Dr Branko Davidovi,dipl.in.

, 2013

VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

KRAGUJEVAC

Prof.Dr Branko Davidovi,dipl.in.saobraaja

MEUNARODNI
TRANSPORT I PEDICIJA

Kragujevac, 2013 godina

Prof.Dr Branko Davidovi,dipl.in.saobraaja

MEUNARODNI TRANSPORT I PEDICIJA
Recezenti:
Prof. Dr Jerini Dragoslav, Visoka kola strukovnih studija za menadment i poslovne komunikacije,
Sremski Karlovci
Dr Miroljub Bankovi, Visoka kola strukovnih studija, Kragujevac
Format: B5
Izdava: INTELEKT, Beograd
tamparija: KVIN, Beograd
Raunarska obrada: Milan Srekovi, in. informatike
Lektor: Prof. Dr Tamara Koji
Tira: 250 primeraka

Na sednici Nastavnog vea Visoke tehnike kole strukovnih studija u Kragujevcu, odranoj dana
xx.xx.2011. godine, doneta je odluka br.xx-xxx da se udbenik Meunarodni transport i pedicija,
tampa za potrebe studenata.

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
005.6:656
Davidovi, Branko,

MEUNARODNI TRANSPORT I PEDICIJA / Davidovi B. Beograd: Visoka tehnika kola, 2012.

(Beograd: BM tampa). 250 str. : ilustr. ;
25 cm
Tira 250. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. Bibliografija:
str. 193-196.
ISBN 978-86-87299-02-3
a) Transport Meunarodni transport i pedicija
COBISS: SR ID 156460812

Izdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije u bilo
kom obliku nije dozvoljena bez saglasnosti autora

SADRAJ
1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MEUNARODNOG
TRANSPORTA

1.1. PODELA SAOBRAAJA

1.2. ZNAAJ I ULOGA TRANSPORTA U MEUNARODNOJ RAZMENI
1.3. INSTITUCIJE U MEUNARODNOM TRANSPORTU
1.4. OSNOVNA PRAVNA REGULATIVA U OBLASTI MEUNARODNOG
DRUMSKOG SAOBRAAJA
1.4.1. Nacionalni propisi
1.4.2. Zakonska regulativa Evropske Unije
1.4.3. Meunarodni bilateralni sporazumi i konvencije
1.4.4. BSEC dogovori

1.5 USLOVI ZA BAVLJENJE MEUNARODNIM DRUMSKIM

TRANSPORTOM
1.5.1. CEMT i raspodela multi lateralnih kvota
1.5.2. Posebne dozvole za meunarodni transport (ATP, GHS iz
kontigenta HRte2, MKb)
1.5.3. Dozvole vozaa za meunarodni transport

1.6. DIGITALNI TAHOGRAFI

Rezime i pitanja za proveru znanja

2. ORGANIZACIJA PREVOZA U MEUNARODNOM

TRANSPORTU
2.1. EVROPSKI TRANSPORTNI KORIDORI
2.2. OBLICI TRANSPORTNIH LANACA I ZAHTEVI KOOPERACIJE U
MEUNARODNOM TRANSPORTU
2.3. ZBIRNI TRANSPORT
2.4. NAROITE POILJKE U MEUNARODNOM TRANSPORTU
2.5. MEUNARODNI TRANSPORT OPASNIH MATERIJA
2.6. OSNOVNA DOKUMENTACIJA U MEUNARODNOM TRANSPORTU
2.6.1. TIR karnet
2.6.2. Najava prevoza EDI (EDIFACT) sistem
2.6.3. ATA karnet
2.6.4. EORI broj

2.7.KOMERCIJALNO POSLOVANJE U MEUNARODNOM TRANSPORTU

2.7.1. Ponuda i dispozicija
2.7.2. Prijem, prevoz i predaja tereta
2.7.3. Pratee operacije
2.7.4. Odgovornost prevoznika i naplata potraivanja
2.8. INCOTERMS 2010
Rezime i pitanja za proveru znanja

3. OSIGURANJE U TRANSPORTU
3.1. POJAM I FUNKCIJA OSIGURANJA
3.2. OSIGURANJE U POJEDINIM VIDOVIMA TRANSPORTA
3.3. VRSTE UGOVORA O TRANSPORTNOM OSIGURANJU
3.4. OSIGURANJE RE U TRANSPORTU
3.4.1. Specifinosti osiguranja robe u drumskom transportu
3.4.2. Rizici u drumskom saobraaju

3.4.3. tete i likvidacija

3.5 ZAKLJUENJE OSIGURANJA

3.6. REOSIGURANJE I SUOSIGURANJE
3.7. PLANIRANJE U OSIGURANJU
Rezime i pitanja za proveru znanja

4. TARIFE I TARIFNI SISTEMI /Kao posebno poglavlje ili ubaciti negde/

4.1. POJAM TARIFE I TARIFNA NAELA

4.2. TARIFE U DRUMSKOM TRANSPORTU
4.3. PRIMERI TARIFA
Rezime i pitanja za proveru znanja
5.

PEDITERSKO POSLOVANJE
5.1. UVOD U PEDITERSKO POSLOVANJE
5.1.1. Definicija i vrste pediterske delatnosti
5.1.2. Vrste pediterske delatnosti preduzea
5.1.3. Zakonski propisi i pravni poloaj peditera
5.2. POSLOVI MEUNARODNOG PEDITERA
5.2.1. Davanje dispozicije
5.2.2. Pozicioniranje
5.2.3. Zakljuenje ugovora o prevozu
5.2.4. Preuzimanje robe radi otpreme
5.2.5. Otprema, doprema i provoz robe
5.2.6. Zakljuivanje ugovora o pretovaru
5.2.7. Zakljuivanje Ugovora o skladitenju robe
5.2.8. Obavljanje poslova u vezi carinjenja robe
5.2.9. Informisanje nalogodavca
5.2.10. Fakturisanje izvrene usluge
5.2.11. Bilansiranje poslovanja
5.3. ORGANIZACIJA POSLOVA ITM,TRANPED a d.d. ili DRUGA

FIRMA
5.4. POSLOVNA PRAKSA.Primeri
Rezime i pitanja za proveru znanja

6. KONTROLNE KUE

6.1. DELATNOST KONTROLNIH KUA

6.2. PRIMER KONTROLNE KUE

Rezime i pitanja za proveru znanja

POJMOVNIK
LITERATURA
PRILOZI

PREDGOVOR
Danas daljina vie ne predstavlja prepreku u meunarodnom poslovanju i transportu. Kako moderna
sredstva komunikacije sve vie pribliavaju poslovne partnere koji su esto veoma udaljeni neophodno
je logisticki podrati sve aktivnosti ovih poslovnih odnosa. Zahtevi za kvalitetom postaju sve izraeniji
a sam kvalitet postaje sve manje uoljiv. U takvom ambijentu profesionalnost nije vie jedini
preduslov uspeha ve to postaje i lini odnos koji se razvija izmedu poslovnih partnera a koji postaje
osnov uspene saradnje.
Trine promene u Evropi i ire postavljaju nove zahteve trita kroz:
globalizaciju trita (Prostorna integracija putem logistike),
otru konkurenciju (Problem osvajanja i zadravanja korisnika),
promene u meunarodnim robnim tokovima (Pravci, struktura),
promene strukturama roba (Umesto sirovina, gotovi proizovdi),
manje pojedinane isporuke robe (Umesto masovnih tereta manje zbirne poiljke),
zahtevi za kompletnom logistikom uslugom (Sve na jednom mestu),
stalan rast kvaliteta usluge robe (Potpuna satisfakcija korisnika),
smanjenje trokova (Logistikih i ukupnih trokova).
Naa prilino neureena problematika ima negativnih uticaja na neometano poslovanje meunarodnih
prevoznika, stavlja u prvi plan zadatak svim iniocima da deluju u pravcu poboljanja postojee i
izgradnje nedostajue zakonske regulative kojom se ureuje transportna delatnost u Srbiji potujui
najvie Europske i svetske standarde i tehnologije, i ujedno osiguravaju jednaki uslovi pristupa tritu
za sve domae prevoznike, kao i osigura uslove svim stranim prevoznicima u Srbiji identinim onima
kakve imaju nai prevoznici pri obavljanju transporta u njihovim zemljama.
Knjiga ima osam meusobno povezanih poglavlja. Prvo poglavlje daje opte karakteristike, zakonske i
druge obaveze koje domai prevoznici imaju u meunarodnom saobraaju. U drugom poglavlju date
su osnove naina organizacije u meunarodnom saobraaju. U teem poglavlju date su informacione
tehnologije i njihova primena u drumskom transportu koje se koriste u svetu a predstavljaju obavezu
korienja u naim vozilima. etvrto poglavlje bavi se razvojem i inicijativama Evropske unije do
2030 godine u kom pravcu treba da ide i razvoj transporta u naoj zemlji. Peto poglavlje se odnosi na
osiguranje u transportu od pojma osiguranja, osiguranja po vidovima, zakljuenja osiguranja do
predloga mogueg sistema upravljanja osiguranjem. esto poglavlje se odnosi na tarife i tarifne
sisteme. Sedmo i najvee poglavlje je peditersko poslovanje sa posebnim osvrtom na poslove
meunarodnog peditera. U poslednjem osmom poglavlju, obaraene su kontrolne kue kao karike u
meunarodnom transportu kojima se kontolie kvalitet i kvantitet robe koja se prevozi. Na kraju
svakog poglavlja, dati su rezime i pitanja za proveru znanja.
Knjiga predstavlja jedinstvenu celinu i kao osnovni udbenik iz predmeta Meunarodni transport i
pedicija je namenjena prvenstveno studentima Visoke tehnike kole strukovnih studija u
Kragujevcu a moe posluiti kao koristan prirunik svima onima koji se u svom radu susreu sa ovom
problematikom. Programski sadraj je uslovio obim i strukturu izloene materije, tako da sve to nije
obraeno u ovoj knjizi ostaje kao mogunost kritiarima i drugim autorima da na svoj nain to obrade
u nekoj novoj knjizi koja e uslediti iza ove. Tokom pisanja knjige koriena je domaa i strana
literatura, uglavnom sa engleskog govornog podruja. Autor e biti veoma zahvalni svima onima koji
budu dostavili, u pisanoj formi, predloge, sugestije i primedbe u funkciji boljeg kvaliteta sledeeg
izdanja ove knjige. Posebno se zahvaljujemo recenzentima Prof.Dr D.Jeriniu sa Visoke kola
strukovnih studija za menadment i poslovne komunikacije, Sremski Karlovci i Dr Miroljubu
Bankoviu sa Visoke kole strukovnih studija iz Kragujevca na pisanim sugestijama i preporukama
koje sam sa zadovoljstvom prihvatio i uneo u ovu knjigu.
Autor

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE MEUNARODNOG

TRANSPORTA
U teoriji i praksi vrlo esto se zamenjuje znaenje pojma saobraaj i transport to dovodi do
sutinskog nerazumevanja obuhvatnosti ova dva termina. Re transport je uestali glagol
(oznaava neku radnju, stanje ili zbivanje koja se ponavlja i dodaje kao atribut nekoj imenici)
dok se re saobraaj najee koristi kao imenica (imenuje bia, stvari i pojave).
Pojam transport (EN. Transport, US. Transportation, SRB. Prevoz), potie od latinske rei
transportre (trans + portre nositi). U prevodu transport, podrazumeva prenoenje neega
(tereta, putnika, informacija i/ili energije) sa jednog mesta na drugo to predstavlja proces
kretanja ili zbivanja radnje transporta sa promenom lokacije ili mesta nalaenja neega ili
nekoga. Ako je re o transportu tereta, treba podrazumevati prenos praene poiljke sa
odreenim dokumentom i vozeom, pod odreenim uslovima i zahtevima, u posebnom
prostoru ili dravi koristei razliita vozila ili prenos iz ruke u ruku odnosno od lica do lica.
Transport moe biti i odluka o vonji, preuzimanju, isporuci i distribuciji robe ili neega u
odreenom vremenu i na odreenoj relaciji. U stranoj literaturi, transport oznaava posao ili
sistem transportovanja ljudi ili tereta, transportni plan, odluku ili izjavu o izvrenju transporta.
Za re transport koriste se i sledei sinonimi: navigation (u brodskom saobraaju), hauling,
trucking (aktivnost transporta robe drumskim vozilom), connection (prikljuenje na drugi vid ili
sredstvo transporta), expressage, express (brz transport), ferrying, ferry (transport brodom ili
avionom), on-line/off-line (transport na definisanim i nedefinisanim marutama u nekom
prostoru) i dr.
U komercijalnom smislu, transport (sinonim prevoz) je proces vrenja transakcija u smislu
otpreme, manipulisanja, prodaje i nabavke robe, materijala i usluga prema postavljenim
ciljevima nekog drutva, aktivnost u promociji robe i usluga ukljuujui finansijski i
komercijalni aspekt. U stranoj literaturi, koriste se termini: freight, freightage (transport robe
u komercijalnom smislu sa cenom niom od ekspresnog transporta), transshipment (transfer
robe sa jednog mesta na drugo u smislu dalje otpreme brodom) i dr. U praksi inenjeri
transporta vre nadzor nad svim transportnim uslugama u nekoj organizaciji, ukljuujui
transport robe kamionom, avionom, eleznicom od skladita do krajnjeg korisnika,
koordinaciju svih vidova transporta, planiranje ruta, otpremu vozaa, upravljanje sredstvima
u sektoru transporta, obuavaju svoje izvrne radnike i dr. Pojam transport, se koristi i u
drugim procesima npr. kod deportovanja osuenih lica, kolona vozila kod konvoja vojnih
snaga i opreme, transporta deijim kolicima, i dr. U stranim jezicima koriste se izrazi: French:
transport, Italian: trasporto, German: befrderung/strafgevangene.
Pojam Saobraaj (EN: traffic), predstavlja ukupno definisan nain organizovanog,
bezbednog i racionalnog fizikog savladavanja prostora kod transporta ljudi, materijalnih
dobara i prenosa ne materijalnih vrednosti na jednoj ili nekoliko klasinih ili kombinovanih
pravaca u odreenom periodu, kretanje vozila i peaka u tranzitu. To je poslovna aktivnost
kretanja vozila i ljudi u gradskom i vangradskom podruju ogranieno saobraajnom
signalizacijom, skupom dolazeih i odlazeih resursa (putnika ili vozila) na posebnoj lokaciji u
odreenom vremenu. Takoe, saobraaj predstavlja zbir aktivnosti u komunikaciji razliitih
sistema u posmatranom vremenu radi pokretanja informacija i drugih resursa.
U komercijalnom smislu, saobraaj podrazumeva poslove prometa robe sa jednog na drugo
mesto, trgovaku transakciju ili bilo kakvu promenu vlasnitva, nezakonitu ili nedoputenu
komercijalnu aktivnost, koliinski iznos praenog tereta i putnika i dr. Pojam saobraaj, se
koristi i u drugim procesima, npr. u telekomunikacijama u telefonskom saobraaju i
upravljanja porukama internetom u smislu intenziteta protoka poruka, za socialnu i verbalnu
promenu stanja, u kriminalistici kod podele legalnosti i dr.

