan nov nain voenja rata, koji je trebalo
da iznenadi Nemce, a istovremeno i da sauva njegove vojnike od mnogih
opasnih i zamornih mareva. Odluio je da na Rajni stvori jednu rimsku flotu od
skoro hiljadu teretnih brodova, da bi na nju ukrcavao vei deo svojih bojnih
snaga i sputao se na njima niz reku; zatim bi, sluei se kanalom koji je na
otac prokopao kroz holandska jezera, izbio na more i morem doplovio do ua
reke Ems. Tu bi uz obalu ukotvio sve svoje lae, sem neto brodova koji bi mu
posluili za podizanje ploveeg mosta. Kada bi to sve bilo gotovo, napao bi
plemena koja su obitovala s one strane reke Vezer. Reka Vezer tee u istom
pravcu kao i reka Ems, na nekih pedeset milja, od nje, a mestimice je i gazna.
Germaniku je polo za rukom da ostvari tu svoju zamisao do najmanjih
pojedinosti.
Kada je Germanik stigao do reke Vezer, rimska prethodnica je na istonoj
obali zatekla Hermana i neke druge nemake poglavice, njegove saveznike.
Herman se obratio naim vojnicima preko reke, pa ih je, dovikujui im, upitao
da li je njihov zapovednik Germanik. Kad su mu odgovorili potvrdno, upitao ih
je da li hoe da mu prenesu jednu njegovu poruku? Poruka je glasila ovako:
Herman najljubaznije pozdravlja Germanika i moli ga da mu omogui jedan
razgovor sa njegovim bratom. To je bio onaj Hermanov brat koji je nosio neko
nemogue nemako ime, neto kao Goldkopf, ali u svakom sluaju neko takvo
varvarsko ime da se ono nije moglo prilagoditi latinskom jeziku onako kako je
na primer Herman prepravljeno u Arminije, ili Zigmirt u Segimer; zbog toga su
njegovo ime morali potpuno da zamene latinskim prevodom, to jest imenom
Flavije, to znai Plavokosi. Taj Flavije je godinama sluio u rimskoj vojsci; u
vreme kada je Var bio do nogu potuen, on se nalazio u Lionu, te je izjavio da i
dalje ostaje veran Rimu i da se odrie svih porodinih veza sa svojim
izdajnikim bratom Hermanom. Sledee godine on se hrabro borio u ratovima
koje su vodili Tiberije i Germanik, pa je ak na bojitu izgubio i jedno oko.
Germanik je upitao Flavija da li eli da govori sa svojim bratom. Flavije
mu je odgovorio da nije naroito oduevljen time, ali da e moda ipak biti neke
koristi i od toga razgovora: moda njegov brat eli da se preda. Tako su braa
poela da se dovikuju preko reke. Herman je poeo govoriti na nemakom, ali
mu je Flavije rekao da e prekinuti svaki razgovor s njim ako ne nastavi na
latinskom. Herman nije eleo da govori na latinskom jer ostale poglavice nisu
razumele taj jezik, te se plaio da bi mogli pomisliti da on eli da ih izda; a
Flavije sa svoje strane nije eleo da ga Rimljani smatraju za izdajnika, poto oni
opet nisu znali nemaki. S druge strane, Herman je eleo da naini utisak na
Rimljane, a Flavije na Nemce. Herman je pokuao da ostane pri nemakom, a
Flavije pri latinskom, ali su, padajui sve vie i vie u vatru, poeli da se slue

tako smenom meavinom oba jezika da je taj njihov razgovor bar kako se
Germanik u pismu meni izrazio bio dostojan najbolje pozorine lakrdije.
Naveu neke odlomke iz njegovog opisa tog razgovora preko vode:
HERMAN: Ehej, brate! ta je to s tvojim licem? Strano te rui taj oiljak.
Izgubi li oko, ta?
FLAVIJE: Da, brate! Da li si ga ti moda negde naao? Izgubio sam ga ba
onoga dana kada si ti na konju utekao iz one ume i kada si blatom namazao tit
da te Germanik ne bi prepoznao.
HERMAN: Vara se, brate! To nisam bio ja! Mora biti da opet pije. Uvek
si bio takav pred bitku: ne moe da savlada strah sve dok ne popije bar
bavicu piva, a i onda moraju da te veu za sedlo im odjeknu ubojni rogovi.
FLAVIJE: To je, naravno, presna la, ali je dobro to si me podsetio na to
vae varvarsko pivo; to pie samo unitava eludac. Ja ga vie nikad i ne pijem,
pa ak ni onda kada u logor stignu ogromne koliine piva koje zaplenjujemo po
vaim naseljima. Nai vojnici ga piju samo kada moraju: vele da je to pivo ipak
bolje od vode iz vaih movara, vode koju truju nemake leine.
HERMAN: Da, i ja volim rimsko vino! Ostalo mi je jo nekoliko stotina
upova onoga vina koje sam oteo od Vara. Ali ovoga leta doi u do nove
zalihe, samo ako Germanik ne otvori etvore oi. Uzgred budi reeno, kakvu si
nagradu dobio za svoje izgubljeno oko?
FLAVIJE (jako dostojanstveno): Linu zahvalnost vrhovnog zapovednika i
tri odlija, ukljuujui tu Krunu i Lanac.
HERMAN: Ha, ha! Lanac! Da li ga nosi oko lanka, ti rimski robe?
FLAVIJE: Radije bih postao i rimski rob nego to bih izdao Rimljane!
Uzgred budi reeno, tvoja draga Trusnelda je dobro, a i deak ti je zdrav. Kada
e ih posetiti u Rimu?
HERMAN: Kad zavrim ovu vojnu, brate. Ha, ha!
FLAVIJE: Hoe da kae, kada bude u Germanikovom trijumfu koraao
za njegovim kolima i kada te gomila bude gaala mukovima? Oh, kako u ti se
smejati!
HERMAN: Bolje e biti da se ne smeje unapred, jer ne zvao se ja Herman
ako ti kroz tri dana bude imao grkljan kojim bi se mogao smejati! Ali dosta o
tome. Imam jednu poruku za tebe od tvoje majke.
FLAVIJE (odjednom se uozbiljivi i duboko uzdahnuvi): O, moja draga,
draga majko! ta mi poruuje mati? Da li me jo prati njen blagoslov, brate?
HERMAN: Brate, ti si usred srca ranio nau mudru i plemenitu majku koja
je rodila toliko dece. Rekla je da e svoj blagoslov preokrenuti u kletvu ako i
dalje bude izdajnik svoje porodice, svoga plemena i svoga naroda i ako smesta
ne pree opet nama i ne pomogne mi u zapovedanju naom vojskom.
FLAVIJE (na nemakom, prolivajui suze od besa): O, ona to nikada nije
rekla. Hermane! Ona ne bi ni mogla da kae tako neto. Ti si izmislio tu la
samo da bi me unesreio. Priznaj, Hermane, da si me lagao.

HERMAN: Dala ti je dva dana roka da se konano odlui.

FLAVIJE (obraajui se svom konjovodcu): Hej, ti svinjoliki ovee, dodaj
mi konja i oruje! Idem preko reke da se borim sa svojim bratom! Hermane, ti
pokvareni nitkove, sad u te nauiti pameti!
HERMAN; Samo ti doi, ti jednooki robe to dere pasulj!
I Flavije se odmah bacio na konja, pa je poao ka reci da je prepliva
meutim, jedan rimski pukovnik ga je uhvatio za nogu i svukao sa sedla: on je
govorio nemaki, a znao je koliko ludo Nemci potuju svoje ene i majke.
Moda je Flavije u stvari eleo samo da pobegne! Pukovnik mu je zato reka da
se ne obazire na Hermana i da ne veruje njegovim laima. Ali je Flavije hteo da
njegova bude poslednja. Obrisao je suze i doviknuo Hermanu:
Video sam tvoga tasta prole nedelje! On ima lepo imanjce kraj Liona.
Rekao mi je da se Trusnelda vratila njemu, poto ne moe da po sramom da
bude udata za oveka koji je pogazio sveanu zakletvu o saveznitvu sa Rimom
i koji je izdao prijatelja za ijom je trpezom jeo. Rekla je i to da ti samo na jedan
jedini nain moe povratiti njen ugled: da ono oruje koje ti je ona dala na sam
dan vaeg venanja ne upotrebljava protiv onih kojima si se zakleo na veno
prijateljstvo! Ona ti jo nije bila neverna, ali te nee dugo ekati, jer je krajnje
vreme da doe k sebi.
Sada je bio red na Hermana da plae, besni i optuuje Flavija da je laov.
Ali Germanik je potajno odredio jednog asnika da budno motri na Flavija u
toku idue bitke i da ga proburazi na prvi sumnjiv pokret.
Germanik mi je retko pisao, ali kada bi mi se ve javio, poslao bi mi
dugako pismo; po sopstvenim reima, on je u tim pismima iznosio sve one
zanimljive i zabavne pojedinosti koje nisu ba sasvim odgovarale sadrini
njegovih zvaninih izvetaja, upuivanih Tiberiju. U svakom sluaju, ja sam
prosto iveo za ta pisma. Nikada se nisam brinuo za Germanikov ivot dok se
borio protiv Nemaca; on je u bitkama s njima bio isto tako siguran kao iskusni
pelar kad se bavi pelama: taj moe smelo da prie konici i uzme iz nje med, a
pele ipak, iz nekog neshvatljivog razloga, njega nee da napadnu onako kako bi
izbole tebe ili mene kad bismo se mi, itaoe, okuali u takvom pokuaju.
Dva dana posle prelaska preko reke Vezer Germanik je imao odlunu bitku
sa Hermanom. Mene su uvek zanimali govori koji se dre pred bitku, oni
najbolje osvetljavaju narav jednog zapovednika. Germanik nije podjarivao svoje
vojnike na neki visokoparni besedniki nain, ali im nije priao ni masne ale
kao Julije Cezar. On je bio veoma ozbiljan, veoma jasan i veoma sadrajan.
Toga puta odrao je govor u kome je izloio svoje lino miljenje o Nemcima.
Rekao je da oni nisu vojnici. Oni imaju neto hrabrosti i dobro se bore kada su u
gomili, i tada se tuku kao krdo podivljale stoke; oni su sem toga, u izvesnoj meri
i lukavi kao zveri, te je glupo boriti se sa njima bez uobiajene opreznosti.
Meutim, uskoro malaku, posle prvih besnih naleta, i ne raspolau pravom
vojnikom stegom, nego ih dri samo duh uzajamnog nadmetanja i line

surevnjivosti, Njihove stareine nikada ne mogu biti sigurne da e im ljudi

stvarno izvriti nareenja: obino ili odu suvie daleko ili ne uine nita.
Nemci su, rekao je Germanik, najbezoniji i najhvalisaviji narod na svetu
kad im je srea naklonjena, ali kada ih jednom porazite, oni su najvee kukavice
i najvei puzavci. Nikad nemojte verovati Nemcu koji vam nije na dohvat ruke,
ali ga se nikad nemojte ni plaiti ako se naete licem u lice s njim. A to je
ujedno sve to sam vam hteo rei, sem jo jedne stvari: borba e se sutra
uglavnom voditi tamo, u onoj umi; neprijatelj e verovatno nastupiti u tako
gustim redovima da nee imati prostora za izmicanje i bone pokrete. Idite zato
pravo na Nemce, ne obazirite se na njihove sulice i gledajte da to pre povedete
borbu prsa u prsa. Udarajte ih maem po samom licu: oni to najvie mrze.
Herman je briljivo izabrao mesto na kome e pruiti otpor Germaniku:
zauzeo je jednu ravnicu iru na jednom, a uu na drugome kraju koja se
pruala izmeu reke Vezer i jednog niza umom obraslih bregova. On bi stupio
u borbu tamo gde je dolina najua, lea bi mu titila velika hrastova i brezova
uma; desni bok bi mu se oslanjao na reku, a levi na niz bregova. Nemci su bili
podeljeni u tri odeljenja. Prvo odeljenje, mladi strelci iz onih plemena koja
obitavaju oko reke Vezer, trebalo je da siu dublje u ravnicu i napadnu i odbace
eone rimske pukove, koje e verovatno sainjavati francuske pomone trupe.
Kada rimske glavnine budu navalile na nemake strelce, trebalo je da oni
prekinu borbu i tobo nagnu u panini beg. Rimljani bi onda nastavili sa
napredovanjem u pravcu ume, pa bi ih u tome asu, sruivi se iz zasede na
bregu, napalo s boka ono drugo Hermanovo odeljenje, koje su sainjavali
pripadnici Hermanovog sopstvenog plemena. To bi imalo da izazove zabunu u
rimskim redovima, a tada bi se vratilo u borbu ono prvo odeljenje,
potpomognuto treim odredom, iskusnim starim ratnicima onih plemena koja
obitavaju oko reke Vezer; ovaj obuhvat sa dve strane imao bi za cilj da baci
Rimljane u reku. U to vreme bi nemaka konjica ve obila breuljke, te bi
nagrnula na rimsku pozadinu.
To bi bio sasvim dobar plan za bitku, pod uslovom da je Herman
zapovedao vojnicima koji znaju za stegu. Zato je on i propao, zbog nekih zaista
besmislenih uzroka. Germanik je na sledei nain rasporedio svoju vojsku: na
bok okrenut reci postavio je dva puka francuske teko naoruane peadije, a na
bok okrenut bregovima dva pomona puka sastavljena od nemakih plaenika;
za njima su nastupali peaci naoruani lukovima i strelama, pa etiri puka
stajae vojske, pa Germanik sa dva bataljona dvorske strae i sa konjicom iz
sastava stajae vojske, pa jo etiri puka stajae vojske, pa francuski strelci na
konjima, pa francuska lako naoruana peadija. Kada su nemaki plaenici
poeli napredovati du grebena brega, Herman, koji je posmatrao bojno polje sa
vrha jednoga bora, uzbueno je doviknuo svome neaku, koji je stajao pod
drvetom oekujui njegova nareenja, ove rei: Eno ga moj brat izdajnik! On
mora izgubiti glavu u ovom boju! Njegov glupi neak polete napred viui:
Herman nareuje da smesta krenemo u napad! i on jurnu u dolinu, praen
skoro itavom polovinom plemena. Herman je naravno samo krajnjom mukom

zadrao ostale. Germanik je poslao rimsku konjicu da odmah napadne te budale

s boka, pre nego to bi oni i stigli do Flavijevog odeljenja, a istovremeno je
naredio francuskim strelcima na konjima da odseku Nemcima odstupnicu.
Nemako odeljenje, koje je trebalo da arkama zabavi rimsku prethodnicu,
polo je u meuvremenu u napad i napustilo je umu. Meutim, napad rimske
konjice odbacio je borce kojima je zapovedao Hermanov neak pravo na
arkae, koje je takoe zahvatila panika, te se i oni nadadoe u bekstvo. Tada je
iz ume izilo i tree nemako odeljenje, dakle glavnina koja je oekivala da e
se, po ranijem dogovoru, arkai zaustaviti i nastaviti borbu zajedno sa njima.
Ovi su, meutim, mislili samo na to kako da uteknu od konjice, te su produili
beati kroz same redove svoje glavnine. U tom trenutku se na nebu javilo i jedno
znamenje, krajnje povoljno po Rimljane. Osam orlova, koji su uzleteli sa
bregova uplaeni borbenom jekom, digli su se nebu pod oblake glasno klikui i
poeli kruiti nad dolinom, pa su odjednom svi odleteli prema umi. Germanik
je viknuo: Sledujte orlove! Sledujte rimske orlove! A itava vojska je
prihvatila poklik: Napred, za orlovima! U meuvremenu, Herman je poao u
napad s ostatkom svojih ljudi, pa je iznenadio peake-strelce i naneo im izvesne
gubitke; uto se francuska teko naoruana peadija okrenula nalevo krug i
pohitala strelcima u pomo. Vojska koja je bila pod Hermanovim neposrednim
zapovednitvom, a koja je brojala nekih petnaest hiljada ljudi, moda je jo uvek
mogla spasti dobar ishod bitke, da joj je polo za rukom da skri francusku
peadiju i tako zabije dubok klin izmeu rimske prethodnice i glavnine.
Meutim, oruje i grudni oklopi, titovi i kalpaci nepreglednih redova rimske
peadije u nastupanju bacali su tako jarke odbleske sunevih zraka u lice
Nemcima da ih je potpuno napustila hrabrost. Veina Nemaca je okrenula lea i
nagla u bekstvo prema bregovima. Herman je ipak prikupio neku hiljadu, ali je
veina nastavila beati; uto se vratila i rimska konjica i presekla Hermanu
odstupnicu. Kako je Hermanu polo za rukom da tada izmakne ostae zauvek
tajna, ali se uglavnom veruje da je on obo svoga konja i prestigao nemake
najamnike koji su hitali da napadnu protivnike sakrivene u umi. Dok se
probijao kroz njihove redove, on je vikao: Ukloni mi se s puta, stoko! Ja sam
Herman! Niko se od rimskih vojnika ne bi usudio da ga ubije, poto je on bio
Flavijev brat, jer bi Flavije smatrao da mu porodina ast nalae da osveti
njegovu smrt.
To vie nije bila bitka, ve klanica. Nemaka glavnina je bila zahvaena s
boka i potisnuta prema reci; mnogi su je preplivali, ali ne svi. Germanik je bacio
drugi red rimske peadije u umu, da tu potue one nemake arkae, koji kao da
su se jo uvek nadali nekom obrtu ratne sree. (Strelci su se odlino zabavljali
streljajui Nemce koji su se uzverali na drvee i krili u kronjama). Tada je
prestao svaki otpor. Klanje Nemaca je trajalo od devet asova izjutra do sedam
asova uvee, kada je ve poeo da pada mrak. Ne samo bojite, ve i itavih
deset milja uokrug bilo je posuto leevima Nemaca. Meu zarobljenicima se
nalazila i majka Hermana i Flavija. Ona je molila za milost, govorei da je

oduvek nagovarala Hermana da napusti svoj bezuspeni otpor protiv rimskih

zavojevaa. Od toga trenutka smo zbilja mogli biti sigurni u Flavijevu vernost.
Mesec dana kasnije bio se jo jedan boj, i to u gustoj umi na obalama reke
Labe. Herman je Germaniku tu postavio klopku, koja bi moda i imala uspeha
da moj brat, nekoliko asova pre bitke, nije od prebeglih Nemaca doznao za
Hermanovu nameru, i to u svim pojedinostima. I tako, umesto da bace Rimljane
u reku, Nemci su sami morali da se povlae kroz umu: oni su u umi bili toliko
zbijeni da nisu ni mogli da se poslue svojim uobiajenim napadima i naglim
bekstvom, te su na kraju bili potisnuti u besputnu movaru koja je okruavala
umu; hiljade Nemaca je polako utonulo u blato kukajui od besa i oaja.
Herman je u prvoj bici bio ranjen strelom, te ovoga puta nije imao tako istaknutu
ulogu u toku same borbe. On je, meutim, nastavio borbu u umi s krajnjom
upornou, pa je ak, sluajno, nabasavi na svog roenog brata, proburazio
Flavija sulicom. Herman je posle umakao preko movare, skaui s busena na
busen s ogromnom gipkou i retkom sreom.
Germanik je napravio itav breuljak od zaplenjenog nemakog oruja, pa
je na njega stavio sledei natpis: Poto su pokorile plemena izmeu Rajne i
Labe, ubojne snage Tiberija Cezara posveuju ovaj spomenik svoje pobede
Jovu, Marsu i Avgustu a nijednom rei nije spomenuo sebe! Njegovi ukupni
gubici iz te dve bitke nisu prelazili dve i po hiljade poginulih i tee ranjenih.
Nemci su svakako izgubili dvadeset pet hiljada ljudi.
Germanik je smatrao da je za tu godinu bilo dosta vojevanja, pa je poslao
jedan deo vojske ka Rajni suvim, a ostatak opet ukrcao na brodovlje. Ali tada ga
je zadesila jedna nesrea: iznenadna bura koja je naletela sa jugo-zapada
zahvatila je njegove brodove poto su digli kotve, pa ih oduvala na sve strane.
Mnoge lae su potonule, a samo je Germanikov sopstveni brod dospeo do ua
reke Vezer; moj brat je morao prebacivati sebi da je kao drugi Var izgubio
itavu jednu rimsku vojsku. S mukom su ga prijatelji spreili da ne skoi u more
i tako se i sam prikljui svojim utopljenim ratnicima; meutim, nekoliko dana
kasnije vetar je promenio pravac, pa je poeo duvati sa severa. Jedan po jedan
poeli su se vraati brodovi koji su bili rasuti po puini na sve strane; oni su
veinom bili bez vesala, a na nekima su vojniki ogrtai bili razapeti mesto
jedara; manje oteeni brodovi su na smenu teglili one druge, koji su se jedva
jo odravali na talasima.
Germanik se odmah bacio na posao da opravi oteena brodska jedra i
korita; istovremeno je izaslao sve brodove koji nisu bili suvie oteeni da
prikupe preivele brodolomnike sa oblinjih pustih ostrva, Mnogi su spaeni sa
samoga ruba smrti od gladi, poto su se iskljuivo hranili ribom, koljkama i
mrcinama konja, koje su talasi izbacili na obalu. Mnogi su se tako opet
prikljuili glavnini dolazei jo iz vee daljine; sa njima su uostalom dobro
postupali svi metani, koji su pre kratkog vremena bili prinueni da se zakunu
Rimu. Neto ljudstva ukrcanog na nekih dvadeset brodova, vratilo se natrag ak
iz Britanije; a Britanija je u ono vreme plaala Rimu danak ve sedamdeset
godina, jo od onih dana kad ju je pokorio Julije Cezar; rimske vojnike su

poslali nazad neki beznaajni kraljevi koji su vladali Kentom i Saseksom. Na

kraju je utvreno da je samo etvrtina brodolomnika bila konano izgubljena, a
skoro dve stotine tih nesrenika je posle mnogo godina naeno u Britaniji. Oni
su tada izbavljeni iz rudnika olova, gde su ih Britanci bacili na prinudni rad.
Oni Nemci koji su iveli dalje u unutranjosti smatrali su, im su uli za tu
nesreu, da su ih to njihovi bogovi osvetili. Oni su sruili onaj spomenik koji je
Germanik podigao, pa su ak poeli govoriti i o nekom pohodu na Rajnu. Ali,
Germanik im je iznenada zadao nov udarac: poslao je ezdeset peadijskih
bataljona i sto eskadrona konjice protiv onih plemena koja su obitavala na
gornjem toku reke Vezer, a sam je sa daljih osamdeset peadijskih bataljona i jo
sto eskadrona konjice poao protiv drugih plemena koja ive izmeu reke Ems i
Rajne. Oba pohoda su bila krunisana potpunim uspehom, a to je mnogo
vanije od smaknua vie hiljada Nemaca u jednome podzemnom hramu ispod
neke ume naen je izgubljeni orao Osamnaestog rimskog puka, te je sveano
odnet odande. Jedino jo nije bio povraen orao Sedamnaestog puka, ali je
Germanik obeao svojim vojnicima da e oni, ako samo on i dalje bude njihov
zapovednik, idue godine doi i do toga orla. U meuvremenu, on je vratio
vojsku u njene zimske logore.
U to vreme pisao mu je Tiberije, navaljujui na njega da se vrati doma i da
proslavi trijumf koji mu je izglasao Senat, poto je zasada bilo dosta ratovanja.
Germanik mu je odgovorio da se nee smiriti sve dok potpuno ne slomi otpor
Nemaca, a za to nee vie biti potreban veliki broj bitaka, i dok ne povrati sve
rimske orlove. Tiberije mu je otpisao da Rim sebi ne moe dozvoliti da makar i
tako sjajne pobede plaa tako visokim gubicima: on ovim ne eli da se
nepovoljno izrazi o Germaniku kao vojskovoi, poto su njegovi gubici u
bitkama zaista mali, ali je on ipak, u borbama i u onoj zlosrenoj buri, ukupno
izgubio ljudstvo koje odgovara ljudstvu itava dva puka to je vie nego to Rim
moe nadoknaditi. Podsetio je Germanika i na to da je njega samoga Avgust
devet puta slao u Nemaku, te da on govori na osnovu sopstvenog iskustva. Po
njegovom miljenju, nije vredno rtvovati ivot jednog Rimljanina ak ni za
deset Nemaca. Nemaka je kao Hidra: to joj vie glava odrubi, to e joj vie
glava izrasti. Najbolji nain borbe protivu Nemaca je ovaj: treba raspirivati
surevnjivost izmeu plemena i podsticati susedne poglavice na meusobne
ratove; treba ih dakle navesti da jedan drugome skidaju glave i bez spoljne
pomoi. Germanik je u svome odgovoru na ovo pismo molio da mu se dozvoli
da samo jo godinu dana posveti dovravanju pokoravanja Nemake. Meutim,
Tiberije mu je rekao da je on Rimu opet potreban kao konzul, a dirnuo ga je i u
najosetljivije mesto: podsetio ga je da treba da misli i na svoga brata Kastora.
Nemaka je trenutno jedina zemlja u kojoj se vodi neki vaniji rat, te ako on
ostane pri tome da ga sam i okona, Kastor nee imati prilike da ikada sam
stekne pravo na sveani trijumf u ulicama Rima i nee moi da zadobije naziv
imperatora, tj. vojskovoe. Germanik nije vie nastojao na svojoj zamisli, ve je
rekao da su Tiberijeve elje za njega isto to i zakon, te da e se vratiti u.Rim
im stigne njegov zamenik.

17. god. n. e.

Moj brat je stigao u Rim u rano prolee, pa je i proslavio svoj trijumf. Da bi

ga pozdravilo, itavo stanovnitvo Rima izilo mu je u susret do na dvadeset
milja od grada. Jedan veliki slavoluk nedaleko od Saturnovog hrama bio je
posveen povratku orlova. Sveana povorka je na svom putu prola ispod toga
slavoluka. U povorci je bilo i mnogo kola natovarenih plenom iz nemakih
hramova, neprijateljskim titovima i orujem; na drugim kolima su opet glumci
predstavljali prizore bitaka ili nemake rene i umske bogove kako mole za
milost rimske vojnike. Trusnelda i njeno edo voeni su na jednim kolima, sa
konopcem oko vrata, a za njima je ila ogromna povorka okovanih zarobljenih
Nemaca. Germanik se, ela uvenana lovorom, vozio na svojim pobednim
koijama, a pored njega je sedela Agripina, dok su njihova deca sedela na
stranjem seditu; on je tada imao petoro dece: Nerona, Druza, Kaligulu,
Agripinilu i Druzilu. Narod mu je vie klicao nego ma kome zapovedniku od
vremena Avgustovog trijumfa posle Akcijuma.
Ja nisam bio tome prisutan. Nisam bio nigde drugde ve u Kartagini! Samo
mesec dana pre Germanikovog povratka dobio sam jedno Livijino pisamce
kojim mi je naloila da se spremim za put u Afriku. Jedan predstavnik carske
porodice treba da osveti nov Avgustov hram u Kartagini, a ja sam jedini lan
carske porodice koji trenutno nije potreban u Rimu. Bie mi data opirna
uputstva kako da se vladam i kako da obavim obred, te se valja nadati da neu
opet napraviti od sebe budalu, makar to bilo i pred afrikim provincijalcima.
Odmah sam se dosetio zato me alju u Kartaginu. Nije bilo nikakve potrebe da
se kree na put, poto je hram imao biti zavren tek kroz najmanje tri meseca,
nego su hteli da me ipak nekako uklone iz Rima. Dokle god se Germanik bude
nalazio u Rimu, meni nee dozvoliti da se vratim, a otvarae i sva moja pisma.
Tako ja uopte nisam imao mogunosti da saoptim Germaniku sve ono to sam
ve toliko vremena hteo da mu kaem. Meutim, Germanik je ipak razgovarao
sa Tiberijem. Rekao mu je da mu je poznato da je Postum prognan zbog jedne
Livijine svirepe zavere i da on ima potpune dokaze za tu svoju tvrdnju. Liviju,
prema tome, u svakom sluaju treba ukloniti iz javnog ivota. Njeni se potezi ne
mogu pravdati nikakvim kasnijim Postumovim prestupima. Prirodan je,
uostalom, njegov pokuaj da utekne iz nezasluenog progonstva. Tiberije se
pravio kao da je potresen injenicama koje mu je Germanik otkrio; rekao je,
meutim, da ne sme da izazove javnu sablazam time to bi odjednom svoju
majku izloio optem preziru; on e je tajno lino optuiti za taj zloin, pa e joj
polako oduzeti svaku mogunost uticanja na upravljanje dravom.
Ali je Tiberije zato ipak odmah otiao pravo Liviji i ispriao joj sve to mu
je Germanik rekao, dodajui da je Germanik obina lakoverna budala, ali da je,
kako izgleda, o ovome pitanju ve doneo svoju konanu odluku; a kako je on
jako omiljen u Rimu i u vojsci, bilo bi moda najbolje za Liviju da ga ona uveri
u svoju nevinost, osim ako ne smatra da bi joj to bilo ispod asti. Tiberije je jo
dodao, da e im mu se za to ukae prilika opet poslati Germanika nekuda,
verovatno na Istok, i da e opet pred Senatom pokrenu predlog da joj se dodeli

naziv Majka Otadbine, koji je ona potpuno zasluila. Tiberije je time

dodirnuo upravo ono to je bila Livijina slaba strana. Ona je bila polaskana,
poto je smatrala da se on sigurno jo uvek plai nje, im joj odaje i ovakve
tajne; nazvala ga je zato dobrim poslunim sinom. Klela se da nije iznosila lane
optube protiv Postuma: priu o tome je svakako izmislila Agripina; Germanik
njoj slepo veruje, a ona izvesno pokuava da ga navede i na preotimanje
monarhije. Agripina je, rekla je dalje Livija, bez sumnje smerala da poseje
razdor izmeu Tiberija i njegove majke, koja ga neno voli. Tiberije ju je na
to zagrlio i rekao da bez obzira na mala povremena neslaganja nita nee
moi razoriti veze koje spajaju njih dvoje. Livija je onda uzdahnula i rekla da je
ona ve jako ostarela, jer je ve uveliko prevalila sedamdesetu, i da joj njene
dunosti padaju sve tee i tee: moda bi on mogao da je oslobodi bar
najomraenijih poslova i da joj se obraa za savet samo u sluajevima vanih
postavljenja i vanih ukaza? Nju ne bi, vrealo ak ni to ako bi on prestao da na
svim zvaninim pismenima stavlja njeno ime iznad svoga: ona naravno ne eli
da se govori da je on pod njenim starateljstvom. Ali, dodala je ona, bie utoliko
zadovoljnija ukoliko se on postara da to skorije progura kroz Senat izglasavanje
njenog novog poasnog naziva. I tako su se oni prividno izmirili, a u stvari nisu
uopte verovali jedno drugome.
Tiberije, koji je ve bio konzul, naimenovao je sada Germanika za drugog
konzula i rekao mu da je naterao Liviju da napusti voenje dravnih poslova, ali
da e je on da bi sauvao spoljnji izgled stvari pred javnou i dalje ponekad
toboe pripitati za savet. Izgledalo je kao da je Germanik saglasan s tim.
Meutim, Tiberije se ipak oseao veoma nelagodno. Agripina je jedva htela i da
govori s njim, a Tiberije je znao da su Germanik i ona jedna dua i jedno srce, te
nikako nije mogao verovati da e mu stalno ostati verni. Osim toga, u Rimu su
se dogaale stvari koje su oveku Germanikove naravi morale biti odvratne. Pre
svega bili su to potkazivai. Poto mu Livija nije dozvolila da se upozna sa
sadrinom Avgustove tajne arhive, niti da uiva blagodeti njene vanredne mree
dostavljaa a ona je imala ponekog svog plaenog oveka u skoro svakom
vanijem domainstvu ili dravnoj ustanovi Tiberije je morao da se ispomogne
na neki drugi nain. On je obnarodovao da e svakome onom za koga se utvrdi
da je kovao zaveru protiv drave ili da je hulio na boga Avgusta biti oduzet sav
imetak i da e njegova imanja biti podeljena meu one koji su pokazali svoju
vernost prema dravi. Naravno, tee je bilo dokazati da neko kuje zaveru protiv
drave nego nai dokaza da je neko hulio na Avgusta. Prvi sluaj kanjenog
huljenja na Avgusta bio je ovaj: jedan aljivina, neki trgovi, stajao je
nedaleko od Tiberija na Trgu upravo kada je prolazio neki sprovod. Trgovi je
priskoio mrtvacu i neto mu doapnuo na uho. Tiberije ga je upitao ta je to
rekao pokojniku. ovek je izjavio da je zamolio mrtvaca da kae Avgustu, kad
ga sretne u Donjem Svetu, da jo nije isplaen novac koji je on zavetao
stanovnicima Rima. Tiberije je naredio da se taj trgovac odmah uhapsi i pogubi,
jer je govorio o Avgustu kao da je on obian duh a ne besmrtni bog; Tiberije je
osim toga rekao da ga je zato poslao u podzemni svet da bi se on i sam uverio u
svoju pogreku. Uzgred budi reeno, posle jednog ili dva meseca isplaeno je

zavetanje u celini. U ovom sluaju Tiberije je jo i imao neko opravdanje, ali su

kasnije i najbezazlenije zloupotrebe Avgustovog imena bile dovoljne da ovek
izgubi glavu.
16. god. n. e.

U Rimu je nastao itav red potkazivaa i dostavljaa od zanata, na koje se

ovek mogao potpuno osloniti da e nekako ve nai dokaza protiv svakoga za
kog im bude reeno da je pao u nemilost kod Tiberija. Na taj nain je krivini
arhiv koji bi se osnivao na stvarnim krivicama postao nepotreban. Sejan je bio
Tiberijev posrednik u njegovom poslovanju sa tim potkazivaima. Godinu dana
pre Germanikovog povratka u Rim Tiberije je nahukao potkazivae na jednog
mladog oveka koji se zvao Libon; on je bio Pompejev praunuk i Agripinin
roak preko njihove zajednike babe Skribonije. Sejan je opomenuo Tiberija da
je taj Libon opasan ovek i da se prezrivo izraava o njemu: Tiberije se,
meutim, tada jo klonio toga da i uvrede nanesene njegovoj linosti proglaava
za krivini prestup, te je morao da pronae druge optube. On je u to vreme, a u
elji da prikrije svoje veze sa Trazilom, proterao iz Rima sve astrologe,
arobnjake, kao i sve one koji proriu sudbinu ili tumae snove, pa je zabranio
svako traenje saveta od onih ljudi toga zanata koji su moda kriom ostali u
gradu. Nekolicina ih je ipak ostala, i to sa Tiberijevim pristankom ali pod
uslovom da obavljaju svoj zanat samo tako ako bi neki imperatorov tajni
slubenik bio prikriven u prostoriji u kojoj se obavlja posao. Libon je bio
nagovoren od jednog senatora, koji se poeo redovno baviti potkazivanjem, da
poseti jednog od tih Tiberijevih vraeva, koji su potajno bili u uhodnikoj slubi,
te da ga pripita o svojoj budunosti. Njegova pitanja je briljivo beleio onaj
slubenik koji je bio sakriven u prostoriji za sve vreme dok je Libon razgovarao
sa vraem. Pitanja koja je Libon postavio sama po sebi nisu bila izdajnika,
nego pre budalasta: eleo je da zna koliko e bogatstvo ubudue stei, da li e on
ikad biti prvi ovek u Rimu, i tome slino. Meutim, kada mu je bilo sueno,
tuioci su odnekud izvukli jedno krivotvoreno pismeno za koje je reeno da su
ga Libonovi robovi otkrili u njegovoj spavaoj sobi; bio je to spisak tobo
pisan Libonovom rukom imena svih lanova imperatorove porodice i svih
vodeih senatora, a neki udni haldejski i egipatski znaci stajali su pored svakog
imena na ivici lista.
Ako bi neko samo pitao gatare za savet bio bi osuen na progonstvo, a ako
bi se sam bavio vraanjem i gatanjem bio bi osuen na smrt. Libon je poricao da
je on sainio ono pismeno, a iskazi koje su dali robovi, ak i ako su ih dali za
vreme muenja, ne bi bili dovoljni da se on osudi: iskazi robova su prihvatani
samo u sluaju ako je neko optuen za rodoskrvnjenje. Protiv Libona nije bilo
nikakvih iskaza osloboenika, jer tuiocima nije polo za rukom da navedu
njegove osloboenike da svedoe protivu njega, osloboenici se nisu smeli
stavljati na muke da bi im se tako iznudila priznanja. Meutim, na Sejanov
savet, Tiberije je ipak obnarodovao jedan nov zakonski propis: kada bi neko bio
optuen za zloin koji povlai za sobom smrtnu kaznu, sud bi mogao da kupi
njegove robove po uobiajenoj trinoj ceni, te bi se oni onda mogli staviti na

muke i njihovi iskazi uzeti kao svedoenje. Libon nije uspeo da nae nijednog
oveka, vinog pravu, koji bi bio dovoljno hrabar da preuzme njegovu odbranu.
Zato je uvideo da mu nema spasa, te je zamolio da se suenje odloi bar za
jedan dan. Kada mu je molba usvojena, on je otiao svojoj kui i ubio se. Pa
ipak, u Senatu mu je odrano suenje kao da je jo uvek iv, pa je i utvreno da
je kriv po svima takama optunice. Tiberije je tada rekao da je teta to se
nerazumni mladi ovek ubio, poto bi se on sam zaloio za njegov ivot. Sav
Libonov imetak razdeljen je njegovim tuiocima, meu kojima je bilo i etiri
senatora. Takva jedna sramotna lakrdija nikada se ne bi mogla odigrati za vreme
Avgustovog imperatorstva, ali za vreme Tiberijeve vlade igrana je, uz male
promene, mnogo puta. Jedan jedini ovek je javno digao svoj glas protiv tih
zloupotreba: bio je to neki Kalpumije Pizon, koji je ustao u Senatu i izjavio da
su mu toliko dojadili politiko spletkarenje koje vlada Rimom, podmitljivosti i
pristrasnost pravosua i sramotni prizor koji pruaju oni njegovi drugovisenatori koji su postali plaeni potkazivai, da zauvek naputa Rim i da se
povlai u jedno seoce u nekom zabaenom kraju Italije. Poto je to izrekao,
Pizon je napustio Senat. Njegov govor je ostavio moan utisak na ceo Dom.
Tiberije je poslao nekoga da pozove Kalpurnija natrag; kada je ovaj opet zauzeo
svoje mesto u Senatu, Tiberije mu je rekao da kad su na dnevnom redu pitanja
o zloupotrebama pravosua svaki senator ima pravo da skrene panju na svaki
nepravedan postupak, ako bi takvih postupaka bilo. Tiberije je dalje rekao da je
uostalom i nemogue da u prestonici najvee imperije za koju svet zna, ne bude
nimalo politikog spletkarenja. Sem toga, da li Kalpurnije eli rei da izvesni
senatori ne bi istupili u ulozi tuilaca i da se nisu nadali novanoj koristi? Dodao
je zatim da se on divi Kalpurnijevoj ozbiljnosti i nepokolebljivosti i da mu
zavidi na njegovoj obdarenosti; zar ne bi bilo bolje da on te plemenite osobine
koristi na podizanje drutvenog i politikog morala u Rimu, umesto to bi ih
pokopao u nekom jadnom apeninskom seocetu, meu pastirima i razbojnicima?
Tako je Kalpurnije morao ipak i dalje ostati u Rimu. Meutim, on je uskoro i
delom dokazao svoju ozbiljnost i svoju nepokolebljivost; pozvao je staru
Urgulaniju pred sud zato to mu nije platila izvesnu veu svotu novca koju mu je
dugovala za neke slike i kipove; jer neto pre toga bila je umrla Kalpurnijeva
sestra, pa je on rasprodao njene umetnike predmete. Kad je Urgulanija proitala
poziv, kojim joj se nalagalo da smesta predstane Sudu za dunike, ona je
naredila nosaima svoje nosiljke da je nose pravo u Livijin dvor. Kalpurnije je
poao za njom, ali ga je u predsoblju doekala Livija i rekla mu da se odmah
udalji. Kalpurnije je utivo ali odluno odbio da je poslua; rekao je Liviji da
Urgulanija mora odmah da se odazove pozivu, sem u sluaju ako zbog bolesti ne
moe da predstane sudu, a oigledno je da je ona zdrava. ak i vestalke moraju
da predstanu sudu ako ih ovaj pozove. Livija mu je odgovorila da on svojim
dranjem vrea nju samu i da e njen sin imperator ve znati kako da se osveti
za tu uvredu. Poslala je odmah po Tiberija, koji je naravno pokuao da izgladi
stvar; uveravao je Kalpurnija da je Urgulanija svakako i sama htela da se
odazove pozivu, ali tek poto se malo povrati od neprijatnog iznenaenja a
ubeivao je Liviju da je nesumnjivo posredi neki nesporazum: Kalpurnije

svakako nije mislio da je vrea, a on e sam prisustvovati suenju i ve se

postarati da Urgulanija dobije sposobnog branioca i da suenje bude pravino.
Tiberije je sa Kalpurnijem napustio dvor, pa su se zajedno peice uputili prema
sudu, razgovarajui usput o svemu i svaemu. Prijatelji su uzalud nagovarali
Kalpurnija da digne ruke od tube, ali im je on odgovorio da je on ovek
starinskog kova i da voli da mu se isplati novac koji mu se duguje. Suenje ipak
nikad nije odrano. Livija je poslala za njim jednog konjanika koji je u bisagama
doneo zlata u visini iznosa itavog duga: on je stigao Kalpurnija i Tiberija jo
pre nego to su stigli do vratnica suda.
Vratiemo se, meutim, potkazivaima i njihovom poraznom uticaju na
ivot u Rimu, kao i pitanjima o podmitljivosti i pristrasnosti pravosua. Hteo
sam da istaknem da za vreme Germanikovog boravka u Rimu pred sudovima
nije bila podignuta nijedna optuba da je neko hulio na Avgusta ili da je kovao
zaveru protiv drave, a potkazivaima je naloeno da se sasvim pritaje. Tiberije
se koliko god je bolje znao i umeo ponaao dobro, a njegovi govori u Senatu
mogli su posluiti kao uzori iskrenosti. Sejan se povukao u pozadinu, Trazil je
sklonjen iz Rima u jedan od Tiberijevih letnjikovaca na Kapriju, a sam Tiberije
se pravio kao da nema drugih bliskih prijatelja sem potenog Nerve, koga je
uvek pripitivao za savet.
Kastora nikada nisam mogao da trpim. On je bio ovek laljiv, krvoloan,
prek i raskalaan. Njegova prava priroda je najjasnije izbijala na videlo prilikom
borbi maevima, kada bi se vie radovao prizoru krvi koja lopi iz rane nego ma
koliko vetim ili smelim podvizima boraca. Moram ipak priznati da se odlino
drao prema Germaniku, te je izgledalo kao da se u njegovom prisustvu menja i
sama Kastorova narav. Razne politike stranke u gradu pokuavale su da ih
dovedu u nezavidan poloaj suparnika koji se bore o naslee monarhije, ali njih
dvojica nikada nisu dali tome povoda. Kastor se prema Germaniku odnosio sa
istom onom bratskom panjom koju je i Germanik njemu ukazivao. Kastor nije
bio kukavica u pravom smislu te rei, ali je bio pre politiar nego vojnik. Kada
je jednom na molbu nekih plemena istone Nemake, koja su se krvavim ratom
branila od napada Hermanovog Zapadnog plemenskog saveza, on bio poslat
njima u pomo preko Dunava, vetim spletkama mu je polo za rukom da uvue
u rat i plemena iz eke, pa i plemena iz Bavarske. On je na taj nain sprovodio
u ivot Tiberijevu nameru da navede Nemce da se meusobno kolju i unitavaju.
Marobod (Onaj koji hoda po dnu jezera), kralj i u isto vreme prvosvetenik
istonih Nemaca, pobegao je u Kastorov logor, traei zatitu. Marobodu je
prueno sigurno utoite u Italiji, a kad su se istoni Nemci ve bili zakleli na
veno prijateljstvo on je osamnaest godina dran u Italiji kao zaloga njihovog
dobrog dranja. Ti istoni Nemci bili su vatreniji i snaniji ljudi od zapadnih
Nemaca, i Germanik je bio srean to nije morao da ratuje i protiv njih.
Meutim, Herman je pobedom nad Varom postao optenarodni nemaki narodni
junak, a Marobod je bio ljubomoran na njegove uspehe. Da bi spreio
Hermanovo uzdizanje na poloaj vrhovnog kralja svih nemakih plemena to
je Herman i eleo da postane Marobod je odbio da mu prui ma kakvu pomo

u njegovoj vojni protiv Germanika, pa ak nije hteo ni da izvri neki manji

napad na neki drugi deo rimske granice.
esto sam razmiljao o Hermanu. On je, na svoj nain, bio znaajan ovek,
pa iako je teko zaboraviti njegovu izdaju prema Varu, ipak valja priznati da je
sam Var umnogome izazvao nemaku pobunu i da su se Herman i njegovi ljudi
nesumnjivo borili za slobodu. Oni su iskreno prezirali Rimljane. Nisu mogli da
shvate ime se od najobinijeg ropstva razlikuje ona krajnja vojnika stega koja
je vladala u rimskoj vojsci pod Varom, Tiberijem i skoro svim drugim
vojskovoama, ali ne i pod mojim ocem i mojim bratom. Grozili su se batinjanja
koje je vreno u ime te stege, a smatrali su, takoe, da plaanje vojnika na dan
umesto pridobijanja obeanjima da e stei slavu i da e moi pljakati
predstavlja krajnju niskost. Nemci su bili uvek veoma strogi u pitanjima morala,
a rimski asnici su se javno podavali i porocima, koji su u Nemakoj, ako bi
ikad bili otkriveni to se retko deavalo kanjavani tako to bi oba
prestupnika bila uguena u mulju pod pritiskom naroitih tokova za muenje. A
to se tie kukaviluka Nemaca svi varvari su kukavice! Ako Nemci ikada
prestanu biti varvari, onda e se tek moi prosuditi da li su oni zaista kukavice ili
nisu. Izgleda, meutim, da su oni izuzetno lako uzbudljiv i uan narod, a ne
znam da li postoji mogunost da oni u blioj budunosti postanu prosveeni
ljudi. Germanik je smatrao da takva mogunost i ne postoji. Da li e se njihova
politika istrebljivanja Nemaca smatrati opravdanom ili ne (a ona svakako nije
odgovarala uobiajenom nainu ponaanja Rimljana prema susednim
plemenima), to e zavisiti od odgovora na pitanje da li su Nemci sposobni za
pripitomljavanje ili ne. Naravno, izgubljeni orlovi su morali biti vraeni, a
Herman nije pokazao nikakvu samilost kada je posle Varovog poraza zauzeo
itavu pokrajinu; uostalom, Germanik, koji je bio izuzetno blag i ovean, u
tolikoj meri, nije trpeo opte pokolje da je morao imati veoma jake razloge kada
je tako neto uopte naredio.
Herman nije poginuo u bici. Kada je Marobod bio primoran da pobegne iz
zemlje, Herman je smatrao da je time sebi prokrio put ka potpunoj vladavini
nad svim nemakim plemenima. Ali se ipak prevario u raunu: nije uspeo ak ni
da se proglasi za kralja svoga sopstvenog plemena, jer to je bilo slobodno pleme,
te njegov poglavica nije imao prava da zapoveda, nego samo da rukovodi,
savetuje i predlae. Jednom, godinu ili dve kasnije, on je pokuao da izdaje
nareenja kao neki kralj. Njegova porodica, koja mu je dotle bila silno
privrena, toliko se uasnula od toga da su njegovi srodnici bez ikakvog
prethodnog zajednikog dogovora svi listom poleteli na njega sa isukanim
maevima i isekli ga na komade. Njemu je bilo trideset sedam godina kada je
umro, poto je bio roen godinu dana pre svog najveeg neprijatelja, moga brata
Germanika.

Glava XX

U Kartagini sam probavio skoro godinu dana. (To je bilo one iste godine
kada je Livije umro u Padui, gde je uvek bio srcem i duom.) Stara Kartagina je
bila sruena i sravnjena sa zemljom, a na njenom je mestu bio podignut nov grad
koji je na jugoistoku poluostrva sazidao Avgust i odredio mu ulogu prvog grada
Afrike. Otkako sam iziao iz pelena, prvi put sam tada napustio Italiju. Naao
sam da je afrika klima vrlo neugodna, da su afriki uroenici divlji, bolesni i
istroeni radom, a da su Rimljani koji tamo stanuju, glupi, svadljivi, pohlepni i
zastarelih nazora i navika. Isto tako sam utvrdio da su rojevi neobinih
gmizavaca i leteih buba vie nego neprijatni. Najvie su mi nedostajali divlji
umski predeli. U Tripolisu nema nikakve sredine izmeu uredno obdelane
zemlje, to jest vonjaka od smokava i maslina i polja zasaenih itom, i gole,
kamenite i jedino trnjem obrasle pustinje. Odseo sam u kui rimskog namesnika,
koji je bio onaj isti Furije Kamil, stric moje drage Kamile, o kome sam ve pisao
da je uvek prema meni bio vrlo ljubazan. Prvo to mi je rekao bilo je koliko mu
je koristio moj Balkanski prirunik za vreme rata na Balkanu, pa je dodao da je
svakako trebalo da budem i javno pohvaljen to sam tako dobro sakupio tua
obavetenja. On je uinio sve sa svoje strane da sveanost osveenja onog hrama
ispadne uspeno i da od Kartaana iznudi potovanje koje odgovara mome inu.
Trudio se da mi pokae sve to je valjalo videti. U Kartagini je cvetala trgovina
sa Rimom, u koju je izvoeno ne samo ito i ulje, nego su tamo prodavani i
afriki robovi, crvena boja, spuve, zlato, slonovaa, ebanos, kao i divlje zveri
namenjene rimskim cirkusima. Ali poto sam se ja malo im mogao pozabaviti,
Furije mi je napomenuo da bi kad sam se ve naao na licu mesta za mene bilo
dobro da sakupim grau za jednu potpunu istoriju Kartagine. O tome uostalom
nije bilo u rimskim knjinicama nijedne knjige. Arhive stare Kartagine su
nedavno bile dospele u Kamilove ruke. Njih su otkrili starosedeoci kopajui po
ruevinama, traei svoje sakriveno blago, pa, ako sam eleo da se koristim
njima, mogao sam ih prosto smatrati svojima. Ja sam mu odgovorio da nemam
ni pojma o jeziku Feniana. Na to mi je on rekao da e, ako me ta stvar zanima,
staviti u dunost jednome od svojih osloboenika da mi vanije rukopise
prevede na grki.
Misao da napiem tu istoriju jako mi se svidela, jer sam imao utisak da
Kartaani nikad nisu dobili istorijsku pravdu. U asovima dokolice, uz pomo
jednog savremenog prirunika, prouavao sam ruevine stare Kartagine i blie
se upoznavao sa zemljopisom toga dela Afrike uopte. Isto tako sam se dovoljno
upoznao i sa osnovama fenianskog jezika, tako da sam bio u stanju da proitam
proste natpise i da razumem poneku feniansku re koju su upotrebljavali i nai
istoriari kada su pisali o Punskim ratovima, a to su inili, naravno, sa rimske
take gledita. Kada sam se vratio u Italiju, poeo sam da piem tu knjigu
naporedo sa mojom istorijom Etruraca. Ja volim da se jednovremeno bavim

dvama zadacima, pa kad me zamori jedan, da se okrenem drugom. Ali sam ja

moda odve briljiv kao pisac. Kad god mogu na bilo koji nain drugim
izvorima da potvrdim ili opovrgnem stare poznate istoriare, ja tako i postupim,
ne zadovoljavajui se samo time da prosto prepiem njihova ve osvetana
miljenja, a naroito volim da uzmem u obzir i svedoanstva pisaca koji se
zalau za gledite suparnike politike stranke. I tako su me ta dva istorijska
dela, od kojih bih svako, da sam bio manje savestan, napisao za godinu-dve,
prikovala za sebe nekih dvadeset pet godina. Za svaku re koju bih napisao
morao sam prethodno da proitam stotine drugih, a kad je sve bilo gotovo, bio
sam dobro potkovan i u etrurskom i u fenianskom jeziku, mogao sam da se
sluim i nekim drugim jezicima i narejima, od kojih u spomenuti numidski,
egipatski, oskanski i falitanski. Prvo sam zavrio Istoriju Kartagine.
Kratko vreme poto sam posvetio onaj hram, to je proteklo bez ikakve
nezgode, Furije je odjednom morao da krene u boj protiv Takfarine. On je
krenuo u tu vojnu sa onim snagama koje je trenutno imao na raspolaganju u
svojoj pokrajini, to e rei samo sa jednim pukom stajae vojske, i to Treim
pukom, sa nekoliko bataljona pomonih trupa i sa dva eskadrona konjice.
Takfarina je bio jedan od numidiskih poglavica, inae vojni begunac iz rimskih
pomonih trupa, razbojnik koji je postizao znatne uspehe. On je nedavno negde
u unutranjosti svoje rodne zemlje bio obrazovao neku vrstu vojske po rimskom
uzoru, pa se onda, radi najezde na kartaginsku pokrajinu sa zapada, povezao
savezom sa Mavarima. Te dve vojske su brojem nadmaivale Furijeve snage bar
u razmeri pet prema jedan. Sukob se odigrao u ravnici na nekih pedeset milja od
grada, i Furije je imao da odlui da li e napasti Takfarinina dva
poludisciplinovana puka, koja su bila u sreditu, ili da kidie na
nedisciplinovane mavarske snage na bokovima. On je poslao konjicu i pomone
trupe, veinom strelce, da zavaraju Mavare, a sam je sa svojom redovnom
vojskom udario pravce na Takfarinine Numiane. Ja sam posmatrao tu bitku sa
jednog breuljka udaljenog nekih pet stotina koraka, sedei u sedlu na jednoj
muli, i mislim da nikad ni pre ni posle toga nisam bio toliko gord to sam
Rimljanin. Trei puk je zadrao savreni poredak kakav je mogao imati na
sveanoj smotri na Marsovom Polju u Rimu. Njegovi su vojnici nadirali u tri
bojne lese, odmaknute jedna od druge pedeset koraka. Svaka lesa je brojala sto
pedeset vrsta, a u svakoj vrsti je bilo po osam ljudi. Numiani su zauzeli
odbrambeni poloaj. Oni su bili podeljeni u est lesa, sa istim proeljem kao i
nai. Trei puk nije nikako zastajao, nego je koraao pravo prema njima, ne
zastajkujui nijednog trenutka, a tek kada je stigao na deset koraaja pred
Numiane, njegovi su se vojnici dilitnuli kratkim kopljima, koja su blesnula u
vazduhu kao kia. Posle toga su isukali maeve i navalili tako da je udario tit o
tit. Poto su probili prvi bojni red neprijateljev, u kome su bili kopljanici,
naterali su ga da se spoji sa onim iza njega. Ovaj nov red protivnika probili su
rimski vojnici jo jednom kiom dilita a svaki je vojnik sobom nosio po dva
takva kratka koplja. Zatim je druga rimska lesa zamenila prvi bojni red, da bi
ovaj mogao malo predahnuti. Ubrzo zatim video sam novu kiu kratkih kopalja i
njen nov odsev u vazduhu, a ona je bila uperena na trei bojni red Numiana.

Mavari sa oba krila, dovedeni u nepriliku strelama naih pomonih trupa, videe
tada kako Rimljani seku sebi put duboko u sredite njihovoga bojnog poretka, pa
poee urlati kao da je bitka ve izgubljena, te se rasue u svim pravcima.
Takfarina je tako imao da se bori u odstupanju, vraajui se u svoj logor, a to ga
je skupo stajalo. Jedina neprijatna uspomena na tu pobedu bio je za mene prizor
gozbe kojom je ona posle proslavljana. Naime, u toku te sveanosti Furijev sin,
po imenu Skribonijan, inio je podsmeljive napomene o moralnoj podrki koju
sam ja pruio vojsci. On je to uglavnom govorio zato da bi skrenuo panju na
svoju sopstvenu hrabrost, mislei da ona nije bila dovoljno pohvaljena. Furije ga
je posle obeda naterao da mi se izvini. Furiju je Senat glasanjem dodelio
pobednika odlija, a to je bilo prvi put posle vie od etiri stotine godina kada
je njegov predak spasao Rim da je jedan lan njegove porodice dobio neko
vojniko odlikovanje.
Kad sam najzad bio pozvan da se vratim u Rim, Germanik je ve bio
otplovio na Istok, jer je Senat svojom odlukom preneo na njega vrhovno
zapovednitvo nad svim tamonjim pokrajinama. Sa njim je otila i Agripina,
kao i Kaligula, kome je bilo ve osam godina. Starija deca su ostala u Rimu sa
mojom majkom. Iako je Germanik bio vrlo razoaran to je morao da ostavi rat
u Nemakoj nedovren, on je odluio da ipak to je vie mogue iskoristi svoj
novi poloaj i da usavri svoje obrazovanje posetom onih mesta koja su bila
slavna u istoriji ili u knjievnosti. Posetio je Akcijumski Zaliv i razgledao tamo
mali spomen-hram koji je Avgust posvetio Apolonu, kao i Antonijev logor.
Na njega je, kao na Antonijevog unuka, to mesto ostavilo tuan i dubok
utisak. Dok je objanjavao Kaliguli tok bitke, dete ga je prekinulo priglupim
smehom i ovim reima: Pa naravno, oe, da su moj ded Agripa i moj praded
Avgust ovde dobro izmlatili tvoga dedu Antonija, te se udim kako te nije i
sramota da mi pria kako je to bilo! Poto je to dete esto govorilo svome ocu
na neutiv nain, Germanik je doao do zakljuka da prema njemu ne vredi biti
blag i da se s njim vie ne moe ophoditi tako prijateljski kao sa drugom svojom
decom, ve da su sa Kaligulom jedino mogue stega i surove kazne.
Germanik je u Grkoj posetio Tebu u Beotiji da bi video sobu u kojoj se
rodio pesnik Pindar, i ostrvo Lezbos, da bi video grob pesnikinje Sapfe. Tu se
rodila jo jedna moja sinovica, koja je dobila nesreno ime Julija, ali smo je mi
ipak uvek zvali Lezbija. Zatim je posetio Bizant, Troju i slavne grke gradove
Male Azije. Iz Mileta mi je napisao jedno dugo pismo u kome mi je opisao svoje
putovanje izrazima tako zanesenog zanimanja za grke stvari da je bilo jasno da
vie nije duboko oaloen to je opozvan iz Nemake.
U meuvremenu su se prilike u Rimu vratile u stanje u kome su bile pre
Germanikovog naimenovanja za konzula, a Sejan je oiveo stari Tiberijev strah
od Germanika. On mu je dostavio jednu Germanikovu primedbu, koju je ovaj
uinio na nekom privatnom ruku kome je prisustvovao jedan od Sejanovih
potkazivaa, naime da rimske pukove na Istoku verovatno valja dovesti u red
isto onako kao to su dovedeni u red i oni na Rajni. Ta je primedba zbilja i pala,
ali je ona znaila samo to da su te trupe verovatno zlostavljane od strane niih

asnika, onako isto kao to su nekada zlostavljane i one na Rajni, te da e on

zato, prvom prilikom, proveriti sve nie asnike. Sejan je, meutim, naveo
Tiberija da tu primedbu shvati tako kao da Germanik do sada nije posegao za
vrhovnom vlau samo zato to nije mogao raunati i sa privrenou pukova na
Istoku, a on sada radi na pridobivanju tih pukova time to im dozvoljava da sami
biraju svoje kapetane, to im ini poklone i to ublaava strogost vojnike stege
dakle inei ono isto to je inio i na Rajni.
Tiberije se uznemirio, ali je naao za mudro da pripita za savet Liviju. On
je smatrao da e ona saraivati sa njim u toj stvari. Ona je odmah znala ta valja
initi. Tako njih dvoje imenovae Gneja Pizona za namesnika u pokrajini Siriji
a to mu je naimenovanje donelo i zapovednitvo nad veim brojem istonih
pukova, dodue pod vrhovnim nadzorom Germanikovim pa mu tajno rekoe
da moe raunati na njihovu pomo ako bi Germanik pokuao da se suprodstavi
nekom njegovom politikom ili vojnikom naumu. To je bio mudar izbor. Pizon
je bio stric onoga Lucija Pizona koji je jednom uvredio Liviju. To je bio ovek
koji je ve bio zaao u duboku starost. Dvadeset pet godina ranije, kada ga je
Avgust poslao za namesnika u paniju, on je tamo svojom surovou i
gramzivou izazvao onu gorku mrnju panaca prema sebi. Gnej Pizon je bio
duboko zagazio u dugove, a mig da se u Siriji moe ponaati kako hoe, samo
ako bude izazivao Germanika, izgledao mu je kao poziv da stekne jo jedan
imetak umesto onoga koji je napljakao u paniji, a koji je ve odavno bio
straio. On nije voleo Germanika zbog njegove ozbiljnosti i pobonosti, te ga je
nazivao matorom sujevernom enom, a bio je i jako surevnjiv na njega.
Kad je Germanik posetio Atinu, on je odao potovanje njenoj staroj slavi i
time to se pojavljivao na gradskim kapijama u drutvu samo jednog oruanog
pratioca. Isto tako, on je na jednoj sveanosti prireenoj u njegovu ast odrao
dug i ozbiljan govor u slavu atinskih vojnika, pesnika i filozofa. Pizon, meutim,
prolazei kroz Atinu na svom putu za Siriju, nije se potrudio da bude uljudan
prema Atini kao Germanik, pa se ni Atinjani poto Atina nije bila u provinciji
u kojoj je on bio namesnik nisu nimalo trudili da budu uljudni prema njemu.
Ba u to vreme je neki Teofil, brat jednog od Pizonovih poverilaca, bio osuen
od atinskih gradskih vlasti. Pizon je zahtevao da se njemu za ljubav oprosti tome
oveku, ali mu je to traenje bilo odbijeno zbog ega se on veoma rasrdio, jer da
je Teofil bio razreen odgovornosti, njegov brat bi svakako ponitio Pizonov
dug. To je Pizonu dalo povoda za jedan jarostan govor, u kome je rekao da
Atinjani potonjeg vremena nemaju nikakva prava da poistoveuju sebe sa
velikim Atinjanima iz Periklovih, Demostenovih, Eshilovih i Platonovih dana.
Stari su Atinjani istrebljeni estim ratovima i pokoljima, a ovi dananji su samo
melezi, izrodi i potomci robova. Svaki Rimljanin koji im laska rekao je Pizon
govorei da su oni tobo zakoniti naslednici onih starih junaka, samo prlja
rimsko ime, a ja lino ne mogu da zaboravim da su se Atinjani u poslednjem
Graanskom ratu izjasnili protivu velikoga Avgusta i da su podravali onu
kukavicu i izdajnika Antonija!

Posle toga je Pizon napustio Atinu i na svom putu za Siriju otplovio na

Rodos. Na Rodosu se nalazio i Germanik, koji je bio u poseti tamonjem
univerzitetu. Vesti o Pizonovom govoru, koji je bio uperen protiv njega lino,
stigle su mu pre nego to se na vidiku i pojavilo Pizonovo brodovlje. Iznenada je
meutim izbila oluja, pa je uskoro bilo oigledno da su brodovi u opasnosti. Dve
manje laice potopie se pred oima Germanikovim, a treu, na kojoj je bio
Pizon i koja je ve bila bez katarke, potezae talasi na stenje jednoga rta koji je
leao u pravcu severa. Koji drugi ovek ne bi prepustio Pizona njegovoj
sudbini? Ali Germanik je odmah odaslao nekoliko galija sa dobrim veslaima,
kojima je polo za rukom da oajnikim naporom dou do one olupine pre nego
to je potonula, te je izvukoe na suvo. Koji drugi ovek ne bi svoje spasenje
nagradio doivotnom zahvalnou i odanou? Ali Pizon nije bio takav! On se
ak alio da je Germanik odlagao njegovo spaavanje do poslednjeg trenutka, u
oekivanju da e ono doi suvie kasno. Zato je, ne zadravajui se ni dana na
Rodosu, otplovio dalje, iako je more jo bilo nemirno, jer je hteo da u Siriju
stigne ipak pre Germanika.
im je doao u Antiohiju, on je odmah poeo ureivati pukove u sasvim
suprotnome smislu od onoga u kome je to nameravao da uini Germanik.
Umesto da smeni kapetane koji su bili aljkavi i svaalice, on je liio ina sve
asnike koji su bili na dobrom glasu, a na njihova mesta imenovao lupee koji
su uivali njegovu milost. Podrazumevalo se ve da su mu oni imali davati
polovinu od svega onoga to bi na bilo koji nain zaradili na osnovu svoga
poloaja, a pri emu bi on zatvorio oi, pravei se da ne vidi nita.
Tako je poela jedna zla godina za stanovnike Sirije. Ljudi koji su imali
radnje po gradovima, kao i zemljoradnici po selima, morali su plaati mesnim
kapetanima tajni danak na ime zatite, a ako bi odbili da ga plate, onda bi ih
iznenada nou napali ljudi sa obrazinama na licu, njihove kue bi progutao
plamen, a njihove bi porodice bile poubijane. U prvo vreme su se gradska
udruenja zanatlija, predstavnici sela i seljaka, kao i drugi, alili Pizonu na tu
strahovladu, a on im je uvek obeavao neodlonu istragu. Ali nikada nikakva
istraga nije bila ni otvorena, a oni koji su se alili nalaeni su obino mrtvi
isprebijani pri svom povratku doma. U Rim je poslato jedno izaslanstvo da u
poverenju zapita Sejana da li Tiberije zna ta se sve dogaa i, ako zna, da li on
to i odobrava. Sejan je rekao tim ljudima iz unutranjosti da Tiberije o tome ne
zna zvanino nita, i da e nesumnjivo obeati istragu. Ali, zar im nije i Pizon
obeavao istragu? Moda bi rekao je on bilo ipak najbolje platiti traeni
novac za tu zatitu i ne praviti oko toga veliku galamu. U meuvremenu je
vojna stega po logorima rimskih pukova u Siriji pala tako nisko da bi ona
Takfarinina vojska, sastavljena od samih razbojnika, uporeena sa naom u
Siriji, izgledala kao uzor sposobnosti za vojne poduhvate i uzor revnosti.
Sirijski izaslanici su bili i kod Germanika na Rodosu, a on je bio zgaen i
zaprepaen onim to su mu oni otkrili. Prilikom svoga poslednjeg prolaska kroz
Malu Aziju on je smatrao za dunost da lino ispita sve albe na ravu upravu i
da ukloni sve inovnike koji su delali nezakonito i ugnjetavali ivalj. Zato je

pisao Tiberiju kakve su mu vesti stigle o Pizonovom ponaanju, zahtevajui da

on odmah bude povuen iz Sirije i traei dozvolu da ga zameni ovekom koji
e bolje odgovarati tome poloaju, naravno ako su optube protivu njega ma i
najmanje opravdane. Tiberije je odgovorio da je i sam uo neke albe, ali da mu
se one ine neosnovanim i zlonameronim, a on ima veru u Pizona kao u
sposobnog i pravednog namesnika. Germanik nije sumnjao u Tiberijevo
potenje, ali ga je sve ovo utvrdilo u miljenju o njemu koje je uostalom ve
imao da je Tiberije prostoduan ovek i lako podloan tuem uticaju. Zato je
samo alio to je pismom traio dozvolu da uini neto to je valjalo da odmah
uini sam, na svoju sopstvenu odgovornost. Uskoro je on uo jo jednu teku
optubu protivu Pizona, naime da on sklapa neke zavore sa Vononom,
svrgnutim kraljem Jermenije, koji se kao izbeglica nalazio u Siriji, a koga je
Pizon eleo da vrati na presto. Vonon je imao ogromno bogatstvo, jer je
pobegao u Siriju sa skoro itavom dravnom riznicom, te se Pizon nadao da e
napraviti dobar posao. Germanik je odmah otiao u Jermeniju, sazvao plemstvo
na savetovanje, pa je svojeruno, ali u Tiberijevo ime, stavio kraljevski venac na
glavu oveka koga su Jermeni sami izabrali za kralja. Posle toga je naredio
Pizonu da na elu dva rimska puka poseti Jermeniju i da novome vladaru izrazi
susedsko potovanje ili, ako je ve sam zauzet vanijim poslom, da tamo poalje
svoga sina. Pizon, pak niti je otiao sam, niti je poslao sina. Ali, poto je posetio
i druge pogranine pokrajine i saveznike kraljevine i sredio sve stvari na svoje
zadovoljstvo, Germanik je sam doputovao u Siriju, gde se sastao sa Pizonom u
zimskom logoru Desetog puka.
Nekoliko asnika je bilo svedok toga susreta, jer Germanik nije eleo da
Tiberije bude pogreno obaveten o tome ta je govoreno. Sa onoliko ljubaznosti
u glasu koliko je samo bio u stanju da sebi nametne, Germanik je zatraio od
Pizona da mu objasni ta je razlog njegove neposlunosti, pa mu je rekao da e
ako Pizon za svoje dranje nema neko drugo objanjenje sem onog linog
neprijateljstva i neuljudnosti koju je ve pokazao svojim atinskim govorom,
svojim neljubaznim primedbama izreenim na Rodosu, kao i u nekoliko prilika
posle toga on o svemu tome podneti taan izvetaj imperatoru. Dalje se
potuio da u Desetom puku, koji ivi pod mirnodopskim uslovima, u zdravom i
dobro nastanjenom kraju, vladaju krajnja razularenost i prljavtina.
Pizon je na to podsmeljivo odgovorio:
Ima pravo, on je zaista samo jedna prljava rulja, zar ne? Ali ta bi onda
mislio narod Jermenije da sam mu te iste vojnike poslao da tamo predstavljaju
mo i velianstvo Rima?
(Mo i velianstvo Rima bio je omiljen izraz Germanikov.)
Teko se savlaujui, Germanik je rekao da je, kako izgleda, sve krenulo na
gore od dana kada je Pizon doao u Siriju i da e ve pisati Tiberiju u tome
smislu.
Pizon je ironino molio da mu se oprosti, ali je ujedno uinio i jednu
uvredljivu primedbu na visoke ideale mladei, koji u ovom surovom svetu esto
moraju da ustupe mesto manje oduevljenoj, ali realnoj politici.

Sevajui oima, Germanik ga je prekinuo:

To se, Pizone, deava esto, ali ne uvek. Ja i ti emo sutra na primer izii
na sudijsko uzvienje u logoru, pa emo videti ima li prepreka za visoke ideale
mladosti i da li jedan nesposobni, pohlepni i krvoloni ezdesetogodinji
razvratnik moe da uskrati pravdu ivlju u ovoj pokrajini.
Time je taj razgovor bio zavren. Pizon je odmah napisao Tiberiju i Liviji
ta se dogodilo. On im je poslednju Germanikovu reenicu preneo tako da je
Tiberije poverovao da je on taj nesposobni, pohlepni i krvoloni
ezdesetogodinji razvratnik, a ne Pizon. Tiberije je zato odgovorio da on ima
puno poverenje u Pizona, te da bi ako bi jedna uticajna linost nastavila da
govori i da dela na takav izdajniki nain svaki korak, ma koliko smeo, koji bi
preduzela jedna potinjena linost u cilju obuzdavanja te izdaje, nesumnjivo bio
u volji Senatu i narodu rimskom. U meuvremenu Germanik je seo na sudijsku
stolicu i sasluao albe stanovnika pokrajine na nepravine presude sudova.
Pizon se isprva jako trudio da mu taj posao otea zakonitim sredstvima ometanja
sudskog postupka, ali poto je Germanik sauvao strpljenje i nastavio da i dalje
sasluava sporove, ne dajui sebi odmora ni za vreme obeda i poivke, Pizon je
napustio takvo svoje delanje, pa se potpuno udaljio izvinjavajui se boleu.
Pizonova ena, Plancina, bila je ljubomorna na Agripinu to je ova, kao
Germanikova supruga, bila ispred nje u svima zvaninim prilikama. Ona je
izmiljala razne sitne uvrede da bi joj dosaivala, a to su uglavnom bile
neuljudnosti potinjenih, koje su se posle mogle objasniti i kao stvari nastale
sluajno ili iz pukog neznanja. Kada je Agripina na to poela da je javno vrea,
Plancina je otila i korak dalje. Jednoga jutra, kad su i Pizon i Germanik bili
odsutni, ona je izvrila smotru konjice, pa je izvela smenu vebu ispred
Germanikovog glavnog stana. Ona je sa konjanicima projahala preko polja
zasejanog itom, napala tamo itav jedan red praznih atora, isekla ih na kaie,
naredila da se sviraju svi mogui trubni znaci, od Gasi svetla! do Poari!
udeavala sukobe izmeu itavih eskadrona. Najzad je poletela galopom iz
petnih ila u krug, pravei postepeno sve manje i manje krugove, dok se sredini
prostor nije suzio samo na nekoliko koraaji, pa je onda komandovala nalevo
krug, da bi se sada pokret odvijao u obratnom pravcu. Mnogi konji zato i
popadae, obarajui svoje jahae. U itavoj istoriji konjikih vebi nikada nije
vien takav besmislen krkljanac! Oni meu vojnicima koji su bili nestrpljiviji,
poveavali su taj mete time to su potezali bodee na konje svojih suseda, ne bi
li ovi zbacili svoje jahae, ili su ih sami obarali sa sedla. Mnogi su bili strano
izubijani kopitama ili su slomili noge, jer su njihovi konji pali preko njih. Jedan
vojnik je bio ak i ubijen.
Agripina je poslala jednog mladog asnika, koji je sluio pri
zapovednitvu, sa porukom Plancini da prekine sa tom igrom, jer pravi od same
sebe ludu, a pravi ludom i vojsku. Plancina joj je poslala odgovor koji je u stvari
znaio ismevanje onih njenih hrabrih rei na rajnskome mostu: Dok mi se mu
ne vrati, ja zapovedam konjicom! Ja je spremam da odbije oekivanu najezdu

19. god. n. e.

