Autohtone rase ovaca, stanje i opasnost od

propadanja
www.zdravasrbija.com /lat/Zemlja/Stocarstvo/2134-Autohtone-rase-ovaca,.php
Zemlja- Stoarstvo :
Stoarstvo, 02.10.2015.
Saa Bugari

Intenziviranjem proizvodnje u stoarstvu, uvoenjem produktvnijih rasa i primenom meleenja izezlo

je dosta autohtonih rasa i sojeva stoke i ivine. Drastino smanjenje broja ovaca znaajno je uticalo na
brojno smanjenje pojedinih rasa i njihov nestanak. Da bi se spreio nenadoknadiv gubitak autohtonih
rasa i sojeva, odnosno fonda gena koji mogu biti dragoceni za ovarsku proizvodnju u blioj ili daljoj
budunosti preduzete su odgovarajue mere za ouvanje animalnih genetskih resursa.
Prema utvrenom programu za ovakvu autohtonu rasu formirala bi se najmanje tri zapata koja bi bila
smetena na imanjima zadruga, srednjih poljoprivrednih kola, fakultetskim imanjima i kod
individualnih odgajivaa. Svaka autohtona rasa mora biti smetena u tipinim uslovima u kojima je i
postala.
Do sada su oformljeni zapati cigaje, svrljike, pirotske, bele metohijske, lipske, itd. Program ouvanja i
iskoriavanja ugroenih animalnih genetskih resursa obuhvata izbor autohtonih rasa, odnosno sojeva,
konzervaciju, plansko razmnoavanje, prouavanje, formiranje banke podataka i formiranje banke
gena.
S obzirom da su sve rase i sojevi pramenke ispitivani, u veini sluajeva samo pojedine osobine, a
ree u celini, neophodno je:
1.Ustanoviti brojno stanje pojedinih rasa i sojeva i brojnost tipinih predstavnika odgovarajuih rasa i
sojeva.
2.Odabrati potreban broj tipinih predstavnika
ugroenih rasa, formirati zapate i zatititi od
nestajanja.
3.Prouiti potpunije sve znaajnije fenotipske,
fizioloke, biohemijske i genetske karakteristike i
utvrditi standarde za pojedine rase i sojevi.
4.Utvrditi genetske distance izmeu pojedinih rasa
i sojeva i odrediti mesto u filogenetskom stablu i
njihovu genetsku specifinost.
5.Razraditi program ouvanja i korienja animalnih genetskih resursa primenjujui preporuke i
normative FEZ-a i FAO-a.
Od rasa koje su zastupljene kod nas najrasprostranjenija je tzv.pramenka, naa domaa rasa ovaca,
koja ima veliki broj sojeva. Pramenka je nastala pod veoma oskudnim i slabim prilikama ishrane i
nege, za ovcu, koja vrlo otporna i izdrljiva, naraito na te loe uslove pod kojima koristi i daje.
Pod takvim uslovima odgajivanja, ishrane i nege, tj.pod uslovima okoline, formirala se naa autohtona

pramenka. U zavisnosti od klimatskih, terenskih i ekonomskih uslova regiona u kome se gaji, imamo i
razliite sojeve pramenke, koji se meu sobom odlikuju odreenim karakteristikama. U veini sluajeva
sojevi se nazivaju prema geografskim regionima u kojima se gaje. Najvanije osobine koje karakteriu
ove rase i sojeve ovaca su sledee:
1. Ove rase odnosno sojevi se odlikuju dobrom
sposobnou prilagoavanja na nepovoljne
klimatske uslove brdsko-planinskih predela.
2. Otpornost, vrstina, vitalnost i dobro zdravlje
omoguavaju da mogu da opstanu i u najteim
uslovima gajenja.
3. vrste noge sa vrstim papcima i sposobnost
dugotrajnog hodanja za paom po brdskoplaninskim, kamenitim terenima i vrletnim
predelima svrljikih planina, Suve planine, Stare
planine i dr.
4. Skromnost u pogledu ishrane i prilagoavanja
uslovima panjakog naina gajenja.
5. Izraena trojna sposobnost za proizvodnju mesa, mleka i vune.
6. Ovije(jagnjee) meso i mleko odlikuju se dobrim kvalitetom.
Na dananjem stepenu razvoja nauke postoje tri teorijski mogua metoda za ouvanje genetskih
resursa ovaca:
-Ouvanje ivih jedinki.
-Kriokonzervacija gameta ili embriona.
-Stvaranje biblioteke gena (DNK).
Praktino se primenjuju samo prva dva, dok se trei metod jo uvek nalazi u fazi izuavanja i
predstavlja veliki nauni izazov za budunost.
Ouvanje ivih jedinki ili, kako se jo naziva in situ konzervacija, podrazumeva gajenje dotine
populacije ovaca u uslovima prirodnog ambijenta, mesto njenog postanka ili to je mogue slinijim
odgajivakim prilikama.

Kriokonzervacija, poznata je kao ex situ konzervacija, praktino se primenjuje putem uvanja sperme
ili embriona, dok sa jajnim elijama to jo uvek nije sluaj. Kriokonzervacija je daleko efektivnija

metoda, obzirom da se zamrznuta sperma i embrioni mogu uvati, transportovati itd.

Sa druge strane, jedinke koje nisu ive, tj. zamrznuto je njihovo seme ili embrion nisu dostupne za
prouavanje, a takoe nita ne proizvode.
Dalju dilemu oko izbora metode nameu i sledea razmiljanja. Ako se u ivom stanju uvaju ugroene
populacije sa malim brojem jedinki, onda se javljaju problemi inbridinga, drifta a time i recesivni geni
(James, 1993).
Suprotno tome, postupkom kriokonzervacije moemo spremiti neogranien broj doza semena ili
embriona, ali ih kasnije moramo vratiti u ivot, to opet stvara dodatni napor.
Konaan izbor ipak zavisi od svakog konkretnog sluaja, to podrazumeva, pored pomenutih i uslove u
zemlji ili podruju gde se ugroena rasa ovaca gaji. Tehnoloki nivo i finansijski uslovi esto mogu biti
odluujui faktori.
Zbog toga je neophodno paljivo prouavanje, genetska karakterizacija , prezervacija i korienje in
situ konzerviranih zapata autohtonih rasa i sojeva uz istovremeno organizovanje slube za voenje
matinih knjiga kao i kapaciteta za formiranje ex situ kolekcija.
Korien tekst: Odgajivanje, reprodukcija, selekcija i ishrana ovaca,
autori: Cvijan Meki, Duan Latinovi i Goran Grubi
Dragan Radosavljevi