1.1. PODELA SAOBRAAJA

Postoje razni aspekti posmatranja saobraaja i transporta iz kojih proizilaze razliite podele.
Sve ove podele imaju za cilj definisanje ili ograniavanje analize posmatranja saobraaja u
odreene svrhe.
1. Podela saobraaja po vidovima
Transport tereta, putnika i informacija se odvija sredstvima razliitih saobraajnih grana, pri
emu je izbor odreene saobraajne grane za obavljanje transporta uslovljen nizom faktora
od kojih su svakako najznaajniji lokacija, poetne i zavrne take eljenog puta, cene i
uslovi transporta, itd. Klasina podela saobraaja na saobraajne grane zasnovana je na
prirodnim i tehnikim osobinama saobraajnica, pri emu su odluujua prirodna svojstva
medijuma kroz koji se ostvaruje kretanje ili prenos (ako je re o informacijama). Tako se
saobraaj deli na nekoliko osnovnih vidova:
vodni (kao najstariji vid)
kopneni
vazduni
cevovodni, i
specijalni (prenos vesti; elektrine energije; unutranji transport (industrijski), iare,
gasovodi i dr.
Ova podela uslovljena je vie tehnikim svojstvima saobraajnog puta po kome se kreu
transportne jedinice i tehniko-tehnolokim svojstvima koje karakteriu odreenu
saobraajnu granu, kao i specifinostima u nainu organizacije transporta i obavljanja
transportne usluge. Tako se osnovna podela po vidovima moe dalje dekonponovati:
vodni (pomorski, reni, reno-kanalski, jezerski)
kopneni (drumski, elezniki), neki teoretiari svrstavaju transport cevovodima u
kopneni vid transporta
vazduni (avionski, telekomunikacioni, interplanetarni).
2. Podela po funkcionalnom kriterijumu
Sa druge strane, za razliku od fizikog kriterijuma podele saobraaja na podsisteme koji
ukljuuje prostor odnosno medijum odvijanja saobraaja, moe se saobraajni sistem prema
funkcionalnom kriterijumu, odnosno po predmetima rada, podeliti na:
1. Teretni saobraaj, (2) Putniki saobraaja i (3) Saobraaj informacija.
3. Podela po prostornom (teritorijalnom) dejstvu: (1) Unutranji i meunarodni. Unutranji se
moe podeliti na: gradski, prigradski i meugradski. Vrlo esto se pod unutranjim
transportom podrazumeva Industrijski transport (pogonski, meu pogonski) koji se
realizuje unutar nekog privrednog drutva kod njihove proizvodnje. U tom kontekstu, javlja se
i spoljani koji se realizuje van granica nekog proizvodnog sistema. Meunarodni saobraaj
moe podeliti na: pogranini, meu teritorijalni i tranzitni, interkontinentalni i interplanetarni.
4. Podela po regularnosti (reimu) rada: (1) regularan (po redu vonje-linijski) i (2) ne
regularan (po potrebi od sluaja do sluaja).
5. Podela prema tehnici, odnosno obeleju fizikog odvijanja procesa kretanja, moe biti: (1)
peaki, (2) automobilski,(3) elezniki, specijalni i dr.
6. Podela prema energetskom izvoru odnosno pogonu: (1) tegljeni ivom silom, (2) toplotni
(dizel, benzinski, plinski), (3) elektrini. Specijalnu vrstu saobraaja kod mikro tokova ine
gravitacioni sistemi (kliznice, vertikalne cevi i sl.).
7. Podela po pripadnosti: (1) javni saobraaj (JS-JAS), (2) sopstveni i (3) privatni.

Kod ovih podela moe se uoiti da se pojedine podele podudaraju to ukazuje na injenicu
da su one samo formalne prirode i da se saobraaj moe analizirati prema aspektu
istraivanja.
U tehnoloko-organizacionom smislu, sve vie realizaciju transportnih usluga ostvaruje vie
vidova saobraaja kroz tzv. multimodalni, intermodalni i/ili kombinovani. Tako se njihova
podela moe izvriti na: Kopnene tehnologije (transport drumskih vozila eleznicom,
transport el.vozila drumom, bi-modalna), kopneno-vodne (Ro-Ro, Ro-Lo...), vodne (Lash,
Bacat, SeeBea...) i kopneno-vazdune. Kod svih ovih tehnologija, transportuju se savremene
teretne jedinice (palete, konteneri, bare, delovi vozila i sl.) jednim ili kroz vie vidova
transporta, kao i vozila ili delovi vozila jedne saobraajne grane vozilima iste ili druge
saobraajne grane.
Kod kopnenih tehnologija, postoje dve varijante: direktan kopneni jednim vidom transporta i
kombinovani kopneni transport (drum-eleznica, drum-eleznica-drum, eleznica-drumeleznica i dr.).

1.2. ZNAAJ I ULOGA TRANSPORTA U MEUNARODNOJ RAZMENI

Saobraajni sistem, ini skup procesa transportovanja tereta, ljudi i vesti u odreenom
vremenu i uz odgovarajue tehnoloke elemente. Egzistira kao eksplicitna funkcija ire
sredine - sistema dravne i privatne svojine odnosno predstavlja njihovu uslunu delatnost.
Sledei ematski prikaz najjednostavnije odreuje poloaj saobraajnog sistema u sistemu
privrede odnosno ostalim sektorima ekonomije, slika 1.1

ad
en
`m
t

PROCES
PROIZVODNJE

rket
ing

IJA TE

Veze

I[
R@

I
O A
IJ

O[
R
T

Ma

rana
Odb

DISTR
I
B
UC

TEHNO
L
KAPAC O[ K
ITE I
TI

en

KI
UDS
LJ SURSI
RE

No
sr v~a
ed n
stv a
a

NJA

IZVODNJA
O
PR
SIROVINE

G
O
EN RIV
ER
G

PO

Slika 1.1 Poloaj saobraaja u odnosu na ekonomske sektore

Izuavanje saobraaja u teorijama privrednog razvoja i drutva zahteva poznavanje

meusobne povezanosti i delovanja razliitih faktora proizvodnje i njihovog ponaanja u
procesu drutvene reprodukcije. Saobraaj je jedan od osnovnih faktora meusobnog
povezivanja prostorno razvojenih centara proizvodnje i potronje pa se tako i efekti njegovog
delovanja pojavljuju u razliitim fazama i oblicima, iz ega proizilaze i njegove osnovne
funkcije:
1. Ekonomska funkcija saobraaja se izraava kroz:
obavljanje procesa reprodukcije za najvei broj proizvoda

teritorijalnu podelu rada

ubrzavanje razvoja drutvene podele rada
preduslov privrednog razvoja pojedinih regiona i zemlje kao celine
pokretaki faktor razvoja drutva.

2. Saobraaj u funkciji povezivanja proizvodnih snaga se izraava kroz vie naina:

korienjem prirodnih resursa jer se sirovine retko koriste tamo gde se one nalaze u
prirodi pri emu prevashodnu ulogu gde e se koristiti ima saobraaj
prostorni razmetaj proizvodnih snaga je znaajno zbog povezivanja udaljenih izvora
sirovina, goriva, i dr. sa centrima mikro privrede kao i povezivanje pojedinih
ekonomsko zavisnih regiona i drava.
U regionalnoj i meunarodnoj razmeni saobraaj je neminovan jer svi nemaju sve sirovine za
industriju, niti se svi proizvodi proizvode u jednom regionu. Kada se na primer pogleda
razmena kafe i prirodnog kauuka, koje nisu strategijske sirovine, naa zemlja ih uvozi u
potpunosti, obzirom da ih ne proizvodi. Od 26 strategijskih sirovina jedino Rusija ima sve a
predpostavlja se i Kina, SAD imaju 25 (nemaju olovo) a Srbija ispod 20.
Regionalna specijalizacija, se realizuje putem saobraaja jer omoguava specijalizaciju u
proizvodnji kako sirovina, tako i gotovih proizvoda. Regioni se mogu specijalizovati na
korienje lokalnih resursa ili na proizvodnju specifinih proizvoda. Koncentracija
proizvodnje, finansijskog i komercijalnog aparata, daje mogunost ostvarenja masovne
proizvodnje roba po niskim cenama. Po pravilu, svaki region razvija ekonomiku i organizuje
takvu proizvodnju robe, koja je mogua sa postojeim procesima proizvodnje i
odgovarajuom opremom. Nova trita se pojavljuju zahvaljujui saobraajnim vezama
izmeu regiona. Samo mali procenat proizvodnje koristi se u regionu neposredno
gravitirajuem mestu proizvodnje.
Ovo vai i u meunarodnim razmerama. Karakteristino je da se u nekim manjim zemljama
itava nacionalna ekonomija zasnivana na specijalizaciji proizvodnje veoma uskog
asortimana roba, ime saobraaj utie na:
decentralizaciju ili razmetaj proizvodnih snaga. Mnoge oblasti industrije locirane su
daleko od tradicionalnih centara specijalizacije. Novi proizvodni centri lociraju se blizu
novih stanbenih centara ili onih koji se izuzetno brzo razvijaju, naime, tamo gde se
objedinjuje stanovnitvo i trite, da bi se izbegli visoki trokovi radne snage. U
svakom sluaju ovi decentralizovani regioni moraju biti povezani sa izvorima sirovina,
opreme, radne snage i tritima. Dolazi do razvoja proizvodnih objekata u podruju (ili
du)jedne saobraajnice
faktor vremena. Korisnost u vremenu, tj. doprema ljudi i roba u eljeno vreme, dobija
sve vii i vii znaaj. Voe i povre se razvozi izmeu regiona pa ak i kontinenata
zahvaljujui velikim brzinama transporta u saobraaju (ali i tehnici u saobraaju hladnjae). Zadravanje (roba) tereta u transportu izaziva ponekad kvarenje i gubitak
iste, pa moe ak da utie na smanjenje trine vrednosti robe. Zato korisnici i
pediteri dosta esto se odluuju da robu daju na prevoenje automobilskom ili na
primer vazdunom saobraaju
potronju energije. Sposobnost upravljanja energijom predstavlja jednu od osobina
naega veka. Saobraaj se javlja kao veliki potroa energenata (potrebe za
energijom, povezivanje izvora i prerade goriva ime vri prenos energije).
3. Saobraaja u funkciji razvoja drutvenog ivota
Saobraaj ima dubok uticaj ne samo na ekonomiku odreenog drutva ve ima mnogobrojne
druge uticaje koji se ogledaju, kroz:
socioloki aspekt drutva
razvoj i stabilizaciju novih trita

 razvoj i unapreenje turizma i sporta

i druge drutvene oblasti ivota
Socijalni sistem drutva, njegova kultura, upravljanje drutvom i vojna mo, svi oseaju uticaj
saobraaja. U oblasti sociologije, esto se kae da progres jednog drutva ide po linijama
saobraajnica pri emu ljudi provedu "Vek na tokovima". Saobraaj menja lik i nain ivota
ljudi, pomae u reavanju zdravstvenih problema stanovnitva, godinjih odmora,
svakodnevnih potreba, turistikih putovanja, poveava kvalitet ivota. Menja se oblik naselja,
povezuju se gradovi, regioni i dr. U oblasti kulture, nije uvek lako razlikovati uticaj u oblasti
kulture od uticaja u oblasti sociologije. U oblasti sociologije: smanjenje provincijalizma,
objedinjuje narode jedne drave i stvara ga skoro jednim narodom po svojoj ekonomiji
(socioloki menadment) i kulturi, povezuje narode izmeu drava, smanjuje kulturne i
jezike razlike meu dravnim granicama; vri prenoenje kulture i religije.
U oblasti politike, uticaj saobraaja se ogleda kroz: razvoj oseanja nacionalnog jedinstva,
politike osobenosti pojedinih delova zemlje isezavaju (npr. izgradnja Sueckog kanala
izmenila je i uglavnom uslovila britansku spoljnu politiku, povezanost teritorija sa gledita
odbrane zemlje). Saobraaj ima uticaj i kroz mnoge ostale faktore kao to su:
preoptereenost ulinog saobraaja u gradovima (kanjenja u ostalim delatnostima,
nemogunost prioritetnog saobraaja, uticaj na urbanizaciju naselja (izgradnja kola,
marketa, poseenost kulturnih i sportskih manifestacija i sl.). Saobraajna ili kako je to
odomaeno, u naoj terminologiji, transportna industrija se manifestuje kroz:
proizvodno-industrijska drutva, drutva i druge pratee delatnosti koja imaju
sopstvene vozne parkove
javni saobraaj kao privredne organizacije u okviru nacionalne ekonomije
privatni sektor
industriju koja radi za potrebe saobraaja gde je saobraaj jedno od glavnih trita u
smislu kupaca odreenih proizvoda
ostale pratee delatnosti koje indirektno uestvuju u njegovoj realizaciji kako u
unutranjem tako i meunarodnom transportu i saobraaju.
4. Interakcija saobraaja sa privrednim i ostalim drutvenim delatnostima
Razvoj saobraaja neposredno je uslovljen razvojem proizvodnih snaga drutva i drutvene
podele rada, koji saobraaju daju materijalnu osnovu razvoja. S druge strane, saobraaj, kao
spona svih niti procesa drutvene reprodukcije, svojim razvojem deluje kao snaan faktor
daljeg razvoja proizvodnih snaga drutva i drutvene i teritorijalne podele rada.
Stalni razvoj proizvodnih snaga drutva i drutvene podele rada, a posebno razvoj
industrijske proizvodnje, dinamike njenog razmetaja, kao i prostorne udaljenosti proizvodnih
centara i potroakih rejona, uslovljavaju stalnu potrebu za transportovanjem sredstava,
predmeta rada i radne snage sajednog mesta na drugo. Sirovine je potrebno transportovati
sa mesta njihove proizvodnje do mesta njihove dalje prerade, od sirovinskih izvora do
proizvodnih centara. Gotove proizvode iz proizvodnih centara treba transportovati do
potroakih centara i udaljenih trita. Pored toga, javlja se niz drugih potreba za
transportovanjem u okviru jednog i izmeu raznih udaljenih trita. Iz toga proizlazi da je
razvoj industrijske proizvodnje zahtevao i odgovarajuu cirkulaciju predmeta rada, sredstava
za rad i radne snage, to je uslovilo razvoj nove drutvene podele rada - izdvajanje
saobraaja u posebnu drutvenu delatnost kao samostalne transportne delatnosti.
S druge strane, transportna delatnost je svojim razvojem predstavljala materijalni uslov za
jo bri razvoj industrije i drutvene podele rada, a posebno je uticala na razvoj teritorijalne
podele rada i povezivanje svetskog trita. Time su razvoj saobraaja,
industrije,
poljoprivrede i drugih privrednih delatnosti meusobno uslovljeni.

Na odgovarajuem stepenu razvoja industrije u periodu industrijske revolucije bila su

potrebna i odgovarajua transportna sredstva. Tako su se saobraajna i transportna
sredstva, nasleena od manufakturnog perioda, ubrzo pretvorila u konice za masovniju
industrijijsku proizvodnju. Sa razvitkom drutvene podele rada i savremenih tehnikih
dostignua u oblasti industrijske proizvodnje dolo je do razvoja novih saobraajnih grana i
do usavravanja transportnih sredstava i procesa transportovanja.
Isticanja razlika i meuzavisnosti saobraaja sa ostalim oblastima materijalne proizvodnje
potrebno je zbog toga to iz njihovih razlika proizilaze i odreene specifinosti u tehnikoorganizacionim problemima kao i u ekonomskim osnovama poslovanja privrednih
organizacija u oblasti saobraaja u odnosu na ostale delatnosti. Iz ovih specifinosti nastaje
niz konsekvenci kako za poslovnu politiku saobraajnih organizacija kao privrednih
organizacija, tako i za saobraajnu politiku u okviru ekonomske politike zemlje.
Ove specifinosti proizlaze iz karaktera saobraaja kao transporne delatnosti, a njihov znaaj
dolazi do izraaja kroz ulogu saobraaja u procesu drutvene reprodukcije stoga to
saobraaj predstavlja jedan od znaajnih pred uslova proizvodnje. Saobraaj svojom
funkcijom moe znatno uticati na normalan tok procesa drutvene reprodukcije kroz
ubrzavanje ili usporavanje proces drutvene reprodukcije. Samim tim to se transport javlja
vie puta u procesu reprodukcije kao spona svih faza kojima se delatnosti od proizvodnje do
potronje povezuju u jedinstveni proces drutvene reprodukcije, on ima dalekosene
posledice na celu privredu.
Kruno kretanje kapitala izvrava se normalno samo dok njegove razliite faze prelaze
jedna u drugu bez zastoja. Zastane li kapital u prvoj fazi snabdevanja onda se novani
kapital ukoi u blago; ako se to desi u fazi proizvodnje, onda na jednoj strani lee sredstva za
proizvodnju bez funkcionisanja, dok na drugoj strani radna snaga ostaje nezaposlena; ako se
to desi u poslednjoj fazi distribucije, onda nagomilavanje nepotrebnih roba stavlja branu
protiv prometa.
Iz ovakvog funkcionalnog odnosa saobraaja prema svim fazama procesa drutvene
reprodukcije proizlazi da svaki poremeaj u organizaciji procesa saobraaja ima svoje
posledice i po sam proces drutvene reprodukcije. S druge strane, moe se konstatovati da
skladnost razvoja saobraaja i razvoja ostalih oblasti materijalne proizvodnje
predstavljajedan od osnovnih uslova normalnog toka procesa drutvene reprodukcije.
Ukoliko saobraaj zaostaje za razvojem proizvodnih snaga i drutvene podele rada, on moe
postati konica privrednog razvoja zemlje. Iz ovih razloga i saobraaj kao drutvena
delatnost, a samim tim i saobraajna drutva koja organizuju i vre transportnu delatnost,
imaju u privredi svoju posebnu ulogu.
S obzirom na to da se saobraajna sredstva kroz istorijski razvoj proizvodnih snaga drutva
deferenciraju i time uslovljavaju dalju drutvenu podelu rada u okviru saobraaja, koja se
realizuje u razliitim saobraajnim granama, to se i uloga pojedinih saobraajnih grana menja
zavisno od njihovog uea u transportnoj funkciji u odnosu na proces drutvene
reprodukcije. Uloga jedne saobraajne grane u procesu drutvene reprodukcije utoliko je
znaajnija ukoliko se ta grana ispoljava kao znaajniji nosilac transportne funkcije kroz svoje
vee uee (i strukturu) u ukupnom obimu saobraaja. Meutim, ako se saobraaj
posmatra kao celina sa datom strukturom saobraajnih grana u odnosu na ostala
saobraajna drutva, njegova uloga u procesu drutvene reprodukcije zahteva poseban
tretman saobraajnih kapaciteta u privrednoj politici svake zemlje.
Samim tim to je saobraaj deo materijalne proizvodnje, nauka o saobraaju samo je deo
nauke o organizaciji ekonomiji, pravu o proizvodnji uopte, jer tehniko-tehnoloke i
organizacione karakteristike saobraaja i pojedinih njegovih grana pruaju osnovu da se
posebno nauno istrauju i teorijski uoptavaju specifine pojave i karakteristike saobraaja.
Iz ovih karakteristika proizlazi i niz posebnih organizacionih i metodolokih specifinosti, to