Parana. A kako su nekakvi paranski poklisari ba u tome asu bili stigli u

logor, gledali su taj prizor sa uenjem i prezirom.
Pre nego to je postao kralj Jermenije, Vonon je bio kralj Parana, koji su
ga brzo prognali, pa je njegov naslednik poslao te paranske poslanike da
predloe Germaniku obnovu saveza izmeu Rima i Parana i da mu javi da e
on u ast Germaniku izii na reku Eufrat (dakle na granicu izmeu Sirije i
Partije), da bi ga i lino pozdravio. Ali je zato zahtevao da se Vononu ne dozvoli
da ostane u Siriji, odakle mu je bilo lako da vodi izdajniku prepisku sa nekim
paranskim plemiima. Germanik je odgovorio da bi mu bilo drago da se kao
predstavnik svoga oca, rimskog imperatora, sretne sa kraljem i da sa njim
obnovi savez, te e zato prebaciti Vonona u neku drugu pokrajinu. Tako je
Vonon bio poslat u Ciliciju, a Pizonova se nada na novi imetak izjalovila.
Plancina se isto toliko razljutila kao i njen mu, jer joj je Vonon slao skoro
svakodnevno darove u dragocenom nakitu.
Na samom poetku idue godine Germaniku stigoe vesti o velikoj
oskudici u Egiptu. Poslednja etva tamo nije bila dobra, ali se raspolagalo itom
od dveju prethodnih godina, koje je lealo u itnicama. Veliki itarski trgovci
drali su cenu itu time to su ga putali na trite samo u malim koliinama.
Germanik je seo u brod i otiao u Aleksandriju, gde je prinudio te trgovce da po
razumnoj ceni prodaju narodu onoliko ita koliko je bilo potrebno. On je bio
srean to je naao opravdanje da poseti Egipat, koji ga je zanimao vie nego i
sama Grka. Onda, kao uostalom i danas, Aleksandrija je bila istinsko kulturno
sredite sveta, kao to je Rim bio i ostao njegovo politiko sredite. Germanik je
pokazao potovanje prema predanjima toga grada i time to je uao u njega u
obinom grkom odelu, bosonog i bez telesne strae. Iz Aleksandrije je zaplovio
uz Nil, posetio piramide i Sfingu, kao i divovske ruevine egipatskog grada
Tebe, nekadanje prestonice, kao i veliki Memnonov kip od kamena, ije su
grudi uplje, zbog ega, im sunce izjutra izie, zapeva, jer vazduh u upljini
kipa pone da se zagreva, te pojuri mlazom na grlo koje je snabdeveno naroito
udeenom zvunom lulom. Obiao je ak i do ruevina Elefantide, brino vodei
dnevnik o tome svom putovanju. U Memfisu je video livadu-pladite velikog
boga Apisa, koga je tu otelotvoravao jedan bik sa posebnim belegama. Naalost,
Apis mu nije dao nikakav ohrabrujui znak, ak se uklonio ispred njega u asu
kad je on doao, i povukao se u onu svoju staju koja nagovetava nesreu, a ne u
onu drugu koja najavljuje sreu. Agripina je tada bila sa Germanikom, a
Kaligulu su bili ostavili u Antiohiji pod nadzorom jednog vaspitaa, i to za
kaznu zbog njegove tvrdoglave neposlunosti.
Germanik u stvari sada nije mogao nita preduzeti a da time ne povea
Tiberijeva podozrenja prema sebi, ali je njegov odlazak u Egipat bila najvea
pogreka koju je dotle u ivotu uinio. Objasniu i zato. Shvativi jo u poetku
svoje vladavine da Rim u pogledu svoga snabdevanja itom uglavnom zavisi od
Egipta, i da bi ako bi Egipat pao aka nekom pustolovu taj pustolov mogao da
ga brani ak i sa jednom sasvim malom vojskom. Avgust je postavio kao pravilo
rimske vlade da se nijednom rimskom vitezu ili senatoru ubudue ne sme

dopustiti da poseti tu pokrajinu bez njegove izriite dozvole. Prema optem

shvatanju to je bio zakon koji je vaio i pod Tiberijem. Germanik, uznemiren
vestima da je u Egiptu izbila glad, nije naravno hteo da gubi vreme ekajui
Tiberijevu dozvolu da tamo ode. Tiberije je zato smatrao za izvesno da je
Germanik najzad zamahnuo da mu zada udarac koji je toliko dugo odlagao; on
je svakako bio u Egiptu da tamonju rimsku posadu pridobije da pree na
njegovu stranu; izlet Nilom da bi se tobo razgledale znamenitosti, bio je samo
povod da bi se uinila poseta pograninim straama; uopte, bila je velika
pogreka to je on i poslat na Istok. Zato se Tiberije javno u Senatu poalio to
se neko usudio da na tako drzak nain prekri stroga Avgustova nareenja.
Kad se Germanik vratio u Siriju, oseajui se duboko uvreden Tiberijevim
ukorima, naao je da su sve njegove naredbe izdate pukovima i gradovima ostale
ili neizvrene ili zamenjene suprotnim nareenjima koje je izdao Pizon.
Germanik je ponovo obnarodovao sve svoje naredbe, pa je prvi put javno izjavio
svoje nezadovoljstvo tako to je izdao jedan proglas u kome je rekao da se sve
naredbe koje je izdao Pizon u njegovom odsustvu opozivaju, a da do daljega
obavetenja nijedna Pizonova naredba nee imati u pokrajini svoje vanosti ako
ne nosi i njegov potpis. Ali, im je potpisao taj proglas, on je pao bolestan.
eludac mu je bio u tako ravome stanju da nije mogao nita vie da primi. On
je podozrevao da mu neko truje hranu, pa su injene sve predostronosti da se to
sprei. Agripina je sama spravljala sva jela za njega, a niko od posluge nije se
mogao ni taknuti hrane ni pre niti posle kuvanja. Prolo je tako due vremena
dok se on dovoljno oporavio da je mogao napustiti postelju i spustiti se na
stolicu. Gladovanje mu je silno izotrilo ulo mirisa, te je govorio da u kui
osea zadah smrti. Poto ga niko drugi u kui nije oseao, Agripina je isprva
prelazila preko toga kao preko bolesnog uobraenja. Ali Germanik je ostao
uporan u svome tvrenju. ak je govorio da je taj zadah svakim danom sve jai.
Najzad je i sama Agripina osetila taj smrad. Izgledalo je da se on osea u svakoj
sobi. Palila je tamjan da se vazduh proisti, ali je zaudaralo i dalje. Posluga je
bila uznemirena, pa je aputala da su na kuu vetice bacile ini.
Germanik je uvek bio krajnje sujeveran, kao i svi lanovi moje porodice,
osim mene, poto sam ja samo ponekad sujeveran. Germanik je ne samo
verovao da ima srenih i nesrenih dana i znakova, nego je i sam ispleo itavu
mreu praznoverica. Broj sedamnaest i ponono kukurekanje petlova bile su dve
stvari koje su ga uvek dovodile u najvee oajanje. A kao veoma nesrean znak
smatrao je ve i to to je bio opozvan iz Nemake, iako je u njoj uspeo da
povrati orlove Osamnaestog i Devetnaestog puka, i to mu nije bilo dato da
povrati i orla Sedamnaestog puka. Njega je uasavala crna i magija one vrste
koju upranjavaju tesalske vetice, te je uvek spavao sa jednom amajlijom pod
uzglavljem, koja je imala da ga uva i brani od njih. Ta amajlija je bio jedan
mali kip od zelenog kamena jaspisa, koji je predstavljao boginju Hekatu (jedino
boanstvo koje ima mo nad veticama i avetima), izvajanu sa buktinjom u
jednoj, a sa kljuevima Donjega Sveta u drugoj ruci.

Podozrevajui da Plancina upotrebljava ini vetica protivu njega jer je

ona zaista i uivala glas vetice on je prineo rtvu da umilostivi Hekatu. rtva
se sastojala od devet crnih psia, jer je to bio celishodan nain delanja kad bi se
ovek naao u njegovom poloaju. Sutradan je, meutim, jedan rob dotrao sa
izrazom straha na licu i rekao daje, perui pod, naiao na jednu odlomljenu
ploicu, koju je i podigao, a ispod nje mu se pojavilo nago i trulo telo jednog
novoroeneta, koje je imalo zacrvenjen trbuh i rogove privrene na elu!
Odmah je izvreno pretraivanje po svima sobama, pa je po njima naeno itavo
tace slinih uasnih stvari ispod raznih ploica i udubljenja u zidovima
prekrivenih zavesama. Izmeu ostalih stvari naen je le jedne make sa
tragovima krila izraslih na leima, kao i glava jednog crnca iz ijih se usta
pomaljala ruka jednoga deteta. Uza svaki od tih stranih posmrtnih ostataka bila
je po jedna olovna tablica na kojoj je stajalo Germanikovo ime. Zato je kua bila
odmah oiena kako obredi propisuju, te je Germanik postao neto ivahniji, ali
mu je eludac i dalje bio poremeen.
No uskoro se u kui poee deavati i druge jezive stvari. U posteljini je
naeno petlovo perje umrljano krvlju, a neki nesreni znaci bili su nacrtani
ugljenom po zidovima, ponekad tako nisko kao da ih je ispisao neki kepec, a
ponekad opet tako visoko kao da ih je ispisao neki div. Obino je bio nacrtan
obeen ovek, a postrani ispod toga crtea je naopako pisalo Rim, a usto je
bila nacrtana i lasica. Najzad, premda je samo Agripina znala za Germanikovo
sujeverje u pogledu broja sedamnaest, taj broj je stalno bivao ispisan tu i tamo.
Zatim se poelo javljati Germanikovo ime, ispisano, naopake ucrtanim
slovima, ali svakog dana skraeno za po jedno slovo. Bilo je mogue da je
Plancina tajno unosila te vradbine u Germanikovu kuu jo dok je on bio u
Egipta, ali ono to se posle toga nastavljalo nije imalo nikakvoga objanjenja.
Sluge nisu mogle biti sumnjiene, jer su se ti natpisi i crtei pojavljivali u
sobama u koje oni nisu imali pristupa, kao i u jednoj zakljuanoj prostoriji koja
je imala tako majuan prozor da se ovek kroz njega nije mogao provui, a u
kojoj su ti natpisi pokrivali itav zid od poda sve do tavanice. Jedina
Germanikova uteha je bila hrabrost koju su pri tome ispoljavali Agripina i mali
Kaligula. Agripina se jako naprezala da rasvetli te pojave, dok je Kaligula rekao
da se on osea potpuno sigurnim, jer njemu kao unuku boga Avgusta, vetice ne
mogu savreno nita. Sem toga, ako i sretne neku veticu, on e je proburaziti
svojim maem. Ali je Germanik sad opet pao u postelju. U pono onoga dana
kada su od njegovog imena na zidu ostala samo tri slova, njega je razbudilo
kukurekanje petla. Onako slab kao to je ve bio, on je skoio iz postelje, pa je
sa isukanim maem poleteo u susednu sobu u kojoj su spavali Kaligula i mala
Lezbija. Tu je ugledao jednog velikog crnog petla sa zlatnim prstenom oko
vrata, a ovaj je toliko kukurekao kao da je hteo i mrtve da razbudi. Germanik je
pokuao da mu odsee glavu, ali je petao odleteo kroz prozor. Germanik se onda
sruio onesveen. Agripina ga je nekako opet smestila u postelju, ali kad mu se
povratila svest, on joj je rekao da je sa njim svreno. Ona mu je rekla: Nije
Germanie, nije svreno sve dotle dok je uza te tvoja Hekata. im je video da
je ona pod njegovim uzglavljem, njemu se povratila hrabrost.

Kada je svanulo, on je po starome rimskom obiaju uputio Pizonu jedno

pismo kojim mu je objavio rat izmeu njih dvojice. Naredio mu je da napusti
Siriju i ikao ga da uini ono to je najgore, ako sme. Ali je Pizon tada ve bio
na debelom moru i, stigavi na Hios, ekao je na tome ostrvu vest o
Germanikovoj smrti, spremajui se da se vrati im je primi, da bi uzeo upravu
pokrajine u svoje ruke. Moj jadni brat je svakoga sata bivao sve slabiji.
Narednog dana, kad je Agripina izila iz sobe, a on leao u polusvesti, osetio je
da mu se neto kree pod uzglavljem. Okrenuo se, pa je u strahu pokuao da
napipa svoju amajliju. Hekate je, meutim, nestalo, iako u sobi nije bilo nikoga!
Sutradan je sazvao svoje prijatelje, pa im je rekao da umire i da su Pizon i
Plancina njegove ubice. Stavio im je na duu da kau Tiberiju i Kastoru ta mu
je uinjeno, preklinjui ih da osvete njegovu svirepu smrt. Dodao je :
Recite rimskom narodu da njemu poveravam svoju dragu enu i svoje
estoro dece! Neka narod ne veruje Pizonu i Plancini ako budu ustvrdili da su
me ubili sledujui primljenim uputstvima; ali ako bude morao i u to da poveruje,
neka im narod ipak nikada ne oprosti.
Umro je devetog oktobra, onog istog dana kada je prekoputa njegove
postelje na zidu u njegovoj sobi ostalo samo slovo G od celog njegovog imena,
tano sedamnaestog dana svoje bolesti. Njegovo mrtvo telo izloeno je na
glavnome trgu Antiohije, da bi svako mogao videti crvenu mrlju na njegovom
trbuhu i modru boju njegovih noktiju. Njegovi robovi su odmah bili podvrgnuti
muenju, a njegovi osloboenici izloeni unakrsnom ispitivanju. Svaki je od njih
ispitivan puna dvadeset etiri asa, a islednici su se stalno smenjivali tako da su
na kraju krajeva svi ispitivani bili tako duevno skreni da bi izvesno sve otkrili
da su ma ta znali, samo da bi jednom bili ostavljeni na miru. Najvie do ega se
moglo doi sasluavanjem robova i osloboenika bila je injenica da je neka
uvena vraara, izvesna Martina, stalno viana u drutvu Plancine, i da je ona
uistinu bila jednom u Germanikovoj kui, i to zajedno sa Plancinom, kad u kui
nije bilo nikoga osim Kaligule. Isto je tako utvreno da je jedno posle podne,
tano uoi Germanikovog povratka, ceo svet otiao iz kue, sem jednog starog i
gluvonemog vratara, poto su svi eleli da vide utakmice u maevanju koje je
priredio Pizon u mesnom amfiteatru. Ali nije bilo naeno nikakvo objanjenje ni
u pogledu onoga petla, niti o natpisima na zidu, niti o tome kako je
Germanikova Hekata nestala ispod njegovog uzglavlja.
Odran je odmah sastanak svih zapovednika pukova i drugih Rimljana od
znaaja iz cele pokrajine, da bi se imenovao njen novi namesnik. Izabran je
zapovednik estoga puka. On je odmah uhapsio Martinu i uputio je pod straom
u Rim. Ako bi se poveo sudski postupak protivu Pizona, ona bi svakako bila
najvaniji svedok.
im je uo da je Germanik umro, Pizon je i ne krijui svoju radost prineo u
hramovima rtve blagodarenja bogovima. Plancina pak, iako je kratko vreme pre
toga bila izgubila jednu sestru, odmah je odbacila ruho alosti i obukla odeu
najveselijih boja. Pizon je pisao Tiberiju da je bio lien namesnikog poloaja
koji mu je dao Tiberije lino samo zato to se odupro Germanikovim

izdajnikim namerama protiv drave, a sad se vraa u Siriju da opet preuzme

svoju zapovedniku dunost. On ga je istovremeno izvestio da je Germanik bio
rasipan i bezoan. On je zatim pokuao da se vrati u Siriju, i ve je bio naao
neto vojske na koju bi se oslonio u tome poduhvata, ali ga je onaj izabrani
upravnik opsadio u ciliciskom zamku, koji je on bio naroito utvrdio, prinudio
ga na predaju i uputio ga u Rim da tamo odgovara na optube koje su svakako
imale biti podnete protiv njega.
U meuvremenu se Agripina ukrcala na brod za Italiju zajedno sa svoje
dvoje dece i sa urnom u kojoj je ponela pepeo svoga mua. Vest o njegovoj
smrti izazvala je u Rimu takvu alost kao da je svaka rimska kua ponaosob
izgubila svoga najdraeg lana. Tri puna dana vladala je ta optenarodna alost,
iako ni Senat ni gradske vlasti nisu doneli nikakvu odluku o tome. Sve su
prodavnice bile zatvorene, sudovi su bili prazni, nikakvi poslovi nisu
zakljuivani, a ceo svet je nosio ruho alosti. Ja sam lino uo kada je jedan
ovek na ulici rekao da izgleda kao da je sunce zalo i da nikad vie nee ni
izii. A o svojoj sopstvenoj alosti, naravno, ne usuujem se ni da piem.

Glava XXI

Livija i Tiberije su se povukli u svoje palate, pa su se pravili kao da su

toliko ophrvani bolom da se ne mogu ni pokazati pred svetom. Agripina je
trebalo da se vrati u Rim suvim, jer je ve bila nastala zima, te je povoljno
vreme za plovidbu bilo na izmaku. Ali se ona ukrcala na brod uprkos burama, te
je posle nekoliko dana stigla na Krf, odakle je do Italije, ako bi je posluio
povoljan vetar, imala brodom da plovi samo jedan dan da bi stigla u Brindizi.
Ona je tu ostala neko vreme i odatle javila po glasnicima da dolazi da se stavi
pod zatitu naroda Italije. Kastor, koji se ve bio vratio u Rim, njeno etvoro
dece i ja poli smo iz Rima da je doekamo. Tiberije je odmah poslao dva
bataljona dvorske strae u Brindizi i naredio dravnim slubenicima svih okruga
kroz koje su imali biti proneseni Germanikovi zemni ostaci da njegovom
pokojnom sinu izraze poslednje znake potovanja. Kada se Agripina iskrcala,
nju je utanjem punim potovanja pozdravilo ogromno mnotvo naroda. Urna sa
Germanikovim pepelom bila je postavljena na sveani odar, pa je na ramenima
asnika dvorske strae poneta u Rim. Bataljonske zastave nisu bile okiene, to
je bio znak optenarodne nesree, a liktorske sekire i snopovi prua noeni su
oboreni naopako. Povorka od vie hiljada lica prolazila je tako kroz Kalabriju,
Apuliju i Kampaniju, a sav svet je izlazio pred nju u gomilama seljaci odeveni
u crninu, a vitezovi u vatreno crvenu odeu pa je plakao i glasno naricao,
palei mirise kao rtvu duhu mrtvoga junaka.
Mi smo presreli tu povorku kod Teracine, nekih ezdeset milja jugoistono
od Rima. Tu je Agripina, koja je koraala suhih oiju i skamenjenih crta, ne
progovorivi sve od Brindizija dotle nikome ni rei, pustila da ponovo izbije na
videlo njena alost, jer je ugledala etvoro svoje dece, koja su sada bila bez oca.
Ona je doviknula Kastoru:
Tako ti ljubavi koju si imao za moga dragoga mua, zakuni se da e i po
cenu svoga ivota braniti ivote njegove dece i da e osvetiti njegovu smrt. To
je njegova poslednja poruka koju je sam uputio tebi.
Ako biste pitali zato i naa roena sestra Livila nije tada bila pored nas,
odgovor bi glasio da je ona ba u to vreme donela na svet dva deka, kojima je,
uzgred budi reeno, po svoj prilici bio otac Sejan. A ako pitate zato tu nije bila i
moja mati, odgovor bi glasio da su Tiberije i Livija njoj izrino zabranili ak i da
prisustvuje sveanoj sahrani. Jer ako je alost ve toliko savladala njih dvoje da
ih je spreila da se i pojave pred svetom nju kao babu, a njega kao pooima
umrloga onda je jasno kao dan da je sasvim nemogue da se na sinovljem
pogrebu pojavi pokojnikova roena mati. A oni su dobro uradili to se nisu
pojavili. Jer da su se pojavili, ak izigravajui duboku alost, na njih bi rulja
svakako nasrnula uvredama, a meni se ini da bi dvorska straa samo stajala
pored njih i da ne bi ni prstom makla da ih zatiti. Tiberije se uostalom nije
pobrinuo ni za to da izvri pripreme koje obiaj nalae u sluaju sahrane i

mnogo manje otmenih pokojnika; zato na Germanikovom pogrebu nisu noene

posmrtne maske Klaudijevaca i Julijevaca ispred lea, a nije noen ni obojen kip
samog pokojnika u leeem stavu; najzad, nikakav posmrtni govor nije bio
odran sa besednikog uzvienja niti su pevane pogrebne himne. Tiberije je sve
to opravdavao time to je pogrebna pratnja ve bila izvrena u Siriji, te bi
ponavljanjem ve izvrenih obreda bili vreani bogovi. Ali nikada kao te noi
nije u Rimu viena tako jednoduna i iskrena alost: Marsovo Polje je bilo
blistavo osvetljeno buktinjama, a gomila oko Avgustove grobnice, u koju je
Kastor sa pobonou stavio urnu sa Germanikovim pepelom, bila je tako gusta
da su mnogi bili ugueni u tiskanju i tako umrli. Na svim stranama je svet
govorio da je Rim izgubljen i da ne preostaje vie nikakva nada, jer je Germanik
bio njegov poslednji bedem protiv ugnjetaa, a taj isti Germanik je podlo
smaknut. Gde god bi ovek stigao i stao, uo bi samo pohvale o Agripini i
saaljenje prema njoj, a ljudi su se molili bogovima za spas njene dece.
Nekoliko dana posle toga Tiberije je objavio jedan proglas u kome je rekao
da su mnogi slavni Rimljani umrli radi optega dobra, ali da niko od njih nije bio
od sviju tako oaljen kao njegov dragi sin. Pa ipak, vreme je da se ljudi priberu i
da se vrate svojim redovnim poslovima. Najzad, i prinevi su smrtni, ali je opte
dobro veita stvar. Ali i uprkos tome proglasu, vesele svetkovine krajem
decembra su prole bez uobiajenih ala i razuzdanosti, a alost je bila zavrena
tek u aprilu o prazniku dobre boginje Faune, kada je nastavljeno i redovno javno
poslovanje. U tome meuvremenu Tiberije je usredsredio sva svoja podozrenja
na Agripinu. Sutradan po Germanikovoj sahrani ona ga je posetila u dvoru i
smelo mu rekla da e ga smatrati odgovornim za smrt svoga mua sve dotle dok
ne dokae svoju nevinost u toj stvari i dok se ne osveti Pizonu i Plancini. On je
naglo presekao razgovor navoenjem ovih grkih stihova:
Misli li da ti je naneta nepravda
Time to nisi postala kraljica?
Pizon se neko vreme nije vraao u Rim. Poslao je kao izvidnicu svoga sina
da za njega posreduje kod Tiberija, a on je otiao da poseti Kastora, koji se bio
vratio svojim dunavskim pukovima. On je oekivao da e Kastor biti
predusretljiv prema njemu zato to mu je uklonio s puta jednog suparnika u
nasleivanju monarhije, pa da e poverovati i u priu o Germanikovoj izdaji.
Kastor je meutim odbio da ga primi, a Pizonovom glasniku je javno rekao da
e, ako je istina ono to se uje tu i tamo, on ve izvriti nad Pizonom osvetu za
smrt svoga dragoga brata, osvetu na koju se i zakleo, te savetuje Pizonu da mu
se sklanja s puta dokle god ne dokae svoju potpunu nevinost. to se tie
Tiberija, on je primio Pizonovoga sina bez ikakve naroite milosti, ali i bez
nemilosti, kao da je i time hteo da pokae da nee da sudi unapred o jednoj
stvari sve dotle dok se ne zavri javna istraga o Germanikovoj smrti.
Ali se Pizon i Plancina ipak najzad pojavie u Rimu. Oni su doplovili
Tibrom, pa su se sa brojnim pratiocima iskrcali kod Avgustovog groba. Umalo
to nisu izazvali mete svojim epurenjem uz vesele osmehe na licu dok su

prolazili kroz gomilu, koja se brzo oko njih sakupila, kao i time to su uli u
bogato ukraena kola koja je vukao krasan par belih kratkonogih konja iz
Francuske, a koja su ih ekala na Flavijevom putu. Pizonova kua je gledala na
Trg, a i ona je bila okiena. On je pozvao sve svoje prijatelje i srodnike na gozbu
kojom je proslavio svoj povratak i pravio veliku buku jedino zato da bi narodu
rimskom pokazao da ga se ne boji i da rauna na potporu Livije i Tiberija. Ovaj
je pak nameravao da dopusti da Pizona goni samo obian sud za krivina dela,
kojim bi rukovodio jedan senator, ovek u koga se moglo imati vere da e raditi
tako nespretno i sa toliko protivureenja samome sebi da nee ni doi do onih
najjaih dokaza koji podupiru optubu, te da e se suenje morati svriti
putanjem krivca na slobodu. Ali su se Germanikovi prijatelji a naroito ona
tri senatora koji su bili u njegovom glavnom stanu u Siriji i koji su se vratili u
Rim zajedno sa Agripinom usprotivila ovoj Tiberijevoj nameri. Tako se
Tiberije naao prinuen da sam sudi Pizonu, i to u Senatu, u kome su
Germanikovi prijatelji raunali da e dobiti svaku potrebnu potporu. Senat je
izglasao itav niz izuzetnih poasti Germanikovoj uspomeni: u njegovu ast su
podignuti simbolina raskona grobnica i spomen-lukovi, a odravani su i
poluboanski obredi. Tiberije se naravno nije ni usuivao da ita od toga
zabrani.
Kastor je u to vreme jo jednom napustio podunavske predele, pa je iako
mu je Senat, u znak priznanja za uspeno voenje one stvari sa Marobodom,
izglasao jednu ovaciju, to jest jedan manji trijumf uao u Rim peice, kao
obian graanin, umesto na pleima svoga bojnoga konja i sa vencem na glavi.
im je posetio svoga oca, Tiberija, on je otiao pravo Agripini, i zakleo joj se da
moe raunati na njega i da e se on ve postarati da bude izvrena pravda.
Pizon je molio etvoricu senatora da uzmu na sebe njegovu odbranu.
Trojica su se izvinila boleu ili nesposobnou, a etvrti, Gal, rekao je da
nikada nije branio oveka optuenog za umorstvo ako mu se ovaj zaista inio
kriv, osim ako bi u najmanju ruku bilo nekoga izgleda da je to po volji carskoj
porodici. Kalpurnije Pizon, iako sam nije prisustvovao onoj malopre pomenutoj
gozbi svoga strica, primio se dobrovoljno da ga brani, smatrajui da to zahteva
porodina ast, a druga trojica branilaca su mu se pridruila zato to su bili
sigurni da e Tiberije osloboditi Pizona bez obzira na dokaze, a i zato to su se
nadala da e kasnije biti nagraeni za uestvovanje u tome sporu. Pizonu se
svidelo to e mu suditi Tiberije lino, jer ga je Sejan uverio da e sve biti
ureeno kako valja, to jest da e Tiberije samo izigravati strogost, ali da e
odloiti presudu do neodreenoga roka, da bi se tobo dobili novi i jai dokazi.
Ona vetica Martina, koja je imala biti glavni svedok, ve je bila uklonjena, jer
su nju udavili Sejanovi poverenici, te su sudski progonitelji tako imali samo vrlo
mrave dokaze.
Svega su dva dana bila odreena za obavljanje sudskog pretresa u Senatu, a
ovek kome je prvobitno bilo naloeno da spetlja nekakvu optubu koja bi u
stvari ila u Pizonovu korist, inio je sve to je mogao samo da bi protraio
vreme u optuivanju Pizona za ravu upravu i podmitljivost u paniji jo u

Avgustova vremena! Tiberije ga je pustio da satima govori o toj nevanoj stvari

dok ga senatori glasnim struganjem nogama po podu, kaljanjem i lupanjem
tablicama za pisanje jedne o drugu nisu opomenuli da se mora sasluati glavni
svedok, jer e inae doi do guve. etvorica Germanikovih, prijatelja su dobro
pripremila stvar, pa su redom uzimali re i kao svedoci davali iskaze o tome da
je Pizon u Siriji remetio vojnu stegu, dalje o tome da se nije pokoravao
nareenjima, kao i o njegovim spletkama sa Vononom i o tome da je ugnjetavao
stanovnike Sirije. Oni su ga optuivali da je Germanika ubio otrovom i
vradbinama, da je posle njegove smrti prineo bogovima rtve zahvalnice i da
je, najzad, izvrio oruani napad na Siriju linom vojskom, sakupljenom
nezakonitim putem.
Pizon nije poricao da je remetio vojnu stegu, da je vreao Germanika i da
nije sluao njegove naredbe, kao to se nije branio ni od optube da je
ugnjetavao sirijski ivalj. On je samo rekao da su te optube preterane, ali je sa
gnuanjem poricao da je bio trova i da se ikada koristio vradbinama. Tuioci,
meutim, nisu hteli ni da spomenu one natprirodne pojave koje su se desile u
Antiohiji, bojei se da ne izazovu nevericu i smeh, a nisu optuivali Pizona ni da
se povezivao sa slugama i robovima Germanikovog doma, poto je ve bilo
dokazano da oni sa njegovom smru nisu bili ni u kakvoj vezi. Zato je Pizon bio
optuen da je otrovao Germanikovo jelo sedei pored Germanika na jednoj
gozbi, u Germanikovoj roenoj kui. Pizon se podsmevao toj optubi, jer kako
bi pitao se on mogao tako ta uiniti a da to niko ne primeti, poto je bilo i
drugih zvanica za stolom, a da i ne pominje uopte one koji su sluili oko stola i
koji su motrili na svaki njegov pokret. Sem, rekao je on, ako se nisam posluio
nekom arolijom.
On je drao u ruci sveanj pisama za koje je svako znao ve po njihovoj
veliini i boji, kako i po nainu na koji su bila zatvorena da su Tiberijeva.
Germanikovi prijatelji su zahtevali da sva uputstva koja je Pizon ikada primio iz
Rima budu proitana. Pizon je odbijao da ih ita, rekavi da su to pisma koja na
peatu nose Sfingu, to je prvobitno bio Avgustov peat, a to ih je inilo
tajnim i poverljivim, te bi zato njihovo itanje predstavljalo izdaju. Tiberije je
i sam ustao protiv toga predloga, rekavi da bi itanje tih pisama bilo samo
gubljenje vremena, poto ona ne sadre nita naroito, a Senat onda nije ni
mogao dalje da navaljuje. Na to je Pizon vratio ta pisma samome Tiberiju, u
znak vere da e mu on ipak spasti ivot.
Ali se utom ispred Senata zaula ljutita vika gomile, koja je bila obavetena
o pojedinostima suenja, a jedna ljudina je snanim grubim glasom doviknula
spolja kroz prozor: Pizon se moe i izvui iz vaih aka, gospodo, ali se nee
izvui iz naih! Istovremeno je jedan glasnik doao i rekao Tiberiju da je narod
poskidao Pizonove kipove po gradu i poeo ih vui niz Stepenice Plaa, da bi ih
razbio. Te Stepenice Plaa su u stvari bile jedno stepenite u podnoju Kapitola,
a na njima su obino izlagani leevi zloinaca pre nego to bi im kroz grkljan
bila provuena kuka kojom su odvlaeni do Tibra, u koji bi zatim bili baeni.
Tiberije je naredio da se ti kipovi oduzmu svetini i da se vrate na svoja

mramorna postolja. Zatim se poalio da on ne moe dalje suditi pod tim

uslovima, te je odloio suenje do veeri, a Pizon je pod oruanom pratnjom
sproveden svojoj kui.
Plancina, koja se dotle hvalisala da e deliti sudbinu svoga mua bez obzira
na to kakva ona bude, pa da e, ako ustreba, ak i umreti zajedno s njim,
odjednom se jako uznemirila. Ona je donela odluku da se brani odvojeno od
Pizona, pa je raunala da e je izbaviti Livija, sa kojom je inae bila u prisnim
odnosima. Pizon nije nita znao o toj njenoj izdaji. Kada je sudski postupak
nastavljen, Tiberije mu vie nije pokazao nikakva znaka naklonosti, pa je, iako
je tuilakoj strani rekao da bi morala podneti jae dokaze o trovanju, opomenuo
Pizona da mu se nikada ne moe zaboraviti pokuaj da svoju upravu nad
pokrajinom povrati oruanom silom. Zato se Pizon, im je doao kui, povukao
u svoju sobu, pa je sutradan u njoj naen mrtav, proboden maem koji je naen
pored njega.
Ali Pizon u stvari ipak nije izvrio samoubistvo. On Tiberiju nije bio
predao ono pismo koje je najvie ugroavalo samoga imperatora. To pismo mu
je bila uputila sama Livija, ali i u svoje i u Tiberijevo ime, a pismo nije bilo
zapeaeno onim peatom sa Sfingom koji je Tiberije zadravao samo za sebe.
Pizon je rekao Plancini da na osnovu toga pisma pone da se pogaa za njihove
ivote. Plancina je zato otila Liviji. Ova joj je naloila da saeka dok se ona
posavetuje sa Tiberijem. Livija i Tiberije su tada imali svoju prvu otvorenu
svau. Tiberije je bio besan na Liviju to je uopte i napisala to pismo, a Livija
mu je rekla da je on kriv to joj ne dozvoljava da se i ona slui peatom sa
Sfingom, a ujedno se alila da se on prema njoj u poslednje vreme dri neutivo.
Na to je Tiberije zapitao: ko je imperator, ona ili on? Livija mu je rekla: ako i
jeste on imperator, postao je to samo zahvaljujui njenom dovitljivou, te je
ludo sa njegove strane da bude surov prema njoj; jer ako je ona ve nala puta i
naina da od njega neto stvori, ona e ih nai i da ga skri! Zatim je izvukla
jedno pismo iz svoje torbe i poela ga itati. To je bilo neko staro pismo koje je
njoj bio uputio Avgust za vreme Tiberijevog boravka na Rodosu, a u kome je
Tiberije bio optuivan za izdaju, surovost i zverstvo. Avgust je ak napisao da
Tiberije ne bi poiveo vie nijedan dan samo da nije Livijin sin.
Ali ovo je samo prepis! rekla je Livija. Meutim, ja imam i svojeruno
Avgustovo pismo na sigurnome mestu. Uostalom, to je samo jedno od pisama
napisanih u ovom duhu. A ti svakako ne eli da sva ta pisma budu predata
Senata ili moda ba i eli?
Tiberije se savladao, izvinjavajui se za svoju zlovolju, pa je rekao da je
sasvim jasno da bi od njih dvoje svako bio u stanju da upropasti drugu stranu i
da je zato glupo da se svaaju. Ali kako bi on mogao da spase Pizonov ivot,
kad je ve izjavio da Pizon ne treba da se nada nikakvoj milosti, ve jedino
smrtnoj kazni, ako se pokae da je on protivzakonito sakupio vojsku i pokuao
da na silu ponovo osvoji za sebe Siriju?
A da li je i Plancina skupljala kakve oruane snage? Jeste ili nije? upitala
ga je mati.

 Ne vidim kakve to veze ima sa ovom stvari? rekao je Tiberije. Ja ne bih

mogao da izmamim Pizonu ovo pismo samo time to bih mu obeao da u
potedeti Plancinu.
E, ako obea da e potedeti nju, ja u uzeti na sebe da dobavim ono
pismo od Pizona, ostavi ti to samo meni. Ako Pizon bude smaknut, to e
zadovoljiti javno mnjenje. A ako se ti boji da potedi Plancinu na svoju
sopstvenu odgovornost, onda moe rei da sam se za nju zauzela ja. To je i
pravo, jer priznajem da je svoj toj zbrci krivo pismo koje sam napisala ja.
Zatim je Livija otila Plancini, pa joj rekla da Tiberije nee ni da uje ni za
kakve razloge i da e radije rtvovati i svoju roenu mater narodnoj mrnji nego
to bi hteo da, vrsto stajui uza svoje prijatelje, izloi opasnosti svoju roenu
kou. A ona je, rekla je dalje Livija, mogla samo da mu izmami obeanje, koje
je dao preko volje, da e potedeti ivot Plancini ako mu bude vraeno njegovo
pismo Pizonu. Onda je Plancina otila Pizonu sa jednim tobonjim Tiberijevim
pismom, koje je u stvari krivotvorila Livija, pa mu je rekla da je ona sve lepo
udesila i da joj je obeano da e on biti puten, a kad joj je Pizon predao ono
pismo, ona mu je iznenada sama zarila no u grlo. Jo dok je on leao pred njom
umirui, ona je nakvasila vrh njegovog maa krvlju, pa mu je jabuku maa
stavila u desnicu ruku i otila. Ona je zatim, kao to je i bilo ugovoreno, vratila
Liviji pismo i krivotvoreno Tiberijevo obeanje.
Sutradan je Tiberije proitao u Senatu jednu izjavu, koju je toboe Pizon
sastavio pre samoubistva. Pizon je u toj izjavi tvrdio da je potpuno nevin u
pogledu zloina za koji je bio optuen, isticao je svoju vernost prema Liviji i
njemu, Tiberiju, molei ih da uzmu pod svoju zatitu njegovog sina, poto on
nije uzeo nikakvoga udela u dogaajima koji su dali povoda za njegovo
okrivljenje. Posle toga je poelo suenje Plancini.
Bilo je dokazano da je ona viana u drutvu Martine, a neke osobe su pod
zakletvom potvrdile da je Martina uivala glas trovaice; sem toga, u trenutku
kada je Martinin le trebalo da bude spaljen, u njenoj kosi je bila naena jedna
skrivena boica sa otrovom. Stari Pomponije, Germanikov posilni, dao je kao
svedok iskaz o strahovito smrdljivim leinama koje su bile nalaene tu i tamo po
Germanikovoj kui, kao i o Plancininoj poseti Germanikovom stanu u
Germanikovom odsustvu. Zapitan od Tiberija, on je izneo i pojedinosti o
pismenima koja su se javljala po zidovima i o drugim natprirodnim znacima.
Niko nije istupio da brani Plancinu. Ona je plakala i zaklinjala se, estoko
branei svoju nevinost, govorei da nita i ne zna o tome da je Martina uivala
glas trovaice, a da je ona sa njom imala posla samo utoliko to joj je ta ena
prodavala mirise. Rekla je da ena sa kojom je ona posetila Germanikovu kuu
nije uopte ni bila ta Martina, nego supruga jednoga pukovnika. Najzad, nije
valjda nikakva krivica otii nekome u posetu, a ne zatei kod kue nikoga osim
jednog malog deka! A njoj je od svega srca ao to je vreala Agripinu, pa je
najponiznije moli da joj oprosti. Na kraju krajeva, ona se samo pokoravala
nareenjima svoga mua, onako kako je to ena i obavezna da ini, a njen mu

joj je tavie govorio da Agripina i Germanik kuju zaveru protiv drave, te je

ona utoliko dragovoljnije i inila ono to se od nje oekivalo.
Posle toga je Tiberije sabrao dokaze i protivdokaze. On je rekao da, kako se
ini, ovde postoji izvesna sumnja u pogledu Plancinine krivice. Njena veza sa
Martinom izgleda dokazanom, a tako stoji stvar i sa zlim glasom te Martine kao
trovaice. Meutim, ostaje otvoreno pitanje da li se te dve stvari mogu dovesti u
krivinu vezu. Tuilaka strana nije pokazala na sudu boicu naenu u
Martininoj kosi, a jo manje je dokazala da je ona sadravala otrov, poto je to
moglo biti i neko uspavljujue sredstvo ili neki ljubavni napitak. Njegova,
Tiberijeva, mati ima visoko miljenje o Plancininom karakteru i ona eli da
Senat, ako ve dokaz o krivici ne bude ubedljiv, presudi u njenu korist; a ona to
eli zato to joj se u snu javio duh njenoga ljubljenog unuka Germanika, i molio
je da ne dozvoli da i nevini stradaju zbog krivice mua ili oca.
Tako je Plancina bila putena ispod suenja, dok je od dvojice Pizonovih
sinova jednome bilo dozvoljeno da nasledi imanje svoga oca, a onaj drugi, koji
je uzeo uea u borbama u Kilikiji, bio je samo poslat u progonstvo na nekoliko
godina. Jedan od senatora je predloio da se porodici umrlog junaka Germanika,
to jest Tiberiju, Liviji, mojoj majci Antoniji, Agripini i Kastoru, izjavi
zahvalnost to su osvetili njegovu smrt. U trenutku kada je ve trebalo o tome i
glasati ustao je jedan od mojih prijatelja, jedan bivi konzul, ovek koji je bio
upravnik Afrike pre Furija, i zatraio da se u predlog unese jedna izmena:
predlog, primetio je on, nije u redu; izostavljeno je jedno vano ime, ime brata
mrtvoga junaka, onoga istog Klaudija koji je vie nego iko uinio da se pripremi
graa za ovo sudsko gonjenje i za samu zatitu svedoka od uznemiravanja i
saletanja. Na to je Tiberije samo slegao ramenima i rekao je da je iznenaen to
uje da se tu spominje i moja saradnja, poto bi moda, kazao je on, optuba
protiv Pizona bila jasnije izloena da nisam i ja bio umean u tu stvar. (Ono to
je istina u tome tvrenju, to je okolnost da sam ja zaista predsedavao sastanku
prijatelja moga brata i odluio ta koji od svedoka treba da iznese, ali sam ih ja u
stvari odgovarao da ne terete Pizona izjavom da je on sam, svojim rukama, dao
otrov Germaniku; pa ipak, preteglo je drugo, suprotno miljenje. A ja sam uvao
i Pomponija i njegove unuke, kao i trojicu osloboenika moga brata, koje sam
sakrio na sigurno mesto u jednoj kui blizu moga letnjikovca u Kapui, gde su
ostali sve do dana suenja. Isto sam tako pokuao da i Martinu sakrijem u
Brindiziju u kui jednoga trgovca, koga sam poznavao, ali joj je Sejan uao u
trag.) Ali, na kraju krajeva, Tiberije je pristao da i moje ime obuhvati ta izjava
zahvalnosti. Naravno, to je za mene malo znailo u poreenju sa zahvalnou
koju mi je iskazala sama Agripina. Ona mi je rekla da tek sada razume znaenje
onih rei koje joj je uputio Germanik uoi svoje smrti, kazavi joj da mu je
najverniji od svih prijatelja koje je ikada imao bio njegov jadni brat Klaudije.
Neraspoloenje javnosti protiv Livije bilo je sada tako silno da ga je
Tiberije iskoristio kao izvinjenje pred njom to nije ponovio zahtev Senatu da joj
se da naziv koji joj je on tako esto obeavao. Ceo svet je eleo da zna ta to
znai kad roena baba milostivo razgovara sa ubicom svoga unuka i kad je

izbavlja od odmazde Senata. Jedini odgovor je bio ovaj: ta baba je sama podbola
ubicu na zloin; a ona je bila toliko bestidna da je uinila i sve potrebno da i
ena i deca Germanikova samo kratko vreme nadive Germanikovu smrt.

Glava XXII

Germanik je bio mrtav, ali se Tiberije nije oseao mnogo sigurnijim nego
pre. Sejan mu je stalno podnosio izvetaje ta je toboe ovaj ili onaj istaknuti
ovek u poverenju govorio protiv njega za vreme Pizonovog suenja. Umesto da
mu kae kao to je nekada govorio o svojim vojnicima: Neka me se boje, ali
neka me sluaju. on je sada govorio Sejanu: Neka me i mrze, ali neka me se
boje! Dao je pogubiti trojcu vitezova i dvojicu senatora koji su najdalje otili u
nepovoljnom izraavanju o njegovoj linosti, a protivu tih ljudi je bila podignuta
besmislena optuba da su izraavali zadovoljstvo kada su uli za Germanikovu
smrt. Potkazivai su naravno podelili izmeu sebe njihova imanja.
U to vreme je ve stasao Germanikov najstariji sin Neron.3 Iako je malo
obeavao da bi od njega mogao postati sposoban vojnik ili darovit upravlja, on
je nasledio prijatnu spoljanjost i blagost naravi svoga oca, te je Rim mnogo od
njega oekivao. Veliko je bilo narodno veselje kad se on enio erkom Kastora i
Livile, koju smo mi u prvo vreme zbog njene zadivljujue lepote zvali Jelena,
iako joj je ime bilo Julija, a koju smo docnije zvali Helua, to znai izelica, jer je
ona kasnije, time to je preterano mnogo jela, upropastila svoju lepotu. Neron je
bio Agripinin mezimac. Poto je poticala od klaudijevskoga stabla, itava
porodica se podelila na dobre i zle, odnosno, prema reima iz one pesme o
Klaudijevcima, na divlje i slatke jabuke. Divlje jabuke su ipak brojem
prevazilazile slatke jabuke. Od devetoro dece, koliko je Agripina rodila
Germaniku, troje joj behu umrli jo kao nejaki dve devojice i jedan deai
a mogao bih rei da su on i starija od tih dveju devojica bili najbolji od sve
njine devetoro dece. Taj deak je umro na svoj osmi roendan, a njega je Avgust
toliko voleo da je u svojoj spavaoj sobi uvao njegovu sliku, koja ga je
predstavljala u Kupidonovoj odei, pa je imao obiaj da svakoga jutra, im
ustane iz postelje, poljubi njegov lik. Od preivele Germanikove dece samo je
Neron imao potpuno dobru narav. Druz je bio mrzovoljan i plahovit, pa je
zarana pokazao i sklonost ka zlu. Druzila je liila na njega. Kaligula, Agripinila i
ono najmlae, koje smo zvali Lezbija, bili su sasvim ravi, a izgledalo je da bi
takva ispala i mlaa od onih dveju erica koje su rano umrle. Ali je Rim svu tu
porodicu cenio po Neronu, jer je on uostalom jedini bio dovoljno zreo, da bi
mogao ostaviti snaniji utisak na javnost. Kaliguli je tada bilo tek devet godina.
Krajnje pogruena, Agripina me je posetila jednoga dana kada sam se
bavio u Rimu i zatraila da joj dam jedan savet. Kuda god krenem, rekla mi je
ona, oseam da me prate i uhode, a to me dovodi dotle da sam se razbolela.
Zapitala me je da li znam jo nekoga, osim Sejana, ko ima neki uticaj na
Tiberija. Ona je sigurna da je on odluio da je ubije ili progna ako bi samo naao
3

Ovoga Nerona ne treba meati sa onim drugim Neronom koji je docnije postao imperator. R.
G.

ma i najmanji povod za to. Rekao sam joj da poznajem samo dve osobe koje
imaju izvestan dobar uticaj na Tiberija. Jedno je Kokcej Nerva, a drugo je
Vipsanija. Tiberije nije nikada bio u stanju da iskoreni ljubav prema njoj iz
svoga srca. Kada je njenoj i Galovoj unuci bilo petnaest godina, ona je potpuno
liila na Vipsaniju iz vremena kada je ona bila Tiberijeva ena, te Tiberije nije
mogao podneti ni samu pomisao da bi neko drugi, a ne on, smeo uzeti tu
devojku za enu. Ono to ga je zadralo da to i ostvari, bila je okolnost da je ona
bila sestra po majci njegovome sinu Kastoru, a to bi ovaj njegov brak po slovu
zakona ve inilo rodoslovnim. To je bio i razlog to je on tu devojku postavio
za stareinu vestalki, u emu je ona nasledila staru Okciju, koja je upravo bila
umrla. Ja sam rekao Agripin da bi Kokcej Nerva i Vipsanija, ako se sa njima
sprijatelji, spasli i nju i njenu decu, a Vipsanija e joj ve i kao Kastorova mati
uiniti sve to je u njenoj moi, samo da joj pomogne. Agripina je primila moj
savet. Vipsanija i Gal, koji su je jako saaljevali, stavili su joj na raspolaganje
svoju kuu i tri svoja letnjikovca, a uzeli su na sebe i velik deo brige o njenoj
deci. Gal je, na primer, izabrao nove vaspitae za deake, poto je Agripina
podozrevala da su oni raniji bili Sejanovi poverenici. Nerva joj naalost nije bio
od velike pomoi. On je bio pravnik i najvei ivi strunjak za propise o
ugovorima, o emu je napisao i nekoliko knjiga, ali je u svakom drugom
pogledu bio toliko odsutan duhom i toliko je malo zapaao, da su ga ljudi
smatrali obinim zvekanom. On je bio ljubazan prema Agripini kao i prema
celome svem, ali se nije ni doseao ta ona od njega oekuje.
Po nesrei, Vipsanija je uskoro posle toga umrla, a na Tiberiju su se odmah
mogle primetiti promene. On vie nije u stvari ni pokuavao da prikrije svoju
razbludnost. Dotadanji neodreeni glasovi o tome bili su sada takvi da niko nije
hteo da ih shvati doslovno, jer su neke njegove razvratnosti bile toliko lude i
smene, a uz to i strane, da ih niko nije mogao uskladiti sa dostojanstvom
rimskoga imperatora i Avgustovog naslednika po izboru. Sad vie u njegovom
prisustvu nisu bile sigurne ni ene, ni deaci, pa ak ni ene i deca senatora, a
ako im je bio mio njihov ivot i ivoti njihovih mueva i otaca, oni su imali
dragovoljno da pristanu na sve ono to je on od njih oekivao. Meutim, jedna
ena, supruga jednoga konzula, izvrila je samoubistvo u prisustvu svojih
prijatelja, rekavi da je bila prinuena da spaava svoju mladu ker od
Tiberijeve pohote time to mu se sama podala, to bi ve i samo po sebi bilo
dovoljno sramno; ali se matori jarac doepao srene okolnosti toga njenog
pristanka, pa ju je prinudio da ona sa njim izvri i tako gnusne stvari da je ona
predpostavila smrt ivotu u kome bi ih se morala seati.
U to vreme je mnogo kruila jedna pesma, koja je poinjala ovako: O
zato, zato Matori Jarac... Ja se stidim da navedem dalje rei, ali je pesma bila
isto onoliko duhovita koliko i bestidna, iako se verovalo da ju je sastavila sama
Livija. Ona je uostalom bila pisac itavog niza slinih rugalica protiv Tiberija,
pa ih je bezimeno putala u opticaj preko Urgulanije. Dobro je znala da e te
pesme pre ili posle ve doi i do njegovih uiju, a on je bio vrlo osetljiv na
porugu, tako da je ona verovala da nee ni smeti da raskine sa njom sve dotle

dok bude na osnovu tih rugalica smatrao da mu poloaj nije siguran. Ona je
onda prevrnula kabanicu, pa je postala prijatna prema Agripini, te joj je ak u
poverenju rekla da je samo i jedino Tiberije dao Pizonu uputstva da progoni
Germanika. Agripina joj naravno nije poverovala, ali je bilo jasno da su Livija i
Tiberije zagazili u neprijateljstvo, te je Agripina, kako mi je sama rekla, kada je
ve morala da bira njegovo ili njeno pokroviteljstvo, vie volela da izabere
Livijino. Ja sam bio sklon da se sloim s Agripinom, jer sam primetio da niko od
Livijinih ljubimaca nije postao rtva Tiberijevih uhoda. Ali sam ipak imao zle
slutnje u pogledu toga ta se sve moe dogoditi ako Livija umre.
Iako nisam mogao u potpunosti da utvrdim ispravnost svojih oseanja,
moram rei da je ovoga puta na mene naroito zloslutan utisak ostavila jaka
veza izmeu Livije i Kaligule. Kaligula je, uopte uzev, mogao da se ponaa
samo na dva naina, te je bio ili strahovito drzak ili ropski pokoran. Prema
Agripini, mojoj materi, meni, svojoj brai i Kastoru, on je, na primer, bio drzak.
Prema Sejanu, Tiberiju i Liviji bio je posluan. Ali prema Liviji je on bio i neto
vie, to je meutim teko izraziti: on se prema njoj ponaao skoro kao da joj je
ljubavnik! Ne, to zaista nije bila ona nena veza koja vezuje deake za
popustljive babe ili prababe, premda je istina da je on zadao sebi velika posla
prepisujui neke stihove pune odane pote prema Liviji, spevane prilikom
njenog sedamdeset petog roendana, a usto valja napomenuti da mu je ona uvek
davala i poklone. Hou da kaem da se dobijao utisak da meu njima postoji
neka nemila tajna, ali time nikako ne velim da je izmeu njih postojao i neki
nepristojan odnos. I Agripina je to oseala, pa mi je i ona govorila o tome, ali ni
ona nije mogla u tome da vidi nita odreeno.
Najzad, ja sam jednoga dana shvatio zato je Sejan tako uljudan prema
meni. On mi je predloio vezu svoje keri i moga sina. Moja lina oseanja su se
bunila protivu toga da uzmem za snahu to devoje, koje je izgledalo kao lep
mali dragulj, jer sam smatrao da bi njen brak sa Druzilom bio nesrean, poto mi
je on uvek, kad god bih ga video, sve vie liio na obinog blesavka. Ali ja to
nisam smeo rei, a jo sam manje smeo rei da se gadim i pomisli da se makar i
poizdalje orodim sa takvom huljom kao to je Sejan. Iz moga odgovora on je
dakako uvideo moje kolebanje, pa je eleo da zna ne smatram li ja taj brak za
stvar koja je ispod dostojanstva moje porodice. Ja sam zamucao i rekao da ne,
izvesno ne, poto je njegova grana elijanske porodice asna loza. Jer taj Sejan,
iako sin jednog oveka koji je bio samo seljaki vitez, bio je usinjen jo u ranoj
mladosti od strane jednog bogatog senatora iz porodice Elijanaca, koji je ak bio
i konzul, i koji mu je ostavio sav svoj novac. U vezi sa tim usinovljenjem izbio
je u svoje vreme skandal, ali je ostala injenica da je Sejan uao u porodicu
Elijanaca. Sav uznemiren, on je navaljivao da mu objasnim svoje ustezanje,
rekavi mi da se izvinjava to je i spomenuo taj brak, ako bih ja imao ma ta
protivu toga, ali je on to uinio samo po Tiberijevom nagovoru. Ja sam mu
rekao:
Ako Tiberije eli taj brak, onda u biti srean da dam svoj pristanak, ali
uglavnome nalazim da je jedno devoje od etiri godine odve mlado za veridbu

23. god. n. e.

sa dekom koji ima ve trinaest godina; vereniku e biti dvadeset jedna godina
kad nevesta stekne zakoniti uzrast za udaju, a u meuvremenu e se on moda
zagledati u neku drugu enu.
Sejan se na to nasmejao i rekao da se uzda u mene da u ja ve nekako
sauvati momka od ozbiljnih pogreaka.
U Rimu je nastalo veliko uzbuenje kada se saznalo da e se Sejan oroditi
sa carskom porodicom te su svi pohitali da mu estitaju, a estitali su i meni. Ali
samo nekoliko dana posle toga Druzilo je umro. On je bio naen u leeem
stavu iza jednog buna u bati neke kue u Pompejima, u koju je bio pozvan kao
gost nekih Urgulanilinih prijatelja, te je tamo doao iz Herkulaneuma. Njemu se
u gui zaglavila jedna mala kruka. Sudska istraga je tvrdila da su neki ljudi
videli kako on baca taj plod u vazduh, pa je pokuavao da ga uhvati ustima.
Njegova smrt je dakle nesumnjivo bila sluajna. Ali u to niko nije verovao: bilo
je jasno da je u to umeana Livija. Poto je niko nije pitao za miljenje o braku
jednoga njenog praunueta, ona je udesila stvar tako da deko bude zadavljen, a
kruka mu je utisnuta u drelo tek posle toga. Kao to je ve obiaj u takvim
sluajevima, krukovo drvo je bilo optueno za ubistvo, pa je osueno da se
iskri iz korena i sagore.
Tiberije je zatraio od Senata da imenuje Kastora za Pokrovitelja Naroda,
to je znailo isto toliko kao da je bio imenovan i za naslednika monarhije. Ovaj
zahtev je doneo opte olakanje. On je bio shvaen kao znak da je Tiberije
svestan emu je stremio Sejan i da namerava da ga obuzda. Kada je Senat
usvojio ovaj ukaz, neko je predloio da se on zlatnim slovima utisne na zid
senatske zgrade. Niko tada nije ni slutio da je dodeljivanje ove asti Kastoru bila
Sejanova zamisao. On je nagovestio Tiberiju da su Kastor, Agripina, Livija i Gal
meusobno povezani, pa je predloio to imenovanja kao najbolji nain da se vidi
ko jo pripada njihovoj stranci. ovek koji je predloio onaj natpis zlatnim
slovima bio je samo jedan od njegovih prijatelja, a briljivo su pobeleena
imena onih senatora koji su podrali taj neobian predlog. Kastor je u to vreme
bio omiljeniji meu boljim graanima nego ranije. On je bio napustio naviku da
pijani izgledalo je da ga je rastreznila sama Germanikova smrt pa, premda
je i dalje sauvao ljubav za krvoprolia prilikom maevanja, kao i za neobino
odevanje, i premda je bacao ogromne svote na trke koijama, on je ipak postao
savestan u javnoj slubi i veran kao prijatelj. Ja sam imao malo dodira sa njim,
ali kad god smo se sreli, on se ponaao prema meni sa daleko veim uvaenjem
nego pre Germanikove smrti.
Ogorena mrnja izmeu njega i Sejana stalno je pretila da pree u svau,
ali se Sejan uvao da ne izaziva Kastora sve dotle dok mu svaa ne bi mogla biti
od koristi. No stiglo je vreme i tome. Sejan se uputio u dvor da estita Kastoru
naziv Pokrovitelja, pa ga je zatekao u njegovoj radnoj sobi zajedno sa Livilom.
Poto pored njega nije bilo ni robova niti osloboenika, Sejan je mogao da
govori onako kako mu se svidelo. Tada je Livila bila u takvoj ljubavi sa njim da
je on mogao raunati na to da e ona isto onako izdati i Kastora kao to je

nekada izdala i Postuma, a on je nekako znao za tu tajnu. Sem toga, Sejan i

Livila su ve bili govorili o tome da treba aliti to oni ve nisu imperator i
imperatorka, pa da ine to im je volja. Sejan je, uavi, rekao:
Ja sam, Kastore, radio za tebe, pa neka ti je sa sreom! Primi moja
estitanja!
Kastor se odjednom naoblaio. On je bio Kastor samo za mali broj svojih
prijatelja. Mislim da sam ve objasnio da je njemu to ime bilo dato zbog njegove
slinosti sa jednim poznatim maevaocem, ali mu je taj nadimak ostao zbog
jedne zgode sa nekim vitezom, kada je Kastora u jarosti potpuno napustila
pamet. Taj vitez mu je osorno rekao na nekakvoj gozbi da je pijan i nesposoban,
a Kastor se na njega ovako obrecnuo:
Zar ja pijan i nesposoban? Pokazau ve ja tebi da li sam pijan i
nesposoban! Pa je onda, teturajui se, ustao sa svog leaja i tako strano udario
pesnicom u trbuh toga svog sugovornika da je ovaj smesta povratio sve to je
bio pojeo. Zato je Kastor i rekao Sejanu:
Ja nikome ne dozvoljavam da me zove po nadimku, osim svojim
prijateljima i onima koji su mi ravni. A ti mi nisi ni prijatelj, niti si mi ravan. Ja
sam za tebe, Sejane, samo Tiberije Druz Cezar, a meni uopte nije poznato ta ti
to uobraava da si izradio za mene, pa i ne elim tvoja estitanja u ovoj
stvari, bez obzira na to ta ona i predstavljaju. Gubi mi se zato s oiju!
Ako bi mene pitao, Kastore, kazala je na to Livila, ja bih rekla da se ti
vlada upravo kukaviki to tako vrea Sejana, a neu nita ni da kaem o
tvojoj nezahvalnosti sa kojom kao nekoga psa odbacuje ba Sejana, koji je
doao da ti estita na nazivu Pokrovitelja Naroda. Ti, najzad, zna da ti tvoj otac
nikad ne bi ni dodelio taj naziv bez Sejanove preporuke.
Govori gluposti, Livila, odgovorio je Kastor. Ovaj pokvarenjak i uhoda
nema veze sa tim imenovanjem ni koliko moj ukopljenik Ligd, Sejan se samo
pravi vaan. Nego, reci ti meni, Sejane, zato sam ja kukavica?
Tvoja ena je u pravu, odgovorio mu je Sejan. Ti si zbilja maloduan
ovek. Ti se nisi usuivao da mi tako govori dok nisi na moje zauzimanje
naimenovan za Pokrovitelja Naroda i dok nisi time postao neprikosnovena
linost. Jer ti savreno dobro zna da bih te smrvio.
A ti to i zasluuje, dodade Livila obraajui se Kastoru.
Kastor je zagledao u lice as nju, as Sejana, pa je onda procedio kroz
zube:
Dakle tako, izmeu vas dvoje ima neto, zar ne?
Pa ta s tim, ako i ima odgovorila mu je prezrivo Livila. Uostalom ko je
bolji kao ovek, Sejan ili ti?
U redu, devojice! uzviknuo je Kastor. Videemo! Zaboravi za
trenutak, Sejane, da sam ja Pokrovitelj Naroda, i spremi pesnice za borbu!
Sejan je na to prekrstio ruke.
Brani se ve jednom, kad ti kaem, kukavico jedna!

Sejan mu nije nita odgovorio, a Kastor ga je udario akom po licu i zatim

mu podviknuo:
A sad vitlaj tamo odakle si i doao!
Sejan je otiao, podrugljivo izigravajui pokornog oveka, a Livila je pola
za njim.
Taj amar je reio Kastorovu sudbinu. Izvetaj koji je Tiberije uo od
Sejana, koji mu je doleteo sa jo crvenim tragom od udarca na licu, glasio je
tako da je Kastor bio pijan u asu kad je Sejan doao da mu estita
pokroviteljstvo, pa ga je oamario i rekao mu: Zadovoljstvo je oseati da ovo
sad mogu da uinim a da se pri tom ne bojim da e mi biti vraen udarac. A ti
moe rei mome ocu da sad mogu postupiti na isti nain i sa svakim drugim iz
redova njegovih prljavih uhoda! Livila je to sutradan i sama potvrdila kad je
dola Tiberiju da se poali da je Kastor i nju istukao. Ona je rekla da ju je on
istukao zato to mu je ona kazala koliko se gadi to je on udario oveka koji ne
moe uzvratiti udarac, kao i to je Kastor vreao svoga oca. Tiberije im je
naravno oboma verovao. On nije rekao Kastoru nijedne rei, ali je odmah
naredio da se u Pompejevom pozoritu postavi bronzani kip koji je predstavljao
Sejana izvanredna ast koja je inae retko kome ukazivana za ivota. To je
bilo shvaeno tako da je Kastor ve izgubio svoje mesto u oevome srcu i
uprkos naziva Pokrovitelja Naroda (jer Sejan i Livila su ve bili pustili u svet
svoj prikaz svae) a da je Sejan sada jedina linost o iju se milost valja grabiti.
Od toga vremena su poruivane mnoge kopije toga Sejanovog kipa, pa su ih
pristalice njegove stranke izlagale na poasnome mestu u svojim domaim
dvoranama, desno od Tiberijevoga kipa, dok se Kastorov kip retko gde mogao
videti. Na njegovom licu se sad vidno opaala ljutnja kad god bi sreo svog oca,
to je umnogome olakalo Sejanu izvoenje njegovih namera. Sejan je priao
Tiberiju da Kastor kua razne senatore ne bi li video da li e ga oni dobrovoljno
pomoi u preotimanju monarhijske vlasti, a da su mu neki od njih ak i obeali
svoju pomo. Zato su neki od tih ljudi, koji su se Tiberiju inili najopasniji, bili
zatvarani na ve uobiajenu dostavu da su grdili Avgusta. Jedan ovek je bio
osuen na smrt samo zato to je iao u nunik drei u ruci zlatnik na kome je
bio Avgustov lik. Neki drugi je bio sudski gonjen zato to je na spisak stvari
koje je izloio prodaji u nekome letnjikovcu stavio i Avgustov kip, a bio bi
svakako i osuen na smrt da konzul koji je sudio, nije zatraio od Tiberija da se
pri suenju prvi izjasni o kazni. Tiberije se stideo da glasa za smrt, te je tako
ovek bio puten, ali je docnije bio osuen na smrt povodom neke druge
optube.
Kastor se zato uznemirio, pa je zatraio Livijinu pomo protiv Sejana.
Livija mu je rekla da ne treba da se plai, jer ona e ve uskoro osvestiti
Tiberija. Ali se ona nije pouzdala u Kastora kao saveznika. Otila je Tiberiju, pa
mu je rekla da Kastor optuuje Sejana da je razvratio Livilu, da zloupotrebljuje
svoj poloaj razrezujui nezakonito namete bogatim ljudima u Tiberijevo ime i
da tei da i sam postane samodrac; da je Kastor dalje rekao da e, ukoliko sam
Tiberije ne otera tu hulju od sebe, uskoro on uzeti taj zadatak u svoje ruke i da je

on ak traio njenu, Livijinu, saradnju u toj stvari. Poto je takve stvari uvrtela
Tiberiju u glavu, ona je oekivala da e izazvati njegovo nepoverenje prema
Sejanu, kao to je on ve bio postao nepoverljiv prema Kastoru, pa ga tako
navesti da se vrati svojoj ranijoj zavisnosti od nje. Ona je u tome privremeno i
uspela. Ali je jedan iznenadan sluaj ubedio Tiberija da mu je Sejan tano onako
odan kako je on i tvrdio i kao to su mu svi Sejanovi postupci i dotle pokazivali.
Njih dvojica su jednoga dana blagovali sa trojicom-etvoricom prijatelja u nekoj
prirodnoj peini na morskoj obali, kad se odjednom zaulo neko stropotavanje i
tutanj, pa im se kamenje sruilo na glave i na sto, poubijalo nekoliko sluitelja i
zatrpalo nekolicinu, a zatvorilo i izlaz iz peine. Sejan se tada svio nad
Tiberijem, a obojica su nekako ostali nepovreeni, pa ga je zatitio od opasnosti
ako bi se kamenje i dalje osipalo. Kad su ih vojnici jedan as docnije otkopali,
on je naen u tome istom stavu. Tom prilikom je i Trazilo poveao svoj ugled,
jer je rekao Tiberiju da e toga dana oko podne biti jedan as pomraenja.
Trazilo je, sem toga, u verio Tiberija da e izvesno za vise godina nadiveti
Sejana i da mu Sejan nije opasan. Ja nekako drim da je Sejan udesio tu priu
preko Trazila, premda nemam dokaza. Trazilo nije bio nepodmitljiv, ali i kad bi
izricao svoja proroanstva tako da ugodi eljama onih koji su mu se obraali za
tu uslugu, ona su se uvek isto onako obistinjavala kao i njegova prava
proricanja. Tako se desilo da je i Tiberije mnogo godina nadiveo Sejana.
Novi znak svoga neraspoloenja prema Kastoru Tiberije je dao u asu kada
ga je ukorio u samome Senatu zbog nekoga Kastorovog pisma. Kastor se njemu
izvinjavao to nije prisustvovao prinoenju rtava prilikom sveanog otvaranja
zasedanja Senata posle letnjeg odmora, tvrdei da je bio spreen drugim javnim
poslovima, te nije mogao da se vrati na vreme u Rim, Tiberije je podrugljivo
rekao da bi svako mogao pomisliti da je mladi bio bar u nekome ratu u
Nemakoj ili u nekoj diplomatskoj poseti Jermeniji, a svi ti njegovi ,,Javni
poslovi nisu bili nita drugo do veslanje i kupanje u Teracini. Dodao je da se
on, Tiberije, nalazei se ve pred starou, moe poneki put i izviniti zbog svoga
odsustva iz Rima, poto bi se mogao braniti injenicom da su mu ivotne sile
iscrpene dugom slubom dravi sa maem i perom u ruci. Ali ta je drugo osim
drskosti moglo da zadri njegovoga sina izvan Rima? Ovaj prigovor je bio
krajnje nepravian. Kastoru je bilo stavljeno u dunost da za vreme senatskog
letnjeg odmora izradi jedan izvetaj o obalskoj odbrani, a on nije bio u
mogunosti da sve podatka prikupi na vreme, pa je vie voleo da obavi svoju
dunost nego da gubi vreme putujui u Rim i vraajui se opet otuda u Teracinu.
Kad je Kastor doao, najedanput se razboleo. Znaci njegove bolesti su bili
isti kao kod nagle suice. On je izgubio boju i teinu, i poeo da pljuje krv.
Napisao je jedno pismo svome ocu molei ga da doe da ga poseti u njegovoj
sobi jer je i on stanovao u jednome krilu dvora javio mu je da veruje da je
ve na samrti i traio od njega oprotaj ako ga je ikad iim uvredio. Sejan je
odgovarao Tiberija od te posete, rekavi da je moda u pitanju istinska bolest, a
moda i samo neki mamac da bude ubijen. Tako Tiberije nije posetio sina, a
ovaj je posle nekoliko dana umro.

23. god. n. e.

Njegova smrt nije bila oaljena kao Germanikova. Kastorova osionost i

njegov glas surovoga oveka dali su Rimu na znanje ta bi se sve dogaalo kad
bi on nasledio svoga oca. Malo je ko verovao da se on u poslednje vreme
popravio. Veina je verovala da je to sve bila gola prevara da bi se pridobila
narodna ljubav i da bi on bio rav kao i njegov otac im bi se naao na
njegovome mestu. Uostalom, ve su rasla tri Germanikova sina, a Druz je ve i
stasao, a oni su bili nesumnjivi Tiberijevi naslednici. Meutim, iz obzira prema
Tiberiju, Senat je isto onako huno oalio Kastora kao i Germanika, te je
naredio iste poasti i prema Kastorovoj uspomeni. Ali Tiberije ovom prilikom
nije izigravao nikakvu alost, nego je ak odrao pokojniku posmrtno pohvalno
slovo, i to snanim glasom. Kad je video da obrazi nekolicine senatora oblivaju
suze, on je primetio glasno Sejanu, koji je stajao do njega: Uh, ala ovde smrdi
na crni luk! Posle toga je ustao Gal da pohvali Tiberija to je savladao bol
svoga srca. Pri tome je spomenuo da je ak i bog Avgust, dok je jo u ljudskom
obliku bio prisutan meu smrtnima, davao maha svojim oseanjima, te je
prilikom Marcelove smrti a on mu je bioj samo usvojenik, a ne roeni sin u
asu kada je blagodario Senatu na saueu, zagrcao usred rei, jer od uzbuenja
nije mogao da nastavi svoj govor. Nasuprot tome, govor koji su upravo uli,
uzor je samosavlaivanja. (Spomenuu i to da se Tiberije, kad su etiri ili pet
meseci docnije stigli u Rim izaslanici Troje da mu izjave sauee povodom
smrti njegovog jedinca, nahvalio ovim reima: I ja vama, gospodo, izjavljujem
sauee povodom Hektorove smrti.) Posle ovoga, Tiberije je poslao po Nerona
i Druza, pa ih je, kad su uli u Senat, uhvatio za ruke i predstavio ih senatorima
ovako:
Gospodo, ja sam ovu siroad bez oca pre tri godine poverio njihovome
stricu, onome istom mom sinu koga danas svi gorko oplakujemo, elei da ih on
usvoji kao svoju sopstvenu decu, iako je on ve imao i svoje roene dece, i da
on od njih uini dostojne naslednike porodine tradicije. (ujmo, ujmo!
oglasio se tada Gal, a na to se zaorio opti pljesak.) Ali danas, poto nam ga je
surova sudbina ve ugrabila, (jecaji i zapomaganja meu senatorima!), ja
izlazim sa istim zahtevom pred vas. U prisustvu bogova, licem u lice sa vaom
ljubljenom Otadbinom, preklinjem vas da ih vi uzmete pod svoju zatitu i da vi
budete uitelji i nastavnici ovim prapraunucima Avgusta da budete uitelji
onima koji su potomci predaka ija imena odzvanjaju kroz svu rimsku istoriju,
te da i vi i ja tako ispunimo asnu dunost prema njima. Unuci! Odsada su vam
ovi senatori namesto vaega oca, a samim vaim roenjem vi ste takve linosti
da svako zlo ili dobro koje se desi vama ima da bude zlo ili dobro i za celu
dravu! (Buran pljesak, suze, blagosiljanja i zakletve na vernost.)
Ali umesto da tu prekine svoju besedu, Tiberije je pokvario njeno dejstvo
time to je zavrio otrcanim frazama o svome povlaenju i o uspostavljanju
republike im konzuli ili neko drugi budu skinuli teret vlade sa njegovih
ostarelih ramena. Jer ako on ve nije eleo da ga Neron i Druz (ili jedan od te

dvojice) naslede kao imperatora, ta je onda znailo tako tesno povezivanje

njihove sudbine sa sudbinom drave?
Kastorova sahrana je ostavila slabiji utisak od Germanikove, jer se na njoj
izrazilo mnogo manje prave alosti, ali je ona zato bila daleko velianstvenija.
Maske svih njegovih predaka, Cezara i Klaudija, bile su noene u ophodu. Na
elu je bila maska Eneja, koji je bio osniva julijevske porodice, i obrazina
Romula, koji je bio osniva Rima, a na kraju su noene i maske Gaja, Lucija i
Germanika. Maska Julija Cezara se takoe pojavila na toj sveanosti, poto je
on, kao i Romul, bio samo polubog, dok se Avgustova maska nije pojavila, jer je
on bio ve vie boanstvo.
Sad su Sejan i Livila imali da misle kako e ostvariti svoje stremljenje da
postanu imperator i imperatorka. Neron, Druz i Kaligula su tome stajali na putu,
te ih je valjalo ukloniti. Na prvi pogled moe izgledati opasno ukloniti tri
oveka, ali je kako je isticala Livila njenoj staramajci oigledno nekako
polo za rukom da se oslobodi Gaja, Lucija i Postuma ba u ono vreme kada je
elela da osigura Tiberijev dolazak na vlast. A bilo je jasno da je u sprovoenju
svojih ciljeva Sejan bio u boljem poloaju od Livije. Da bi pokazao Livili da je
zaista spreman da se njome oeni kao to joj je ve bio obeao, Sejan se razveo
od svoje ene Apikate, sa kojom je inae imao troje dece. Optuio ju je za
brakolomstvo, izjavljujui da je ona na putu da postane mati deteta kome on nije
otac. Nije hteo javno da imenuje njenoga ljubavnika, ali je Tiberiju u poverenju
rekao da sumnja na Nerona. Neron, rekao je on, ve uiva vrlo rav glas zbog
svojih veza sa enama istaknutih ljudi, a on izgleda misli da, kao moguni
naslednik monarhije, sme da se ponaa kako mu je drago. Sa svoje strane i
Livila je u meuvremenu inila sve to je mogla da lii Agripinu Livijine zatite,
govorei Agripini da se Livija njome slui samo kao orujem u svome sukobu sa
Tiberijem to s najzad i pokazalo kao istina a opominjui i Liviju preko
jedne njene dvorkinje da se Agripina njome slui samo kao orujem u svojoj
borbi sa Tiberijem to je takoe bila istina. Ona je tako obe ove ene navela da
poveruju da se svaka od njih zaklela da ubije onu drugu im joj ta druga ne bude
vie korisna.
Dvanaestorica prvosvetenika poela su unositi Neronovo i Druzovo ime u
uobiajene molitve bogovima za zdravlje i napredovanje imperatorovo, a drugi
svetenici su sledovali njihovome primeru. Kao vrhovni prvosvetenik, Tiberije
im je zbog toga uputio jedno pismo u kome se alio to oni ne ine nikakvu
razliku izmeu tih deaka i njega, oveka koji asno dri u rukam najvie
dravne vlasti ve punih dvadeset godina pre njihovoga roenja, pa je na vlasti
ostao i sve do sada te se ne pristoji tako postupati. On je pozvao svetenike k
sebi, pa ih je zapitao nije li ih Agripina makar samo i nagovarala da tako
upotpune svoje molitve ili ih je moda i zastraivala koristei se pretnjom.
Svetenici su naravno poricali i jedno i drugo, ali on nije bio ubeen. etvorica
od dvanaestorice prvosvetenika, a meu njima i Gal, bili su u neku ruku u
srodstvu po tankoj krvi s Agripinom, a petorica drugih su bili u prisnim
prijateljskim odnosima sa njom i njenim sinovima. Imperator ih je otro ukorio,

a u svom prvom javnom govoru opomenuo je Senat da ne daruje vie nikakva

prerana odlikovanja, koja bi mogla lakoumne mlade ljude podstaknuti da
dozvole sebi drske tenje!
Agripina je tada nala u Kalpurniju Pizonu neoekivanog saveznika. On joj
je rekao da je svoga strica Gneja Pizona branio samo iz obzira porodine asti i
da ga ona ne sme smatrati za neprijatelja. On e, rekao je, uiniti sve da bi
zatitio nju i njenu decu. Ali Kalpurnije nije dugo iveo posle te izjave. Optuen
je u Senatu za izdajnike rei, izgovorene u krugu prisnih osoba, za dranje
otrova u kui i za dolaenje u Senat sa bodeom sakrivenim u odei. Ove
poslednje dve take optube bile su toliko glupe da su bile odbaene, ali mu je
zbog tree bio zakazan dan suenja. On se meutim pre toga sam ubio.
Tiberije je verovao Sejanovom prianju da postoji jedna tajna stranka koja
se zove Stranka Zelenih, a koju je osnovala Agripina. Pripadnitvo toj stranci je
ispoljavano kroz razmetljivo podraavanje zelenih na kolskim trkama u cirkusu.
Na tim su se trkama javljale etiri boje: crvena, bela, plava kao more i zelena
kao praziluk. Dogodilo se da je praziluk u to vreme bio najomiljeniji, a crvena
boja najomrznutija. Tiberije je izlazio da prisustvuje ovim utrkama samo o
danima dravnih praznika, jer mu je to nalagao ve i njegov zvanini poloaj
imperatora, premda ga trke nisu ni zanimale. On je ak presecao i zaludnjake
razgovore o njima, voene u dvoru ili na gozbama na koje je bivao pozivan, ali
se ipak poeo raspitivati kako se svet odnosi prema kojoj od tih boja, pa je bio
jako uznemiren kad je uo da se najvie klie zelenima. Sejan mu je meutim
rekao da je crvena boja tajno znamenje koje koriste pristalice zelenih kad god
ele da na skriven nain napadaju imperatorove pristalice; Tiberije je posle i sam
primetio da, kad god trku dobiju crveni to se uostalom retko dogaalo
dolazi i do glasnog zapomaganja i zvidanja. Sejan je bio mudar: on je znao da
je Germanik uvek podravao zelene i da su Agripina, Neron i Druz, sledujui
glasu svojih oseanja, i sami bili za tu boju.
Bio je u Rimu jedan plemi koji se zvao Silije, a koji je vie godina bio
zapovednik odreda na Rajni. Mislim da sam ga ve spomenuo kao vojnog
stareinu ona etiri puka u Gornjoj Provinciji Nemake koja nisu uzela uea u
velikoj pobuni. On je bio jedan od najsposobnijih Germanikovih asnika, te je,
kao takav, zasluio i ona pobednika odlija, davana umesto trijumfa, kada se
uspeno borio protiv Hermana. Tu skoro, on je na elu naroito objedinjenih
snaga, pokupljenih iz Gornje i Donje Nemake, bio uguio jedan opasan ustanak
onih francuskih plemena koja su nastanjena u susedstvu Liona, moga rodnoga
mesta. On nije bio skroman ovek, ali nije bio ni neki naroiti hvalia, te ako je
kako se to tvrdilo javno rekao da se ta etiri puka nisu prikljuila drugim
buntovnicima zahvaljujui samo njegovome spretnom dranju, te, dakle, da nije
bilo njega, Tiberije ne bi imao nikakvu Imperiju kojom bi vladao to i ne bi bilo
daleko od istine. Naravno, Tiberije nije voleo takve stvari, ako ni zbog ega
drugog a ono i zbog toga to su buntovni pukovi bili kao to sam ve to
objasnio oni isti pukovi koji su najdue bili pod njegovim zapovednitvom.
Sem toga, Silijeva ena Sozija je bila najbolja prijateljica Agripine. Tako se

dogodilo da se Silije, prilikom velikih Rimskih Igara, koje su uvek prireivane u

septembru, kladio u velike svote da e pobedu odneti zeleni. Sejan mu je zato
doviknuo:
Staviu koju hoe svotu na opkladu s tobom. Ja stavljam novac na
crvene!
Silije mu je viknuo:
Podupire, prijatelju, pogrenu boju! Crveni voza nema ni pojma o tome
kako valja drati uzde. On uobraava da je bi svemona stvar. Kladim se s
tobom u hiljadu zlatnika da e pobediti zeleni! Mladi Neron mi je upravo rekao
da on prikljuuje ovoj opkladi svojih pet stotina a on je oduevljeni pristalica
iste boje.
Sejan je na to samo znaajno pogledao Tiberiju u oi, koji je uostalom uo
sav taj razgovor i bio zgranut Silijevom smelou. Tiberije je uzeo kao dobar
predznak kada je voza kola zelene stranke pao u poslednjem krugu, te su crveni
lako odneli pobedu.
Deset dana docnije Silije je ve bio optuen pred Senatom, a krivica mu je
bila veleizdaja. On je bio optuen da je u prvo vreme preutno pristajao uz
pobunu u Francuskoj i da je prigrabio sebi treinu plena kao nagradu za
nemeanje, dalje da je svoju pobedu koristio kao opravdanje za dalje pljake
vernih rimskih podanika u toj provinciji i da je posle svega toga nametnuo
preterano veliko poveanje poreza radi pokrivanja izdataka za trokove rata.
Njegova Sozija je bila optuena za sauesnitvo u tim prestupima. Silije nije bio
omiljen u dvoru jo od vremena ustanka u Francuskoj. Tiberije je u to vreme
morao da proguta mnoga prebacivanja to nije poveo vojnu protiv odmetnika i
to je poklanjao vie panje veleizdajnikim parnicama koje su bile u toku nego
samoj vojni. Tiberije se izvinjavao pred Senatom navodei svoje odmakle
godine, spominjui da je Kastor bio zauzet drugim vanim poslovima i tvrdei
da je on stalno bio u dodiru sa Silijevim glavnim stanom dajui mu dragocene
savete. Tiberije je uopte bio preosetljiv na sve stvari koje su bile ma u kakvoj
vezi sa pobunom u Francuskoj. Kad su buntovnici ve bili potueni, jedan
duhoviti senator, koji je podraavao Galovim vragolijama, napravio je Tiberija
smenim, jer je izneo u Senatu predlog da se Tiberiju dodeli pravo na trijumf,
poto je on zasluan za pobedu! Ali je Tiberije bio toliko oneraspoloen tim
predlogom da je stao na gledite da o toj pobedi ne vredi ni govoriti, te se niko
nije usudio da predloi ni Silija za odlikovanje zbog pobede, koje je on zaista
bio zasluio. Silije je zato bio razoaran, pa je izrekao one rei o pobuni na
Rajni samo kao milo za drago zbog Tiberijeve nezahvalnosti.
Silije je bio odve ohol da bi odgovorio na optube o izdaji. On nije nosio
na sebi nikakvu krivicu za dogovaranja sa odmetnicima, a ako su vojnici koji su
sluili pod njegovim zapovednitvom u nekim sluajevima i uinili tu pogreku
da nisu razlikovali imovinu odmetnika od imovine vernih podanika, to se najzad
moglo i oekivati, poto su mnogi od tobonjih vernih podanika tajno doturali
novana sredstva ustanicima. to se pak tie oporezivanja, tu stoji injenica da
mu je Tiberije lino obeao jedan naroit doprinos od strane dravne riznice za

pokrie izdataka u vezi sa ratom i za obeteenje onih rimskih graana kojima

su za vreme pobune stradale kue, etveni prinosi i stoka. Raunajui sa
isplatom te obeane svote, Silije je nametnuo naroiti porez izvesnim severnim
plemenima, obeavajui da e im taj novac biti vraen im ponu Tiberijeve
isplate, do kojih meutim nikada nije ni dolo. Uglavnom, posle pobune,
Silijeva kesa je bila laka za nekih dvadeset hiljada zlatnika, te je, prema onome
to je imao pre pobune, bio za toliko u manjku. To mu se desilo zato to je
obrazovao jedan konjiki odred koji je sam naoruao i plaao svojim sredstvima.
Njegov glavni tuilac, jedan od konzula za tu godinu, nastojao je sa naroitom
zlobom na dokazivanju da je posredi ipak bila pljaka. On je bio Sejanov
prijatelj, a sin rimskog vojnog upravnika u provincijama Donje Francuske, koji
je eleo da dobije vrhovno zapovednitvo nad svim rimskim snagama protiv
pobunjenika, a koji je morao da odstupi u korist Silija. Silije nije mogao da
podnese dokaze o novanoj pomoi koju mu je obeao Tiberije, poto je pismo u
kome je to obeanje bilo dato nosilo na sebi peat sa Sfingom. Najzad, optube
o globljenju nisu ni bile vane, jer mu se sudilo zbog veleizdaje, a ne zbog
pljakanja. Zato je Silije na kraju planuo i uzviknuo:
Gospodo, ja bih mogao mnogo tota rei u svoju odbranu, ali neu nita
da kaem zato to se ovo suenje ne vodi na nain propisan ustavom i to je
presuda doneta jo mnogo pre suenja. Koliko sam razumeo, moj stvarni zloin
je u tome to sam rekao da bi se pobunili i pukovi u Gornjoj Nemakoj da ja
nisam bio tada njihov zapovednik. Zato u svoju krivinu odgovornost u ovoj
stvari uopte ostaviti izvan spora i rei samo toliko da se ni vojska u Donjoj
Nemakoj ne bi pobunila da nije njome pre toga zapovedao Tiberije. Gospodo,
ja sam rtva jednog pohlepnog, ljubomornog, krvolonog, tiranskog...
Naravno, kraj njegovoga govora bio je zagluen agorom uasnutog
negodovanja Senata. Silije je pozdravio Tiberija i napustio Senat visoko
izdignute glave. Kada je doao kui, on je zagrlio Soziju i svoju dcu, uputio
oprotajne pozdrave pune ljubavi Agripini, Neronu, Galu, kao i drugim svojim
prijateljima, pa je otiao u svoju sobu i zario sebi ma u grlo.
Uzeto je da je njegova krivica dokazana uvredama koje je naneo Tiberiju.
Bilo mu je uzapeno sve to je imao, uz izjavu da e od toga biti vraen onaj
nepravedno naplaen porez podanicima Rima u Francuskoj, a da e etvrtina
onoga to preostane preko toga biti data njegovim tuiocima onako kako to
propisuje zakon, dok e onaj novac koji mu je Avgust zavetao u znak
zahvalnosti za njegovu vernost biti vraen dravnoj blagajni kao novac koji mu
je bio isplaen u zabludi. Naravno, ivalj u provinciji se nije ni usuivao da trai
da mu se vrati naplaeni porez, te je Tiberije tako zadrao za sebe tri etvrtine
Silijevog imanja, poto u stvari vie i nije postojala nikakva razlika izmeu
vojne i dravne blagajne i njegove line kese. Tada se uostalom on prvi put
neposredno i koristio uzapenjem tue imovine, a prvi put je i dozvolio da se
uvreda izreena protiv njega smatra kao dokaz izdaje.
Poto je Sozija imala svoju imovinsku osobtinu, Gal je da bi joj spasao
go ivot i da joj deca ne bi sasvim osiromaila predloio njeno progonstvo iz

Rima i ustupanje jedne polovine njenoga mala tuiocima, dok bi se druga

polovina ostavila njenoj deci. Meutim, jedan Agripinin roak po eni, inae
saradnik Galov u toj stvari, izneo je predlog da se tuiocima da samo jedna
etvrtina, kao najmanje to mogu dobiti na osnovu slova zakona, rekavi da je
Gal bio verniji imperatoru nego Soziji, za koju se uostalom zna da je inila
prebacivanja svome muu kada ga je oplakivala na njegovom samrtnom odru,
zbog njegove izdaje i nezahvalnosti. Tako je Sozija bila samo proterana i otila
je da ivi u Marselju, a poto je Silije, im je saznao da mu se radi o glavi, tajno
dao Galu i nekim drugim svojim prijateljima vei deo svoje gotovine s tim da
ona bude predata njegovoj deci, njegova porodica je prola sasvim dobro. Ali je
njegov najstariji sin jo dugo ostao u ivotu da bi zadao i meni mnogo muka.
Posle ovoga dogaaja Tiberije, koji je dotle obraao panju da se optuba
za veleizdaju odnose samo na sumnjienja da je neko grdio Avgustovu
uspomenu, sve je vie i vie silom sprovodio carsku naredbu, izdatu jo u prvoj
godini njegove vlade, te je za izdaju bilo sueno svakome ko bi ma na koji nain
nasrnuo na njegovu ast ili dobar glas. Tako je optuio jednoga senatora, koji je
bio osumnjien da pripada Agripininpj stranci, da je javno izgovorio neki
nepristojan epigram kojim se ciljalo na njega. Stvar je meutim bila u ovome:
ena toga senatora je jednoga dana izjutra nala komad hartije prilepljen vrlo
visoko na vratima njihove kue. Ona je zatraila od svoga mua da proita ta tu
pie, jer je on bio rastom vii od nje, a mu je sriui proitao:
On nije vie pijan od vina
Kao nekada, u trenut prvi,
Sad greje srce peharom skupljim,
Prepunim ljudske rumene krvi.
ena je bezazleno zatraila da joj mu objasni ta znai ta strofa, a on joj je
rekao:
Draga moja, opasno je o tome govoriti glasno.
Jedan od dounika po pozivu proao je kao sluajno tuda ba u trenutku kad
je senator itao taj epigram, koji je poticao iz Livijine kujne, pazei da li e biti
reeno neto o emu treba dalje izvestiti. On je odmah trknuo Sejanu. Tiberije je
posle toga saletao senatora unakrsnim pitanjima traei da mu nesreni ovek
objasni ta je mislio sa onim opasno to je rekao svojoj eni i na koga se po
njegovome miljenju taj epigram odnosi. Senator se snebivao i mekoljio, ne
dajui neposredne odgovore. Na to je Tiberije rekao da su u doba njegove
mladosti kruile mnoge paskvile, a on je u svima njima optuivan kao pijanac,
meutim da su mu njegovi lekari poslednjih godina naredili da se uzdrava od
vina, poto su se kod njega pojavili nagovetaji kostobolje, ali da su u poslednje
vreme objavljene i neke paskvile koje ga optuuju za krvoednost. On je zapitao
optuenoga da li je on upoznat sa tim injenicama i da li misli da bi se taj
epigram mogao odnositi na ikoga drugoga osim na njegovog imperatora? Na to
je ovaj sinji kukavac priznao da je sluao o paskvilama koje su se odnosile na
Tiberijevo pijanstvo, ali da je znao da one ne odgovaraju istini, te da ih zato nije

ni dovodio u vezu sa onom koja mu je bila zakaena za vrata. Zato je odmah

zapitan zato onda o tim ranijim paskvilama nije izvestio Senat onako kako mu
je bilo dunost da uini? Senator je odgovorio da u vreme kada je on sluao o
tim epigramima jo nije bilo kanjivo ni pisanje, niti pak razglaavanje
epigrama, ma koliko bili skaredni i upravljeni protivu neke asne osobe, pa zato
nije smatrao za zloin ni sastavljanje i ponavljanje onih skarednosti koje su bile
uperene ak i protivu samoga Avgusta, sve dotle dok to tivo ne bi bilo
umnoeno pismenim putem radi rasturanja u javnost. Tiberije ga je onda zapitao
o kome to vremenu on govori, kad je ve i sam Avgust pred kraj svoga ivota
izdao jednu carsku naredbu u kojoj je zabranio ak i usmene skarednosti?
Senator mu je naivno odgovorio:
Pa to je bilo za vreme tree godine tvoga boravka na Rodosu.
Tiberije je na to urliknuo:
Gospodo, kako moete dozvoljavati da me ovaj tip ovako vrea?
Posle toga je Senat naravno odmah osudio ovoga senatora da bude baen sa
Tarpejske Stene, to je bila kazna koja je vrena samo nad najgorim izdajnicima,
na primer nad vojskovoama koji bi prodali itavu bitku neprijatelju i nad
slinim zloincima.
Drugi jedan ovek, inae vitez, osuen je na smrt zato to je napisao
nekakvu tragediju o kralju Agamemnonu. U toj tragediji kraljica,
Agamemnonova supruga, koja ga je ubila u kupatilu, zamahuje sekirom i vie:

25. god. n. e.

Znaj, tiranine, da odmazda zloin nije

Kada se ovako svetim za nepravde ti zle!
Tiberije je izjavio da se slikanjem Agamemnonovoga karaktera ciljalo
samo na njega i da su ti redovi potstrekavanje da neko njega ubije. Tako je ta
tragedija, kojoj se svako smejao zato to je bila kukumavski i bedan spis, dobila
neku vrstu dostojanstva time to su svi njeni prepisi bili uzapeni i spaljeni, a
njenome piscu odrubljena glava.
Dve godine posle ovog odrano je jo jedno slino suenje, koje zapisujem
samo zato to me taj sluaj sa Agamemnonom podsea na njega. Ovoga puta je
bio optuen Gremucije Kord, jedan starac koji se bio sukobio sa Sejanom neto
pre toga, i to zbog jedne obine sitnice. Sejan je doao jednoga kinog dana u
Senat i obesio svoju kabanicu o jedan klin o koji je uvek veao svoju kabanicu
taj Gremucije. Doavi posle njega, Gremucije, ne znajui da je kabanica
Sejanova, uzeo ju je i obesio o drugi klin, da bi onde ostavio svoju. Sejanova
kabanica padne na zemlju, a neko je zablati prljavim sandalama. Sejan mu se
zbog toga svetio na razne pakosne naine, te je Gremucije omrznuo i da ga vidi i
ak da mu uje i ime. Kada je saznao da je Sejanov kip postavljen u
Pompejevom pozoritu, on je uzviknuo: To e potpuno upropastiti pozorite!
To je bio razlog da bude prikazan Tiberijtu kao jedan od glavnih Agripininih
pristalica. Ali poto je Gremucije bio uvaen i valjan stari gospodin, blag po
naravi, i poto, osim Sejana, nije imao nigde nijednog neprijatelja a nije nikad

izgovorio nijednu suvinu re, bilo je teko potkrepiti optubu protiv njega
makar i tako slabim dokazima koje bi ukroeni Senat mogao usvojiti a da ne
padne u nepristojnost. Zato je na kraju krajeva Gremucije bio optuen to je
pisao pohvale o Brutu i Kasiju, dakle o ubicama Julija Cezara. Kao dokaz
njegove krivice bilo je izneto jedno njegovo istorijsko delo napisano trideset
godina ranije, koje je i sam Avgust, inae Cezarov usvojenik, drao u svojoj
knjinici, a znalo se da je ponekad uzimao podatke iz te knjige.
Gremucije je dao nadahnuto odbranu protivu te glupe optube, rekavi da
su Brut i Kasije davno pomrli, a da su za svoje delo od kasnijih povesniara
stalno bili toliko hvaljeni da on ne moe da veruje da celo to suenje nije samo
ega, ista onakva ega kakvu su terali ljudi nedavno sa jednim mladim
putnikom, koji je podneo sline muke u gradu Larisi. Taj mladi je bio optuen
da je ubio tri oveka, premda su to bila samo tri vinska meha, koja su visila pred
nekom prodavnicom, a on ih je rasporio noem poto je u pomrini smatrao da
su to razbojnici. Naravno, to suenje u Larisi, bilo je odrano na sam dan
decembarske vesele svetkovine, to ga je u nekoliko opravdavalo, a mladi je
bio pijanac, pa kako je on isuvie lako potegao ma, moda ga je i trebalo malo
otrezniti ovom alom. Meutim, on, Gremucije Kord, odve je star i pametan
ovek da bi ludovao na slian nain, a danas i nije decembarski praznik smeha,
nego etiri sto sedamdeset esta godinjica onoga dana kada je obnarodovan
Zakon Dvanaest Tablica, godinjica slavnoga spomenika zakonodavnoga genija
i moralne nepogreivosti naih praotaca. Posle ovih rei Gremucije se vratio
kui, pa je sam sebe umorio glau. Svi prepisi njegove knjige bili su uzapeni i
spaljeni, sem dva-tri prepisa koja je njegova ki negde sakrila i opet predala
javnosti tek mnogo godina posle Tiberijeve smrti. Delo uostalom nije bilo
bogzna kako napisano. Ono je uopte zbog svega ovog uivalo vei glas nego
to je zasluivalo.
Za sve to vreme ja sam stalno govorio sebi: Klaudije, ti si bednik od koga
niko nema vajde i, ukupno uzevi, dosta si jadno ivotario, ali ti je zato bar ivot
u bezbednosti. No kada je stari Gremucije, koga sam vrlo dobro poznavao i sa
njim avrljao po knjinicama, izgubio ivot na osnovu jedne takve optube, za
mene je to ipak bio veliki duevni potres. Oseao sam se kao ovek koji ivi na
padini vulkanskih eljusti u asu kada vulkan bljuje pljusak pepela i crvenog,
vrelog kamenja, opominjui ta e tek jo doi. Jer ja sam svojevremeno napisao
jo mnogo vie izdajnikih stvari nego taj Gremucije. Moja Istorija Avgustovih
verskih reformi sadravala je i neke reenice koje su lako mogle posluiti kao
predmet optube. I premda je moje imanje bilo tako malo da bi jedva mamilo
nekoga da me optui u elji da dobije njegov etvrti deo, ja sam ipak zapazio da
su sve skoranje rtve veleizdajnikih parnica bili Agripinini prijatelji, a ja sam
nastavljao da je poseujem kad god bih otiao u Rim. Uopte, ja nisam bio
naisto s tim koliko bi me srodstvo sa Sejanom moglo zatititi.
Jer, ja sam nedavno bio postao Sejanov zet, te smo se tako srodili, a
ispriau ve i kako je to bilo.

Glava XXIII

Sejan mi je rekao jednoga dana da bi trebalo da se oenim nekom drugom

enom, poto ionako izgleda da se ne slaem sa svojom sadanjom suprugom. Ja
sam mu rekao da mi je Urgulanilu izabrala moja baba Livija i da se zato ne
mogu razvesti od nje bez Livijine dozvole.
Oh, sasvim je prirodno da ne moe bez njene dozvole, odgovorio mi je
on. Ja to sasvim razumem, ali ti ipak mora biti vrlo nesrean to si bez ene.
Hvala ti na toj rei, rekoh mu ja, ali sam ja to ipak nekako dobro uredio.
Sejan se pretvarao da u tome svemu vidi neku lepu alu, pa se glasno
nasmejao i nazvao me vrlo mudrim ovekom, ali mi posle izvesnog vremena
ree, da bih, ako naem ma koju mogunost da se razvedem od Urgulanile, imao
samo doi k njemu, jer on ve ima na umu enu kakva meni treba, enu dobra
roda, mladu i bistru. Ja sam mu zablagodario, ali sam osetio neto hladno oko
srca. A kada sam ve bio poao od njega, on mi ree:
Klaudije, prijatelju moj, imam da ti kaem jednu re, jedan savet. Kladi
se sutra na crvene u svakoj trci i nemoj smatrati da si izgubio pare ako ne
dobije odmah opkladu, jer znaj da nee izgubiti na dugo! I nikako se nemoj
kladiti na zelene, jer je to ovih dana postala boja koja donosi nesreu. Ali
nikome nemoj rei da sam ti ja dao ovaj mig.
Meni je pao kamen sa srca kad sam video da Sejan smatra da nae odnose
vredi negovati, ali nisam mogao da shvatim smisao njegovih rei. Meutim,
sutradan, na kasakim trkama povodom Avgustovog praznika, Tiberije me je
video kako sedam na svoje mesto u cirku, a kako je toga dana bio dobre udi, on
je poslao po mene, pa me je zapitao:
ta radi, sinove, ovih dana?
Ja sam zamucao i rekao da, ako mu je po volji, piem istoriju starih
Etruraca, a on na to ree:
Oh, zbilja? E, to si ti dobro smislio, poto nema vie starih Etruraca koji
bi uznegodovali, niti savremenih Etruraca koji bi vodili brigu o istoriji starih, te
moe da pie ta god ti je volja. A ime se jo bavi?
Pis-pis-pisanjem istorije starih Kartaginjana, ako ti je po volji, rekoh ja.
Sjajno! ree on. A ime jo?... I pouri malo sa tim mucanjem, jer ja
sam zaposlen ovek.
U ovom trenutku po-po-po...
Poinje istoriju Z-z-z-zemlje N-n-nefelok-k-kok-k-k-kugija?
Ne, g-g-gospodaru, nego se kla-kla-kladim na crvenu boju.
On me na to samo pogleda vrlo znaajno pa ree:
Vidim, sinove, da ti i nisi ba sasvim lud! Ali zato se upravo kladi na
crvene?

Ja se naoh u kripcu, jer mu nisam mogao rei da mi je Sejan dao mig, ali
se domislih i rekoh:
Sanjao sam da je zelenom odu-du-zeto pravo daljeg takmienja zbog toga
to je biem napao druge takmiare, tako da crvena kola imaju stii prva, a tek
za njima pla-pla-plava i bela.
On mi dade kesu novaca i doanu mi na samo uho:
Nikome da nisi rekao da se ja kladim zajedno sa tobom, ali stavi ovaj
novac na crvene, pa samo gledaj ta e se dogoditi!
I pokazalo se da je ovo zbilja bio dan crvenih. Kladei se sa mladim
Neronom prilikom svakoga tranja samo na crvene, ja sam dobio dve hiljade
zlatnika. Uvee sam naao za pametno da posetim Tiberija u dvoru, pa mu
rekoh:
Evo ti, gospodaru, one srene kese, zajedno sa itavom porodicom malih
kesa koje je ona okotila za jedan dan.
Zar je to sve moje? uzviknuo je on. Onda sam ja zaista srene ruke!
Crvena boja dobija, zar ne?
To je sasvim liilo na moga strica Tiberija. On mi nije jasno rekao ko e
zadrati dobiveni novac, a ja sam predpostavljao da u to ipak biti ja. Ali da sam
izgubio novac koji mi je on dao, on bi ve rekao na neki nain da mu ga
dugujem. Pa ipak, mogao mi je bar dati neki postotak.
Kada sam poslednji put doao u Rim, zatekao sam majku u tako
pometenom stanju da u prvo vreme nisam smeo da zaustim da ma ta kaem u
njenome prisustvu, iz straha da je ne dovedem u jarost i da me ne obaspe
grdnjama. Dokuio sam da je njena ljutnja u nekoj vezi sa mojim sinovcem
Kaligulom, kome je tada bilo samo dvanaest godina, i sa njegovom roenom
sestrom Druzilom, kojoj je bilo ve trinaest, a oni su stanovali kod nje. Druzila
je bila zakljuana u svoju sobu i ostavljena bez hrane, a Kaligula je bio na
slobodi, ali je izgledao sasvim prestravljen. On me je posetio iste veeri, pa mi
je rekao:
Strie Klaudije, moli tvoju majku da nita ne kae imperatoru. Mi nismo,
kunem ti se, uinili nita ravo. Sve je bilo samo igra. Ta valjda nee
poverovati da smo mi uinili tako neto. Reci da ne moe to poverovati!
Kada mi je blie objasnio ta je to to on ne eli da bude reeno imperatoru,
zaklinjui se u ast svoga oca da su i on i Druzila sasvim nevini, ja sam smatrao
za svoju dunost da za decu uinim ono to je u mojoj moi. Otiao sam materi,
pa sam joj rekao:
Kaligula se kune da si ti u zabludi. A on se kune u ast svoga oca, te ako
bi u tvojoj dui bilo i najmanje kolebanja o njegovoj krivici, trebalo bi da uvai
tu zakletvu. Sem toga, to se mene tie, ja ne mogu verovati da e jedan deko
od dvanaest godina...
Kaligula je udovite, odgovori mi moja mati, a Druzila je udovite u
enskom obliku, dok si ti samo jedan tupoglavac! Vie ja verujem svojim oima

nego njihovim zakletvama i tvojoj blesavosti. Prva stvar koju imam sutra da
uinim to je da odem Tiberiju.
Ali, majko, ako ti to bude rekla imperatoru, onda od toga nee stradati
samo njih dvoje. Dozvoli da makar jednom govorimo otvoreno, a potkazivai
neka idu do vraga. Ja moda i jesam tupoglav, ali ti isto onako dobro zna kao i
ja da Tiberije sumnjii Agripinu da je ona otrovala Kastora da bi dvojica njenih
starijih sinova nasledila monarhiju, kao i to da se on stalno boji neke iznenadne
pobune u njihovu korist. Ako onda ti, kao njihova baba, optui ovu decu za
rodoskrvnjenje, zar ne pomilja da e Tiberije nai puta i naina da uvue i
starije lanove nae porodice u tu optubu?
Rekoh ve da si ti jedan tupoglavac, odgovori mi ona. Ne mogu da trpim
to tvoje trzanje glavom i podrhtavanje jabuice.
Ali, uprkos njenim reima, primetio sam da sam uinio na nju izvestan
utisak. Smatrao sam da bi bilo najbolje ako joj vie ne bih ni izlazio na oi u
toku ovoga svog boravka u Rimu; tako je moje prisustvo ne bi podsealo na moj
savet, pa bi bilo vrlo verovatno da Tiberije ne bi nita ni uo o itavoj toj stvari.
Zato sam pokupio neto potrebnih stvari, pa sam otiao u kuu svoga uraka
Plaucija i zatraio od njega da me primi na neko vreme k sebi. (Plaucije je u to
vreme bio dosta uznapredovao, i trebalo je da kroz etiri godine postane i
konzul.) Bila je davno prola veera kad sam doao k njemu. On je itao neke
zakonske spise u svojoj radnoj sobi. Kako mi on ree, ena mu je ve bila otila
u postelju. Zapitao sam ga:
Kako je ona? Kad sam je poslednji put video, izgledala je neto
zabrinuta?
Nato se Plaucije nasmejao, pa rekao:
ta? Zar nisi uo, prijatelju moj, pa ti si se sasvim poseljaio! Ja sam se
razveo od Numantine jo pre mesec dana i vie! I kad sada kaem,,moja ena,
onda mislim na svoju novu suprugu, Aproniju, dakle na ker onoga oveka koji
je tu skoro potukao Takfarinu.
Izvinio sam mu se i rekao da bi valjda trebalo i da mu estitam.
A zato si se razveo od Numantine? zapitah ga posle toga. Meni se ini
da ste se vas dvoje vrlo dobro slagali?
Sve u svemu, nismo iveli ravo, odgovori mi Plaucije, ali evo u emu je
stvar: ja sam u poslednje vreme bio nezgodno pritisnut dugovima. Pre nekoliko
godina, kao mlad sudija, bio sam zle sree. A ti zna koliko se mnogo oekuje
da ovek troi iz sopstvenoga depa na pripremanje igara. E, lepo. Ja sam, pre
svega, troio vie nego to sam smeo sebi dopustiti, a, kao to se sea, bio sam i
zle sree. Dva puta je nainjena usred igara neka greka u obredima, te se
moralo poeti ispoetka. Prvi put se to desilo zbog moje vlastite pogreke, jer
sam se koristio jednim oblikom molitve koji je dve godine pre toga bio
pravilima izmenjen, a poslednji put se desilo da truba koji je trubio jedan
dugaak poziv nije uzeo dosta vazduha, te je prekinuo sa trubljenjem, a to je bilo
dovoljno da sve propadne i po drugi put. Zato sam morao trostruko da platim i

maevaoce i vozae, a od toga vremena nikako nisam mogao da isplivam iz

duga. Najzad morao sam neto uiniti po tome pitanju, jer su moji poverioci
postali ve i dosadni. Numantinin miraz je davno bio potroen, ali pokuao sam
da se nekako sporazumem sa njenim stricem. On ju je primio natrag i bez
miraza, ali pod uslovom da mu dozvolim da on usini naeg mlaeg sina. eleo je
da ima naslednika, a zavoleo je to dete. A poto je Apronija veoma bogata, sad
je sve bilo u redu. Sasvim prirodno, Numantini nije bilo nimalo drago da se
rastavimo. Morao sam joj rei da se razvodim od nje samo zato to sam dobio
mig od izvesne osobe, preko jednog prijatelja, da u, ako se ne oenim
Apronijom, koja je zaljubljena u mene, a koja uiva i naklonost dvora, biti
optuen da sam vreao Avgustovu uspomenu. Zna, jednoga dana se jedan od
mojih robova okliznuo, pa je ispustio jedan alabasterski sud pun vina nasred ove
dvorane. Imajui uza se jahaki korba, ja sam, uvi onaj tresak, nasrnuo na
roba, pa poeo poteno da ga ibam. Bio sam slep od besa, a on mi ree:
Osvesti se, gospodaru, i pogledaj zaboga gde smo! a ta ivotinja je stajala
jednom nogom na onome svetom, belom, mramornom etvorouglu na kome je
bio Avgustov kip. Ja sam odmah bacio korba, ali je to sve videlo pet-est
osloboenika. Imam veru u njih i smatram da me oni nee potkazati, ali se
Numantina zabrinula zbog toga sluaja, pa sam ga ja iskoristio da je pomirim sa
milju o naem razvodu braka. Uzgred budi reeno, sve je ovo potpuno
poverljiva stvar. Uzdam se u tebe da nee nita rei Urgulanili. Mislim da ti ne
treba ni rei da je ona dosta oneraspoloena zbog svega ovog to se dogodilo
Numantini.
Pa ja nju nikad i ne viam, rekoh ja.
Dobro, ali ako je vidi, ti joj dakle nee rei ono to sam ti kazao?
Zakuni mi se da joj nee rei!
Zaklinjem ti se bogom Avgustom! rekoh mu ja.
To mi je dovoljno. Ti ve zna spavau sobu u kojoj si noio poslednji
put kad si bio kod mene?
Znam, odgovorih mu ja. Hvala! Ako si ti zauzet poslom, ja odmah idem u
postelju. Ja sam, dolazei danas sa imanja, prevalio dug put, a imao sam i neke
brige doma. Mati me je u stvari skoro isterala iz kue...
Tako poelesmo jedan drugome laku no i ja pooh uz stepenice. Jedan
osloboenik mi dodade svetiljku, posmatrajui me nekako udnovato, i ja uoh
u onu moju spavau sobu; ona je bila u istom hodniku u kome i Plaucijeva, pa
su vrata tih dveju prostorija bila skoro jedna nasuprot drugih. im sam se
zabravio, poeo sam da se svlaim. Postelja je bila iza jedne zavese. Svukao sam
odelo, pa sam priao umivaoniku, koji se nalazio u drugom kraju sobe, i oprao
ruke i noge. Odjednom uh iza sebe neki teak korak, a moja je svetiljka bila
namah ugaena. Ja pomislih u sebi: Klaudije, kucnuo ti je zadnji as. Ovde se
nalazi neko sa bodeom! ali ipak rekoh glasno (i to sam mirnije mogao):

 Ko si da si, molim te uegni i svetiljku, pa pokuajmo da mirno

raspravimo stvar! A ako si ve odluio da me ubije, to e ti lake biti pri
svetlosti.
Ostani ti samo gde si! odgovori mi neki dubok glas...
Nastalo je zatim kao neko baratanje i stenjanje, ulo se i da se neko oblai,
posle ega je ocilo udarilo o kremen, da najzad svetlost bude opet uegnuta, te ja
ugledah Urgulanilu. Nisam je bio video od Druzilovog pogreba, a ona za tih pet
godina nije postala nimalo lepa. Bila je deblja nego ikada, upravo bezmerno
velika, a buljava i podnadula u licu. U tom enskom Herkulu bilo je dovoljno
snage da nadvlada hiljadu Klaudija. Ja imam dosta jake ruke, ali je ona imala
samo da nalegne na mene, pa bi me tako prignjeila da bih odmah izdahnuo.
Ona poe prema meni i tiho mi rea:
ta e ti u mojoj spavaoj sobi?
Izvinjavao sam se kako god sam umeo i rekao sam joj da je sve to je
Plaucijeva neslana ala, jer me je on poslao u njenu sobu ne rekavi mi da ona u
njoj. Rekao sam joj dalje da ja za nju imam najvee potovanje, pa sam se
najiskrenije branio to sam se naao u njenoj sobi, obeavajui da u je odmah
napustiti, i otii da spavam na leaju u kupatilu.
Ne, dragi moj, kad si ve tu, onda e tu i ostati. ree mi ona. Ne deava
mi se esto da budem u drutvu svoga mua. Molim te da shvati da, kad si ve
ovde, ne moe vie umai! Idi u postelju i spavaj, a ja u ti se docnije pridruiti.
Ja u itati jednu knjigu dok mi se ne prispava. Ionako tolikih noi nisam mogla
oka da sklopim!
Krivo mi je to te sad i ja spreavam da spava, rekoh ja,
U postelju.
Zbilja mi je ao i zbog Numantininog razvoda. Ja o tome nisam nita
znao dok mi maloas nije rekao jedan oslobodenik, poeh ja.
U postelju, i prestani da drobi!
Onda laku no, Urgulanila, i veruj da mi je neprijatno to...
Zavei! podviknu mi ona, te me tako uutka i prie pa namae zavesu
od postelje.
Iako sam bio mrtav umoran i jedva savlaivao oi da se ne zatvore upinjao
sam se da ostanem budan. Bio sam ubeen da Urgulanila sedi i eka samo da
zaspim, pa da me udavi. Za sve to vreme ona je itala iz neke knjiurine jednu
grku ljubavnu priu najgore vrste, ukajui listovima sriui svaki slog
nekakvim promuklim apatom:
O u-e-nja-e, re-e o-na, ti si sa-da o-ku-si-o o-bo-je: i med i jed. Pa-da
se slast tvo-ga u-i-va-nja su-tra ne pre-tvo-ri u gor-i-nu ka-ja-nja! Pih od-govo-rih joj ja, slat-ko sr-ce mo-je, ja sam go-tov, a-ko mi ti da jo je-dan po-ljubac ka-o o-vaj pp-sled-nji, da bu-dem pe-en na ti-hoj va-tri ka-o ka-kvo pi-le ili pa-e.
Tu se moja ena zasmeja iskidano, pa mi ree glasno:

 Spavaj, suprue! Ja u ekati sve dok ti ne zahre.

Onda ne treba da ita tako uzbuujue stvari, negodovao sam tobo ja.
Posle nekog vremena uh da i Plaucije odlazi u postelju, pa pomislih u
sebi: ,,O, sile nebeske, on e uskoro zaspati i nee kroz dvostruka vrata, koja
odvajaju nae dve sobe, ni uti moje krike kada me Urgulanila bude davila!
Utom Urgulanila prekide itanje i sad mi vie ni njeno mrmljanje, a ni ukanje
hartije nije pomagalo u borbi sa sanjivou. Oseao sam da me ophrvava san. I
zaspao sam. Znao sam da sam ve zaspao, ali da se moram razbuditi. Borio sam
se oajniki da se probudim. I najzad sam se i probudio. uo sam tup zvuk
neega to je palo, kao i suanj hartije. Vetar je oduvao knjigu sa stola na pod.
iak je bio ugaen. Osetio sam sasvim jasno jaku promaju u sobi. Vrata su
morala biti otvorena. Nauljio sam ui i oslukivao neka tri minuta. Urgulanila
izvesno nije vie bila u sobi.
Dok sam tako naprezao pamet pitajui se ta mi valja initi, zauo se
strahovit krik koji je, kako je izgledalo, dolazio iz neposredne blizine. Neka ena
je vrisnula: Potedi me! Potedi me! Ajao, sve je to Numantinino maslo! Ajao!
Ajao! Zatim se uo tresak od pada nekog tekog metalnog predmeta, pa zvuk
stakla koje se razbilo u komade, pa opet vrisak, pa neki udarac negde dalje, i
najzad, brz bat koraka preko hodnika. Tada je opet neko uao u moju sobu.
Vrata su bila tiho zatvorena i namaknut prevor. Neko je dahtao, a to je mogla
biti samo Urgulanila. uo sam je kako svlai odelo i kako ga ostavlja na stolicu,
a uskoro je ve leala pored mene. Ja sam se pravio da spavam, a ona mi je u
onoj pomrini baratala rukama oko vrata. Kao da govorim u polusnu, ja joj
rekoh:
Nemoj me, draga, dodirivati, to me golica! Sutra u ii u Rim da ti kupim
belila, rumenila i mirisa.
Zatim sam nastavio pribranije, kao da se upravo budim.
Kakva je to larma? Koje li je to doba? Jesmo li dugo spavali?
Ona mi je na to odgovorila:
Ne znam. Spavala sam ve tri sata. Skoro e i zora. Ova lomljava moda
znai da se dogodilo i neto strano. Poimo da vidimo!
Mi onda ustadosmo, pa se navrat-nanos obukosmo i otvorismo vrata.
Videsmo Plaucija, golog kao od majke roenog, sa neto prnja kojima je
zaklonio nagotu oko bedara, kako stoji posred gomile uzbuenih ljudi koji su
drali buktinje. On je bio sasvim pometen i isprekidano je ponavljao:
Ne, to nisam ja uinio! Ja sam spavao. Osetio sam samo da je nju neko
istrgao iz moga zagrljaja i uo kako ona, noena neijim rukama, doziva u
pomo; zatim je odjeknuo nekakav tresak, kao da se neto rui pa drugi tresak
kada je baena kroz prozor. Oko mene je bio mrkli mrak. Ona je vikala: Potedi
me! To je Numantinino maslo!
Kai ti to sudijama, ree Apronijin brat, istupivi preda nj, pa e videti
da li e ti verovati. Ti si njen ubica! Smrskana joj je sva lobanja!

 Nisam to ja uinio! branio se Plaucije. Kako bih to mogao uiniti kad

sam spavao? Tu su neke neiste sile u pitanju, a Numantina je vetica.
Ve u svanue, njega je Apronijin otac izveo pred imperatora. Tiberije ga
je strogo sasluao, postavljajui mu unakrsna pitanja. Plaucije je tom prilikom
rekao da mu se ena otrgla iz zagrljaja u asu kada je on spavao dubokim snom,
da je pojurila kroz sobu uz glasne jauke i da je zatim skoila kroz prozor na
dvorite. Tiberije je naredio da ga Plaucije smesta odvede na mesto ubistva. Prva
stvar koju je video u spavaoj sobi Plaucija i Apronije, bio je svadbeni poklon
koji im je on bio dao. Bio je to jedan viekraki visei svenjak od pozlaene
medi, uzet iz grobnice jedne egipatske kraljice, ali je on sada leao slomljen na
podu. Tiberije je bacio pogled navie, pa je odmah shvatio da je on morao biti
otkinut sa tavanice, te je rekao:
Ona se grevito uhvatila za svenjak, pa ga je tako i otkinula. Bila je
odneta do prozora na neijim ramenima. A pogledaj samo kako je visoko na
prozoru slomljeno staklo! Ona je izbaena kroz njega, a nije skoila sama.
Sve su to uinile neiste sile, odgovorio je Plaucije. Nju su nosile kroz
vazduh neke nevidljive sile. Vikala je i grdila moju prvu enu, Numantinu.
Tiberije se na to podrugljivo nasmejao. Plaucijevi prijatelji su iz toga
razumeli da e on biti okrivljen kao ubica i osuen na smrt, a da e mu imovina
biti uzapena. Njegova baba Urgulanija mu je zato i poslala jedan ma,
poruujui mu da blagovremeno pomisli na svoje naslednike, kojima e biti
dozvoljeno da sauvaju porodino imanje samo tako ako on neodlonim
samoubistvom preduhitri osudu. Plaucije je bio kukavica, pa nije imao hrabrosti
da sam svri sa sobom pomou maa. Uao je u toplu kupku, pa je naredio
jednome vidaru da mu otvori vene, te je tako polagano i umro, uglavnom bez
muka. Meni je njegova smrt vrlo teko pala. Ja se nisam usudio da odmah
optuim Urgulanilu za ubistvo, jer bih bio zapitan zato nisam skoio im sam
uo prvi krik i spasao Aproniju. Odluio sam se da saekam i uinim to na
suenju, ali samo u sluaju ako bi izgledalo da e Plaucije biti osuen. Ja nita
nisam ni znao o onome mau sve dok nije bilo kasno, a posle sam se teio milju
da je Plaucije postupao sa Numantinom veoma surovo, i da, najzad, ni prema
meni nije bio pravi prijatelj. Da bi povratio graansku ast Plauciju posle
njegove smrti, njegov brat je podneo tubu protivu Numantine, tvrdei da je ona
muu vradbinama pomutila razum. Tiberije nije prihvatio tu optubu. On je
rekao da je ubeen da je Plaucije u ono vreme bio u vlasti svih svojih umnih
sposobnosti. Tako je Numantina bila osloboena od optube.
Izmeu Urgulanile i mene vie nikad nije izgovorena nijedna re. Mesec
dana posle svega toga, Sejan me je iznenada na prolazu posetio u Kapui. On je
bio u Tiberijevom drutvu, a odlazili su na Kapri, ostrvo u blizini Napulja, na
kome je Tiberije imao dvanaest letnjikovaca i kamo je odlazio radi zabave.
Sejan mi je tada rekao:
Ti e sada moi da se razvede od Urgulanile. Kako me obavetavaju
moji dounici, ona treba kroz pet meseci da se porodi. Meni ima da zahvali za
tu stvar. Ja sam znao koliko je ona ludovala u svojoj zaljubljenosti u Numantinu.

Sluajno sam sreo jednoga mladog roba, poreklom Grka, koji je mogao da se
uzme kao Numantinin muki dvojnik. Poklonio sam joj ga, i ona je odmah
poela voditi ljubav sa njim. Njegovo je ime Boter.
ta sam drugo i mogao nego da se zahvalim Sejanu? Zato mu rekoh:
A koja bi to trebalo da bude moja nova ena?
Ti se, dakle, jo sea naeg razgovora? upita me Sejan. Evo dakle koja:
gospoa koju sam ti namenio jeste moja sestra po usvojenju Elija. Naravno, ti
je poznaje?
Rekoh da je znam, prikrivajui svoje razoaranje, te ga samo zapitah:
Zar se jedna tako mlada, lepa i pametna ena zadovoljava da poe za
jednu staru, kljastu, bolesnu i mucavu ludu kao to sam ja?
Oh, odgovori mi on grubo, njoj to nee nita smetati. Ona se udaje za
Tiberijevog sinovca i za Neronovog strica, a ona ni o emu drugom i ne misli.
Ne treba dakle ni da pomilja da te ona voli! Moe se ak dogoditi da se ona
toliko savlada da pristane da ti rodi neko dete, ali samo zato da bi to dete bilo od
uglednih predaka, a to se tie njenih oseanja...
U stvari, rekoh ja, ako bih ostavio na stranu ast to u postati tvoj zet, ja
ne bih ni imao nikakvog razloga da se razdvajam od Urgulanile u cilju da
poboljam svoju ugodnost.
Oh, udesie ti ve nekako svoj ivot, ree mi Sejan kroz smeh. Dovoljno
je da samo pogledam po ovoj sobi pa da vidim da ti ne provodi osamljeniki
ivot. Ovde mora ve postojati neka lepa ena, vidim ja to dobro. Ove rukavice,
pa runo ogledalo, pa ovaj eref za vez, pa kutija za slatkie i cvee briljivo
rasporeeno... Nego, Elija nee biti ljubomorna. Ona verovatno ve ima svoje
dobre prijatelje meu mukarcima, iako ne znam nita odreeno o tome, poto se
i ne meam u njene poslove.
U redu, rekoh ja, oeniu se njome.
Ne izgleda mi da si mi mnogo zahvalan to te enim.
Iz mene zaista ne govori nezahvalnost, rekoh ja. Ti si se dosta pomuio
oko mene, i ja zbilja ne znam kako da ti se zahvalim. Bio sam nekako plah, jer
koliko znam, Elija voli da se nepovoljno izraava o ljudima, a ti sigurno zna na
ta mislim.
Sejan prte u smeh, pa ree:
Jezik joj je otar kao ioda! Ali zar ti ve nisi ionako oguglao na puku
grdnju i psovku? Zar te tvoja mati nije dobro uvebala u tome?
Pa ipak, tu i tamo, ni ja nisam debelokoac, odgovorih ja.
Dobro ree on. Ali ja, dragi moj Klaudije, ne mogu due da ostanem.
Tiberije e se u udu pitati gde sam se to izgubio. Uglavnom, pogodba je
zakljuena, zar ne?
Jeste, i ja sam ti vrlo zahvalan.
O, uzgred budi reeno, Urgulanila je ubila sirotu Aproniju, nije li tako?
Ali ja sam i oekivao neku nesreu. Urgulanila je primila jedno pismo od

Numantine, u kome ju je ova molila da je osveti. A Numantina u stvari nije ni

napisala to pismo, ti ve shvata...
Ne znam nita! Ja sam tada spavao tvrdim snom...
Kao Plaucije?
Tvre nego on!
Pametni ovee! Dakle, zbogom, Klaudije!
Zbogom, Elije Sejane!
I on ode...
Ja sam se razveo od Urgulanile poto sam prethodno pismeno zamolio
Liviju za dozvolu. Staramajka mi je pismeno javila da dete, kao vanbrano,
treba izloiti na padini brega im se rodi. To je bila i njena i Urgulanilina elja.
Poslao sam u Herkulaneum jednoga osloboenika na koga sam se mogao
osloniti, da Urgulanili kae naredbe koje sam primio, skreui joj panju da bi
morala, ako eli da joj dete ostane ivo, da ga, im se rodi, zameni jednim
drugim, mrtvim detetom, pa u ja to mrtvo dete ve zakonski izloiti, a svako
mrtvo detence, pod uslovom da ne bude odavno mrtvo, bie mi zgodno za
ispunjenje toga propisa. Na taj nain je njeno dete bilo spaeno, a Urgulanila ga
je docnije uzela natrag od njegove dojkinje i njenoga mua, od kojih je bila
uzela ono mrtvo dete. Nije mi poznato ta se posle dogodilo sa Boterom, ali je to
dete, upravo devojica, raslo kao iva slika Numantine bar mi je tako reeno.
Mnogo godina kasnije Urgulanila je umrla. Da bi je mogli mrtvu izneti iz kue,
morali su provaliti jedan zid, jer je le bio upravo ogroman. A to je sve bilo
samo meso, dakle ne neka naduvenost od vodene bolesti. Svojom oporukom ona
mi je ukazala zanimljivu poast, jer je u njoj napisala i ove rei: Nije me briga
ta misli svet, ali ja tvrdim da Klaudije nije lud. Ostavila mi je zbirku grkih
gema, neke persijske vezove i onu njenu veliku sliku Numantine.

Glava XXIV

25. god. n. e.

Tiberije i Livija se uopte vie nisu ni viali. Livija ga je uvredila time to

je posvetila Avgustu jedan kip u svoje i njegovo ime, stavivi u posveti svoje
ime ispred njegovog. On joj je to vratio na taj nain to je uinio upravo ono to
ona nije mogla oprostiti, pa ak ni pretvarati se da je oprostila: naime, kad su
doli poslanici iz panije da ga zamole za dozvolu da podignu hram posveen
njemu i njegovoj majci, on je to odbio i u svoje i u njeno ime. Rekao je u Senatu
da je, moda samo u jednome trenutku slabosti, dozvolio da se jedan hram u
Aziji posveti Senatu i senatskom vostvu (tj jest njemu samome), poto oni
zajedno simboliu oinsku upravu Rima, to je tako i ime njegove majke ulo u
posvetni natpis na hramu kao ime visoke svetenice Avgustovog kulta.
Meutim, pristanak da on i njegova mati postanu boanske linosti bio bi isuvie
velik ustupak.
to se tie mene, gospodo, ja sam obian smrtni ovek. Ja sam vezan
okovima ljudske prirode. Ja zauzimam glavno mesto meu vama na vae
zadovoljstvo, ako ga ispunjavam na vae zadovoljstvo. Ja vas sveano uveravam
da mi je to dovoljno, pa drim da e mi biti dosta ako me i potomstvo tako bude
potovalo. Ako pak potomstvo bude verovalo da sam ja bio dostojan mojih
predaka, da sam bdeo nad vaim dobrom, da sam bio hrabar u opasnostima a da,
u odbrani optega blagostanja, nisam bojaljivo ustuknuo ni pred neprijateljima,
onda e ve i to biti dovoljno da me ljudi spominju. Zahvalnost Senata i naroda
rimskog, kao i zahvalnost naih saveznika, tako puna ljubavi, jesu za mene
najlepsi hram koji bih ja podigao, i to hram koji nije od mramora, ali koji je
trajniji od mramora, jer je to hram podignut u srcima ljudskim. im one
osveene linosti, u iju su ast ti mramorni hramovi podignuti, izgube svoj
dobri glas, onda ih svet prezire kao obine grobnice. Zato se obraam nebu da
mi do kraja moga veka da nepomuen um i snagu jasne razboritosti u vrenju
svih dunosti, ljudskih i onih drugih koje su u vezi sa svetim stvarima. Pa zato
preklinjem i vas, svoje sugraane, kao i saveznike Rima, da kada bude dolo
do raspadanja ovoga moga smrtnoga tela slavite moj ivot i moja dela (ako su
ona dostojna toga) radije unutranjom zahvalnou i pohvalom u dui nego
spoljnim svetkovinama, zidanjem hramova i godinjim rtvama. Ona iskrena
ljubav koju je Rim oseao prema mom ocu, Avgustu, dok je jo boravio meu
nama kao ljudsko bie, ve je unekoliko zamraena pre svega verskim strahom
koji izaziva ime boga Avgusta meu pobonima, a zatim i onom stalnom
runom zloupotrebom njegovoga imena pri zaklinjanju po trgovima. A poto
ve govorimo i o tome, ja vam, gospodo, predlaem da se ubudue spominjanja
Avgustovog svetog imena smatra za krivini prestup, osim ako ga ne prizivamo
u najsveanijim prilikama. I traim da se ovaj zakon strogo sprovodi.
Kao to se vidi, nigde ni rei o Liviji niti o njenom miljenju o ovoj stvari.
A samo na jedan dan pre toga govora Tiberije je bio odbio da postavi na

upranjeno mesto sudije jednoga oveka koga ona ve bee imenovala, sem ako
bi mu ona dozvolila da se o tome postavljenju on izrazi ovako:
Ovu linost je izabrala moja mati. Livija Avgusta; ja sam ga postavio
samo na njeno silno navaljivanje, iako nemam poverenja ni u njegov karakter
niti u njegove sposobnosti.
Uskoro posle toga Livija je pozvala k sebi sve rimske plemkinje na zabavu
koja je imala trajati ceo dan. Bilo je tu opsenara i pelivana, deklamovani su
odlomci iz dela pesnika, a bilo je i divnih kolaa i slatkih jela, kao i slatkih
opojnih napitaka. Svaka je zvanica dobila po jedan lep dragulj kao uspomenu na
tu sveanost. Pred kraj priredbe Livija je zvanicama itala Avgustova pisma.
Njoj je u to vreme ve bilo osamdeset tri godine, njen je glas bio slab, siktala je
izgovarajui slovo s, ali sat i po njene sluateljke nisu skoro ni disale od
napregnute panje. Prva pisma koja je proitala sadravala su neka opta naela
politike prirode, a izgledalo je kao da su sva navlas napisana kao opomena
protivu trenutnoga stanja javnih poslova u Rimu. U njima je bilo i nekoliko vrlo
zgodnih napomena o veleizdajnikim suenjima, kojima je bio dodat i ovaj stav:
Iako mi je dunost da zakonitim putem zatitim sebe od svih vrsta
paskvila, ja u ipak uiniti sve to je u mojoj moi da izbegnem prireivanja
onih neprijatnih prizora kao to su suenja nekim budalama koja se bave
istorijom, nekome karikaturisti ili piscu epigrama, samo zato to su me uzeli za
metu svojih dosetki ili svoje reitosti. Moj otac Julije Cezar oprostio je pesniku
Katulu najgnusnije paskvile koje se samo dadu zamisliti. On je ak napisao
Katulu da je on, ako je eleo da dokae da nije onakav ropski laskavac kao
veina njegovih drugova pesnika, to u potpunosti i dokazao, te da bi se sada
mogao vratiti predmetima koji su pogodniji za pesniku obradu nego to su
polne nastranosti jednog sredovenog dravnika. Sem toga, ne bi li sutra doao k
Cezaru na ruak i poveo sobom i nekog svog prijatelja? A Katul se odazvao
tome pozivu, i oni su otada postali verni prijatelji. Koristiti velianstvo zakona
da bi ovek osvetio svaki, pa i najsitniji lini prkos, znai javno priznati svoju
slabost, kukaviluk i neplemenitost duha.
Evo i jednog znaajnog stava o dounicima:
Osim kad sam ubeen da neki potkaziva ne oekuje nikakvu neposrednu
ili posrednu korist od svojih optubi, nego da ih podnosi potujui smisao
pravoga rodoljublja i javne pristojnosti, ja ne samo da ne pridajem nikakvu
vanost njegovim dokazima, nego odmah udaram crni ig na ime toga
dostavljaa i nikada ga posle toga ne upotrebljavam ni u kakvoj poverljivoj
slubi...
Da zavri, Livija je proitala itav niz pisama koja su bacala novu svetlost
na mnogo tota. Livija je imala desetine hiljada Avgustovih pisama, pisanih u
razdoblju od pedeset dve godine, koja su sva bila briljivo proivena u vidu
knjiga i snabdevena popisom njihove sadrine. Ona je iz te hrpe izvukla petnaest
pisama za koje je mogla ustanoviti da e najvie nauditi. Ovaj izbor je poinjao
albama na Tiberijevo loe ponaanje jo dok je bio deko, zatim opisima
njegove neomiljenosti meu kolskim drugovima kad je ve bio iparac, zatim

opisima njegovih nasilja i nadmenosti kad je ve bio mladi i tako dalje; a u

svim tim pismima su rasli znaci negodovanja i u njima se esto ponavljala
reenica: ...da on nije tvoj sin, najdraa moja Livijo, ja bih rekao... Posle toga
uvoda dolazile su albe na Tiberijevu zversku surovost prema vojnicima pod
njegovim zapovednitvom, to je, moglo bi se rei, upravo i teralo vojnike da
se bune, pa albe na njegovu tromost, zbog ega ga je trebalo primoravati da
napadne neprijatelja a to je sve bilo propraeno nepovoljnim poreenjem
Tiberijevog naina ratovanja sa nainom ratovanja moga oca, Druza. Posle je
dolazilo na red jedno ljutito Avgustovo odbijanje da ga smatra za svoga zeta,
emu je sledovao podroban spisak Tiberijevih moralnih nedostataka. Onda su
dola pisma koja su se odnosila na tugaljivu Julijinu istoriju, koja su bila pisana
izrazima upravo mahnitog gaenja i odvratnosti prema Tiberiju. Livija je
meutim proitala i jedno vano pismo napisano povodom Tiberijevog
pozivanja da sa Rodosa doe natrag u Rim:
Najdraa mi Livijo, koristim priliku etvrdeset druge godinjice nae
svadbe da ti iz sveg srca zahvalim za izvanredne usluge koje si uinila dravi od
asa kad smo ujedinili nae snage. Ako sam ve ja dobio naziv Otac Otadbine,
izgleda mi udno zato i ti ve nisi dobila naziv Mati Otadbine, jer ti se kunem
da si ti dala dvojinom vie nego ja za nae veliko delo uspostavljanja javnoga
blagostanja. Zato me stalno moli da odlaem za jo neku godinu ovu stvar i da
tek onda zatraim od Senata da ti oda tu ast? Jedini put da ti pruim dokaza o
svome potpunom poverenju i tvoju nekoristoljubivu vernost i tvoj duboki um
bio bi u tome da bar najzad iziem u susret tvojim ponavljanim molbama da se
Tiberiju dozvoli povratak u Rim; ali Tiberije je ovek prema ijem karakteru ~
ja ti to priznajem i dalje oseam samo najveu odvratnost, te molim nebesa da
se ne ispostavi da sam, poputajui tvojoj molbi, naneo trajnu tetu dravi.
Poslednje pismo koje je Livija odabrala da proita bilo je napisano godinu
dana pred Avgustovu smrt:
,,O, najdraa mi eno, obuzelo me je iznenada najdublje oseanje aljenja i
oajanja za vreme jueranjeg razgovora sa Tiberijem o dravnoj politici, kad
sam pomislio na to da e narod rimski imati tu zlu sudbinu da bude odmeravan
tim njegovim izbeenim oima, obuzdavan tom njegovom koatom pesnicom,
drobljen tom njegovom tromom eljusti i gaen tim njegovim nourdama! Ali ja
u tome trenutku nisam raunao s tobom i sa Germanikom. I kada ne bih verovao
da e, kada ja umrem, ti voditi Tiberija u svim dravnim poslovima i da e ga
Germanikov primer prinuditi da bar prividno ivi pristojnim ivotom, ja bih ga
ak i sada, kunem ti se, iskljuio iz nasledstva i zahtevao od Senata da mu
oduzme sve poasne nazive. Taj ovek je zver, i njemu su potrebni uvari!
Kada je zavrila sa itanjem, Livija je ustala i rekla:
Moda bi, moje gospe, bilo bolje da nita i ne govorite svojim muevima
o ovim svojevrsnim pismima. Kada sam ih poela itati, ja nisam u stvari ni
shvatala koliko su to udna pisma. Uostalom, ja vas i ne molim sebe radi da
utite, nego to inim u interesu Imperije.

Sejan je o svemu tome obavestio Tiberija ba u asu kad je sedao na svoju

stolicu u Senatu. Tiberija je obuzeo stid i bes, a bio je i uznemiren. Dogodilo se
da je ba to isto posle podne imao na dnevnom redu jednu optubu za veleizdaju
protivu Lentula, koju je morao da saslua. A Lentul je bio jedan od
prvosvetenika koji je pobudio njegovu sumnju time to je u javne molitve
umetnuo onaj deo o Germanikovim sinovima Peronu i Druzu, a i zato to je
glasao za ublaenje presude izreene nad Sozijom. Kada je taj jednostavni stari
gospodin inae podjednako odlian po svome poreklu, po svojim pobedama
koje je pod Avgustom odneo u Africi i po svojoj skromnoj blagosti, a koji je
inae nosio nadimak Lepo Vreme uo da je optuen za sklapanje zavere
protiv drave, on je prsnuo u smeh. Ve ionako smuen, Tiberije je na to izgubio
svu vlast nad sobom, pa je skoro briznuo u pla i doviknuo Senatu:
Ako me i Lentul mrzi, onda vie nisam dostojan da ivim!
Nato mu je Gal odgovorio:
Glavu gore, Velianstvo! O, izvini to zaboravih da ti mrzi taj naslov
trebalo je da kaem: Glavu gore, Tiberije Cezare! Lentul se nije smejao tebi,
nego zajedno s tobom, jer je najzad pred Senat izila i jedna optuba za
veleizdaju koja je potpuno neosnovana.
Tako je optuba protiv Lentula bila odbaena. Ali je Tiberije ve bio
prouzrokovao smrt Lentulovog oca. To je bio silno bogat ovek, a on se toliko
bojao Tiberijevih sumnjienja da je izvrio samoubistvo, ali je, za dokaz svoje
iskrene vernosti, sve svoje imanje zavetao Tiberiju, te ovaj posle toga nije
mogao verovati da Lentul, ostavi vrlo siromaan, ne gaji u dui nikakvu pizmu
protiv njega.
Posle toga Tiberije nije hteo ni da kroi nogom u Senat itava dva meseca.
On nije mogao da pogleda u lice senatorima, jer ga je morila misao da su
njihove ene ule sadrinu Avgustovih pisama o njemu. Sejan mu je tada stavio
bubu u glavu da bi mu, zdravlja radi, bilo dobro da napusti Rim bar za neko
vreme i da se udalji na nekoliko milja od grada u neki od svojih letnjikovaca, te
da tako izbegne onu svakodnevnu navalu posetilaca u dvoru, a zatim i rimsku
larmu i buku. On je posluao taj savet. Protiv Livije je preduzeo ove korake:
proglasio ju je za prestarelu, izbacio je njeno ime iz svih javnih pismena,
prekinuo je da joj iskazuje ve uobiajene poasti na njen roendan i stavio je
svetu jasno do znanja da svako vezivanje njenoga imena sa njegovim ili svaka
pohvala izreena u njenu ast u Senata ima da bude smatrana skoro kao
veleizdaja. Nije se usuivao da joj se sveti nikakvim otrijim merama, jer je
znao da ona jo uvek ima u rukama ono njegovo pismo sa Rodosa u kome joj je
obeavao svoju doivotnu pokornost, a znao je da je ona sasvim u stanju da i to
javno proita, ak iako je svesna da bi je to pismo moglo predstaviti kao ubicu
Gaja i Lucija.
Ali, kao to e, itaoe, malo kasnije proitati,, ovo udo od starice jo
nije bilo poraeno. Jednoga dana ja sam od nje primio jednu cedulju, na kojoj je
stajalo: Gospoa Livija Avgusta oekuje svoga dragog unuka Tiberija Klaudija
da je poseti i da rua s njom povodom njenog roendana, a nada se da je on u

povoljnom zdravlju! Ja nisam mogao da se nadivim i naudim. Ja njen dragi

unuk! Pa onda ono neno raspitivanje o mome zdravlju! Prosto nisam znao da li
da se smejem ili da se ponem bojati. Jer meni jo nikada nije bilo dozvoljeno da
je posetim prilikom njenog roendana, a nisam nikada bio kod nje ni na ruku.
Nisam nikad imao prilike ni da razgovaram sa njom za poslednjih deset godina,
osim iz utivosti prilikom sveanosti u Avgustovu ast, koja je odravana svake
godine. Kakva li onda moe biti njena namera? Naravno, to u saznati kroz tri
dana, ali u meuvremenu treba da joj kupim neki velelepni poklon. Najzad,
kupio sam joj jednu stvar siguran da e je ona ceniti. To je bila jedna divno
izraena vinska vaza u bronzi, sa ruicama u obliku zmijskih glava, sa nekim
zamrenim arama u zlatu i srebru. Po mome miljenju to je bila daleko tananija
izrada nego to je izrada korintskih posuda za koje skupljai danas daju
besmisleno velike svote, jer je moja vaza poticala ak iz Kine. Usred one glavne
are bio je utisnut jedan zlatni medaljom sa Avgustovim likom, koji je nekako
zalutao i u tu basnoslovno daleku zemlju. Tu sam vazu platio pet stotina
zlatnika, iako nije bila visoka ni nekih dvadeset palaca.
Pre nego to ispriam o mojoj poseti i o dugom razgovoru koji sam imao sa
Livijom, moram objasniti jednu stvar u pogledu koje sam te, itaoe, ve moda
doveo i u zabunu. Iz moga izlaganja o tome kako su voeni veleizdajniki
procesi i sline surovosti neko bi mogao zakljuiti da se Imperijom za vreme
Tiberijeve vlade upravljalo neizdrljivo ravo odozgo do dole. Daleko od toga!
Iako Tiberije nije preduzeo nikakve javne radove o kojima bi bilo vredno
govoriti i premda se on zadovoljavao samo time da zavri graevine koje je
poeo zidati jo Avgust, on je drao vojsku i mornaricu u potpunom redu i snazi,
plaao je uredno svoje inovnike i primao od njih podrobne izvetaje etiri puta
godinje, unapreivao je trgovinu, obezbedio je uredno snabdevanje Italije
itom, opravljanjem je odravao u redu puteve i vodovode, ograniavao je na
razne naine javno i privatno remeenje poretka, ustalio je cene prehranbenih
potreba, obuzdao je gusare kao i razbojnike i sakupio je znatne zalihe novca u
dravnoj riznici, uvajui ih za mogune narodne potrebe. Ako su samo neto
vredeli, on je zadravao upravnike provincija po vie godina na istome mestu, da
ne bi izazivao pometnju estim promenama, ali ih je ipak drao pod brinim
nadzorom. Da bi pokazao koliko je vredan i veran, jedan od njih mu je jednom
poslao vei danak nego to je trebalo. Tiberije mu je uputio ukor: elim da mi
ovce budu striene, a ne brijane. Kao krajnji ishod svega toga bilo je i manje
ratova na granicama, naroito kad su sreeni nemaki metei srenim
Marobodovim dolaskom u Rim i Hermanovom smru. Takfarina je tada ostao
glavni neprijatelj Rima. On je dugo godina bio poznat pod imenom darovatelj
lovorovih venaca, jer su ga naizmence tukle tri rimske vojskovoe: moj
prijatelj Furije, pa onda Apronijin otac Apronije, i kao trei, Blez, Sejanov ujak
te su svi tako zasluili pobednika odlija. Taj Blez je rasprio Takfarininu
vojsku i zdrobio njegovoga brata. Njemu je ukazana neobina ast i time to mu
je dat naziv vojskovoe, koji je inae bio davan samo lanovima carske
porodice. Tiberije je rekao Senatu da je srean to poastvuje Bleza i zbog
njegovoga srodstva sa njegovim vernim prijateljem Sejanom, ali kada je, tri

26. god. n. e.

godine docnije, etvrti vojskovoa, Dolabela, uinio kraj ratu u Africi koji je
bio ponovo izbio sa udvojenom snagom pa ne samo porazio Takfarinu nego ga
i ubio, Dolabeli su data samo pobednik odlija, da ne bi venac od lovorika
niukoliko umanjio slavu Blezu, ujaku moga vernog prijatelja Sejana.
Ja sam ovde govorio o Tiberijevim dobrim delima, ali ne i o njegovim
slabostima. Meutim, on je, ako se stvar posmatra sa gledita Imperije uzete kao
celine, za poslednjih dvanaest godina svoga ivota bio mudar i pravian
vladalac. To najzad niko ne moe porei. Rak-rana u jezgru jabuke, ako bi mi se
oprostila ova metafora, jo nije bila izbila do ljuske, niti je otetila i samo meso.
Od pet miliona rimskih graana jedva je dvesta ili trista ljudi trpelo i patilo od
Tiberijevog surevnjivog straha, a ja ne znam koliko je desetina i desetina
miliona robova i stanovnika u rimskim provincijama, kao i saveznika u
dravama saveznicama Rima koji su u svemu, izuzev po imenu, bili podanici
Rima uivalo sigurne blagodeti carskoga ureenja koje su usavrili Avgust i
Livija, a koji je Tiberije umeo da odri. Ali ja sam, takorei, iveo u jezgru
jabuke, te mi ne treba zameriti ako vie piem o onoj sredinjoj rak-rani nego o
onome jo uvek neokrnjenom delu jabuke koji je jo prijatno mirisao.
Ali kad se, nesreni Klaudije, zaglibi u metaforu to je uostalom retko
ti onda obino pretera. Sea se valjda Atenodorovih pouka protiv takvih
pogreaka? Nazovi dakle Sejana crvom, pa ostavi onda metaforu da ide
bestraga, a ti se vrati svom obinom svakodnevnom nainu izlaganja.
Sejan je odluio da iskoristi Tiberijevu posramljenost da bi ga na due
vreme zadrao izvan Rima a ne samo na dva meseca. On je zato podstakao
jednoga od svojih asnika dvorske strae da optui izvesnog oveka, slavnoga
po domiljatosti, koji se zvao Montan, tvrdei da je ba taj ovek ocrnjivao
Tiberijev lini ivot. Dotle su ljudi samo optuivani za opte napade na Tiberija,
to jest da su govorili da je on obestan, svirep i samovoljan. Ovaj asnik je,
meutim, istupio s tubom protivu Montana zbog paskvila izuzetno posebne
vrste. Sejan se ve pobrinuo da te paskvile isto onoliko odgovaraju istini koliko
su bile i odvratne same po sebi, iako Montan poto nije, kao Sejan, znao sve
ta se radi u dvoru naravno nije mogao tako neto ni izneti. Svedok, koji je
inae bio najbolji nastavnik vojne obuke u dvorskoj strai, gromoglasno je
ponavljao prostake izraze koji su pripisivani Montanu; on nije sputao glas ni
kada je iznosio najsramotnije rei i reenine obrte, pa nije dopustio da ga
utiaju ni uasnuti poklici neodobravanja od strane senatora. Ja sam se zakleo
da u izneti celu istinu, urlao je on, a vodei rauna o asti Tiberija Cezara, neu
da propustim nijednu pojedinost iz Montanovih gnusnih razgovora, koje sam
lino uo reenoga dana i u reenim okolnostima. Tueni je, pored toga, priao
da polna mo naeg milostivog imperatora naglo opada zbog navedenih
razuzdanosti, kao i zbog preterane upotrebe lekarija kojima je raspaljivao svoj
polni ar, i da je da bi i time povratio svoju polnu snagu prireivao svaka tri
dana tajne raskalane igre u jednoj naroito ukraenoj podzemnoj sobi u dvoru.
Tueni je priao najzad i to da su izvoai tih raskalaenih igara, takozvani

spintrijanci, ulazili u tu sobu jaui jedan na drugome, i to sve trojica po

trojica, potpuno nagi.
Svedok je govorio u tome smislu itavih pola sata, a Tiberije se nije
usuivao da ga prekine, sluajui ga moda i zato da uje ta se sve o njemu zna,
ali je na kraju svedok ipak izrekao neto to je prevrilo meru (neemo ulaziti u
to ta je on tada rekao). Tiberije se toliko zaboravio da je odjednom, sav crven u
licu, skoio sa svoje stolice, pa je izjavio da e ili on odmah na licu mesta pobiti
te udovine optube ili e zahtevati da se odmah otvori sudska istraga. Sejan je
pokuavao da ga umiri, ali je on stajao i dalje, razjareno gledajui oko sebe, sve
dok Gal nije ustao i ljubazno ga podsetio da nije optuen on, nego Montan, a da
je njegov lini ivot iznad svakog sumnjienja; osim toga, ako bi vest o jednoj
takvoj istrazi dospele do pograninih krajeva carstva i do saveznikih drava,
ona bi tamo bila potpuno pogreno shvaena.
Odmah posle toga je Trazil ne znam da li potaknut Sejanom ili sam na
svoju ruku opomenuo Tiberija da on treba uskoro da napusti Rim i da e
poginuti ako ikad bude pokuao da opet kroi nogom u njega. Tiberije je zato
rekao Sejanu da eli ii na Kapri i da e njemu ostaviti da vodi poslove u Rimu.
On je pre odlaska prisustvovao jo jednom suenju zbog veleizdaje ovoga puta
protiv moje bratuede Klaudije Pulhre, Varove udove, koja je posle Sozijinog
progonstva postala Agripinina najprisnija prijateljica. Nju su optuili za
brakolomstvo, za podvoenje roenih keri i za vraanje protiv Tiberija. Ja lino
mislim da je ona u svemu tome bila nevina. im je ula za to, Agripina je
pohrlila u dvor, gde je sluajno videla Tiberija u asu kada je prinosio rtvu
Avgustu. Maltene dok je on jo bio pri tom sveanom poslu, ona mu se pribliila
i rekla:
Tiberije, ti se nedosledno ponaa, jer podnosi Avgustu na rtvu ptice,
plamence i paunove, a jednovremeno progoni njegovu unuad.
Ja te ne razumem odgovorio joj je on, razvlaei rei. Koju sam to
Avgustovu unuad progonio, a da je nije progonio i on sam?
Ne govorim ti o Postumu i Juliji, nego mislim na sebe, odgovorila mu je
ona. Prognao si Soziju zato to mi je ona prijatelj, naterao si Silija da se ubije
zato to mi je bio prijatelj, a sada hoe da upropasti i moju dragu Pulhru, a
jedini zloin joj je njena luda odanost prema meni. Ljudi poinju da me
izbegavaju, govorei da im donosim nesreu.
Tiberije joj je poloio ruke na ramena, pa joj je jo jednom rekao:
Misli li da ti je naneta nepravda
Time to nisi postala kraljica?
Pulhra je bila osuena, pa je nad njom izvrena smrtna kazna. Meu njenim
sudskim goniocima glavna linost bio je ovek koji se zvao Afer, a njemu je
poverena ta uloga zbog njegove reitosti. Nekoliko dana kasnije desilo se da ga
je Agripina srela pred pozoritem. Izgledalo je kao da se Afer stidio samoga
sebe i da izbegava da joj sretne pogled. Ona mu je prila i rekla mu:

 Nema mogunosti da se sakrije od mene, Afere! posle ega mu je

navela stihove iz Homera, ali ih je unekoliko izmenila za tu priliku stihove o
tome kako je Ahil svojim odgovorima hrabrio zbunjene glasnike koji su mu
doli sa poniavajuom Agamemnonovom porukom, pa je rekla:
Zdravo, o tuioe!...
Prii mi, jer ti kriv mi nijesi, ve Agamemnon!4
Ovo je bilo dostavljeno Tiberiju (iako ne od strane Afera). Ve i sama re
Agamemnon ga je ponovo uzbudila.
Agripina se razbolela, te je poverovala da je Tiberije truje. Naredila je da u
nosiljci odnesu u dvor, da bi uputila Tiberiju poslednji vapaj za milost. Izgledala
je tako mrava i bleda da je Tiberije bio oaran. Mislio je: uskoro e valjda i
umreti! Rekao joj je:
O, jadna moja Agripina, pa ti mi izgleda ozbiljno bolesna? ta je to sa
tobom?
Nato mu je ona odgovorila slabakim glasom:
Moda sam ti nanela nepravdu kad sam verovala da ti goni moje
prijatelje ba zato to su mi prijatelji. Moda sam ja i nesrena u izboru svojih
prijatelja, a moda je i moj sud esto pogrean. Ali ti se zaklinjem da i ti meni
isto tako ini nepravdu time to misli da ti nisam odana i da imam nameru da
neposredno ili posredno vladam dravom. Ja meutim traim samo jedno: da me
ostave na miru i da mi ti oprosti ako sam te ikada nenamerno uvredila i... i...
(Ona je kod tih rei zajecala.)
I ta jo?
O, Tiberije, budi dobar prema mojoj deci! I budi dobar prema meni!
Dozvoli mi da se ponovo udam! Ja sam tako osamljena! Od Germanikove smrti
nikako nisam u stanju da zaboravim moje nevolje. Patim i od nesanice. Ako mi
dozvoli da se ponovo udam, ja u se srediti i spasti se svoga nemira, postati
sasvim druga linost, a ti me onda moda nee vie ni sumnjiiti da kujem
zavere protivu tebe. A ja sam sigurna da ti samo zato to izgledam tako nesrena
smatra da sam kivna na tebe.
A ko je taj ovek za koga bi se udala?
Jedan dobar, velikoduan ovek, bez astoljublja, vie nego sredovean, a
usto jedan od tvojih najodanijih velikodostojnika.
Ko je to?
Gal. On kae da bi me odmah uzeo.
Tiberije se okrenuo na peti, pa je iziao iz sobe ne rekavi vie ni rei.
Nekoliko dana docnije on je pozvao Agripinu na jednu gozbu. esto je
pozivao na ruak ba one osobe kojima naroito nije verovao, pa bi piljio u njih
4

Ovaj citat iz Ilijade, kao svi drugi navodi iz Ilijade i Odiseje, uzet je iz prevoda T. Maretia.
Prim. prev.

za vreme obeda kao da pokuava da im ita s lica tajne misli, to bi uzdrmalo

samopouzdanje skoro svakome. Ako su te osobe izgledale uznemirene, on je to
smatrao za dokaz njihove krivice, a ako su ga gledale uporno pravo u oi, on je
to smatrao za jo jai dokaz krivice, a usto i drskosti. Prilikom ovoga ruka
Agripina je bila jo bolesna, te je bez gaenja mogla da jede samo najlaka jela.
Tiberije je stalno zagledao u nju, te se ona vrlo ravo oseala. Ona nije bila
mnogo govorljiva osoba, a razgovor se okretao oko vrednosti muzike i
filozofije, to je uopte nije zanimalo, te joj je bilo nemogue da ma ta
doprinese tome razgovoru. Pravila se kao da jede, ali je Tiberije, koji je paljivo
posmatrao svoju gou, video da ona vraa pladanj za pladnjem sa netaknutim
jelom. Pomislio je da ona sumnja na njega da e je otrovati, pa je, da bi proverio
tu misao, briljivo izdvojio jednu jabuku iz zdele za jelo pred sobom, pruio je
Agripini i rekao:
Moja draga Agripina, pa ti skoro nita nisi ni okusila! Probaj bar ovu
jabuku! Divna je ! Pre tri godine sam primio mlade jabukove sadnice od
paranskog kralja, i ove godine su prvi put rodile.
Svaki od nas ima nekog prirodnog neprijatelja, ako bih tako mogao
nazvati ono na ta mislim. Za nekoga je i sam med silovit otrov. Drugi se opet
odmah razbole ako dodirnu konja ili uu u konjunicu, pa ak i ako se izvale na
leaj napunjen konjskom grivom. Na neija oseanja vrlo nelagodno deluje
prisustvo maaka, pa e, ulazei u neku sobu; ak rei: Ovde je morala biti
neka maka, izvini, ali ja se povlaim. Ja, na primer, imam nesavladljivu
odvratnost prema mirisu rascvetaloga gloga, a Agripin prirodni neprijatelj bila je
jabuka. Ona je zato primila Tiberijev dar i zahvalila mu, ali sa ravo
prikrivenom jezom, pa je rekla da e je, ako joj se to dozvoli, zadrati da je
pojede kad bude dola kui.
Ali samo jednu kriku sada, samo da okusi njenu slast, rekao je Tiberije.
Molim te da mi oprosti, ali zbilja ne mogu, rekla je ona i predala jabuku
jednome sluzi, rekavi mu da je briljivo zavije u jedan ubrus, da bi se znalo da
je njena.
Pa zato je onda Tiberije nije odmah optuio za veleizdaju, kad ga je ve
Sejan na to nagonio? Samo zato to je Agripina tada jo bila pod Livijinom
zatitom.