je dalo iroku osnovu za izdvajanje teorije o saobraaju u posebnu naunu disciplinu iz opte
teorije o organizaciji, ekonomije poslovanja i prava.
U realizaciji postavljenih ciljeva, neophodno je uzeti u obzir i osnovna principa 3 i TEN-T tj.,
intermodalnost, interkonektiviti i interoperabilnost.
Intermodality, podrazumeva meu povezanost vie nezavisnih, alternativnih vidova
transporta transporta du jednog koridora. Ovaj koncept direktno doprinosi
unapreenju funkcionisanja transportnog sistema jer nudi vie opcija (vremena
putovanja, trokova, sigurnosti, pouzdanosti, komfora i sl.) i poveava kapacitet
pojedinanih koridora
Interconectivity, podrazumeva meupovezanost razliitih transportnih mrea.
Posebno je znaajna primena ovog principa u kreiranju mree urbanog transporta.
Princip ukljuuje pitanja uspostavljanja logistikih sistema za transport robe i putnika,
razvoj strategija i aktivnosti za promovisanje efikasnosti, adekvatnog nivoa usluga i
odrivog razvoja
Interoperability, podrazumeva meugransku i unutar gransku povezanost usluga, to
je osnovna filozofija odrivog razvoja (odrivosti). Drugim reima, cilj
interoperabilnosti je uklanjanje institucionalnih, finansijskih, fizikih, tehnikih,
kulturnih i politikih barijera te poveavanje intergracije izmeu vidova transportnih i
usluga.

1.3 INSTITUCIJE U MEUNARODNOM TRANSPORTU

Evropska unija je jo 1991. godine objavila Belu knjigu I (White paper Preparation of the
Associated Countries of Central and Eastern Europe for Integration into the Internal Market
of the Union) koja predstavlja bazni dokument u razvoju saobraaja i transporta u Evropi. U
njoj su bila sadrana naela jedinstvene saobraajne politike. Osnovni principi Bele knjige I
sadrani su u analogiji, da zajedniko evropsko proizvodno i distributivno trite mora biti
sinhrono sa zajednikim transportnim tritem. Cilj Bele knjige I je bio da predstavi planove
zajednike saobraajne politike u EU. Koncept transevropskih mrea (TEN Trans
European Network) je jedan od najvanijih rezultata perioda 90-tih godina. Ostali dominantni
koncepti su:
mere u deregulaciji saobraaja
onemoguavanje monopola u svim vidovima saobraaja
usklaivanje nacionalnih sistema sa meunarodnim
smanjenje dravne pomoi
finansijska i poslovna samostalnost u segmentu saobraaja
jednostavna dostupnost transportnog trita svim operaterima
usklaena Evropska politika u izgradnji infrastrukture
razvoj kombinovanog (intermodalnog transporta), jednog od kljunih elemenata
saobraajne politike.
Pored bele knjige, EU je donela i dalje donosi itav niz pravnih propisa koji su vezani za
pridruivenje zemalja EU posebno iz oblasti transporta. Za integralni tekst propisa postoji
link, gde unutar svakog siea na kome su detaljno razraene obaveze po vidovima
saobraaja, pa time i drumskog saobraaja. Detaljnije informacije o evropskoj regulativi, su
na: (http://europa.eu/legislation_summaries/transport/index_en.htm), a to su:
drumski transport tereta i putnika, radni uslovi, bezbednost drumskog saobraaja,
tehnika harmonizacija motornih vozila i dr.
formiranje raznih tela i ciljevi (opti ciljevi transportne politike, agencije i druga tela)
primena inteligentnih transportnih sistema, satelitska navigacija, evropska prostorna
politika
intermodalnost i transevropske mree

saradnja i proirenje sa treim zemljama, kandidatima za EU, meusobna

komunikacija
odriva mobilnost sa aspekta putnika
elezniki transport (ciljevi i tela, sopstvena trita, teretni i putniki saobraaj,
zaposlenost i radni uslovi, bezbednost
vazduni transport (interna trita, usluge i licenciranje, bezbednost, zatita ivotne
sredine, Single Sky i upravljanje vazdunim saobraajem)
zatita ivotne sredine, bio goriva i smanjenje emisija i dr.

U saobraajno-pravnom smislu EU ureuje meunarodni pravni okvir kroz nekoliko osnovnih

institucija: European Parliament (Evropski parlament), The Council of Ministers (Savet
Ministara, ECMT), The European Council (Savet EU-lanica), The European Central Bank
(Evropsku centralnu banku), The European Commission (DG MOVE-The DirectorateGeneral for Mobility and Transport) je Generalni direktorat Evropske komisije, koji sprovodi
donete zakljuke novih programa Evropske komisije u vezi evropske mree saobraajnica,
tehnolokog razvoja i inovacija.
Pored osnovnih, vie od 100 meudravnih institucija radi u oblasti meunarodnog
drumskog saobraaja. Neke od tih su: Ekonomska komisija ujedinjenih nacija za Evropu
(UN/ECE- United Nations Economic Commission for Europe), ERF (International Road
Federation) http://www.irfnet.org), ITF (International Transport Forum, u opkviru OECD-a sa
vie od 53 zemlje, koja organizuje godinje konferencije Ministara ECMT, na kojima se i
dogovaraju multirateralne dozvole u drumskom saobraaju na teritoriji Evrope, IRF
(Meunarodna Federacija za Puteve), TEN-T EA (The Trans-European Transport Network
Executive Agency), osnovana od evropske komisije radi uspostavljanja tehnike i finasijske
podrke na trans evropskoj mrei puteva (TEN-T), T&E (The European Federation for
Transport and Environment), ACEA (European Automobile Manufacturers Association,
http://www.acea.be), CLEPA (European Association of Automotive Suppliers,
http://www.clepa.be) i mnoge druge. Standardizacija tehniko-tehnolokih elemenata unutar
transportnog sistema EU (i ire) je osnov integracije i unutranje kohezije. Kao nosioci
standardizacije jesu ISO, CEN (European Committee for Standardization), CENELEC
(European Committee for Electrotechnical standardization) i ETSI (European
Telecomunication Standards Institute).
Vrlo je znaajno Udruenje drumskih prevoznika IRU (Intermantional Road transport Union,
http://www.iru.org), koje razvija partnerstvo u svim aktivnostima i za sve lanove udruenja,
prati sve aktivnosti, zakonsku regulativu, politike razvoja i druge aspekte drumskog
transporta, nudi kooperaciju i razvija strateke planove preko svojih radnih grupa, uspostavlja
dijaloge sa meuvladinim telima, meunarodnim organizacijama i svim zainteresovanima u
oblasti drumskog transporta, nudi kooperaciju u razvojnim planovima, ostvaruje komunikaciju
izmeu javnog i privatnog sektora, vri obuku svojoh lanova kroz svoju IRU-Academy,
promovie praktine usluge i informacije i dr.
Pored ovih organizacija iji su stavovi i dokumenti najrelevantniji za izradu Strategije,
neophodno je u implementaciji Strategije pratiti i konsultovati jo nemali broj drugih
organizacija i asocijacija.

1.4 . OSNOVNA PRAVNA REGULATIVA U OBLASTI MEUNARODNOG

DRUMSKOG TRANSPORTA
Glavni nosioci unifikacije saobraajnog prava su meunarodne institucije (vladine i ne
vladine) putem bilateralnih i multilateralnih sporazuma, konvencija, direktiva i drugih propisa
kojima se meusobno usaglaavaju nacionalni propisi. Pitanja meunarodnog drumskog
saobraaja su regulisana veim brojem meunarodnih i unutranjih (nacionalnih) propisa.
Srbija kao naslednik bive Jugoslavije i SRJ, je potpisnik velikog broja meunarodnih
konvencija, multilateralnih i bilateralnih sporazuma kojima su regulisana pitanja iz domena

meunarodnog saobraaja. Kao visoko normirana oblast u okviru meunarodnog saobraaja

sve konvencije i sporazumi koje je naa zemlja ratifikovala su integrisani u pravni sistem
nae zemlje i praktino se primenjuju.
1.4.1 Nacionalni propisi
Znaajan broj nacionalnih propisa regulie problematiku meunarodnog drumskog transporta
putem zakona, bilateralnih sporazuma, odluka, uredbi, reenja i drugih dokumenata koji se
koriste u naoj regulativi. Osnovnu pravnu regulativu donosi Ministarstvo za infrastukturu
Repbulike Srbije, Sektor za drumski saobraaj pri emu:
obavlja poslove koji se odnose na pripremanje i izvravanje propisa, u vezi sa
uspostavljanjem i funkcionisanjem meunarodnog i meuentitetskog drumskog,
eljeznikog, vazdunog i cevovodnog transporta
uestvuje u pripremi i prati provoenje bilateralnih sporazuma sa svim dravama sa
kojima postoji zajedniki interes u bilateralnom transportu roba i putnika
priprema zakljuivanje meunarodnih ugovora i sporazuma iz oblasti meunarodnog
transporta, sarauje sa drugim dravama i inostranim institucijama u kojima je Srbija
lanica,
dogovara kontigente bilateralnih i CEMT dozvola i drugih isprava koji se koriste u
meunarodnom transportu
obavlja raspodelu i distribuciju CEMT dozvola domaim prevoznicima
obavlja poslove izdavanja dozvola (licenci) prevoznicima za meunarodni i
meuentitetski transport putnika i roba
obavlja usklaivanje meunarodnih i meuentitetskih redova vonje i utvruje
osnovne principe i koordinaciju aktivnosti
sarauje sa dravama u okviru pakta stabilnosti po pitanju transporta, sarauje sa
nadlenim organima entiteta i dr.
Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 60/98,
5/99-ispr., 44/99, 74/99 i 4/2000-ispr. i Sl.glasnik RS br.101/2005, 101/2005-dr zakon i
18/2010). Ovim zakonom ureuju se uslovi za obavljanje meunarodnog javnog prevoza,
meunarodni javni prevoz putnika, autobuske stanice za meunarodni javni prevoz putnika,
meunarodni javni prevoz stvari, meunarodni prevoz za sopstvene potrebe, naknada za
puteve i druga pitanja od znaaja za obavljanje meunarodnog prevoza u drumskom
saobraaju. Potpropisi:
Odluka o naknadi za puteve za strana vozila koja koriste puteve u Republici Srbiji
Odluka o visini naknade za utvrivanje uslova za obavljanje meunarodnog javnog
transporta u drumskom saobraaju
Pravilnik o ispravama o tehnikim i tehniko-eksploatacionim uslovima koje moraju
ispunjavati teretna vozila i autobusi kojima se obavlja meunarodni javni transport u
drumskom saobraaju
Pravilnik o obrascima dozvola za meunarodni javni transport putnika ili stvari
Pravilnik o obrascu putnog lista za domaeg prevoznika
Uredba o nainu raspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za meunarodni
javni prevoz stvari domaim prevoznicima
Zakon o sporazumima o transportu u drumskom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br.
26/95), sadri itav niz ugovora u transportu:
Ugovor o osiguranju od odgovornosti prevoznika za tete na robi u domaem
drumskom saobraaju
Ugovor o transportu lomljivih stvari
Ugovor o transportu robe u drumskom saobraaju
Ugovor o transportu robe u meunarodnom drumskom saobraaju
Ugovor o uskladitenju robe

 Ugovor o uskladitenju i prodaji robe

Ugovor o drumskom transportu robe
Ugovor o otpremanju i transportu robe (pediciji)
Ugovor o transportu putnika
Ugovor o kontroli kvaliteta robe
Generalna polisa o osiguranju poiljki u drumskom transportu (putno osiguranje) i dr.
Meunarodni privredni sporazumi se sa razvojem proizvodnje, transporta i stvaranjem jakih
meunarodnih korporacija javljaju u vidu tipskih, formularnih i standardnih ugovora. To su,
najee, adhezioni sporazumi, gde ponua nudi gotovu formu ugovora koju ponueni ne
moe da menja, ve samo prihvati ili odbije. Meutim, kod tipskih ugovora mogua su
odstupanja od ponuenih elemenata, tada se u standardnom ugovoru ostavljaju odreene
praznine o kojima se ugovorne strane mogu dogovarati. Standardni sporazumi najee
nastaju u odreenoj oblasti poslovanja. Pomou njih se postie odreena unifikacija pravila
koja se javljaju u odreenoj oblasti i doprinose brzem pravnom i ekonomskom prometu.
Zakon o prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni glasnik RS", br. 46/95, 66/2001 i
61/2005)
Podpropisi:
Pravilnik o sadrini, izdavanju i voenju putnih naloga i evidencije o izdatim putnim
nalozima (Sl.glasnik RS br.20/96 i 32/2010)
Pravilnik o nainu oduzimanja, uvanja i postupanja sa privremeno oduzetim vozilom
koje je upotrebljavano za izvrenje prekraja ili privrednog prestupa
Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju
Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima ("Slubeni glasnik RS", br. 53/82
preien tekst, 15/84, 5/86 i 21/90 i "Slubeni glasnik RS", br. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 i
25/97, 41/2009 usvojena verzija). Podpropisi:
Pravilnik o izvrenju mera zabrane upravljanja motornim vozilom
Pravilnik o meunarodnim vozakim dozvolama
Pravilnik o nainu voenja evidencija o kaznenim poenima i oduzimanju vozakih
dozvola
Pravilnik o nainu vrenja kontrole i neposrednog regulisanja saobraaja na putevima
i voenju obaveznih evidencija o primeni posebnih mera i ovlaenja
Pravilnik o podeli motornih i prikljunih vozila i tehnikim uslovima za vozila u
saobraaju na putevima
Pravilnik o registraciji motornih i prikljunih vozila
Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji
Pravilnik o vozakim dozvolama
Pravilnik o znacima koje uesnicima u saobraaju na putevima daju policijski
slubenici
Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozaa motornih vozila kada obavljaju
meunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa i drugi koji su u
proceduri usvajanja.
Zakon o javnim putevima ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 52/91 ISPR., 53/93, 67/93,
48/94 I 42/98 i 101/2005 - dr. zakon). Podpropisi:
Odluka o visini naknade za korienje dravnog puta
Odluka o visini posebne naknade za upotrebu puta, njegovog dela i putnog objekta
(putarina)
Pravilnik o plaanju posebne naknade (putarine) za upotrebu magistralnih puteva
(autoputeva i poluautoputeva) u Republici Srbiji
Uredba o visini godinje naknade za drumska motorna vozila, traktore i prikljuna
vozila