Glava XXV

I tako najzad stiem da ispriam svoj ruak sa Livijom. Ona me je vrlo

milostivo pozdravila. Izgledalo je kao da je iskreno oarana mojim poklonom.
Za vreme obeda, kome nije prisustvovao niko osim Urgulanije i Kaligule, kome
je tada bilo ve etrnaest godina i koji je bio deak tamnog lica i oiju utonulih u
one duplje Livija me je zaprepastila otrinom rasuivanja i jasnoom
pamenja. Pitala me je o mome radu, a kada sam ja poeo govoriti o Prvom
punskom ratu i pobijati izvesne navode pesnika Nevija (koji je u tom ratu
vojevao), ona se saglasila sa mojim zakljucima, ali me je ulovila im sam
jednom pogreno naveo toga pisca, pa mi je rekla:
Nisi li mi sada, unue, zahvalan to ti nisam dozvolila da pie onaj
ivotopis svog oca? I misli li da bi ti danas bio ovde na ovom ruku da to onda
nisam sprecila?
Kad god bi mi rob napunio au, ja bih je junaki ispio. Kod desete ili
dvanaeste oseao sam se jak kao lav, pa sam smeono odgovorio Liviji:
Krajnje sam ti zahvalan, staramajko, to se nalazim u sigurnom drutvu
Kartaginjana i Etruraca. Nego, bi li mi htela rei zato sam upravo ja danas na
ovom ruku?
Priznau ti, ree mi ona smejui se, da tvoje prisustvo za stolom jo uvek
izaziva u meni tusta i tma... Ali to nije ni vano! Ako sam prekrila jedno od
svojih najstarijih pravila, to je moja stvar, a ne tvoja. Nego, ti me ne voli,
Klaudije? Reci slobodno!
Ne verujui svome sopstvenom glasu, ja sam joj rekao:
Verovatno te ne volim isto onoliko koliko i ti ne voli mene, staramajko.
Kaligula je jedva uzdravao svoj cinian smeh, Urgulanija se prigueno
cerila, a i Livija se smejala, pa je rekla:
Zbilja otvoreno reeno! Nego, da te uzgred zapitam, vidi li ti ovo ovde
udovite, koje preko svoga obiaja ostade mirno sve vreme ruka?
Koje udovite, staramajko?
Pa ovog tvog sinovca, Kaligulu!
Pa zar je on udovite?
Nemoj se praviti da ne zna! Ti si zaista udovite, je li, Kaligula?
Kako ti kae, prababo, odgovori joj Kaligula, oborenih oiju.
E lepo, o tome udovita koje je pred tobom, o tome tvom sinovcu, o
njemu u ti sada neto rei: on e biti prvi sledei imperator.
Mislio sam da je to neka ala, pa smejui se rekoh:
Kada ti to kae, staramajko, onda je to tako. Ali ta to preporuuje
Kaligulu za taj poloaj? Ta on je najmlai u porodici i, premda je ve dao
dokaza o svojim velikim prirodnim darovima...

 Hoe rei da niko nee moi da se probije pored Sejana i Livile?

Bio sam zgranut otvorenou ovoga razgovora, pa rekoh:
Ne mislim nita u tome smislu; ja se nikada ne meam u politiku. Hteo
sam samo rei da je on jo mlad, odve mlad da bude imperator, i da se ovo
proroanstvo nee moi tako skoro ispuniti.
Nee ba morati dugo ekati na ispunjenje toga. Njega e Tiberije uzeti
za svoga naslednika. To je van svake sumnje. Zato? Zato to je Tiberije takav
ovek. Njega dri ona ista sujeta od koje je patio i siroti Avgust: on ne moe da
podnese ni pomisao da ga nasledi neko ko bi bio omiljeniji od njega.
Jednovremeno, Tiberije je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da postane
ovek koga mrze i koga se boje. Zato e, kada bude osetio da mu se blii kraj
potraiti za naslednika nekoga koji e biti jo gori od njega. I on e tako doi na
Kaligulu. Kaligula je ve izvrio jedno delo koje ga stavlja na mnogo vei
stupanj zloinstva nego to je onaj koji Tiberije moe ikad dosegnuti.
Ali, molim te, prababo! branio se Kaligula.
U redu, udovite, ree Livija, uvau tvoju tajnu sve dok se bude dobro
vladao.
Da li Urgulanija zna tu tajnu? zapitah ja.
Ne. Ta je stvar ostala izmeu ovoga udovita i mene odgovori mi
Livija.
Da li ti je on nju dragovoljno poverio?
Naravno da nije. On nije od onih koji se poveravaju ljudima. Ja sam
sluajno otkrila tu tajnu. Ula sam jedne noi u njegovu spavau sobu da vidim
da li ne pokuava neke ake prevare, to jest da li se na primer ne bavi iz
sopstvenog zadovoljstva crnom magijom, da li ne preiava kroz retorte otrove
ili neto slino. Uavi tamo nala sam...
Molim te, prababo! uzviknu Kaligula.
Tamo sam, nastavi Livija, naila na neto zeleno, to mi je reklo vrlo
zanimljive stvari. Ali sam mu ja to vratila.
Urgulanija upade u re uz kiseo osmeh:
Trazil mi veli da u umreti jo ove godine, te tako, Kaligula, neu imati
zadovoljstvo da ivim pod tvojom vladom, sem ako ne bi pohitao da ubije
Tiberija.
Zar e on to uiniti, staramajko? obratih se ja Liviji.
Da li je ika-Klaudije toliko pouzdan da se pred njim moe otvoreno
govoriti? upita Kaligula Liviju, pa dodade: Ili namerava i njega da otruje?
O, on je sasvim pouzdan i bez otrova, odgovori Livija. Ja bih elela da se
vas dvojica bolje upoznate. To je jedan od razloga to smo se nali na ovome
ruku. uj, Kaligula: tvoj stric Klaudije je izuzetak. On je ovek tako staroga
kova da se na njega moe osloniti dokle god je iv, ve i to zbog toga to se
zakletvom zavetovao da e voleti i tititi decu svoga brata. A uj me i ti,
Klaudije: tvoj sinovac Kaligula je takoe izuzetak. On je izdajica, kukavica,

pohotljivac, tat i laov, i on e ti, pre nego to ga bude nestalo, poteno

zagorati ivot, ali te on nikada nee ubiti!
Izgledalo je da ovek sanja ovaj razgovor, toliko je on bio lud, ali i
zanimljiv. Ja ispih ponovo svoju au, pa zapitah:
A kao zato da me ne bi ubio?
Zato to si ti ovek koji treba da osveti njegovu smrt!
Ja? A ko ti to kae?
Trazil.
Zar Trazil nikad ne grei?
Ne. Nikad. Kaligula e biti ubijen, a ti e osvetiti njegovu smrt.
Dok su na sto bile iznoene poslednje akonije, iznenada je zavladao
umoran muk, i to se tako produilo dok Livija odjednom ne ree:
E sad, Klaudije, ostatak naeg razgovora ima da bude udvoje.
Nato se obe druge zvanice povukoe. Ja rekoh:
Ovo mi izgleda neki vrlo udan razgovor, staramajko. Da li je to bila
moja greka? Da se nisam prepio? Mislim da je u dananje vreme opasno terati
izvesne ale. Ovo su opasna ludovanja. Nadam se da posluga...
O, posluga je gluvonema. A ne grdi ni vino! Istina je u vinu, a bar to tie
mene, razgovor je bio savreno ozbiljan.
Ali... ali ako ve smatra Kaligulu za udovite, to ga podstrekava? to
ne ukae svoju potporu Neronu? To je divan momak.
Zato to e Kaligula, a ne Neron biti naredni imperator.
Ali on e biti udovino rav imperator ako je onakav kao to to ti kae.
A ti, koja si posvetila sav svoj ivot slubi Rimu...
Tako je. Ali ovek se ne moe boriti protiv sudbine. A poto je Rim bio
nezahvalan i dovoljno lud da dozvoli da me moj nitkov sin gurne u stranu i da
me vrea, i to da vrea mene, zamisli samo, mene koja sam moda najvei
vladar koga je poznao svet, i uz to sve svoju mater... (Tu njen glas postade
piskav.)
Hteo sam po svaku cenu da promenim predmet razgovora, te rekoh:
Molim te, staramajko, umiri se! Kao to ve ree, ti se ne moe boriti
protiv sudbine. Ali zar nisi htela, staramajko, da mi u vezi sa svim tim kae
neto odreeno?
Da, u pitanju je Trazil. Ja ga stalno pripitkujem. Tiberije ne zna da ja to
inim, ali je Trazil esto ovde kod mene. On mi je jo pre nekoliko godina rekao
ta e se desiti izmeu Tiberija i mene, to jest da e se on pobuniti protivu moje
vlasti i da e uzeti carstvo potpuno u svoje ruke. Ja to onda nisam verovala. Ali
mi je on rekao jo jednu stvar: iako u umreti kao stara i raoarana ena ipak u
mnogo godina posle svoje smrti biti priznata za boginju. A pre mi je kazao da e
jedna osoba, koja e umreti one godine za koju sada znam da e biti godina moje
smrti, postati najvee boanstvo koje je svet ikada poznao i da, na kraju krajeva,

ni u Rimu niti igde u Carstvu nijedan hram nee biti posveen nikome drugom,
pa ak ni Avgustu, nego samo njemu.
A kad e ti umreti? zapitah je ja.
Kroz tri godine, s prolea. Znam ak i dan...
Ali zar si ti toliko eljna da postane boanstvo? A moj stric Tiberije
izgleda, to ne eli?
Ali ja samo o tome i mislim, jer je moje ivotno delo zavreno. A to da
ne elim? Jer ako je ve Avgust bog, bilo bi glupo da ja ostanem sam njegova
svetenica. Ja sam u stvari sve to i obavila, zar ne? Po svojim uroenim
osobinama, Avgust ne bi ni bio nita bolji imperator od Tiberija.
Da, staramajko. Ali zar tebi nije dovoljno to si svesna ta si uradila u
ivotu, nego eli da bude oboavana od nesvesne rulje?
ekaj, Klaudije, da ti objasnim! Skoro se potpuno slaem s tobom u
onome to si rekao o rulji. Ja ne mislim toliko na svoju ovozemaljsku slavu
koliko na poloaj koji u zauzimati na nebu. Ja sam uinila mnoge grene stvari
u ivotu, a koji bi veliki vladalac bio bezgrean? Ja sam stavljala sreu Imperije
iznad svih drugih ljudskih obzira. Da bi sauvala Imperiju od cepanja na stranke,
morala sam da zagazim i u mnoge zloine. Avgust je inio sve to je mogao da
razdrobi Imperiju svojim smenim povlaivanjem jednih linosti na tetu
drugih: Marcela je dizao protiv Agripe, Gaja protiv Tiberija. Ko je spasao Rim
od mogunosti ponavljanja graanskog rata? To sam uinila ja! Neprijatni i teki
zadatak uklanjanja Marcela i Gaja takoe je pao na mene. Da, da, nemoj mi se tu
pretvarati da nikad nisi ni posumnjao da sam ih ipak ja otrovala. A u emu je
odgovarajua nagrada za vladaoca koji je poinio takve zloine radi dobra svojih
podanika? U tome, oigledno, da bude dignut na stupanj boga! Ili ti ne veruje
da su due zloinaca preputene venim mukama?
Uvek su me uili tome da tako i treba da bude.
A li besmrtni bogovi su slobodni od svakoga straha od kazne, bez obzira
kakve su zloine izvrili?
Pa naravno, Jupiter je svrgao svoga oca i ubio jednoga od svojih unuka, a
rodoskrvno se oenio svojom sestrom i,., Pa, naravno, slaem se s tobom. Niko
od bogova i ne uiva dobar glas u pogledu svojih vrlina. A izvesno je i to da oni
koji sude smrtnima nemaju vlast i nad njima.
Sasvim tano. Sad zna zato je za mene od vrhovne vanosti da
postanem boginja. A to je, ako ba eli znati i razlog zato trpim Kaligulu. On
mi se zakleo da e me, ako samo budem sauvala njegovu tajnu, uiniti
boginjom im bude postao imperator. A ja elim da mi se i ti zakune da e i ti
uiniti sve to je u tvojoj moi da postanem boanstvo. to pre, jer oh, ta zar
ne uvia? ja bih bila u paklu sve dok me Kaligula ne proglasi za boginju,
paklu, gde bih imala da trpim najstranija muenja i to naroito birana,
neizbena muenja!

Iznenadna promena u njenom glasu, koji je sa hladne carske nadutosti

preao na prizvuk zaplaenog preklinjanja, zaprepastio me je vie nego sve to
sam dotle uo. A poto je trebalo ipak neto rei, kazao sam:
Ne vidim kakav bi uticaj mogao imati jadni ika-Klaudije bilo na
imperatora, bilo na Senat.
Potpuno je svejedno ta ti sam vidi ili ne vidi, blesane moj! Nego,
hoe li se zakleti da e initi ono to ja traim? Hoe li da mi se zakune
svojom roenom glavom?
Staramajko, rekoh ja, zakleu ti se svojom glavom ukoliko ona uopte
sada neto vredi ali pod jednim uslovom.
Kako, ti se usuuje da meni postavlja uslove?
Posle dvadesete ae, da! Ali to je jedan jednostavan uslov. Najzad, poto
si me trideset est godina zapostavljala i mrzela, ti zaista i ne moe oekivati od
mene da uinim za tebe neto bez ikakvih uslova.
A kakav je to jednostavni uslov? upita me ona smeei se.
Postoji itavo mnotvo stvari, koje bih eleo znati. Hou pre svega da
znam ko je ubio moga oca, pa ko je ubio Agripu, pa ko mi je ubio brata
Germanika, a ko umorio moga sina Druzila...
Zato eli da sve to zna? Moda zbog neke glupe nade da e na meni
osvetiti njihovu smrt? upita me ona,
Ne, ak ni onda ako si ti njihov ubica! odgovorih joj ja. Jer ja se nikada
ne svetim, osim ako sam zakletvom prinuen da to uinim, ili u samoodbrani. Ja
verujem da zlo nalazi kaznu samo u sebi. Sve to elim jeste da saznam istinu.
Ja sam povesniar po svome pozivu, i jedino to me zanima jeste da znam kako
su se stvari odigrale i zato. Na primer, ja vie piem istorije zato da bih se sam
obavestio nego da obavetavam svoje itaoce...
Vidim da je stari Atenodor imao velik uticaj na tebe.
On je bio ljubazan prema meni i ja sam mu zahvalan, jer sam zahvaljujui
njemu postao stoik. Ja se nikada nisam uputao u filozofska dokazivanja, koja
me nikada nisu ni primamljivala, ali sam usvojio stoiko gledanje na stvari.
Moe mi dakle verovati da neu ponoviti nijednu re koju mi bude rekla.
Poto sam je uverio da zaista mislim onako kako govorim, mogao sam joj
etiri asa, a moda i vie, postavljati najnezgodnija pitanja, na koja mi je ona
odgovarala bez ikakvog izbegavanja i tako spokojno kao neki nadzornik
poljskoga dobra koji gospodaru imanja podnosi raune o nekim manjim
nezgodama na imanju. Da, rekla je, ona je otrovala moga deda; ali ne, ona nije
otrovala i moga oca, iako je Tiberije za to sumnjii, jer je on umro od prirodne
gangrene; ali, dabome, ona je otrovala Avgusta maui otrovom smokve koje je
on jeo, naravno dok su jo bile na drvetu; a zatim mi je ispriala celu Julijinu
istoriju, onako kako sam je ja ve izneo, i celu Postumovu istoriju, ije sam
pojedinosti bio u mogunosti da sravnim sa to sam ve znao; jeste, priznala je
Livija, ona je otrovala Agripu i Lucija, kao i Marcela i Gaja, a naravno ona je
zaplenila i moja pisma Germaniku; ali ne, ona nije otrovala Germanika to je

Plancina uinila na svoju ruku ali ga je ona, Livija, pre toga ve bila osudila na
smrt, kao to je to uinila i sa mojim ocem, i to iz istoga razloga.
A kakav je bio taj razlog, staramajko?
Pa on je odluio da uspostavi republiku, ree mi ona. Ali ne, ne bi trebalo
da me ravo shvati, nije on to hteo da uini tako da bi time povredi zakletvu
datu Tiberiju. On je iao na to da sam Tiberije dobrovoljno preduzme taj korak i
da Tiberije u oima naroda bude ovek koji uspostavlja stare slobode, dok bi se
on sam povukao u pozadinu. I on je skoro ubedio Tiberija. Ali ti zna kakva je
kukavica Tiberije. Zato sam morala dobro da se napregnem da bih stvorila
mnotvo lanih pismena i da kaem Tiberiju sijaset lai, da bi on odustao od
toga da sam od sebe napravi budalu. ak sam bila prinuena da sklopim
sporazum sa Sejanom. Uostalom, to republikanstvo je neka stalna luda klica u
porodici. Nju je imao i tvoj ded.
Imam je i ja.
Jo uvek? To je zanimljivo! Koliko ja znam, ima je i Neron. To mu nee
doneti mnogo sree. Ali nema koristi od ubeivanja republikanaca. Vi odbijate
da uvidite da ovek na dananjem stupnju razvitka drave isto onako ne moe
vratiti na snagu republikansku vlast kao to ne moe nametnuti prvobitna
oseanja estitosti savremenim enama i muevima. To bi izgledalo kao kada bi
neko pokuao da vrati natrag senku na sunanom asovniku, a to je nemogue.
Ona mi je ispovedila da je i Druzil bio udavljen po njenoj elji i rekla mi je
kako sam bio blizu smrti kada sam prvi put pisao Germaniku o Postumu. Jedini
razlog, zbog koga mi je tada potedela ivot bio je u tome to je oekivala da u
u tim pismima pokuati da obavestim Germanika gde boravi Postum, te da i ona
to sazna. Ali najzanimljivije od svega to mi je rekla bilo je objanjenje o njenim
nainima trovanja. Postavio sam joj ono staro Postumovo pitanje: da li je ona za
otrove koji lagano dejstvuju ili za one brze, a ona mi je, bez i najmanjeg
uznemirenja, odgovorila da predpostavlja manje ee ponavljane koliine
laganih i svakog ukusa lienih otrova, koji izazivaju promene kao i kod obine
suice. Pitao sam je zatim kako joj ja polazilo za rukom da uvek dobro sakrije
tragove i kako je mogla da zada udarac i na tako velikim odstojanjima jer je
Gaj bio ubijen u Maloj Aziji, a Lucije u Marselju.
Ona me je podsetila na to da nikada nije izvrila nijedno ubistvo za koji bi
se moglo misliti da joj donosi samo neposredne i trenutne koristi. Ona, na
primer, nije otrovala moga deda pre nego to je prolo izvesno vreme posle
njihovog razvoda, niti je uopte otrovala ma koju od svojih suparnica, Oktaviju,
Juliju ili Skriboniju. Njene su rtve bile veinom one osobe ije je uklanjanje
dovodilo njene sinove ili unuke blie nasledu vrhovne vlasti. Njen jedini
poverenik bila je Urgulanija, a ona je bila tako poverljiva i veta, a i toliko
odana, da je ne samo bilo neverovatno da e se ikada otkriti zloini koje su njih
dve zajedno zamislile, nego ak ako bi oni i bili otkriveni nikada ne bi bilo
dokazano da je ona u njih umeana. Svakogodinje ispovedanje Urgulaniji kao
svetenici u doba pripremanja svetkovine dobre boginje Faune sluilo je obino
kao nain da se otkriju sredstva za uklanjanje izvesnih osoba koje su smetale

Livijinim smerovima. Ona mi je to potpuno rasvetlila, i to ovako: ponekad bi se

dogodilo da ene ispovede ne samo svoja brana neverstva nego i
rodoskvrnjenja izvrena sa bratom ili sinom. Na to bi Urgulanija izjavila da se
tako neto moe okajati samo smru toga oveka.
Onda bi ena zavapila: Zar nema zaboga nikakvog drugog naina
ispatanja? Urgulanija bi rekla da moda postoji neka zamena koju e boginja
ipak hteti dozvoliti, ali grenica bi mogla da se oisti samo time to bi izvrila
osvetu boanstva uz pomo onoga istog oveka koji ju je osramotio. Jer rekla
bi joj Urgulanija jednu takvu slinu ispovest uinila joj je pre nje neka druga
ena, koja se uasavala i pomisli da ubije onoga koji ju je osramotio, te je ta
propalica jo uvek u ivotu, a njegova rtva sama pati. A te su propalice
redom bili Agripa, Lucije i Gaj. Agripa je bio optuen za rodoskvrnjenje sa
svojom keri Marcelinom, ije je neobjanjivo samoubistvo dalo peat istini toj
prii. Gaj i Lucije su bili optueni za rodoskrvnjenje sa svojom majkom, i to pre
njenoga progonstva, a Julijin rav glas dao je potrebnu verodostojnost i toj prii.
U svakome od tih sluajeva ena je oberuke prihvatila na sebe izvrenje tih
ubistava, a njen sauesnik u grehu je takoe oberuke prihvatao sauesnitvo i u
ovakvoj raboti. Urgulanija bi naravno, pomogla savetom i celishodnim otrovom.
Livijina bezbednost je poivala na tome to se nije mogla uspostaviti nikakva
veza izmeu nje i njenog pomagaa, a ovaj, ak ako bi bio i sumnjien ili
uhvaen na tome delu jo krvavih ruku, ne bi bio u mogunosti da objasni svoje
razloge a da pri tom jo vie ne okrivi samoga sebe. Zato sam zapitao Liviju: da
li se bar kaje to je smakla Avgusta i to je poubijala ili oterala u progonstvo
tolike njegove potomke? Nikada i ni u jednom trenutku ja nisam zaboravila ija
sam ki! odgovorila mi je ona. A ove njene rei velikim delom sve
objanjavaju. Livijinoga oca, oveka iz porodice Klaudija, Avgust je posle bitke
kod Filipa u Trakiji osudio na smrt, a ovaj je samoubistvo predpostavio
mogunosti da mu iv padne aka.
Ukratko, ona mi je rekla sve to sam eleo da znam, ali mi nije htela nita
rei o onim natprirodnim pojavama u Germanikovoj kui u Antiohiji. Ona je
ponovila da u tom pogledu nije bila izdala nikakva nareenja, a da joj ni
Plancina niti Pizon o tome nisu rekli nita, te da u pogledu mogunosti da
rasvetli tu tajnu niukoliko nije u boljem poloaju od mene. Poto sam video da
je nekorisno dalje navaljivati, ja sam joj zahvalio na strpljenju prema meni, a
zatim sam se zakleo glavom na ramenu da u preduzeti sve to je u mojoj moi
da je uinim boginjom.
Kada sam ve poao od nje, ona mi je uruila jednu malu knjiicu, rekavi
mi da je proitam tek kada budem bio u Kapui. To je bila ona zbirka odbaenih
sibilskih stihova o kojima sam pisao na prvim stranama ove povesti; kada sam u
njoj doao do proroanstva nazvanog Naslee ljudi sa kosom, meni se uinilo
da sam najzad shvatio zato me je Livija zvala na ruak i zato je zahtevala da
joj poloim onu zakletvu. (Ako sam je uopte poloio, jer mi sve ovo izgleda
kao neki san koji sam usnio u pijanstvu.)

Glava XXVI

Sejan je podneo molbu Tiberiju, molei ga da ga ima u vidu ako bude

traen mu za Livilu. Izjavio je da je svestan toga da je on samo obian vitez, ali
zar i sam Avgust nije jednom rekao da bi i svoju jedinicu ker udao za viteza, a
Tiberije nema odanijeg podanika od njega. Njemu najzad i nije do senatorskog
poloaja, jer je zadovoljan to moe u svome dananjem poloaju da slui kao
budni straar bezbednosti plemenitog imperatora. Dodao je da bi ta enidba bila
ozbiljan udarac za Agripininu stranku, koja ga uostalom priznaje za svoga
najvatrenijeg protivnika. Njene pristalice e se sa strahom ustezati da se poslue
nasiljem prema Kastorovom jedinom preivelom sinu, koga mu je rodila Livila,
to jest prema Tiberiju Gemelu. A skoranja smrt Gemelovog blizanca mora
oveka da navede na misao da je u to umeana i Agripina.
Tiberije je na to milostivo odgovorio da jo ne bi mogao dati povoljan
odgovor na ovu molbu, iako je inae potpuno svestan svojih velikih obaveza
prema Sejanu. On je smatrao da se Livila, ija su oba ranija mua bili ljudi
najviega roda, ne bi zadovoljila time da on ostane obian vitez. A ako bi Sejan
ne samo enidbom uao u carsku porodicu ve bio unapreen i za senatora, zar
to ne bi izazvalo ljubomoru koja bi ojaala Agripininu stranku? Tiberije je dalje
rekao da je upravo u elji da izbegne izazivanje ljubomore, Avgust hteo da uda
ker za obinog viteza, i to za oveka koji je iveo povueno i koji se uopte nije
meao u politiku.
Pa ipak, on je taj odgovor zavrio jednom belekom koja je ulivala nade, a
ona je glasila: Uzdravam se da ti tano kaem svoje namere o tome kako
mislim da te srodstvom blie veem za sebe. Ali mogu ti rei toliko da nema
tako visoke nagrade koju ti ne bih dao za tvoju odanost i da e mi biti veliko
zadovoljstvo da, im se bude ukazala prilika, uinim ono to ve i nameravam
da uradim.
Sejan je isuvie dobro poznavao Tiberija, pa je shvatio da je prerano
postavio svoj zahtev. Uostalom, on mu se pismeno obratio samo zato to ga je
Livila na to sama terala. Ali je on razumeo i to da je znatno uvredio Tiberija.
Zato je odluio da ga ubedi da treba odmah da napusti Rim i da njemu za stalno
poveri poloaj uvara grada, a na odluke uvara grada moglo se aliti samo
imperatoru. Kao zapovednik dvorske strae Sejan je imao pod sobom i odred u
kome su sluili carski glasnici i skorotee, tako da bi kroz njegove ruke morala
prolaziti sveukupna Tiberijeva prepiska. Tiberije je znao da zavisi od njega i u
pogledu onih linosti koje bi bile putane preda nj, a ukoliko bi manje sveta
izlazilo pred njega utoliko bi on bio zadovoljniji. Malo po malo, u ruci uvara
grada bi se stekla sva stvarna vlast, i Sejan bi mogao da odluuje kako mu se
svidi, bez opasnosti da mu se imperator mea u poslove.
I Tiberije je na kraju napustio Rim. Za povod tom odlasku uzeto je
osveenje Jupiterovog hrama u Kapui i Avgustovog hrama u Noli. Tiberije nije

uopte imao nameru da se ikad vie vrati u Rim. Znalo se da je on doneo tu

odluku zbog Trazilove opomene, a smatralo se da se svako Trazilovo
proroanstvo bezuslovno mora ispuniti. Predpostavljalo se da e Tiberije, kome
je bilo ezdeset sedam godina, morati umreti u vrlo kratkom roku. On je
izgledao veoma ravo, bio je mrav, poguren, elav, ukoenih zglobova, a celo
mu je lice bilo u irevima i zavojima. Niko ivi ne bi mogao ni pomisliti da mu
je sueno da ivi jo jedanaest godina. Moda je toliko poiveo samo zato to
vie nikad nije dolazio blie Rimu sem najvie do njegovih predgraa. Bilo kako
mu drago, izgledalo je da se ispunilo Trazilovo proroanstvo.
Tiberije je poveo sa sobom na Kapri nekolicinu uenih grkih profesora,
jedan odred odabranih vojnika, zatim svoju nemaku telesnu strau, pa Trazila i
gomilu namazanih ljudskih stvorenja, kojima je teko bilo odrediti pol, i, najzad,
to je najudnije od svega, Kokceja Nervu. Kapre su jedno ostrvo u
Napuljskome Zalivu, udaljeno od obale oko tri milje. Njegovo podneblje je zimi
toplo, a leti hladovito. Na njemu postoji samo jedno jedino mesto na kome se
moe iskrcati, a svi ostali delovi ostrva su zatieni strmim stenama i
neprolaznim ipragom. Nain na koji je Tiberije tu provodio asove dokolice,
kad nije sa Grcima razgovarao o pesnitvu i o poreklu i meusobnom srodstvu
bogova ili kad nije sa Nervom raspravljao pravna i politika pitanja, toliko je
odvratan da se ne moe izneti ak ni u jednoj istoriji. Neu rei nita vie do to
da je on tamo odneo potpunu zbirku Elefantisovih knjiga, taj najpotpuniji
sveopti prirunik svih oblika bludi koji je ikad iko sastavio. On je na Kapriju
inio ono to nije mogao da ini u Rimu, jer je tamo mogao da upranjava
nepristojnosti pod vedrim nebom, meu drveem i cveem ili na morskoj obali,
uz onoliko buke koliko mu je ve kad bilo volja. Kako su neke od tih njegovih
poljskih zabava bile krajnje svirepe, jer je muenje njegovih drugova u zabavi
predstavljalo velik deo njegovog uivanja, on je smatrao da je udaljenost Kaprija
preimustvo koje pretee nad svim nedostacima toga ostrva. On nije iveo stalno
na njemu nego je imao obiaj da poseuje Kapuu, Baje i Ancijum. Ali mu je
glavni stan ipak bio na Kapriju.
Posle nekoga vremena on je dao ovlaenje Sejanu da ukloni voe
Agripinine stranke i da pri tom izabere sredstva koja mu se budu uinila
najpogodnijim. Ostao je u svakodnevnom dodiru sa Sejanom, odobravajui sve
njegove postupke svojim pismima Senatu. Jednom je proslavio praznik Nove
godine u Kapui, gde je, prema starom obiaju, izgovorio svoju prvosveteniku
besedu, kojom je blagoslovio svetinu, a zatim se odjednom obratio jednome
vitezu, koji se zvao Sabin i koji je stajao u njegovoj blizini, pa ga je optuio za
pokuaj da navede njegove osloboenike da mu otkau vernost. Jedan od
Sejanovih ljudi je odmah skleptao toga Sabina, omotao mu glavu njegovim
sopstvenim platom, stavio mu omu oko vrata i odvukao ga. Sabin je
zapomagao priguenim glasom: Upomo, prijatelji, upomo! ali se niko nije
ni pokrenuo s mesta, te je Sabinu iji se jedini zloin sastojao u tome to je bio
Germanikov prijatelj i to se dao prevariti od nekog Sejanovog oveka, te je
pred njim u potaji izrazio svoju naklonost prema Agripini na brzinu i bez

suenja odletela glava. Ve iduega dana je u Senatu bilo proitano jedno

Tiberijevo pismo, koje je javljalo za Sabinovu smrt i u kome se spominjalo da je
Sejan otkrio jednu opasnu zaveru. Imajte, gospodo, saaljenja za jednog
nesrenog starog oveka koji ivi u stalnoj strepnji, poto i sami lanovi njegove
porodice kuju podle zavere protiv njegovog ivota! pisao je Tiberije, a bilo je
oigledno da misli na Agripinu i Nerona. Gal je ustao i rekao da bi bilo poeljno
da imperator objasni Senatu svoje bojazni, te da dozvoli da ih ovaj i razbije,
poto bi mu to svakako polo za rukom. Ali Tiberije se jo uvek nije oseao
dovoljno jakim da bi se za ovo osvetio Galu.
U leto te iste godine dolo je do jednog sluajnog susreta izmeu Livije,
koja je bila u svojoj nosiljci, i Tiberija, koji je jahao najednom kratkonogom
konjiu. To je bilo na glavnoj ulici Napulja. Tiberije se ba iskrcao, dolazei sa
Kaprija, a Livija se vraala iz posete Herkulaneumu. Tiberije je zaeleo da
projae a da i ne pozdravi mater, ali ga je mo navike prinudila da zategne uzde,
da stane, pozdravi je i da je tek reda radi zapita za zdravlje. Ona mu je tada
rekla:
O ve mi je bolje, im se ti tako ljubazno raspituje za moje zdravlje,
deko moj! Nego, kao mati, mogu ti dati savet: dobro pazi na ribu mrenu koju
jede na svome ostrvu! Neke od onih koje se tamo love krajnje su otrovne...
Hvala ti, mati, odgovorio joj je on. Poto ta opomena dolazi od tebe, ja u
se ubudue pobono drati tanje i trilje.
Livija se glasno nasmejala, pa se obratila Kaliguli, koji je bio pored nje, i
rekla mu, takoe glasno:
Dakle, kao to rekoh, moj mu (tvoj praded, dragi moj) i ja ili smo urno
ovom ulicom jedne mrane noi, a to je, ako se ne varam, bilo pre ezdeset pet
godina, idui ka pristanita u kome nas je tajno ekao na brod. Oekivali smo
da e nas svakoga trenutka uhvatiti i ubiti Avgustovi ljudi. Kako to sad izgleda
udnovato! Moj stariji sini jer mi smo tada imali samo jedno dete jahao je
na oevim ramenima. Ne znam ta mu bi, tek on poe odjednom da kmei iz
sveg glasa:,,Oh oe, ja elim da se vratim u Peru-u-u-ziju! To nas je odalo. Dva
vojnika su izletela iz neke krme, dovikujui nam da stanemo. Sakrili smo se u
jednu mranu kapiju, da bismo ih propustili da nas mimoidu. Ali Tiberije je
nastavio da se dere: Hou da se vratim u Peru-u-u-ziju! Ja sam tada rekla
muu: Ubij ga! Ubij to derite! Tako emo jo imati nade da se moemo
spasti! Ali moj mu je bio jedna luda nena srca, pa je odbio da to uini. I mi
smo se spasli samo pukim sluajem.
Tiberije, koji se zadrao da uje kraj te prie, zari mamuze u rebra svoga
konja i odjuri besno sa toga mesta. Posle toga se njih dvoje nikada vie u ivotu
nisu ni videli.
Livijina opomena, koja se odnosila na ribu, bila je reena samo zato da sa
Tiberiju kae neka neprijatnost i da mu se nagovesti da su njegovi ribari ili
njegovi kuvari na njenom platnom spisku. Ona je znala Tiberijevu naklonost
prema mrenama, a znala je i to da e se odsada u njemu stalno boriti prohtev za

jelom i strah da mu neko radi o glavi. Ali njena primedba je imala i krajnje
neprijatne posledice. Jednoga dana Tiberije je sedeo pod jednim drvetom na
zapadnoj obali ostrva, uivajui u arlijanju lakog povetarca i sastavljajui u
sebi na grkom razgovor izmeu jednoga zeca i jednoga fazana, od kojih je
svaki naizmence hvalio svoje prednosti za sladokusce. Misao nije bila izvorna:
nedavno je Tiberije bio nagradio jednoga od svojih dvorskih pesnika sa dve
hiljade zlatnika za jednu slinu pesmu u kojoj su suparnike uloge igrali
peurka, eva, ostriga i drozd. U samom uvodu u to svoju pesmu Tiberije je
odbacio svako njihovo polaganje prava na izvanredan ukus njihovoga mesa kao
obinu dangubu, utvrujui da bi jedino zec i fazan mogli imati pravo da ponesu
venac od peruna, poto samo njihovo meso ima ono dostojanstvo, a nije teko
za varenje, i svu sonost, ali ne preteranu.
On je ba traio po pameti neki nepristojan pridev kojim bi dobro obeleio
ostrigu, kad je odjednom odnekud uo neki suanj u trnjaku ispod sebe; utom se
pred njim pojavio neki razbarueni ovek divljakog izgleda. Njegova je odea
bila sva mokra i u dronjcima, lice mu je krvarilo na vie mesta, a u ruci je drao
go no. Progurao se kroz iblje i uzviknuo:
Tu li si, Cezare? Zar nije ovo divna riba?
Iz vree koju je nosio na grbai taj ovek je izvukao jednu ogromnu mrenu,
koja se jo praakala, pa je bacio na rudinu kod Tiberijevih nogu. Taj ovek je
bio samo obian ribar, koji je bio ulovio to veliku ribu, pa je, videi Tiberija na
onoj strmoj uzviici, odluio da mu je pokloni. Priterao je amac uza stenu,
isplivao je na nju, uzverao se uz jednu okomitu stazu do ivice trnjaka, pa je
noem prosekao sebi put kroz estu.
Tiberije je od straha bio skoro van sebe. Zviznuo je i povikao na
nemakom:
Pomo! Pomo! Odmah ovamo! Volfgang! Zigfrid! Edeltajn! Ubica!
Schnell!
Nemci mu se odmah javie:
Tu smo, Svevinji, tu, najblagorodniji, to, tedri darodave i stareino!
Jer oni su drali strau levo i desno od njega i za njegovim leima, ali
naravno nikoga nije bilo ispred njega. Momci su hitali k njemu u velikim
skokovima, maui sulicama.
Ribar nije znao nemaki, pa je, sklanjajui no, veselo eretao:
Uhvatio sam je tamo u peini! Koliko misli da je teka? Pravi je kit, zar
ne? Zamalo me nije prevrnula iz amca!
Tiberije u meuvremenu ve bee malo doao k sebi, ali je svojom
uobraziljom nekako doao na misao da je riba otrovana, pa je doviknuo svojim
Nemcima:
Ne! Ne bodite ga kopljem! Nego rasecite ribu na dvoje pa mu njome
istrljajte lice!

Nezgrapni Volfgang doepa ribara s lea oko pojasa tako da nije mogao ni
maknuti rukama, dok mu druga dvojica namazae lice sveim ribljim mesom.
Nesrenik se drao:
Ta prestanite, ljudi! Kakva je to glupa ala? Kakva srea to nisam prvo
ponudio imperatoru jednu drugu stvar iz moje vree!
Da se vidi kakva je ta druga stvar! naredi Tiberije.
Onda Edeltajn otvori vreu i nae u njoj jednog divovskog morskog raka.
Da mu se natre lice i njime! ree Tiberije. Da se dobro natre!
Tako je kukavac sinji izgubio oba oka. A kad je to bilo gotovo, Tiberije
ree:
Dosta, ljudi! Pustite ga sada neka ide!
Ribar se teturao tamo-amo urlajui od bola, tako da se vie nije moglo nita
drugo uiniti, nego gurnuti ga u more sa oblinje litice.
Bio sam srean to me Tiberije nije nikada pozvao da ga posetim na
njegovom ostrvu, a ja sam i kasnije izbegavao da tamo odem, iako je sada tamo
ve uklonjen svaki trag njegovih odvratnih zabava, a tvrdi se da su njegovi
letnjikovci njih dvanaest na broju veoma lepi.
Zamolio sam Liviju za dozvolu da se oenim Elijom, a ona mi je odobrila
taj brak, izrazivi mi svoja pakosna estitanja. Pa ipak, ona je ak prisustvovala i
naem venanju. Bila je to vrlo sjajna svadba, jer je Sejan nastojao da tako bude,
a jedina posledica toga svega bilo je moje otuenje od Agripine i Nerona, kao i
od njihovih prijatelja. Smatralo se da neu biti u stanju da sauvam ma kakvu
tajnu pred Elijom i da e Elija rei Sejanu svaku stvar koju bude ieprkala. To
me je jako alostilo, ali sam uviao da bi bilo sasvim nekorisno i pokuati da
umirim Agripinu (koja je u to vreme bila u alosti za svojom sestrom Julijom,
umrlom ba tih dana posle dvadesetogodinjeg izgnanstva na onom malom
bednom ostrvu koje se zove Tremer). Zato sam, da bih izbegao svaku
neprijatnost, postepeno prestao poseivati njenu kuu.
Ja i Elija smo bili mu i ena samo da se tek tako kae. Prva stvar koju mi
je ona rekla kada smo uli u nau branu lonicu bilo je ovo:
A sada shvati, Klaudije da ne elim ni da me takne! A ako ikada u ivotu
jo jednom budemo spavali u istoj postelji kao noas, izmeu nas e uvek biti
jedan posteljni pokriva; sem toga, i na najmanji tvoj pokret izletee napolje! I
jo neto: ti e gledati tvoja, a ja u gledati moja posla.
Hvala ti, rekao sam joj ja. Ti si mi zaista skinula velik teret sa srca.
Bila je to strana ena. Stalno je glasno laparala kao oni to viu cene pri
drabama na trgu na kome se prodaju robovi. Ja sam brzo prestao i pokuavati
da joj odgovorim. Naravno, ja sam i dalje iveo u Kapui, a Elija nikada nije ni
dolazila da me tamo obie, ali je Sejan uporno nastojao da se, kad god sam bio u
Rimu, to je mogue vie pokazujem u njenome drutvu.
U svojoj borbi sa Sejanom i Livilom Neron nije imao nikakvih izgleda.
Iako ga je Agripina stalno opominjala da odmerava svaku svoju re, on je bio

odve otvorene prirode da bi prikrivao svoje misli. Meu mladim plemiima

kojima je on verovao kao svojim prijateljima bilo je i takvih koji su bili tajni
Sejanovi dostavljai, a ovi su vodili knjigu njegovih miljenja, izraenih
povodom svakog politikog dogaaja. to je bilo jo gore, njegova ena, koju
smo zvali Jelena ili Heluo, a koja je bila Livilina ki dostavljala je sve njegove
tajne svojoj majci. Pa ipak, prema njemu je bio najgori njegov brat Druz, kome
se on poveravao vie nego i svojoj eni, a taj Druz je bio na njega ljubomoran
zato to je Neron bio stariji sin i Agipinin mezimac, Druz je otiao Sejanu i
rekao mu da mu je Neron predloio da tajno otplove u Nemaku prve naredne
mrane noi pa da se kao Germanikovi sinovi stave pod zatitu tamonjih
pukova i da ih pozovu da pou na Rim to je on, sasvim prirodno, odbio sa
krajnjim negodovanjem. Sejan mu je rekao da e, poto jo nije pravi as, morati
moda malo da prieka, ali da e biti pozvan da tu stvar ponovi i Tiberiju.
Sejan je koristio to meuvreme da pusti glas kako se Tiberije nosi milju da
Nerona optui za veleizdaju. Neronovi prijatelji su odmah poeli da ga
naputaju. Dvojica-trojica izmeu njih su se izvinili to ne mogu da ruaju sa
njim, a hladno su ga otpozdravljali kad bi se sa njim sreli pred svetom; ostali su
sledovali njihovom primeru. Tako su posle nekoliko meseci oko Nerona ostali
samo njegovi pravi prijatelji. Meu njima se nalazio i Gal. Poto se Tiberije vie
nije pokazivao u Senatu, Gal je usredsreivao svoja peckanja na Sejanovu
linost. Ta su se peckanja sastojala u tome to je neprestano predlagao da se
izglasa zahvalnost Sejanu za njegove usluge dravi i da mu se ukazuju izuzetne
poasti, to jest da mu se diu kipovi, da se u njegovu ast postavljaju slavoluci,
da mu se daju poasni naslovi, da se ine molepstvija za njegovu linost i da se
javno svetkuje njegov roendan. Senat se nije usuivao da se suprodstavi ovim
predlozima, a Sejan, poto sam nije bio senator, te nije ni bio u Senatu, nije
mogao u njemu da kae ni crne ni bele. to se tie Tiberija, on nije eleo da
stavlja veto na senatske odluke ve iz bojazni da ne digne Sejana protiv sebe ili
da ne ostavi utisak da je izgubio poverenje u njega. Kad god je Senat zaeleo da
ma ta bude uraeno, on je najpre slao svoje izaslanike Sejanu, molei ga da se
on tim povodom stavi u vezu sa Tiberijem, pa ako bi Sejan bio protivan, onda su
od cele stvari odmah dizali ruke. Tako je Gal jednoga dana predloio onako
kao to Torkvatovi potomci nose na sebi zlatnu ogrlicu, a Cincinatovi jednu
kovrdu kose, to im je Senat dodelio kao porodino odlije za spomen na
zasluge njihovih praotaca za dravu da isto tako Sejanu i njegovim potomcima
treba dozvoliti da, kao svoje odlije, nose jedan zlatan klju u znak svoje verne
slube uvara imperatorovih vratnica. Senat je jednoglasno usvojio taj predlog, a
Sejan je, grdno uznemiren, napisao Tiberiju pismo, u kome je tuio Gala da je
zlonamerno predloio sve te poasti u nadi da e time uiniti Senat ljubomornim
na njega, Sejana, kao moda i zato da izazove imperatorovo podozrenje prema
njegovim tobonjim drskim stremljenjima. Taj Galov predlog je utoliko
zlonamemiji to izaziva utisak da ma ije izlaenje pred Tiberija zavisi od
oveka koji to koristi radi linoga bogaenja. Zato je molio imperatora da nae
neki praktian razlog pa da stavi veto na ovu odluku Senata i da potrai puta i
naina da uutka Gala. Tiberije je odgovorio da on to ne bi mogao uiniti a da

ujedno ne nanese vreda Sejanovom ugledu, ali da e uskoro preduzeti mere da

Galu zapui usta. Neka se dakle Sejan ne uznemirava zbog toga, a to se tie
njegovog pisma, ono dokazuje njegovu vernu odanost i sasvim tanano
ispoljavanje pravilnog suda. Ali je Gal ipak pogodio u metu koju je i gaao, jer
je Tiberiju odjednom puklo pred oima da, dok Sejan tano zna za sve to dolazi
na Kapri i odlazi odatle i dok on umnogome moe sve to da dri pod svojom
prismotrom, dotle on sam, to jest Tiberije, zna o stvarima koje dolaze i prolaze
kroz Sejanovu glavnu kapiju samo onoliko koliko mu Sejan dobrovoljno poveri.
29. god. n. e.

A sad ve stiem na jednu prekretnu taku moje istorije, na smrt moje babe
Livije, koja je preminula u osamdeset estog godini ivota. Ona je mogla
poiveti jo mnogo vie godina, jer je sauvala kako svoj vid i sluh tako i dobre
noge, a da i ne govorim o njenom razumu i pamenju, koje joj starost nije
nimalo okrnjila. Ali pred svoj kraj ona je patila od neke kijavice, kojom se
nekako zarazila, a klice su se iz nosa spustile u plua. Ona me je pozvala sa
svoje samrtne postelje da doem k njoj u dvor. Kako sam se zadesio u Rimu,
doao sam odmah. Video sam da je na umoru. Podsetila me je opet na moju
zakletvu.
Neu mirovati, staramajko, dok ne iskupim svoju re, rekao sam joj ja, jer
kad jedna stara ena umire i kad mu je ona usto jo i baba, onda ovek govori
samo ono to moe da joj se svidi. Dodao sam: ali ja mislim da e ve Kaligula
svriti tu tvoju stvar.
Ona me je ostavila neko vreme bez odgovora, pa mi je, sa nemonim
besom u glasu, odgovorila ovako:
On je bio ovde pre deset minuta. Stajao je i smejao mi se, pa je rekao, da,
to se njega tie, mogu da idem i u pakao i da tamo veito i ostanem. Rekao je
da, poto ja ve umirem, on vie nema potrebe da se pretvara preda mnom, a da
ne smatra ni da je vezan zakletvom, poto mu je ona bila iznuena. A rekao mi
je i to da, prema proroanstvu, on ima da bude svemogui bog, a ne ja! I rekao
je...
Sve je to lepo i krasno, staramajko, rekao sam joj ja, ali e se ti ipak na
kraju krajeva smejati njemu. Jer kad ti postane Kraljica Neba, on e biti
polagano muen na veitom toku koji okreu Minosovi ljudi u paklu.
Odobravajui mi ovu misao, ona mi ree:
A kad ovek pomisli da sam te uvek smatrala samo za obinu ludu!
Nego, ja odlazim, Klaudije. Zatvori mi oi i stavi mi u usta zlatnik koji e nai
pod mojim uzglavljem. Onaj koji prevozi amcem mrtve u Donji Svet poznae
ve taj novac, pa e postupati s potovanjem koje mi se duguje.
Posle toga je umrla, a ja sam joj stavio onu paru u usta. To je bio zlatnik
kakav ja nikada pre toga nisam video: na njegovoj prednjoj strani su bili njen i
Avgustov lik jedan prema drugome, a na zadnjoj strani su bila predstavljena
neka pobednika kola.

Meu nama tada nije bila reena nijedna re o Tiberiju. Uskoro posle njene
smrti uo sam da je on bio blagovremeno obaveten da je ona na samrti, ne bi li
doao da joj ukae poslednju panju. On se, meutim, pismeno izvinio Senatu
to je nije posetio, rekavi da je bio krajnje zaposlen, ali obeavi da e u
svakom sluaju doi na pogreb. U meuvremenu je Senat izglasao razne
izvanredne poasti u Livijin spomen, ukljuujui tu i naziv Mati Otadbine, pa
je ak pao i predlog da se proglasi za poluboanstvo. Ali je Tiberije odmah
poobarao sve te odluke, dajui objanjenje za tu svoju odluku jednim pismom u
kome je tvrdio da je Livija bila vanredno skromna ena, koja se protivila
svakome javnom priznanju, a da joj naroito nije bilo drago da je posle smrti
oboavaju. To se pismo zavravalo razmatranjima o tome da je necelishodno da
se ene meaju u politiku, poto one za nju nisu ni stvorene, te politika samo
budi u njima najgora oseanja oholosti i udljivosti, kojima su osobe enskoga
pola ve i po prirodi svojoj sklone.
On naravno ipak nije doao u Rim ni na materin pogreb, iako je sam obavio
sve potrebne pripreme: a njih je lino obavio samo zato da bi umanjio
velianstvenost sahrane. Pripreme su mu uzele toliko vremena da je Livijino
telo, iako staro i isueno, dospelo u odmaklo stanje trulei pre nego to je bilo
predato plamenu.
Na opte iznenaenje, njoj je Kaligula odrao posmrtni govor koji je
trebalo da odri sam Tiberije, odnosno ako ne ba on, a onda bar Neron, kao
njegov naslednik. Senat je odluio da se u Livijinu ast podigne jedan slavoluk,
ast koja je prvi put u rimskoj istoriji ukazana jednoj eni. Tiberije nije oborio ni
tu odluku, nego je obeao da e podii taj slavoluk o svom troku, ali ga nikada
nije podigao. to se pak tie Livijine oporuke, on je, kao njen prirodni
naslednik, nasledio vei deo njene zaostavtine, ali je ona svojoj posluzi i
drugim vernim stvorenjima oko sebe ostavila onoliko koliko god je to bilo
zakonski dozvoljeno. Tiberije, meutim, nije nikome nita isplatio. A trebalo je
da i ja primim dvadeset hiljada zlatnika.

Glava XXVII

Nikada nisam mogao ni zamisliti da bi moglo ne biti moje babe Livije.

Kada sam bio dete, imao sam obiaj da iz noi u no tajno molim bogove pakla
da je odnesu sa ovoga sveta, a danas bih podneo bogovima najskupocenije rtve
do kojih bih samo mogao doi, bele bikove bez belege, pustinjske antilope, i
ibise, i plamence, i to na desetine, samo kad bih je mogao povratiti u ivot! Jer
sad je najzad bilo jasno da je samo strah od njegove majke ve due vremena
drao Tiberija na uzdi. Samo nekoliko dana posle njene smrti on je nasrnuo na
Nerona i Agripinu, koja se tek bila oporavila od bolesti. Nije hteo da ih optui za
veleizdaju, nego je napisao Senatu albu na Neronovu grubu plotsku
izopaenost i na Agripininu,,oholu jeziinu, koja stvara nesree, zahtevajui
surove mere, da bi se i ona i on drali u granicama reda.
Kada je ovo pismo bilo proitano u Senatu, podue vremena niko nije
rekao nijednu re. Svaki se pitao na koliku e pomo naroda moi da raunati
Germanikova porodica u asu kad se Tiberije sprema da je smodi i da li nije
ipak sigurnije odmah poi protiv Tiberija negoli protiv graana. Najzad je ustao
jedan od Sejanovih prijatelja i rekao da bi se imperatorove elje morale
potovati, te bi trebalo izdati neki ukaz ili neku drugu naredbu protiv pomenutjh
osoba. Postojao je jedan senator koji je obino vrio ulogu zvaninog izvestioca
o senatskim poslovima, a ono to bi on rekao imalo je veliku vanost. On je
slepo glasao za sve to je ikada pismeno zahtevao Tiberije, a Sejan je izvestio
Tiberija da se njih dvojica u svakoj prilici mogu osloniti na toga senatora. Ali je
sad ba taj senator ustao protiv ove odluke. On je rekao da u ovome asu ne
treba potezati pitanje Neronovog morala i Agripininog ponaanja. On je dalje
smatrao da je imperator ravo obaveten i da je svoje pismo napisao na brzinu,
te da je i u njegovom interesu, kao i interesu Nerona i Agripine, da se ne donosi
nikakva odluka sve dotle dok imperatoru ne ostavi potrebno vreme da ponovo
razmotri tako teke optube protivu svojih bliskih roaka.
Glasovi o tome pismu su se u meuvremenu rairili po celome Rimu, iako
su svi senatski poslovi smatrani za tajne dok imperator ne bi izdao nareenje da
se predadu javnosti. Velike gomile naroda su se skupljale oko palate Senata,
dajui glasnog izraza svom zalaganju u korist Agripini i Neronu, kliui: iveo
Tiberije! Pismo je krivotvoreno! iveo Tiberije! To Sejanovo maslo!
Sejan je hitno poslao glasnika Tiberiju, koji je u vezi sa tom stvari doao u
jedan letnjikovac na nekoliko milja od gradskih zidina, da bi se naao na ruci u
sluaju ozbiljnijih nezgoda. Sejan mu je javio da Senat, na izvestioev predlog,
odbija da obrati ma kakvu panju na njegovo pismo, da je narod ve dospeo do
one take negodovanja koja znai pobunu, jer naziva Agripinu pravom Majkom
Otadbine, a Nerona svojim spasiocem i da e, samo ako Tiberije ne bude vrsto
i odluno dejstvovao, pre kraja dana jo doi i do krvoprolia.

Iako uplaen, Tiberije je usvojio Sejanov savet, pa je napisao Senatu jedno

pretee pismo, korei njegovog izvestioca za neuvenu uvredu nanetu
imperatorskom dostojanstvu, a zahtevajui ujedno da se itava ta stvar prepusti
njemu lino, poto je Senat ionako pokazao da samo s pola srca titi njegove
interese. Senat se naravno bez pogovora priklonio toj elji. Poto je naredio
dvorskoj strai da sa isukanim maevima i uz zvuk truba proe kroz Rim,
Tiberije je zapretio da e onaj obrok ita koji se besplatno deli narodu svesti na
polovinu ako samo doe do daljih buntovnikih narodnih skupova. Posle toga je
Agripinu proterao na Pandatariju, ono isto ostrvo na kome je isprva bila
zatoena i njena mati, a Nerona na Ponzu, takoe jedno majuno i kamenito
ostrvo, koje se nalazi na po puta izmeu Rima i Kaprija, ali se nikako ne vidi sa
obale. Izvestio je zatim Senat da su se ta dva zatoenika spremala da pobegnu iz
Rima u nadi da e im poi za rukom da uzbune rajnske pukove.
Pre nego to je Agripina pola na svoje ostrvo, on je nju pustio preda se, pa
joj je podrugljivo postavio pitanja o tome kako misli da vlada tom monom
kraljevinom koju je nasledila od Svoje majke (njegove pokojne supruge, tako
pune vrlina) i da li e slati poslanike svome sinu, Neronu, u njegovu novu
kraljevinu, pa moda stupiti s njim i u veliki vojni savez. Ona mu nije
odgovorila nijednom rei. On se onda razljutio, pa je grmio na nju i traio
odgovor, ali poto je ona i dalje utala, on je naredio jednom kapetanu dvorske
strae da je udari po leima. Tek tada ona je progovorila i rekla:
Tebe bi zaista valjalo nazvati blatom, krvlju natopljenim! Tako te je,
kako su mi rekli, i nazvao Teodor Gadaren kada si prisustvovao njegovim
teajevima reitosti na Rodosu.
Tiberije je na to zgrabio jednu vitku vinjagu, koju je kapetan drao u ruci,
pa je njome udarao Agripinu po telu i glavi sve dotle dok se nije onesvestila.
Posledica te grozne tue bila je da je izgubila vid jednoga oka.
Malo zatim je i Druz bio optuen da pravi spletke sa rajnskim pukovima.
Sejan je podneo nekakva pisma kao dokaz, izjavljujui da ih je on lino
pohvatao, ali su ona u stvari bila krivotvorena, kao i ono pismeno svedoenje
Druzove ene Lepide, sa kojom je Sejan takoe imao neke odnose, a u kojima je
stajalo da je Druz traio od nje da stupi u vezu sa mornarima u Ostiji, koji bi se
(kako se Druz nadao) setili da su Neron i Druz unuci Agripe. Senat je, naravno, i
Druza prepustio Tiberiju, da ga on sam kazni, a ovaj ga je zatvorio u neko
udaljeno potkrovlje svoga dvora i stavio ga tamo pod Sejanov nadzor...
Sledea rtva je bio Gal. Tiberije je pisao Senatu da je Gal ljubomoran na
Sejana, te je zato inio sve to je mogao da ga, svojim podsmeljivim pohvalama
i drugim zlonamernim postupcima, dovede u nemilost kod njegovog imperatora.
Senat je bio toliko uzrujan vestima o samoubistvu svoga izvestioca, koje su mu
stigle toga istoga dana, da je odmah poslajo jednog sudskog inovnika da Gala
lii slobode. Kada je ovaj doao u Galovu kuu, tamo su mu rekli da je Gal ve
otiao iz Rima u Baje. U Bajama su tog sudskog inovnika uputili u Tiberijev
letnjikovac, gde je zatekao Gala kako veera sa Tiberijem! Imperator je ak
podigao kupu vina u njegovo zdravlje, a Gal mu je odgovorio zdravicom punom

odanosti, te je izgledalo da je kroz trpezariju dunuo neki uv tako dobrog

raspoloenja i veselosti da je onaj sudski inovnik doao u zabunu i prosto nije
znao ta bi rekao. Tiberije ga je onda upitao zato je doao.
Doao sam, Cezare, da po naredbi Senata liim slobode jednoga od tvojih
gostiju, rekao mu je on.
Koga to gosta? upitao je Tiberije.
Azinija Gala, odgovorio je inovnik, ali mi se ini da je tu posredi neka
zabuna.
Nato je Tiberije navukao na sebe neku ozbiljnu obrazinu, pa je rekao:
E, ako ve Senat ima neto protiv tebe, Gale, i ako je on poslao ovoga
asnika da te lii slobode, onda mi je ao to e nam biti pomueno ovo prijatno
vee. Ti zna da ja ne mogu ustati protiv Senata. Ali u ti zato rei ta u uiniti,
poto smo ti i ja doli do tako prijateljskog sporazuma: pisau Senata da za
ljubav meni ne preduzima nita po tvome sluaju dok ne bude uo i moju re. To
e rei da e ti biti samo u pritvoru, pod prismotrom konzula, a to znai da
nee biti okovan, te taj zatvor nee ni predstavljati nita poniavajue. A ja u
posle ve udesiti da obezbedim da te to pre pusti na slobodu.
Gal se oseao obaveznim da zahvali Tiberiju na njegovoj velikodunosti,
ali je bio siguran da se tu krije neka zamka i da Tiberije samo plaa podsmehe
podsmehom. I bio je u pravu. On je odmah otpremljen u Rim, gde su ga stavili u
jednu odaju senatskog podruma. Nije mu bilo dozvoljeno da ma koga vidi, pa
ak ni one koji su ga sluili, niti je mogao da alje poruke prijateljima ili
porodici. Hrana mu je davana kroz reetku. Odaja u kojoj je bio smeten bila je
mrana, jer niotkud nije dobijala svetlosti, osim kroz tu reetku, a nije bilo ni
ikakvog nametaja u njoj, osim jedne slamarice. Bilo mu je reeno da je to
njegov privremeni stan i da e Tiberije uskoro reiti njegovo pitanje. Ali su se
dani utapali u mesece, a meseci u godine, a on je jo uvek ostajao na istom
mesta. Hrana mu je bila veoma oskudna, jer je Tiberije tano izraunao koliko
mu valja dati da bi uvek bio gladan, ali da mu se ipak ne da je ni tako malo da
svisne od gladi. Nije mu bilo dozvoljeno ima pri sebi ni no niti ma kakvo drugo
otro orue, jer je postojala bojazan da bi se mogao ubiti, a nisu mu davali ni ma
ta drugo ime bi mogao prekratiti dosadu, pa mu nisu davali ni pisai pribor, ni
knjige, niti kocke da se njima zabavi. Davali su mu samo vrlo malo vode za
pie, ali ne i za umivanje. Ako bi ma ko Tiberiju spomenuo Gala, starac bi,
podrugljivo se smekajui, odgovorio:
Ja jo nisam sa Galom uglavio mir.
Kada sam uo da je Gal zatvoren, meni je bilo krivo to sam se sa njim
upravo bio posvadio. Naravno, to je bila neka isto knjievna prepirka. On je
napisao jednu budalastu knjigu, koja je nosila naslov: Uporeenje izmeu moga
oca Azinija Poliona i njegovog prijatelja Marka Tulija Cicerona, ako ih
posmatramo kao besednike. Da je za osnovu toga poreenja bila uzeta estitost
ili politika sposobnost, pa ak i uenost, Polion bi lako odneo prevagu, ali je
Gal pokuao da nekako izmajstorie zakljuak da je njegov otac bio uglaeniji

govornik od Cicerona. Poto je to tvrenje bilo besmisleno, ja sam napisao jednu

malu knjigu da to i pokaem. Ta knjiica, objavljena kratko vreme posle moje
kritike na one primedbe koje je sam Polion uinio na raun Cicerona, grdno je
ozlojedila Gala. Zato bih bio s drage volje povukao svoju knjigu iz opticaja
samo da sam time bio u stanju da makar i najmanje olakam Galov bedni ivot u
tamnici. Danas mislim da je bilo ludo sa moje strane to sam na tako ta i mislio.
Sejan je napokon mogao da izvesti Tiberija da je mo zelene Prazilukstranke skrena i da je se vie ne treba pribojavati. Tiberije ga je nagradio time
to mu je rekao da e ga oeniti svojom unukom Jelenom, iji je brak sa
Neronom bio razveden, a nagovetavao mu je ak i vee dokaze svoje milosti.
To je bio trenutak kada je moja mati, koja je, kao to e se itaoe, setiti, bila i
Livilina mati, ustala da sprei taj brak. Od Kastorove smrti Livila je stalno
ivela pored nje. Livila je bila dosta nebriljiva, te je tako moja mati otkrila
njenu tajnu prepisku sa Sejanom. Moja mati je uvek bila vrlo velik tedia, te u
starosti nije imala veega uivanja nego da skuplja patrljke od dogorelih svea,
pa da ih pretapa u nove svee, da prodaje splaine svinjarima i da ugljenu
prainu mesi s nekakvim tenostima, pa da iz dobivenog testa pravi kocke koje
su, kad bi se osuile, gorele skoro isto onako dobro kao i obian ugalj. S druge
strane, Livila je bila vrlo rasipna, zbog ega ju je mati uvek grdila i psovala.
Jednom se dogodilo da je moja mati, prolazei pored Liviline sobe, srela jednog
roba koji je otuda izlazio sa punom korpom upotrebljene hartije:
Kuda e, mome? zapitala ga je ona.
Da bacim ovo u pe, gospodarice, po naredbi gospoe Livile.
Ali, krajnja je rasipnost, rekla je moja mati, bacati u pe savreno dobre
komade hartije. Da li ti zna ta staje hartija? Triput je skuplja od pergamenta! A
na nekim od ovih paradi jedva da je neto i napisano.
Gospoa Livila je izrino naredila...
Gospoa Livila je morala biti neim prezauzeta kad ti je naredila da
uniti to skupu hartiju. Daj ovamo tu korpu! Neispisani delovi mogu se
iskoristiti za raune domainstva i za mnoge druge korisne stvari. Ako ne
rasipa, nikad nee ni doi u oskudicu.
I moja mati je tako odnela te hartije u svoju sobu, pa poela da odseca.
neispisani deo jednoga pareta, kad joj pade na um da bi mogla i sastrugati
mastilo sa celoga lista i tako ga svega sauvati. Do toga trenutka ona se poteno
uzdravala da ita ta na njemu pie, ali kada je poela da otire slova nije joj
vie bilo ni mogue da izbegne itanje. Tako je odjednom shvatila da ima pred
oima grub nacrt ili kasnije odbaen poetak jednog pisma upuenog Sejanu. A
kad je ve jednom poela itati, nije vie mogla da se zaustavi, te je, pre nego
to je zavrila itanje, saznala za celu tu tajnu. Livila je oigledno bila ljuta i
ljubomorna to je Sejan pristao da se oeni nekom drugom, i to jo njenom
roenom keri. Meutim, ona je ipak pokuavala da sakrije svoja oseanja.
Svaki dalji nacrt pisma bio je sve umereniji i umereniji. Ona mu je pisala da bi
morao hitno delati: u protivnom e Tiberije posumnjati da on u stvari i nema

nameru da se oeni Jelenom, a ako on jo nije spreman da ubije Tiberija i da

otme monarhijsku vlast, ne bi li onda bilo bolje da ona sama otruje svoju ker
Jelenu?
Moja mati je odmah poslala po Palasa, koji je radio za mene u knjinici
traei neke istorijske podatke o Etrurcima, pa mu je naredila da ode do Sejana u
moje ime, to jest tako kao da ga ja sam aljem njemu, i da zamoli da mu dozvoli
da izie pred Tiberija na Kapriju u cilju da mu podnese moju Istoriju
Kartagine. A ja sam ba bio zavrio to delo i poslao svojoj majci jedan prepis
pre nego to je knjiga bila objavljena. Palas je na Kapriju imao, takoe u moje
ime da moli imperatora za dozvolu da mu posvetim to delo. Sejan je rado dao ta
dozvolu. On je poznavao Palasa kao jednoga od robova nae porodice i nije nita
posumnjao. Meutim, moja mati je veto utisnula u dvanaestu svesku moje
istorije Livilina pisma, kao i jedno svoje pismo u kome je objasnila ona njena,
pa je rekla Palasu da nikome drugom ne da knjigu (koja je uostalom bila i
zapeaena), nego da je svojeruno preda Tiberiju. Mojim tobonjim
pozdravima i mojoj molbi da mu posvetim delo, Palas je imao da doda sledeu
poruku: Isto tako vas odano pozdravlja i gospoa Antonija, ali ona smatra da te
knjige njenoga sina nemaju za imperatora nikakvoga znaaja, osim dvanaeste
sveske, koja sadri jedno veoma zanimljivo zastranjenje od predmeta, a koje e,
ona je u to uverena, imperatora naroito zanimati.
Palas se zadrao u Kapui da bi me obavestio kuda odlazi. On mi je rekao da
je to uinio uprkos strogim nareenjima moje matere, ali da sam ja na kraju
krajeva njegov pravi gospodar, a ne moja mati, iako ona polae pravo da je on
samo njena svojina. Kazao je dalje da on nee voljno nita uiniti da bi me
uvukao u neku zbrku, a da je siguran da ja nemam nameru da imperatoru
ponudim posvetu svoga dela. Mene je zagolicala sva ta obmana moje majke, a
pre svega ono to mi je on spomenuo o dvanaestoj svesci; zato sam, dok se Palas
umivao i presvlaio, prelomio peate. Kada sam video ta je moja mati umetnula
u moju istoriju, tako sam se prepao da sam u jednom trenutku pomislio da sva ta
pisma spalim, ali je to bilo isto onoliko opasno koliko i pustiti Palasa da ih
odnese Tiberiju. Zato sam opet zapeatio celu poiljku: (Moja mati je koristila
jednu kopiju moga peata, koju sam joj uostalom ja sam bio dao radi
otpravljanja domaih poslova; tako niko nije ni znao, pa ak ni Palas, da sam
otvarao knjigu). Palas je urno otiao na Kapri, a kada se sa njih vratio, rekao mi
je da je Tiberije odmah uzeo dvanaestu svesku i otiao u umu da je tamo
razgleda. On je rekao da mu, ako ve hou, mogu posvetiti delo, ali da
izbegavam odve kitnjaste reenine obrte u posveti. To me je unekoliko
umirilo, ali ovek nikada nije smeo verovati Tiberiju kada se on ponaao
prijateljski. Sasvim prirodno, bio sam u najveem strahu oekujui ta e se
dalje desiti. Bio sam jako ogoren na svoju mater to je stavila moj ivot na
kocku time to me je umeala u preganjanja izmeu Tiberija i Sejana. Pomiljao
sam na bekstvo, ali se nije imalo kuda beati.

31. god .n. e.

Prva stvar koja se posle toga dogodila bilo je to to je Jelena postala

boleljiva. Mi danas znamo da je bila zdrava kao dren, ali joj je Livila ostavila
samo jedan izbor; ili da legne u postelju pretvarajui se da je bolesna, ili zato to
e se zaista i razboleti. Ona je zatim napustila Rim i otila u Napulj, jer se
predpostavlja da je tamonje podneblje zdravije. Tiberije je pristao da se svadba
odloi na neodreeno vreme, ali je nazivao Sejana zetom, smatrajui kao da je
ovaj ve oenjen Jelenom. Uzdigao ga je ak i na senatorski stepen i uinio ga
svojim drugom po konzulstvu i prvosvetenstvu. Ali je odmah posle nekoliko
dana uinio i neto to je ponitilo sve ove milosti, jer je pozvao Kaligulu na
Kapri, odakle ga je vratio u Rim snabdevenog jednim pismom od najvee
vanosti, upuenog Senatu. U tome pismu on je rekao da je prouio toga
mladoga oveka, koji je sada njegov naslednik, pa je naao da je on sasvim
drugaije naravi nego to su njegova braa, zbog ega zaista i nee da veruje ni
u kakve optube koje bi mogle biti dignute protiv njegovog ponaanja ili
njegove vernosti. On zato poverava Kaligulu brizi Elija Sejana, njegovog druga
po konzulstvu, molei ga da uva mladia od svakoga vreda. Sem toga, on je
Kaliguli dao prvosveteniki in i uinio ga je sabratom svetenikog reda
posveenog Avgustu.
Kada je Rim saznao za to pismo, nastalo je veliko veselje. Smatralo se da je
Tiberije, samim tim to je uinio Sejana odgovornim za Kaligulinu bezbednost,
ovoga utke opomenuo da ne sme nastaviti svoju pizmu prema Germanikovoj
porodici. A i Sejanovo konzulstvo je smatrano kao rav znak za njega samoga.
Tiberije je bio konzul po peti put, a svaki od njegovih prethodnih sadruga u
konzulstvu umro je pod nesrenim okolnostima: Var, Gnej Pizon, Germanik i
Kastor. Iz tih se okolnosti raala nada da e prestati narodne nevolje, poto e
njima ipak najzad upravljati jedan od Germanikovih sinova. Tiberije je moda
mogao i ubiti Nerona i Druza, ali je bilo jasno da je odluio da spase Kaligulu;
prema tome, Sejan ne moe postati naredni imperator. Svi oni koje je Tiberije
lukavo ispitivao po toj stvari izgledali su iskreno saglasni sa njim u tome izboru
naslednika. Oni su nekako i sami sebe ubedili da je Kaligula nasledio najbolje
osobine svoga oca. Ali Tiberije je bio ovek koji je umeo da pozna zlo im ga
sretne. On je otvoreno rekao Kaliguli da zna da je on guja otrovnica i da ga je
zato i potedeo. Zbog toga je Tiberija silno zabavljala vera naroda u Kaligulinu
plemenitost. On je koristio Kaligulinu omiljenost u narodu, koja je bila u
stalnom porastu, jedino u cilju da suzbije Sejana i Livilu.
Zato je Tiberije unekoliko uvodio Kaligulu u svoje poverljive stvari i ak
mu dao sledei zadatak: Neka ue u prisne razgovore sa vojnicima dvorske
strae, pa neka utvrdi koji od asnika u njoj ima najvei lini uticaj posle Sejana,
a da jednovremeno tano ustanovi i to da li je taj kapetan krvolok ravan Sejanu i
neustraiv kao on. Kaligula je zato navukao ensku vlasulju i haljine, udruio se
sa nekoliko bludnica, pa je onda poeo obilaziti krme po predgraima po
kojima su svake veeri pijanili vojnici. Sa jako namazanim licem i oblinama na
telu, koje je postigao tako to je tu i tamo stavio na sebe jastuie, on je prolazio
kao ena, izvesno kao krupna i ne vrlo privlana ena, ali ipak kao ena.

Govorio je o sebi po krmama da ga izdrava neki bogati trgovac, koji mu da je

novca akom i kapom, pa je na njegov raun davao i drugima da piju. Ta
irokogrudost ga je inila veoma omiljenim. Tako je ubrzo mogao da sazna vei
deo onoga to se govorilo po logoru, a ime koje je stalno izbijalo u razgovorima
bilo je ime kapetana Makrona. Taj Makron je bio sin jednoga od Tiberijevih
osloboenika, a on je, sudei prema svim iskazima, bio najvei zadribalda u
Rimu. Vojnici su sa divljenjem govorili o njegovim podvizima u pijanenju, o
njegovoj razuzdanosti i o njegovoj prevlasti nad ostalim kapetanima, kao i o
njegovom prisustvu duha u tekim zgodama. Njega se pribojavao ak i sam
Sejan, te su ljudi govorili da je Makron jedini ovek koji ne ume da ustukne ak
ni pred njim. Kaligula se zato i sreo jedne veeri s tim Makronom i tajno mu se
kazao. Posle toga su obojica zajedno otili kao u neku etnju i dugo razgovarali
u etiri oka.
Tome je sledovao niz udnih Tiberijevih pisama Senatu, kojima je as
javljao da mu je zdravlje u ravom stanju i da je na umoru, a as da je odjednom
ozdravio i da e banuti u Rim svakoga asa. Pisao je udnovate stvari i o Sejanu,
meajui preterane hvale sa udljivim ukopima. Opti utisak je bio da je
podlegao starakoj izlapelosti i da gubi pamet, a Sejana su ta pisma dovodila u
takvu zabunu da se naao u nedoumici da li da odmah pokua da izvri prevrat
ili da samo uva svoj poloaj, koji je jo uvek bio vrlo jak, pa da eka dok
Tiberije ne umre ili dok ne bude uklonjen sa vlasti zbog svoje umne
rastrojenosti. Sejan je ak eleo da ode na Kapri, da bi sam video kako stoji
stvar sa Tiberijem. Napisao mu je pismo i molio za dozvolu da ga poseti na
njegov roendan, ali mu je Tiberije odgovorio da on kao konzul mora ostati u
Rimu, jer je nepravilno ve i to to je i on sam stalno odsutan. Onda mu je Sejan
napisao da je Jelena ozbiljno bolesna, te ga moli da je poseti, a on bi toga rado
ostavio Rim samo na jedan dan i, ako mu se dozvoli, skoknuo do Napulja; a od
Napulja mu do Kaprija treba samo jedan as. Tiberije je odgovorio da Jelena
ima najbolje lekare i da mora biti strpljiva, a on sam ionako polazi za Rim, pa
eli da mu Sejan tamo poeli dobrodolicu. Ali otprilike u isto vreme on je
ponitio tubu podignutu protiv jednoga biveg namesnika panije koga je Sejan
optuio za globljenje naroda u toj pokrajini. Ponitenje je bilo obrazloeno
protivurenou dokaza. Pre toga, meutim, Tiberije nije nikada propustio da
podri Sejana u takvim okolnostima. Sejan se poeo jako uznemiravati. Rok
njegovog konzulstva bio je na izmaku.
Onoga dana koji je Tiberije bio odredio za dan svoga povratka u Rim,
Sejan ga je ekao na elu jednog odreda dvorske strae pred Apolonovim
hramom. U tome hramu je u to vreme zasedao Senat, jer se njegova palata
opravljala. Iznenada, pored Sejana je projahao Makron i pozdravio ga. Sejan ga
je upitao zato je napustio logor. Makron je odgovorio da mu je Tiberije poslao
jedno pismo koje ima da preda Senatu.
Zato ti? upitao je s podozrenjem Sejan.
A zato ne?
to ne bih ja?

 Zato to se pismo odnosi na tebe, rekao je Makron glasno, pa dodao

apatom: Primi moja najsrdanija estitanja, zapovednie. Bie naimenovan za
Pokrovitelja Naroda. A to znai da e ti biti na budui imperator.
Sejan nije u stvari ni oekivao da e se Tiberije zaista i pojaviti u Rimu, ali
se pribojavao to se on od nekoga vremena uutao. Zato je oduevljen pohitao u
Senat.
Makron je onda naredio vojnicima Mirno! pa rekao:
Momci, imperator me je imenovao za vaeg zapovednika namesto
Sejana, Evo naredbe o tome! Vi sad imate da se vratite pravo u logor, jer vam se
daje voljno od svih vaih dunosti. Kada tamo stignete, recite drugim vojnicima
da sad zapoveda Makron i da e svaki vojnik koji se bude pokoravao
zapovestima dobiti po trideset zlatnika. Ko je ta stariji kapetan? Ti? Vodi eta!
Ali uini to bez buke!
Tako je dvorska straa otila, a Makron je odmah pozvao zapovednika
graanske strae, s kojim je ve bio u dogovoru, da postavi svoje ljude na
straarska mesta. Posle toga je otiao za Sejanom, uruio ono pismo konzulima i
iziao pre nego to je bila proitana i jedna jedina re. Uverivi se da su nove
strae na svome mesta, on je pourio da stigne dvorsku strau, kako bi se
postarao da u logoru ne doe do nereda.
U meuvremenu se u Senatu rairila vest o Sejanovom pokroviteljstvu i svi
su mu ve poeli estitati. Ali je najstariji konzul zamolio za mir i poeo itati
Tiberijevo pismo. Ono je poinjalo uobiajenim izvijanjima to ne moe da
prisustvuje skupu prena posla i slabo zdravlje! pa se nastavljalo
raspravljanjem optih tema, da pree na jedno blago aljenje to je Sejan brzinu
spremio optunicu protivu biveg namesnika panije, ne prikupivi sve potrebne
dokaze. uvi to, Sejan se nasmejao, jer je znao Tiberijevu ud: uvek je tako
neto stavljao istim tonom prebacivanja, pa je u svakom novom odlomku
postupno postajalo sve stroije, te je osmeh uskoro iseznuo sa Sejanovoga lica.
Senatori, koji su mu maloas estitali, postajali su sve vie nemi i zbunjeni, a
nekolicina njih, koji su sedeli pored njega, izvinie se i odoe na drugu stranu
dvorane. Pismo se zavravalo reima da je Sejan kriv za teke nepravilnosti, da
dvojica njegovih prijatelja, njegov ujak Junije Blez (onaj kome je bio dozvoljen
javni trijumf zbog pobede nad Takfarinom) i jo jedan drugi, prema Tiberijevom
miljenju, imaju da budu kanjeni a da sam Sejan mora biti zatvoren. Konzul,
koga je prethodne noi Makron spomenio ta Tiberije oekuje od njega da uini
u ovoj stvari, odjednom uzviknu: Sejane, prii! Sejan sad odjednom nije
mogao da veruje svojim uima! On je ekao kraj pisma i svoje imenovanje za
Pokrovitelja Naroda. Zato je konzul morao da mu dva puta podvikne dok ga je
razumeo, jer je Sejan pitao:
Ja? Obraa li se ti to meni?
im su Sejanovi neprijatelji shvatili da je on pao, poeli su da ga grde, da
mu zvide, a njegovi prijatelji i roaci, bojei se za sopstvenu kou odmah su im
se pridruili. On se tako najedanput naao bez ijednog jedinog prijatelja koji bi

mu pomogao. Konzul je postavio pitanje: Usvaja li se imperatorovo miljenje?

Ceo je Senat uzviknuo: Dabogme! Dabogme! Pozvan je zatim zapovednik
graanske strae. Kada je Sejan video da je njegova sopstvena, dvorska straa
iezla i da su drugi straari preuzeli njena mesta, razumeo je da je poraen.
Poterali su ga u zatvor, a rulja, koja je nekako dokuila ta se deava, poela se
skupljati oko njega, vikati, urlati i bacati se na nj blatom i grumenima pogani.
On je zario lice u ogrta, ali su ljudi pretili da e ga ubiti ako ga ne otkrije, a
kada ga je otkrio, blatili su ga sa jo veom estinom. To isto posle podne,
uviajui da ne raspolaa dovoljnom straom, a da gomila preti da provali u
tamnicu ne bi li sama ubila Sejana i bez suenja. Senat je odluio da za sebe
sauva to zadovoljstvo, te ga je osudio i na smrt.
Kaligula je odmah svetlosnim znacima obavestio Tiberija o tom dogaaju.
Tiberije je drao u pripravnosti itavu jednu flotu, kojom je mislio poi u Egipat
ako bi mu naum propao. Nad Sejanom je izvrena smrtna kazna, a njegova
leina je baena niz Stepenice Plaa, gde se rulja itava tri dana istresala nad
njom. Kada je dolo vreme da le bude odvuen u Tibar, pomou jedne kuke
zakaene za vrat, utvreno je da je lobanja otkinuta i odneta u neko javno
kupatilo, u kome je posle sluila kao lopta, a da je i inae od Sejana ostalo samo
pola trupa. Ulice Rima su bile pune kra od porazbijanih mnogobrojnih
Sejanovih kipova.
Njegova deca, koju je rodio sa Apikatom, bila su takoe osuena na smrt.
On je s njom imao jednog punoletnog sina i jednog nejakog sinia, kao i jednu
etrnaestogodinju ker, ranije verenu sa mojim sinom Druzilom. Zakon nije
dozvoljavao da se maloletnici kanjavaju smru, pa je deko, prema nekim
primerima iz graanskog rata, prethodno proglaen punoletnim. Sejanovu ker
je, zbog njenog devianstva, zakon titio jo jae, a nije bilo ni sudskog primera
da je neka devica osuena na smrt samo zato to je bila ki svoga oca. Kada je
voena u tamnicu, ona je, nerazumevajui ta se to deava, uzviknula: Nemojte
me voditi u zatvor! Iibajte me, ako vam je volja; ja to vie nikad neu uiniti!
(Po svoj prilici je imala na savesti neko sitno deje nevaljalstvo). Da bi se
izbegla nesrea koja bi snala Rim ako bi se nad tim detetom izvrila smrtna
kazna dok je jo devica, Makron je naredio da joj krvnik prethodno oduzme
nevinost. Kada sam to uo, rekao sam u sebi: Rime, ti si propao! Za tako
uasan greh nee vredeti nikakvo pokajanje pa sam prizvao bogove za
svedoke da, iako sam srodnik imperatorov, nisam imao nikakvog udela u vladi
svoje zemlje i da mi je taj zloin, kad ve nisam u stanju da ga lino osvetim,
isto toliko odvratan koliko i samim bogovima.
Kada je Apikati reeno ta se dogodilo sa njenom decom i kada je videla
onu rulju kako na Stepenicama Plaa skrnavi njihova tela, ona se ubila. Ali je
pre toga napisala pismo Tiberiju, u kome mu je rekla da je Kastora otrovala
Livila i da su Sejan i ona smerali da prigrabe monarhijsku vlast. Ona je uopte
svaljivala svu krivicu na Livilu. Moja mati, koja nije nita znala o tome kako je
Kastor otiao sa ovoga sveta, bila je tada lino pozvana na Kapri. Tiberije joj je
zahvalio za njene velike usluge i pokazao joj Apikatino pismo. On joj je rekao:

 Nema nagrade koju u ti uskratiti, iti dakle to god hoe!

Moja mati je odgovorila:
Jedina nagrada koju ti item jeste to da se porodino ime ne sramoti. A
to je znailo da joj ki ne bude osuena na smrt i da joj se mrtvo telo ne vue po
Stepenicama Plaa.
Kako da je onda kaznim? upitao je otro Tiberije.
Ostavi je meni, pa u je kazniti ja sama, odgovorila je moja mati.
Tako Livili nije ni bilo javno sueno. Nju je moja mati zakljuala u sobu do
svoje, i umorila je glau. Iz dana u dan, iz noi u no, sve dok Livila nije
presvisnula, moja mati je mogla da uje njene oajnike krike i kletve, koji su
postepeno postajali sve slabiji i slabiji; ali ju je ona uvala ba tu, pored sebe,
umesto da je zatvori u neki podrum odakle se nita ne bi ulo. Mati je tako
postupila ne zato to je uivala u muenju jer je to sve za nju bila jedna patnja
koja se i ne da opisati nego zato to je htela da kazni i samu sebe je donela na
svet tako ravu ker.
Sejanovoj smrti je sledovala itava bujica smrtnih kazni. Smaknuti su s
njegovi prijatelji koji nisu umeli brzo da se premetnu, kao i velik broj onih koji
su ve bili prevrnuli kouh naopako. Oni koji nisu hteli da preduhitre
pogubljenje samoubistvom bili su baeni niz Tarpejsku Stenu sa Kapitola.
Imanja su im bila uzapena. Ali Tiberije je slabo plaao potkazivae, jer je
postajao krtac. Sluajui Kaligulin savet, on je optuivao i one potkazivae koji
bi imali najvie koristi od uzapenja, pa je tako uzapivao i njihova dobra. U to
vreme je pogubljeno oko ezdeset senatora, dve stotine vitezova i hiljadu, ako ne
i vie, obinih graana. Moje srodstvo po eni sa Sejanom moglo me je lako
stati ivota, samo da nisam bio sin svoje majke. Meni je odmah bilo doputeno
da se razvedem od Elije i da zadrim osminu od njenog miraza. U stvari, ja sam
joj ga vratio sveg i ona me je morala smatrati za ludog oveka. Ali ja sam tako
postupio kao u neku naknadu za to to sam joj oduzeo nau ericu, Antoniju,
im se rodila. Valja znati da je Elija udesila stvar tako da zatrudni od mene im
je osetila da Sejanov poloaj postaje nesiguran. Ona je mislila da e joj to valjda
sluiti kao neka zatita ako on padne sa vlasti, verujui da joj Tiberije ne bi laka
srca odrubio glavu dok nosi pod srcem edo njegovog sinovca. Meni je razvod
braka sa njom bio dobrodoao, ali ja joj ne bih oteo dete, da moja mati nije
nastojavala na tome. Moja mati je elela malu Antoniju da bi nekome mogla
posvetiti svu svoju materinsku ljubav. Ta vrsta ljubavi se obino naziva
bapskom eljom da se porodica nastavi.
Jedini lan Sejanove porodice koji je spasao ivu glavu bio je njegov brat
On se izmigoljio iz te see samo iz toga neobinog razloga to je javno terao
egu sa Tiberijevom elavou. Prilikom poslednjeg godinjeg svetkovanja
boginje Faune, kome je on nekom sluajnou predsedavao, Sejanov brat je
upotrebio samo elave ljude kao izvrioce sveanih obreda koji su se produili
sve do uvee. Gledaoce je iz pozorita izvelo, osvetljavajui im put buktinjama,
pet hiljada do glave oiane dece. U Nervinom prisustvu Tiberija je o tome

obavestio jedan senator, koji ga je posetio na Kapriju. U elji da ostavi dobar

utisak na Nervu, imperator je rekao: Pratam toj bitanzi. Jer ako se ve Julije
Cezar nije ljutio zbog ala na raun njegove elavosti utoliko manje treba da se
ljutim ja. A kad je Sejan ve bio oboren, predpostavljam da je Tiberije, iz
istoga efa, eleo da ponovi svoju velikodunost.
Samo zato to je izigravala bolesnicu, Jelena je bila kanjena time to je
bila udata za Blanda, jednu prostainu, iji ded, nekakav palanaki vitez, bee
doao u Rim kao uitelj besednitva. Ovaj postupak je uzet kao velika Tiberijeva
niskost, jer mu je Jelena bila unuka, te je ovim brakom obeasrtio sopstvenu
kuu. Govorilo se da ne treba dugo sledovati Blandovu lozu, pa da se doe i do
robovskog porekla.
Sada je Tiberije jasno shvatio da mu je dvorska straa kojoj je
velikoduno platio po pedeset zlatnika po glavi, a ne samo po trideset, koliko je
obeao Makron jedina pouzdana zatita od naroda i Senata. On je rekao
Kaliguli: Nema u Rimu nijednog oveka koji ne bi rado jeo moga mesa! Da bi
pokazali svoju odanost prema Tiberiju, pripadnici dvorske strae su se alili da
im je uinjena nepravda to su, umesto njih, za Sejanove uvare bili uzeti vojnici
graanske strae, pa su u znak negodovanja napustili logor i poli da pljakaju
predgraa Rima. Makron im je dopustio da to ine itavu jednu no, ali kad je u
zoru zasvirala truba da sazove zbor, on je one koji se za dva asa nisu javili na
licu mesta izbatinao skoro do smrti.
Posle izvesnog vremena Tiberije je objavio opte pratanje. Od tada se
nikome vie nije moglo dosaivati optubom da je bio politiki povezan sa
Sejanom. ak ako je neko eleo da ga oali nosei ruho alosti, u znak seanja
na njegova dobra dela poto su njegova zlodela ve bila potpuno kanjena,
niko nije smeo ni to da zameri. Veliki broj ljudi je to inio, nagaajui da to
Tiberije eli, ali su se ljuto prevarili. Ti su izvlaeni pred sud, na kome su
optuivani bez ikakvog osnova, najee za rodoskrvna dela, te je svima njima
odletela glava sa ramena. Ti e se, itaoe, moda uditi to je i dalje bilo
senatora i vitezova i posle toga pokolja, ali je odgovor prost: Tiberije je stalno
proizvodio nove vitezove i senatore, da bi te redove odrao na broju. Poreklo od
slobodnih roditelja, lini ugled i nekoliko hiljada zlatnika bili su jedini uslov za
onoga koji je eleo da bude priputen u plemeniti red vitezova, a kandidata je
uvek bilo tusta i tma, iako je pristupnina bila tako visoka. Tiberije je zato i
postao pohlepniji nego ikada. On je redovno smatrao sasvim prirodnim da mu
bogati ljudi svojevoljno oporukom ostave bar polovinu svoga imetka, a kada bi
se ispostavilo da poneki nije tako postupio, on bi njegovu oporuku oglasio
nevaeom zbog ove ili one zakonske mane, pa bi onda digao celo imanje, a
naslednicima ne bi uopte nita ni dopalo. On u stvari nije troio novac na javne
radove, pa ak nije davao ni novac za dovrenje Avgustovog hrama, a zavrnuo
je slavinu i na itnicama koje su narodu davale hranu kao dravnu milost, kao
to je uskratio i priloge troene na javne zabave Rimljana. On je samo redovno
plaao vojsku, i to je bilo sve. to se tie provincija, na njih nije mislio sve dotle

dok su iz njih redovno stizali porezi i danci. Nije se mnogo urio ni pri
imenovanju novoga namesnika provincije kada bi stari umro. Jedno izaslanstvo
panaca dolo je jednom da mu se poali to im je pokrajina ve etiri godine
bez namesnika, a saradnici onoga koji je tamo poslednji zauzimao taj poloaj
sramno pljakaju celu provinciju. Tiberije je rekao:
Dakle, vi traite novoga namesnika, je li tako? Ali novi e namesnik
dovesti sobom i nove saradnike, te e vam onda biti jo gore nego pre. Ispriau
vam jednu priu. Jedan teko ranjen ovek leao je na bojnom polju ekajui
vidara da mu previje ranu na koju su se skupljale muve. Videi muve, jedan od
njegovih lake ranjenih drugova je doao, pa je hteo da rastera.,,Oh, nemoj,
nemoj to initi! uzviknuo je ranjeni. Te su se muve ve napile moje krvi, pa mi
sad vie i ne kode onoliko kao onda kada su sletele na mene, a ako ih ti otera,
njihovo mesto e odmah zauzeti druge, koje su ednije od njih, pa e mi onda
doi i kraj!
On je dozvolio Paranima da preu u Jermeniju, prekodunavskim
plemenima da izvre najezdu na Balkan, a Nemcima da povremeno prelaze
Rajnu i navaljuju na Francusku. Oduzeo je imanja itavom nizu saveznikih
stareina i malih kraljeva po Francuskoj, paniji, Siriji i Grkoj, koristei se
najprovidnijim povodima. On je liio i Vonona njegovoga blaga onog istog
Vonona koji je nekada bio kralj Jermenije i zbog koga su se prepirali moj brat
Germanik i Gnej Pizon i to je uinio ovako: poslao je svoje poverljive ljude da
pomognu Vononu da pobegne iz onoga grada u Ciliciji u koji ga je zatoio
Germanik, a zatim je udario u poteru za njim i ubio ga.
Dostavljai su u to vreme navalili teretiti bogate ljude, optuujui ih da
uzimaju veu lihvu na pozajmljen novac nego to to dozvoljava zakon a bila
im je dozvoljena kamata od samo 1,5%. Zakonski propis o tome je ve davno
bio pao u zaborav, a jedva da je bilo i jednog jedinog senatora koji ga nije
prekrio. Ali Tiberije je uspostavio vanost toga propisa. Onda mu je dolo
jedno izaslanstvo molei ga da dozvoli rok od godinu i po u kome e svako moi
srediti svoje finansijske poslove naravno potujui slovo toga zakona i
Tiberije je sa velikom milou iziao u susret toj molbi. Ishod te njegove odluke
je bio taj da su svi dugovi odjednom bili otkazani, tako da je zavladala oskudica
novca u opticaju. Tiberijeve silne hrpe zlata i srebra u riznici u stvari su isprva
prouzrokovale porast kamatne stope, a sada je zbog toga zavladala silna
nesigurnost na tritu, te su cene zemljita pale u sunovrat. Tiberije je bio
prinuen, radi poboljanja poloaja, da bankarima pozajmi itav milion zlatnika
iz dravne blagajne, i to bez kamate, da bi taj novac bio pozajmljen dunicima u
zamenu za zemljine zaloge. Ali on ne bi uinio ak ni toliko da mu tako nije
savetovao Kokcej Nerva. On je u to vreme jo imao obiaj da ponekad trai
Nervin savet, a Nerva je i sam iveo na Kapriju. Veoma se pazilo da Nerva ne
nabasa na Tiberijeve bludne raskalanosti, a nije se dozvoljavalo ni da prima
suvie mnogo vesti iz Rima. Tako je on bio moda jedini ovek na svetu koji je
jo verovao u Tiberijevu dobrotu. Kaligula mi je rekao nekoliko godina docnije
da je Tiberije Nervi predstavljao svoje nalickane ljubimce kao bednu siroad na

koju se on saalio, a od koje mnogi ima i po neku nastranost, pa to i objanjava

zato se oni tako smeno odevaju i ponaaju. Valja se meutim zapitati: da li je
Nervi zaista bio toliko prostoduan da u to i veruje, i da li je zbilja bio tako
kratkovid?...

Glava XXVIII

Ukoliko budem manje govorio o poslednjih pet godina Tiberijeve vlade,

utoliko bolje: Ne mogu izdrati da piem o svima pojedinostima o Neronu, koji
je gladovanjem lagano oteran u smrt, niti o Agripini, koju su obradovale vesti o
Sejanovom padu, ali koja je odbila da prima hranu im je uvidela da to nita ne
popravlja njenu sudbinu; nju su neko vreme hranili silom, da bi je najzad pustili
da umre, poto je i sama to elela. Ne mogu podneti da piem ni o Galu, koji je
umro od suice, niti o Druzu, koji je neko vreme pre toga bio prebaen sa
potkrovlja u dvoru u jedan mraan podrum, u kome je posle naen usta punih
vune iz njegovog leaja, a koju je, siromah, grizao muen stranom glau.
Moram, meutim, bar spomenuti da je Tiberije, povodom smrti Nerona i
Agripine, pisao Senatu pisma puna radosti, optuujui pokojnicu za izdaju i
brakolomstvo sa Galom i izjavljujui svoje aljenje to je prenost drugih
javnih poslova stalno odlagala suenje ovome senatoru, te je tako i umro pre
nego to mu je krivica bila dokazana. O Druzu je pisao da je taj mladi bio
najvei bludnik i izdajnika hulja koju je ikada sreo u ivotu. Naredio je da se
javno proita izvetaj asnika dvorske strae koji ga je uvao. U tom izvetaju je
bila re o izdajnikim primedbama koje je Druz inio u tamnici. Nikada pre toga
nije jedno tako muno pismeno bilo proitano u Senatu. Iz Druzovih rei je
jasno izlazilo da je on bio tuen, stavljan na muke, i vrean od strane asnika,
prostih vojnika, pa ak i od robova, da su mu sa krajnjom svirepou iz dana u
dan davali sve manje i manje hrane i pia, tek mrvu po mrvu i samo kap po kap.
Ali je Tiberije naredio da asnik proita ak i kletve i psovke koje je Druz
izrekao u samrtnome asu. To su bile divljane, ali dobro sastavljene kletve,
kojima je Tiberije bio optuivan za tvrdiluk, za izdajnitvo, za gadosti
bludnienja i za uivanje u muenju ljudi, pa onda za ubistva Germanika i
Postuma, kao i za itav niz drugih zloina (od kojih je on veinu zaista i poinio,
ali od kojih nijedan pre toga nije bio javno spominjan). Druz je molio bogove da
se sve te neizmerne patnje i nesree, koje je Tiberije prouzrokovao drugima,
vrate na njegovu glavu sa jo veom teinom, da ga mue i budna i u snu, danju
i nou, sve do kraja njegova ivota, nadvladajui ga i u asu kada bude umirao i
donosei mu veite muke i na dan suenja u podzemnome svetu. Senatori su
prekidali itanje estim uzvicima glumljenog uasavanja od tolike Druzove
izdaje, ali su njihova vajkanja i huktanja samo prikrivala njihovo zaprepaenje
to je sam Tiberije pruio mogunost da njegova lina pokvarenost bude svetu
tako obelodanjena. Kako sam docnije sluao od Kaligule, Tiberije je u to vreme
saaljevao samoga sebe, muen nesanicom i sujevernim strahom, ali je ipak
uistinu raunao sa ljubavlju Senata. Sa suzama u oima on je rekao Kaliguli da
je bio prinuen da ubija svoje srodnike zbog njihovog vlastoljublja, kao i zbog
politikog zaveta koji mu je ostavio u naslee Avgust (on je govorio Avgust, a
ne Livija), a koji je glasio: Mir drave valja stavljati iznad linih oseanja.
Kaligula je saoseao sa tim starim ovekom i nije nikada pokazao ni najmanji

znak bola ili srdbe zbog naina na koji je Tiberije postupao sa njegovom
majkom i braom. On je ak poeo da mu pria o jednoj novoj vrsti razvrata za
koju je tu skoro uo od nekih ljudi iz Sirije. Takvi su razgovori uostalom bili
jedini nain da se Tiberije razveseli kad bi dobio napade grie savesti.
Lepida, koja je izdala Druza, nije ga dugo nadivela. Nju su optuili za
brakolomstvo izvreno sa jednim robom, a ona je, poto nije bila u mogunosti
da obori optubu (jer su je zatekli u postelji s njim), sama sebi oduzela ivot.
Kaligula je vei deo vremena provodio na Kapriju, odakle je odlazio u Rim
samo s vremena na vreme Tiberijevim poslom, to jest da bi motrio na Makrona.
Sada je Makron vrio sve Sejanove dunosti, i to vrlo uspeno, ali je bio
dovoljno mudar da Senatu stavi na znanje da ne eli da mu se izglasavaju
nikakve poasti, a da e svaki senator koji bi tako neto predloio uskoro imati
da brani svoj goli ivot pred sudom, jer e biti optuen, za veleizdaju,
rodoslovna dela ili za kovanje lanoga novca. Tiberije je oznaio Kaligulu za
svoga naslednika iz vie razloga. Prvi mu je razlog bio u tome to se narod iz
ljubavi prema njemu kao Germanikovom sinu potpuno pritajio, bojei se da bi
svaka buna sa njegove strane donela smrt tome mladiu. Drugi se sastojao u
tome to je Kaligula bio vanredno posluan i to je bio jedan od onih retkih ljudi
koji su toliko nevaljali da je Tiberije u poreenju sa njima sam sebi izgledao kao
ovek pun vrline. Trei razlog je bio u tome to on u stvari nije verovao da e
Kaligula postati imperator. Najzad, njemu je Trazil kome je on jo uvek slepo
verovao zato to se nikada nita nije dogodilo to bi bilo protivno njegovim
proroanstvima, rekao ovo: Kaligula nikada nee postati imperator, sem da
morem na konju pree zaliv izmeu Baja i Puteola. A isto je tako rekao: Deset
godina od danas Tiberije Cezar e jo uvek biti imperator. To se posle i
ispostavilo kao tano, ali je to bio drugi Tiberije.
Tiberije je znao za mnoge stvari, ali je Trazil ponekad neto od njega i krio.
On je na primer znao sudbinu svoga unuka Gemela, koji mu u stvari nije ni bio
unuk, poto mu Kastor nije bio pravi otac, nego Sejan. Zato je jednoga dana
rekao Kaliguli: Uinio sam te svojim glavnim naslednikom. Gemel dolazi kao
naslednik tek posle tebe, u sluaju da ti umre pre njega, ali je to odreeno samo
reda radi. Ja znam da e ti ubiti Gemela, ali da e i drugi neko ubiti tebe. Tako
govorei, Tiberije je verovao da e nadiveti obojicu, pa je dodavao: Kada me
nestane, neka Vatra proguta Zemlju! to je bio u stvari citat pozajmljen od
nekog grkog tragiara.
Ali Tiberije jo nikako nije umirao! Dostavljai su jo uvek imali pune ruke
posla, te je svake godine smicano sve vie i vie glava. Meu senatorima se
jedva mogao nai neko koji je sauvao svoju stolicu u Senatu jo od Avgustovih
vremena. Makron je bio jo mnogo krvoedniji, a imao je i daleko manje grie
savesti u prolivanju krvi nego Sejan. Najzad, Sejan je bar bio sin jednoga viteza,
a Makronov otac je bio roen kao rob. Meu novim rtvama nalazila se i
Plancina, jer posle Livijine smrti nije bilo nikoga da je zatiti. Ona je bila
ponovo optuena da je otrovala Germanika, a ta optuba je bila podignuta samo
zato to je ona bila dosta bogata. Tiberije nije davao dozvolu da bude sudski

gonjena dok je Agripina bila iva, samo zato to bi se ona, kada bi za to saznala,
jako obradovala. Ja nisam nimalo alio kada sam saznao da su telo Plancine
vukli po Stepenicama Plaa, premda je ona svoje smaknue preduhitrila
samoubistvom.
Obedujui jednoga dana sa Tiberijem, Nerva se izvinjavao da nije gladan i
da ne eli da jede. On je dotle bio savreno zdrav i dobro raspoloen, pa je
izgledalo da je zadovoljan svojim sigurnim ivotom na Kapriju. Tiberije je
najpre pomislio da je Nerva sino uzeo neko sredstvo za ienje, te da odmara
eludac, ali kada je Nerva nastavio gladovati i sutradan i prekosutra, Tiberije se
poeo pribojavati da je odluio da sebe umori glau. Seo je pored njega pa ga je
molio da mu kae zato ne jede. Nerva se branio tvrdei da nije gladan. Tiberije
je dognao na misao da je Nerva moda ljut na nj to ranije nije prihvatio njegov
savet o tome kako da sprei finansijsku krizu. Zapitao ga je:
Da li bi imao vie volje za jelo ako bih opozvao sve zakone koji
ograniavaju kamatu na zajmove na stopu koju ti smatra odve niskom?
Ne, nije to! rekao je Nerva. Ja zbilja nisam gladan.
Sutradan mu je Tiberije rekao:
Pisao sam Senatu. Neko mi je kazao da dvojica-trojica ljudi stvarno ive
kao dostavljai od zanata, potkazujui prestupnike. Nikad nisam ni pomislio na
to da, nagraujui privrenost prema dravi, u stvari sokolim ljude da uvlae
svoje prijatelje u zloin, a zatim da ih ostavljaju na cedilu, ali se to, kako
izgleda, dogodilo ve vie puta. Rekao sam Senatu da odmah izvri smrtnu
kaznu nad svakim za koga se moe dokazati da ivi od tako sramnog posla.
Moda e sada okusiti neto jela?
Kada je Nerva opet zahvalio, a ujedno pohvalio njegovu odluku, pa ponova
rekao da mu se nita ne jede, Tiberije se jo vie pogruio, pa je rekao:
Ti e umreti ako ne bude jeo, a ta u, Nerva, onda initi ja? Ti zna
koliko cenim tvoje prijateljstvo i tvoje politike savete. Molim te, molim te,
okrepi se hranom, preklinjem te! Jer ako umre, svet e misliti da je to moje delo
ili da si ti iz mrnje prema meni sama sebe umorio glau. Avaj, nemoj umreti,
Nerva! Ti si mi ostao jedini prijatelj...
Nikakve koristi od toga, Cezare, to me moli da jedem! odgovorio je
Nerva. Moj eludac ne bi primio nita to bih mu ponudio. A izvesno niko ne bi
mogao da kae tako zlobne stvari kao to ih ti zamilja. Ljudi znaju kako si ti
mudar vladalac i ovek blaga srca, a siguran sam da ljudi nemaju ni razloga da
mene smatraju za nezahvalna. Ili moda ne govorim pravo? Ako ve moram da
umrem, umreu, i ne vredi e jediti zbog toga. Smrt je opta sudbina svih ljudi, a
ja u bar imati zadovoljstvo da te ne nadivim.
Tiberija to nije ubedilo, ali je Nerva uskoro bio odve slab da bi mogao i
dalje odgovarati na njegova pitanja, te je posle devet dana i umro.
Trazil je takoe umro. Njegovu smrt je predskazao jedan guter. To je bio
neki vrlo mali guter, koji je pretrao kameni sto za kojim su dorukovali
Tiberije i on, pa je opkoraio Trazilov kaiprst. On je rekao guteru:

37. god. n. e.

Doe li, brate, da me pozove? A ja sam te ba i oekivao da e doi

ovoga asa!
Zatim se obratio Tiberiju, pa mu je rekao:
Moj ivot je zavren, zbogom Cezare! Nikada ti nisam rekao nijednu la,
a ti meni jesi mnogo puta. Ali budi na oprezu kad ti tvoj guter doe da te
opomene.
Zatim je sklopio oi i posle nekoliko trenutaka umro.
U to vreme je Tiberijev ljubimac bio najudnovatije zvere koje je ikad bilo
vieno u Rimu. irafe su izazvale veliko divljenje kada su ih Rimljani videli
prvi put, a isto tako i nosorog, ali je ova Tiberijeva ivotinja bila jo udnovatija,
iako nije bila tako velika kao nosorog ili kao irafa. Ta zver je bila doneta sa
jednog ostrva koje se nalazi naspram Indije, a zove se Java. Izgledala je kao neki
guter, ali je bila sva u krljutima i duga devet stopa, imala je ogromnu glavu i
dug jezik, kojim je esto palacala. Kada je Tiberije prvi put ugledao tu zver, on
je rekao da sad vie ne sumnja da su postojala udovita koja su poubijali Herkul
i Tezej. Javanskom guteru dat je naziv beskrilni zmaj, a Tiberije mu je sam
svakodnevno davao kao hranu bubavabe, mrtve mieve i slinu pogan. ivotinja
je isputala neki gadan vonj, imala je prljave navike i bila porone naravi, ali su
se zmaj i Tiberije savreno razumeli. Imperator je smatrao da je Trazil hteo
rei da e ga taj guter jednoga dana ujesti, pa ga je dao staviti u jednu krletku
ije su reetke bile tako este da guter nije mogao kroz njih proturiti svoju
glavurdu.
Tiberiju je sada bilo sedamdeset osam godina, a stalno uzimanje mirisavih
smola i drugih nadraajuih ljubavnih sredstava uinilo ga je veoma slabim. Ali
on se odevao na kitnjast nain i pokuavao da se i dalje dri kao ovek srednjih
godina. Posle smrti Nerve i Trazila njemu je dosadio Kapri, te on poetkom
meseca marta idue godine reio da zaikne sudbinu i da opet poseti Rim. On je
lagano krenuo prema gradu, pa se najzad zadrao u jednom letnjikovcu na
Apijevome drumu, iz koga su se mogli videti gradski zidovi. Meutim, ve
narednoga dana mu je njegov divovski guter uinio onu proroku opomenu.
Tiberije je doao u podne da ga nahrani, ali ga je naao u kavezu mrtva!
Ogroman roj crnih mrava prekrio je celu mrcinu, teei da raznese razmekano
telo. Tiberije je to uzeo kao predznak da e, ako bude krenuo blie Rimu, i on
umreti kao taj njegov zmaj, a da e rulja raereiti njegovo telo na
paramparad. Zato se urno vratio. Na putu ga je oinuo istoni vetar i on je
nazebao, a bolest mu se pogorala i time to je prisustvovao igrama prireenim u
jednome gradu u kome se naao na prolazu. Na arenu je bio puten jedan divlji
vepar, a Tiberija su zamolili da se na njega iz svoje loe baci kopljem. Tiberije
se dilitnuo, ali je promaio zver, pa je ljut na samoga sebe to ga nije pogodio
odmah zatraio drugo koplje. Jer on se uvek hvalio svojom vetinom u
rukovanju kopljem, pa nije eleo da vojska pomisli da ga je starost oborila. Zato
se toliko razjario i uzbudio da je hitao koplje za kopljem, pokuavajui da zgodi
vepra sa nemogueg odstojanja, dok najzad nije posustao od iznemoglosti.

Vepar je ostao netaknut, a Tiberije je naredio da ga puste na slobodu, te neka mu

to bude nagrada to je tako veto izbegavao njegove hice.
Nazeb mu je ve bio siao u plua, ali je on ipak nastavio put natrag za
Kapri. Doao je u Mizenum, koji je leao na najbliem kraju Napuljskog zaliva.
Tu je bio glavni stan Zapadne rimske flote. Tiberije je bio ljut to je naiao na
tako uzburkano more da se nije moglo jedriti preko na Kapri. On je dodue imao
jednu sjajnu vilu na uzviici iznad Mizenuma, koja je nekada pripadala
uvenome sladokuscu Lukulu. Uao je dakle u nju zajedno sa svojom svitom. U
njegovoj su pratnji bili Kaligula, kao i Makron. Da bi pokazao svetu da njegovo
zdravlje nije ozbiljno ugroeno, Tiberije je priredio veliku gozbu mesnom
inovnitvu. Kada je blagovanje bilo u najveem jeku, Tiberijev lini lekar je
zamolio za dozvolu da ustane od stola i da ode radi nekog lekarskog posla. Ti
zna, rekao je on, da izvesne trave imaju jae dejstvo ako se beru u pono i ako
se mesec nalazi u odreenom poloaju. Tiberije je ve bio sviknut na to
lekarevo odlaenje od trpeze radi zbrinjavanja takvih potreba. Lekar dakle uze
Tiberijevu ruku i poljubi je, ali je zadra u svojoj due nego to je trebalo.
Sasvim ispravno uostalom, Tiberije je mislio da mu lekar meri bilo, kako bi
ocenio njegovu snagu, pa mu je (da bi dokazao da nije bolestan) naredio da po
kazni opet sedne za sto i da ostane na piru svu no. Meutim, ve sutradan je
Tiberije pao bolestan u postelju, i Mizenumom se rairila vest koja se odatle
rasprostrta i do Rima da je imperator ve na samrti.
U to isto vreme je Tiberije zatraio od Makrona da mu stvori dokaza o
veleizdaji nekih uglednih senatora koje nije voleo, i naredio mu da obezbedi
njihovo pogubljenje kako god zna i ume. Makron je odmah upisao te ljude kao
sauesnike u krivici koju je podmetnuo jednoj eni, supruzi jednoga
nekadanjeg Sejanovog poverenika, koju je mrzeo zato to je odbila njegova
udvaranja. Svi su ti senatori dakle optueni za brakolomstvo sa tom enom kao i
zato to su nizata spominjali Tiberijevo ime. Kinjenjem osloboenika i
muenjem robova Makron je dobio potrebne dokaze, jer se ve u to vreme u
osloboenicima i robovima ugasila svaka dotada uobiajena vernost
gospodarima. Suenje je poelo. Prijatelji optuenih su, meutim, primetili ovo:
premda je Makron lino vrio ispitivanje svedoka i rukovodio muenjima
robova, ipak on nije kao to je to bilo uobiajeno pokazao imperatorovo
pismo kojim mu je ovaj dao dozvolu da preduzme te mere; zato su ti prijatelji
zakljuili da je Makron na spisku dobivenom od Tiberija i sam moda dodao
jedno ili dva imena svojih linih neprijatelja. Glavna rtva te oigledno
besmislene optube bio je Aruncije, najstariji i najdostojanstveniji lan Senata.
Godinu dana pred svoju smrt Avgust je bio rekao da je, ako nestade Tiberija,
Aruncije jedini mogui budui imperator; zato je Tiberje ve jednom pokuao da
Aruncija optui za veleizdaju, ali u tome nije uspeo. Stari Aruncije je bio
poslednja veza sa Avgustovim vremenom. Kada je bio optuen jednom pre toga,
javnost je bila toliko ogorena na njegove tuioce (iako se verovalo da oni
postupaju po Tiberijevom nalogu) da je u stvari sueno njima zbog
krivokletstva, a ne Arunciju, pa su i osueni, tako da je tada njima odletela glava

umesto Arunciju. Bila je poznata stvar da se Makron nedavno sporio sa

Aruncijem oko nekakvoga novca, te je suenje zato bilo odloeno dok Tiberije
ne potvrdi da Makron uistinu dela po njegovom nalogu. Tiberije, meutim, nije
hajao da odgovori na taj zahtev Senata, te su tako Aruncije i ostali optueni
leali podue u zatvoru. Najzad je Tiberije poslao potrebnu potvrdu, te je
suenje ponovo zakazano. Aruncije je odluio da izvri samoubistvo pre toga,
ne bi li tako izbegao mogunost da mu budu uzapena sva dobra i da mu unuad
postanu gola sirotinja. On se ve bio oprostio od nekolicine svojih starih
prijatelja kad u tome stie i vest o Tiberijevoj tekoj bolesti. Prijatelji su molili
Aruncija da odloi samoubistvo do poslednjeg asa; ako su vesti tane, on ima
izgleda da nadivi Tiberija i da ga Tiberijev naslednik pomiluje. Aruncije je
rekao:
Ne, ja sam odve dugo iveo! Moj ivot je bio teak ve i u one dane
kada je Tiberije delio vlast sa Livijom. Bio je skoro nepodnoljiv u ona teka
vremena kad je on delio vlast sa Sejanom. Ali ovaj Makron pokazuje da je vei
nevaljalac nego i sam Sejan, a upamtite dobro moje rei! Kaligula e sa
vaspitanjem koje je dobio na Kapriju, biti gori imperator i od samoga Tiberija. A
ja pod svoje stare dane ne mogu da budem rob jednog novog gospodara kao to
je on.
Aruncije je sam sebi perorezom presekao arteriju u zglobu ruja. Ceo svet
je bio zaprepaen tim postupkom jer je Kaligula bio omiljeni narodni junak, te
se oekivalo da e on biti drugi Avgust, i jo bolji od njega. Niko nije ni
pomiljao da ga osuuje zbog njegove glumljene odanosti Tiberiju. Naprotiv,
ljudi su mu se uveliko divili to je zahvaljujui svojoj otroumnosti uspeo da
nadivi svoju brau i da tako veto krije ono to je svet smatrao njegovim
stvarnim oseanjima.
U meuvremenu je Tiberijevo bilo skoro prestalo da bije i on je obamro.
Lekar je rekao Makronu da imperator moe iveti najvie jo dva dana i da je to
sve. Zato je na dvoru zavladao mete. Mikron i Kaligula su bili u potpunoj
saglasnosti. Kaligula je uvaavao Makronovu omiljenost kod dvorske strae, a
Makron njegovu omiljenost u narodu uopte, te je tako svaki od njih dvojice
raunao na potporu onoga drugoga. Osim toga, Makrona je Kaligula zaduio
time to ga je doveo na vlast, a Kaligulu je opet zaduio Makron time to je bio
toliko ljubazan da ne primeti da se ovaj upustio u ljubavne odnose sa njegovom
enom. Tiberije je uvek bio ogoren na Makrona to se ulaguje Kaliguli, pa je
govorio: Dobro ini to se od zalazeeg sunca okree suncu koje se tek raa.
Makron i Kaligula su odmah poeli slati poruke zapovednicima pojedinih
pukova i armija da im jave da je imperatoru sve gore i da je za svoga naslednika
odredio Kaligulu, kome je ve dao i svoj peat-prsten, to je unekoliko bilo
istina, jer je Tiberije u jednom trenutku kada je doao sebi pozvao Kaligulu i ve
smakao taj prsten sa svoga prsta, ali je ubrzo promenio miljenje, vratio prsten
na svoj prst, a zatim zgrio prste u aku kao da time eli da sprei nekoga ko bi
pokuao da mu ga sam skine. Ali kada je Tiberije pao u besvesno stanje i prestao
davati znake ivota, Kaligula mu je polako skinuo prsten, pa se prkosno vrteo

uokolo i gurao taj prsten pod nos svakome sa kim bi se sreo, primajui estitanja
i izraze potovanja.
Ali Tiberije ipak jo nije bio mrtav. On je stenjao, bacao se tamo-amo po
postelji, zatim ustao i seo, pa pozvao svoje sluge. On je bio slab zbog toga to
dugo nije nita jeo, ali mu je inae bilo dobro. On je samo izvrio obmanu, jer je
eleo da izgleda mrtav, pa da opet oivi. On je dakle ponova podviknuo,
dozivajui poslugu, ali ga niko nije uo: svi su sobari ve bili sili u podrum da
piju u Kaligulino zdravlje. Meutim, uskoro je u tu sobu zavirio jedan
preduzimljivi rob, da vidi ta bi mogao nai i ukrasti, jer je mrtvac bio sam.
Poto je u sobi bio mrak, rob se prepao od uasa im je iznenada uo Tiberijev
glas:
Gde su sobari? Neka ih pakao sve proguta! Zar ne uju da ja viem?
Hou da mi se donese hleba i sira, kajgane i dve-tri ulbastije od goveeg mesa,
a odmah i vina sa Hiosa! Do sto furija! Ko li mi je to ukrao prsten?
Rob je izjurio iz sobe, pa je skoro naleteo na Makrona, koji mu se naao na
putu i rekao mu:
Imperator je oiveo, gospodaru, pa trai jelo i svoj prsten!
Vest je proletela palatom, a njoj su odmah sledovali smeni prizori. Gomila
koja se ve bila skupila oko Kaligule razbeala se na sve strane. Odjeknuli su
povici:
Hvala bogu te su vesti bile lane! iveo Tiberije!
Kaligula se sada naao u bednom stanju sramote i straha. On je smaka
prsten sa svoga prsta i gledao oko sebe gde bi ga sakrio. Jedino Makron nije
izgubio glavu, nego je podviknuo;
To je besmislena la! Taj rob mora biti da je izgubio pamet! Njega e
Cezare, morati raspeti na krstu! Ta nismo li jo pre jednoga asa ostavili
imperatora mrtvog u njegovoj sobi?
On je zatim apnuo neto Kaliguli, koji je klimao glavom kao da odobrava,
a zatim je pohitao u Tiberijevu sobu. Tiberije je stajao na nogama bacao kletve i
psovke na sve strane i stenjao, teturajui se slabakim koracima prema vratima.
Makron ga je podigao u naruje, gurnuo ga natrag u postelju i udavio ga
jastukom, a i Kaligula je tome prisustvovao.
Oni koji su bili pozatvarani zajedno sa Aruncijem bili su odmah puteni na
slobodu, iako su mnogi meu njima kasnije zaalili to nisu poli za
Aruncijevim primerom. Pored njih bilo je jo nekih pedesetak ljudi i ena
optuenih za veleizdaju, ali su oni predstavljali posebnu grupu. Oni nisu imali
nikakvog uticaja u Senatu. To su veinom bili trgovci i zanatlije koji su
propustili da plate porez za pruenu im zatitu, danak koji su Makronovi asnici
silom nametnuli svima delovima grada. Njima je bilo sueno, i svi su bili
osueni na smrt, a presuda je imala biti izvrena 16. marta. Meutim, ba toga
dana su u Rim stigle vesti o Tiberijevoj smrti, te su i osueni i njihovi prijatelji
bili skoro ludi od radosti, pretpostavljajui da taj dogaaj za njih znai spasenje.
Ali je Kaligula bio u Mizenumu, te se nije moglo do njega na vreme dospeti, a

stareina tamnice se bojao da e izgubiti svoje mesto ako uzme sam na sebe
odgovornost za odlaganje izvrenja smrtnih presuda, Zato su svi bili poubijani, a
njihovi su leevi na uobiajeni nain bili vueni preko Stepenica Plaa.
To je bio opti znak za izbijanje narodnog gneva protivu Tiberija. Neko je
uzviknuo:
To je aoka onog lipsalog strljena!
Na uglovima ulica su se skupljale gomile graana koje su sveano
proklinjale Tiberija. Na tim skupovima preklinjali su Majku Zemlje i Sudije
Mrtvih da ni leu niti duhu mrtvoga Tiberijatoga udovita! ne dadu mira ni
spokoja sve do propasti sveta. Zato je Tiberijevo telo bilo preneto u Rim u
pratnji jakog odreda dvorske strae. Kaligula je u toj povorci koraao kao
oaloeni unuk, a narod iz cele okoline iziao mu je u susret, ali niko nije nosio
odeu alosti za Tiberijem, nego su svi bili u prazninom ruhu, lijui suze
radosnice to im je nebo sauvalo jednoga od Germanikovih sinova koji e
odsada vladati nad njima. Starice iz naroda su uzvikivale:
O, slatko mezime nae, Kaligula! Pilence nae milo! Odoje nae!
Zvezdo naa!
Na nekoliko milja pred Rimom Kaligula je na konju pohitao u grad ne bi li
sam izvrio pripreme za sveani ulazak Tiberijevih ostataka. Kada je on ve
projahao, jedna velika gomila se sakupila na Apijevome drumu, pa je proem i
tesanim kamenom za zidanje zakrila prolaz. Kada je naila prethodnica
povorke, koja je bila na konjima, zaule su se psovke i povici:
U Tibar s Tiberijem! Vucite ga na Stepenice Plaa! Veito prokletstvo na
njega!
Vo te gomila je uzviknuo:
Vojnici, mi kao Rimljani neemo da dozvolimo da se ta grena leina
unosi u grad! Ona e nam samo doneti nesreu. Nosite je natrag u Atelu, pa ga
osmudite u tamonjem amfiteatru.
Treba da objasnim ovu re osmuditi. Veliki siromasi i nesrenici nisu posle
smrti sasvim spaljivani, nego su bili samo osmueni, pa zakopani, a Atela je bila
varo uvena sa neke vrste surovih mesnih lakrdijanja, vrenih u njoj svake
godine od pamtiveka za vreme etvenih sveanosti. Tiberije je imao jedan
letnjikovac u Ateli, pa je tamo skoro svake godine prisustvovao toj sveanosti.
On je te igre naivne gejake skarednosti pretvorio u izvetaen razvrat. On je
naterao stanovnike Atele da sazidaju amfiteatar u kome su davane predstave
udeene po njegovoj volji.
Makron je naredio svojim ljudima da juriaju na one prepreke od drvlja i
kamenja, pri emu je izginulo i bilo ranjeno mnogo graana, dok su trojicaetvorica vojnika ostala na licu mesta u besvesti, jer su dobili kamen iz plonika
u glavu. Ipak je Kaligula spreio dalje nerede, te je Tiberijev le bio spaljen na
Marsovom Polju onako kako ve valja i treba. Posmrtni govor je odrao sam
Kaligula. To je bila i ironina beseda odrana vie reda radi, ali je ona bila

cenjena zato to je u njoj bilo dosta rei o Avgustu i Germaniku, a manje o

Tiberiju.
Na jednoj gozbi koju je dao iste noi Kaligula je ispriao jednu priu koja
je rasplakala ceo skup i jako mu podigla ugled. On je rekao da je jednoga dana u
zoru, bavei se u Mizenumu, a spopadnut kao i obino nesanicom zbog bola koji
su mu zadali smrt njegove matere i brae, odluio da se bar osveti njihovom
ubici, pa kud puklo da puklo. Doepao je bode koji je pripadao nekada
njegovom ocu i smelo upao u Tiberijevu sobu. Imperator je leao stenjui i
preturajui se, pritisnut stranom morom. Kaligula je podigao ma da ga
probode, ali mu je u tome asu u uima snano odjeknuo boanski glas, koji mu
je rekao:
Ruku k sebi unue! Ubiti ga to bi bilo bezbono delo.
Kaligula je odgovorio duhu:
O, boe Avguste, ta on je ubio moju mater i moju brau, koji su tvoji
potomci! Zar ne bi trebalo da ih osvetim ak i po cenu da se ceo svet otpadi od
mene zbog oceubistva?
Ali mu je Avgust na to odgovorio:
O, velikoduni sine, koji si ve odreen da bude imperator, znaj da nema
potrebe da to ini. Sledujui mome nareenju, furije se svake noi svete za
tvoje mile i drage u trenutku kad Tiberije sanja.
I tako je on tobo stavio bode na sto pored postelje i otiao. Kaligula
meutim, nije mogao da objasni ta se posle dogodilo kad je svanulo i kad je
Tiberije video na stolu to ubojno seivo, ali je uzeto kao izvesno da se Tiberije
nije usuivao ni da pita.

Glava XXIX

Kaliguli je bilo dvadeset pet godina kada je postao imperator. Retko kad, a
moda nikad pre toga u istoriji sveta, nije jedan naslednik prestola bio
pozdravljen sa toliko velikom radou prilikom svog stupanja na presto, a retko
je kada iko mogao tako lako i da zadovolji skromne elje svoga naroda, koji je
udeo samo za mirom i sigurnou. Kaligula je zatekao dravnu riznicu punu do
vrha, odlino obuenu vojsku i odlino ureenu upravu, a tome svemu je trebalo
posvetiti samo malo panje, pa da sve tee u savrenome redu. I pored toga to
je Tiberije zapostavljao svoje dunosti, imperija jo uvek nije bila u zastoju, jer
je toliko bio snaan podstrek koji joj je dala Livija. Uza sve te pogodnosti
dolazili su i ona ljubav i poverenje koje je narod ukazivao Kaligulinom ocu
Germaniku, a koji su Kaliguli takoe pali u naslee. Sem toga, valja imati na
umu i ono olakanje koje su svi osetili posle Tiberijeve smrti. Kaliguli se, dakle,
ukazala sjajna prilika da ue u istoriju kao Dobri Kaligula ili Mudri
Kaligula ili Kaligula Spasilac. Naalost, zalud je pisati o tim
mogunostima! Jer da je on bio ovek kakvim ga je narod zamiljao on nikada
ne bi ni nadiveo svoju brau, niti bi ga Tiberije izabrao za svoga naslednika.
Seti se, o Klaudije, s kakvim se prezirom stari Atenodor izraavao o takvim
nemoguim uslovima; on je imao obiaj da kae: Da se drveni konj u Troji
odrebio, danas bi zob ve bila mnogo jevtinija!
Kaliguli je isprva prijalo da hrabri one besmislene pogrene nazore koje su
svi, naravno svi izuzev mene, moje majke, Makrona i nekoliko drugih ljudi,
imali o njegovoj naravi, pa je unekoliko i delao u skladu sa predstavom koju je o
njemu svet pogreno stvorio. On je, uostalom, eleo da uvrsti svoj poloaj.
Postojale su dve stvari koje su mu unekoliko vezivale ruke: to je, pre svega, bio
Makron, koji je bio moan, pa prema tome i opasan; drugu opasnost je
predstavljao Gemel. Jer kada je itana Tiberijeva oporuka (koju su, tajnosti radi,
kao svedoci potpisali neki osloboenici i nepismeni ribari!) utvreno je da
Tiberije, svakako iz pakosti, nije odredio Kaligulu za svog prvog naslednika, a
Gemela tek za naslednika u drugom stepenu, ako bi se neto dogodilo Kaliguli,
ve im je obojici naporedo zavetao vlast, odredivi da oni treba da vladaju na
smenu. Ali Gemel jo nije bio punoletan, te mu jo nije ni bilo dozvoljeno da
prisustvuje sednicama Senata, a Kaligula je ve bio na jednom visokom poloaju
u dravnoj upravi i prvosvetenik. Senat je zato oberuke prihvatio Kaligulino
miljenje da Tiberije nije bio pri istoj svesti kada je pisao svoju oporuku, te je
bez ikakvog ogranienja poverio svu vlast samo Kaliguli. Osim te odredbe o
Gemelu, kome nije isplatio ni njegov udeo u linoj blagajni, tvrdei da je ona
nerazluivi sastavni deo imperatorovog prava, Kaligula je potovao sve druge
take Tiberijeve oporuke, pa je odmah isplatio sva druga Tiberijeva zavetanja.
Dvorska straa je trebalo da primi dar od pedeset zlatnika po glavi; da bi
mogao biti siguran u njenu vernost u sluaju Makronovog uklanjanja, Kaligula

je udvostruio tu svotu. Isplatio je i stanovnicima Rima onih etiri stotine i

pedeset hiljada zlatnika koje im je zavetao Tiberije, pa je sam tome iznosu
dodao jo po tri zlatnika po glavi; rekao je da je on ve im je postao punoletan
eleo da ih obdari, ali da mu je to zabranio stari imperator. Vojska je dobila isto
onoliko kao i posle Avgustove smrti, ali joj je novac ovoga puta odmah bio
isplaen. tavie, Kaligula je isplatio i novac koji je Livija ostavila raznim
osobama, a koji smo mi naslednici odavno otpisali kao dug koji se nikad nee
moi naplatiti. Meni su naroito pale u oi dve take iz Tiberijeve oporuke: on
mi je posebno zavetao sve one istorijske knjige koje sam nasledio od Poliona,
ali koje su mi prevarom bile uzete, zatim mnoge druge skupocene knjige, kao i
dvadeset hiljada zlatnika; sem toga mi je palo u oi da je on i Vestinoj
prvosvetenici, Vipsanijinoj unuki, zavetao sto hiljada zlatnika, s tim da ih
moe upotrebni po svojoj volji, bilo za sebe ili za vestalke. Vestina
prvosvetenica, koja je bila unuka ubijenog Gala, dala je meutim te zlatnike
pretopiti u jednu veliku urnu za njegov pepeo.
Primivi ova Livijina i Tiberijeva zavetanja, ja sam se dosta obogatio.
Kaligula me je iznenadio i time to mi je pored toga isplatio i onih pedeset
hiljada zlatnika koje sam nekada bio poklonio Germaniku (u vreme pobune
vojske na Rajni). On mi je tom prilikom rekao da je istinu o tome uo od svoje
majke. Nije dozvolio da ga odbijem, govorei da e me, ako se i dalje budem
opirao, prinuditi da primim i sve prispele kamate, rekavi da on duguje ovo
uspomeni svoga oca. Kada sam ispriao Kalpurniji o mome novonastalom
bogatstvu, ona se izgleda vie sneveselila nego to se obradovala.
To ti nee doneti sreu, rekla je ona. Mnogo je bolje biti samo onoliko
imuan koliko si bio, nego da se izlae opasnosti da ti potkaziva i optuujui
te za veleizdaju, otmu sav imetak.
Kao to se italac verovatno sea, Kalpurnija je nasledila Akteju. Ona je
bila jako pametna za svoje godine, a bilo joj je tek sedamnaest. Rekao sam joj:
ta hoe time da kae, Kalpurnija? Potkazivai? Nema sada vie
potkazivaa u Rimu, a ni suenja zbog veleizdaje.
Ona mi je odgovorila:
Nisam ula da su potkazivai ukrcani u onaj isti brod koji je odvezao
Tiberijeve Spintrijane!
(Kaligula je prognao sve one namazane i ulickane Tiberijeve siroie. Da
bi javno pokazao svoju estitost, on ih je sve zajedno poslao na Sardiniju, jedno
veoma nezdravo ostrvo, pa im je naredio da potenim radom stiu pravo na
ivot, i to gradei puteve. Neki od njih su jednostavno legli i umrli kada su im
date lopate i pijuci; meutim, ostali su, ma kako inae bili po prirodi leni, biem
naterani da se bace na posao. Ali se njima uskoro opet osmehnula srea: ostrvo
je iznenada napao neki gusarski brod, pokupio ih i odveo ih u Tir, gde su kao
robovi prodati bogatim istonjakim razvratnicima.)
Ali valjda se nee usuditi da opet ponu sa svojim starim zanatom,
Kalpurnija?

Ona ostavi na stranu svoj vez, pa ree:

Klaudije, ja nisam ni politiar ni naunik, ali ja u svakom sluaju umem
da raunam i da se sluim svojim razumom bludnice. Koliko je novca ostavio
stari imperator?
Oko dvadeset sedam miliona, a to je golema svota!
A koliko je novi imperator isplatio li vidu nasledstva i pojedinih
zavetanja?
Oko tri i po miliona. Da, isplatio je najmanje toliko.
A, koliko je uvezao pantera i medveda, lavova i tigrova, divljih bikova i
ta ti ja sve znam, od trenutka kad je postao imperator, da bi njegovi lovci imali
ta da ubijaju po amfiteatrima i u cirkusu?
Pa, oko dvadeset hiljada. Moda i vie.
A koliko je drugih ivotinja rtvovano po hramovima?
Ne znaim. Predpostavljam da ih je bilo izmeu sto i dve stotine hiljada.
A i oni plamenci i pustinjske antilope, kao i zebre i britanski dabrovi,
mora da su ga neto stajali. Sve to, pa kupovanje onih silnih ivotinja i plaanje
lovaca po amfiteatrima, pa maevaoci, jer ni njih ne smemo zaboraviti. ula
sam da dobijaju etiri puta onoliko koliko su primali u Avgustovo vreme; pa
onda sve one javne gozbe, i ukraene koije, i pozorine predstave, jer se govori
da je on glumcima, kad je pozvao natrag one koje je bio prognao stari imperator
dao platu za sve one godine kada nisu bili u Rimu. Divno, zar ne? Pa tako mi
bogova! tu valja uraunati i onaj silni novac koji je potroio na trkake konje.
Dakle, ako se to sve sabere, mora biti da mu nije ostalo mnogo vie od dvadeset
miliona, zar ne?
Mislim da si u pravu, Kalpurnijo.
Dakle, sedam miliona za tri meseca! Ako Kaligula tako nastavi, nee mu
mnogo pomoi ak ni ako mu svi bogati ljudi na samrti zavetaju sav svoj
novac. Imperatorovi prihodi su sada manji nego to su bili u vreme kada je tvoja
staramajka vodila brigu o njima i sama pregledala raune.
Moda e poeti malo da tedi kada ga proe prvi zanos. On prvi put u
ivotu ima novac koji moe da troi. Uostalom, on za troenje novca ima dobar
izgovor: on tvrdi da je u Tiberijevo vreme nagomilavanje novca u dravnoj
blagajni imalo najgore posledice po trgovinu. Zato eli da opet pusti koji milion
zlatnika u promet.
U redu, ti ga bolje poznaje nego ja. Moda e i znati kada treba da se
zaustavi. Ali ako ovako nastavi, on kroz neku godinu nee imati ni prebijene
pare, a ta misli, ko e onda plaati? Zato sam ti i govorila o potkazivaima i
suenjima za veleizdaju.
Kalpurnijo, rekao sam joj ja, kupiu ti bisernu ogrlicu, dok jo imam
novca. Ti si isto toliko pametna koliko si i lepa. Ali se nadam da isto tako ume i
da dri jezik za zubima.

 Ja vie volim gotovinu, odgovorila mi je ona. Ako, naravno, nema nita

protiv...
I ja sam joj ve idueg dana dao pet stotina zlatnika. Kalpurnija, bludnica i
ki bludnice, bila je pametnija, i vernija, i plemenitija, i iskrenija, nego ijedna od
one etiri ene plemenita roda kojima sam se enio. Zato sam uskoro poeo da
joj poveravam svoje line poslove, a mogu odmah rei da nikad nisam zaalio
to sam to uinio.
im je zavrena Tiberijeva sahrana, Kaligula je i pored veoma ravog
vremena otiao brodom na ona ostrva na kojima su bili pokopani njegova mati i
njegov brat Neron. On je tamo prikupio njihove upola sagorene zemne ostatke,
doneo ih u Rim, spalio ih kako se pristoji i pobono ih sahranio u Avgustovoj
grobnici. U ast uspomene na svoju majku on je ustanovio jednu novu
svakogodinju svetkovinu, praenu borbama maevima i konjskim trkama, kao i
godinje prinoenje rtava njenom duhu i senima njegove brae. On je mesecu
septembru dao ime Germanik, kao to je prethodni mesec bio nazvan po
Avgustu. A takoe je jednim jedinim ukazom obasuo moju majku svima onim
poastima koje je Livija stekla za vreme itavoga svog ivota, pa ju je
naimenovao i za Avgustovu prvosvetenicu.
Kaligula je zatim obnarodovao optu amnestiju, pustio sve politike
zatvorenike i pozvao sve prognane mukarce i ene da se vrate u Rim. On je ak
prikupio jednu veliku gomilu spisa iz krivinog arhiva, koji su se ticali progona
njegove majke i njegove brae, pa ih je javno spalio na trgu, zaklinjui se da te
spise nije ni proitao, te da se oni koji su bili potkazivai ili koji su na bilo koji
nain doprineli alosnoj sudbini njegovih dragih ne treba niega da se plae:
unitena su sva svedoanstva o tim zlim danima. U stvari, on je spalio samo
prepise: same spise je ipak sauvao. On je poao za Avgustovim primerom i
podvrgao ispitivanju vladanja sve senatore i vitezove, liavajui asti i zvanja
sve nedostojne lanove tih redova; a poveo se i za Tiberijevim primerom,
odbijajui sve poasti, osim naslova imperatora i Pokrovitelja Naroda, pa je
zabranio da se ma gde postavljaju njegovi kipovi. Pitao sam se koliko e dugo
biti tako raspoloen i koliko e dugo drati obeanje koje je dao senatorima
onom prilikom kada su mu izglasavana imperatorska prava, naime obeanje da
e on svoju vlast deliti sa njima i biti njihov veran sluga.
Poto je ve vladao est meseci, on je septembra, kada su isticala
ovlaenja dotadanjim konzulima, sam na neko vreme uzeo konzulstvo na sebe.
A ta mislite, koga je izabrao za drugog konzula? Nikog drugog nego ba mene
mene koji sam dvadeset tri godine ranije molio Tiberija da mi podari prava, a
ne samo prividne asti, mene koji bi se sada rado odrekao ponuenog mi
poloaja, i to u korist ma koga drugog! Nije to bilo zato to sam eleo da
nastavim svoje pisanje (jer ja sam upravo bio zavrio i ispravio svoju Istoriju
Etrurije, a jo nisam bio ni zapoeo neku drugu knjigu), ve zato to sam
potpuno bio zaboravio pravila, zakone i obiaje po kojima se vode poslovi
dakle sve ono to sam nekada prouavao sa toliko mara tako da sam se oseao
veoma nelagodno u Senatu. Poto sam samo retko kad bio u Rimu, ja nisam

mogao ni da se snaem, nisam znao ni kome i kada treba da se obratim ako

hitno treba sprovesti neku meru, a nisam znao ni koji ljudi u Rimu imaju neku
stvarnu mo. Imao sam dakle velike neprilike sa Kaligulom skoro od samog
poetka. Poverio mi je najpre zadatak da se pobrinem za kipove Nerona i Druza,
koje je on eleo da podigne i njima posveti na Trgu; grki trgovac, kod koga
sam izvrio porudbinu, obeao mi je i zadao mi tvrdu veru da e ih zavriti do
dana koji je bio odreen za sveani obred, negde poetkom decembra. Tri dana
pre roka otiao sam kod kamenoresca da vidim kako izgledaju ti kipovi. Lupei,
avaj, jo nisu bili ni poeli sa radom! Izvinjavali su se tvrdei da im je mramor,
koji ima potrebnu boju tek pre nekoliko trenutaka stigao. Razbesneo sam se (kao
to mi se to esto dogaa u takvim prilikama, ali moja ljutnja ne traje dugo) i
podviknuo im da u ako se smesta ne bace na posao i ako ne budu radili
danonono itavu radnju vlasnika, zanatlije i radnike najuriti iz Rima.
Izgleda da sam im time uterao strah u kosti, jer iako je Neron bio zavren na
pola dana pre sveanog obreda (a mora se priznati da je kip bio dobro pogoen)
neki uzbueni a nepaljiv kamenorezac je nekako prelomio Druzovu ruku u
zglavku. Takav prelom se naravno moe popraviti, ali se prelom uvek moe i
primetiti, a ja nisam smeo u ovako sveanoj prilici da ponudim Kaliguli
zakrpljen kip. Ostalo mi je jedino da smesta odem do njega i da mu kaem da
Druz nee biti na vreme gotov. O, nebo, kako se on tada razjario! Pretio mi je da
e me liiti konzulstva i nije hteo da uje nikakva opravdanja. Sreom, on je ve
bio reio da se sutradan odrekne poloaja konzula u korist ljudi koji su prvobitno
bili izabrani, pa me je zamolio da i ja podnesem ostavku; tako je njegova pretnja
ostala bez ikakvih nezgodnih posledica, a ja sam ak, zajedno s njim, bio izabran
za konzula na dalje etiri godine.
Morao sam da se preselim u dvor, u kome mi je stavljen na raspolaganje
vei broj soba, ali kako je Kaligula, povodei se za Avgustom, drao otre
govore protiv svake povrede morala, nisam smeo da povedem sobom i
Kalpurniju, iako u to vreme nisam bio oenjen. Ona je, na moju veliku alost,
morala da ostane u Kapui, a ja sam mogao da je poseujem samo s vremena na
vreme. Meutim, Kaligula kao da je smatrao da on sam stoji s one strane dobra i
zla. Njemu je ve dojadila Makronova ena Enija od koje se Makron ve bio i
razveo na njegov zahtev i na njegovo obeanje da e je uzeti za venanu suprugu
pa je obino sa nekoliko veseljaka, koje je nazivao izviaima, lutao nou
Rimom traei sluajne ljubavne doivljaje. Ti izviai su obino bila tri
mlada stoerna asnika, zatim dva uvena maevaoca, glumac Apel, zatim
Evtih, najbolji rimski voza na koijama, koji je stizao prvi skoro u svakoj trci u
kojoj bi uzeo uea. Kaligula je odmah potpuno stao na stranu zelenih, pa je
razaslao svugde po svetu ljude da trae brze konje. On je pronaao neko versko
opravdanje za javne trke koijama, pa je sunanih dana odravao i po dvadeset
trka. Zaradio je silan novac, ikajui bogatae da se klade na druge boje, dakle
protiv njega, a oni su to utivosti radi morali i initi. Ali ti njegovi dobici bili su
kako bi to narod rekao, samo kap vode prema okeanu njegovih izdataka. U
svakom sluaju, on je nou, preruen, izlazio sa tim svojim izviaima
poseujui najprljavije krme i javne kue Rima; on i njegovi drugovi obino su

dolazili u sukob sa nonim straarima, pa su esto morali da bee uz mnogo

buke i veliku tuu, ali se zapovednik nonih straara uvek starao da zataka
stvar.
Sve tri Kaliguline sestre, Druzila, Agripinila i Lezbija, bile su udate za
plemie; on im je, meutim, naredio da se moraju preseliti u dvor, da bi ubudue
ivele u njemu. Agripinili i Lezbiji je rekao da povedu i svoje mueve, ali je
Druzila morala da doe sama; njen se mu zvao Kasije Longin i bio je odaslan u
Malu Aziju kao namesnik. Kaligula je zahtevao da se prema njegovim sestrama
postupa s najveim potovanjem, pa im je podario sve one povlastice koje
uivaju vestalke. Naredio je da se prilikom javnih molitvi za njegovo zdravlje i
njegovu sreu spominju i njihova imena, a one su pored toga pominjane ak i u
zvaninoj zakletvi koju su mu polagali slubenici i svetenici prilikom svog
ustolienja. (...,,Neu nita vie ceniti svoj ivot ili ivote svoje dece od
Njegovog ivota i ivota Njegovih sestara, glasila je ta zakletva.) Ponaao se
prema svojim sestrama na takav nain da je to zbunjivalo narod, jer se vladao
tako kao da su mu one ene, a ne sestre!
Najvie je ipak voleo Druzilu. Iako se sreno oslobodila mua, ona je
izgledala stalno nesrena, i to sve nesrenija ukoliko se Kaligula vie brinuo za
nju. On ju je ponovo udao, ali samo prividno, za jednog svog roaka, Emilija
Lepida, koga sam ve spomenuo kao mlakonju i mlaeg brata one Emilije,
Julijine keri, sa kojom se umalo nisam oenio i sam dok sam jo bio momi.
Ovaj Emilije Lepid, koga su svi zvali Ganimed (zbog njegovog enstvenog
izgleda i krajnje poniznosti prema Kaliguli), bio je istaknuti lan druine
izviaa. On je bio sedam godina stariji od Kaligule, ali je Kaligula postupao s
njim kao da je u pitanju deko od trinaest godina, a izgledalo je da se to
Ganimedu i svialo. Druzila naravno nije trpela Ganimeda. Meutim, Agripinila
i Lezbija su se stalno motale oko njegove spavae sobe ili se vukle po njoj,
smejui se, alei se i egaei se sa njim. Njihovi muevi kao da se nisu
naroito uzbuivali zbog toga. Ja sam smatrao da je ivot u dvoru veoma
protivan pristojnom redu. Neu time da kaem da meni lino nisu bile pruane
sve ugodnosti ili da posluga nije dobro znala svoje dunosti, da posetioci nisu
primani na uobiajeni nain ili sa uobiajenim utivostima. Ali ja nikad nisam
mogao biti sasvim siguran kakve nene veze postoje izmeu ma koje dve
linosti uzete nasumce iz moje okoline. Jedno vreme je izgledalo kao da su
Agripinila i Lezbija izmenjale mueve, a opet nekom drugom prilikom inilo se
da Apel ima nekakve bliske veze sa Lezbijom, a voza koija sa Agripinilom.
to se pak tie Kaligule i Ganimeda nego o tome sam ve dosta rekao, pa
mislim da je jasno ta znae one moje rei protivno redu. Ja sam meu tim
svetom bio jedina sredovena osoba i nikako nisam mogao da shvatim nazore i
navike ovog novog narataja.
Gemel je takoe iveo na dvoru: On je bio zaplaen, nean deko, koji je
grizao nokte do krvi i koji je obino sedeo u nekom uglu i crtao vodene vile i
satire ukraavajui vaze. Ne mogu mnogo da kaem o njemu razgovarao sam s
njim samo jednom ili dvared jer sam ga saaljevao, poto ni on, onako isto kao

ni ja, nije spadao u ovakvo drutvo; on je verovatno smatrao da elim da ga

ispitujem i da ga navedem da se neto izlane protiv Kaligule; u svakom sluaju
on mi je odgovarao samo jednoslonim da ili ne. Onoga dana kada se on prvi put
ogrnuo togom zrela oveka, Kaligula ga je usvojio za sina i naslednika,
imenujui ga istovremeno i za vou omladine; ali to ni u kom sluaju nije bilo
isto to i deliti carsku vlast sa njim.
38. god. n. e.

Kaligula se jednom razboleo i itavih mesec dana nije bilo nade da e ostati
u ivotu. Lekari su njegovu bolest nazvali zapaljenjem mozga. Svet je u Rimu
bio toliko pogoen njegovom boleu da je gomila koja nikada nije brojala
manje od deset hiljada ljudi, danonono okruavala dvor nadajui se nekom
povoljnijem izvetaju. Ljudi su stalno poluglasno mrmljali i aputali; um koji je
dopirao do mojih prozora liio je na uborenje udaljene reke koja tee
ljunkovitim koritom. Bilo je nekoliko zaista udnovatih znakova narodne
zabrinutosti. Neki ljudi su ak istakli natpise na svojim domovima kojima su
obeavali Smrti da e joj za uzvrat pokloniti svoje ivote samo ako povue ruku
i potedi njihovog imperatora. Po nekom optem preutnom dogovoru sva buka
saobraaja, ulina vika i muzika obustavljeni su ve na odstojanju od pola milje,
pa i na veoj udaljenosti od dvora. To se jo nikad nije dogodilo, pa ak ni za
vreme one Avgustove bolesti kada ga je tobo Muza izleio. Ali su lekareki
izvetaji uvek glasili: Bez ikakve promene.
Jedne veeri Druzila je zakucala na moja vrata i rekla:
Strie Klaudije! Imperator eli smesta da te vidi. Poi odmah. Ne asi ni
asa!
ta on hoe od mene?
Ne znam. Ali, tako ti neba, oraspoloi ga nekako! On ima ma pri sebi.
Jutros mi je stavio vrh maa pod grlo. Ubie te ako mu ne bude rekao ono to
eli da uje od tebe. Tvrdio je da ga ne volim. Morala sam da se zaklinjem i
stalno iznova zaklinjem da ga volim. Rekla sam mu: Ubij me, ako hoe
dragane! Oh, strie, zato sam se uopte i rodila! On je lud. Oduvek je i bio lud.
Ali on je sada vie nego lud: on je opsednut.
Otiao sam u Kaligulinu spavau sobu; ona je bila zastrta tekim zavesama
i debelim ilimima. Pored postelje je goreo iak. Vazduh je runo zaudarao.
Kaligula me je pozdravio, ali mu se po glasu moglo osetiti da trai kavgu.
Opet si zakasnio! Zar ti nisam naredio da pouri?
Kaligula nije izgledao bolesno, ve samo nezdravo. Dva snana gluvonema
oveka sa sekirama u ruci uvala su strau pored njega, svaki sa po jedne strane
postelje. Rekao sam, pozdravljajui ga:
O, kako sam urio! Da nemam hromu nogu, bio bih stigao skoro pre nego
to sam i poao. Kako se radujem to te vidim ivog i to opet ujem tvoj glas,
Cezare! Smem li se nadati da se bolje osea?

 Nikad nisam ni bio stvarno bolestan! odgovori mi Kaligula. Samo sam

se odmarao. Ali sam se i preobrazio, a to je najznaajniji dogaaj u istoriji. Ne
treba se zato ni uditi to se Rim pritajio.
Oseao sam da on ipak eli da ga saaljevam:
Da li je taj preobraaj bio bolan, imperatore? Nadam se da nije.
Isto toliko bolan kao da sam bio sam sebi mati. Imao sam veoma teak
poroaj. Sreom, ve sam sasvim zaboravio te muke. Ili skoro sasvim. Jer ja
sam bio dete sazrelo pre vremena, pa se jasno mogu setiti kako se na licima
babica italo divljenje za vreme dok su me kupale, kad sam iziao na svetio
dana; a seam se i ukusa koje je imalo vino koje su mi kanuli na usne da bi me
osveili posle borbe koju sam morao da izdrim pre nego to sam doao na svet.
Zaista zadivljujue pamenje, imperatore! Ali da li bih ponizno smeo da
te pripitam kakav se to upravo slavni preobraaj odigrao sa tobom?
Zar to nije oigledno ve na prvi pogled? upitao me je on ljutito.
Druzilin izraz opsednut i razgovor koji sam imao sa mojom staramajkom
kada je umirala omoguili su mi da uvidim kako stvari stoje. Pao sam odmah
niice pred njim i pozdravio ga onako kako se pozdravljaju samo bogovi.
Posle jednog ili dva minuta zapitao sam ga, i dalje leei prostrt na podu,
da li sam ja prvi ovek kome je bilo dato da mu se pokloni kao bogu. Odgovorio
mi je da sam zaista prvi, te ja smesta izlih itavu gomilu rei zahvalnica zbog te
asti. On me je, udubljen u neke misli, bockao vrhom maa po vratu. Mislio sam
da mi nema spasa. Odjednom on ree:
Priznajem: ja sam jo uvek u obliku obinog smrtnika, pa nije ni udo to
nisi odmah uoio da sam boanstvo.
Ne znam kako sam mogao biti tako slep! zamucah ja. Tvoje lice u
ovom polusvetlu sija kao neka svetiljka.
Sija? upita on, ivahnuvi. Ustani i dodaj mi ogledalo.
Pruio sam mu ogledalo od uglaanog elika, i on se sloio sa mnom da mu
je lice zaista kao ozareno nekom svetlou. U naletu dobrog raspoloenja on se
tada raspriao o samome sebi.
Uvek sam znao da e se to dogoditi, rekao je on. Uvek sam se oseao kao
neki bog. Zamisli samo: kad mi je bilo dve godine, uguio sam pobunu oeve
vojske i tako spasao Rim! To je udo od dela i ono lii samo na one prie koje se
kazuju o bogu Merkuru kao detetu ili o Herkulu koji je jo u kolevci udavio
zmiju.
A Merkur je samo ukrao nekoliko volova, dodao sam ja, i izmamio po
koji zvuk liri. U poreenju sa tvojim podvigom, sve je to beznaajno!
A ja sam, tavie, ubio svoga oca kad mi je bilo samo osam godina! Jov
nikada nije uradio tako neto: on je samo prognao svog starog roditelja.
Smatrao sam da iz njega govori bezumlje, ali sam ga ipak hladno zapitao:
Zato si to uinio?

 Smetao mi je odgovori mi Kaligula. Pokuavao je da me obuzda, mene,

mladoga boga, zamisli samo! Ali zato sam ga ja toliko uplaio da je od toga i
umro. Kriom sam unosio mrcine u na dom u Antiohiji i krio ih ispod
rasklimatanih opeka; ja sam arao zidove arobnim znacima; a ja sam i doneo u
svoju spavau sobu jednog petla, koji je svojim kricima izdavao nareenja
mome ocu! Ja sam i onaj koji mu je ukrao njegovu Hekatu. Pogledaj, evo je !
Uvek je drim ispod svoga uzglavlja.
I on mi pokaza zelenu amajliju od jaspisa. Meni se sledilo srce u grudima
kad sam je ugledao. Upitao sam ga uasnutim glasom:
Dakle ti si to uinio? I to si se ti kroz onaj uski prozor uvukao u
zakljuanu sobu i u njoj iscrtao arobne znake?
Kaligula je ponosito klimnuo glavom i nastavio da blebee dalje:
Zna, ja nisam samo ubio svog roenog oca, nego i oveka koji me je
usvojio dakle Tiberija! I dok je Jov obljubio samo jednu sestru, Junonu, ja sam
obljubio sve tri svoje sestre! Martina mi je rekla da treba tako da postupim ako
elim da budem kao Jov.
Ti si, znai, dobro poznavao Martinu?
Kako da ne! Kada su moji roditelji bili u Egiptu, ja sam je poseivao
svake noi. Ona je bila veoma mudra ena. Rei u ti jo neto: i Druzila je
boanstvo. Obnarodovau to onog istog dana kada budem objavio da sam i sam
bog. O, koliko volim Druzilu! Skoro isto onoliko koliko i ona voli mene.
Smem li da te pitam za tvoje svete namere? Ovaj preobraaj e svakako
silno uticati na budunost Rima.
Svakako! Ja u pre svega uterati strah u kosti itavome svem. Neu
dozvoliti da i dalje vlada mnome gomila dandrljivih staraca. Pokazau ja ve
njima. Nego, sea li se ti tvoje stare babe, Livije? Kakva je to bila ala! Ona je
nekako uvrtela sebi u glavu da ona po neemu treba da bude onaj veni bog iji
su dolazak na Istoku stalno proricali ve punih hiljadu godina. Mislim da je
Trazil nju obmanama naveo da poveruje da je ba ona taj bog. Trazil uostalom
nikada nije lagao, ali je voleo da dovodi ljude u zabludu. Stvar je u ovome:
Livija nije tano poznavala celo proroanstvo. Bog e biti mukarac, a ne ena, i
nee se roditi u Rimu, iako e vladati Rimom (a ja sam roen u Ancijumu!) i
rodie se u vreme mira (kao to sam se ja rodio), ali e prouzrokovati bezbrojne
ratove tek posle svoje smrti. Umree mlad i isprva e ga voleti njegov narod, ali
e ga posle omrznuti, te e skonati bedno, naputen od svih. Njegove sluge e
piti njegovu krv. A posle svoje smrti on e vladati nad svim drugim bogovima
koji postoje i vladae u zemljama koje se sada i ne zna da postoje! A to mogu
biti, naravno samo ja: Martina mi je rekla da su se u poslednje vreme na
Bliskom Istoku javile mnoge prilike koje jasno pokazuju da se bog najzad ve i
rodio. Jevreji su se najvie uznemirili. Oni su osetili da se to nekako njih najvie
tie. Predpostavljam da je to zato to sam ja jednom sa mojim ocem posetio
njihov grad Jerusalim, pa se onde prvi put i pokazala moja boanska linost.
Kaligula je zastao za trenutak, a ja sam ga upitao:

 arko elim da doznam podrobnije podatke o tome dogaaju.