Zakon o prevozu opasnih materija ("Slubeni list SFRJ", br. 27/90, 45/90 ispr., i
"Slubeni list SRJ", br. 24/94, 28/96, 68/2002 i Sl. list br. 88/2010 na snazi od 21.05.2011).
Podpropisi:
Pravilnik o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju (Slubeni list
SFR, br.82/90 i Slubeni list SCG, br.1/2003 Ustavna povelja)
Pravilnik o strunom osposobljavanju vozaa motornih vozila kojima se prevoze
opasne materije i drugih lica koja uestvuju u transportu tih materija.
Uredba o transportu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju
Reenje o reimu kretanja teretnih motornih vozila kroz Beograd
Reenje o utvrivanju reima saobraaja u uem centru grada Novog Sada i dr.
Srbija je ratifikovala ADR/ADN/RID.
Zakon o zatiti ivotne sredine ("Sl.glasnik RS", br. 135/04, 36/09,72/09,43/411).
Potpropisi:
Uredba o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje
ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade
Pravilnik o utvrivanju usklaenih iznosa naknade za zagaivanje ivotne sredine
Pravilnik o prekograninom prometu i trgovini zatienim vrstama
Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za
uvoz, izvoz i tranzit otpada
Carinski zakon ("Sl.glasnik RS", br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06 prestao da vai od
03.05.10 oim lanova 252-239, 18/10) sa Pravilnikom o obliku, sadrini, nainu podnoenja i
popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku kao osnovnim
podpropisom.
Zakon o porezu na dodatu vrednost ("Sl.glasnik RS", br. 84/04, 86/04-ispr. i 61/05 61/07).
Potpropisi: Pravilnik o nainu i postupku ostvarivanja poreskih osloboenja kod PDV sa
pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza (Koristi se u Meunarodnom saobraaju
ukoliko se roba privremeno izvozi radi dorade sa obaveznom klauzulom u predfakturi).
Zakon o deviznom poslovanju ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 23/2002 i 34/2002ispr. i "Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 101/2005-dr.zakon).
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl.glasnik RS", br. 36/09, 36/11 i 88/11)
Zakon o radu ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 24/2005 i 61/2005).
Zakon o porezu na dobit drutva ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 25/2001,
80/2002, 43/2003 i 84/2004).
1.4.2 Zakonska regulativa Evropske Unije
Komitet za suvozemni transport je komitet u okviru Sektora saobraaja (EN. Transport
division) Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu. Njegov rad se odvija kroz
podkomitete u okviru kojih je formiran vei broj radnih grupa. Najvaniji rezultat
dugogodinjeg rada ovoga sektora je ak 55 meunarodnih sporazuma i konvencija koje
obezbeuju zakonski i tehniki okvir za razvoj drumskog, eleznikog, unutranjeg vodnog i
kombinovanog transporta u regionu. Ovi meunarodni sporazumi, od kojih se mnogi
primenjuju i u zemljama koje nisu lanice ECE, odnose se na razliitu problematiku
saobraaja za koju su odgovorne Vlade zemalja lanica i koja ima znaajan uticaj na
meunarodni transport. Ovo ukljuuje koherentnu meunarodnu infrastrukturnu mreu,
ujednaene i pojednostavljene procedure prelaska granica i ujednaena pravila i propise koji
imaju za cilj obezbeenje visokog nivoa efikasnosti, sigurnosti i zatite ivotne sredine u
okviru saobraajne delatnosti. Pomenuti sporazumi i konvencije, koje se stalno auriraju,
pravno povezuju zemlje potpisnice u oblasti saobraaja.
Prema problematici na koju se odnose, ovi sporazumi i konvencije mogu se podeliti u sedam
grupa i to su:
saobraajna infrastruktura,

drumski saobraaj i saobraajni znakovi i signalizacija,

drumska vozila,
ostali zakonski instrumenti koji se odnose na drumski saobraaj (radni uslovi, takse,
ekonomski propisi, privatna svojina),
olakice pri prelasku granice,
transport opasnih materija i
transport brzo kvarljive robe.

Sporazumi o regulisanju odvijanja meunarodnog drumskog saobraaja (zakljuen je sa 33

drave, a zavreno je usaglaavanje tri nova i u proceduri usaglaavanja vie novih
sporazuma): Bosna i Hercegovina (2005), Bugarska (2003), Grka (2003), Slovenija (2002),
Rusija (1999), Hrvatska (1998), Belorusija (1996), Makedonija (1996), Iran (1991), Irska
(1990), Luksemburg (1987), Kipar (1984), Portugalija (1984), panija (1989), Albanija
(1984), Finska (1978), Norveka (1973), drave biveg SSSR, osim Rusije i Belorusije
(1971), Poljska (1970), vedska (1970), Velika Britanija (1970), Danska (1969), Turska
(1968 i 1974), Holandija (1967 i 1975), Belgija (1963), Maarska (1962, 1966 i 1984),
Francuska (1965 i 1971), Nemaka (1964 i 1978), Rumunija (1964), vajcarska i Lihtentajn
(1962 i 1980), eka i Slovaka (1962 i 1980), Italija (1961, 1962 i 1984), Austrija (1961)
U drumskom transportu, doneen je veliki broj direktiva koje obavezuju nau zemlju u smislu
iznalaenja i primene tehnikih reenja naplate putarine, obrauna trokova, zatitu i dr. a to
su:
Direktiva 62/99/EC odnosi se na Eurovinjete, sistem naplate putarine. Pretrpee izmene u
trenutku iznalaenja pravog modela zaraunavanja svih trokova pri korienju
infrastrukture.
Direktiva 1999/62/EC odnosi se na zaraunavanje putarine tekim drumskim vozilima pri
upotrebi odreene infrastrukture (pitanje reciprociteta).
Direktive 92/81/EC i 92/82/EC odnose se na obraun trokova goriva u drumskom prevozu.
Favorizuje se drumski prevoz, direktive e pretrpeti izmene.
Direktiva 96/49/EC regulie prevoz opasnih materija drumom-dodatak prilozima A i B ADR-a.
Direktiva 96/35/EC, definie obavezu postojanja institucije sa ulogom savetnika za
bezbednost u procesu transporta opasnih materija, bez obzira na vid prevoza.
Direktiva 2002/15/EC odnosi se na definisanje minimalnih standarada zatite zdravlja i
bezbednosti radnika na putevima, spreavanje nelojalne konkurencije unutar EU i poveanje
bezbednosti na putevima.
Direktiva 2003/96/EC odnosi se na oporezivanje energenata i goriva sa ciljem poveanja
energetske efikasnosti i smanjenja zagaenja ivotne sredine (Odluka 2002/358/EC od
25.4.2002., Kyoto Protocol).
Direktive 70/156/EEC i 70/221/EEC odnose ce na upotrebu tenog gasa u automobilima.
Direktiva 98/70/EC odnosi se na kvalitet benzina i dizel goriva.
Direktiva 2000/53/EC zajedno sa propisom 2002/525/EC odnosi se na recikliranje vozila.
Znatan broj direktiva se odnosi na niz aspekata u vezi sa izduvnim gasovima kako
benzinskih tako i dizel motora putnikih i teretnih vozila, a to su: 70/220/EEC, 73/306/EEC,
74/290/EEC, 77/102/EEC, 78/665/ EEC, 83/351/EEC, 87/77/EEC, 88/76/EEC, 88/77/EEC,

88/436EEC, 89/458/EEC, 91/441/EEC, 91/542/EEC, 93/59/EEC, 94/12/EEC, 96/1/EC,

96/69/EC.
1.4.3. Meunarodni bilateralni sporazumi i konvencije
Postoji i vei broj blateralni i multirateralnih sporazuma, koji se odnose na primenu odreenih
deklaracija donetih na osnovu razvojnih planova pojedinih zemalja a u optem interesu
regiona ili kontinenta.
Prema [8], Srbija kao naslednik (SFRJ, FNRJ, SRJ) potpisala je u periodu 1961-2000
godina, vie od 32 Sporazuma o meunarodnom drumskom prevozu robe i/ili putnika sa
sledeim zemljama: Albanijom (Sl.list 12/84), Austrijom (10/61), Belgijom (4/64), Belorusijom
(3/66), Bugarskom (12/66), V.Britanijom i S.Irskom (35/70), Grkom (51/68), Danskom
(1/69), Holandijom (12/75), Hrvatskom (1/98), Iranom (Ratifikovan Uredbom SIVa 271/91),
Irskom (6/90), Italijom (11/84), Kiprom (11/84), Luksemburgom (10/97), Maarskom (7/66
putniki i 11/84 prevoz robe), Makedonijom (5/96), Nemakom (11/78), Norvekom (39/73),
Poljskom (50/70), Portugalijom (10/84), Rumunijom (9/69), Rusijom (SSSR, Ruskom
federacijom, 1/99 i 2/87), Turskom (11/84), Finskom (4/78), Fransuskom (37/71), ekom i
Slovakom (12/81), vajcarskom (9/81), panijom (286/89), koji se i danas nalaze u primeni.
Nakon osamostaljenja, Srbija je potpisala jo nekoliko sporazuma sa jo nekoliko zemalja
Slovenija (2002), Bosna i Hercegovina (2005), Lihtentajnom i dr. Brojevi u zagradama
oznaavaju brojeve Sl.list po predmetnim godinama.
Ovim Sporazumima regulisana su pitanja iz oblasti prevoza i saobraaja, od najznaajnijih
definicija, pitanja vezana za putovanja na godinji odmor, povremni saobraaj motornim
vozilima, prekogranini linijski saobraaj, tranzit, dozvole i izuzeci od reima dozvola,
vanost i kontigenti dozvola, isprave u vozilima, poptovanje nacionalog i meunarodnog
prava, prekraji, porezi i naknade, mase i dimenzije vozila, sankcije, kontrola dokumenata i
dr. Svi ovi sporazumi objavljeni su u Slubenim listovima i dalje se objavljuju sa svim onim
zemljama sa kojima srbija zakljui takve sporazume.
Naa zemlja aktivno uestvuje u radu meunarodnih organizacija gde je potpisala i
ratifikovala vei broj sporazuma i konvencija na podruju motornih vozila doneen je itav niz

drugih sporazuma koji takoe reguliu materiju u drumskom saobraaju, a to su:

Evropski sporazum o glavnim meunarodnim pravcima, kojim je definisan plan

koordinirane akcije planiranja, izgradnje i rekonstrukcije drumskih saobraajnica koje su od
meunarodnog znaaja (koridori).
Evropski sporazum o radu posada na vozilima koja obavljaju meunarodni prevoz u
drumskom
saobraaju,
utvruje
uslove
koje
vozai
moraju
da
ispunjavaju u pogledu dnevnog odmora, vremena trajanja vonje u toku jednog dana,
maksimalnom trajanju vonje u toku sedam dana i u toku 14 uzastopnih dana, sedminog
odmora, kao i nain registrovanja podataka i vrenja kontrole, tzv. AETR (European
Agreement concerning the Work of Crews of Vehicles engaged in International Road
Transport, 1999)
Evropski sporazum o meunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom
saobraaju - ADR (European Agreement concerning the International Carriage of
Dangerous Goods by Road), utvruje postupke u toku prevoza opasnih roba (pravila
ponaanja svih lica koja sa njima dolaze u kontakt, ili mogu na njih da utiu na na bilo koji
nain) kroz opte zahteve i zahteve u pogledu opasnih materija i predmeta (opti propisi,
klasifikacija, spisak opasnih roba prema UN-brojevima i slovnom rasporedu, posebni propisi i
slobodne koliine opasnih roba, granine koliine, pakovanja i odredbe za cisterne, propisi
za isporuku, propisi za izradu i ispitivanje ambalae, velikih sredstava za pakovanje, velikih

pakovanja i cisterni, propisi za prevoz, utovar, istovar i manipulacije) i kroz uslove u pogledu
transportne opreme i transportnih operacija (propisi za posadu, vozila, opremu, postupanje i
dokumentacija, propisi za izradu i odobrenje tipa vozila).
Evropski sporazum o minimalnim uslovima za izdavanje i vanost vozakih dozvola,
kojim je regulisana problematika jednobraznosti propisa za izdavanje i vanost vozakih
dozvola, selekcija kandidata, redosled polaganja ispita i dr.
Opti ekonomski sporazum za meunarodni drumski transport, kojim su regulisana
pitanja ekonomije drumskog saobraaja, cene drumskih vozila, naplata putarina, carinski
problemi i dr.
Postoje Konvencije po ostalim vidovima saobraaja.
Sporazum koji se odnosi na infrastrukturu meunarodnih puteva (AGR - European
Agreement on Main International Traffic Arteries, 1975)
Sporazum koji se odnosi na kombinovani transport (AGTC (Europen Agreement on
Important International Combined Transport Lines and Related Installations, 1991 sa
Protokolom iz 1997. koji ukljuuje i vodni transport po unutranjim plovnim putevima).
ATP - Sporazum o meunarodnom prevozu lakokvarljivih namirnica u specijalnim vozilima
za njihov prevoz (ATP-Agreement on the International Carriage of Perishable Foodstuffs and
on the Special Equipment to be Used for such Carriage (ATP),1970.
Ovim sporazumom odreuju se: minimalna najnia temperatura koja se mora odravati za
razliite kategorije smrznutih ili rashlaenih namirnica, dozvoljeno trajanje prevoza, zahtevi
koje mora da zadovolji vozilo i oprema i postupak ispitivanja njihove termike efikasnosti.
Jedan od najznaajnijih je i Sporazum o usvajanju jednoobraznih tehnikih propisa

za vozila sa tokovima, opremu i delove koji mogu biti ugraeni i/ili korieni
na vozila sa tokovima i uslovima za uzajamno priznavanje dodeljenih
homologacija na osnovu ovih propisa (Sl.glasnik RS br.011/11). Na ovog

sporazuma dosada je doneto 113 ECE pravilnika a u pripremi je jo nekoliko. Ovom

pravilnicima su definisani zahtevi i naini ispitivanja, kako motornih vozila u celini, tako i
njihovih delova i opreme, i to u pogledu bezbednosti i ekolokih karakteristika. Na osnovu
ovih pravilnika vri se homologacija motornih vozila, njihovih delova i opreme. Naa zemlja je
usvojila i primenjuje 55 ECE pravilnika. Primena usvojenih pravilnika je obavezna i regulie
se odgovarajuim Uredbama, odnosno Naredbama, koje donosi vlada Srbije i koje se
objavljuju u slubenom glasniku RS. Za sprovoenje ovih pravilnika nadlean je Savezni
zavod za standardizaciju. Ovi propisi, utemeljeni su u Zakonu o tehnikim zahtevima za
proizvode i ocenjivanju usaglaenosti, a to su:
Pravilnik o EZ-homologaciji motornih vozila
Pravilnik o EZ-homologaciji motornih vozila sa dva ili tri toka
Pravilnik o EZ-homologaciji poljoprivrednih i umarskih traktora
Pravilnik o ocenjivanju usaglaenosti vozila (nacionalna regulativa), i ostali
Pravilnici o delovima i opremi vozila, o kompletima za prvu pomo, o zahtevima za
prekategorizaciju vozila, o zatamnjivanju stakala na vozilima, o naknadnoj ugradnji
ogledala na vozilima i dr.
Okvirna Direktiva za motorna vozila bila je Direktiva 2007/46/ES Evropskog parlamenta i
ECMT o uspostavi okvira za odobrenje motornih i prikljunih vozila i sistema, sastavnih
delova i samostalnih tehnikih jedinica, namenjenih za takva vozila, bazirana na dva
dokumenata: Okvir za homologaciju i pojedinano odobrenje novih vozila, njihovih sistema,
sastavnih delova i samostalnih tehnikih jedinica i zahtevi za prodaju i poetak upotrebe
delova i opreme, namenjenih za vozila.