O, nije to bilo nita naroito. ale radi posetio sam neku kuu u kojoj su
njihovi svetenici i uenjaci raspravljali o verskim pitanjima, pa sam iznenada
uzviknuo: Vi ste gomila obinih glupavih starih varalica! Nita vi ne znate o
svemu tome! Moje rei su do krajnosti zabezeknule prisutne, a jedan sedobradi
starac me je upitao: O! Da nisi ti onaj o kome govore prorotva? Da!
odgovorih mu smelo ja, a on na to ree, plaui od ushienja: Poui nas! Ja
mu odgovorih: Ni govora! To bi mi bilo ispod asti! pa onda utekoh iz te
kue. Trebalo je da si tada video njihova lica. Ne, Livija je bila samo pametna i
sposobna ena (iako malo na svoju ruku) u lice sam joj jednom rekao da je ona
enski Odisej a jednoga dana u je moda i proglasiti za boginju, kao to sam
joj i obeao, ali to ve nije tako hitna stvar. Ona nikada nee postati neka vana
boginja. Moda u je proglasiti za boginju pisara i blagajnika, poto je ona
umela dobro da rauna. A staviemo pod njenu zatitu i trovae, kao to je i
Merkur, pored trgovaca i putnika, zatitnik ak i lopova.
Tako bi bilo i pravo, rekao sam ja. Ali eleo bih to pre da doznam jedno:
kojim imenom treba da ti se obraam? Da li bi, na primer, bilo pogreno ako bih
te zvao Jovom? Zar nisi ti jo vei od Jova?
O, svakako sam vei od Jova, odgovori mi Kaligula, ali sam zasada jo
uvek bezimen. Mislim da se nazovem Jovom, latinskim Jovom za razliku od
grkog Zevsa. Morau se uskoro razraunati s njim. Ve isuvie dugo sprovodi
on svoju volju!
Upitao sam ga:
Kako to da i tvoj otac nije bio bog? Nikada jo nisam uo za boga iji
otac nije takoe bio bog.
To je sasvim prosto: bog Avgust je bio moj otac!
Ali on te nikada nije ak ni usvojio! On je samo usvojio tvoju stariju
brau, a tebe je ostavio da produi Germanikovu lozu.
Ja i nisam hteo rei da mi je on pooim. Hteo sam samo rei da me je
rodila Julija u rodoskrvnom odnosu sa njim. Mora biti da sam njegov sin. To je
jedino mogue reenje. Ja u svakom sluaju nisam Agripinin sin: njen otac je bio
niko i nita. I sama takva pomisao je prosta besmislica.
Ja naravno nisam bio toliko lud da mu ne predoim da u tom sluaju
Germanik nije njegov otac, te prema tome ni njegove sestre nisu njegove sestre,
ve samo bratanice. Teei da ga oraspoloim (kako mi je i Druzila savetovala),
rekao sam mu:
Ovo je najsveaniji as moga ivota. Dopusti mi da se udaljim i da ti, s
ono malo snage to mi je jo ostalo, odmah prinesem rtve. Boanski zrak koji ti
izdie suvie je snaan za moje nozdrve obinog smrtnika. Skoro sam se ve
onesvestio.
U prostoriji je zaista bilo strano zaguljivo: od dana kada je bio legao u
postelju, Kaligula nije dozvolio da se otvore prozori. On mi je na molbu
odgovorio ovim reima:

 Idi s mirom! Mislio sam da te ubijem, ali to ipak neu uiniti. Reci
izviaima da sam postao bog i da mi je lice ozareno svetlou, ali nemoj im
nita vie govoriti. Nareujem ti da ostalo obvije velom svetoga utanja!
Ja sam se tada opet bacio na pod, pa sam, idui nasatke, napustio sobu.
Ganimed me je zaustavio u hodniku i upitao ta ima novo. Rekao sam mu:
Upravo se preobrazio u boga, i to kako on tvrdi u veoma vanog
boga. Lice mu blista!
To su zle vesti za nas obine smrtnike, ree mi Ganimed. Ali ja sam
predviao da e se tako neto kad tad dogoditi. Hvala ti na migu koji si mi dao.
Upozoriu i ostale. Da li Druzila ve zna za ovo? Ne? Onda moram rei i njoj.
Reci joj da je i ona boginja, dodao sam, jer moda sama to jo nije ni
primetila!
Vratio sam se u svoju sobu, mislei: Ovo je ispalo da ne moe biti bolje!
Svi e ubrzo uvideti da je on lud, pa e ga i zatvoriti. A sada nije vie u ivotu
nijedan Avgustov potomak koji je dovoljno star da bi mogao postati imperator,
naravno ako izuzmemo Ganimeda, ali on nije ni dovoljno omiljen u narodu niti
dovoljno odluan: republika e dakle biti ponovo uspostavljena! Kaligulin tast
Silan je ovek koji bi to mogao da sprovede. On je najuticajnija linost u Senatu,
a ja u ga ve podstai i pomoi mu. Kad bismo samo mogli da se oslobodimo
Makrona i da umesto njega postavimo nekog potenog oveka za zapovednika
dvorske strae, sve bi ilo kao po loju. Straa je meutim najvea prepreka.
Njeni pripadnici znaju da im nikada jedan republikanski Senat ne bi izglasao
poklone od pedeset pa i sto zlatnika po oveku. Da, tek je onda monarhija dobila
sva obeleja istonjake despotije kada je Sejanu palo na pamet da dvorsku
strau pretvori u neku vrstu line vojske moga strica Tiberija. Trebalo bi zato da
rasturimo njen logor i da straare opet nastanimo po privatnim kuama, kao to
je to ranije bilo uobiajeno.
Ali moe li se uopte u tako neto i poverovati? ceo svet je bez ijedne
jedine rei prihvatio Kaligulu kao boga! On se privremeno ograniio na to da
pusti da se prvo privatno govori o tome, ali je zvanino jo uvek ostao obian
smrtnik. Da nije tako uinio, bili bi pokvareni njegovi slobodni i neusiljeni
odnosi s izviaima, a propala bi mu i mnoga njegova druga zadovoljstva ako
bi, im bi se on samo pojavio, svi morali da padnu niice na pod. Ali ve u roku
od deset dana posle svog ozdravljenja; koje je bilo pozdravljeno bezmernom
radou Rimljana, on je sebi prisvojio sve one poasti koje je Avgust primio
tokom itavoga ivota, pa i neke nove. On je bio Dobri Cezar, Cezar Otac
Vojske, i Najmilostiviji i Najmoniji Cezar, pa ak i Otac Otadbine naziv koji
je Tiberije postojano odbijao celoga svog veka.
Gemel je bio prva rtva strahovlade. Kaligula je pozvao jednog pukovnika
dvorske strae i rekao mu kratko:
Smesta da si ubio onog izdajnika, moga sina!
Pukovnik je iz onih stopa otiao u Gemelove prostorije i odrubio mu glavu.
Idua rtva je bio Kaligulin tast. On je bio lan porodice Silana. Kaligula se

oenio njegovom erkom, Junijom, ali je ona umrla na poroaju, godinu dana
pre nego to je on postao imperator. Taj Silan se mogao phvaliti da je bio jedini
senator u iju vernost Tiberije nije nikada posumnjao: Tiberije je odbijao i da
uje ma kakvu albu na presude koje je Silan izrekao. Kaligula mu je sada
poruio: Ti mora da umre pre sutranje veeri! Nesrean ovek se na to
oprostio od porodice i presekao sebi grkljan brijaem. Kaligula je onda jednim
pismom objasnio Senatu da je Gemel umro smru izdajnika: za vreme careve
opasne bolesti taj mladi je odbio da se moli za njegovo ozdravljenje, pa je
pokuao i da se dodvori asnicima telesne strae. tavie, uvek je uzimao
protivotrove kad god bi obedovao u dvoru, tako da je sav bazdio na te lekarije.
Ali, dodao je Kaligula, zar postoji uopte neko sredstvo predohrane protiv
Cezarove volje? Njegov tast, pisao je Kaligula Senatu, bio je takoe izdajnik:
on je odbio da se sa svojim imperatorom naveze na debelo more onoga burnog
dana kada je on odjedrio do Pandatarije i Ponce, da bi prikupio zemne ostatke
svoje majke i svoga brata; umesto toga, Silan je ostao na kopnu, nadajui se da
e moi prigrabiti monarhiju ako bi bura potopila Kaligulin brod.
Senat je prihvatio razloge. A istina je bila u ovome: Silan je tako ravo
podnosio putovanje brodom da je gotovo umirao od morske bolesti kad god bi
se navezao na more pa ak i po lepom vremenu; on se, uostalom, ipak ponudio
da prati Kaligulu na onom putovanju, ali je ovaj sam odbio njegovu ponudu. A
to se tie Gemela, on je patio od nekog opakog kalja, pa je mirisao na lekove
koje je uzimao jedino zato da bi ublaio grebanje u grlu i da ne bi stalnim
kaljanjem smetao drugima za trpezom.

Glava XXX

Kada je moja mati ula za ubistvo Gemela, ona se jako raalostila, te je

otila u dvor da razgovara sa Kaligulom. On ju je primio sa vidljivom
zlovoljom, poto je predoseao da ona eli da ga ukori. Ona mu je rekla:
Unue, mogu li da govorim s tobom nasamo? U pitanju je Gemelova
smrt!
Ne, nikako ne mogu da govorim sa tobom nasamo, odgovorio joj je on.
Reci mi u Makronovom prisustvu sve to eli da mi kae. Moram imati
svedoka, ako je ono to eli da mi kae tako vano.
Onda u utati! To je porodina stvar, koja nije namenjena uima sinova
robova. Otac ovog momka ovde, bio je jedan od mojih vinogradara, i ja sam ga
lino prodala mome deveru za etrdeset zlatnika.
Molim te, reci mi odmah ta si imala da mi kae, i to bez vreanja mojih
doglavnika. Zar ti ne zna da ja mogu svakog oveka irom zemaljskog ara
naterati da radi sve to bi mi samo palo na pamet?
Nemam da kaem nita to bi ti se svidelo.
Samo ti reci!
Kako ti hoe! Dola sam da ti kaem da je ubistvo Gemela bilo okrutno
ubistvo i da elim da se odreknem svih asti koje su mi podarile tvoje pogane
ruke.
Kaligula se nasmejao i rekao Makronu:
Mislim da je najbolja stvar koju ova stara gospa moe uiniti ovo: neka
ide kui i neka pozajmi kosir od nekog svog batovana, pa neka njime sama sebi
preree glasne ice.
Makron je na to uzvratio:
Ja sam uvek davao iste ovakve savete mojoj babi, ali stara vetica nikako
nije htela da me poslua!
Moja majka je posle tog razgovora dola u posetu meni.
Hou da se ubijem, Klaudije! rekla mi je ona. Sve moje stvari nai e
u najboljem redu. Bie nekoliko malih neisplaenih dugova: isplati ih na vreme.
Postupaj dobro sa mojom poslugom; svi su mi oni do jednoga verno sluili. ao
mi je to sada vie niko nee moi da pazi na tvoju ericu, mislim da bi bilo
najbolje da se ponovo oeni, da bi ona ponovo dobila majku. Ona je dobro dete.
Ja sam uzviknuo:
ta, majko! Da se ubije? Zato? O, nemoj to initi!
Ona se gorko osmehnula:
Moj ivot pripada meni, zar ne? A to da me nagovara da se ne ubijem.
Ja tebi svakako neu nedostajati, zar ne?

 Ti si moja mati! odgovorio sam ja. A ovek ipak ima samo jednu
majku!
udim se da ti govori kao to sin i treba da se izraava. Ja ti nisam bila
ba suvie nena majka. A kako bi se i moglo oekivati da u te neno voleti? Ti
si uvek predstavljao za mene teko razoaranje, stvorenje koje je bolesno, slabo,
straljivo, i koje ima smeten um. Uostalom, bogovi su me strogo kaznili zato to
sam te zapostavljala! Moj sjajni sin Germanik je ubijen, ubijeni su i moji jadni
unuci, Neron, Druz i Gemel, moja ki Livila je kanjena zbog svojih zloina
gnusnih zloina koje sam ja kaznila svojom rukom a to je bio najtei bol koji
sam morala da otrpim! Nikada nijedna majka nije gore patila: sve moje etiri
unuke postale su obine devojure, a ovaj besramni bogohulnik Kaligula... Ali ti
e ga ve nadiveti! Verujem da bi ti nadiveo ak i novi Potop!
Njen glas, isprva tih, opet je bio isto onoliko ljutit i otar kao i obino.
Rekao sam joj:
Majko, zar ni u ovom asu nema ni jedne lepe rei za mene? Zar sam ti
ja ikada svesno naneo neku nepravdu ili bio neposluan prema tebi?
Ali ona kao da me nije ula.
Strogo sam kanjena, ponovila je ona. A zatim je nastavila: elim da
doe u moju kuu kroz pet asova. Do toga vremena ja u ve obaviti sve
potrebne pripreme. Raunam na tebe da e mi ukazati poslednje poasti. Ne
elim da ispustim poslednji dah u tvome prisustvu. Ako jo ne budem mrtva
kada bude doao, ekaj u predsoblju dok te ne pozove moja sluavka Briseida.
Nemoj da neto zabrlja kad mi bude drao oprotajni govor: to bi sasvim liilo
na tebe! Nai e pismene upute kako treba obaviti moju sahranu. Ti ima da
bude glavni oaloeni. Ne zaboravi da mi odsee ruku i da je odvojeno
sahrani, poto e ono to ja inim biti samoubistvo. Ne elim da mi lomaa
bude prelivena mirisima. Ljudi to esto rade, iako protivzakonito, a ja sam
oduvek smatrala da je to rasipniki obiaj. Podariu slobodu Palasu; ne zaboravi
dakle da on treba da nosi ruho osloboenika. I bar jednom u ivotu pokuaj
da obavi itav obred bez ijedne greke.
To je bilo sve, sem jednog strogo zvaninog: Zbogom! Bez poljupca, bez
suza, bez blagoslova! Kao valjan sin, ja sam izvrio njenu poslednju volju u
svima pojedinostima. Bilo je malo udnovato da ona daruje slobodu mom
sopstvenom robu, Palasu. A oslobodila je i Briseidu, iako je ona u stvari bila
moja robinja.
Nekoliko dana kasnije, posmatrajui kroz prozor svoje trpezarije plamen
njene lomae, Kaligula je rekao Makronu:
Pruio si mi dobru podrku protiv ove starice. Hou da te nagradim.
Postaviu te na najvaniji poloaj u itavoj imperiji. To je poloaj za koji je jo
Avgust smatrao da je bitno za dobrobit drave da on ne padne u ruke nekom
pustolovu. Postaviu te za namesnika Egipta.
Makron je bio oduevljen: on tih dana nije bio ba sasvim siguran u kakvim
je odnosima s imperatorom, a ako bi otiao u Egipat bio bi van svake opasnosti.

Kao to je i sam Kaligula rekao, to je bio velik poloaj. Namesnik Egipta je po

svojoj volji mogao, obustavljajui dovoz ita, da izgladni Rim, a vojna posada
koja je namesniku stajala na raspolaganju, mogla je u toj meri da se ojaa
pozivanjem egipatskih novaka pod oruje, da bi bila dovoljno snana da se
odupre svakoj vojsci koja bi se mogla prikupiti radi napada na Egipat.
Tako je Makron bio smenjen sa poloaja zapovednika dvorske strae.
Kaligula isprva nije nikoga naimenovao na to upranjeno mesto, nego je naloio
da devet pukovnika postojeih bataljona njome zapovedaju na smenu po mesec
dana. Objavio je da e, kada protekne tih devet meseci, zapovedniki poloaj
konano poveriti onome od njih koji pokae najvie revnosti i sposobnosti.
Meutim, on je pukovniku onoga bataljona koji je uvao sam dvor potajno ve
bio obeao to postavljenje: bio je to niko drugi nego onaj isti hrabri Kasije
Herea, ije ime italac nije mogao zaboraviti ako je itao ovu povest ma i sa
najmanjom panjom. Bio je to ovek, koji je ubio onog Nemca u amfiteatru,
ovek koji je spasao svoju etu prilikom opte pogibije Varove vojske (a posle
sauvao i mostobran na Rajni), ovek koji se s orujem u ruci probio kroz
pobunjenike u logoru kod Bona i najzad ovek koji je na svojim leima nosio
Kaligulu onoga jutra kada su pod njegovom zatitom Agripina i njene
prijateljice morale peice i uz velike muke da napuste logor. Kasije je sada ve
bio sed, iako jo nije imao punih ezdeset godina, pa se ak malo i pogrbio, a
ruke su mu drhtale od groznice koja ga umalo nije i ubila u Nemakoj, ali je on
jo uvek bio odlian maevalac i uivao je glas najhrabrijeg oveka Rima.
(Jednog dana je poludeo neki stari vojnik dvorske strae, pa je s uperenim
kopljem jurio kao lud unaokolo po dvorskom dvoritu, zamiljajui da ubija
francuske pobunjenike. Svi su se pred njim razbeali, osim Kasija, koji se nije ni
pomerio sa mesta, iako nije bio naoruan; kada ga je ludak napao, Kasije mu je
mirno naredio, kao na smotri: eta, stoj! Odloi oruje! i besomunik, kome
je poslunost prema nareenjima postala ve druga priroda, stao je i poloio
koplje na zemlju. Onda mu je Kasije izdao novo nareenje: Odeljenje, nalevo
krug. Napred mar! I tako ga je razoruao.) Kasije je dakle postao prvi
privremeni zapovednik dvorske strae, pa ju je drao na uzdi za sve vreme dok
je sueno Makronu.
Jer naimenovanje Makrona za namesnika Egipta bila je samo Kaligulina
podvala, ista onakva podvala kakvom se i Tiberije obraunao sa Sejanom.
Makron je bio uhapen u Ostiji, u asu kada se ukrcavao na brod, pa je vraen u
Rim, okovan lancima. Bio je optuen da je kriv za smrt Aruncija i nekolikih
drugih nevinih ljudi i ena. Ovoj optubi je Kaligula dodao jo jednu, naime da
je Makron igrao ulogu podvodnika, pokuavajui da ga navede da se zaljubi u
njegovu enu Eniju, a on, Kaligula, mora priznati da (zbog svoje mladosti i
neiskusnosti) umalo nije podlegao tom iskuenju. I Makron i Enija su bili
prinueni da izvre samoubistvo. Ja sam bio prosto iznenaen kako se lako
Kaligula otarasio Makrona.
Jednom je Kaligula u svojstvu vrhovnog prvosvetenika otiao da obavi
venanje izmeu nekog lana Pizonove porodice i neke ene koja se zvala

Orestila. Kaliguli se svidela ta Orestila, pa kada je obred ve bio obavljen i kada

se dobar deo visokog rimskog plemstva skupio na sveanoj gozbi koja je
odrana uz veliko veselje, kao to je to i uobiajeno u takvim prilikama
Kaligula je iznenada doviknuo mladoenji: Hej, ti, gospodine, prestani da ljubi
tu enu! Ona je moja! Pa je onda ustao od trpeze, i dok su ostali zanemeli od
iznenaenja, naredio straarima da uhvate Orestilu i da je odnesu u dvor. Niko
se, naravno, nije usudio ni zuba da obeli, a idueg dana se Kaligula i oenio tom
Orestilom. Naterao je njenog mua da ak prisustvuje obredu venanja i da mu
je dragovoljno prepusti. Senatu je uputio pismo kojim ga obavetava da je
obavio to svoje venanje sledujui primeru Romula i Avgusta. Mislio je, valjda,
na Romulovu otmicu Sabinjanki i na Avgustov brak sa mojom staramajkom
(kada je obredu venanja prisustvovao i moj ded.) Nisu prola ni dva meseca, a
on se razveo od te iste Orestile i prognao i nju i njenog biveg mua, optuujui
ih da su iza njegovih lea vrili preljubu. Ona je poslata u paniju, a on na
Rodos. Dozvoljeno mu je da povede sa sobom samo deset robova. Kad je
zamolio da mu se milostivo dozvoli udvajanje broja posluge, Kaligula mu je
odgovorio. Povedi koliko god hoe robova sa sobom, ali za svakog roba koga
povede preko onih deset postaviu jo po jednog vojnika koji e te uvati.
Druzila je umrla. to se mene tie, ja sam ubeen da je nju ubio Kaligula,
ali nemam nikakvih dokaza. Reeno mi je da bi Kaligula, kad god bi poljubio
neku enu, obino rekao: Ma koliko da je tvoj vrat beo i lep, ja treba samo da
kaem jednu jedinu re i on e jednim jedinim udarcem biti preseen. Ako bi
vrat bio naroito beo i lep, on ponekad nije mogao da odoli iskuenju, te bi i
izgovorio tu re, da bi video kako se ostvaruje njegova hvalisava pretnja. Ja
mislim da je on Druzilu posekao svojeruno. U svakom sluaju, i nikome nije
bilo dozvoljeno da vidi njen le. Kaligula je objavio da je umrla od suice, pa joj
je priredio izuzetno velelepan pogreb. Proglaena je za boginju pod imenom
Pantea, pa su joj podignuti i hramovi, a mukarci i ene plemenitog roda
proglaeni su bili za njene svetenike; ustanovljena je i velika sveanost, koja je
trebalo da se odrava u njenu ast svake godine. Ta sveanost je bila sjajnija od
ma koje svetkovine, naznaene u kalendaru. Jedan ovek je dobio deset hiljada
zlatnika samo zato to je tvrdio kako je video da Avgust prima njen duh u nebo.
Za vreme onih dana kada je Kaligula proglasio narodu alost za njom smru je
kanjavan svaki graanin koji bi se nasmejao, koji bi pevao, koji bi se brijao,
koji bi poseivao narodna kupatila, pa ak i svaki onaj koji bi obedovao u krugu
svoje porodice. Sudovi su prestali sa radom, nisu sklapani brakovi, a ni vojska
nije vrila svoju redovni obuku. Kaligula je tada osudio na smrt jednog oveka
samo zato to je na ulicama prodavao vruu vodu, a neki drugi ovek je bio
pogubljen zato to je nudio na prodaju brijae. Tada je zavladalo takvo opte
sumorno raspoloenje da ni sam Kaligula nije mogao vie da podnosi posledice
svoje odluke (ili se on moda kajao zbog izvrenja zloina), te je jedne noi
napustio Rim i otputovao za Sirakuzu, praen samo poasnom straom. U
Sirakuzi ga nisu oekivali nikakvi poslovi, nego je tamo iao samo da se
razonodi. Stigao je samo do Mesine i ugledao Etnu, koja je upravo izbacivala
neto pepela i kamenja, To ga je toliko uplailo da se vratio odmah istim putem

natrag. Kad je stigao u Rim, on je ubrzo nastavio prireivati svetkovine kao i

ranije, a naroito borbe maevima, trke koija i lov na divlja zveri. Iznenada mu
je palo na pamet da ljudi koji su Smrti obeali svoje ivote u zamenu za njegov
jo nisu izvrili samoubistvo, pa ih je naterao da ispune taj svoj zavet. A to nije
uinio samo zato da bi ih spasao od greha krivokletstva, nego pre svega zato da
bi spreio da Smrt, moda ne poniti pogodbu koju je sklopila s tim osobama
labavim na rei.
Nekoliko dana kasnije, ja sam, malo napit pri jednome ruku, govorio o
zakonu po kome se nasleuje enska lepota, pa sam navodio i primere,
pokuavajui da dokaem da lepota obino preskae jedan narataj, te se
nasleuje sa babe na unuku. Na nesreu, svoje izlaganje sam zavrio sledeim
reima:
Najlepa ena Rima iz doba mog deatva vaskrsla je, i to u svim crtama
lica i u svim delovima tela, u linosti svoje unuke imenjakinje Lolije, ene
sadanjeg namesnika Grke. Sa jedinim izuzetkom jedne gospe koju neu
imenovati jer se nalazi meu nama u ovoj sobi. Lolija je po mome miljenju
trenutno najlepa ena na sveta. Napravio sam ovaj izuzetak samo utivosti i
opreznosti radi, jer je Lolija bila daleko lepa nego moje bratanice, Agripina i
Lezbija, ili ma koja druga prisutna ena. Meutim treba napomenuti da nisam
bio zaljubljen u nju: jedino sam jednom primetio da je savreno graena, a setio
sam se da sam do istog zakljuka doao jo kao deko posmatrajui njenu
staramajku. Kaligulina radoznalost je bila zagolicana, i on mi je poeo
postavljati pitanja o Loliji. Ja nekako jo nisam bio uvideo da sam se nezgodno
izbrbljao, pa sam mu i dalje hvalio njen izgled. Iste veeri je Kaligula uputio
pismo njenom muu, nareujui mu da se vrati u Rim da bi primio jednu
znaaju poast. Ispostavilo se da se ta retka ast sastojala u tome to je morao da
se razvede od Lolije i da je uda za imperatora.
Jo jedna primedba koja mi se nekako omakla u to vreme, i to opet u toku
nekog obeda, ostavila je neoekivan utisak na Kaligulu. Neko je spomenuo
padavicu, a ja sam rekao da kartaginska pismena pokazuju da je i Hanibal bio
padaviar, a kako su i Aleksandar i Julije Cezar patili od iste bolesti, izgleda da
je ona neizbean pratilac prevelike vojnike obdarenosti. Kaligula je nauljio ui
na te moje rei, pa je posle nekoliko dana vrlo dobro odigrao jedan tobonji
napad padavice: pao je na pod u Senatu i vritao koliko ga je grlo nosilo, a usne
su mu se belele od pene, ali verovatno pene od sapunice.
Stanovnici Rima su jo uvek bili uglavnom zadovoljni. Kaligula ih je i
dalje zabavljao pozorinim predstavama, borbama maevima, lovom na divlje
zveri, trkama koija i novanim darovima kojima ih je obasipao sa govornikog
uzvienja ili sa prozora dvora. Narod se nije mnogo uzbuivao zbog brakova
koje je on sklopio ili razorio, ili zbog ubistva ovog ili onog dvoranina. On je bio
jako nezadovoljan ako nisu bila zauzeta sva mesta u pozoritu ili cirkusu, i ako
se svet nije tiskao na svim prilazima i u svima hodnicima; zbog toga je on, kad
god se odravala neka predstava, odlagao sva roita i zabranjivao odravanje
ma kakve alosti, samo da niko ne bi mogao nai neki izgovor da ne prisustvuje

priredbi. On je ustanovio i neke druge novotarije. Dozvolio je ljudima da ponesu

sobom jastuke, na kojima su mogli sedeti, a kada bi vreme bilo suvie toplo
smeli su nositi slamne eire i dolaziti u cirkus bosonogi, i to ne samo prost puk,
ve i senatori, koji bi inae trebalo da pruaju primer pristojnog uzdravanja.
Kada mi je jednom polo za rukom da na nekoliko dana posetim Kapuu, i
to prvi put posle neto manje od godinu dana, Kalpurnija mi je skoro na samim
vratima postavila ovo pitanje:
Klaudije, koliko je jo ostalo u linoj atuli od onih dvadeset miliona?
Verujem da nije ostalo ni pet miliona, rekao sam ja. Ali Kaligula i dalje
gradi velike lae za uivanje od samog kedrovog drveta, pa ih optoava zlatom i
ukraava dragim kamenjem, a ugrauje u njih kupatila i zasauje na njihovim
palubama cvetne vrtove; poeo je da zida ezdeset novih hramova i govori da e
prosei kanal kroz Korintski Moreuz. Kupa se u despikovom i ljubiicinom ulju,
a pre dva dana je Evtihu, koji je upravljao koijama zelenih, podario dvadeset
hiljada zlatnika samo zato to je dobio jednu teku trku.
Da li zeleni uvek obijaju?
Uvek! Ili skoro uvek. Ali pre neki dan su crveni stigli prvi, pa ih je narod
burno pozdravio. Svima su ve dosadile stalne pobede zelenih. Imperator je bio
van sebe od gneva. Idueg dana su koija crvenih i njegovi konji ve bili mrtvi:
otrovani su. Ali takve stvari su se deavale i ranije.
Zlo e se ti provesti, jadni moj Klaudije, idue godine u ovo vreme.
Uzgred budi reeno, da li bi hteo da pregleda svoje raune? Kao to sam ti ve
pisala, ovo je bila rava godina. Lipsala su ti neka skupocena goveda, izgorelo ti
je nekoliko itnica, a robovi kradu sve to mogu. Izgubio si najmanje dve hiljade
zlatnika. Nije ni nastojnik kriv: on ini sve to moe, a u svakom sluaju on je
bar poten ovek. To se dogodilo zato to ti nisi ovde da nadgleda poslovanje.
Tu nema pomoi, odgovorio sam ja. Iskreno govorei, ja se sada vie
brinem za svoj ivot nego za svoj novac.
Da li ravo postupaju s tobom?
Da. itavo vreme prave od mene budalu. To mi se nikako ne svia. A
imperator me jo i ponajvie mui.
ta to rade s tobom? pitala je ona.
O, razne neslane ale. Postavljaju mi razne blesaste klopke: stavljaju mi
vedra sa vodom na vrata, meu mi abe u postelju ili mi u nju podmeuu
odvratne aduvane koji zadiu na mirisave smole. A ti zna koliko ja mrzim
abe i te sodomite. Ako se desi da zadremam posle ruka, bacaju se na mene
urminim koticama, ili vezuju cipele za ruke, ili mi pored samog uveta zvone
zvonom za uzbunu. I nikada nemam ni trenutka mira da neto radim za sebe.
Ako bih i poeo neto da piem, oni mi uvek prevrnu itavu mastionicu preko
spisa. I, uopte, ne uzimaju ozbiljno moje rei.
Da li si ti jedina meta njihovih ala?
Najomiljenija! U neku ruku, ja sam zvanino odobrena meta.

 Klaudije, ti i ne uvia koliko ima sree. ini sve to je u tvojoj moi da

i dalje ostane njihova meta. Nikako nemoj dozvoliti da te neko istisne sa tog
poloaja!
ta hoe time da mi kae, devojko?
Evo u emu je stvar: ljudi ne ubijaju metu svojih ala. Oni su svirepi
prema tome oveku, oni e ga zastraivati, pa ak i opljakati, ali ga nea ubiti.
Kalpurnija, rekao sam ja, ti si veoma pametna. uj, ja jo uvek imam
novca. Kupiu ti lepu svilenu haljinu i zlatnu kutiju u kojoj e moi drati
sredstva za ulepavanje, a kupiu ti i majmune i kotaricu cimetovih tapia.
Ona se nasmejala:
Vie bih volela da mi pokloni novac. Koliko si hteo da potroi na
mene?
Oko sedam stotina zlatnika.
U redu! Dobro e mi doi jednoga dana. Hvala ti, plemeniti Klaudije.
Kada sam se vratio u Rim, uo sam da su stvari ve pole na gore. Jedne
noi je Kaligulu probudila neka udaljena buka ljudi koji su jo pre zore hitali
amfiteatru, pa su se gurali i laktali ne bi li se nekako probili do vratnica, da bi,
im se one budu otvorile, mogli prvi zauzeti red slobodnih mesta Kaligula je
poslao jedno ovee odeljenje dvorske strae da batinama uspostavi red. Vojnici
su bili zle volje zato to su u nevreme isterani iz postelje, pa su netedimice
udarali motkama oko sebe, te su pobili dosta naroda, ukljuujui i nekoliko
vienijih graana. Da bi pokazao koliko je nezadovoljan zbog toga to mu je san
bio poremeen prvo grajom, a kasnie i onim mnogo glasnijim kricima koji su se
zauli kada se narod razbeao pod udarcima batina, Kaligula se sve do kasnih
popodnevnih asova nije ni pojavio u amfiteatru, dotle su ve svi bili umorni od
duga ekanja i mrtvi gladni. Kada su zeleni poeli prikazivati svoje jahake
vetine, gledaoci su ih doekali zvidanjem i poklicima neodobravanja. Kaligula
je besno skoio sa sedita i uzviknuo:
eleo bih da svi imate samo jednu glavu, pa da je odrubim samo jednim
zamahom!
Sledeeg dana je trebalo da se odri borba maevima i lov na divlje zveri.
Kaligula je naredio da se sve pripreme koje su izvrene imaju opozvati, pa je u
arenu bacio najbednije ivotinje koje je mogao da kupi u prodaji na veliko
ugave lavove i pantere, bolesne medvede i omatorele divlje bikove sve samu
zverad koja se obino alje malim pokrajinskim gradovima, u kojima gledaoci
nisu tako strogi kritiari, a u kojima i njihovi nedoueni lovci nisu oduevljeni
kada dobiju suvie ivahne zveri. Umesto lovaca koji su bili najavljeni, Kaligula
je izabrao ljude koji su odgovarali tim ivotinjama: debele, ukoene i sipljive
veterane. Neki od njih su moda i bili dobri borci u svoje vreme, to e rei za
vreme Avgustovog zlatnog doba. Gomila se podsmevala i glasno negodovala.
Kaligula je to samo i ekao. Naloio je asnicima da pohapse ljude koji su
najvie galamili, pa da njih bace u arenu, da oni tu pokau ta znaju. Naravno,

ugavi lavovi i panteri, bolesni medvedi i omatoreli bikovi su im smrsili konce

za tren oka.
Kaligula je tako poeo da gubi narodnu ljubav. Poslovina je istina da
gomila uvek voli praznike, ali ako se itava godina pretvori u jedan jedini dugi
praznik, ako niko nema ni trenutka slobodnog vremena za vrenje svojih linih
poslova i ako zabava postane obavezna, onda stvari dobijaju sasvim drugaiji
izgled. Trke koija su postale dosadne, iako su se one i dalje svidele Kaliguli; on
je bio lino zainteresovan za suprotne grupe boraca i vozaa, pa je ak ponekad i
sam upravljao koijama. On nije tako slabo rukovao uzdama i biem, a vozai
koji su se nadmetali s njim ve su se mudro starali da ga ne pobede. I same
pozorine predstave su postale dosta dosadne. Svi pozorini komadi se malo
razlikuju meu sobom (izuzev u oima poznavalaca). U svakom sluaju, bar
meni svi pozorini komadi lie jedan na drugi. Kaligula je uobraavao da je on
veliki poznavalac, a voleo je i Apela, filistinskog glumca tragiara, koji je
napisao mnoge komade u kojima je i sam nastupao. Jedan komad kome se
Kaligula naroito divio zato to je Apel taj komad prepravio po njegovim
primedbama igran je sve dotle dok svima nije pripala muka kad bi samo i
pomislili na njega. Kaligula je jo vie voleo Mnestera, glavnog igraa u
mitolokim igrama, koje su u to vreme rado prireivane. Kaligula bi obino
poljubio Mnestera pred svima, kad god bi neku igru izveo naroito dobro.
Jednom je neki vitez poeo da kalje za vreme predstave i nije vie mogao da
zaustavi kaalj, te je na kraju morao da napusti pozorite. Provlaei se izmeu
ostalih gledalaca, gazei ih, izvinjavajui se, kaljui i gurajui se kroz prepune
prolaze da bi dospeo do izlaza, on je nadigao toliku galamu, da je smetao
Mnesteru, koji je stao usred jedne od svojih najlepih igara uz pratnju frule i
saekao da se gledalite opet primiri. Kaligula se silno naljutio na toga viteza,
naredio je da mu ga privedu, pa ga je svojeruno pretukao, a zatim ga je poslao
da iz onih stopa otputuje, u Tanger i ponese zapeaenu poruku za kralja
Maroka. (Kralj, inae moj roak jer je njegova mati bila moja tetka Selena,
Antonijeva ki oo Kleopatre bio je zbunjen sadrinom poruke. Poruka je
glasila: Molim te, budi tako ljubazan, pa poalji donosioca natrag u Rim.)
Ostali vitezovi su bili jako nezadovoljni zbog toga sluaja: Mnester je bio samo
obian slobodnjak, a ponaao se kao da je neki pobedonosni vojskovoa.
Kaligula je kod Apela i Mnestera potajno uzimao asove besednitva i igranja,
pa je posle izvesnog vremena poeo esto istupati u njihovim ulogama javno, na
pozornici. Poto bi izgovorio duu tiradu u nekoj tragediji, on bi se ponekad
glasno obratio Apelu, koji se nalazio sa strane, iza zavese, reima: Ovo je bilo
savreno izvedeno, zar ne? Ni ti sam ne bi to mogao bolje izvesti! ili bi posle
nekoliko ljupkih igrakih poskoka, odskoka i okreta zaustavio svirae, rukom
zatraio potpunu tiinu, pa bi, bez muzike pratnje, ponovo izveo te pokrete.
Kao to je Tiberije mazio svoga zmaja, tako je Kaligula imao jedno pastuva
ljubimca. Taj njegov konj se isprva zvao Porcel (to znai Prasence), ali je
Kaligula smatrao da taj naziv nije dovoljno zvuan, pa mu je nadenuo ime
Incitat, to otprilike znai Brzonogi. Incitat nikada nije izgubio nijednu trku, a

Kaligula ga je toliko silno voleo da ga je proizveo u graanina, zatim u senatora,

a naposletku ga je predloio i za konzula, za izbore koji su se imali odrati posle
etiri godine. Incitatu je bila podignutnaroita konjunica od mramora, spavao je
a na velikoj slamarici (i to svakoga dana na novoj), imao je jasla od slonovae, a
vodu je pio iz zlatnog vedra, dok su zidovi konjunice bili ukraeni slikama
uvenih umetnika. Kaligula ga je uvek pozivao da obeduje s nama kad god bi
dobio neku trku, ali je Incitat vie voleo da pozoba zdelu zobi nego da jede meso
i ribu koje mu je imperator redovno nudio. Morali smo ak i da mu napijamo
zdravice, i to dvadeset puta jednu za drugom.
Novac je troen sve bre i bre, te je Kaligula najzad odluio da malo
pritedi. Zato je, na primer, jednoga dana izjavio ak i ovo:
Kakva je vajda od toga to bacamo u tamnice ljude koji su izvrili
prevare ili krali ili pravili nered? Njima ne prija boravak u zatvoru, a ja moram
da snosim trokove njihove ishrane, kao i trokove strae; pa ipak, ako bih ih
pustio, oni bi opet poeli da se bave svojim starim zanatom, dakle zloinom.
Posetiu zatvore jo danas i videti ta se moe uiniti u toj stvari
I on je onda posetio tamnice. Izdvojio je one ljude za koje je smatrao da su
najokoreliji zloinci pa ih je odmah dao pogubiti. Njihove trupine su bile iseene
i iskoriene kao hrana za divlje zveri, koje su ekale da doe na njih red da
budu ubijene u amfiteatru, ime je Kaligula postigao dvostruku utedu. On je
posle toga svakoga meseca obilazio i istio zatvore. Broj prestupa je zato u
Rimu unekoliko opao. Jednoga dana obavestio ga je njegov blagajnik Kalist da u
dravnoj blagajni ima samo jo milion zlatnika, a u linoj samo pola miliona.
Kaligula je uvideo da ne vredi samo tedeti: trebalo je i poveati prihode. Zbog
toga je najpre poeo prodavati svetenike poloaje, poloaje u sudstvu i
trgovake povlastice, to mu je donelo dosta novca, ali ni to nije bilo dovoljno;
tada se, kao to je Kalpurinija bila i predviala, Kaligula poeo koristiti
potkazivaima da bi mogao osuditi bogate ljude zbog stvarnih ili podmetnutih
zloina i da se tako doepa njihovog imetka. On je, im je postao imperator,
dodue odbacio smrtnu kaznu za veleizdaju, ali je jo uvek bilo mnogo drugih
zloina koji su kanjavani smru.
Kaligula je proslavio prvi niz smrtnih presuda jednim osobito sjajnim
lovom na divlje zveri. Meutim, gomila je bila ravo raspoloena. Ljudi su
negodovali i uzdisali, i nikako nisu hteli da posmatraju priredbu. Uto se preko
puta predsednikog mesta, na kome je sedeo Kaligula, razlegao pokli:
Odbaci potkazivae! Odbaci potkazivae!
Kaligula je ustao da bi naredio svetu da uti, ali ga je gomila nadvikala. On
je onda poslao vojnike naoruane batinama u onaj kraj amfiteatra gde su povici
bili najglasniji; vojnici su neke ljude udarali batinama po glavi, ali bi se utom
vika jo glasnije razlegla na nekom drugom kraju. Kaligula se uplaio. urno je
napustio amfiteatar, naloivi mi da preuzmem njegov predsedniki poloaj
prilikom igara. Nikako se nisam tome obradovao, ali mi je umnogome odlaknulo
kad sam, ustavi da govorim, video kako se narod utivo utiava i kako mi ak
dovikuje,,Feliciter! (to znai: Neka bi srea bila s tobom!). Moj glas nije

snaan. Kaligula je imao veoma snaan glas: kada bi povikao, ovek ga je

mogao uti s kraja na kraj Marsovog Polja. Morao sam dakle da naem nekog
ko bi glasno ponavljao moje rei. Mnester se sam ponudio, pa je tako njegovom
vetinom moj govor mnogo dobio.
Objavio sam da je imperator naalost morao da se udalji zbog neodlonih
dravnih poslova. Svi su se nasmejali a Mnester je pomou nekoliko veoma
uspelih pokreta ukazao na vanost i hitnost tih dravnih poslova. Zatim sam
rekao da je dunost predsednika pala na moja nesrena i slabaka plea. Mnester
je oajnim smicanjem ramenima i kruenjem kaiprsta pored same slepoonice
odlino ukazao na moju bespomonost. Onda sam rekao:
Nastavimo sa igrama, prijatelji!
Ali namah se opet razlegao pokli:
Odbaci potkazivae! Odbaci potkazivae!
Ja sam, meutim, na to postavio ovo pitanje (koje je Mnester ponovio
pobednikim glasom):
A ako imperator pristane da ih se odrekne, ta e biti onda? Da li e neko
njih potkazati?
Niko nije odgovorio na to pitanje i gomila je samo zbunjeno zaagorila.
Postavio sam im zatim jo jedno pitanje. Pitao sam ih ko je najgori prestupnik:
potkaziva, ili onaj koji potkae potkazivaa, ili onaj koji potkae onoga koji je
potkazao potkazivaa? Rekao sam da je svaki dalji stepen toga prestupa jo
gnusniji i da jo vie kalja oveka nego prethodni. Najbolje bi bilo uzdrati se od
svakoga ina koji bi potkazivaima mogao pruiti ma kakvog osnova za njihovu
delatnost. Ako bi svi, rekao sam, iveli ivotom koji se sastoji samo od puke
vrline, taj prokleti nakot bi izumro, jer ne bi imao ime da se prehranjuje, kao ni
mi u kujni tvrdice! Prosto je neverovatno koliku je buru smeha proizvela ova
glupa ala! to prostija, budalastija ala, to je vei njen uspeh kod gomile.
(Najvee odobravanje koje je ikada pobrala neka moja ala izazvala je jedna
dosetka koju sam izrekao zastupajui jednom u cirkusu Kaligulu u svojstvu
predsednika. Puk je ljutito traio da kao to je bilo i najavljeno nastupi neki
maevalac po imenu Golub, koji je u poslednjem trenutku odustao od borbe.
Rekao sam: Strpljenja, prijatelji! Prvo uhvatite Goluba, pa ga tek onda
erupajte! Nasuprot tome, neke moje zaista duhovite ale gomila nije uopte ni
razumela.)
Nastavimo sa igrama, prijatelji! ponovio sam, a ovoga puta su se povici
negodovanja zaista i utiali. Igre su u sutini bile sasvim dobre. Dva maevaoca
su se meusobno ubila istovremenim udarcem maem u stomak, to se dogaa
veoma retko. Naredio sam da mi se donesu njihovi maevi i da se od njih
naprave mali noii; takvi noii su najpoznatija amajlija protiv padavice.
Kaligula e se obradovati poklonu, ako mi oprosti to mi je polo za rukom da
umirim svetinu, iako on sam nije imao uspeha u tome poduhvatu. Jer on se
toliko bio preplaio da se punom brzinom odvezao iz Rima prema Ancijumu, a
vratio se tek posle nekoliko dana.

Sve se ipak dobro zavrilo. Obradovao se i onim noiima, jer mu je to

pruilo priliku da opirno govori o veliini svoje bolesti: a kada me je upitao ta
se dogodilo u amfiteatru, rekao sam mu da sam skrenuo panju gomili na mere
koje e on preduzeti ako se ljudi ne pokaju za svoje buntovniko i nezahvalno
dranje. Rekao sam da su oni onda svoje buntovnike poklie, zamenili
zastraenim vapajima ljudi koji se oseaju krivim i koji mole za oprotaj.
Da, rekao je on, bio sam suvie blag prema njima. Reio sam da odsada
vie ne poputam ni za palac. Neumoljiva strogost to e ubudue biti lozinka.
Da bi stalno podseao sebe na ta svoju odluku, on je uobiajio da svako
jutro u spavaoj sobi pred ogledalom veba strane izraze lica i da se ui
stranim kricima u svom linom kupatilu, u kome su svi zvuci odlino
odjekivali... Upitao sam ga:
Zato ne obnaroduje da si boanstvo? To e ih zastraiti vie nego ma
ta drugo.
Odgovorio mi je;
Moram da posvravam jo neke poslove preruen u smrtnika!
Prvi od tih poslova bio je ovaj: naredio je svim zapovednicima luka u Italiji
i na Siciliji da zadre sve brodove koji su vei od jedne odreene nosivosti, da
njihove tovare smeste po carinskim slagalitima, a da same prazne lae u pratnji
ratnih brodova poalju u Napuljski Zaliv. Niko nije mogao da shvati ta sve to
treba da znai. Predpostavljalo se da eli da osvoji Britaniju, te da e brodove
upotrebiti za prenos ljudstva i opreme. Ali nije ispalo tako. On je jedino hteo da
opravda Trazilovo proroanstvo po kome je isto toliko verovatno da e on
postati imperator koliko i da e moi na konju prei preko Napuljskog Zaliva.
Prikupio je nekih etiri hiljade brodova, ukljuujui hiljadu laa naroito
izgraenih za tu priliku, pa ih je dao ukotviti popreko u zalivu, bok jednoga
broda uz bok drugog, u dvostrukom nizu od brodogradilita u Puteoliju sve do
svog letnjikovca na Bauliju. Pramci brodova su biti okrenuti prema moru, a
krme jednoga niza brodova prema krmama drugog. Krme su suvie trale uvis,
te je naredio da se srube, pa je sa svakog broda uklonjeno krmarevo sedite i
izrezbarena glava koja se nalazi kod krme; ovo je veoma oneraspoloilo
mornare, poto su te glave pripadale bogovima i boginjama zatitnicima svake
pojedine lae. Zatim je naredio da se oba ta niza brodova veu jedan za drugi da
bi se obrazovao most, patosan brvnima, pa je na brvna naneta zemlja, koja je
dotle kvaena i nabijana dok nije nainjen vrst, irok put s kraja na kraj, dug
nekih est hiljada koraka. Kada su prispeli i drugi brodovi, koji su se upravo
vraali sa svoga puta na Istok, on ih je dao spojiti da obrazuju pet ostrva, koje je
pridodao onome putu, po jedno ostrvo na svakih hiljadu koraka. Du puta je
naredio da se podigne niz trgovina, pa je nadzornicima snabdevanja Rima
naloio da ih snabdeju robom i osobljem u roku od deset dana. Uveo je ak i
vodovod i zasadio bate, a vetaka ostrva je pretvorio u itave naseobine!
Sreom, vreme je u toku svih ovih priprema bilo lepo, a more ravno kao
ogledalo. Kada je sve bilo spremno, on je stavio na sebe Aleksandrov grudni

oklop (Avgust se smatrao nedostojnim da ponese Aleksandrov prsten, ali je

Kaligula navukao i sam njegov oklop!) a preko oklopa je nosio purpurni ogrta,
koji je bio ukraen tolikim zlatnim vezom i dragim kamenjem da se tkanina vie
nije mogla ni savijati; osim toga uzeo je ma Julija Cezara i tobonju ubojnu
sekiru Romulovu, kao i tobonji Enejev tit oruje koje je inae uvano na
Kapitolu (po mome miljenju i tit i ubojna sekira su lani, ali su tako stari da se
mogu uzeti i za prave) pa je najzad i glavu ovenao hrastovim liem. Poto je
prineo rtvu kojom je trebalo umilostiviti Neptuna (jednoga tuljana, poto on
ivi i u moru i na suvu) i drugu rtvu (pauna), kojom je trebalo umilostiviti
Zavist jer je bilo mogue, po Kaligulinim reima, da neki bog bude i
ljubomoran na njega imperator je seo na Incitata i kasom poeo prelaziti most,
polazei iz Vaulija i uputivi se prema Puteoliju. Za njim su ili svi konjanici
dvorske strae, za njima silna konjica dovedena iz Francuske, pa onda dvadeset
hiljada peaka. Kada je stigao do poslednjeg ostrva pred Puteolijem, naredio je
svojim trubaima da dadu znak za opti napad, pa se sjurio u grad isto onako
naglo kao da progoni nekog ve potuenog neprijatelja.
U Puteoliju je Kaligula proveo celu no i vei deo idueg dana kao da se
odmara posle neke bitke. Uvee se vratio na drugu stranu u pobednikim kolima
sa zlatom optoenim tokovima i kanatima. U kola su bili upregnuti Incitat i
kobila Penelopa, koju je Kaligula po svim verskim propisima udao za svoga
pastuva. Kaligula je na sebi imao isto sjajno ruho kao i prethodnog dana, ali je
ovoga puta bio ovenan lovorovim liem umesto hrastovim. Za njim je iao
dug niz teretnih kola, punih i prepunih tobonjeg ratnog plena nametaja,
kipova i ukrasa, otetih i kua bogatih trgovaca u Puteoliju. Kao zarobljenike
Kaligula je vodio taoce, koje su kao zalogu svog dobrog ponaanja poslali u Rim
neki beznaajni istonjaki kraljevi, i sve one robove stranoga porekla do kojih
je samo mogao da doe; svi su oni bili obueni u svoje narodne nonje i okovani
u teke lance. Njegovi prijatelji su se vozili za njim u ukraenim koijama,
odenuti u izvezeno ruho i pevajui u njegovu slavu. Zatim je nastupala vojska, a
na kraju je dolazila povorka od nekih dve stotine hiljada graana u prazninim
odorama. Bezbrojne velike vatre bile su zapaljene po itavom polukrugu
bregova oko zaliva, a svaki vojnik i graanin koji je uestvovao u povorci nosio
je po buktinju. Predpostavljam da je to bila najupeatljivija pozorina predstava
koju je svet ikada video, ali sam siguran da tako neto besmisleno povesnica
sigurno jo nije zabeleila. Pa ipak, udo je kako su svi uivali u toj predstavi!
Na Rtu Mizenu, na jugozapadu zaliva, zapaljena je bila jedna borova uma, i
zaista je velianstveno plamsala. im je Kaligula opet stigao u Bauli, on je
sjahao, pa je zatraio da mu donesu njegov zlatni trozubac i drugi purpurni plat,
koji je bio ukraen izvezenim slikama srebrnih riba i delfina. Kada mu je to bilo
doneto, ukrcao se u najvei od svojih brodova za uivanje, sagraen od
kedrovine, koji ga je oekivao ukotvljen s one strane mosta koja je bila okrenuta
kopnu, i naloio da ga u pratnji dobrog dela vojske, koja se ukrcala na ratne
brodove odvezu do srednjeg od onih pet vetakih ostrva, koje je bilo mnogo
vee nego druga.

Tu se iskrcao, ispeo na svilom optoeno uzvienje i obratio narodu koji je

ispred njega prolazio mostom. Odreeni straari su stalno gonili ljude da
promiu, tako da niko nije mogao uti vie od nekoliko reenica niko osim
Kaligulinih prijatelja, koji su stajali na uzvienju, a meu kojima sam se i ja
nekako obreo, i onih vojnika u najbliim ratnim brodovima, poto im nije bilo
dozvoljeno da se iskrcaju. Izmeu ostalog, on je u tome govoru nazvao Neptuna
kukavicom, koji bez ikakvog otpora doputa da bude baen u okove, pa se
zaklinjao da e uskoro toga starog boga potpuno nauiti pameti. Izgledalo je da
je zaboravio na rtvu koju je dan ranije prineo istome Neptunu, a to se tie
persijskog cara Kserksa, koji je za vreme svoga nesrenog pohoda na Grku
premostio Helespont, Kaliguli je ostalo samo da mu se saaljivo nasmeje. Rekao
je da je Kserksov uveni most imao samo polovinu duine ovog njegovog
mosta, a nije bio ni izbliza tako siguran. Najzad je objavio da e svaki vojnik
dobiti od njega dva zlatnika, da bi mogao da pije u njegovo zdravlje, a da e
svaki prisutni puanin dobiti pet srebrnjaka.
Klicanje je trajalo nekih pola sata; izgleda da mu je to bilo dovoljno.
Naredio je zato da se sa klicanjem prestane, pa je naredio da se novac isplati na
licu mesta. itava povorka je trebalo da proe pored njega jo jednom, te su
vree donoene i pranjene jedna za drugom. Posle nekoliko sati bila je iscrpena
sva zaliha novca, a Kaligula je rekao razoaranima, koji su zakasnili, da treba
sami da se osvete onim pohlepnjakoviima koji su pohrlili ispred njih. To je,
naravno, bio znak za poetak opte tue!
Bila je to jedna od najznamenitijih noi: teko da se ikada toliko pilo,
pevalo, hvalisalo, igralo i veselilo i da su istovremeno ikada poinjena tolika
nasilja. Kaligula je uvek pod uticajem pia postajao zao. Na elu svojih izviaa
i nemake telesne strae on je juriao preko ostrva i du prodavnica, pa je gurao
ljude u vodu. More je, sreom, bilo tako mirno da se nisu spasli samo oni mrtvi
pijani, bogalji, starci i mala deca. Udavilo se samo dve do tri stotine osoba.
Oko ponoi je Kaligula izvrio pomorski napad na jednu od onih manjih
vetakih ostrva; prekinuo je most na obe strane ostrva, pa je redom probijao
dno svih brodova od kojih se sastojalo to ostrvo; preplaeni stanovnici ostrva,
odseeni od kopna, skupili su se na vrlo malome prostoru u jednu gomilu na
sredini ostrva. Poslednji udarac trebalo je da izvede Kaligulin brod sa koga je on
zapovedao bitkom. Sa trozupcem u podignutoj ruci, Kaligula je stajao na
prednjem delu brodske palube, pa se odatle bacio na preostale neprijatelje i
sve ih pobacao u more. Meu rtvama te pomorske bitke nalazio se i
najudnovatiji uesnik Kaliguline sveane povorke, neki Eleazar, paranski
talac, koji je bio najvii ovek na svetu. On je bio jedanaest stopa visok, ali
njegova snaga nije bila u srazmeri sa njegovom visinom: glas mu je liio na
vreanje kamile, lea su mu bila slabaka, a smatralo se i da je slabouman. Po
roenju je bio Jevrejin. Kaligula je naredio da se telo toga oveka ispuni i stavi u
Oklop, pa ga je postavio ispred vrata svoje spavae sobe, ne bi li i time zaplaio
one koji bi naumili da dou u dvor da ga ubiju.

Glava XXXI

Trokovi te dvodnevne zabave potpuno su ispraznili i dravnu i linu

blagajnu. A to je najgore, umesto da vrati brodove njihovim sopstvenicima i
posadama, Kaligula je naredio da se samo oprave one pukotine na mostu, pa je
preko njega odjahao natrag u Rim i tu se zabavio drugim poslovima. Da bi
pokazao da ni on nije kukavica, bog mora, Neptun, sruio je sa zapada snanu
buru na most, te je potopio nekih hiljadu galija. Veini ostalih brodova kotve su
se same iupale, i oni su bili izbaeni na obalu. Oko dve hiljade laa je izdralo
buru zato to su im kotve izdrale ili zato to su na vreme bile sklonjene na
kopno; meutim, gubitak ostalog brodovlja je izazvao veliku nestaicu brodskog
prostora za prevoz ita iz Egipta i Afrike, te je ozbiljna oskudica hrane zahvatila
Rim. Kaligula se naravno zaklinjao da e se osvetiti Neptunu. Novi putevi i
naini na koje je ubirao novac bili su veoma duhoviti i zabavljali su sve druge
osim Kaligulinih rtava i njihovih prijatelja ili tienika. Kaligula je na primer
sve mladie koje je prethodno uvalio u dugove time to ih je oglobio i oduzeo
im imanja, proglasio za svoje robove i slao ih u kole za maevaoce. Kada bi
izuili maevanje, on ih je bacao u amfiteatar da se bore za goli ivot. On je za
njih jedino morao da plaa stan i hranu, jer oni, poto su ve bili njegovi robovi,
nisu primali nikakve nagrade. Ako bi poginuli, to im je bio kraj, ali ako bi
pobedili, on bi ih prodao na drabi onim lanovima visoke dravne uprave koji
su takoe morali da prireuju utakmice u maevanju (a obino je bacana kocka
kome e pripasti ta poasna dunost), ili bi ih jednostavno za dobar novac
ustupili svakome ko bi bio spreman da ih kupi. On je za njih zahtevao
basnoslovne svote, tvrdei da ovaj ili onaj uesnik u javnom nadmetanju nudi
veu cenu time to se poeao po glavi ili protrljao nos. Moje nervozno trzanje
glavom uvalilo me je u velike neprilike: natovarena su mi tri maevaoca po ceni
od dve hiljade zlatnika svaki. Ja sam, meutim, ipak bio sreniji od nekoga
sudije koji se zvao Aponije, a koji je zaspao za vreme drabe. Kaligula mu je
tako prodao maevaoce za koje izgleda inae niko nije ni mario, pa je poviavao
cenu svaki put kad bi Aponiju pala glava na grudi. im se ovek probudio,
video je da mora platiti ni vie ni manje nego dvadeset hiljada zlatnika za
trinaest maevalaca, koje uopte nije ni eleo da ima! Jedan od maevalaca koje
sam kupio bio je veoma vet momak, ali se Kaligula kladio sa mnom protiv
njega u velike svote. Kada je svanuo dan borbe, moj maevalac se jedva drao
na nogama, te ga je njegov protivnik lako pobedio. Sudei po svima izgledima,
Kaligula je naredio da mu se neto stavi u hranu. Mnogi bogatai su dolazili na
te drabe i dobrovoljno nudili velike svote, i to ne zato to su im bili potrebni
maevaoci, nego zato to je ako bi ve izgubili svoj novac odmah postojala
manja verovatnoa da e Kaligula kasnije izneti neku optubu protivu njih pa im
uzeti ne samo novac, nego i sam ivot.

Jedna zanimljiva stvar dogodila se onoga istog dana kada je bio poraen
moj maevalac. Kaligula se opkladio u veu svotu novca protiv nekih pet
boraca, naoruanih trozupcima i mreama, koji su imali da istupe protiv istoga
broja lovaca naoruanih maevima i titovima. Ja sam se ve unapred pomirio s
tim da u izgubiti onih hiljadu zlatnika sa kojima sam morao da se kladim protiv
Kaligulinih pet hiljada; uostalom, im je borba poela, uoio sam da su borci sa
mreama podmieni da bi svojim protivnicima prepustili pobedu. Sedei pored
Kaligule, ja sam mu rekao:
Zaista izgleda da e ti dobiti opkladu, jer smatram da se ovi borci sa
mreom i ne zalau ba bogzna kako.
Borci sa mreom su bili savladani jedan po jedan, pa su se i predali, tako da
su na kraju sva petorica leali potrbuke na pesku, a iznad svakoga od njih je
stajao po jedan lovac sa podignutim maem. Gledaoci su okrenuli paleve
nadole, u znak da pobeeni treba da budu pobijeni. Kaligula, kao linost koja je
predsedavala priredbi, imao je pravo da po svome nahoenju prihvati ili odbaci
taj predlog. On ga je prihvatio:
Pogubite ih! viknuo je on. Oni nisu ni pokuali da pobede!
Borci sa mreom su dakle bili zlehude sree, jer je on njima u stvari tajno
bio obeao da e im potedeti ivot ako prepuste pobedu protivnicima; ali ja ni u
kom sluaju nisam bio jedini ovek koji je bio primoran da se kladi na njih:
Kaligula je imao dobiti osamdeset hiljada ako bi oni bili poraeni. Meutim,
jedan od njih se toliko razgnevio zbog te prevare da se iznenada naknadno
porvao sa svojim tobonjim pobednikom, oborio ga i nekako dograbio mreu i
trozubac koji su leali na pesku nedaleko od njega, pa se nadao u beg. Neete mi
verovati: ja sam ipak dobio onih pet hiljada! Taj razljueni borac sa mreom
prvo je ubio dva lovca koja su mu bila okrenuta leima i koja su, poto su pobila
svoje rtve, revnosno odgovarali na klicanje gledalaca, a zatim je ubio i ostalu
trojicu, jednog za drugim onako kako su mu pristizali, trei jedan za drugim na
odstojanju od nekoliko koraka.
O, udovita! Gledaj samo, ubio je pet darovitih mladih maevalaca tim
svojim stranim trozupcem za lov na pastrmke!
Kad sam rekao da sam dobio pet hiljada zlatnika, hteo sam rei da bih ih
dobio da nisam bio dovoljno uljudan da sam ponitim opkladu. Rekao sam
Kaliguli:
Nije potena borba kada jedan ovek ubije petoricu!
Sve do toga vremena Kaligula je govorio o Tiberiju kao o najveem
nitkovu, pa je hrabrio i druge ljude da se tako izraavaju o njemu. Ali jednoga
dana je otiao u Senat i onde odrao Tiberiju itav hvalospev, tvrdei da je on
bio ovek koga svet nije mogao da shwati i da otsad vie niko ne sme prosloviti
ni jednu jedinu re protivu njegaa.
U svojstvu imperatora, ja imam pravo, ako hou, i da ga kudim, ali vi to
ne smete initi! U stvari, vi ste poinili veleizdaju! Onomad je jedan senator u

svome govoru rekao da je moju brau Nerona i Druza ubio Tiberije, poto ih je
bacio u tamnicu na osnovu lanih optubi. Uasno je tako neto uopte i rei!
Zatim je izneo ona pismena za koja je ranije tvrdio da ih je dao spaliti, pa je
proitao due odlomke iz njih i tako dokazao da Senat nije ni proveravao
podatke koje je Tiberije izneo protiv njegove brae, ve da se jednoglasno
saglasio da ih treba prepustiti Tiberiju i i onakvoj kazni kakvu on bude dosudio.
Neki senatori su se ak i sami bili ponudili da svedoe protiv Nerona i Druza.
Kaligula je zakljuio taj svoj govor ovim reima:
Ako ste znali da su dokazi koje vam je podneo Tiberije (iskreno verujui
u njih) lani, onda ste vi ubice, a ne on; osim toga, vi ste se posle njegove smrti
jo usudili da svoju svirepost i izdajnitvo svalite na njega; ili, ako ste vi u to
vreme verovali da su dokazi istiniti, onda on opet nije ubica, te vi sad na
izdajniki nain klevetate njegovu linost. Ili, ako ste mislili da su dokazi lani i
da i Tiberije zna da su lani, onda ste vi isto toliko krivi zbog tih ubistava koliko
i on, a pored toga ste se jo pokazali i kao kukavice.
On se kod tih rei, podraavajui Tiberiju, silno namrgodio i odseno
mahnuo rukom onako kako je to nekad Tiberije inio (to je kod senatora
probudilo strane uspomene na suenja izdajnicima), pa je grubim Tiberijevim
glasom rekao:
Dobro si zborio, sine! Ne sme verovati ovim gadovima ako ti nisu na
dohvat ruke. Seti se samo kako su potovali Sejana kao nekog malog boga, pre
nego to su se bacili na njega i rastrgli ga. Oni e isto tako i tebe raskomadati,
samo ako im se ukae i upola i tako dobra prilika. Svi te oni mrze i mole se
bogovima za tvoju skoru smrt. Savetujem ti da se ne obazire ni na iju korist,
osim na svoju, i da svoje zadovoljstvo stavlja iznad svega. Niko ne voli da
slua, a ja sam zadrao svoj poloaj jedino zato to sam zaplaio ove nitkove. I ti
treba tako da radi, a to bude gore postupao sa njima utoliko e te vie
potovati.
Kaligula je zatim ponovo uveo smrtnu kaznu za veleizdaju i naredio da se
njegov govor smesta uree u jednu bronzanu plou, koja se ima staviti na zid
senatske dvorane iznad sedita konzula, pa je urno napustio Visoki Dom. Toga
dana Senat nije obavljao nikakve druge poslove: svi smo bili suvie potiteni. A
ve idueg dana smo obasuli pohvalama Kaligulu, slavei ga kao estitog i
pobonog vladara, te smo ak izglasali da mu svake godine podnose i rtve, i to
u ast njegove blagosti! ta smo drugo i mogli preduzeti. On je uivao podrku
vojske, pa je po svome nahoenju mogao raspolagati naim ivotima, a sve dok
neko ne bi bio dovoljno smeo i dok ne bi imao dovoljno sree da sa uspehom
posegne za njegovim ivotom, mi smo samo mogli pokuavati da ga
odobrovoljimo i da se nadamo da e se sve ipak nekako dobro zavriti.
Na jednoj sveanoj veeri koja je odrana posle nekoliko dana Kaligula je
odjednom poeo prosto da urla od smeha. Niko nije znao emu se on to smeje.
Dva konzula, koja su se nalazila pored njega, zamolila su ga da im milostivo
ispria tu alu, kako bi i oni mogli uestvovati u njegovoj razdraganosti.
Kaligula se na to nasmejao jo jae, a suze su mu navrle na oi od silnog smeha.

 Ne? progovori on, guei se od smeha, u tome grmu i lei zec! Vi nikako
ne biste smatrali da je ta ala smena. Nasmejao sam se kad sam pomislio da je
dovoljan samo jedan pokret moje glave pa da vama obojici smesta bude
prerezan grkljan!
U to vreme su za veleizdaju bila optuena dvadesetorica ljudi za koje se
verovalo da su najvei bogatai Rima. Njima nije pruena prilika da izvre
samoubistvo pre suenja, pa su svi bili osueni na smrt. Za jednog od njih, koji
je zauzimao visok poloaj u dravnoj upravi, ispostavilo se da je u stvari bio
sasvim siromaan. Kaligula je taj sluaj propratio ovim reima:
Blesan! Zato se pravio da ima novaca? Obmanuo me je! Znai, nije ni
bilo potrebno da umre.
Mogu da se setim samo jednoga oveka koji je spasao glavu iako je ve bio
optuen za veleizdaju. Bio je to Afer, pravnik uven sa svoga govornikog dara,
onaj isti Afer koji je svojevremeno progonio moju roaku Pulhru. Afer je bio
optuen da je na Kaligulin kip koji je bio postavljen u predvorju njegove kue
stavio natpis koji je podseao da je imperator u svojoj dvadeset sedmoj godini
ve po drugi put bio konzul. Kaligula je smatrao da taj natpis sadri izdaju i da
on u stvari znai podsmevanje njegovoj mladosti, kao i optubu protivu njega
to je zauzimao poloaj konzula pre nego to je napunio godine koje su za to
predviene zakonom. On je briljivo sastavio jedan dug govor protiv Afera, pa
ga je odrao pred Senatom sa svom besednikom vetinom kojom je raspolagao,
poto je svaki pokret i svaku promenu glasa tano unapred dobro uvebao.
Kaligula se obino hvalio da je on najbolji pravnik i govornik na svetu, te mu je
jo vie bilo stalo do toga da nadmai Afera u besednitvu nego li da ga osudi na
smrt i uzapti mu imovinu. Afer je ovo uvideo, pa se pretvarao kao da je
zadivljen i smrvljen vetinom kojom ga je Kaligula optuivao. On je glasno
ponavljao optube iznete protivu sebe, i to taku po taku, pa ih je hvalio, kao
ovek koji se takoe razume u taj zanat, i mrmljao:
Zaista, na ovo se ne moe ni odgovoriti; ili: On je do kraja iskoristio sve
mogunosti koje su mu se pruile; ili: Stvarno je odlino postavio to pitanje; ili:
Kakvo divno poznavanje latinskog jezika!
Kada je Kaligula zavrio govor i seo sa osmehom likovanja na licu, upitan
je Afer da li ima ta da kae. Afer je rekao:
Nita, sem to elim da izjavim da nikako nemam sree. Raunao sam na
to da u moi koristiti svoje besednike sposobnosti kao izvesnu protivteu
imperatorovoj srdbi na mene zbog moje neoprostive lakomislenosti u pogledu
onog prokletog natpisa. Ali je Sudbina unapred odredila da kocka padne
nesreno po mene. Imperator ima mo samodrca, jasne dokaze protiv mene i
hiljadu puta vie govornike vetine nego to bih se ja mogao i nadati da bih
stekao ak i ako bih bio osloboen i ako bih se uio besednitvu i dalje, sve do
svoje stote godine ivota!
Afer je bio osuen na smrt, ali je ve idueg dana bio pomilovan.

Kada sam ve spomenuo da je unapred bivalo odreeno kako e pasti

kocka, treba zabeleiti i ovo: Kad bi bogati ljudi iz unutranjosti doli u Rim, oni
su uvek pozivani da obeduju u dvoru i da se posle jela malo prijateljski kockaju
sa Kaligulorn. Oni su bili zapanjeni i zbunjeni imperatorovom sreom: on bi
uvek bacio Veneru i tako ih gulio do gole koe. Da, Kaligula je uvek igrao sa
kockama kod kojih se unapred znalo kako e pasti. Na primer, on je smenio
konzule i teko ih oglobio zato to su odrali uobiajenu svetkovinu u ast
Avgustove pobede nad Antonijem kod Akcijuma. (Uzgred budi reeno, on je
postavio Afera na jedno od upranjenih konzulskih mesta.) Kaligula nam je za
vreme obeda, na nekoliko dana pre te svetkovine, rekao da e kazniti konzule,
pa ma ta oni uradili: jer ako ne budu odrali proslavu, oni e time uvrediti
njegovog pretka Avgusta. Tom prilikom je Ganimed nainio jednu kobnu
greku. Uzviknuo je :
E, zaista si mudar, dragi moj! Ukebao si ih, pa bilo ta da uine. Ali ti
jadni blesani bi ipak trebalo da odre svetkovinu, ako imaju i trunke mozga u
glavi; jer najvei deo posla kod Acijuma obavio je Agripa, a on je takoe tvoj
predak, te bi konzuli na taj nain proslavljali dvojicu od trojice tvojih predaka.
Kaligula se okosio na njega:
Ganimede, mi vie nismo prijatelji!
O, rekao je Ganimed, nemoj tako govoriti, dragi moj! Nisam valjda nita
rekao to bi te moglo uvrediti?
Ali Kaligula je bio neumoljiv:
Smesta da si napustio trpezu!
Odmah sam shvatio u emu se sastojala Ganimedova greka. Bila je to
uostalom dvostruka pogreka. Ganimed, kao Kaligulin roak po majci, pripadao
je Avgustovoj i Agripinoj lozi. Svi njegovi preci su bili na Avgustovoj strani.
Zbog toga je on trebalo da se briljivo uva toga predmeta raspravljanja. A
Kaligula nije voleo da ga iko, ma na koji nain, podsea na to da je on potomak i
Agripe, oveka iz neugledne porodice. Ali on trenutno nije nita preduzeo
protivu Ganimeda.
On se razveo od Lolije, tvrdei da je nerotkinja, pa se oenio nekom
Cezonijom. Ona nije bila ni mlada ni lepa, a bila je ki jednog asnika nona
strae, i bila je ranije udata za nekog pekara ili tako nekog oveka, sa kojim je
ve imala troje dece. Ali je ona ipak imala neto to je jako privlailo Kaligulu,
iako je to bilo neobjanjivo ne samo nama ostalima, nego ba u prvom redu i
njemu samom. On je obino govorio da e ve iupati iz nje tajnu zbog ega je
zaljubljen u nju, makar je morao podvrgnuti i muenju na toku. Prialo se da ga
je ona osvojila nekim ljubavnim napitkom, od koga se on ne samo zagrejao za
nju nego i poludeo. Meutim, nije dokazano da mu je ona davala ma kakve
ljubavne napitke, a on se bio poeo ponaati kao sumanut mnogo pre nego to je
nju i upoznao. U svakom sluaju, ona je zatrudnela sa njim, a on se toliko
radovao pomisli da e biti otac da ju je, kao to rekoh, uzeo za enu. Uskoro

posle enidbe sa Cezonijom on je prvi put javno proglasio sebe za boga. Posetio
je hram posveen Jovu na Kapitolu. Apel je bio sa njim. Kaligula ga je upitao:
Ko je vei bog Jov ili ja?
Apel je oklevao, smatrajui da Kaligula samo tera neku alu, a nije eleo da
huli na Jova u njegovom sopstvenom hramu. Kaligula je dozvao dva Nemca i
naredio im da svuku Apela i da ga izbatinaju pred samim kipom boga Jova.
Ne tako brzo! nareivao je Kaligula Nemcima. Udarajte ga polako, da
bi ga vie bolelo!
Vojnici su tukli glumca dok se nije onesvetio, zatim su ga povratili svetom
vodicom, pa su ga opet tukli sve dok nije izdahnuo. Kaligula je zatim pismeno
obavestio Senat da je on bog, nareujui da mu se smesta podigne hram pored
samog hrama boga Jova da bih mogao boraviti uz svoga brata Jova.
Ali on se uskoro posvaao sa Jovom, pa su ga ljudi uli kako Jovu ljutito
preti:
Ako ti ne uvia ko je ovde gospodar, ja u te ve otpremiti natrag u
Grku!
Izgledalo je kao da se Jov izvinio, jer je Kaligula ovako nastavio:
O, zadri ti samo taj svoj prokleti Kapitol! Ja u se ve preseliti na
Palatin! On ima mnogo bolji poloaj. Podii u tamo hram dostojan moje
veliine, ti olinjala stara varalico, kojoj stalno kre creva!
Druga jedna zanimljiva stvar dogodila se kada je Kaligula, zajedno sa
Vitelijem, ranijim namesnikom Sirije, posetio Dijanin hram. Vitelije se istakao
na svojoj dunosti, jer je svojevremeno iznenadio kralja Parana naglim
prelaskom preko Eufrata. Poto ga je Vitelije iznenadio na poloaju koji nije bio
pogodan za njegove borce u sluaju bitke, paranski kralj je morao da potpie
jedan po sebe sraman ugovor o miru i da mu preda svoje sinove kao taoce.
(Trebalo je da ve spomenem da je Kaligula, kada je prelazio preko mosta u
Napuljskom Zalivu, pored sebe u koijama imao i najstarijeg sina paranskoga
kralja.) Dakle, Kaligula je bio ljubomoran na Vitelija, pa bi ga bio i pogubio, da
ga ja nisam unapred obavestio ta treba da ini. (Vitelije je, naime, bio moj
prijatelj.) Kada je stigao u Brindizi, njega je tu ve oekivalo jedno moje
pismo,,tako da se on, im je stigao u Rim i im ga je Kaligula primio, prostro
niice na pod i pozdravio imperatora kao bog. A poto se u to vreme Kaligula
jo nije bio zvanino proglasio za boanstvo, mislio je da ga Vitelije zaista
smatra za boga. Vitelije je tako postao njegov blizak prijatelj, a meni se oduio u
vie navrata. Kao to sam rekao, Kaligula je u Dijaninom hramu razgovarao sa
boginjom, i to ne sa kipom, ve sa nekom nevidljivom linou. Upitao je
Vitelija da li i on vidi boginju, ili samo meseinu. Vitelije je silno drhtao, tobo
iz strahopotovanja, pa je i dalje gledajui preda se, ovako odgovorio:
Samo vi, bogovi, gospodaru, moete da vidite jedni druge!
To je jako polaskalo Kaliguli.
Ona je veoma lepa, Vitelije, i esto mi dolazi u dvor da spava sa mnom,
rekao je Kaligula.

Nekako u to vreme ja sam opet bio zapao u nevolje. Mislio sam isprva da je
bila u pitanju Kaligulina zavera protiv moga ivota. Jo uvek nisam sasvim
siguran da njegovi prsti nisu ipak bili umeani u tu stvar. Jedan moj poznanik, sa
kojim sam se esto kockao, krivotvorio je neku oporuku, pa se ak potrudio da
krivotvori i moj peat, poto sam ja tobo bio svedok pri sastavljanju te oporuke.
Na moju sreu, on nije primetio jednu malu pukotinu na ivici mog peata od
ahata, a ta pukotina je uvek ostavljala trag u vosku. Kada sam bio iznenada
uhapen pod optubom da sam bio sauesnik u toj prevari i kada su me odveli u
sud, ja sam podmitio jednog vojnika i on je mome prijatelju Viteliju odneo tajnu
poruku, kojom sam ga zamolio da mi spase ivot, jer sam i ja njemu bio spasao
glavu. Zamolio sam ga da ukae Kaliguli, koji je sudio u toj stvari, na postojanje
te pukotine, i da je zato potrebno da ima pri ruci jedan moj pravi peat, da bi ga
Kaligula mogao uporediti sa krivotvorenim. Ali, poruio sam mu ja, Kaligulu
treba navesti da sam utvrdi razliku, i da on pobere lovorike za to otkrie. Vitelije
je to izveo veoma veto. Kaligula je zapazio pukotinu, pohvalio se otrinom
svoga vida i oslobodio me optube uz strogu opomenu da ubudue pazim s kim
se druim. Samome prestupniku su bile odseene ruke i za opomenu narodu
obeene mu oko vrata. Meutim, da je utvrena moja krivica, ja bih izvesno
izgubio glavu. To mi je Kaligula lino rekao iste noi za vreme veere.
Odgovorio sam mu:
Najmilostiviji boe, zaista ne razumem zato se ti toliko brine o mome
ivotu!
U prirodi je bratanaca da se raduju ako im strievi laskaju. Kaligula se
malo raskravio, pa me je (namignuvi ostalima) upitao:
A koliko ti noas smatra da vredi tvoj ivot, ako smem da pitam?
Ve sam izraunao: jedan novi!
A kako si doao do tako skromne svote?
Za ivot svakog oveka moe se dobiti izvesna odreena svota novca.
Otkupnina koju je porodica Julija Cezara stvarno platila gusarima koji su ga
uhvatili i pretili da e ga ubiti, iznosila je dvadeset hiljada zlatnika, iako su
gusari isprva traili mnogo vie. Dakle, ivot Julija Cezara u stvari nije vredeo
vie od dvadeset hiljada. Moju enu Eliju jednom su napali razbojnici, ali je ona
uspela da im izmoli svoj ivot, davi im jednu kopu od ametista koja vredi
pedeset zlatnika. Dakle, Elija je vredela samo pedeset. Moj ivot je upravo
spasio jedno parence ahata, koje koliko ja mogu da procenim ne tei vie od
etrdesetog dela jednog skrupula. Takva vrsta ahata kota verovatno srebrnjak
po skrupulu. Dakle, parence ahata koje je otpalo, ako bi se nalo to bi bilo
teko i ako bi se naao kupac za njega to bi bilo jo tee vredelo bi, prema
tome, etrdeseti deo srebrnjaka, ili upravo jedan novi. Dakle, moj ivot vredi
ni vie ni manje nego samo jedan novi.
Ako bi mogao da ti se nae kupac i za tu cenu! nasmejao se
gromoglasno Kaligula, oduevljen sopstvenom duhovitou. O, kako su mu svi
odobravali, ne izuzimajui ni mene samoga! Dugo vremena posle toga mene su

na dvoru zvali Teruncije Klaudije, umesto Tiberije Klaudije. A teruncije na

latinskom znai novi.
Kada se proglasio za boga, Kaligula je morao da ustanovi i novi red
svetenika. On je bio svoj sopstveni prvosvetenik, a njegovi potinjeni
svetenici smo bili ja, Cezonija, Vitelije, Ganimed, etrnaest bivih konzula i
njegov plemeniti prijatelj konj Incitat. Svi mi nii svetenici morali smo za ast
koja nam je ukazana platiti po osamdeset hiljada zlatnika. Incitatu je pomogao
da sakupi novac time to je u njegovo ime razrezao jedan stalan godinji porez
na sve konje u Italiji; ako njihovi gospodari ne bi platili taj namet, konji bi bili
predati strvoderu. Pomogao je isto tako i Cezoniji da sakupi novac, razrezavi
jedan prirez koji su plaali svi oenjeni ljudi da bi imali prava da spavaju sa
svojim enama! Ganimed, Vitelije i oni drugi bili su bogati, pa iako su neki od
njih morali sa gubitkom prodati svoje nekretnine da bi odmah doli do tih sto
hiljada zlatnika u gotovu, oni su i posle toga bili imuni ljudi. Ali, jadni Klaudije
nije tako dobro proao! Posle ranijih Kaligulinih podvala kada mi je prodao
one maevaoce i kada me je teko orobio, tobo na ime trokova mog stanovanja
i moje ishrane na dvoru meni je ostalo samo trideset hiljada zlatnika u
gotovom, a nisam vie imao ta ni da prodam, osim svog malog imanja u Kapui
i kue koju sam nasledio od majke. Isplatio sam dakle Kaliguli tih trideset
hiljada i saoptio mu jo iste veeri za obedom da u, im naem kupca, prodati
sav svoj imetak i tako mu platiti i ostatak. Rekao sam mu na kraju razgovora:
Nemam nita drugo to bih mogao prodati.
Kaligula je ovo shvatio kao uspelu alu.
Nita nema to bi se moglo prodati? A zar se ne bi moglo prodati odelo
koje sada nosi na sebi?
U to vreme ja sam ve bio uvideo da je najmudrije ako se ponaam kao
slabouman ovek.
Nebesa mi, rekao sam, na odeu nisam ni pomislio! Hoe li da bude
tako dobar pa da je prisutnima proda drabom? Ti si ionako najbolji licitator na
svem.
Svlaio sam sve sa sebe dok na meni nije ostalo nita vie od jednoga
runika, koji sam urno omotao oko bedara. Kaligula je teslimio nekome moje
sandale za stotinu zlatnika po komadu, a moj plat za hiljadu i tako dalje, a ja
sam svaki put izraavao beskrajno oduevljenje. On je na kraju hteo da proda i
onaj runik. Rekao sam:
Moja prirodna ednost ne bi me spreila da prodam i poslednju krpu koju
imam, samo ako bi mi novac koji bih za nju dobio pomogao da isplatim i ostatak
duga. Ali, avaj, u ovome sluaju spreava me da ovaj runik prodam neto to je
mnogo jae od ednosti.
Kaligula se namrtio:
ta je to? ta je to jae od ednosti?
Moje uvaavanje tvoje linosti, Cezare: ovo je tvoj sopstveni runik! Ti si
mi ga milostivo stavio na raspolaganje da mi slui u toku ove izvrsne veere.

Ova lakrdija je umanjila moje dugovanje samo za tri hiljade zlatnika, ali je
uverila Kaligulu u moje siromatvo.
Morao sam napustiti svoje odaje i svoje mesto za trpezom, pa sam jedno
vreme stanovao kod Briseide, bive slukinje moje majke; ona se starala o kui
sve dok se nije naao kupac. Kalpurnija je tada dola da ivi sa mnom, a
zamislite samo: ta mila devojka je jo uvek imala onaj novac koji sam joj bio
dao u gotovu umesto ogrlica, majmuna i svilenih odora, pa mi je ponudila da mi
ga pozajmi. Osim toga, moja stoka nije stvarno polipsala, kako je ona to nekada
tvrdila, niti su mi izgorele itnice. To je bila samo jedna varka sa njene strane,
da bi mogla kriom prodati stoku i ito za dobre novce i ostaviti ih na stranu za
zle dane. Isplatila mi je sav taj novac dve hiljade zlatnika zajedno s iscrpnim
izvetajem o prodaji koji je potpisao moj nastojnik. Tako smo mogli da ivimo
sasvim ugodno. Ali da bih i dalje izgledao kao puki siromah, ja sam svake noi
sa kragom i takom (umesto nosiljke) iao po krmama i kupovao vino.
Stara Briseida je esto govorila:
Gazda Klaudije, ceo svet misli da sam ja bila osloboenica tvoje majke.
To nije istina! Ja sam postala tvoja robinja im si ti postao punoletan, i meni si ti
podario slobodu, a ne ona, zar ne?
Ja bih na to odgovorio:
Naravno, Briseido! Jednoga dana u javno opovrgnuti tu la.
Ona je bila dobro staro stvorenje, potpuno odano. iveli smo svi zajedno u
etiri sobe, sa jednim starim robom koji je obavljao tee poslove, i bili smo, sve
u svemu, veoma sreni.
Cezonijino dete, jedna devojica, rodilo se mesec dana poto se ona udala
za Kaligulu. Kaligula je izjavio da je to udo. Uzeo je dete i stavio ga na koleno
kipa Jova bilo je to pre one njegove svae sa Jovom kao da eli da Jova
proglasi za poasnog detinjeg oca, pa je onda devojicu stavio u naruje
Minervinog kipa i pustio je neko vreme da sisa na boginjinim mramornim
grudima. Nazvao ju je Druzila, a to je bilo ime kojeg se njegova pokojna sestra
odrekla onoga dana kada je postala boginja Pantea. To dete je proglaeno i za
svetenicu. Kaligula je sakupio njenih osamdeset hiljada time to se na ganutljiv
nain obratio javnosti alei se na svoje siromatvo i teke trokove oko
izdravanja porodice, pa je raspisao neku vrstu zajma i osnovao takozvanu
Druzilinu zadubinu. Postavio je kutije za sabiranje novca po svim ulicama, a
na kutije je stavio ovakve natpise: Druzilina hrana, Druzilino pie i
Druzilin miraz; niko se naravno nije usuivao da proe pored kutija koje su
uvali straari a da u njih ne ubaci po koji novi.
Kaligula je silno voleo tu malu Druzilu, koja je bila isto tako prerano
sazrelo dete kao to je to svojevremeno bio i on sam. On se zabavljao na taj
nain to joj je poeo davati asove iz svoje neumoljive strogosti, im je dete
prohodalo i progovorilo. Nagovarao ga je da mui makice i tenad i da svojim
otrim noktima grebe svoje male drugove u igri.

 Nema nikakvog razumnog razloga da se sumnja u moje oinstvo, lepotice

moja! kikotao se on zadovoljno kada bi ona uinila neku naroitu gadost. A
jednom se u mome prisustvu sagnuo i podmuklo joj rekao:
Draga, kada bude ubila prvog oveka, pa makar to bio samo tvoj jadni
deda Klaudije, proglasiu te za boginju!
A da li e me proglasiti za boginju ako ubijem mamu? protepao je mali
zloduh. Jer mrzim mamu!
Nov izdatak koji je trebalo nekako pokriti predstavljao je Kaligulin zlatni
kip za njegov hram. Platio ga je na taj nain to je obnarodovao da e poklone za
Novu godinu lino primati na glavnim vratnicama dvora. Kada je dola Nova
godina, on je razaslao odeljenja dvorske strae da sa isukanim maevima
doteraju graane na Palatin i da ih nateraju da sav novac koji imaju pri sebi
srue u velike kace, koje su toga radi i bile postavljene pred vratnice dvora.
Graani su upozoreni da e smesta biti pogubljen svaki ko bi pokuao da
umakne ili da zadri za sebe ma i jedan jedini novi. Do veeri je tako
napunjeno dve hiljade velikih kaca!
Nekako u to vreme Kaligula je rekao Ganimedu, Agripinili i Lezbiji:
Treba da se stidite, vi zaludni trutovi! ta vi radite da biste zaradili svoj
hleb? Vi ste obini dabojedi! Zar ne vidite da svi ljudi i ene u Rimu naporno
rade da bi me pomogli? Svaki kukavni nosa i svaka sirota prostitutka
dragovoljno mi ustupaju osminu svoje zarade!
Agripinila mu je ovako uzvratila:
Pa, brate, ti si nam pod ovim ili onim izgovorom u stvari ve uzeo sav
novac! Zar ti to nije dovoljno?
Dovoljno? E, da vidi, i nije! rekao je Kaligula. Nasleeni novac nije
isto to i poteno zaraeni novac. Naterau ja ve sve vas devojke i momke da
radite.
Zato je imperator pomou letaka oglasio u Senatu da e te i te noi u dvoru
biti otvorena jedna vanredno otmena i veoma dobra javna radnja, u kojoj e se
za zadovoljenje svih ukusa starati osobe najvieg roda. Ulaznica staje samo
hiljadu zlatnika, a pie je besplatno. Moram samo sa alou rei da se
Agripinila i Lezbija nisu naroito ni opirale tom Kaligulinom sramnom
predlogu, nego da su u stvari mislile da e to sve ispasti ak i veoma zabavno.
One su uporno ostale pri tome da zadre pravo da same biraju svoje muterije i
da im Kaligula ne sme uzeti suvie veliki postotak zaraenog novca. Iako sam se
gadio svega toga, bio sam i ja uvuen u to bludno preduzee: navukli su mi
haljine vratara, koji je imao da bude i aljivina. Kaligula je, sa obrazinom na
licu i promenjenim glasom, izigravao glavnog podvodaa, pa je izvodio sve
uobiajene podvodake podvale kojima se izmamljuju muterijama pare, a
uskrauju uivanja. Kada bi gosti nadali viku, ja bih bio pozvan da ih umirim. Ja
imam snane ruke, ak mogu rei da su mi ruke snanije nego u veine ljudi,
iako mi noge naravno nisu od velike koristi; zbog toga je bilo mnogo smeha
kada bih ja, posle podueg nezgrapnog opanja, dobro pretukao one goste koje

bih uspeo da uhvatim. Kaligula bi tada, glasom pozorinog glumca, deklamovao

ove Homerove stihove:
U smijeh udare tada neiskazan blaeni bozi,
Gledajui Hefesta, gdje po kui sopei brza.
To je onaj odlomak iz prve knjige Ilijade u kome se opisuje kako hromi
bog opa Olimpom, dok mu se drugi bogovi smeju. Ja sam tada leao na podu
udarajui pesnicama Lezbijinog supruga, a to je ujedno bila i jedna od retkih
prilika kada sam mogao da dovedem u red svoje stare raune sa njim, pa sam,
kad sam ustao, izgovorio ove stihove:
...i zasopljen tad se gorostas od nakovnja digne
Hramlju, a golijeni pod njime se micahu tanke
odteturao sam se do stola sa osveavajuim piima. Kaligula je bio
oduevljen, pa je naveo jo dva stiha, koja se mogu nai u Ilijadi neto pre onog
mesta o neiskazanom smehu:
Ali mu rijei ti govori ljubazne...
Tad e se otac nam olimpiski odmah ublait!
Eto, tako me je on prozvao Hefestom, naziv koji sam rado prihvatio, jer me
je unekoliko titio od njegovih udi.
Kaligula nas je zatim kriom napustio, pa je uklonio svoju obrazinu i
promenio odeu, te se opet pojavio u svome obinom liku, a uao je iz dvorskog
dvorita na ona vrata kod kojih je mene postavio. Pravio se da je potpuno
iznenaen i zgaen prizorom koji mu se ukazao, pa je opet poeo da deklamuje
iz Homera; i to ono mesto o Odisejevoj postienosti i besu kad je video kako se
ponaaju ene na dvoru:
A Odisej divni u pretsoblju poine tada,
Volovsku neinjenu pod sebe je metnuo kou,
A preko sebe runa ovaca, to klahu Ahejci;
A kad lee, baci Eurinoma strunu na njega.
Ali Odisej je leao ne spavajui te je u dui
Proscima snevao zlo; a tu dvoranje iahu ene
Koje se po obiaju obljubiti davahu proscem,
Jedna se smijala drugoj i zbijala svakakve ale.
Od tog se srce njemu u grudima burnim stee,
I on se zamisli tada u dui i u srcu svome,
Bi li skoio sada i da li bi sve poubijo,
Il bi ih pustio zadnjom i poljednjom k prkosnima proscem,
Da se ljube; tad srce u njemu lajati stane.

Ko to kuja kad stoji uz svoju nejaku tenad,

Koga ne poznaje, laje na njega, navaliti hoe,
Tako lajae srce u njemu na nedjela kivno;
Al on se u srce lupi i napadne na njega ovako:
Strpi se srce, ve si pretrpjelo gri pasjaluk
Onoga dana, kad Kiklop goropadni druge mi jake
derae, a ti si to podnosilo, dok te je pamet
Iz pilje one opet izvela, gdje poginut ae.
Umesto Kiklop, itaj Tiberije, objasnio je Kaligula stvar. Zatim je,
pljesnuvi dlanom o dlan, pozvao jednog vojnika, koji je dotrao kao bez due:
Poaljite mi smesta ovamo Kasija Hereu!
Kasije je doao na poziv, a Kaligula mu se ovako obratio:
Kasije, stara junaino, ti koji si bio moj ubojni konjic kad sam bio jo
dete, ti koji si najstariji i najverniji prijatelj moje porodice, da li si ti ikad video
neki ovako tuan i poniavajui prizor? Moje dve sestre prodaju za novac svoja
tela senatorima u mome roenom dvoru, a moj stric Klaudije stoji na vratima i
prodaje ulaznice! O, ta bi samo rekli moji jadni roditelji, da su doiveli ovaj
dan!
Da li da ih uhapsim, Cezare? upitao je Kasije revnosno.
Pustimo ih zadnjom i poljednjom k prkosnim proscem
Da se ljube.
odgovorio mu je Kaligula, kao mirei se sa sudbinom, pa je poeo da rei
kao kuja, a Kasiju je naredio da ukloni vojnike.
To nije bila poslednja bludna terevenka koja je odrana u dvoru, a Kaligula
je kasnije onim senatorima koji su bili prisutni te prve lude noi naredio da
povedu sa sobom svoje ene i keri, da bi ove pomogle Agripiniji i Lezbiji.
Meutim, pitanje kako doi do novca postalo je opet gorue, te je Kaligula
odluio da pohodi Francusku i vidi ta se onde moe uiniti.
On je prvo prikupio silnu vojsku, uzimajui po neko odeljenje iz svakog
postojeeg puka stajae vojske, ali je, obrazujui tako nove pukove, pokupio, i i
sve novake do kojih je samo mogao doi. Zatim je napustio Italiju na elu sto
pedeset hiljada ljudi, a svoju vojsku je u Francuskoj poveao sa jo sto hiljada
boraca. Izdatke oko naoruanja i opremanja te silne vojske morali su da snose
gradovi kroz koje je prolazio, a i hranu za vojsku je na silu uzimao po tim
gradovima. On bi ponekad odjurio na konju napred, pa je vojska morala da ide i
po etrdeset osam asova, a i vie, dok bi ga pristigla; ponekad bi opet
napredovao samo milju ili dve na dan, divei se izgledom nekoga predela, leei
u jednoj nosiljci u obliku stolice (koju je nosilo na ramenima osam ljudi), kao
to se esto i zaustavljao samo radi toga da bere cvee.

Ispred sebe je poslao pismene poruke u Lion, u kome je nameravao da

izvri prikupljanje itave svoje vojske. Tim porukama je izdao naredbu da mu
predstanu svi oni asnici iz Francuske i Rajnskih Provincija koji su po inu
iznad zapovednika ete. Meu onima koji su posluali Kaligulinu naredbu
nalazio se i Getulik, jedan od najboljih asnika moga dragog brata Germanika;
taj Getulik je poslednjih nekoliko godina bio zapovednik etiri puka koja su
uvala Gornju Provinciju. On je bio veoma omiljen u svojim jedinicama, jer je
nastavio sa Germanikovim nainom zapovedanja: blage kazne i stega koja vie
poiva na ljubavi, a manje na strahu. On je bio omiljen i u pukovima iz Donje
Provincije, kojima je zapovedao njegov tast Apronije jer Getulik je bio
oenjen sestrom one iste Apronije koju je, kako se sumnjalo, moj urak Plaucije
bacio kroz prozor. Kada je pao Sejan, Tiberije je hteo da pogubi i njega, poto je
Getulik ve bio obeao svoju ker Sejanovom sinu, ali se Getulik spasao time
to je uputio imperatoru jedno smelo pismo. Rekao je da se moe raunati na
njegovu vernost i vernost njegovih vojnika dokle god mu bude doputeno da
zadri poloaj zapovednika. Tiberije je bio dovoljno mudar da ga ostavi na miru.
Kaligula mu je, meutim, zavideo na omiljenosti, pa ga je liio slobode skoro
istog dana kada je i sam stigao u Lion.
Kaligula me nije pozvao da ga pratim u tome pohodu, pa nisam izbliza ni
pratio dogaaje, te ih tako ne mogu ni opisati u svima pojedinostima. Sve to ja
znam jeste ovo: Ganimed i Getulik su bili optueni da su kovali zaveru
Ganimed je navodno eleo da preotme poloaj vladara, a Getulik ga je tobo
podbadao na takav in; obojica su zato pogubljeni bez suenja. Lezbija i
Agripinila (njen mu je kratko vreme pre toga bio umro od kaplje) takoe su
navodno bile umeane u tu zaveru. One su zato bile prognane na jedno ostrvo
ispred afrike obale, nedaleko od Kartagine. Bilo je to veoma toplo i veoma
neplodno ostrvo, ije se stanovnitvo iskljuivo bavilo vaenjem spuve iz
mora; Kaligula im je naredio da naue kako se gnjura i kako se vadi spuva,
poto on nema dovoljno sredstava da bi ih mogao ubudue sam izdravati. Ali
pre nego to e biti otpremnjene na to ostrvo, one su morale da obave jo jedan
zadatak: morale su pod oruanom pratnjom da prevale peke put od Liona do
Rima i da, na smenu, itavo to vreme nose na rukama urnu u kojoj se nalazio
Ganimedov pepeo to im je bila kazna za njihove preljube sa Ganimedom,
kako je bar objasnio svoju odluku Kaligula u jednom visokoparnom pismu koje
je uputio Senatu. U tome istom pismu on je hvalio samoga sebe zbog velikog
milosra koje je pokazao time to svoje sestre nije osudio na smrt. Ta zaboga,
one su dokazale da su gore od obinih bludnica: nijedna potena bludnica ne bi
imala toliko bestidnosti da trai onolike svote koliko su one traile i dobijale
za svoje podavanje.
Nije bilo nikakvog razloga zbog koga bih ja saaljevao svoje bratanice.
One su, na svoj nain, bile isto tako rave kao i Kaligula, a i ponaale su se
prema meni krajnje ravo. Kada se, tri godine pre toga, bilo rodilo Agripinilino
dete, ona je upitala Kaligulu kakvo da mu da ime. Kaligula je rekao:
Nazovi ga Klaudije; tako e bar biti sigurna da e biti lepotan.

40. god. n. e.

Agripinila je bila zbog toga toliko besna da je skoro digla ruku i na samoga
Kaligulu; umesto toga, ona se naglo okrenula, pljunula prema meni, pa je
briznula u pla. Dete je dobilo ime Lucije Domicije.5 Ona druga, Lezbija, bila je
toliko ohola da nije htela uopte ni da obraa panju na mene i pravila se ak
kao da me i ne primeuje. Ako bismo se sreli u nekome uzanom hodniku, ona bi
obino, ne usporavajui hod, nastavila da koraa sredinom prolaza, a ja sam
morao da se priljubim uza zid. Meni je teko padalo da se samo i setim da su one
ipak keri moga dragoga brata i da sam ja obeao njihovoj majci Agripini da u
za njih uiniti sve to bude bilo u mojoj moi.
Pala mi je u deo neugodna dunost da odem u Francusku na elu poslanstva
od etiri biva konzula i da estitam Kaliguli na uguivanju zavere. To je bila
moja prva poseta Francuskoj od vremena moga detinjstva, a vie bih voleo da
nisam morao ni preduzimati to putovanje. Poto jo nisam bio naao kupca za
svoje imanje i kuu, morao sam da pozajmim od Kalpurnije novac koji mi je bio
potreban za pokrie putnih trokova, a nikako se nisam mogao nadati da e se
Kaligula obradovati kada me bude ugledao. Poao sam na put brodom iz Ostije.
a iskrcao sam se u Marselju. Izgleda da je Kaligula, poto je prognao svoje
sestre, a moje bratanice, izloio javnoj prodaji dragulje, nakit i haljine koje su
one ponele sobom u Francusku. Te stvari su bile prodate za tako skupe pare da
je on izloio prodaji i njine robove, pa ak i njine osloboenike, pretvarajui se
da ne zna da su oni ve slobodni. Te velike cene nudili su bogati graani iz
provincije, koji su eleli da omogue sebi da se hvaliu, govorei: Da, taj
predmet je zaista pripadao imperatorovoj sestri. Kupio sam ga od njega lino.
To je Kaligulu navelo na jednu novu misao. Stari dvor u kome je ivela Livija
nije vie bio nastanjen. U njemu je bilo mnogo skupocenog nametaja, slika i
uspomena na Avgusta. Kaligula je naredio da mu se dopreme sve te stvari, a
mene je zaduio da se brinem o sigurnom i brzom dopremanju toga pokustva u
Lion. Pisao mi je : Poalji sve suvim, a ne morem, jer sam jo uvek u svai sa
Neptunom. To pismo je prispelo u Rim na dan pre moga predvienog polaska,
te sam taj zadatak poverio Palasu. Nevolja se sastojala u tome to su svi
raspoloivi konji ve bili uzapeni i korieni za prevoz komore Kaliguline
vojske. Ali Kaligula je bio izdao nareenje, te su konji i kola nekako ve morali
da budu naeni. Palas je samo otiao do konzula i pokazao im Kaligulin nalog.
Oni su zato bili prinueni da narede da se uzapte konji dravnih potanskih
koija, konji koji su sluili hlebarima, kao i konji koji su okretali mlinove, a to je
stvorilo svetu znatne neugodnosti.
Tako se zbilo da je jedne majske veeri, pred sam smiraj sunca, sedei na
lionskom mostu i zadubljen u neki tobonji razgovor sa mesnim renim bogom,
Kaligula ugledao mene kako nailazim. On je prepoznao moju nosiljku po jednoj
daski za kockanje koju sam bio postavio preko ruica o nosiljke, jer ja obino

Kasniji imperator Neron. R.G.

rasterujem dosadu tokom dugih putovanja na taj nain to se kockam sa samim

sobom. Kaligula mi je ljutito doviknuo:
Hej, ti, gospodine moj, gde su ti kola? Zato nisi doveo i kola?
Jo iz daljine sam mu odgovorio:
Neka te, o, uzvieni, blagoslovi nebo! Bojim se da e kola prispeti tek
kroz nekoliko dana. Ona putuju suvim, preko enove. Moji saputnici i ja
doputovali smo morem!
E, onda e, dragoviu moj, i otii natrag u more! odbrusio mi je
Kaligula. Prii-der, blie!
Kad sam stigao do mosta, izvukla su me dva Nemca, vojnika, iz naslonjae,
odneli me do srednjeg luka mosta, pa me posadili na grudobran i to leima
okrenutog prema reci. Kaligula mi je tada naglo priao i gurnuo me u vodu. Dva
puta sam se prevrnuo u vazduhu, a izgledalo mi je kao padam nekih hiljadu
stopa pre nego to sam bunuo u vodu. Seam se da sam u sebi pomislio:
Roen u Lionu, umro u Lionu! Reka Rona je veoma hladna, veoma duboka i
veoma brza. Ruke i noge su mi se zaplitale o skutove tekoga plata, ali sam se
ipak nekako odrao na povrini, pa sam se negde na pola milje nizvodno od
mosta koji se odatle nije mogao ni videti uspuzao na obalu iza nekih amaca.
Ja inae mnogo bolje plivam nego to mogu da hodam: imam jake ruke, a kako
sam dosta pun poto se ne kreem dovoljno, a volim dobar zalogaj mogu na
vodi da se odravam kao zapua od plute. Uzgred budi reeno, Kaligula je
plivao kao da je od olova.
On se zato iznenadio kada me je posle nekoliko minuta ugledao kako
opam putem, pa se silno smejao smradu koji se irio iz moje ukvaene i
isprljane odee.
Gde si ti to bio, dragi moj Hefeste? upitao me je on.
Imao sam ve spreman pogodan odgovor:
Zevs me je jedno
Za nogu zgrabio te me s boanskoga bacio praga;
itav sam padao dan; kad zalazae ve sunce,
Padnem na Lemnos, a malo ivota jo bjee u meni,
Onda me Sinani otud odnesu, gdjeno sam pao.
Umesto na Lemnos, itaj,,u Ronu, dodadoh kao objanjenje.
Kaligula je sedeo na grudobranu mosta, a moja tri saputnika poslanika
leala su pred njim jedan do drugoga sa elom na tlu. On je stopalima
pritiskivao iju dvojice, a treeg, Lezbijinog mua, koji je grcajui molio za
milost, bockao maem meu plei.
Klaudije, zavapio je Lezbijin mu kada je prepoznao moj glas, zamoli
imperatora da nas oslobodi: mi smo doli samo zato da bismo mu estitali i
iskazali mu nau ljubav!

 Meni su potrebna kola, a ne estitanja, odgovorio mu je Kaligula.

Izgledalo je kao da je Homer onaj odlomak koji sam delimino ve bio
naveo, napisao upravo za ovu priliku. Zato sam Lezbijinom muu odgovorio
ovim stihovima:
Strpi se, prijatelju, iako si tuan, pregori,
uvaj se, milog tebe da ne vidim jedno, gdje bije
Zeus olimpiski, pomoi od njega neu ti moi:
To e me boljet, al s njime ogledat se vrlo je teko.
Kaligula je bio oduevljen. Upitao je svoja tri molioca:
ta biste vi dali za svoje ivote? Da li biste platili po pedeset hiljada
zlatnika?
Sve to ti kae, Cezare! odgovorili su mu oni malaksalim glasom.
Onda isplatite tu svotu jadnom Klaudiju im se vratite u Rim. Spasao
vam je ivot svojim vetim jezikom!
Zatim im je Kaligula dozvolio da ustanu, pa ih je naterao da na licu mesta
sastave i potpiu pismeno kojim se obvezuju da mi u roku od tri meseca isplate
sto pedeset hiljada zlatnika. Ja sam onda rekao Kaliguli:
Najmilostiviji Cezare, tebi je novac vie potreban nego meni. Hoe li da
primi sto hiljada zlatnika, kada mi ih isplate, u znak moje zahvalnosti to si mi
potedeo ivot? Ako bi pristao da primi ovaj poklon, ostalo bi mi jo pedeset
hiljada, to bi mi omoguilo da u celini platim svoju upisninu. Ionako me je
mnogo brinuo taj dug.
On je odgovorio:
Uiriiu sve to bi moglo da umanji tvoje brige! pa me je nazvao
svojim Zlatnim Noviem.
Tako me je, dakle, spasao Homer. Ali me je Kaligula nekoliko dana kasnije
opomenuo da vie nikako ne navodim Homera.
On je jako precenjen pisac! Narediu da se njegove pesme prikupe i
spale. Zato da ne oivotvorim filozofske preporuke koje je izneo Platon? Ti si
svakako itao njegovu Republiku? Zaista sjajno rasuivanje! Platon je smatrao
da treba sve pesnike bez razlike ukloniti iz njegove idealne drave. Platon ak
veli da su svi oni laovi, a vaistinu je i u pravu.
Upitao sam ga:
Da li e tvoja sveta preuzvienost spaliti jo neke pesnike osim Homera?
O, kako da ne! Sve one koji su precenjeni. Pre svega, Vergilija. On je
obian glupan. Pokuava da bude drugi Homer, a to mu ne polazi za rukom!
A da li e spaliti i dela nekih istoriara?
Da, sva Livijeva dela. On je jo gluplji: pokuava da bude drugi Vergilije,
ali mu ni to ne polazi za rukom!

Glava XXXII

Kaligula je zatraio da mu se podnese najnoviji zvanini imovinski popis,

pa je, poto ga je pregledao, pozvao k sebi najbogatije ljude Francuske u Lion;
na taj nain je mogao biti siguran da e dobiti podobru svotu novca za ono
dvorsko pokustvo, im ono bude prispelo iz Rima. Pred sam poetak javnog
nadmetanja Kaligula je odrao jedan govor. Rekao je da je on jadnik koji je pao
pod steaj, a koji ima silne dugove, ali da se nada da njegovi dragi prijatelji iz
provincije i njegovi zahvalni saveznici nee, ve i radi dobra same imperije,
zloupotrebiti njegovu finansijsku propast. Molio ih je da mu ne ponude manje
nego to stvarno vredi onaj deo njegovog porodinog nasledstva koji je, na svoju
veliku alost, eto, prinuen da proda.
Nije bilo nijedne trgovake podvale koju on nije znao, a izmislio je i
mnoge nove smicalice, kojima je naveliko premaio trgovce-torbare sa trnice,
kod kojih je tako revnosno i nauio njihov zanat. On bi, na primer, po nekoliko
puta raznim kupcima prodao isti predmet, a svaki put bi na neki nov nain
hvalio njegove dobre osobine, njegovu korisnost i njegovu istoriju. A on je
oekivao da kupci pod pravom vrednou treba da podrazumevaju neku
vrednost koju stvarima da je i sama ljudska boleivost, vrednost koja je obino
bila i sto puta vea od stvarne. On bi, na primer, rekao:
Ovo je bila omiljena naslonjaa moga pradede Marka Antonija! Ili: Bog
Avgust je pio iz ove vinske kupe na dan svoga venanja! Ili: Ovu haljinu je
imala na sebi moja sestra, boginja Pantea, na prijemu koji je kralj Herod Agripa
dao u ast svog izbavljenja iz tamnice! i tome slino...
A Kaligula je prodavao i na slepo, jer su mnoge sitnurije bile umotane u
neke krpe. Bio je silno zadovoljan samim sobom kad bi mu polo za rukom da
navede nekoga da za jednu sandalu ili za komadi sira plati dve hiljade zlatnika!
im bi poelo nadmetanje, Kaligula bi sam stavio do znanja koja je cena
najmanja mogua; jer on bi klimnuo glavom nekom bogatom Francuzu i rekao:
Ako se ne varam, ti ree etrdeset hiljada zlatnika za ovaj sandui od
alabastera? Hvala ti na ponudi! Nego, da pokuamo, moda emo dobiti neto
vie. Ko nudi etrdeset pet hiljada?
Verujem da je strah silno potpomogao ova nadmetanja. On je sve uesnike
ogulio do gole koe, pa je tu pljaku proslavio velianstvenom desetodevnom
svetkovinom, a zatim je nastavio put prema Rajnskim Provincijama, zaklinjui
se da e povesti takav rat protivu Nemaca da e se zavriti njihovim potpunim
istrebljenjem. On e, kao poboan ovek, dovriti delo koje su zapoeli njegov
ded i njegov otac. Poslao je zato nekoliko pukova preko Rajne, da iznau
najblii neprijateljev poloaj. Tom prilikom je uhvaeno nekih hiljadu
zarobljenika. Kaligula je odrao smotru nad njima, pa je tri stotine najstasitijih
mladia izdvojio za svoju telesnu strau, a ostale je dao postrojiti uz jedan

stenovit ponor. Na oba kraja stroja stajao je po jedan elav Nemac, te je Kaligula
izdao Kasiju ovakvo nareenje:
Pogubi ih sve, od jedne do druge ele! Neka to bude odmazda za Varovu
smrt!
Vest o tom klanju stigla je i do Nemaca, te su se oni odmah povukli u svoje
najgue gore. Kaligula je tada sa itavom vojskom preao reku, ali je naiao
samo na ugaena ognjita. Da bi se neim zabavio, on je prvoga dana svoga
nadiranja naredio nekim odredima svoje telesne strae da se skriju u jednoj
oblinjoj umi, a zatim mu je za vreme ruka javljeno da je neprijatelj u blizini.
On je tada sam, na elu svojih izviaa i jednog odeljenja dvorske konjice
poveo silovit protivnapad. Doveo je u lancima kao zarobljenike one iste Nemce
iz svoje sopstvene telesne strae, pa je objavio da je odneo odluujuu pobedu
nad brojno bezmerno jaim protivnikom. Svojim drugovima po oruju podario
je novo odlije, koje je nazvao: Izviaki kruna, jedan veni ukraen suncem,
mesecom i zvezdama, izraenim od dragog kamenja.
Treeg dana je put vodio kroz jedan tesnac. Njegova vojska nije bila u
razvijenom bojnom poretku, ve su se jedinice kretale jedna za drugom. Kasije
se tada obratio Kaliguli i rekao mu:
U ovakvom tesnacu, Cezare, postavljena je zaseda i Varu! Ja ne mogu
zaboraviti taj dan dokle god budem iv. Koraao sam na elu svoga odreda i
upravo sam stigao do jednog zavijutka na putu do zavijutka slinog onome
tamo pred nama kada se odjednom razlegao silan ubojni pokli, kao to bi se
takav pokli lako mogao razlei i tamo, iz onog jelovog gustia, a zatim je
poletelo na nas tri ili etiri stotine sulica, koje su zasvirale parajui vazduh...
Brzo, moju kobilu! viknuo je Kaligula preplaen. Sklonite mi se s puta!
Iskoio je odmah iz svoje nosiljke, uzjahao je Penelopu jer je Incitat bio u
Rimu i tamo dobijao trke i punom brzinom odjezdio natrag pored svojih
jedinica. Za etiri asa on je opet stigao do mosta, koji je bio potpuno zakren
kolima komore; Kaligula se, meutim, toliko urio da pree na drugu obalu da
je sjahao sa konja, pa naredio vojnicima da ga, zajedno sa stolicom na koju je
seo, prebacuju iz jednih kola u druga, sve dok ga tako nisu na rukama preneli do
na drugi, sigurniji kraj mosta. Smesta je pozvao vojsku da se vrati tvrdei da je
neprijatelj toliko straljiv da se i ne usuuje suprodstaviti mu se, te da on drugde,
a ne u Nemakoj, mora traiti za sebe lovorike osvajaa. Kad mu se sva vojska
okupila kod Kelna, on ju je poveo niz Rajnu, a zatim kroz Francusku do
Bulonja, to jest do luke koja je najblia Britaniji. Desilo se da se naslednik
Cimbelina, kralja Britanije, ba tada zakrvio sa svojim ocem, pa je im je uo
za Kaligulin dolazak u Bulonj prebegao sa nekoliko pristalica preko Kanala i
stavio se pod zatitu Rima. Kaligula, koji je ve bio izvestio Senat da je potpuno
pokorio Nemaku, pisao je sada da mu je kralj Cimbelin poslao sina u znak
priznavanja rimske vrhovne vlasti nad itavim britanskim ostrvljem od Skilskih
do Orknejskih Ostrva.

Pratio sam Kaligulu za sve vreme ovoga njegovog vojnog pohoda i muku
sam muio pokuavajui da ga odobrovoljim. alio se neprestano na nesanicu i
govorio da ga njegov neprijatelj Neptun mui stalnim zujanjem u uima, koje
lii na umorenje morskih talasa, a da mu se nou javlja u snu i sam taj bog i
preti mu svojim trozupcem. Ja sam ga upitao:
Neptun? Da sam na tvome mestu, ne bih dozvolio da mi dosauje taj
bezobraznik! Zato ga ne kazni kao to si ve kaznio Nemce? Koliko se seam,
ti si ga ve jednom zaplaio, te bi, ako nastavi da ti se ruga, bilo neuputno i dalje
biti milostiv prema njemu.
On me je pogledao nekako udno, suzivi enice kao maka pred skok, pa
mi je, posle nekoliko trenutaka, postavio ovo pitanje:
Da ti ne misli da sam ja lud?
Nasmejao sam se, iako sam se nelagodno oseao:
Lud, Cezare? Ti pita da li ja mislim da si ti lud? Zaboga, pa ti si uzor po
kome se meri duhovno zdravlje svugde gde god ljudi ive!
Vrlo je teko, Klaudije, biti bog u ljudskom obliku! poverio mi se tada
Kaligula. esto sam mislio da u poludeti. Pria se da je veoma uspeno leenje
kukurekom u Anticiriji. ta ti misli o tome?
Odgovorio sam:
Jedan od najveih grkih mislilaca ne mogu samo trenutno da se setim
koji leio se kukurekom da bi svoj ionako savreni um uinio jo savrenijim.
Ali ako me ve pita za savet, dau ti ga: nemoj se leiti kukurekom. Tvoj um je
bistar kao planinska izvorska voda.
Tako je, odvratio mi je Kaligula, ali bih ja ipak rado due spavao, a ne
samo tri sata na dan.
Ti nou moe da spava samo tri sata jedino zbog toga to si bog u
ljudskom obliku, uveravao sam ga ja. Bogovi inae uopte i ne spavaju.
Moje rei su ga unekoliko uteile, te je iduega dana na morskoj obali
postrojio vojsku u bojni poredak: strelci i prakai su bili napred, zatim pomoni
odredi sastavljeni od Nemaca, naoruanih sulicama, pa glavnina rimskih snaga,
sa Francuzima u zatitnici. Konjica je bila na krilima, a opsadne sprave, bacai
kamenja i katapulti bili su postavljeni na peane sprudove. Niko nije mogao da
se doseti ta u stvari smera Kaligula. On je zagazio u more, sve dok voda nije
Penelopi dola do kolena, pa je uzviknuo:
E, sad se brani, Neptune, stari protivnice! Izazivam te da se ogledamo na
ivot i na smrt. Ti si izdajniki unitio brodovlje moga oca, zar ne? Iskuaj sada
svoju silu na meni, ako sme!
Zatim je naveo jedan Homerov stih iz nadmetanja u rvanju izmeu Ajanta i
Odiseja:
Digni me, il u te dii; za ostalo nek Zeus se brine.

Kad mu je jedan talasi doao na domak ruke, on je zamahnuo maem po

vodi i nasmejao se prezrivo. Zatim se hladno povukao i naredio trubaima da
sviraju opti napad. Strelci su putali strele, prakai su bacali omanje
kamenice, a kopljanici bacali svoje dilite; peadija je zagazila u vodu sve do
pazuha pa je maevima udarala po sitnim valima, a konjica je napadala sa oba
boka, te je ak i plivala neko vreme po moru, udarajui sabljama po vodi, dok su
bacai tukli more stenama i dok su katapulti vredno izbacivali velike dilite i
gvoem okovane grede. Kaligula se potom navezao na more u jednoj ratnoj
lai i ukotvio se izvan domaaja svojih ratnih sprava, izazivajui Neptuna na
zaista besmilen nain, to jest pljujui preko ograde broda. Neptun naravno nije
ni pokuavao da se brani ili da odgovara, tako da nije ni bilo rtava, sem to je
jednoga vojnika utinuo pipcima neki rak, a drugoga oarila morska meuza.
Kaligula je najzad naredio da se svira obustavljanje borbe, pa je naredio
vojnicima da otaru krv sa maeva i da prikupe plen. Plen se sastojao od koljki,
kojih je bilo svugde po obali. Svaki vojnik trebalo je da prikupi pun kalpak
koljki, koje su kasnije stavljene na jednu gomilu. One su zatim bile ureene po
veliini i obliku, pa su u kovezima poslate u Rim kao dokaz ove neuvene
pobede. Vojnici su sve ovo shvatili kao sjajnu zabavu, pa su, kad im je jo pride
poklonjeno svakome po etiri zlatnika, bezmerno klicali Kaliguli. Za uspomenu
na tu pobedu Kaligula je naredio da se po uzoru na uveni aleksandrijski
svetionik i ovde sagradi veoma visoka kula svetilja, a ona se pokazala kao pravi
blagoslov za moreplovce koji su brodili tim opasnim vodama.
Zatim se vratio sa itavom vojskom, idui obalom Rajne. Kada smo stigli u
Bon, Kaligula me je odveo malo u stranu i zagonetno mi rekao apatom:
Pukovi sve do dananjeg dana nisu kanjeni zbog uvrede koju su mi
naneli time to su se pobunili protiv moga oca u vreme kada ja nisam bio u
logoru. Kao to se valjda sea, morao sam da se vratim i da, moga oca radi,
opet uspostavim red.
Odlino se toga seam, odgovorio sam. Ali prolo je ve mnogo vremena
otada, zar ne? Posle dvadeset est godina, teko da ima pod orujem jo mnogo
vojnika koji su tada sluili u tim pukovima. Ti i Kasije Herea ste verovatno jo
jedini u ivotu od svih veterana koji su preiveli taj strani dan.
E, ako je tako, onda u ih moda samo desetkovati.
Ljudstvu Prvog i Dvadesetog puka nareeno je da uestvuje u jednoj
posebnoj smotri, a vojnicima je reeno da, zbog jako toplog vremena, mogu doi
i bez oruja. Na smotru je pozvana i dvorska konjica, ali je njoj zapoveeno da
ponese sobom i koplja i sablje. Sreo sam jednog narednika koji je bio tako star i
pun oiljaka od rana da je izgledalo kao da je moda uestvovao i u bici kod
Filipa. Upitao sam ga:
Narednie, zna li ti ko sam ja?
Ne, gospodine. Zaista te ne poznajem. Ali mi se ini, gospodine, kao da si
neki bivi konzul.
Ja sam Germanikov brat.

 Razumem, gospodine. Ali ja nikad nisam ni znao da on ima brata,

gospodine.
Pa ja i nisam vojnik ili neka znaajna linost. Ali imam jednu vanu
poruku za vas, vojnike. Ne isputajte maeve iz ruku, kada budete ili na
popodnevnu smotru.
A zato, gospodine, ako smem pitati?
Zato to e vam moda ustrebati. Moda e vas napasti Nemci, a moda i
neko drugi.
Narednik me je netremice gledao, pa mi je, kad je uvideo da se ne alim,
ovako odgovorio:
Mnogo sam ti zahvalan, gospodine. Obavestiu i ostale.
Peadija je bila postrojena ispred sudijskog uzvienja u logoru, a Kaligula
je, obraajui joj se, ljutito trupkao nogama i pretio rukom, dok mu se na licu
odraavao bes. Poeo je podseati vojnike na izvesnu no jedne rane jeseni,
mnogo godina pre toga, kada je pod nebom bez zvezda, a opinjenim zlim
inima... Ali, dok je on stigao dotle u svom izlaganju, mnogi vojnici su se poeli
iskradati izmeu dva odreda konjice i odlaziti po svoje maeve. Drugi su
meutim ve hrabro dozvoljavali da se vidi da su im maevi ve pri ruci, iako su
ih pre toga krili pod vojnikim ogrtaima. Mora biti da je i Kaligula to primetio,
jer je odjednom promenio nain govora, i to usred jedne reenice. Poeo je
lepim bojama slikati veliku razliku koja postoji izmeu tih ravih dana, sreom
ve zaboravljenih, i sadanje vladavine slave, bogatstva i pobeda.
Va mali drug u igrama, rekao je Kaligula, odrastao je i postao je
najmoniji imperator koji je ikada postojao na ovome svem. Nijedan neprijatelj,
ma koliko silan, ne usuuje se da se suprodstavi njegovoj nepobedivoj vojsci.
U tom istom trenutku sudijskom uzvienju je prileteo onaj narednik s kojim
sam razgovarao pre smotre, pa je viknuo:
Sve je izgubljeno, Cezare! Neprijatelj je u jaini od tri stotine hiljada
ljudi preao Rajnu kod Kelna. Poli su da osvoje i opljakaju Lion, a zatim e
prei i Alpe i opustoiti Rim!
Niko nije ni poverovao u ovu besmislenu priu, sem jedinoga Kaligule. On
je od straha pouteo kao limun, skoio sa uzvienja, nekako se domogao jednoga
konja, bapio se u sedlo i odleteo iz logora brzinom munje! Konjuaru koji ga je
pratio na konju samo je doviknuo:
Hvala bogu ja jo uvek imam Egipat! Bar u tamo biti u sigurnosti, jer
Nemci nisu pomorci.
Kako smo mu se tada svi smejali! Jedan pukovnik je potekao za njim na
dobrom konju, te ga je ubrzo i sustigao. On je uverio Kaligulu da su one vesti
preuveliane. Samo su slabe nemake snage, rekao je on, prele reku, ali su one
ve odbaene: rimska obala Rajne je ve oiena od neprijatelja. Kaligula se
zaustavio u prvom gradu na koji je naiao, pa je napisao izvetaj Senatu,
obavetavajui ga da je sada konano uspeno zavrio sva svoju vojevanja i da
se neodlono vraa sa svojim lovorom ovenanim jedinicama. Najotrije je

osudio one kukavice koje su ostale pored svog domaeg ognjita, a koje su, po
svemu sudei, ivele u Rimu kao i obino, ile u pozorita i kupatila, i gostile se,
dok je on bio izloen najstranijim tegobama ratovanja. On nije ni jeo, ni pio, ni
spavao bolje nego najobiniji redov, tvrdio je on.
Senat se naao u udu, pitajui se kako da ga oraspoloi, poto je ranije
primio od njega najstroa nareenja da mu na svoju ruku ne izglasavaju nikakve
nove asti. Senatori su mu ipak uputili jedno izaslanstvo, koje mu je estitalo na
njegovim velianstvenim pobedama i molilo ga da se to pre vrati u Rim, u
kome svima tako teko pada njegovo odsustvo. On je bio silno ljut to mu nije
izglasan trijumf, makar time bila pogaena i njegova sopstvena nareenja, a
besneo je i zato to mu se Senat u poruci nije obratio kao Jovu, ve samo kao
imperatoru Gaju Cezaru. Zgrabio je balak svoga maa, pa je uzviknuo:
Da se to pre vratim? I vratiu se, ali sa maem u ruci!
On je izvrio pripreme za slavljenja trostruke pobede: nad Nemakom, nad
Britanijom i nad Neptunom. U ulozi britanskih zarobljenika trebalo je da
nastupe Cimbelinov sin sa svojim pristalicama i posade nekih britanskih
trgovakih brodova, koje je zadrao u Bulonju. Kao nemaki zarobljenici trebalo
je da nastupi onih trista pravih Nemaca, kojima su pridodati i najstasitiji ljudi
koje je mogao nai u Francuskoj; ovi poslednji su imali da nataknu na glavu
plave vlasulje i da govore meu sobom nekim nemoguim jezikom koji je
trebalo da bude nemaki. Meutim, kao to rekoh, Senat se nije usudio da mu
izglasa zvanini trijumf, te se Kaligula morao zadovoljiti nezvaninim sveanim
ophodom kroz Rim. On je ujahao u Rim isto onako kako je nekada jahao preko
mosta kod Baja, a samo ga je navaljivanja Cezonije, koja je bila razumna ena,
spreilo da tada ne pokolje itav Senat. Graanstvu se za one tedre priloge koje
mu je ono svojevremeno moralo da udeli oduio na taj nain to je meu narod
sa krova svoga dvora bacao zlato i srebro. Ali je ujedno naredio da se sa novcem
bacaju i usijani koturii od gvoda, da bi tako podsetio Rimljane da im jo nije
oprostio njihovo ponaanje u amfiteatru. Vojnicima je reeno da mogu da
izazovu u gradu onoliko nereda koliko im je volja i da o dravnom troku piju
koliko hoe. Vojnici su naravno do kraja iskoristili date im slobode: pljakali su
sve trgovine u vie ulica i spalili su itavu etvrt u kojoj stanuju bludnice. Red je
bio uspostavljen tek posle deset dana.
Bilo je to u septembru. Iako Kaligula nije bio u Rimu, radnici su i dalje
vredno podizali novi hram na Palatinu, sa druge strane hrama Kastora i Poluksa,
idui k njemu od novoga dvora. Jedno krilo se prostiralo ak do Trga. Kaligula
je hram Kastora i Poluksa pretvorio u predvorje novoga hrama i prosekao prolaz
izmeu samih kipova Bogova-Blizanaca. Bogovi-Bliznaci su moji vratari,
hvalio se on. Zatim je uputio poruku namesniku Grke, traei da se svi uveni
kipovi grkih boanstava uklone iz tamonjih hramova i polju njemu u Rim.
Nameravao je da im odrubi glave i zameni ih novim glavama koje bi nosile
njegov lik. Najvie je udeo da mu padne aka uveni ogromni kip olimpskog
Zevsa. Sagradio je ak i naroiti brod kojim je trebalo prevesti taj kip do Rima.
Ali je grom udario u taj brod pre nego to je i bio puten u more, ili je bar tako

glasio zvanini izvetaj, jer verujem da je u stvari sujeverna posada sama

zapalila brod. Meutim, Kapitolski Jov se pokajao zbog svoje svae sa
Kaligulom (tako nam je bar sam Kaligula predstavio tu stvar), i zamolio ga da se
vrati i opet ivi u njegovoj blizini. Kaligula je odgovorio da je on ve skoro
zavrio svoj novi hram; ali poto se Jov sa Kapitola toliko ponizno izvinio, on e
usvojiti jedno srednje reenje: sagradie most preko udoline kojom e povezati
dva brega. I on je to i uinio: novi most je tako natkriljavao i sam krov
Avgustovog hrama.
Kaligula je posle toga bio zvanino proglaen za Jova. On nije bio samo
latinski Jov, ve i olimpijski Jov, pa ne samo to, nego je u svojoj linosti
sjedinio i sve druge bogove i boginje, a glave na njihovim kipovima je zamenio
glavama sa svojim likom. On je tako ponekad bio Apolon, ponekad Merkur, a
ponekad Pluton; pri tim promenama on je oblaio i odgovarajue odelo i
zahtevao da mu se prinose odgovarajue rtve. Tako sam ga video kako se eta
kao Venera, odeven u dugu prozirnu haljinu od svile, namazana lica, sa crvenom
vlasuljom, sa jastuiima umesto grudi i u papuama sa visokim potpeticama.
Uzevi na sebe oblije dobre boginje Faune, on je uestvovao na njenoj
decembarskoj svetkovini. O, kakva je to bila sablazan! Ali on je jako voleo i
Marsa. Pa ipak, najvie je vremena provodio kao Jov: elo mu je krasio
maslinov venac, nosio je bradu od tankih zlatnih niti, bio je ogrnut platom od
plave svile, a u ruci je nosio vetaku munju, nainjenu od neke smese zlata i
srebra. Jednoga dana, tako opremljen, on se uspeo na govorniko uzvienje na
Trgu, pa se obratio okupljenome narodu ovim reima:
Nameravam da uskoro sazidam sebi jedan grad na vrhu Alpa. Mi bogovi
vie volimo da ivimo na vrhovima planina nego u nezdravim renim dolinama.
Sa Alpa u imati dobar pogled na svoju imperiju videu odatle Francusku,
Italiju, vajcarsku, Tirol i Nemaku. Ako primetim da se negde ispod mene
moe izlei izdaja, ja u, opomene radi, zatutnjati evo ovako! (Kod tih rei
pustio je iz grla neki zvuk koji je trebalo da podsea na tutnjavu grmljavine.)
Ukoliko ta opomena ne bude ozbiljno shvaena, ja u saei izdajnika svojom
munjom, evo ovako! (Na to je zavitlao onom svojom tobonjom munjom, a ona
je udarila o jedan kip i odbila se od njega, ne nanevi mu uopte nikakva vreda.)
Neki stranac koji se naao u mnotvu, jedan obuar iz Marselja, koji je
doao da vidi znamenitosti Rima, prsnuo je tada u glasan smeh. Kaligula je dao
uhvatiti toga oveka, pa je naredio da ga privedu uzvienju na kome se nalazio;
zatim se sagnuo i, mrtei se, upitao ga:
ta ti misli, ko sam ja?
Grdna neka varalica! odgovorio je obuar.
Kaligula se zbunio.
Varalica? ponovio je on. Ja, varalica!
Da, potvdio je Francuz, ja sam samo ubogi francuski obuar i ovo je moja
prva poseta Rimu. Ja sam ovek priprost, i govorim ono to mislim. Kada bi
neko kod nas inio to to ti ovde ini, on bi bio grdna varalica!

Tada se nasmejao i Kaligula i rekao:

Jadni maloumnie! Pa takav ovek bi zaista i bio varalica. U tome i jeste
sva razlika.
Mnotvo se smejalo kao ludo, ali meni ipak nije jasno da li su se smejali
Kaliguli ili obuaru. Ubrzo zatim Kaligula je naredio da mu se naini i jedna
naprava koja je trebala da grmi i seva. On bi zapalio fitilj, a naprava bi zaurlala i
bacila kamenje u onom pravcu koji bi Kaligula unapred oznaio. Meutim, uo
sam kao izvesno da se on, kad god bi nou zaista zagrmelo, skrivao pod
postelju.
Prialo se i o ovoj zanimljivoj zgodi: Jednoga dana se iznenada sruilo
nevreme dok se on epurio u Venerinoj odei. Tada je on poeo zapomagati:
Oe moj, oe moj, potedi toga svoju ljupku ker!
Uskoro je bio utroen sav novac prikupljen po Francuskoj, te je Kaligula
pronalazio nove puteve i naine da uvea svoje prihode. Najvie je voleo da se
slui ovim sredstvom: podvrgao bi sudskom ispitivanju oporuke svih onih ljudi
koji su umrli a nisu mu zavetali nikakvu svotu; on bi sudu podneo dokaze o
tome kakva je sve dobroinstva inio pokojnicima, pa bi izjavio da su oni a asu
sastavljanja svojih oporuka bili ili nezahvalni ili neuraunljivi, a da e on radije
poverovati u njihovu neuraunljivost nego u njihovu nezahvalnost. Tako bi
ponitio njihove oporuke i proglaavao sebe za glavnog naslednika. On bi
obino doao u sudnicu rano izjutra, pa bi kredom na jednoj tabli napisao koliku
svotu novca eli da zaradi toga dana (skoro, uvek dve stotine hiljada zlatnika).
im bi dobio toliko novca, on bi prekinuo zasedanje. Ali jednoga jutra je
obnarodovao nov ukaz o radnom vremenu za razne vrste trgovine. Naloio je da
se ukaz ispie sitnim slovima na jednoj maloj tablici za objave i da se ta tablica
privrsti visoko najednom stubu na Trgu; niko se naravno nije ni potrudio da
proita taj ukaz, poto svet nije ni znao da je on tako vaan. Isto po podne su
Kaligulini inovnici pobeleili imena nekoliko stotina trgovaca koji su i nehotice
pogazili odredbe imperatorske naredbe. Kada su bili izvedeni pred sud, Kaligula
je dozvolio da se uzme kao olakavajua okolnost ako ga je neko ve pre toga
imenovao kao svoga naslednika pored svoje roene dece. Ali je samo nekoliko
trgovaca tako postupilo. Zato su od tada bogatiji ljudi uobiajili da unapred
obavetavaju imperatorovog rizniara da su Kaligulu u svojoj oporuci imenovali
za svoga glavnog naslednika. Pa ipak, ispostavilo se da to ponekad i nije bio
mudar potez. Jer se Kaligula revnosno sluio i onom kutijicom sa lekarijama
koju je nasledio od moje staramajke Livije. Jednoga dana on je poslao ljudima
koji su ga nedavno imenovali za svog naslednika po lep poklon ueerenog
voa. Svi su oni umrli jo istoga dana. On je, takoe, pozvao u Rim i moga
roaka, kralja Maroka, pa ga je dao pogubiti, rekavi mu pri tom sasvim
jednostavno:
Ptolomeju, potreban mi je tvoj imetak!
Za vreme dok je imperator boravio u Francuskoj, bilo je, srazmerno uzev,
malo presuda u Rimu, a i zatvori su se skoro sasvim ispraznili. Zbog toga nije

vie bilo dovoljno rtava koje bi se mogle bacati divljim ivotinjama. Kaligula
je ublaio tu oskudicu tako to je ivotinje hranio samim gledaocima, kojima je
prvo odsecan jezik, da ne bi mogli dozivati svoje prijatelje u pomo. Postajao je
dakle sve udljiviji i udljiviji. Jednom je neki svetenik upravo hteo da mu, kao
Apolonu, rtvuje jednog bika. Taj sveani obred je obino obavljan ovako: jedan
pomonik bi udarcem kamene sekire omamio bika, a svetenik bi mu zatim
prerezao grkljan. Kaligula je prisustvovao obredu preobuen u svetenikog
pomonika, pa je postavio uobiajeno pitanje:
Da li da vrim svoju dunost?
Vri je! odgovorio mu je svetenik, a Kaligula je na to iz sve snage
udario njega sekirom po glavi!
Ja sam iveo dosta sirotinjski, sa Briseidom i Kalpurnijom; iako nisam
imao dugova, nisam imao ni novca, osim malog prihoda od moga
poljoprivrednoga dobra. Starao sam se da Kaligula dozna koliko sam
osiromaio, a on mi je milostivo dozvolio da i dalje ostanem lan senatskoga
reda, iako vie nisam za to raspolagao potrebnim novanim sredstvima. Pa ipak,
oseao sam da moj poloaj svakim danom postaje sve nesigurniji. Jedne noi
poetkom oktobra probudilo me je oko ponoi glasno kucanje na glavnome
ulazu kue. Promolio sam glavu kroz prozor i zapitao:
Ko je ?
Treba smesta da bude u dvoru! odgovoreno mi je spolja.
Da li si to ti, Kasije Herea? zapitao sam ja. Zna li moda, hou li biti
pogubljen?
Dobio sam nareenje da te smesta privedem imperatoru! odgovorio mi je
on.
Kalpurnija je plakala, plakala je i Briseida, a obe su me neno izljubile na
rastanku. Dok su mi pomagale da se obuem, ja sam im na brzinu izloio ta da
rade sa ostatkom mog imetka, kako da postupe s malom Antonijom, kako da me
sahrane i tome slino. Bio je to za sve nas veoma uzbudljiv prizor, ali se nisam
usuivao da ga produim. Ubrzo sam epao pored Kasija na putu za dvor. On mi
je mrzovoljno rekao:
Osim tebe pozvana su jo dva biva konzula.
Rekao mi je i njihova imena, a ja sam se jo vie uplaio kad sam ih uo.
Oni su bili bogati ljudi, toliko imuni da ih je Kaligula lako mogao optuiti da
kuju zaveru protivu njega. Ali, pitao sam se, ta u mu onda i ja? Bio sam prvi
koji je stigao u dvor. Ona druga dvojica su doletela odmah zatim, usopljeni od
urbe i straha. Odvedeni smo u sudnicu i posaeni na stolice na jednom
uzvienju, koje je bilo preko puta od sudijskog uzvienja. Iza naih lea je
stajala straa, sastavljena od Nemaca, koji su se neto doaptavali na svom
maternjem jeziku. Prostorija je bila potpuno mrana, samo su na sudijskom
uzvienju gorela dva slabaka ika. Prozori su bili zastrti crnim zavesama,
izvezenim srebrnastim zvezdicama. Ja i ona druga dva biva konzula samo smo
se nemo rukovali. Oni su me ranije vie puta uvredili, ali se u senci smrti

zaboravljaju takve sitnice. Sve do pred zoru sedeli smo tako, ekajui da vidimo
ta e se dogoditi.
Iznenada smo zauli zveket cimbala i vesele zvuke drvenih truba i nekih
gudakih instrumenata. Robovi su sve dva po dva uli na jedna vrata pored
sudijskog uzvienja; svaki je nosio po dve svetiljke, koje su stavljali na stoie
pored zidova. Zatim se razlegao snaan glas jednog ukopljenika, koji je poeo
da peva poznati napev Za vreme dugog nonog bdenja. Robovi su se zatim
povukli. ulo se neko ukanje i u dvoranu je, igrajui, stupila neka visoka
nezgrapna spodoba obuena u ruiastu ensku haljinu, sa krunom od vetakih
rua na elu. Bio je to Kaligula!
Ruoprsta boginja onda
Uklonite zvezdice none...
Utom je Kaligula smakao zavese sa prozora i pustio da u dvoranu uu prvi
zraci rujne zore, a zatim, dok je ukopljenik pevao o ruoprstoj boginji koja gasi
svetiljke jednu za drugom, on je igrom propraao rei te pesme.
Prikriveni dragani lee
Sa jednog leaja koji dotle nismo ni primetili, jer je bio sakriven u
udubljenju jednoga zida, ruoprsta boginja je podigla neku devojku i nekog
oveka a oboje su bili potpuno nagi pa im je pokretima objasnila da je
kucnuo as rastanka. Devojka je bila vrlo lepa. ovek je bio onaj ukopljenik
koji je i pevao. Oni su se rastali i otili na dve suprotne strane, glumei krajnju
tugu. Bio sam dovoljno mudar da udarim elom o tle, im su doli na red
poslednji stihovi:
Ruoprsta boginjo bajna,
to laganim korakom ljupkim
Isceljuje nevolju svaku...
Moji sapatnici su se bez mnogo oklevanja poveli za mojim primerom.
Kaligula se, podskakujui, izgubio iz dvorane, a uskoro smo pozvani na
doruak s njim.
O, boe bogova! rekao sam mu ja. Nikada u ivotu nisam video nijednu
igru koja bi mi priinila toliko duboko duhovno uivanje kao ova noas! Ne
mogu reima da izrazim lepotu te igre!
Dva biva konzula su se sloila sa mnom i rekla da je bezmerna teta to je
u tako nesravnjenoj predstavi moglo da uiva tako malo gledalaca. Kaligula je
samozadovoljno odgovorio da je to bilo samo uvebavanje igre. On e uskoro
jedne noi odigrati tu istu igru pred svima graanima u amfiteatru. Nije mi bilo
jasno kako je mislio da u amfiteatru, koji je dug vie stotina koraka, izvede ono

uklanjanje zavesa, ali naravno nisam glasno izrazio svoje sumnje. Doruak je
bio veoma ukusan; najstariji bivi konzul je sedeo na podu i naizmenino jeo
pitu punjenu mesom od drozdova i ljubio Kaliguli nogu! Ja sam ba razmiljao o
tome koliko e se obradovati Kalpurnija i Briseida im me budu opet ugledale,
kad mi se Kaligula iznenada obrati ovim reima:
Je li, Klaudije, stari bludnie, da li je ono bilo jedno ljupko devoje?
Zaista veoma ljupko devoje, boe!
A koliko je meni poznato, ona je jo uvek devica! Da li bi ti eleo da se
oeni njome? A moe, ako samo hoe! Svidela mi se isprva, ali udim se i
sam zato sad mi se u stvari vie ne sviaju nezrele ene. A iskreno govorei,
ni zrele ene, osim Cezonije. Da li si prepoznao devojku koja je igrala?
Da ti pravo kaem, gospode boe moj, nisam je prepoznao, jer sam
posmatrao samo tebe!
Pa to je tvoja roaka Mesalina, Barbatova ki, ree mi Kaligula. Stari
podvoda se nije usudio ni da bekne kad sam naredio da mi je dovedu. O,
Klaudije, kakve su u stvari kukavice ljudi!
Da, gospode boe!
E kad je tako, ja u vas venati ve sutra. Trebalo bi sad da malo
prilegnem.
Tvoj pokorni sluga zahvaljuje ti hiljadu puta, o gospode!
Pruio mi je drugu nogu da je poljubim, a ve idueg dana on je zaista
odrao obeanje i venao nas. Prihvatio je za sebe, kao poklon, deseti deo
Mesalininog miraza, ali se inae poneo sasvim pristojno. Kalpurnija se silno
obradovala kad me je opet ugledala ivog i pretvarala se da se ne ljuti zbog moje
enidbe. Rekla mi je poslovnim glasom:
Pa dobro, dragi moj, ja u se vratiti na tvoje imanje i opet se starati o
tvojim poslovima. Neu ti ni nedostajati, poto sad ima tako draesnu enu! A
poto si doao i do novca, morae opet iveti na dvoru.
Uveravao sam Kalpurniju da sam bio nagnan da stupim u taj brak i da e
mi ona zaista mnogo nedostajati. Ali se ona samo podsmevala mojim reima:
Mesalina izgleda dva puta lepa od nje, tri puta je pametnija, a usto je i visokoga
roda, a ima i novca. Ja sam ve zaljubljen u nju, tvrdila je Kalpurnija...
Nelagodno sam se oseao. U toku poslednje etiri godine moje bede
Kalpurnija je bila moj jedini pravi prijatelj. ta sve nije uinila za mene! Pa
ipak, ona je bila u pravu: ja sam zaista bio zaljubljen u Mesalinu, a Mesalina je
sada trebalo da bude moja ena. Pored Mesaline, u dvoru nije moglo biti mesta i
za Kalpurniju.
Plakala je kada je odlazila. Ali sam plakao i ja. Nisam bio zaljubljen u nju,
ali je ona bila moj najbolji prijatelj, i ja sam znao da se mogu i ubudue uvek
osloniti na nju ako bi mi ustrebala njena pomo. Nije ni potrebno da kaem da je
nisam zaboravio ni onda kada sam dobio gotovinu miraza u ruke.

Glava XXXIII

Mesalina je bila zaista izuzetno lepa devojka. Vitka i gipkih pokreta, oiju
garavih kao ugljen, ona je imala dugu i crnu kosu, koja je padala u uvojcima.
Retko bi kad proslovila koju re, a imala je i neki zagonetan osmeh, koji me je
prosto dovodio do ludila od zaljubljenosti. Toliko se obradovala to se spasla od
Kaligule i toliko je brzo uvidela kakve joj sve pogodnosti prua brak sa mnom
da me je svojim ponaanjem potpuno ubedila da njena ljubav prema meni nije
nita manja od moje ljubavi prema njoj. Ja sam se tada, ako ostavim na stranu
svoje detinjstvo, prvi put zaljubio, a ne treba se nadati nikakvom dobru ako se
ovek pedesetih godina, koji nije ni naroito pametan niti naroito naoit,
zaljubi u veoma privlanu i veoma pametnu devojku od petnaest godina. Stupili
smo u brak u oktobru. U decembru je Mesalina ve zatrudnela. Izgledalo je da
joj se jako svia moja mala Antonija, kojoj je tada bilo ve deset godina; bio
sam zadovoljan to dete sada ima nekoga koga moe nazvati majkom i to je to
neko ko nije mnogo stariji od nje, te joj moe biti i prijatelj, pa je moe uiti i
uglaenosti i uvesti je u drutvo, poto Kalpurnija nije bila u stanju da to uini.
Mesalina i ja smo bili pozvani da opet ivimo na dvoru. Stigli smo u
najnezgodnije vreme. Neki trgovac, koji se zvao Bas, raspitivao se kod jednog
asnika dvorske strae o tome kako Kaligula obino provodi vreme: da li je
istina da se on nou, moren nesanicom, eta predvorjima hramova i palata? U
koje se to vreme on eta? Gde se obino eta? Koji ga straari obino prate?
asnik je obavestio Kasija o toj stvari, a Kasije je obavestio Kaligulu. Bas je
uhapen i podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Iznueno mu je priznanje da je
smerao da ubije Kaligulu, ali je ak i za vreme muenja poricao da ima
sauesnika. Kaligula je onda poslao glasnika Basovom starom ocu, nareujui
mu da doe i da prisustvuje pogubljenju svoga sina. Starac nije imao ni pojma o
tome da je Bas naumio da ubije Kaligulu, pa nije ak ni znao da mu je sin lien
slobode, te je bio prosto poraen kada je video svoga sina kako slomljenih udova
lei jeei na podu. On je, meutim, savladao svoja oseanja, pa je zahvalio
Kaliguli to ga je milostivo pozvao da zaklopi oi svome sinu. Kaligula se na to
nasmejao i rekao:
Je li, ti bi da mu zaklopi oi? E, onda taj ubica uskoro nee ni imati oiju
koje bi se mogle zaklopiti! Sad u mu iskopati oi! A i ti e izgubiti onji vid!
Basov otac je tada rekao:
Potedi nam ivot! Mi smo samo orua u rukama monih ljudi. Odau ti
njihova imena.
To je ostavilo dubok utisak na Kaligulu, koji je prebledeo od straha kad je
starac kao zaverenika naveo zapovednika dvorske strae, zapovednika telesne
strae (sastavljene od Nemaca), rizniara Kalista, Cezoniju, Mnestera i jo
trojicu ili etvoricu drugih. Kaligula je upitao starca:

 A koga bi umesto mene postavili za imperatora?