Postroje i drugi sporazumi, kao to su: Evropski sporazum o dozvoljenim dimenzijama i masi
drumskih vozila, Evropski sporazum o obeleavanju puteva i dodatnim Protokolom, APC
(Agreement on Minimum Requirements for the Issue and Validity of Driving Permits) Sporazum koji tretira minimum zahteva za izdavanje i vaenje vozakih dozvola, Sporazum o
jedinstvenim tehnikim propisima za vozila na tokovima i opremi,
Sporazum o
jedinstvenom vrenju periodinih tehnikih pregleda vozila, Sporazum o uspostavljanju
globalnih tehnikih propisa koji se odnose na vozila i opremu, Svi sporazumi se dorauju,
inkorporiaraju i dovode u zavosnost sa drugom sporazumima tako0 da je u organizaciji
meunarodnog saobraaja potrebno poznavati vei deo tih sporazuma.
Konvencije su vrlo znaajni meunarodni dokumenti jer obavezuju zemlje potpisnice da
moraju da usklade svoje unutranje zakonodavstvo sa odredbama konvencije i moraju
dozvoliti odvijanje meunarodnog saobraaja po svim putevima na svojoj teritoriji a ne samo
na meunarodnim putnim pravcima. Konvencije dozvoljavaju ogranienje saobraaja zbog
razloga bezbednosti (gabarita, bruto i neto mase, neobeleenog vozila i dr.). U osnovi postoji
dve grupe konvencija: Svetske carinske organizacije i donet epod pokroviteljstvom
ujedinjenih nacija.
Bazna je Konvencija o saobraaju na putevima (doneta 1968) sa nekoliko aneksa u
kojima su regulisani najznaajniji faktori od kojih zavisi razvoj i bezbednost drumskog
saobraaja kako u teretnom tako i putnikom saobraaju. Propisani su uslovi prihvatanje
stranih vozila na teritoriji drugih drava i uslovi koje ta vozila mora da ispunjavaju, pravila
saobraaja, vozake isprave, pristupanje i otkazivanje konvencije i dr. Zakon o bezbednosti
saobraaja je usaglaen sa ovom Konvencijom. Pitanje tranzita je regulisano Konvencijom o
tranzitnoj trgovini zemalja.
Vrlo je znaajna, Konvencija o drumskom saobraaju sa Protokolom o saobraajnim
znacima i signalizaciji na putevima i Konvencija o saobraajnim znacima i signalizaciji sa
dopunskim Sporazumima E/ECE/812 i E/ECE/813 i amandmanima, kojom su regulisani
obaveze zemalja, izmene starih znakova, vrste znakova, svetlosna i horizontalna
signalazacija i dr. I ako kod nas postoji manja razlika izmeu nacionalnog reenja i
Konvencije, moe se rei da je naa signalizacija uglavno usklaena sa ovom konvencijom.
Dopuna ove konvencije vrena je putem Evropskih sporazuma i protokola gde su jasnije
definisane obaveze poptpisnika ove konvencije, to je naa zemlja ratifikovala.
Konvencija o ugovoru u meunarodnom prevozu drumom (CMR,1978), kojom su
standardizovani uslovi za izvrenje meunarodnog prevoza tereta, posebno u delu pratee
dokumentacije (tovarni list) i u pogledu odgovornosti prevoznika, za gubitak ili oteenje,
zakanjenje u isporuci i sl.
Konvencija o ugovoru o meunarodnom prevozu putnika i prtljaga drumom
(CVR,1978), kojom su regulisane obaveze prevoznika za izdavanje karata, povrede ili smrt u
putu, tete, odgovornost prevoznika i dr.
Carinska konvencija o meunarodnom prevozu robe na osnovu karneta TIR
Konvencija, kojom se pojednostavljuje i ubrzava carinski postupak, a naroito u oblasti
tranzita.
Konvencija o zajednikom tranzitu, zajedniki tranzitni postupak (Common transit
procedure) 31 zemlja (27 EU + 4 EFTA + 8 specijalnih teritorija) sadri u osnovi dve
konvencije: Konvenciju o zajednikom tranzitu i Konvenciju o pojednostavljenim
formalnostima u trgovini robom za robu van zajednice (T1) i robu iz zajednice (T2).

Ima i drugih konvencija, koje su znaajne u meunarodnom drumskom transportu i

saobraaju, kao to su: Konvencija o privremenom uvozu ambalae, Carinska konvencija
(ATA karnet), Carinska konvencija o kontenerima, Carinska konvencija o privremenom uvozu
privatnih drumskih vozila, Carinska konvencija o privremenom uvozu komercijalnih drumskih
vozila, Evropska konvencija o tretmanu paleta koje se koriste u meunarodnom transportu,
Meunarodna konvencija o harmonizaciji postupaka pregleda robe na graninim prelazima,
CRTD - Konvencija o civilnoj odgovornosti za tete prouzrokovane tokom prevoza opasnih
materija drumom, eleznicim i plovidbom po unutranjim plovnim putevima, 1989.Konvencija
o tretmanu pool-a kontenera u meunarodnom transportu, Bazelska konvencija o
prekograninom kretanju otpada, CITES Konvencija o meunarodnom prometu ugroenih
vrsta divlje flore i faune, Stokholmska konvencija dugotrajnim organskim zagaujuim
supstancama, roba dvostruke namene (Dual-use good) i dr.
1.4.4. BSEC dogovori
Black Sea Economic Cooperation (BSEC) je organizacija za crnomorsku ekonomsku
saradnju je formirana na Samitu efova drava i vlada jedanaest zemalja ireg crnomorskog
regiona 25. juna 1992. godine u Istanbulu, usvajanjem Deklaracije o crnomorskoj
ekonomskoj saradnji. Srbija i Crna Gora je postala lanica BSEC u aprilu 2004. godine, a
nakon proglaenja nezavisnosti Crne Gore, Srbija je nastavila lanstvo u Organizaciji.
Na 54. Zasedanju Generalne skuptine UN, 1999. godine, BSEC je dobio status posmatraa
u sistemu UN, ime je otvorena mogunost njegovog partnerskog nastupa u inicijativama i
akcijama globalnog znaaja. Takoe, poslednjih godina BSEC je razvio razne oblike
saradnje sa meunarodnim organizacijama (Svetskom bankom, Udruenjem crnomorskih
transportera, OECD, UNDP i dr.), a u fazi je pregovaranja oko modaliteta saradnje sa FAO,
IOM i MMF. Komisija EU je prole godine dobila status posmatraa u BSEC.
Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju obuhvata region sa preko 350 miliona
stanovnika, sa povrinom od priblino 20 miliona kvadratnih kilometara, sa ogromnim
prirodnim bogatstvima, meu kojima su posebno znaajna nalazita nafte i prirodnog gasa.
BSEC danas ima 12 zemalja lanica - Albanija, Azerbejdan, Bugarska, Gruzija, Grka,
Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina, a vie zemalja i drugih
organizacija ima status posmatraa (Austrija, Belorusija, Hrvatska, eka, Egipat,
Francuska, SRN, Izrael, Italija, Poljska, Slovaka, Tunis i SAD). Sedite Organizacije je u
Istanbulu, gde se nalazi Stalni meunarodni sekretarijat BSEC (PERMIS). Zvanini jezici na
sastancima BSEC su engleski i ruski.
Osnovni cilj BSEC je podsticanje, unapreivanje i razvijanje aktivnosti izmeu zemalja
lanica na stvaranju i unapreenju povoljne ekonomske, ali i politike klime za saradnju u
regionu. Saradnja je danas, meutim, proirena i na druge oblasti bankarstvo i finansije,
komunikacije, energija, saobraaj, poljoprivreda, zdravstvena zatita, zatita ivotne sredine,
turizam, nauka i tehnologija, saradnja carinskih slubi, borba protiv organizovanog kriminala i
trgovine drogom, orujem i radioaktivnim materijalima kao i protiv svih vidova terorizma i
ilegalnih migracija, obrazovanje, saradnja u sluaju vanrednih situacija, dravna uprava i
mala i srednja preduzea. BSEC pomae regionalnu nauno-istraivaku saradnju, putem
inicijalnog finansiranja fizibiliti studija nauno-istraivakih ustanova iz najmanje tri zemlje
lanice. Akademske institucije i nauni instituti iz Srbije su do sada uspeno konkurisali sa
pet istraivakih projekata. U poslednje vreme aktivnosti BSEC ine i nastojanja da se region
priblii standardima EU, ime bi se omoguilo njegovo ukljuivanje u ire evropske
ekonomske tokove. Odnos EU prema zemljama lanicama BSEC je definisan kao politika
sinergije, gde se poseban naglasak stavlja na objedinjavanje postojeih politika EU prema
irem crnomorskom regionu, kao i na pospeivanje postojeih procesa unutaregionalne
saradnje. Kao perspektivne oblasti saradnje definisani su energetika, transport, ivotna
sredina, sloboda kretanja i bezbednost.

Republika Srbija, u skladu sa svojim spoljnopolitikim prioritetima i opredeljenjem da razvija

saradnju sa susednim zemljama i zemljama ireg regiona, a punopravni status u BSEC je
Tabela 1.1. lanice BSEC sa brojem potpisanih po vrstama konvencija

1.5. USLOVI ZA BAVLJENJE MEUNARODNIM DRUMSKIM TRANSPORTOM

Domai privredni subjekti za bavljanje odgovarajue vrste prevoza u meunarodnom
drumskom saobraaju moraju biti registrovani u Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku.
Za dobijanje registracije podnosi se zahtev u kome su precizirani koju vrstu prevoza eli da
ostvaruje. Osnovni uslov za obavljanje prevoza u drumskom saobraaju je posedovanje
odgovarajueg voznog parka i vozaa. Domai prevoznici dostavljaju dokumentaciju u
skladu sa kojom se vodi registar voznog parka da poseduju ili su iznajmili najmanje dva
teretna vozila u vlasnitvu, sve podatke i kopije dokumenata o stalno zaposlenim vozaima i
strukturi ostalih zaposlenih.
Dokument kojim strana zemlja dozvoljava nekom naem prevozniku da na njenoj teritoriji
obavlja prevoz zove se Dozvola za meunarodni prevoz. Ona je u svim zemljama obavezna

za linijski prevoz, dok kod vanlinijskog prevoza ovo zavisi od vrste prevoza i zemlje. Za
krune vonje i vonje kada autobus odlazi pun a vraa se prazan, najee nisu potrebne
dozvole, a za odlazak praznog a vraanje punog autobusa obino treba imati dozvolu. U
osnovi, postoje dve vrste dozvola bilateralne i tranzitne. Tranzitna, kao to joj ime kae,
dozvoljava prolazak kroz zemlju bez usputnih iskrcavanja i ukrcavanja putnika, dok
bilateralna dozvoljava dovoenje i odvoenje putnika. U svakom sluaju, u dozvolama se
jasno definie ta prevoznik na osnovu njih moe da radi, to jest kojom trasom moe da se
kree, na kojim stanicama sme da se zaustavlja, po kom redu vonje i slino.
Za vrenje meunarodnog transporta, za ulazak na teritoriju neke drave, vozilo mora imati
nekoliko dozvola:
bilateralnu dozvolu, pojedinanu dozvolu te drave (za tranzit, dovoz iz Republike
Srbije, odvoz u Republiku Srbiju ili prevoz iz te drave u neku drugu dravu)
multilateralnu dozvolu - CEMT dozvolu
prevoznika za obavljanje meunarodnog transporta
vozaa za obavljanje meunarodnog prevoza
i druge dozvole
Pojedinane dozvole mogu biti besplatne, sa deliminim plaanjem nakade ili sa punim
iznosom naknade. Broj dozvola po pojedinim vrstama utvruje se bilateralnim sporazumom
dveju zemalja.
1.5.1. CEMT i raspodela multilateralnih kvota
CEMT Evropska konferencija Ministara Transporta, donela je usaglaenu Rezoluciju
br.00/1 koja se tie primene pravila u meunarodnom drumskom transportu robe
[CM(2000)10/FINAL] i Uputstvo za vladine slubenike i prevoznike o primeni CEMT
multilateralne kvote [CEMT/CM(2005)9/FINAL] u cilju olakanja meunarodnog kopnenog
saobraaj sa ciljem integracije trita, postepene liberalizacije drumskog transporta robe koja
se moe postii samo zajednikim naporima drava lanica na putu ka harmonizaciji uslova
konkurencije izmeu prevoznika u drumskom saobraaju iz razliitih zemalja.
Multilateralnim kvotama promovie upotrebu ekolokih i bezbednih vozila ime se doprinosi i
obezbeuje odriva mobilnost. Multilateralan karakter dozvola sluzi za racionalizaciju
upotrebu vozila time sto se smanjuje broj praznih vonji. Deklaracijom koju je usvojio Savet
ministara CEMT-a na zasedanju odranom u Dablinu 17. i 18. maja 2006. godine CEMT je
postao Medjunarodni Transportni Forum (ITF). Sledee drave lanice uestvuju u sistemu
kvota od 1. januara 2009. godine: Albanija, Austrija, Azerbejdan, Belgija, Belorusija,
Makedonija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Srbija, eska Republika, Danska, Estonija,
Finska, Francuska, Grcka, Gruzija, Holandija, Hrvatska, Irska, Italija, Jermenija, Letonija,
Lihtentajn, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Malta, Moldavija, Nemaka, Norveka,
Poljska, Portugal, Rumunija, Ruska Federacija, Slovenija, Slovaka, Srbija, panija,
vajcarska, vedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Ukrajina.
Poseban znaaj CEMT je dao uvoenju standarda vezanih za buku i emisiju izduvnih gasova
teretnih vozila pri emu je vozila svrstao u jednu od sledeih kategorija:
- ''zeleno" vozilo,
- ''zelenije i bezbedno'' vozilo,
- ''EURO 3 bezbedno'' vozilo,
- ''EURO 4 bezbedno'' vozilo.
Prema njihovim propisima teretno i prikljuno vozilo koje se ne moe svrstati u neku od
navedenih kategorija, svrstava se u kategoriju - ''vozilo'' i ono neposeduje ni jednu potvrdu.
Vozilo ''zeleno'' vozilo, mora posedovati samo jednu potvrdu, ''zelenije i bezbedno'', ''EURO 3
bezbedno'', ''EURO 4 bezbedno'' i EURO 5 bezbedno vozilo moraju posedovati vie
potvrda:

tri potvrde za vuno vozilo (potvrdu A - o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu

buke i emisije zagaivaa,
potvrdu B - o ispunjavanju tehnikih uslova u pogledu bezbednosti,
potvrdu o sposobnosti vozila za korienje i
dve potvrde za prikljuno vozilo (potvrdu za prikljuno vozilo i potvrdu o sposobnosti
vozila za korienje).
Potvrdu o sposobnosti vozila za korienje izdaje nadleno telo u dravi registracije, a ostale
potvrde izdaju proizvoai vozila ili njihovi zastupnici. U gornjem desnom uglu imaju
jedinstvenu numeraciju koju vri Ministarstvo nadleno za poslove saobraaja i o tome vodi
registar, a koja se sastoji od oznake dravne pripadnosti i rednog broja potvrde. Ove potvrde
se moraju stalno nalaziti u vozilu tokom meunarodnog drumskog prevoza. Na prednjoj
strani teretnog vozila, zavisno od kategorije u koju se vozilo svrstava, mora se nalaziti znak u
obliku kruga prenika od 200 mm zelene boje, sa ivicom prenika od 10 mm bele boje sa
ucrtanim slovom ili brojem bele boje, slika 1.2

Slika 1.2. Izgled oznaka na vozilu u zavisnosti od kategorije vozila

Multilateralna CEMT dozvola za meunarodni drumski prevoz robe, koji vre prevoznici
registrovani u dravi lanici CEMT-a, omoguava meunarodni prevoz izmeu drava
lanica CEMT, u tranzitu preko teritorije jedne ili vie drava lanica CEMT, vozilima
registrovanim u dravi lanici CEMT. CEMT dozvolu istovremeno ne moe koristiti vie od
jednog vozila. Ona mora biti u vozilu izmeu mesta utovara (odmah po utovaru vozila) i
mesta istovara (do trenutka istovara vozila) u toku vonje sa teretom, kao i sve vreme u toku
prazne vonje. CEMT dozvola ne oslobaa prevoznika od zahteva za bilo kojom drugom
dozvolom za vangabaritni transport (posebni tereti u pogledu dimenzija ili mase) ili za
transport specifinih vrsta robe (npr.Opasne materije). CEMT dozvola ne moe se preneti na
tree lice.
Nosilac CEMT dozvole mora uredno da vodi dnevnik putovanja i isti da razduuje nadlenom
ministarstvu do 20-og u mesecu za predhodni mesec kalendarske godine. Dnevnik o
obavljenom transportu vodi se tako da je mogue videti hronoloki red svake vonje sa
teretom izmedju mesta utovara i mesta istovara kao i svake prazne vonje, sa prelaskom
granice. Mesta tranzita takodje mogu biti zapisana mada to nije obavezno. Slube nadlene
za kontrolu ne mogu zahtevati da u dnevniku putovanja budu peati svake drave koja je
tranzitirana ali mogu odluiti da nakon izvrsene kontrole overe dnevnik putovanja. Kontrolni
organi u dnevniku putovanja mogu overom potvrditi izvrenu kontrolu. CEMT dozvola se
smatra ne vaecom ako na njima nisu neizbrisivo upisani sledeci podaci:
- naziv i puna adresa prevoznika,
- potpis i peat organa koji izdaje dozvolu,
- datumi poetka i prestanka vaenja dozvole,
- datum izdavanja dozvole.
Ne vaeim dozvolama se smatraju i dozvole uz koje se ne nalazi uredno popunjen dnevnik
putovanja i vaece potvrde koje potvruju saglasnost sa vrstom dozvole koja se koristi, tj.
dozvola za za EURO 3 bezbedno, EURO 4 bezbedno ili EURO 5 bezbedno vozilo.
Nadleni organ koji je izdao dozvolu moe da je oduzme u sluaju ozbiljnih ili ponovljenih
prekraja odredaba o korisenju CEMT dozvola ili odredaba radnog prava ili saobraajnih
propisa, kao i u sluaju da se te dozvole nedovoljno koriste ili se koriste samo za ponavjajui
transport. Ukoliko se iskorisceni listovi CEMT dnevnika ne razduze nadleznom ministarstvu

do 20-og u mesecu za predhodni mesec kalendarske godine,nadlezni organ moze da izda

zahtev za oduzimanje CEMT dozvole.
Postoji Uredba o nainu korienja, obrazac multilateralne CEMT dozvole, dnevnik putovanja
i izgled peata koji se stavlja na dozvolu po kojoj se dodeljuju kontigenti za izdavanje
dozvola od strane nadlenog Ministarstva. Na osnovu lana 13. st. 1. 3. Uredbe o nainu
rspodele i kriterijumima za dodelu stranih dozvola za meunarodni javni prevoz stvari
domaim prevoznicima (Slubeni glasnik RS", BR. 88/05, 113/07 I 6/09), date su
pojedinane dozvole po kontigentima, tabela 1.2. Detalje o korienju, dobijanju i ostalim
uslovima za CEMT dozvolu se nalazi na sajtu nadlenog Ministarstva (sada Ministarstva za
infrastrukturu i energetiku).
Tabela 1.2. Dobijene CEMT dozvole u 2012 godini
Red.
broj

Kontingent
meunarodna
oznaka zemlje

i Vrsta dozvole

Austrija (A)

Albanija (AL)

3
4

Azerbejdan (AZ)
Belgija (B)

Belorusija (BY)

Bosna
Hercegovina
(BIH)
Bugarska (BG)

4
*
*
*
*
*
*

Broj
dozvola

Broj dozvola iz lana Umanjenjenje

po Umanjenjenje
9. st. 1. i 3. Uredbe raspodeli
CEMT raspodeli
vremenskih
3%
voe
i dozvola
dozvola
peurke

1;1;1
1;10;5
1;1;1
1;15;10
1;1;1

5
1000
6000
650
500
3000
3250
500
200
200
100
6000
1500
6000
200

6
30
180
20
15
90
98
15
6
6
3
180
45
180
6

3zem

700

bt
bt(sp)
3zem

2;20;10
4;40;40
*

14000
35000
700

1;1;1

Gruzija (GE)
Danska (DK)

11

Estonija (EST)
Iran (IR)

13

Italija (I)

14

Kipar (CY)

16

Luksemburg
(LUX)

Obavezan
broj
kombinovanih
prevoza
10

Uee fiksnog Rok

za
dela
vraanje
plana
u dozvola
kontingentu
12
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

21

100%

28.02.2013

420
1050
21

100%
100%
100%

28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

100%

28.02.2013

100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%

28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

40 za CEMT
dozvolu e3s-A-H

30
70

po

11
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%

30 dana
28.02.2013
28.02.2013
60 dana
28.02.2013
60 dana

4;40;8

13000

390

t(sp)
3zem
lu
lu(sp)
bt
bt
3zem
bt
bt za E2
b
t
3zem
b
b za E3
b za E5
b za brod
bt za voz
t
t za E3
bt
3zem

2;20;20
*
4;40;40
4;40;40
1;1;1
1;2;1
1;1;1
*
1;1;1
4;20;20
4;20;20
4;20;20
*
*
*
1;1;1
1;1;1
*
*
2;10;10
1;2;1

3000
215
3000
12000
100
600
100
100
200
1500
1500
100
5000
2500
2500
100
100
2000
2500
200
20

90
6
90
360
3
18
3
3
6
45
45
3
150
75
75
3
3
60
75
6
1
3%

15

7
30
250
50

20 (u zbiru sa D- bt,
D- bt za E2, D- bt
E3, D- bt za E4, D- bt
za E5 ) za CEMT
dozvolu e3s-GR-H i
e5s-GR-H

Grka (GR)

10

12

3
bt za E2
bt za E3
bt za E4
b za E2
b za E3
b za E5
b za E2
bt
3zem za E2
bt
uni
b
t
3zem

Kritian
kontingent

bt
uni
3zem za E3
3zem za E5
b
b za E2

1;1;1
*
*
*
*
*

180
20
1000
1000
500
1000

5
1
30
30
15
30

b za E3

6000

180

Maarska (H)

50
50

30 za CEMT
dozvole e3s-I i e5s-I

60 dana
60 dana
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

voe
i
peurke

5 (u zbiru sa RUSbt, RUS bt -HL, Dbt E2, D- bt E3, Dbt za E4, D- bt za

E5 ) za CEMT
dozvole e3sH-RUS i
e5sH-RUS i 15 (u
zbiru sa F- bt za E3,
CZ- b, CZ- bt i CZuni) za CEMT
dozvolu e5sH

100%
100%
100%
100%
100%
100%

28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

100%

28.02.2013

60 dana

17

18

Makedonija (MK)

Nemaka(D)

19
20

Norveka (N)
Poljska (PL)

21

Rumunija (RO)

22

Rusija (RUS)

23

Slovaka (SK)

24

Turska (TR)

25

Ukrajina (UA)

26

Francuska (FR)

27

Holandija (NL)

28

Hrvatska (HR)

t za E2
t za E3
b
t
3zem
bt
bt za E2
bt za E3
bt za E4

*
*
2;10;5
2;10;5
*
*
*
1;20;10
1;10;5

1000
16000
5000
5000
500
200
3000
15000
2000

30
480
150
150
15
6
90
450
60

bt za E5

1;30;15

15000

450

b
bt
bt
bt za E3
3zem za E3
3zem
bt
bt HL
3zem
b
3zem
bt
t(sp)
3zem
bt
t
t za E3
t za E5
3zem
3zem za E3

1;3;3
*
2;30;15
1;5;3
*
*
*
*
*
1;10;5
1;1;1
4;40;40
4;40;40
1;5;3
1;5;3
1;5;3
1;5;3
1;1;1
1;1;1
1;1;1

300
5000
19000
5000
100
500
4500
500
50
6500
300
14000
11500
1600
4300
1000
3500
1500
300
300

9
150
570
150
3
15
135
15
2
195
9
420
345
48
129
30
105
45
9
9

bt-za E3

4000

120

bt
3zem
b
b za E2
t
t za E2
uni za E2

1;10;5
*
1;1;1
2;40;40
1;1;1
2;40;40
1;10;5

3500
300
500
39500
500
54500
5000

105
9
15
1185
15
1635
150
3%

29

panija (E)

31
32

Kazahstan (KZ)
Kirgistan (KGZ)
Crna Gora
(MNE)

33
34

Letonija (LV)

35

Litvanija (LT)

36

Moldavija (MD)

37

Finska (FIN)

20 (D- bt, D- bt za
E2, D- bt za E3, Dbt za E4, D- bt za
E5 u zbiru sa GR- b)
za CEMT dozvolu
e3s-GR-H i e5s-GRH

15 (u zbiru sa H-b,
H-b za E2 i H-b za
E3, CZ-b, CZ- bt i
CZ-uni) za CEMT
dozvolu ^5sH i 15 (u
zbiru sa CZ- b, CZbt i CZ-uni) za
CEMT dozvolu

100

14 za F-bt god za
E3

100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%

28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

100%

28.02.2013

100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%

28.02.2013
30 dana
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

100%

28.02.2013

100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%

28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

100%
100%

30 dana

100%

28.02.2013

30 dana
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

60 dana

voe
i
peurke

bt
b

1;5;3
1;1;1

12000
2500

360
75

uni

500

15

b
t
bt
bt

1;2;1
1;15;10
1;1;1
1;1;1

1500
500
100
100

45
15
3
3

100%
100%
100%
100%

60 dana
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

3zem

1;15;10

4000

120

100%

28.02.2013

b
uni
bt
3zem
bt
3zem
b
3zem

*
*
1;5;3
1;1;1
1;2;1
1;1;1
1;1;1
1;1;1

500
50
1500
100
300
30
300
300

15
2
45
3
9
1
9
9

100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%
100%

28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013
28.02.2013

eka (CZ)

30

50
130

15 (u zbiru sa H-b,
H-b za E2 i H-b za
E3, F- bt za E3) za
CEMT dozvolu e5sH
i 15 (u zbiru sa F- bt
za E3) za CEMT
dozvolu

Legenda: lu - dozvola za prevoz stvari od luka ili do luka, E2 zelenije I bezbedno vozilo, E3 - Evro 3
bezbedno vozilo (sp), E4 - Evro 4 bezbedno vozilo, E5 - Evro 5 bezbedno vozilo, bt dozvola za bilateralan
ili tranzitni prevoz, b - dozvola za bilateralni prevoz stvari, t - dozvola za tranzitni prevoz stvari, uni dozvola za
biletaralni ili tranzitni prevoz stvari ili za prevoz stvari za tree zemlje i/iz treih zemalja, sp dozvola z aprevoz
stvari sa plaanjem naknade za korienje puteva, 3zem Dozvola za prevoz stvari za tree zemlje ili iz treih
zemalja. Znak , objanjava da u raspodeli dozvola uestvuju samo prevoznici koji imaju bar jednu pravilno
razduenu dozvolu.
Napomena: u koloni Kritian kontingent nekritini kontingenti obeleeni su sa tri broja ije vrednosti se tokom
godine utvruju u zavisnosti od potronje dozvola odreenog kontingenta, a koji oznaavaju: broj dozvola po
skupu vozila; broj dozvola koje prevoznik moe preuzeti jednovremeno, a da je u prethodnom periodu koristio
dozvole iz kontingenta; broj dozvola koje prevoznik moe preuzeti jednovremeno, a da u prethodnom periodu nije
koristio dozvole iz stranih zemalja.

Umanjenje po raspodeli CEMT dozvola, odnosi se npr. 15 (u zbiru sa H-b, H-b za E2 i H-b za E3, F- bt za E3) za
CEMT dozvolu e5sH i 15 (u zbiru sa F- bt za E3) za CEMT dozvolu e5s Kirgistan (KGZ), Crna Gora (MNE).

CEMT dozvole mogu imati ogranienja u korienju na teritorijama pojedinih drava, i to u

Republici Austriji, Republici Italiji, Republici Grkoj, Republici Rusiji i Republici Maarskoj.
Ove dozvole imaju crveni peat sa precrtanom oznakom zemlje u kojoj se ne mogu koristiti.
Otisak crvenog peata stavlja se na desnoj margini prve strane CEMT dozvole. CEMT
dozvola moe biti razliite vrste prema roku vaenja i kategorijama teretnog vozila za koje
moe da se koristi. Prema roku vaenja CEMT dozvola moe biti kratkorona i dugorona.
Kratkorona CEMT dozvola vai 30 dana, ute je boje i ima peat sa natpisom kratkorona
dozvola. Dugorona CEMT dozvola vai jednu kalendarsku godinu i zelene je boje.
Nalepnice koje su definisane CEMT/CM(2005)9/FINAL, i ITF/TMB/TR/MQ(2008)1/FINAL za
"Euro III bezbedno", "Euro IV bezbedno" i "Euro V bezbedno" vozilo, kod nas nabavljaju se u
udruenjima za Meunarodni saobraaj..
1.5.2. Posebne dozvole za meunarodni transport
Pored CEMT dozvola u meunarodnom drumskom saobraaju izdaju se pojedinane
dozvola i vremenske dozvole. Pojedinana dozvola je dozvola odreene vrste na osnovu
koje domai prevoznik moe da obavi najvie dve vonje. Vrsta pojedinane dozvole
odreuje se prema tome da li se na osnovu dozvole moe obavljati prevoz kao bilateralni
odnosno tranzitni odnosno za tree zemlje i iz treih zemalja odnosno prema nameni (za
odreeno podruje, odreenu vrstu robe, odreena vozila i odreenu vrstu prevoza).
Pojedinana dozvola vai od 1. januara do 31. decembra tekue godine odnosno do 31.
januara naredne godine. Vremenska dozvola je dozvola odreene vrste na osnovu koje
prevoznik moe da obavi neogranieni broj vonji u odreenom vremenskom periodu. Vrsta
vremenske dozvole odreuje se prema tome da li se na osnovu dozvole moe obavljati
prevoz kao bilateralni odnosno tranzitni odnosno za tree zemlje i iz treih zemalja odnosno
prema nameni (za odreeno podruje, odreenu vrstu robe, odreena vozila i odreenu
vrstu prevoza).
Postoje posebne dozvole u meunarodnom transportu, kao to su dozvole iz kontigenta 3%.
Zahtev za dodeljivanje ovih dozvola treba da sadri kontigent i koliinu potrebnih dozvola,
kao i razloge za potraivanje dodatnog broja dozvola. Dodatne dozvole iz fonda 3% za
kontigente: BiH 3zem, BG 3zem, GR 3zem, Ib, LTbt, MK 3zem, RO 3zem za e3 i RUS 3zem
ne razmatraju se redovno ve nakon dodatnog broj dozvola. Zahtevi se reavaju dva puta
meseno.
Dodeljuju se i dozvole za sopstvene potrebe iji zahtevi treba da sadre podatke o prevozu
za koji se dozvola trai (datum i mesto utovara i izvoznog/uvoznog carinjenja, mesto
istovara, vrstu i koliinu robe koja se prevozi), registarske oznake vozila kojim e se obaviti
prevoz, kao i broj i vrstu potrebnih dozvola. Ukoliko zahtev za dodeljivanje dozvola bude
pozitivno reen podnosilac zahteva moe da utovari i ocarini robu. Pri podizanju dodeljenih
dozvola podnosilac zahteva podnosi fotokopiju tovarnog lista i jedinstvene carinske isprave
kao i fotokopiju fakture, odnosno dokaz da se radi o prevozu za sopstvene potrebe (samo
ukoliko je u pitanju izvoz). Kada je uvoz u pitanju uvozna dokumentacija se donosi prilikom
razduivanja dozvole. Pored navedenog podnosi se dokaz o vlasnitvu za vozilo kojim se
vri prevoz i to:
- dve fotografije u boji sa kojih se nesumnjivo moe videti izgled vozila i na vozilu
ispisana firma prevoznika i registarska oznaka,
- overene fotokopije vaeih saobraajnih dozvola,
- ukoliko vozilo ima nove registarske oznake potrebno je dostaviti i fotografiju
registracione nalepnice i registracioni list sa tehnikog pregleda.
Ukoliko je vozilo kupljeno na lizing potrebno je dostaviti i ugovor o lizingu na kome moraju da
se nalaze podaci o broju asije i periodu trajanja lizinga kao i plan otplate.

Dobijene dozvole se razduuju uz zahtev za razduenje.

1.5.3. Dozvole vozaa za meunarodni transport
Prema lanu 203. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima (u daljem tekstu: Zakon)
voza motornog vozila, odnosno skupa vozila (vozila kategorija C, C1, D, D1, CE, C1E, DE i
D1E) kome je upravljanje vozilom osnovno zanimanje, odnosno koji obavlja javni prevoz,
mora posedovati dozvolu za obavljanje poslova profesionalnog vozaa. Licenca moe biti
nacionalna (vai za teritoriju Republike Srbije) i meunarodna (vai u meunarodnom
prevozu) i izdaje je Agencija za bezbednost saobraaja vozaima koji poseduju
odgovarajue vozake dozvole, imaju zavrenu propisanu obuku i koji su poloili struni ispit
iz provere znanja. Licenca se izdaje na period od pet godina i obnavlja se vozau ako je
prisustvovao obaveznim seminarima unapreenja znanja. Vozai koji su obavljali ili stekli
pravo da obavljaju poslove vozaa kojima je to osnovno zanimanje do dana stupanja na
snagu Zakona, mogu obavljati poslove profesionalnog vozaa bez dozvole najdue pet
godina.
Prema lanu 204. Zakona obuku za sticanje dozvole vri pravno lice koje dobije dozvolu
ministarstva nadlenog za poslove saobraaja. Blie uslove koje mora da ispunjava pravno
lice koje vri obuku, kao i program obuke i seminara unapreenja znanja, nain polaganja
ispita, izgledu i sadraju obrasca dozvole za obavljanje poslova profesionalnog vozaa,
uverenja o poloenom ispitu, propisuje ministar nadlean za poslove saobraaja na predlog
Agencije, uz pribavljeno miljenje strukovnih udruenja prevoznika. Radna grupa za izradu
podzakonskih akata pravilnika u vezi sa l. 203. i 204. Zakona formirana je u januaru 2010.
godine kada je i poela sa radom. Do donoenja pravilnika ne postoji zakonski osnov za
izdavanje licenci za obavljanje poslova profesionalnog vozaa, kao ni zakonska obaveza
pohaanja bilo kakve obuke. Takoe, izvesno je da e pravilnikom o licenciranju vozaa biti
predvieno oslobaanje odreenih kategorija vozaa od pohaanja obuke i polaganja ispita
to je posebno znaajno da se od obaveze pohaanja obuke i polaganja ispita oslobode
vozai koji imaju odgovarajue radno iskustvo.
Kako osnov za izradu ovih pravilnika pored Zakona predstavlja i Direktiva Evropskog
parlamenta i Saveta 2003/59/EZ, EU Regulation 561/2006/EC o kontroli maksimalnog
vremena rada vozaa (2002/15/EC, EC 561/2006, 2003/88/EC). U Evropi razliito su
definisana minimalna i maksimalna vremena rada i odmora vozaa. Prema Zakonu o
ratifikaciji evropskog sporazuma o radu posade na vozilima koja obavljaju meunarodne
drumske prevoze (AETR), sa protokolom o potpisivanju, definisana su vremena u toku 24
sata, i to:
dnevno vreme rada 8 sati do 11 sati,
nedeljno vreme rada 39 sati do 48 sati,
neprekidno vreme vonje 4 sata do 8 sati (max.produenje 15 min.)
duina odmora od 15 minuta do 45 minuta,
dnevni odmor uzastopnih 11 sati do 12 sati.
Kontrola navedenih vremenskih ogranienja vri se tahografima.