Tvoga strica Klaudija, rekao je Basov otac.
Da li je i on u zaveri? pitao je Kaligula.
Ne, oni su hteli samo da se njime poslue.
Kaligula je urno otiao u svoje line odaje i pozvao k sebi zapovednika
dvorske strae, zapovednika telesne strae, rizniara i mene. Tu je, pokazujui
na mene, upitao one druge pozvane:
Da li ovo stvorenje moe biti imperator?
Iznenaeni, svi odgovorie u glas:
Jedino ako bi nam ti tako zapovedio, Jove!
On se onda gorko nasmejao, pa je uzviknuo:
Ja sam sam, a vas ste trojica! Dvojica od vas su naoruana, a ja nemam
ime ni da se branim. Ako me mrzite i elite da me ubijete, ubijte me sada i
postavite umesto mene ovog jadnog blesana za imperatora!
Mi smo svi popadali pred njim licem k zemlji, a ona dva vojnika su mu, i
dalje leei na podu, pruali svoje maeve, govorei:
Mi, gospode, nismo gajili nikakve takve izdajnike misli. Ako nam ne
veruje, ubij nas!
I, zamisli, itaoe, on je zaista i hteo da nas pobije! Ali dok se on jo
kolebao i oklevao, ja sam mu se obratio ovim reima:
Svemogui boe, pukovnik koji me je dozvao ovamo, izneo mi je
optubu koju je Basov otac podigao protiv ovih vernih ljudi. Oigledno je da je
ta optuba lana. Da su se ti ljudi zaista sluili Basom kao svojim orue zar bi
onda bilo potrebno da se on kod nekog obinog asnika raspituje o tvojim
ivotnim navikama? Zar ovi zapovednici ne bi sami mogli pruiti sva potrebna
obavetenja? Ne, Basov otac je samo pokuao da spase ivot sebi i svome sinu
jednom nespretnom lai.
Izgledalo je kao da su moji razlozi uverili Kaligulu. Pruio mi je ruku da je
poljubim, naredio nam je da ustanemo i vratio zapovednicima njihove maeve.
Basa i njegovog oca su odmah zatim Nemci isekli na komade.
Kaligulu, meutim, nikako nije naputala misao da e ga neko ubiti, njegov
strah je bio samo uvean nizom predskazanja koja su sva slutila na zlo. Prvo je
grom udario u vratarev stan u dvoru. Zatim se, jedne veeri, kada je on bio
pozvan na neku gozbu, Incitat tako propeo da mu se otkinula jedna potkovica; ta
potkovica je slomila jedan vr od alabastera, koji je pripadao jo Juliju Cezaru,
pa se prosulo vino koje je bilo u njemu. Ali se ipak najgori predznak javio na
Olimpu, kad su po Kaligulinoj naredbi radnici poeli da u tamonjem hramu
rastavljaju na delove Zevsov kip, da bi ga otpremili u Rim. Najpre je trebalo
smaknuti glavu, da bi se po njoj uzela mera za novu glavu sa Kaligulinim likom,
koja bi zamenila Zevsovu. Radnici su ve privrstili ekrk za tavanicu i postavili
konopce oko vrata Zevsovog kipa, pa su upravo hteli da zategnu ue, kad se
itavom Zgradom odnekud razlegao grohotan smeh. Obuzeti samrtnim strahom,

radnici su pobegli glavom bez obzira, a posle se nije mogao nai niko ko bi bio
dovoljno hrabar da ih zameni u njihovom poslu.
Neumoljivom strogou prema svima i svakome Kaligula je uterao ljudima
strah u kosti tako da su svi drhtali kad bi samo bilo i spomenuto njegovo ime.
Cezonija mu je savetovala da vlada blago, te da stekne ljubav umesto straha koji
je irio u narodu. Ona je uviala koliko je njegov poloaj nesiguran, a znala je
da bi, ako bi mu se neto desilo, i ona izgubila glavu, sem u sluaju da svetu
bude oigledno da je ona ve uinila sve to je bilo u njenoj moi da bi odvratila
Kaligulu od svireposti. On se uostalom ponaao jo nerazboritije nego obino.
Razgovarao je naizmence sa zapovednikom dvorske strae, rizniarem i
zapovednikom svoje nemake telesne strae, pa bi se sa svakim pravio kao da
upravo njemu poklanja sve svoje poverenje, te bi mu rekao: Ja verujem tebi, ali
ona druga dvojica kuju zaveru protivu mene; elim da ih smatra mojim
neprijateljima. Ali njih trojica su stajala u meusobnoj vezi; zbog toga su se i
pravili neveti kad je zavera stvarno bila sklopljena. Kaligula je izjavio da
odobrava Cezonijin savet, pa joj se i zahvalio; on e svakako postupiti po njemu,
im bude sklopio mir sa svojim neprijateljima. Sazvao je Senat i obratio nam se,
stalno ponavljajui jednu te istu misao:
Uskoro u oprostiti svima vama senatorima, koji ste moji neprijatelji, pa
u vladati hiljadu godina u ljubavi i miru. Tako najzad glasi i proroanstvo. Ali
pre nego to doe to zlatno doba, morae se jo kotrljati glave po podu Senata, a
krv e iknuti sve do tavanice! Bie to divljih pet minuta.
Nama bi se naravno vie svidelo da prvo dou hiljadu godina mira, pa tek
onda tih pet minuta pomame.
Glavni pokreta zavere bio je Kasije Herea. On je bio vojnik staroga kova,
navikao na slepu poslunost prema nareenjima predpostavljenih. Mora biti da
je sve krenulo sa zla na gore, kada je takav ovek kao to je bio on mogao i da
pomisli na zaveru protivu ivota svog vrhovnog zapovednika, kome se na
najsveaniji nain zakleo na vernost. Ali Kaligula je izuzetno ravo postupao sa
Kasijem. On mu je tvrdo obeao poloaj zapovednika dvorske strae, a posle je,
bez ijedne rei objanjenja ili izvinjenja, prepustio to mesto jednom asniku koji
nije dugo sluio u vojsci i koji se nigde nije istakao, davi mu ta zvanja kao
nagradu za jedan njegov izvanredan podvig u pijenju vina: taj asnik se u dvoru
ponudio da naiskap ispije itavu jednu fuiju vina. To mu je zaista i polo za
rukom ja sam bio lino prisutan pa je ak i zadrao to vino u sebi! I, eto,
Kaligula je toga oveka proizveo ak i za senatora. A Kaligula se inae koristio
Kasijem u najneprijatniji, zadacima i poslovima, nareivao mu je da skuplja
dabine pre roka, da uzapuje imovinu ljudima koji nikad nisu uinili prestupe
zbog kojih su bili kanjenji i da odrubi glavu nevinima. Nije uostalom bilo
davno kako mu je bio naredio da mui jednu lepu devojku, Kvintiliju, koja je
bila i dobra roda, a evo kako se to zbilo:
Nekoliko mladia se htelo oeniti njome; meutim, njen staralac ju je
namenio jednom od Kaligulinih izviaa, koji joj se nije nimalo svideo. Ona
je zato molila svoga staraoca da joj dozvoli da izabere nekoga drugog; ovaj je na

to pristao, ona je nala sebi mladoenju, pa je bio odreen i dan svadbe. Izvia,
koga je ona odbila, otiao je Kaliguli i optuio svog suparnika za bogohuljenje,
tvrdei da je on njegovu vladarsku uzvienost tobo nazvao elavom gospom,
a naveo je kao svedoka i samu Kvintiliju. Kvintilija i njen verenik su bili
izvedeni pred Kaligulu. Oboje su poricali ma kakvu krivicu, ali su oboje osueni
da budu mueni na toku. Na Kasijevom licu se jasno moglo itati gnuanje,
poto su po zakonu samo robovi mogli biti mueni na toku. Zbog toga mu je
Kaligula naredio da lino rukovodi muenjem Kvintilije i da pri tom svojeruno
okree zavrmje. Kvintilija nije proslovila nijedne rei, niti je pustila i glasa od
sebe u toku itavog muenja. Kasije je bio toliko dirnut da je plakao, a ona mu
se obratila ovim reima:
Jadni pukovnie, ja tebi nita ne zameram. Mora biti da je ponekad teko
izvravati zapovesti...
Kasije je gorkim glasom odgovorio:
alim to nisam umro onoga dana zajedno sa Varom u Teutoburkoj
umi!
Kad je Kvintilija bila ponovo izvedena pred Kaligulu, Kasije ga je
obavestio da ona nije nita priznala i da nije pustila ni glasa od sebe. Tada je
Cezonija rekla Kaliguli:
Ona je izdrala muenje zato to voli toga oveka. Ljubav pobeuje sve.
Moe je isei na komade, ali ga ona nikad nee izdati.
Kaligula je onda upitao Cezoniju:
A da li bi ti, Cezonija, bila isto toliko hrabra kad bih ja bio u pitanju?
Ti zna da bih bila, odgovorila je ona.
Tako Kvintilijin verenik nije bio ni muen, ve mu je oproteno, a
Kvintiliji je podaren miraz od osamdeset hiljada zlatnika, ali je on imao da bude
isplaen iz imetka onog izviaa, a taj izvia je, uostalom, bio pogubljen zbog
krivokletstva. Kaligula je, meutim, douo da je Kasije plakao za vreme
Kvintilijinog muenja, te mu se poeo podsmevati kao staroj kukumavki.
Kukumavka, najzad i nije bilo najgore ime koje mu je on nadenuo. On je
tvrdio da je Kasije stari aduvan, koji se skoro sasvim pretvorio u enu, pa je
stalno pravio masne ale na njegov raun pred drugim asnicima dvorske strae,
koji su se morali pretvarati da se tim gadostima smeju od sveg srca. Kasije je
obino svako podne dolazio kod Kaligule da bi mu ovaj dao dnevnu lozinku.
Lozinka je ranije uvek bila Rim, Avgust, Jov, Pobeda ili ve neto
slino; ali da bi naljutio Kasija. Kaligula mu je od nekog vremena uvek davao za
lozinku besmislene rei kao to su steznik, mnogo ljubavi, gvoe za
kovrdanje kose ili poljubi me, narednie, a Kasije je morao da prenosi i
takve lozinke svojim drugovima asnicima i da trpi njihova peckanja. Zato je on
odluio da ubije Kaligulu.
Kaligula je bio u to vreme lui nego ikad. Jednog dana je stupio u moju
sobu i bez ikakvog uvoda mi rekao:

 Imau tri prestonice, ali Rim nee biti meu njima. Imau jedan svoj grad
na Alpima, a ponovo u podii i Rim kod Ancijuma, jer sam u njemu roen, te
on zasluuje tu ast, a on lei i pored mora; pored toga u imati i Aleksandriju,
koja e mi sluiti u sluaju ako Nemci zauzmu one druge dve prestonice.
Aleksandrija je veoma lep i napredan grad.
Tako je, boe! rekao sam ja najponiznije.
On se onda najednom setio da je bio nazvan elavom gospom, kosa mu
se na temenu zaista bila jako proredila, pa je viknuo:
Kako se usuuje da mi izlazi na oi s tom svojom odvratnom
kosurinom? To je bogohuljenje!
Zatim je naredio svom straaru, Nemcu:
Skini mu tu glavurdu!
Opet sam pomislio da mi je kucnuo poslednji as. Ali sam ipak bio
dovoljno priseban da vojniku koji je poleteo na mene sa isukanim maem
otro doviknem:
ta radi to, tikvane! Bog nije rekao skini mu glavu, ve skini mu
kosu! Tri i odmah donesi ovamo makaze!
Kaligula je bio zbunjen, a moda je stvarno i pomislio da je rekao skini
mu kosu. Dopustio je Nemcu da ode po makaze, pa me je ovaj odmah oiao
do glave. Zamolio sam ga da mi dozvoli da tu odseenu kosu podnesem na rtvu
njemu, kao bogu, a on je milostivo iziao u susret mojoj molbi. Naredio je da se
svi na dvoru moraju oiati, izuzev Nemaca. Kada je doao red na Kasija,
Kaligula je rekao:
O, kakva teta! Te ljupke male kovrde, koje toliko voli na narednik!
Te iste veeri Kasije je sreo Lezbijinog mua. On je bio Ganimedov
najbolji prijatelj, a Kaligula mu je toga jutra rekao neto iz ega se jasno moglo
razabrati da nee vie dugo iveti. Lezbijin mu je rekao Kasiju:
Dobro vee, Kasije Herea, prijatelju! Kako glasi lozinka danas?
Lezbijin mu nikad ranije nije nazvao Kasija prijateljem, te ga je ovaj
paljivo zagledao.
Lezbijin mu, koji se zvao Marko Vinicije, nastavi ovako:
Kasije, mi imamo mnogo ega zajednikog, a kada ti se obraam kao
prijatelju, ja zaista tako i mislim. Kako glasi lozinka?
Kasije mu odgovori:
Noas je lozinka male kovrde. Ali, prijatelju moj, Marko Vinicije, ako
te zbilja mogu smatrati prijateljem, daj mi za lozinku re ,,sloboda, pa e moi
raspolagati i mojim maem!
Vinicije ga je tada zagrlio i rekao:
Nas dvojica nismo jedini koji smo spremni da se borimo za slobodu. Na
mojoj strani je i Tigar.

41. god. n. e.

Tigar, koji se u stvari zvao Kornelije Sabin, bio je takoe pukovnik dvorske
strae; on je obino zamenjivao Kasija, kad god ovaj nije vrio svoje uobiajene
dunosti.
Velika Palatinska svetkovina je poela samo dan kasnije. Ovu je;
svetkovinu u Avgustovu ast ustanovila Livija jo prvih dana Tiberijeve vlade, a
ona je odravana svake godine u junom dvoritu staroga dvora. Svetkovina je
poinjala prinoenjem rtava Avgustu i simbolinim ophodom, a trajala je
obino tri dana; odravane su i pozorine predstave, kao i predstave sa igrom i
pesmom, opsenari i rvai su zabavljali narod, i tome slino.
Podizane su drvene skele sa seditima za ezdeset hiljada gledalaca. Kada
bi svetkovina bila zavrena, te skele bi bile rasklopljene i sklonjene za iduu
godinu. Te godine je Kaligula produio ovu svetkovinu za punih osam dana, te
su, pored uobiajenih priredaba, odravane i trke koija u cirkusu i dobro
pripremljene borbe izmeu brodova na vetakpm jezeru. eleo je da se stalno
zabavlja sve do dana kada e otploviti za Aleksandriju, a trebalo je da krene na
taj put ve dvadesetog januara. Hteo je da razgleda prirodne lepote i
znamenitosti Egipta, da sakupi novac neumoljivom strogou i onim istim
podvalama kojima se posluio i u Francuskoj, a ujedno i da preduzme potrebne
korake za temeljno ulepavanje Aleksandrije i, na kraju, kako se hvalisao, da
promeni glavu Sfinge.
Svetkovina je zapoela. Kaligula je prineo rtvu Avgustu, ali se ponaao
isto onako nemarno i oholo kao gospodar koji samo iz nude i hitne potrebe
mora da obavlja i niske dunosti svojih robova. Kad je taj obred bio obavljen,
Kaligula je objavio da e, ako to bude u njegovoj moi, milostivo izii u susret
svakoj molbi prisutnih graana. On je u poslednje vreme bio ljut na svoje
podanike, to nisu pokazali dovoljno oduevljenja i ivahnosti u toku poslednjih
borbi sa divljim zverima, pa je, da bi ih kaznio, na deset dana zatvorio gradske
itnice; pa ipak, izgledalo je da im je moda ve oprostio, jer im je nedavno
bacao novac sa krova dvora. Zato su se razlegli radosni usklici:
Vie hleba, a manje poreza, Cezare! Vie hleba, a manje poreza!
Kaligula se na to silno naljutio. Poslao je odred Nemaca du redova sedita,
te je odmah odletelo stotinak glava. Ovaj dogaaj je pomeo zaverenike: podsetio
ih je na divljanost Nemaca i na njihovu beskrajnu odanost Kaliguli. U to vreme
teko da je bilo ijednog oveka u Rimu koji nije iz dna due eleo Kaligulinu
smrt ili koji ne bi, kako se to obino veli, eleo da se najede Kaligulina mesa; ali
u oima ovih njegovih Nemaca on je bio najsjajniji junak koji je ikad postojao.
to se on oblaio u ensko ruho, to je iznenada uskakao na konja i naputao
usred bojnog pohoda svoju vojsku, to je naterivao Cezoniju da stoji naga pred
Nemcima dok bi se on hvalisao njenom lepotom, to je spalio najlepi
letnjikovac Herkulaneuma samo zato to je njegova mati Agripina bila u njemu
zatoena dva dana na putu za ostrvo na kome je umrla svi ti njegovi
neobjanjivi postupci bili su samo razlog vie da mu se Nemci dive kao

boanstvu! Oni bi obino samo dubokomisleno klimali jedan drugome glavom i

govorili:
Da, takvi su bogovi! Nikada ne zna ta e on uiniti. Takvi su i Tuisko i
Man u naoj dragoj, dragog otadbini.
Kasije nije znao za strah i nije ga se ticalo ta e se dogoditi sa njim lino.
Njemu je jedino bilo vano da Kaligula bude ubijen. Drugi zaverenici, koji nisu
toliko strasno mrzeli imperatora, poeli su se pitati: Kako li e se Nemci
osvetiti ubicama svoga div-junaka? Zato su se stali izgovarati, te ih Kasije
nikako nije mogao navesti da prihvate ma kakvu stvarnu odluku o tome kako
treba sprovesti naumljeno ubistvo. Oni su predlagali da se sve prepusti sluaju, a
Kasije se na to uznemirio, nazvao ih je kukavicama i optuio ih da ele da
dobiju u vremenu. Rekao im je ak da oni u stvari ele da Kaligula umakne u
Egipat, gde bi najzad bio siguran.
Doao je i poslednji dan svetkovine. Kasije je s velikom mukom nagovorio
zaverenike da najzad prihvate jedan plan koji bi se mogao sprovesti. Utom je
Kaligula iznenada objavio da e svetkovina trajati jo tri dana. Izjavio je da e
on lino glumiti i igrati u jednoj maskaradi koju je sam sastavio za stanovnike
Aleksandrije, poto smatra da je pravo da prvo njegovi zemljani vide tu
predstavu.
Ova promena je straljivijim zaverenicima pruila nove mogunosti za
odugovlaenje.
O, Kasije, pa to sasvim menja stvar, govorili su oni. Pa to silno olakava
nae delo! Ubiemo ga poslednjeg dana, upravo kad bude naputao pozornicu. A
to e biti i mnogo bolje. Ili emo ga ubiti kad bude izlazio na pozornicu, kako ti
ve misli da e biti najbolje.
Kasije je odgovorio:
Mi smo se ve jednom sloili o tome ta treba da uinimo. Zakleli smo se
da emo tako i postupiti, pa tako mora i biti. Uostalom, to je izvrstan nain da
uklonimo Kaligulu, jer je sve besprekorno zamiljeno.
A li sad imamo dovoljno vremena! Zato da ne priekamo jo tri dana?
Kasije je na to rekao:
Ako neete da noas sprovedemo nau nameru, a vi ste se na to ve i
zakleli, onda u morati da delam sam. Teko da u neto uraditi pored njegovih
Nemaca, ali u ipak uiniti sve to je u mojoj moi. A ako me Nemci budu
nadvladali, uzviknuu: ,,Vinicije, Asprena, Bubone, Akvila, Tigre, zato i vi
niste ovde, kao to ste obeali?
Tako su zaverenici najzad pristali da se dre prvobitnog dogovora. Vinicije
i Asprena su imali da nagovore Kaligulu da oko podne napusti pozorite, da bi
se malo okupao i da bi neto prezalogajio. Kratko vreme pre toga bi Kasije,
Tigar i drugi asnici koji su bili u zaveri, neopaeno napustili pozorite, odlazei
kroz zadnja vrata. Trebalo je da obiu zgradu i da odu do ulaza u onaj pokriven
prolaz kojim se najbre moglo iz pozorita stii do novog dvora. Asprena i
Vinicije su uzeli na sebe da nagovore Kaligulu da i on udari tom preicom.

Toga dana je bilo ve nagoveteno da e biti igran komad Odisej i Kirka,

a Kaligula je obeao da e posle predstave deliti voe, kolae i novac. On e
naravno deliti poklone sa svoga mesta, koje se uvek nalazilo kod samih vrata, te
su svi pohrlili u pozorite to su pre mogli, samo da bi uhvatili mesto blie
ulazu. Kad je kapija bila otvorena, gomila je nagrnula unutra i poela da se
otima o najblia sedita. Obino su sve ene sedele zajedno, a bilo je i mesta
odreenih za senatore, mesta koja su se uvala za viene strance i tako dalje.
Meutim, danas su svi sedeli izmeani. Video sam kako je neki senator koji je
stigao suvie kasno, bio prinuen da sedne izmeu jednog afrikog roba i jedne
ene ija je kosa bila narandaste boje i koja je na sebi imala onaj tamni haljetak
koji je zvanino obeleje bludnica od zanata.
Tim bolje, rekao je Kasije Tigru. to vea zbrka, to su vei nai izgledi
na uspeh.
Sem Nemaca i samog Kaligule, jadni Klaudije bio je skoro jedina osoba na
dvoru koja nije doznala za zaveru. Zato? Zato to je trebalo da bude ubijen i
jadni Klaudije, i to kao Kaligulin stric! Trebalo je da u stvari budu poubijani svi
lanovi Kaliguline porodice. Predpostavljam da su se zaverenici plaili da bih se
ja proglasio za imperatora i osvetio im se za Kaligulinu smrt, a oni su odluili da
ponovo uspostave republiku. Da su mi samo ti blesani poverili svoje namere,
ova povest bi se sasvim drukije zavrila, jer sam ja bio mnogo bolji
republikanac nego ma koji od njih. Naalost, oni mi nisu verovali, te su me s
krajnjom svirepou osudili na smrt. U stvari, ak je i Kaligula znao vie o
zaveri nego ja, poto je on upravo dobio opomenu proroita iz Hrama Sree u
Ancijumu, koja je glasila: uvaj se Kasija! On je pogreno protumaio ta
opomenu, pa je opozvao Druzilinog supruga, Kasija Longina, koji je bio
namesnik Male Azije, mislei da je taj Kasije Longin ljut na njega zbog toga to
je ubio Druzilu, a prisetio se i toga da je on jo i potomak onog Kasija koji je
sudelovao u uklanjanju Julija Cezara.
Doao sam u pozorite toga jutra oko osam asova. Utvrdio sam da su mi
redari zadrali jedno mesto. Sedeo sam izmeu zapovednika dvorske strae i
zapovednika nemake telesne strae. Zapovednik dvorske strae se nagnuo
preko mene i upitao:
Da li si uo novost?
Kakvu novost? uzvratio je zapovednik Nemaca.
Igrae danas jedan nov komad.
Koji komad?
Tiraninova smrt.
Zapovednik Nemaca je pogledao ispod oka, pa je mrtei se naveo ove
stihove:
... Dini drugaru, sad miruj!
ue te inae neko od opakih ljudi iz Grke.

Ja sam im na to rekao:
Da, program je izmenjen. Mnester e nam prikazati Tiraninovu smrt.
Taj komad nije igran ve godinama. U njemu je re o kralju Ciniri, koji nije
hteo da uestvuje u trojanskom ratu, te su ga ubili zbog njegovog kukaviluka.
Najzad je poeo i sam komad. Mnester je bio sjajan. Kad je umirao od
Apolonove ruke, on je svu svoju odeu isprskao krvlju, koju je nosio u maloj
beici skrivenoj u ustima. Kaligula ga je pozvao, pa ga je poljubio u oba obraza.
Kasije i Tigar su ga zatim otpratili do svlaionice, tobo da ga zatite od
oboavalaca, a posle su napustili zgradu na zadnja vrata. Drugi asnici su poli
za njima jo dok je vladao mete koji je izazvao Kaligula bacajui narodu
poklone. Asprena se tada obratio Kaliguli i rekao mu:
Ovo je bilo divno! ta misli sad o kupanju i lakom ruku?
Ne, odgovorio je Kaligula. elim najpre da vidim rvaice. Kau da su
sasvim dobre. Mislim da neu ni naputati pozorite pre kraja predstave. Danas
je ionako poslednji dan.
Kaligula je oigledno bio izuzetno dobro raspoloen. Vinicije je zato ustao.
Hteo je da obavesti Kasija, Tigra i ostale da im ne vredi ekati.
Kaligula ga je povukao za skut i rekao mu:
Dragi moj, nemoj beati! Mora videti te devojke. Jedna od njih igra
takozvanu riblju igru, te se osea kao da se nalazi na deset hvati ispod
morske povrine.
Vinicije je opet seo i video je riblju igru, ali je pre toga morao da odsedi i
jednu malu melodramatinu meuigru, koja se zvala Laureol ili Poglavica
razbojnika. U tome komadu je bilo mnogo ubistava, a glumci su neka
drugorazredna bagra svi bez razlike podraavali Mnesteru i pljuvali krv iz
nekih beika koje su prethodno bili stavili sebi u usta. Nikad se nije moglo na
pozornici videti tako zloslutno razbojite. Kad je bila zavrena riblja igra,
Vinicije je opet ustao.
Da ti pravo kaem, gospode, rado bih ostao, ali me zove Kloacina. Mora
biti da sam pojeo neto pogano.
Neka bi darovi koje u prineti bozima sada
Ugodni bili i njima i meni...
Kaligula se nasmejao i rekao Viniciju:
Nemoj za to okrivljavati mene, dragi moj. Ti si jedan od mojih najboljih
prijatelja. Ne bih ni za ta na svetu dirao u tvoju hranu.
Vinicije je iziao na zadnja vrata i zatekao Kasija i Tigra u dvoritu, pa im
je rekao:
Bolje bi bilo da se vratite. Kaligula ostaje u pozoritu do kraja.
Kasije na to ree:

 U redu. Hajdemo nazad. Ubiu ga u samom pozoritu. Oekujem da ete

mi pomoi.
Utom je priao Kasiju jedan vojnik dvorske strae i rekao mu:
Deaci su najzad stigli, gospodine!
Kaligula je svojevremeno pisao grkim gradovima u Maloj Aziji,
nareujui da mu svaki od njih poalje po deset deaka najplemenitije krvi;
trebalo je da ti deaci odigraju na svetkovini svoju narodnu igru s maevima i da
otpevaju jednu himnu u njegovu ast. Meutim, to je bio samo izgovor: eleo je
da se doepa tih deaka, koji bi mu dobro doli kao taoci kad bude upravio svoj
bes na Malu Aziju. Deaci bi bili stigli u Rim ve nekolika dana ranije, ali ih je
nevreme na Jadranskom moru zadralo na Krfu.
Obavesti smesta imperatora! ree Tigar vojniku.
Vojnik je pohitao u pozorite.
Ja sam u meuvremenu bio jako ogladneo. apnuo sam Viteliju, koji je
sedeo do mene:
eleo bih da nam imperator prui lep primer i da ode da neto
prezalogaji!
Tada je uao onaj vojnik i obavestio Kaligulu o dolasku grkih deaka, a
Kaligula se obratio Aspreni:
Sjajno! Moi e nastupiti ve danas posle podne. Moram odmah da ih
vidim i da na brzinu uvebam sa njima himnu. Hajdemo prijatelji! Najpre
vebanje, a zatim emo se okupati, pa ruati i onda se opet vratiti ovamo.
Napustili smo pozorite. Kaligula je zastao na vratima, da bi izdao potrebna
nareenja za popodnevnu predstavu. Ja sam poao napred sa Vitelijem, nekim
senatorom koji se zvao Sentije i s ona dva zapovednika. Uputili smo se onim
pokrivenim prolazom. Primetio sam na ulazu Kasija i Tigra. Oni me nisu
pozdravili, to mi se uinilo udno, jer su pozdravljali moje pratioce. Stigli smo
do dvora. Rekao sam:
Ba sam gladan. Oseam miris neke peene divljai. Nadam se da one
vebe nee trajati odve dugo.
Nalazili smo se u predsoblju iz koga se ulazilo u dvoranu za gozbe.
udnovato! pomislio sam ja. Nigde nijednog asnika, sve sami neki
narednici.
Okrenuo sam se da bih o tome upitao svoje pratioce, ali, to je bilo
najudnije, i oni su se negde bili utke izgubili. Toga istoga trenutka sam
izdaleka uo povike i krike, pa opet viku. Pitao sam se u udu ta li se to dogaa.
Neko je protrao pored prozora viui: Sve je svreno! On je mrtav! Dva
minuta kasnije razlegla se strana vika iz pozorita, kao da neko u jedan mah
kolje sve gledaoce. Krici su se uli i dalje, ali su se posle nekog vremena utiali,
pa se onda zaulo silno klicanje. Odvukao sam se nekako, spotiui se, u moju
radnu sobu, pa sam se tu sruio na jednu stolicu. Sa svojih visokih postolja

posmatrali su me kameni likovi Herodota, Polibija, Tukidida i Azinija Poliona.

Njihove sleene crte kao da su mi govorile:
Pravi istoriar e se uvek izdii iznad trenutnih politikih nereda! i ja
sam odmah odluio da se drim samo kao strog istoriar.

Glava XXXIV

Evo ta se dogodilo. Kaligula je napustio pozorite. ekala ga je nosiljka

kojom je, noen izmeu dvostrukih redova vojnika, imao da bude prenet do
novog dvora okolinim putem. Vinicije mu se obratio i rekao mu:
Poimo preicom! Verujem da nas deaci ekaju na samoj kapiji.
U redu, poimo onda tim putem! odgovorio je Kaligula.
Narod je pokuao da poe za njim, ali je Asprena zaostao i naterao gomilu
da se povue.
Imperator ne eli da ga uznemiravate! vikao je on. Odbi!
Asprena je naredio ak i vratarima da za njima zatvore kapije.
Kaligula se uputio prema pokrivenom prolazu. Kasije je istupio i pozdravio
ga.
Kako glasi nova lozinka, Cezare?
Kaligula mu je rekao:
ta? Ah da, Kasije, lozinka! Dau ti lepu lozinku za danas! Neka bude
stareva suknja!
Tigar je tada, stojei iza Kaligulinih lea, glasno upitao.
Da li da vrim svoju dunost?
To je bio ugovoreni znak.
Vri je ! viknuo je Kasije vadei ma iz korica i udario je Kaligulu
svom snagom.
Kasije je nameravao da mu raspoluti glavu sve do zuba, ali je u besu
promaio, pa mu je samo zadao udarac izmeu vrata i ramena. Kljuna kost je
tako primila glavnu silinu udarca. Kaligula je posrnuo od bola i iznenaenja. On
je divlje pogledao oko sebe, pa se okrenuo i poeo beati. Jo dok se okretao,
Kasije ga je opet udario i zdrobio mu vilicu. Tigar ga je tada oborio na tle
jednim ravo upravljenim udarcem koji ga je pogodio po glavi, ali sa strane.
Kaligula se polako uspravio, ali na kolenima.
Udri ga ponovo! vikao je Kasije.
Kaligula je digao oi prema nebu, a na licu su mu se odrazili bol i strah.
O Jove! molio se on bogu.
Uslieno! uzviknuo je Tigar, pa mu je odrubio jednu ruku.
Neki kapetan, koji se zvao Akvila, zadao mu je smrtonosni udarac dubok
ubod u slabinu ali se posle, radi svake sigurnosti, jo deset maeva zarilo u
njegove grudi i njegovu utrobu. Drugi jedan kapetan, koji se zvao Bubon,
dotakao se jedne rane na Kaligulinoj slabini, pa je onda lizao svoje prste radosno
klikui:
Zakleo sam se da u mu piti krv!

Sakupila se itava gomila, a njome je kruio glas da dolaze Nemci. Ubice

nisu mogle ni pomiljati na to da se odupru itavom bataljonu Nemaca. Oni su
se hitro sklonili u najbliu zgradu, a bila je to sluajno ba moja kua, koju je
nedavno Kaligula bio pozajmio od mene da je upotrebi za gostinske sobe
namenjene stranim poslanstvima, koje nije hteo da trpi u dvoru. Ubice su ule na
prednja vrata i izile na zadnja. Svi su umakli na vreme, sem Tigra i Asprene.
Tigar je morao da se pretvara kao da nije ni bio jedan od ubica, pa je zajedno sa
Nemcima urlao, traei osvetu. Asprena je odjurio u onaj pokriveni prolaz, ali su
ga Nemci tu uhvatili i ubili. Oni su ubili jo dva senatora na koja su sluajno
nabasali. To je sve uinilo samo jedno omanje odeljenje Nemaca. Ostatak
bataljona je uleteo u amfiteatar i zatvorio kapije za sobom. Nemci su hteli da
osvete svog ubijenog idola na taj nain to bi poklali sve prisutne graane, a to
je izazvalo onu viku i pisku koju sam najpre uo. Niko u pozoritu nije ni znao
da je Kaligula mrtav, a nisu ak ni znali da je neko i pokuao da ga ubije. Ali
udno ponaanje Nemaca jasno je pokazivalo svetu kakve su njihove namere:
Nemci su milovali i gladili svoje sulice, pa su im i tepali onako kao to se tepa
ljudima, to oni uvek ine pre nego to e proliti krv tim svojim stranim
orujem. Gledaocima zbilja nije bilo spasa. Iznenada se sa pozornice razlegao
zvuk trube: ona je zasvirala znak koji je pozivao na tiinu, a njemu je sledovalo
onih est tonova koji najavljuju carske naredbe. Mnester je tada stupio na
pozornicu i podigao ruku. Namah se utiala strana dreka, pa su se jo samo
mogli uti jecaji i prigueni uzdasi; jer je vailo kao pravilo da e smesta
izgubiti glavu svaki koji bi, kada bi se pojavio Mnester, makar samo i proslovio.
Nemci su isto tako prestali bajati, gladiti i milovati svoje oruje. Trubni znak za
carske zapovesti pretvorio ih je u kipove. Mnester je povikao:
Graani, On nije mrtav! Daleko od toga! Ubice su se bacile na njega i
oborile ga na kolena, evo ovako! Ali on se opet podigao, evo ovako! Maevi ne
mogu da sraze naeg boanskog Cezara! Ranjeni krvav, on je ustao, evo ovako!
On je podigao svoju uzvienu glavu i koraknuo evo ovako! pa je svojim
boanskim korakom proao kroz redove kukavikih i zbunjenih ubica. Njegove
rane su se zacelile, o uda! On se sada nalazi na Trgu, te se sa silnim
besednikim arom obraa svojim podanicima sa govornikog uzvienja.
Razleglo se silno klicanje, a Nemci su stavili maeve u korice i napustili
pozorite. Mnesterova la, koja je dola u pravi as, spasla je ezdeset hiljada
ivota, a moda i vie. (Uostalom, Mnestera je u stvari na tu la navela jedna
poruka Heroda Agripe, kralja Jevreja, jedinog oveka u Rimu koji to
sudbonosno po podne nije izgubio glavu.)
U meuvremenu su tani izvetaji ve stigli do dvora, gde je glas o
Kaligulinoj smrti izazvao krajnju pometnju. Neki stari vojnici su smatrali da im
to prua sjajnu priliku za pljaku i da bi bilo greh da se propusti prilika. Oni su i
poeli sa pljakom, pod izgovorom da pretrauju prostorije tragajui za
ubicama. Sve sobe u dvoru imale su zlatne jabuke na bravama, koje su se lako
mogle odvaliti otrim maem, a svaka takva jabuka vredela je estomesenu
plam. uvi povike: Ubite ih, ubite ih! Osvetite Cezara! ja sam se sakrio iza

jedne zavese. Dva vojnika su stupila u sobu. Spazili su moje noge, koje su
provirivale ispod zavese.
Izlazi, ubico! Nita ti ne pomae to se krije!
Ja sam stopio napred i pao nicice.
N-n-n-n-nemojte me ubiti, g-g-g-g-gospodo! molio sam ja. Ja nnemam
nikakve v-v-veze s tim.
Ko je ovaj stari gospodin? upitao je jedan od vojnika, koji je tek od
nedavna bio na slubi u dvoru. Ne izgleda da je naroito opasan!
ta? Zar ga ne poznaje? Pa to je Germanikov slabomoni brat. On je
stara dobriina. On ne bi ni mrava zgazio. Ustani, gospodine! Neemo mi tebi
nita.
Vojnik koji mi je uputio ove rei zvao se Grat. Poveli su me sa sobom u
veliku dvoranu za sveanosti, u kojoj su narednici i desetari upravo odravali
svoje ratno savetovanje. Jedan mladi narednik je stajao na stolu maui rukama i
viui:
Neka ide do vraga republika! Naa jedina nada je neki novi imperator, ma
koji imperator, ali pod uslovom da moemo da navedemo i Nemce da ga
prihvate!
Proglasimo Incitata za imperatora! predloio je neko, smejui se
grohotom.
Tako mi boga, u pravu si! Bolje i ta matora konjina nego da budemo
sasvim bez imperatora. Moramo odmah nai nekoga da bismo umirili Nemce.
Inae e poludeti od krvoednosti.
Ona dva vojnika koja su me uhvatila probie se kroz gomilu vukui i mene
za sobom. Grat je viknuo:
Ehej, narednie! Pogledaj, ovee, ko je sa nama! Imali smo sree, zar
ne? To je stari Klaudije! Zato stari Klaudije ne bi mogao biti imperator? U
Rimu nema oveka kome bi bolje pristajao taj poloaj, iako Klaudije inae
pomalo hramlje i zamuckuje.
Razleglo se glasno klicanje, smeh i uzvici: iveo imperator Klaudije!
Narednik mi se izvinio:
Zaboga, gospodine, mi smo mislili da si ti mrtav! Ali ti si zaista ba onaj
ovek koji nam je potreban. Dignite ga, momci, da bismo svi mogli da ga
vidimo!
Dva krupna desetara su me zgrabila za noge, pa su me digli na ramena.
iveo imperator Klaudije!
Spustite me! vikao sam jarosno. Spustite me! Ne elim da budem
imperator. Odbijam da budem imperator. ivela republika!
Vojnici su se samo nasmejali.
E, ovo mi je neka dobriina! Kae da ne eli da bude imperator!
Skroman je, zar ne?

 Dajte mi ma! zavapio sam ja. Pre u se ubiti nego to u...

U tome asu nam je priletela Mesalina.
Mene radi, Klaudije, prihvati njihovu ponudu! viknula je ona. Naega
deteta radi, prihvati! Sve e nas pobiti ako odbije. Ve su ubili Cezoniju. A
uhvatili su i njenu devojicu za noge i smrskali joj glavu o zid.
Bie ti sasvim dobro, gospodine, im se bude malo navikao, rekao mi je
Grat smejui se. Ne ive imperatori tako ravo, zaista ne ive tako ravo!
Ja se onda nisam vie opirao. Zar vredi da se ovek bori sa Sudbinom?
Odneli su me u veliko dvorite pevajui onu glupu pesmu punu nade,
sastavljenu na dan kada je Kaligula preuzeo vlast: Germanik sad se vraa u
Rim, a spas od muka dolazi s njim! Pevali su tu pesmu, jer sam i ja nosio i ime
Germanik. Naterali su me da stavim na glavu Kaligulin zlatni venac od
hrastovog lia, koji su oduzeli nekome pljakau. Da ne bih pao, morao sam
vrsto da se drim za ramena one dvojice desetara. Venac mi je stalno spadao
preko uiju. Izgledao sam samom sebi smean. Vele da sam liio na nekog
zloinca koga vuku na gubilite. Trubai, prikupljeni na brzu ruku, zasvirali su
carski pozdrav.
Nemci su pohrlili prema nama. Njima je vest o Kaligulinoj smrti upravo
bio konano potvrdio jedan od senatora, koji im je u odei duboke alosti bio
iziao u susret. Bili su besni to im je podvaljeno, pa su hteli da se vrate u
pozorite, ali je pozorite sada ve bilo ispranjeno, te nisu znali ta da
preduzmu. Nije bilo u blizini nikoga kome bi se mogli svetiti, sem dvorske
strae, a ona je bila naoruana. Zvuci carskog pozdrava su izvrili presudan
uticaj na njih. Poleteli su prema nama, viui:,,Hoch! Hoch! iveo imperator
Klaudije! pa su poeli kao mahniti da mi posveuju svoje sulice,
pokuavajui da se probiju kroz redove dvorske strae, da bi mi poljubili noge.
Naredio sam im da mi ne prilaze, a oni su posluali i bacili se elom na tle.
Nosili su me stalno uokrug po dvoritu.
Moete li moda pogoditi ta sam mislio ili ega sam se priseao za vreme
toga doivljaja kome nema premca? Da li sam mislio na Sibilino proroanstvo,
ili na predskazanje vezano za ono vuje mladune, ili na Polionov savet, ili na
Briseidin san? Ili sam mislio na moga oca i na slobodu? Ili na moja tri carska
prethodnika, Avgusta, Tiberija i Kaligulu, kao i na to kako su iveli i kako su
umrli? Ili na veliku opasnost koja mi je jo uvek pretila od strane zaverenika, od
strane Senata i od strane onih bataljona strae koji su se nalazili u logoru? Ili na
Mesalinu i nae dete koje smo ekali? Na moju staramajku Liviju i obeanje
koje sam joj dao da u je proglasiti za boginju im budem postao imperator? Na
Postuma i Germanika? Na Agripinu i Nerona? Na Kamilu?... Ne, nikada ne biste
mogli pogoditi kakve su mi sve misli prolazile kroz glavu! Biu ipak iskren pa
u vam rei svu istinu, iako je re o jednom sramnom priznanju. Mislio sam:
Dakle, ja sam imperator, zar ne? Kakva besmislica! Ali u bar sada moi da
nateram ljude da itaju moje knjige. Doi e najzad red i na javna itanja mojih
dela pred velikim brojem slualaca. A to i jesu dobre knjige; u njih je uloeno
trideset pet godina napornog rada, pa je i pravo da budu itane. Polion je

privlaio panju na svoja dela skupim obedima. On je bio veoma poten istoriar
i poslednji Rimljanin. Moja Istorija Kartagine je puna zabavnih deavanja!
Siguran sam da e se svideti Rimljanima.
Eto, to su bile moje misli! A mislio sam i na to kakve mi se mogunosti,
kao imperatoru, pruaju da se sluim tajnim arhivama, te da pronaem ta se
zbilja dogodilo ovom ili onom prilikom. Koliko samo ima zamrenih povesti
koje treba razjasniti! Kakva udesna prilika za jednog pravog istoriara! A kao
to si, itaoe, valjda ve primetio, ja sam u potpunosti iskoristio mogunosti
koje su mi se pruile. Jer ja se skoro uopte ne koristim ni onim osvetanim
pravom dobrih povesniara da, kao oni, iznosim u svim podrobnostima
razgovore iji mi je smisao dodue moda i poznat, ali koji ne poznajem do u
tanine.
(Kraj)

kokica

Grevsov Ja,Klaudije
Mnogi istoriari dele istoriju rimskog carstva na tri razdoblja: Na epohu
kada Rim osvaja Italiju, kada Italija osvaja antiki svet i na raspad carstva. U
takvoj podeli, doba Avgusta i njegovih naslednika dakle doba koje opisuje
Grevs u svome romanu o Klaudiju dolazi negde pri kraju drugog razdoblja.
Rim je u stvari ve presekao zenit svoje moi i poeo, moda i neprimetno za
onovremenske posmatrae, da se kloni svome padu. Drava je stajala pred
mnogim nereenim unutranjim i spoljnim boljkama. Ustanove koje su
odgovarale maloj gradskoj republici nisu bile dorasle poslovima jedne imperije;
sitni zemljoposednici su propali, a prinos sa veleposeda je opao zbog niskog
uinka robovskog rada, a izmeu ostalog i usled priliva veoma primitivne
robovske radne snage sa severa; gradski puk je iveo u besposlienju od novca
kojim je podmiivan u dane izbora, a uveseljavao se velikim ulinim tuama i
opsedajui domove ovog ili onog senatskog prvaka. Stalni spoljni ratovi su
traili svoj neumitni danak u krvi i novcu, a este vojne pobune su ugroavale i
sam opstanak drave.
Julije Cezar je tada (u prvoj polovini I v. pre n.e.) irom Evrope proneo
slavu rimskog oruja i zadao poslednji udarac umiruoj aristokratskoj
republici. Ali njegova brza smrt je dovela do opteg bezvlaa i graanskih
ratova, koji su zavreni potpunom pobedom Oktavijana Avgusta. Pod koprenom
ustanova, osvetanih starinom, a obilno se koristei blagoslovom religije, on je
zaveo linu svevlast, koja se oslanjala na vojsku, koja je bila plaenika. Ta
plaenika oruana sila e docnije uzdizati, odravati i ruiti sve njegove
neposredne naslednike. Unutranje reforme, koje je vrstom rukom sproveo
Avgust a koje nisu mogli potpuno da upropaste ni nesposobni ili sumanuti
njegovi sledbenici dale su novi prividni sjaj imperiji i omoguili joj dalje
bitisanje. Neminovni proces, koji je ve zahvatio itavo robovlasniko drutvo,
usporen je, ali naravno ne i zaustavljen.
Grevs je pred sobom imao materijal za kojim su i pre njega posegli mnogi
pisci, namamljeni dinamikom istorijskih dogaaja i snanom individualnou
istorijskih linosti koje su ih nosile. Otuda i Grevsov roman Ja, Klaudije obiluje
deavanjima svetsko-istorijskog znaaja. Jer u to meuvreme padaju
romanizacije Galije i Ilirije, ratovi Rima sa Germanima i Britanijom, neprilike
sa Judejom i sukobi sa Paranskom dravom. Ali je zato epoha bogata i
zanimljivim linostima, kao to su bili: vojskovoa, dravnik, vrlo udan
gizdelin i monden Julije Cezar; odluni i raspusni Marko Antonije, koji je
mogao da se pokorava samo jednom oveku, Cezaru, a koji je postao nemogu
posle Cezarove smrti; pa Avgust, koji je tako uporno izigravao potenje da je
najzad donekle i postao poten; pa Agripa, nesueni imperator, ovek sumnjiva
porekla, a nesumnjivih sposobnosti; pa tromi, nepoverljivi Tiberije, ija je
nepravednost prema drugima bila nadmaena jedino njihovom nepravednou

prema njemu; pa Kaligula, koji je pokuao da u Rim presadi istonjake obiaje

i koji je, kao pretea cezaropapizma, prvi u Evropi pruio nogu na celivanje; i,
najzad, Klaudije, koji je i kao samodrac ostao rob, a za koga su njegovi
savremenici toliko uporno tvrdili da je lud da je ve teko i verovati u njihovo
miljenje! A za ovim ljudima idu rimske ene: Fulvija, prva supruga Marka
Antonija, i prva meu onim Rimljankama ijf su vlastoljublje i putenost
uzdrmali Rim; pa Oktavija, druga supruga Marka Antonija, koju je upropastila
njena preterana estitost; pa kraljica Egipta Kleopatra, trea supruga Marka
Antonija, koju je upropastila njena preterana pokvarenost; pa Livija, ije je
licemerstvo bilo gore od svake telesne razvraenosti, a koje je bila prva prava
imperatorka za koju zna istorija; pa bolesno ohola Agripina starija, i, na kraju,
lakomislena i raskalana Mesalina...
italac e, meutim, u ovoj knjizi uzalud traiti prost puk i njegov ivot.
Svesno se ograniavajui na nekoliko stotina linosti iz gornjeg vodeeg sloja,
Grevs prua jednu sliku koja nije originalna po svome predmetu, ve po tehnici
kojom je ona data.
Roman Ja, Klaudije napisan je u prvom licu, kao tobonja autobiografija
imperatora Klaudija. Ovaj nain pisanja (est u engleskoj knjievnost to se ne
moe smatrati sluajem) unapred obezbeuje izvesnu pievu bliskost sa
itaocem, a ovde ima jednu jo vaniju ulogu: Iako su se dogaaji o kojima je
re odigrali pre skoro 2000 godina, mi ih gledamo kroz prizmu jednog
savremenika, bolje reeno jedne osobe koja deli mnoge predrasude Grevsovih
izvora. Ne samo opta aristokratsko-republikanska tendencija, ne samo svi
glavni dogaaji i linosti, nego su i mnoge opaske i pojedinosti, pa ak i itavi
opisi uzeti (ponekad doslovno) iz Tacita, Svetonija, Dia Kasija, Plutarha,
Seneke, Josifa Flavija i drugih antikih pisaca, koji su esto i krivotvorili
injenice da bi ubedljivije pisali. Zbog toga Klaudije optuuje Tiberija za sve
mogue polne izopaenosti, Kaligulu, ak i za smrt svoga prethodnika, a Liviju
ini glavnim pokretaem skoro itave radnje u romanu! Tako se pisac, krijui se
iza Klaudija, oslobaa odgovornosti za sporna tvrenja, premda su mu neka od
njih, kako se bar to nama ini, jako prirasla za srce. Uostalom, Klaudije nije
obina luda, on je, posle Avgusta, najbolji vladar iz julijevsko-klaudijevske
loze! Zadojen mnogim starorimskim aristokratskim predrasudama, on je
istovremeno poklonik svega grkog, i kao takav u nagonskom sukobu sa ljudima
kao to su bili Katon i Tiberije. Klaudiju se svakako ne moe odrei ni lina
dobronamernost, a neki njegovi nedostaci nisu samo njegovi, nego u stvari
slabosti koje su imali i ljudi koji su u istoriji prikazivani u najboljoj svetlosti.
Klaudije je zaista bio preterano popustljiv prema Mesalini i drugim osobama iz
svoje okoline; ali zar nije veliki i mudri Marko Aurelije kome se kao stoiku ne
pristoji da bude cinian do smrti zahvaljivao bogovima (Samome sebi, 117) to
su mu poklonili tako dobroga brata (u stvari obinog pokvarenjaka!), dinoga
sina Komoda (uzor od nitkova!) i vernu enu Faustinu (s kojom se mogla u
bludnienju nadmetati moda jo samo Klaudijeva Mesalina)?

Stil Grevsove knjige, prezasien utananim nagovetajima, osoben je i

stvara prevodiocu znatne tekoe. Roman je navodio spis oveka koji je kao i
jedna linost I. S. Turgenjeva opsednut milju da su ene pokretai svih zala, a
koji i sam o sebi misli da nije potpuno itav, te izvodi eretluke sa sobom i sa
drugima, strahovito sujetan na svoj stil i vetinu da perom doara svetu svoj
zanimljivi lini doivljaj ivota, uveren da e svojim otvorenim prianjem
oboriti postavke zvanine rimske istorije i stvoriti nov nain iznoenja velikih
linih povesti. Otuda se Klaudije izraava realno, hita od dogaaja dogaaju, od
anegdote anegdoti, skae s predmeta na predmet. On tobo pie na grkom,
dakle na jeziku bolje obrazovanih Rimljana, koji je mnogo pogodniji za prianje
u vidu razgovora nego latinski. A kako i sam istie u predgovoru engleskom
izdanju ove knjige, piui je, Grevs se trudio da podraava stil jedino sauvanih
originalnih Klaudijevih izjava (jedan njegov govor pred Senatom o pravima
provincijalaca i jedna poslanica graanima Aleksandrije, u kojima su reenice
isprekidane, sa mnogo umetanja i odstupanja od osnovne misli, pune raznih
nezgrapnosti i hrapavosti u izrazu, upravo magis inepte quam ineleganter).
Grevs nije pisao knjigu zato da bi (kao toliki drugi pre i posle njega)
veliao sjaj rimskog carstva, slikao bletave odore i uzviene imperatore, iji su
poroci zaboravljeni, a koje su potonji vekovi zaogrnuli platom vrline. Veran
antikim svedoanstvima, psiholoki uverljiv, on je esto opozicija prema
zvaninoj istoriografiji pre svega dao izraza svojim linim preokupacijama.
Jedino se tako mogu razumeti pojedine jetke primedbe koje su naravno pripisane
Klaudiju, kao njegove preterane cininosti, kojima bi se osporila tako rei i
svaka vera u oveka uopte. Ali ta lina crta, koja proima svaku reenicu
romana upravo ga i ini umetnikim delom.
***
Roen 26. jula 1895. u porodici sa desetoro dece, Grevs je sin poznatog
irskog nacionaliste i pisca uvene balade Father OFlynn; njegova mati je bila
Amalija fon Ranke, druga ena Alfreda Persivala Grevsa. U mladosti Grevs se
vie posvetio planinarenju, boksu i prelistavanju kupusara iz oeve velike
biblioteke, nego uenju, te je morao da promeni est kola. U asu kada je dobio
stipendiju za Oksford, on je otiao u I svetski rat, borio se i bio teko ranjen kao
vojnik jednog velkog puka. Godine 1918. se oenio Nensi Nikolson, s kojom je
iveo prvo u Velsu, zatim u jednom predgrau Oksforda. On je u to vreme
studirao, ali je istovremeno (bez mnogo uspeha) drao i jednu trgovaku radnju.
Zbog eninog slabog zdravlja prihvatio se mesta profesora engleskog jezka u
Kairu (1926), ali se ve sledee godine vratio u Englesku i 1929. razveo. Jedno
od etvoro dece iz toga braka je Deni Nikolson, (poznati engleski
spoljnopolitiki komentator), a jedan sin mu je poginuo u Burmi u II svetskom
ratu, u onom istom velkom puku u kome je nekada sluio i sam Grevs.
Grevs je prve knjige svojih pesama objavio 1916. Premda veoma plodan
kao pesnik, on novane koristi nije imao od toga svog pisanja. Posle rastave sa

enom, on stalno (sem tokom rata) ivi na Majorci, panskom ostrvu u

Sredozemlju na kome su se nekada bili sklonili or Sandova i nesreni open.
Zajedno s amerikom spisateljicom Laurom Riding, on odatle izdaje mnoga
njena i svoja dela, kao i knjige drugih krajnjih modernista. Svetsku slavu je
stekao nizom istorijskih romana: Ja, Klaudije (1934), Klaudije bog (1934),
Velizar (iji je predmet iz vizantijske istorije, 1939), Amerika narednika Lemba
(predmet je uzet iz amerike revolucije 1940), Nastavite narednie Lemba
(1941), ena g. Miltona i Zlatno Runo (posle II svetskog rata) i dr. On je, sem
toga, objavio vie zbirki eseja o poeziji (naroito je zapaena knjiga Bela
boginja), nekoliko istorijskih rasprava (kao n. pr. Lars Porsena, 1927); a posle II
svetskog rata je napisao i Uspostavljanje nazarenske Biblije i druga dela. Preveo
je na engleski Apulejevog Zlatnog magarca i sastavio prirunik Grke mitologije
(posle II svetskog rata).
Kao to to ve odaju i same njegove duhovne veze sa Laurom Riding i sa
drugim savremenim amerikim pesnicima (Rensomom i Kamingom, na primer),
Grevs je naklonjen krajnjem modernizmu. On smatra da je pesniko delo ne
samo duhovna katarza za itaoca, ve pre svega i za samoga stvaraoca. Stalno
ironian, on se prevashodno bavi trivijalnostima, tako da mnogi smatraju da je
njegova poezija u stvari jedan preokrenuti iskuvani romantizam. Drugi opet
mada priznaju da njegove pesme s retkom snagom odravaju agoniju njegova
duha tvrde da one ipak predstavljaju neku vrstu samoubistva pesnitva.
Ukoliko u njegovom stvaralatvu ima nekoga razvoja, onda je on u postupnome
smenjivanju tuge uasom (Grirson).
Za razumevanje Grevsovog unutranjeg ivota znaajno je autobiografsko
delo Zbogom svemu tome (1929), na koje mu je u ime optimizma odgovorio
roeni otac knjigom Povratak svemu tome (1930). Povrh toga se nikako ne sme
gubiti iz vida daje bio i prisan prijatelj T. E. Lorensa (pisca dela Sedam stubova
mudrosti, kod nas poznatog pod naslovom Ustanak u pustinji). Ovo prijateljstvo
je bilo isto onoliko vano za uoblienje njegovih sklonosti kao i za utvrivanje
njegovih predubeenja, koliko i prijateljstvo Hakslija sa D. H. Lorensom. Grevs
je u dva maha (u knjizi Lorens i Arapi, 1927 i T. E. Lorens svojim biografijama,
koju je napisao zajedno s Lidel Hartom 1939) opirno raspravljao o svome
prijatelju, a danas se on koji se inae uvek bavio ruenjem kultova uporno
bori protiv svih onih koji na osnovu novih injenica ele da prikau Lorensa ne
kao narodnog junaka izuzetne vrednosti, nego samo kao oveka potisnutih
podstreka i izuzetne otuenosti...
***
Grevsove knjige Ja, Klaudije i Klaudije bog i njegova ena Mesalina
predstavljaju jednu nerazlunu umetniku i istorijsku celinu. U prvoj knjizi
Klaudije opisuje svoj ivot dok nije postao car i bog, a u drugoj svoj ivot od
toga trenutka, ironiui sebe i kao cara i kao boga, iako su drugi stvarno verovali
u njega kao u natprirodno bie. Oba dela ove autobiografije imala su jo od

svoje prve pojave ogroman uspeh, nagraivan od raznih knjievnih ustanova,

roman je objavljen na svim vanijim jezicima. U Engleskoj je doiveo velik broj
izdanja, pa je pretampan i u okviru popularne edicije Pingvin. U Americi je
objavljen u biblioteci Hiljadu najitanijih knjiga sveta (Modern Library,
Ransom House). Kao jedino Grevsovo prevedeno delo, ovaj roman je bio
objavljen i kod nas pre II svetskog rata u jednoj svesci i u jako skraenom
izdanju Matice Hrvatske. To izdanje je verovatno raeno prema jednoj
nemakoj preradi, koju je uostalom pisac odobrio, a kojom je roman sveden na
polovinu svog izvornog obima. Srpski prevod Ja, Klaudije, koji se nalazi pred
itaocem, dat je bez ikakvih skraenja, utoliko pre to roman inae ne skrauju
ni engleski, a ni ameriki izdavai. Najzad, predratno hrvatsko izdanje je ve
potpuno iscrpeno, te ovo novo izdanje Klaudijevog ivotopisa dolazi u pravi as.
M. V. Dimi

OBJANJENJA

AGAMEMNON, kralj Mikene i vrhovni zapovednik grke vojske za vreme

trojanske opsade.
ALEKSANDAR, kralj Makedonije i osniva helenske monarhije (336-322
god. pre n. e.); jedan od najveih svetskih osvajaa
ALEKSANDRIJA, grad u Egiptu na uu Nila u Sredozemno More;
osnovao ga Aleksandar 332. god. pre n. e. Jedno vreme najvaniji centar antike
kulture, uven sa svoje knjinice.
ALIJA, reica u blizini Rima kod koje su Gali 390. god, pre n. e. Potukli
Rimljane i posle toga zauzeli i sam Rim.
AMFITEATAR, graevina krunog (ili ovalnog oblika) sa stepenasto
poreanim redovima sedita, esto i za vie desetina hiljada gledalaca.
ANTONIJE Marko (83-30 god. pre n. e.), rimski vojskovoa i suparnik
Avgustov.
APIJE Klaudije (Slepi); cenzor 312. god. pre n. e.; podigao put od Rima
od Kapue, koji je po njemu i nazvan Via Appia (taj put postoji i danas).
APIS, sveti bik starih Egipana; crn, sa belom pegom na elu.
APOLON, rimski i grki bog smrti, lepote i mudrosti.
ARISTOFAN (oko 450-386 god. pre n. e.), najpoznatiji grki pisac
komedija, otar i zajedljiv u ismevanju svojih savremenika.
ARTEMIDA, vidi Dijana.
AUGURI, rimski svetenici koji su ispitivali volju bogova na osnovu
raznih znakova.
ADUVAN, enstven ovek koji se prostituie sa mukarcima.
BAKVICA, drveni sud za vodu (oko 10 l).
BAH, rimski bog vina (odgovara grkom bogu Dionisu).
BRIJANJE brkova i brade je u Avgustovo vreme bilo uobiajeno kod
Rimljana, jer je noenje brade smatrano za grki i orijentalski obiaj; Rimljani
se nisu brijali samo u znak alosti (da odbiju od sebe duhove umrlih).
BRUT Lucije Junije, bio je 510. god. pre n. e. sa Kolatinom prvi konzul
posle uspostavljanja republike u Rimu. uven po tome to je osudio i roene
sinove na smrt zbog pokuaja ponovnog uspostavljanja monarhije.
BRUT Marko Junije (85-42 god. pre n. e.), iako blizak prijatelj i moda
vanbrani sin Julija Cezara, uestvovao je u zaveri protiv njega i u njegovom
ubistvu. Poznat kao republikanac, predstavnik aristokratske stranke i ovek
osvedoene line moralnosti.
CENZOR, visok poloaj u Rimu, za koji su izbori vreni svakih pet godina;
cenzor je bio vrhovni poreznik, rasporeivao je stanovnitvo na graane,
vitezove i senatore, i bdeo nad javnim i privatnim moralom.

CILICIJA (grki Kilikija), predeo na jugu Male Azije; na severu se granii

s Kapadokijom, na istoku sa Sirijom, a na jugu sa Sredozemnim, morem.
C1NC1NAT, rimski graanin (V veka pre n. e.), koji je dva puta biran za
diktatora, ali se posle pobede nad neprijateljem uvek vraao u privatan ivot,
svome plugu i domaim poslovima.
CICERON (Marko Tulije (106-43 god. pre n. e.), rimski besednik i
dravnik; u pogledu stila i jezika najvei rimski prozni pisac. Cenjen kao pisac,
osporavan kao karakter zbog malodunosti i kolebljivosti u sukobu izmeu
republikanaca i monarhista. Ubijen po elji Marka Antonija.
DARIJE I, persijski car (521-485 god. pre n. e.) zauzeo je Trakiju i
Makedoniju, ali je bio potuen od Grka kod Maratona.
DVORSKA STRAA (pretorijanska garda), lina garda rimskih
imperatora; u Avgustovo vreme se sastojala od devet bataljona (kohorti).
DEDAL, po grkom predanju prvi ovek koji je poleteo krilima, koja je
sam sebi nainio.
DEMOSTEN (384-322 god. pre n. e.), najuveiji grki besednik, proslavio
se govorima protiv makedonskog kralja Filipa (tzv. Filipike), branei
nezavisnost grkih dravica.
DIJANA, rimska boginja lova (odgovara grkoj boginji Artemidi).
ENEJ, junak koji je po grko-rimskom predanju posle propasti Troje poveo
Trojance u Italiju; predak Romula i Rema (osnivaa Rima), kao i itave
porodice Julija Cezara. Opevao ga Vergilije.
EPIGRAM, kod Rimljana kratka, zajedljiva pesmica.
EPIKUR (341-279 god. pre n. e.), grki filozof; smatrao da se saznanje
jedino moe postii ulima, da je cilj ivota srea, a da se ona postie
zadovoljstvima (naroito duhovnim, poto su ona trajnija). Od stoika naovamo
esto je nepravedno napadan i klevetan kao propovednik telesnih uivanja.
ESHIL (389-314 god. pre n. e.), veliki grki dramatiar.
ETRURIJA, drava u staroj Italiji, koja je dostigla vrhunac svoje moi u VI
veku pre n. e.; posle dugih borbi, voenih promenljivom sreom, unitili su je
Rimljani. Poreklo, jezik i pismo Etruraca ostali su i do danas potpuno zagonetni.
EUFORION, grki pesnik i gramatiar iz III veka pre n. e.; njegovi spisi su
sauvani samo u odlomcima.
FARAON, naziv za apsolutnog samodrca starog Egipta.
FAUNA ili dobra boica (lat. bona dea), rimska boginja, ena boga
Fauna, boga plodnosti (koji uglavnom odgovara grkom bogu Panu). Veoma
cenjena u starome Rimu.
FENIANI, semitski narod koji je osnovao mnoge gradove na obali
dananje Sirije i u celoj oblasti Sredozemnog Mora; bavili su se trgovinom i do
VIII veka pre n. e. suvereno su vladali Sredozemljem; prvi su upotrebljavali
fonetsku azbuku (po jedno slobo za svaki glas u jeziku).
FORTUNA, rimska boginja sree (odgovara grkoj boginji Tihe).

FRIZ, u graevinarstvu vodoravna pruga izmeu arhitrava (glavne grede,

koja vezuje dva stuba ili vie stubova) i glavne opivnice (venca). Kod grkorimskih hramova se sastojao od bojenih ara i vajanih ukrasa.
FUIJA, omanje, duguljasto bure, zgodno da se nosi na konjskom samaru
(po jedno sasvake strane).
FURIJE, tri rimske boginje osvete (Grci su ih zvali Erinijama). One
proganjaju zloinca u snu ili kroz savest.
GEMA, umetniki obraen dragi kamen, koji je obino noen u prstenu kao
peat.
GRAANSKI RATOVI, voeni su u Rimu tokom I veka pre n. e., najpre
izmeu Marija i Sule, zatim izmeu Pompeja i Cezara, i najzad izmeu Antonija
i Oktavijana (kasnije nazvanog Avgust).
HAZDRUBAL, brat kartaginskog vojskovoe Hanibala, istakao se u II
Punskom ratu (218-201 god. pre n. e.), u kome je i poginuo (207 god. pre n. e.).
HALDEJA, carstvo u donjem toku reke Tigra i Eufrata, osnovano oko 2700
god. pre n. e.; konano pokoreno od Asiraca 1500 god. pre n. e. U antiko vreme
se smatralo da se Haldejci naroito ivo bave crnom magijom.
HANIBAL, kartaginski vojskovoa (247-183 god. pre n. e.), jedan od
najveih vojskovoa svih vremena, smrtni neprijatelj Rimljana; tokom II
Punskog rata (218-201 god pre n. e.) potukao ih vie puta (kod Tiina i Trebije,
kod Trazimenskog Jezera i kod Kane), ali u bici kod Zame (202 god.) podlegao
Scipionu Afrikancu. On je, da bi napao Italiju, preao ubojnim slonovima Alpe.
Poraen, otrovao se da ne bi iv pao Rimljanima u ruke.
HAOS, po grkoj mitologiji prvobitno neureeno stanje svemira iz koga se
rodio kosmos.
HVAT, mera za duinu (1,896 m).
HESIOD, grki pesnik iz VIII veka pre n. e. U svome delu Poslovi i dani
govori o poljskim radovima, a u Teogoniji o postanku bogova i sveta. Pun
praktinih moralnih pouka.
HEKATA, grka boginja donjeg sveta i neistih sila (imala je tri glave i tri
tela).
HEKTOR, najslavniji trojanski junak u opsadi Troja; ubio ga u dvoboju
Ahil, pa ga onda vukao za svojim kolima oko grada.
HERKUL (Herakle), sin Zevsa i Alkmene, heroj koji je jo u kolevci
zadavio dve zmije, a zatim izvrio dvanaest junakih podviga; otrovala ga je
ena iz ljubomore. Najvei starogrki narodni junak.
HERODOT (oko 484-425 god. pre n. e.), najstariji grki istoriar, opisao
sukobe Persijanaca i Grka.
HEFEST, vidi Vulkan.
HIDRA, po grkom predanju zmaj sa devet glava; im mu se odsee jedna
glava, nie mu nova; ubio ga Herkul.

HIMERA, po grkoj mitologiji udovite koje bljuje vatru (spreda lav, u

sredini koza, pozadi zmaj).
HOMER (X ? vek pre n. e.), najstariji epski pesnik svih vremena. Neki
istoriari sumnjaju da je on stvarni pisac Ilijade i Odiseje, pa ak ne veruju
da je uopte i postojao.
HORACIJE Kvint Flak (65-8 god pre. n. e.), rimski pesnik; proslavio se
svojim Odama i spevom O pesnikoj vetini; tienik Mecene i Avgusta.
HORACIJE Kokle, Rimljanin koji je po predanju 507 god. pre n. e. Sam
branio most na Tibru protiv vojske etrurskog kralja Porsene.
IZIDA, grko ime za egipatsku boginju Sait, boginju braka i zemljoradnje.
IMPERATOR, prvobitno naziv za vojskovou; od Avgustovog vremena
titula toliko vezana za carsku porodicu da se naziv poistovetio sa pojmom car.
IRIDA (Iris), grka boginja duge, vesnica bogova.
JERMENIJA, visoravan izmeu Male Azije, Persije i Rusije; u antici
jermenska drava je naizmenca potpadala pod vrhovnu vlast Asiraca,
Persijanaca, cara Aleksandra, Rimljana i Parana; otadbina dananjih Jermena.
JOV, vidi Jupiter.
JULIJE CEZAR (199-44 god. pre n. e.), najvei rimski vojskovoa, osvojio
je Galiju (dananju Francusku), zakoraio u Germaniju i u Britaniju. Ubijen je
od strane aristokratskih republikanaca, koji su se opirali njegovim
monarhistikim stremljenjima. Osniva rimske svetske monarhije.
JUPITER, rimski vrhovni bog (odgovara grkom bogu Zevsu).
KAMIL Marko Furije (kraj IV i poetkom III veka pre n. e.), rimski
diktator, tj. vojskovoa koji je za vreme rata, pored vojne vlasti, drao u svojim
rukama i svu zakonodavnu i izvrnu vlast.
KAPITOL, najuveniji od sedam bregova na kojima je podignut Rim. Na
njemu su se nalazili tvrava i hramovi posveeni Jupiteru, Junoni i Minervi.
KAREJA, grad u Mesopotamiji, kod koga je 53 god. pre n. e. do nogu
potuen rimski dravnik i najvei bogata svoga vremena trijumvir Kras.
KARTAGINA, fenianski grad na severoistonom uglu dananjeg Tunisa u
Sev. Africi, podignut u IX veku pre n. e. Glavni suparnik Rima u Sredozemlju,
poruen od Rimljana posle III Punskog rata (146 god. pre n. e.).
KATON Marko Porcije (tzv. Stariji ili Cenzor, 232-147 god. pre n. e.),
rimski besednik i dravnik protivnik Kartagine i svakog istonjakog ili grkog
kulturnog uticaja.
KASTOR i POLUKS, po grkoj mitologiji braa blizanci sinovi Zevsa i
Lede, koju je Zevs obljubio u obliku labuda.
KATUL Gaj Valerije 887-47 god. pre n. e.), rimski pesnik-liriar.
KERBER, po grkoj mitologiji troglavi pas-uvar ulaza u donji svet.
KIBELA, frigijska boginja plodnosti, slavljena orgijama, esto
poistoveivana sa grkom boginjom Reom.

KIRKA, arobnica koja je u Homerovoj Odiseji polovinu junakovih

pratilaca pretvorila u svinje.
KONZUL, Narodni skup Rimljana birao je svake godine dva konzula, koji
su u vreme republike vodili najvanije dravne poslove, u Avgustovo vreme bili
samo senka vlasti, a u vreme Dioklecijana (284-305 god. n. e.) samo jo prazna
titula.
KOCKE, Rimljani su se sluili i kockama nainjenim od ljudskih kostiju,
koje nisu ravnomerno upljikave i ravnomerno teke, pa se unapred znalo koja
e strana vie puta pasti. Dve od est strana kocke nisu vaile, a etiri su imale
svoje ime; Venera je dobijala, odgovarajui dananjoj estici.
KUPIDON, rimski bog ljubavi (odgovara grkom bogu Erosu).
LAVIRINT, graevina kralja Minosa na Kritu sa velikim brojem prostorija
i isprepletanim hodnicima.
LIKTOR, pratilac rimskih dostojanstvenika, nosio je kao znak vlasti pred
njima snop iblja sa sekiricom u sredini snopa. Konzuli su imali po dvanaest
liktora.
MAGISTRAT-om je u Rimu nazivan svaki poloaj u dravnoj slubi na
koji se dolazilo putem izbora, tj. voljom glasaa.
MARS, rimski bog rata (odgovara grkom bogu Aresu).
MARSOVO POLJE, ravnica pored Tibra, na kojoj su se rimski graani
obavezno vebali u rukovanju orujem.
MEMFIS, jedna od prestonica starog egipta, 18 km juno od dananjeg
Kaira.
MERKUR, rimski bog trgovine (odgovara grkom bogu Hermesu).
MECENA (70- 8 god. n. e.), prijatelj Avgustov, velik pokrovitelj
umetnosti; po njemu se mecenom i danas naziva svaki dobrotvor umetnika.
MILJA, rimska mera za duinu koja je imala 2000 koraka (oko 1,5 km).
MINERVA, rimska boginja, zatitnica nauke, umetnosti i enskog runog
rada (odgovara grkoj boginji Paladi Atini).
MINOS, po predanju moni kralj Krita, koji je sagradio Lavirint.
MINOTAUR, po grkom predanju udovite (pola ovek, pola bik) koje je
u Lavirintu na Kritu ubio heroj Tezej.
MOMOS, grki bog poruge i kritike.
NEVIJE Gnej (oko 270- 201 god. pre n. e.), prvi pravi rimski pesnik; on je
svojim hroniarskim delom u stihovima Punski rat poloio temelje rimskog
narodnog epa.
NEPOTIZAM, povlaivanje roaka u davanju poloaja u javnoj slubi na
raun drugih zaslunijih kandidata.
NEPTUN, rimski bog mora (odgovara grkom bogu Posejdonu).
NEFELOKOKUGIJA, imaginarna zemlja u Aristofanovom komadu
ptice

NUMA, Pompilije (oko 716-672 god. pre n. e.), drugi rimski kralj.
NUMIDIJA, u antiko vreme oblast u dananjem Aliru. NUMIANI su
imali sopstveno pismo, slino starokartaginskom, Pokorili su ih Rimljani posle
III Punskog rata i pada Kartagine.
OLIMPIJSKE IGRE (Olimpijade), odravane su u staroj Grkoj svake
etiri godine; prvi put 776 god. pre n. e.; po njima su u antiko doba brojane
godine i odreivana istorijska zbivanja.
PAVIJA, grad u Lombardiji (sev. Italija).
PALATIN, najstarije nastanjeno brdo u Rimu, na kome su se nalazile
carske palate.
PALAC, mera za duinu (=1,85 cm).
PARTENIJE, grki pesnik iz Nikeje (I vek pre n. e.), poznat kao pisac 36
proznih pripovedaka o nesrenim ljubavnicima.
PARANI, stari narod skitskoga porekla, koji je od 255 god. pre n. e. Do
226 god. n. e. vladao podrujem dananje Persije, severnim delom Pakistana i
istonim deom Iraka.
PERIKLE (499-429 god. pre n. e.), najvei atinski dravnik; pod njegovom
upravom Atina je dostigla vrhunac svoje moi.
PlNDAR (oko 518-429 god. pre n. e.) najvei grki lirski pesnik (uvene su
njegove Himne).
PIR, kralj Epira (307? -272 god. pre n. e.), koji je u dva maha potukao
Rimljane, ali uz ogromne sopstvene rtve (Pirova pobeda).
PLATON (427-347 god. pre n. e.), grki filozof iz Atine i najvei od svih
antikih mislilaca; imao presudan uticaj na idealistiku filozofiju i na
hrianstvo.
PLUTON, rimski bog podzemlja (odgovara grkom bogu Hadu).
POKROVITELJ NARODA (tribunus plebis), biranje u Rimu od prostog
puka (plebs); bio je neprikosnoven i imao je pravo veta na sve odluke ma koje
rimske ustanove ili ma koga pojedinca kao nosioca javne vlasti.
POLIBIJE (oko 204-121 god. pre n. e.), grki istoriar (Istorija sveta u
40 knjiga, od kojih je u veini sauvano samo prvih pet.) Otac tzv.
pragmatinog pravca u istoriarskom izlaganju.
POPMPEJ Gnej (zvani Veliki), rimski vojskovoa i dravnik (106-48
god. pre n. e.). Branilac rimske aristokratske republike, koga je Cezar pobedio u
graanskom ratu.
PORSENA Lars (VI vek pre n. e.), etrurski kralj. Protivno rimskim
predanjima, istoriografija danas smatra da je on ipak privremeno pokorio Rim.
PRVOSVETENIK (lat. pontifex, u stvari=graditelj mostova), nadzornik
nad svim pitanjima vere; u starom Rimu ih je isprva bilo 4, pa 8, a na kraju 15;
obrazovali su kolegijum, ija je glava bio VRHOVNI PRVOSVETENIK (lat.
pontifex maximus).

PUK (legija) je u Avgustovo vreme brojao 6000 ljudi, a delio se na deset

BATALJONA (kohorti); bataljoni su se dalje delili na tri ETE (manipule), a
ete na dva ODELJENJA, (centurije).
PUNSKI RATOVI su voeni izmeu Kartaginjana i Rimljana u tri maha: I
Punski rat od 264-241, II Punski rat od 218-201 i III Punski rat od 149-146 god.
pre n. e. Ti ratovi su okonani potpunim porazom i ruenjem Kartagine, koja je
dotada bila glavni suparnik Rima u Sredozemlju.
RIM je po predanju osnovao Romul 753 god. pre n. e.
ROMA (imenica enskog roda), latinski naziv za Rim, kao i za boginju,
njegovu zatitnicu.
ROMUL (753-715 pre n. e.), po predanju osniva i prvi kralj Rima. Dojila
ga je, zajedno sa njegovim bratom Remom (koga je on ubio), vuica, a posle
smrti se uzneo i prikljuio bogovima, te je kao takav i potovan.
SABINJANI, italsko pleme nastanjeno severno od Latina, pokorili su ga
Rimljani 220 god. pre n. e.
SALUST Gaj Krisp (86-35 god. pre n. e.), rimski istoriar, plemi i
dravnik, uven po svojoj podmitljivosti. Oko svoje palate u Rimu imao je
uvene Vrtove u kojima je proveo svoje poslednje dane izbegavajui svako
meanje u politiku.
SATIRI, nia poljska i umska boanstva mukoga roda, predstavljana sa
jareim repom, kopitama i uima, kasnije se sve vie gubi njihov ivotinjski
karakter. Olienje ljubavnike poude i vragolanstva.
SATURN, rimski bog plodnosti, slavljen svakog 17 decembra; njemu su
bile posveene svetkovine (tzv. saturnalije) koje su trajale i po vie dana.
SAFO, grka lirska pesnikinja (VII vek. pre n. e.) sa ostrva Lezbosa;
ljubavnim pesmama obraala se lepim enama (otuda lezbiska ljubav).
SENAT je u starome Rimu (do Cezarovog ubistva) bio vrhovno
zakonodavno i upravno telo. U njemu su sedeli samo patriciji, tj. Predstavnici
najvieg rimskog plemstva, i to po nasleu. Posle je vremenom gubio u
naslednoj plemikoj iskljuivosti i moi. Brojao je do 600 lanova.
SIBILE, svetenice Apolonove, koje su se bavile i gatanjem i proricanjem.
uveno sibilsko proroite je bilo u Kumama u junoj Italiji, gde je bilo dosta
grkog ivlja.
KORPIJA, osmo sazvee u zodijaku (zodijak ima 12 sazvea kroz koje
proe sunce za godinu dana, od jedne do druge prolene ravnodnevnice),
SKRUPUL, apotekarska mera, 288 deo funte (oko 1,5 grama).
SPARTA, drava u staroj grkoj sa strogo vojnom organizacijom, borila se
sa Atinom o prevlast (hegemoniju); vojniki snana, ali bez demokratije, nauke,
filozofije i umetnosti.
SPINTRIJE, geme ili kovani novci sa nepristojnim slikama.
SREBRNJAK (denarius), dvadeset peti deo zlatnika.

STOICIZAM, uenje filozofske kole koju je osnovao Grk Zenon (340-260

god. pre n. e.). Srea se po stoicima postie vrlinom i ivotom u skladu sa
prirodom.
STOPA, mera za duinu (29,57 cm).
SULA Kornelije (138-78 god. pre n. e.), rimski vojskovia i dravnik, koji
je posle estogodinje line diktature i surovog proganjanja svojih politikih
protivnika uspostavio prava Senata. Povukao se zatim u privatan ivot.
SFINGA, kameni lav sa ljudskom enskom glavom, kip koji su stari
Egipani postavljali kao uvare faraonskih grobnica. Najuvenija je Sfinga
pored piramida u Memfisu.
TARZ, glavni grad Cilicije (na reci Kidnu u Maloj Aziji), rodno mesto
apostola Pavla.
TARKVINIJI, rimska kraljevska dinastija etrurskog porekla; poslednji
rimski kralj je bio Tarkvinije Oholi (534-510 god. pre n. e.).
TEZEJ, mitski atinski junak; kada mu je bilo 16 godina izvrio je 6 velikih
dela (pobedio divove, divlje zveri i Amazonke).
TEOKRIT (III vek pre n. e.), grki pesnik koji je opevao ivot pastira i tako
utvrdio uzore tzv. bukolike poezije.
TESALIJA, pokrajina u grkoj (prema Egejskom moru).
TOGA, deo stare rimske odee, vrsta plata; senatori i neki velikodostojnici
nosili su togu sa crvenim rubom (senatori sa irokim, vitezovi sa uskim), a
skupljali su je na grudima zlatnom pribadaom umetnike izrade. Deca je nisu
nosila, jer je bila znak zrelosti.
TORKVAT Manlije (IV vek pre n. e.). pobedonosni rimski diktator.
TRG, koji se esto pominje u ovoj knjizi u stvari je Forum Romanum,
glavni trg Rima, ukraen najsjajnijim graevinama i javnim zdanjima, sada
potpuno sruenim. Sredite starorimskog javnog ivota.
TRIJUMF, kod Rimljana sveani ulazak u Rim pobedonosnog vojskovoe,
koga prate njegova Vojska, zarobljenici i plen. Pravo na trijumf je dodeljivao
samo Senat. Trijumfator se vozio na bojnim kolima, stojei u njima.
TROJA, u antiko doba grad u Maloj Aziji na ulazu u Dardanelski Moreuz;
po predanju (koje je opevao Homer u Ilijadi), Grci su ga opsaivali deset
godina (prema savremenim arheolokim nalazima oko 1193-1184 pre n. e.):
TIR, stari fenianski pomorski grad (dananji Sur), uven sa industrije boje
(naroito grimiz). Misli se da su njegovi preduzimljivi graani eksploatisali
rudnike cinobera na Avali i da su u Vini na Dunavu imali svoje naselje, odakle
su Dunavom nosili tu rudu preko Crnog Mora u Malu Aziju.
TIFEJ, po grkoj mitologiji div sa sto ognjenih usta i sto ruku.
TRILIJA (Mullus barbatus), veoma ukusna riba, koja ivi u rekama i
mnogim morima.
TUKIDID (oko 455-396 god. pre n. e.), grki istoriar, opisao Peloponeski
rat izmeu Sparte i Atine, u kome je i sam uestvovao.

TUNIKA, kod Rimljana, kratka koulja.

VENERA, rimska boginja ljubavi i lepote (odgovara grkoj boginji
Afroditi). Smatralo se da porodica Julija Cezara potie od nje.
VERGILIJE Publije Maron (70-19 god. pre n. e.), najvei rimski pesnik,
pisac junakog speva Enejida.
VESTA, rimska boginja vatre i domaeg ognjita) odgovara grkoj boginji
Hestiji). VESTALKE device posveene toj boginji ive su zakopavane u
zemlju ako bi svojom krivicom izgubile devianstvo; svaka uvreda vestalki
kanjavana je smru.
VETO (lat. = zabranjujem), pravo rimskog narodnog tribuna da zabrani
sprovoenje ma koje odluke nekog inovnika, pa i samog Senata.
VITEZOVI, u starome Rimu plemii po imunosti (sluili su u konjici).
Pored drugih povlastica imali su pravo da opivaju odeu tankom crvenom
trakom. U drutvenoj hijerarhiji su stajali iznad graana, a ispod senatora; imali
su jako razvijeno kastinsko oseanje i velik uticaj na javne poslove.
VULKAN, rimski bog vatre, zatitnik zanata, ruan i hrom (odgovara
grkom bogu Hefestu).
ZEVS, vidi Jupiter.
ZLATNIK (aureus) vredeo je sto sestercija ili dvadeset pet srebrnjaka
(denarius).
M. V. D.