1.5 DIGITALNI TAHOGRAFI

Evropski parlament je 2006, doneo harmonizaciju propisa No.561/2006 kojima se regulie
upotreba digitalnih tahografa (Direktiva 2006/22/EC, 2009/4/EC, Propis (EEC) 3821/85,
Propis (EC) 2135/98, Propis 1266/2009 sa obaveznom primenom od 01.10.2011.
Kod nas, je doneena Uredba o vremenu odmora i upravljanja vozaa motornih vozila kada
obavljaju meunarodni prevoz, kao i o primeni sistema digitalnih tahografa, kojom su
odreena vremena upravljanja, pauza i odmora vozaa motornih vozila registrovanih u

inostranstvu, kao i vozaa motornih vozila registrovanih u Republici Srbiji kada obavljaju
meunarodni prevoz, kao i primena sistema digitalnih tahografa (kontrola vremena
upravljanja, pauza i odmora vozaa pomou digitalnih, odnosno analognih tahografa,
izvoenje poslova u radionicama, a u vezi sa tahografom i graninikom brzine koji imaju
odobrenje tipa, upotreba memorijskih kartica, proizvodnja i personalizacija memorijskih
kartica).
Odredbe ove uredbe ne odnose se na meunarodni drumski prevoz: vozilima koja se koriste
za javni linijski prevoz putnika na linijama koje nisu due od 50 km, vozilima ija najvea
dozvoljena brzina ne prelazi 40 km/h, vozilima koja su u vlasnitvu ili u zakupu, bez vozaa,
oruanih snaga, policije, slube civilne zatite i vatrogasne slube, kada se prevoz obavlja u
svrhu izvravanja zadataka tih slubi i pod njihovim nadzorom, vozilima koja se koriste u
vanrednim situacijama ili akcijama spaavanja, ukljuujui vozila koja se koriste za neprofitni
prevoz humanitarne pomoi, specijalizovanim vozilima koja se koriste u medicinske svrhe,
vozilima specijalizovanim za prevoz oteenih vozila, a koja se kreu u polupreniku do 100
km od baze vozila, vozilima koja se testiraju na putu u svrhu tehnikog razvoja ili odravanja
i novim ili remontovanim vozilima koja jo nisu putena u saobraaj, vozilima ili skupovima
vozila ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 7,5 t, a koja se koriste za neprofitni prevoz
tereta, i vozilima koja imaju muzejsku vrednost, a koja se koriste za neprofitni prevoz putnika
i tereta. Od 2006 godine, sva nova vozila preko 3.5 t i putnika vozila preko 8+1 putnika
moraju biti opremljeni digitalnim tahografom.
Digitalni tahograf je kontrolni ureaj koji obezbeuje upis maksimalnog dnevnog vremena
vonje lanova posade vozila, maksimalno vreme vonje (vremena provedenog u obavljanju
profesionalne aktivnosti), minimalno dnevno i nedeljno raspoloivo vreme (vremena odmora),
maksimalno nedeljno vreme vonje, brzine kretanja vozila i preene udaljenosti vozila.
Upotreba digitalnog tahografa bazirana je na softweru EU-a i personalizovanim pametnim
karticama na kojima se uvaju svi relevantni podaci potrebni za evidencije radnog vremena.
Razvoj tahografa u poslednjih pet decenija (Mehaniki 1960-70 analogni ili hrono), elekronski
(1970-2000) i digitalni (uvedeni 1998, obavezna primena od 2006, od 2010 godine i u svim
ostalim drzavama stranama ugovornicama sporazuma AETR), dati su na slici 1.3.

a. Mehaniki

b. Elektronski analogni

c. Digitalni

Slika 1.3. Prikaz razvoja tahografa

Uz tahograf neophodne su elektronske ipovane kartice na kojima se memoriu vremena to

se moe memorisati i u samoj radnoj memorijii digitalnog tahografa smetenog u vozilu.
Tahograf takoe ima ugraen i pisa sa svrhom ispisa podataka o radnom vremenu vozaa.
Tahografska kartica je elektronska SMART kartica koja, automstski ili poluautomatski,
identifikuje potrebne podatke iz vozila i koja je direktno vezana sa jedinstvenom
informatikom mreom TACHOnet + model FURPS (Functionality, Usability, Reliability,
Performance and Supportability) kojima se usklauju procedure rada, slika 1.4. To su
dokumenta na osnovu kojih dravni nadleni organi i preduzea u kojima su vozai
zaposleni vre kontrolu i prate rad vozaa (brzinu kretanja, vremena vonje i odmora,
vremena rada...). Setove takografskih kartica prevoznik kupuje kod specijalizovanih
udruenja za meunarodni saobraaj. Vozai se redovno zaduuju odreenom koliinom
tahografskih kartica i ne smeju otpoeti voznju bez njih. Vozau nije dozvoljeno da koristi

vie od jedne tahografske kartice za jedan radni dan i kartica ne sme ostati u tapografu vie
od 24 casa. Tahografske kartice moraju biti u dobrom stanju i savetuje se da se uvaju u

Slika 1.4 Prikaz osnovne konfiguracije TACHOnet

specijalnoj zatitnoj kutiji. Izvuzev polja koja treba da popuni voza, na njima nita ne bi
smelo da pie. Voza mora na zahtev ovlaenog lica pokazati:
sve takografske kartice iz tekue nedelje,
poslednju karticu iz prethodne nedelje,
pismo od poslodavca koje potvrdjuje razlog odsustvovanja u sluaju neradnih dana
usled bolesti ili odmora.
Ako vozaa zaustavi ovlaeno lice i zatrai mu na uvid tahografsku karticu, on mora traiti
potpis ovlaenog lica na kartici koji se nalazio u tahografu. Na taj nain vozac dokazuje da
je tahograf otvaran radi kontrole kartice, jer se ne sme inae otvarati tokom radnog dana.
Memorijske kartice za digitalne tahografe standardnih su dimenzija kao i uobiajene kreditne
kartice, slika 1.5.

a. Kartica vozaa

b.Kartica prevoznika

Slika 1.5 Kartice za tahografe

Kartica vozaa je personalizovana kartica, izdaje se na ime vozaa koji ima vaeu vozaku
dozvolu odgovarajue kategorije i vai pet godina. Kartica ima kapacitet memorije za popunu
podataka od najmanje 28 radnih dana vozaa. Voza se sme koristiti iskljuivo karticom
vozaa koja glasi na njegovo ime, zloupotreba kartice podlee kaznenoj odgovornosti.
Kartica prevoznika izdaje se na ime ovlaeno lice prevoznika zaposlenog kod prevoznika
koji obavlja delatnost prevoza u Republici Srbiji, na zahtev zakonskog zastupnika
prevoznika. Svrha ove kartice je zatita podataka koji se nalaze u digitalnom tahografu, a
odnose se na preduzee prevoznika. Ova kartica preduzea vai 5 godina i slui da zatiti
podatke preduzea u tahografu. Kljuni podaci se odnose na: aktivnosti poslodavca,
aktivnosti kontrolnih organa u predhodnom vremenu, mesto izdavanja, pristup masovnoj
memoriji digitalnih tahografa zemalja lanica EU i dr.
U meunarodnom saobraaju, koriste se jo dve vrste kartica, nadzornog tela i kartica
radionice, slika 1.6. Kartica nadzornog tela izdaje se na ime nadzorne slube odnosno na
ime lica zaposlenog u nadzornom telu (inspekcija drumskog transporta i policijski slubenici).
Nadzorna slubena, lice mora biti osposobljeno u skladu sa zakonskim odredbama za
sprovoenje nadzora nad radom digitalnih tahografa. Korisnik kartice ima mogunost
pristupa celokupnoj memoriji digitalnog tahografa, kao i prenosu podataka na neki drugi
medij. Kartica sadri i sakuplja i sve aktivnosti koje je slubeno lice preduzelo upisujui
datum i vreme svakog pregleda. Ova kontrolna kartica vai 2 godine i identifikuje sve
kontrole slubenika. Omoguava brz prikaz, moe da se omogui preuzimanje svih
sauvanih podataka za pristup masovnim memorijama digitalnih tahografa. Kompatibilana je
sa svim digitalnim tahografima.

Kartica madzornog tela

b. Kartica radionice

Slika 1.6 Kontrolne tahografske kartice

Personalizovana kartica radionice izdaje se na ime lica zaposlenog u ovlaenoj radionici

koja obavlja delatnost radionice na osnove dozvole madlenog Ministarstva. Lice mora biti
osposobljeno u skladu sa zakonskim odredbama, to dokazuje potvrdom o zavrenom
kolovanju za ispitivanje i ugradnju tahografa prema programu odobrenom od nadlenog
Ministarstva. Ova kartica vai jednu godinu jer mora da se kalibriraju prema kalibraciji
tahografa.
Na primeru, personalizovane kartice vremena rada vozaa, slika 1.7., moe se odtampati
izgled celokupnog vremena ponaanja vozaa u toku 24 sata. Automatski izlazni listing
poznat pod nazivom AOBRD (Automatic On-Board Recording Device), najee se koristi u
osnovnoj dokumentacija rada vozaa i vozila. Konekcija moe biti mehanika ili elektronska
a pored navedenih zadataka mogu se pratiti a time i odtampati brzine kretanja, preena
kilometraa, datumi aktivnosti, ogranienja brzine i dr. Sve u periodu za predhodnih sedam
dana. Strukturu AOBRD sistema ine, tri glavna elementa: senzorski sistem, vozilo i sistem
veza, slika 1.8.

Slika 1.7. Prikaz 24 satne aktivnosti vozaa

Slika 1.8 Prikaz strukture AOBRD sistema

Proizvoai ovakvih sistema su: Actia (D-BOX AND smart cards + D-BOX 2 GB sa 26 jezika
u AETR zemljama) Continental, Stoneridge (SE 5000), Efkon i dr.
Na kraju treba spomenutu portabl kontrolne ureaje, koji slue da oitavanje predhodno
navedenih etiri tipa kartica. Ove ureaje nose kontrolni organi u koje ubacuje odreene
kartice i tako kontrolie izvrene aktivnosti.

Slika 1.9. Izgled kontrolnih ureaja

Ureaji su jednostavni za korienje i lako se prikljuuju na WLAN mreu, USB ureaj, SIM
kartice i posebne servere koji slue za wirless transmisije, odravanje i dr.
Pored navedenog, u meunarodnom saobraaju, koristi se veliki broj razliitih informacionih
tehnologija, kao to su: Bar Cod (DGS 1 EAN 13), GPS (GNSS/CN, DSRC..........), GS1 i
dr. Na primer u okviru Bar Cod tehnologije, razvijen je GS 1 koji predstavlja respektabilni
meunarodni sistem standarda koji se primenjuju za kodiranje i identifikaciju proizvoda,
usluga i lokacija, kao i elektronske trgovine. Ovaj sistem povezuje poslovne interese
proizvoaa i trgovine, a osnovan je sa ciljem da unapredi upravljanje lancima snabdevanja i
poslovnim procesima, i da kao rezultat toga stvori dodatnu vrednost poslovnim partnerima.
GS1 sistem standarda koristi preko 1.000.000 kompanija iz preko 140 drava iz celog sveta,
meu kojima je i Srbija.
REZIME
Osnovni ciljevi razvoja drumskog saobraaja zacrtani su kroz Evropske bilaterale i
multilateralne sporazume, direktive, konvencije, ugovore i druge propise koji su obavezni za
lanice i pridruene lanove EU kao i za zemlje koje ele da uu u EU. Pravni eksterni faktori
vezani su za konvencije meunarodnih organizacija koje se bave saobraajem, kao i
propise, odnosno direktive EU koje se odnose na saobraaj, izvrena je revizija 2006, doneti
su odgovarajua dokumenta tako da je i Srbija obavezna da preuzme obaveze pre
prikljuenja EU. Naa zemlja se prialgoava itavom nizu Direktiva, konvencija i drugih
dogovora kako bi spremna ula u EU.
Neki od evropskih zahteva se uveliko koriste u praksi (CEMT, BSEC, sistemi dozvola) to
omoguava obavljanje prevoza naim vozilima po Evropi. Digitalni tahografi predstavljaju
tipian primer obavezne primene i kontrole vozila i vozaa tokom 24 sata.
Pitanja za proveru znanja
1. Navesti znaaj transporta u meunarodnoj razmeni.
2. Koje meunarodne organizacije donose propise iz drumskog saobraaja?
3. Kojim nacionalnim propisima je regulisana problematika meunarodnog drumskog
saobraaja?

4. U emu je znaaj CEMT dozvola?

5. Da li se mogu produavati CEMT dozvole i kako?
6. Kako se dele kontigenti dozvola?
7. Koje sve posebne dozvole postoje u meunarodnom saobraaju?
8. Kako se stie dozvola za vozae u meunarodnom saobraaju?
9. Vrste tahogarfa i njihov znaaj u transportu.
10.Objasniti funkcije i mogunosti digitalnih tahografa.
11.Vrste personalizovanih kontrolnih kartica i njihove funkcije.
12. Objasniti funkcije personalizovane karticu vozaa.
13. Kako se moe vriti prenos podataka sa kkartica i na koje medije?
14. Objasniti izgled tampanog dokumenta 24 satnoih aktivnosti vozaa
15. emu slue kontrolno portabl ureaji.

2. ORGANIZACIJA PREVOZA U MEUNARODNOM

TRANSPORTU
Organizaciju prevoza u unutranjem i posebno u meunarodnom saobraaju, ini skup
razliitih tehniko-tehnolokih, komercijalno-ekonomskih zahteva koji se meusobno prepliu
stvarajui takav funkcionalan sistem koji predstavlja obavezu poznavanja svakog prevoznika
na evropskom prostoru. U tom smislu, potrebno je poznavati koridore i lance koji se mogu
realizovati uz primenu odgovarajuih propisa i dokumenata. Sutinu organizacije ini
komercijalno poslovanje organizovano od strane peditera ili provajdera. Na dugim
relacijama specifian je nain organizacije zbirnog prevoza komadanih poiljaka iz zemalja
zapadne evrope ka naoj zemlji.
Posebno je znaajno poznavati zhteve prevoz naroitih poiljaka i opasnih materija u
maunarodnom saobraaju zbog vrlo rigoroznih zakonskih propisa koji se strogo moraju
potovati. U odnosu na unutranj drumski transport postoje specifinosti u dokimentaciji koja
je potrebna za izvrenje meunarodnog transporta. Na kraju e biti dat Incoterms 2010 ije
paritete mora poznavati svaki prevoznik.

2.1. EVROPSKI TRANSPORTNI KORIDORI

Uloga i znaaj razvoja transportnog sistema na rast, razvoj, zaposlenost i jaanje
konkurentne pozicije ve su potvreni na primeru intenzivnog razvoja transportne politike i
uspostavljanja Trans-evropske mree saobraajnica u dravama lanicama Evropske unije.
Njihovo povezivanje sa dravama Centralne, Istone i Jugo-istone Evrope, a preko njih i sa
azijskim kontinentom i Rusijom, sve vie dobija na znaaju u meunarodnoj razmeni.
Aktuelni tranzicioni proces, koji se odvijaju paralelno sa oporavkom fizikih i institucionalnih
kapaciteta od posledica ratnog konflikta, jo uvek nije doveo Srbiju do statusa pridruene
lanice Evropske unije. Reforme su neophodne na nivou celokupnog polikog, ekonomskog i
socijalnog sistema, i posebno u oblasti saobraaja. U tom pogledu, inicijalni koraci odnose se
na inkorporiranje Pan-evropskih smernica i ciljeva u aktuelnu nacionalnu transportnu politku
te strategije i operativnih aktivnosti koje proizilaze iz toga.
Putna mrea u Republici Srbiji je deo pan-evropskog koridora. Deset van-evropskih
transportnih koridora je definisano na drugoj van-evropskoj konferenciji o transportu na Kritu
u martu 1994. kao rute u Centralnoj i Istonoj Evropi koje su zahtevale veliko ulaganje tokom
sledeih deset do petnaest godina. Dopune su napravljene na treoj konferenciji u Helsinkiju
1997. godine. Ovi koridori za razvoj se razlikuju od Trans-Evropskih saobraajnih mrea koje
ukljuuju sve glavne uspostavljene rute u EU iako postoje predlozi da se napravi kombinacija
ova dva sistema poto su veina ukljuenih zemalja sada lanice EU. Pan-evropski koridori u
regionu ine kimu intraregionalne mree kao to je prikazano na slici 2.1.
Vie od dve hiljade kilometara (2.150 km) glavne putne mree u Srbiji je deo sistema
evropskih puteva (E-putevi). Na teritoriji Republike Srbije postoji oko 792 km puteva koridora
X i njegovih grana X-b i X-c. U okviru projekta REBIS, dat je pregled strateke transportne
mree na Balkanu, obavljeni razgovori o njima sa nacionalnim vlastima u ovim zemljama i
napravljene analize u svetlu najskorijih politikih dogaaja u regionu. Na kraju je predloena
je "glavna mrea" za region koja uzima strateke mree EU kao osnovu.

Slika 2.1 Evropski drumski koridori

Prvi dokument je bio Memorandum o razumevanju i razvoju osnovne regionalne transportne

mree u Jugoistonoj Evropi koji je potpisan u Luksemburgu 2004. godine. Tada je
dogovoreno i formiranje posebnog Regionalnog sekretarijata za praenje Transporta u
Jugoistonoj Evropi (SEETO) sa seditem u Beogradu. U skladu sa potpisanim
Memorandumom, u novembru 2004-te godine u Skoplju je odran i Prvi godinji sastanak
Ministara transporta zemalja potpisnica Memoranduma na kojem su razmatrani problemi u
realizacji osnovne mree i daljnje aktivnosti i ta je posebno vano, utvrivani su kriterijumi
za izbor prioriteta u daljnjem razvoju osnovne mree.
Dalji razvoj saobraajne mree na prostoru Jugoistone Evrope, poznata kao TEN-T mrea
usledio je nakon stabilizacije politikih prilika u koordinaciji infrastrukturne Grupe Pakta za
stabilnost i uz uee finansijskih institucija uraena je nova detaljna studija (Regionalna
Studija Infrastrukture za Balkan REBIS) koja je obuhvatala usklaivanje potreba i
mogunosti regionalnog razvoja za Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Srbiju, Crnu Goru,
Kosovo, odnosno UMNIK, Albaniju i Makedoniju). Kao proizvod nastala je takozvana
Osnovna Mrea (Core Network) i dolo je do realizacije jednog broja najurgentnijih
infrastrukturnih projekata u regiji. Osnovna mrea puteva i eljeznikih pravaca prikazani su
na sljedeim mapama:
Trans-evropska transportna mrea (u daljem tekstu: TEN-T) sastoji se iz: transportne
infrastrukture, sistema transportnog menadmenta i pozicioniranja odnosno navigacionih
sistema. Transportna infrastruktura obuhvata drumsku, elezniku i mreu unutaranjeg
vodnog prometa, pomorske luke, luke unutranjih vodnih tokova i ostale vezne take. Sistem
transportnog menadmenta i pozicioniranje sa navigacionim sistemima ukljuuju neophodne

tehnike instalacije i informacione i telekomunikacione sisteme, a u cilju osiguranja

harmonizovanih operacija mree i efikasnog trasnportnog menadmenta.
Osnovni ciljevi koje TEN-T treba ostvariti su i ciljevi Srbije u meunarodnom saobraaju:
obezbediti mobilnost ljudi i tereta,
obezbediti korisnicima visoko-kvalitetnu infrastrukturu,
kombinovati razliite vidove transporta,
dozvoliti optimalno korienje postojeih kapaciteta,
obezbediti interoperabilnost svih komponenti,
pokriti celu teritoriju EU,
omoguiti proirenje na drave EFTA-e, CEE i mediteranske drave.
Prema principu korisnik plaa (user pays) naknada za korienje transportnih kapaciteta
se naplauje od svih korisnika (operatera i krajnjih kupaca) za nivo trokova koji oni uzrokuju
ili to je mogue blie nivou koji koriste. Taj bi princip trebao biti primenjen za sve
transportne vidove u svim dravama EU i njegovom adekvatnom primenom bi se utedilo
EUR 30-80 bio godinje. U skladu sa Odlukom 1692/96/EC i Odlukom 1346/2001/EC, TEN-T
e do 2012.godine sadrati: 75.200 km puta; 78.000 km eleznikih pruga; 330 aerodroma;
270 meunarodnih pomorskih luka; 210 luka na unutranjim plovnim putevima-vodnim
tokovima; sistem prometnog menadmenta, sistem korisnikih informacija i sistem
navigacionih servisa.
ITF (International Transport Forum) i IRU (Road Transport Union), u okviru navedenih
koridora u 44 evropske zemlje odredili su parking zone u kojima se moraju parkirati vozila.
Ne moe kao kod nas da se vozila parkiraju na pumpama, pored puta, na odmoritima i
drugim ne obezbeenim mestima. Detalje videti na sajtovima www.iru.org i
www.internationaltransportforum.org.

2.2. OBLICI TRANSPORTNIH LANACA

MEUNARODNOM SAOBRAAJU

ZAHTEVI

KOOPERACIJE

Obuhvatnost sa kojom operie transportni lanac korenspondira se logistikim lancem. Koji

nastaje kao zajedniko sadejstvo bazirano na podeli rada logistikih preduzea (makro
sistema) i mikrologistikih sistema. U logistikom menadmentu iz svrsishodnih razloga uvek
se preporuuje procesno orijentisano segmentiranje lanca stvaranja nove vrednosti.
Sva sloenost transportnih lanaca u meunarodnom saobraaju ukazuje da su koordinacija i
koperacija osnovni elementi organizacije prevoza, slika 2.1. Koordinacija u smislu upravljanja
transportnim procesom od poiljaoca do priamoca a kooperacija u smislu sradnje razliitih
subjekata u organizaciji prevoza. Poseban znaaj ova dva elementa imaju kod savremenih
kombinovanih tehnologija u kojima uestvuje vie vidova prevoza a koristi se ista teretna
jedinica na celom prevoznom putu, od poiljaoca do primaoca, odnosno u celom
transportnom lancu u prevozu, rukovanju i skladitenju. Da bi se realizovala bilo koja
savremena tehnologija treba preduzeti niz mera, kao i da razvoj ovih tehnologija treba
shvatiti kao jedinstvo tehnolokih, tehnikih, ekonomskih, organizacionih i pravnih elemenata
koji determiniu wihove osobenosti.
Iz tih razloga nameu se neizostavna kooperacija i koordinacija izmeu prevoznika i
operatera prevoza sa jedne, i korisnika prevoza sa druge strane. Poznato je da nijedan vid
prevoza ne moe u potpunosti da izvri kompletnu uslugu u savremenim tehnologijama
prevoza jer raspolau specifinim i razliitim kapacitetima koji se moraju jedinstveno koristiti
u cilju pruanja kompletne transportne usluge. Tehnoloku sinhronizaciju i organizaciono
povezivanje u cilju optimalnog funkcionisanja svake tehnologije i celokupnog transportnog
lanca (u kome uestvuje vie vidova saobraaja) treba realizovati tako, da svaki uesnik u

realizaciji transportnog procesa nae svoj interes, uz potovanje osnovnih principa

racionalnog poslovanja.
Tabela 2.1 Prikaz moguih oblika transportnih lanaca u meunarodnom transportu

LKW
Bahn

B.Sch

Flugz

..

.
.

Legenda: LKW
Bahn
Bin Schift
Flugz Avion

See Schift
Int. Kont Flugz

Slika 2.2 Struktura transportnog lanca u meunarodnom saobraaju

esto se, kako u praksi, tako i u strunoj literaturi, susreemo sa razliitim nainima
organizacije prevoza kao to su: TOFC/COFC (Trailer/Container On a Flat Car), Tehnologija
prevoza eleznikih kola drumskim prevoznim sredstvima ili Bimodalna (Semi Rail)
tehnologija prevoza, "Ro-Ro", "Lo-Lo", "Ra-Ro", Ro-Bulker" i dr. kod kojih se drumska i/ili
eleznika vozila prevoze sredstvima vodnog, najee pomorskog saobraaja ili LASH,
SEABEE, BACAT, CAPRICORN i dr. za koje nemamo odgovarajue termine na naem
jeziku. Svaka od navedenih savremenih tehnologija ima specijalne zahteve primene i razvija
se prema savremenim potrebama odreenog regiona u okviru jedne ili vie drava sa
osnovnim zahtevima:
poveanje kvaliteta i nivoa transportne usluge,
racionalizacije postojeih i primena savremenih tehnologija,
sve veom zatitom ivotne sredine i
minimizacijom ukupnih trokova distribucije i dr.
Ovi i mnogi drugi zahtevi ukazuju na potrebe stalne kooperacije izmeu uesnika u
transportnom lancu jer samo tako se moe postii kvalitetna racionalizacije tehnologija
prevoza uz primenu logistikih principa kao prioriteta u razvoju velikih preduzea kao to je
eleznica, uz permanentnu kooperaciju manjih koji e svojom uslugom i kapacitetima
ostvariti tehniko-tehnoloko i organizaciono povezivanje.

2.3. ZBIRNI TRANSPORT

Organizovanje zbirnog transporta predstavlja vrlo unosnu i korisnu aktivnost

pediterskih preduzea ili provajdera, bilo da se radi o unutranjem ili o meunarodnom
transportu. Neka pediterskih preduzea u svetu su specijalizovala iskljuivo za zbirni
transport I to im je jedina odnosno najvanija delatnost.
Pod zbirnim transportom se podrazumeva sakupljanje pojedinanih komadnih
(manjih) poiljaka od jednog ili vie poiljaoca iz jednog grada ili zemlje, u nekom pogodnom
najee graninom mestu (saobraajnom ili privrednom centru), odakle se takva roba nakon
grupisanja upuuje sa jednom prevoznom ispravom na peditera u drugom mestu ili zemlji
radi raspodele primaocima u nekom mestu ili radi daljnje otpreme. Zbirni transport se
organizuje kako u drumskom tako i eleznikom transportu. Zbirni transport se organizuje i u
pomorskom prevoz (predaja na osnovu zbirne teretnice), avionskom i renom prevozu, kao i
kombinacija vidova, no najvie je razvijen kod drumskog I eleznikog prevoza. Koristi od
dobro organizovanog zbirnog transporta imaju svi uesnici u prevozu, tj. vlasnik robe
(poiljalac-primalac), pediter i prevoznik. Roba se u zbirnom transportu prevozi znatno bre
nego da se otprema pojedinano komadno, a osim toga pediter ima rauna da svom
komitentu zarauna i neto jeftiniji prevoz nego to bi on za tu poiljku platio da je otpremio
pojedinano. Kod otpreme zbirno postoji manja verovatnoa da e se poiljka otetiti za
vreme transporta, jer su izbegnuti razni pretovari koji se inae javljaju kod prevoza komadno.
Najzad,pediter pri otpremi zbirno dolazi do znatnih prihoda iz razlike izmeu komadne i
zbirne (npr.kolske) vozarine, koja je u nekim zemljama znatna. Tako je npr. u Austriji
otprema komadno ponekad i trostruko skuplja od otpreme zbirno, zbog ega je u Austriji
zbirni transport vrlo razvijen.
Transportna preduzea (npr. eleznica) sa druge strane imaju rauna da odobravaju
pogodnosti za zbirni transport jer je za njih znatno povoljnije da nemaju brige sa
pojedinanim sitnim poiljkama, za koje je potreban skladini prostor, skuplja manipulacija
oko utovara, pretovara i istovara, a pored svega toga kod zbirnih (npr. kolskih) poiljaka
nema, ili je svedeno na minimum. I naa preduzea za meunarodnu pediciju imaju
znatno razgranat zbirni transport, prvenstveno pri uvozu. Najjaa sabiralita nae zbirne robe
iz uvoza su: Salzburg na nemako-austrijskoj granici, Buchs (SG) na vajcarsko-austrijskoj
granici, zatim Trelleborg u vedskoj, Milano za robu iz industrijskog podru ja severne Italije,
te Be, odnosno Leibnitz u Austriji. Sa istono evropskim zemljama zbirni promet je manje
razvijen, delom zbog manje povoljnih tarifskih povlastica, delom zbog slabije
zainteresovanosti njihovih pediterskih preduzea. Najjae izvorite zbirne robe za nau
zemlju je Salzburg, na koji otpada priblino 2/3 odukupnih koliina nae zbirne robe pri
uvozu. U Salzburg se, naime, sliva velik broj poiljaka zbirnog prometa upuenih od strane
raznih peditera iz SR Nemake i okolnih zemalja, tako da se u organizaciji tamonjih
specijalizovanih peditera formiraju zbirni vagoni I drumska vozila za pojedine nae
peditere i za pojedine privredne centre. Drugo izvorite po vanosti je Buchs (SG), u koji
sesliva zbirna roba iz vajcarske, Francuske, Engleske, panije i Portugalije.
Ima dosta komadnih poiljaka koje bi mogle biti obuhvaene zbirnim prometom, a ipak se
otpremaju pojedinano. Razlozi za to su viestruki, kao npr. neupuenost uvoznika prilikom
sklapanja kupoprodajnih ugovora, otprema robe u posljednji as, nesloga naih peditera i sl.
Inae, otprema zbirno je mogua ukoliko su pediteru ostavljene odreene ruke u pogledu
disponiranja, tj. ukoliko prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora nije ugovoreno, kao uslov
za isplatu, prezentacija duplikata tovarnog lista, ve-alternativno- i/ili pediterska potvrda. U
prvom sluaju, naime, mora se poiljka otpremiti direktno eleznicom ili drumom kao
komadna poiljka (pojedinano), jer je to uslovljeno ugovorom. Ako je kao dokaz o otpremi
ugovorena prezentacijai pediterske potvrde (FCR), onda pediter moe poiljku otpremiti
zbirno najpovoljnijim putem. Zbirna otprema, pri uvozu robe, poinje npr. davanjem opoziva
inostranom dobavljau sa zahtevom da robu radi otpreme preda odreenom pediteru,
korespondentu naeg peditera u odnosnoj zemlji. Kopiju opoziva funkcija uvoza dostavlja

korespondentu, kao i eventualno pediteru, koji e na odreenom saobraajnom voritu

prihvatiti tu poiljku i otpremiti je dalje kao konanom odreditu.
To se moe objasniti na primeru otpreme jedne komadne poiljke zbirno iz Amsterdama
za Novi Sad. Na pediter iz Novog Sada (npr. Jugoped ili neki drugi
pediter) e opozivom zamoliti dobavljaa da poiljku preda radi otpreme npr. pediciji
Starintex u Amsterdamu. Ta pedicija e preuzeti poiljku kod dobavljaa i budui da ima
sopstveni zbirni promet u pravcu nae zemlje do Salzburga, izvri e otpremu te poiljke
svojim zbirnim vagonom zajedno sa drugom robom namenjenom za Salzburg i tranzit, svojoj
pediterskoj vezi u Salzburgu, npr. pediciji Lagermax koja ima dobro uhodan zbirni
promet sa Novim Sadom. Za pediciju Lagermax stiie na isti nain i druga slina roba,
npr. iz Brisela, Kopenhagena, Frankfurta, Hamburga, Klna itd., namenjena za Austriju,
Maarsku, eku, Rumuniju, Bugarsku, Grku, Tursku, Iran i druge zemlje, te e ta
pedicija, u optimalnim vremenskim rokovima, formirati zbirne vagone ili drumska vozila u
zavisnosti od daljine prevoza za pojedine privredne centre u tim zemljama. Na taj nain
stiie do Novog Sada i navedena poiljka iz Amsterdama i to kad se za peditera u Novom
Sadu prikupi u Salzburgu dovoljna koliina robe za jedan zbirni vagon ili drumsko vozilo.
Naravno da e se zbirni vagon bre formiranja ako izmeu novosadskih peditera postoji
koordinacija i sporazum o zajednikom tovarenju u Salzburgu. Inae, teorijski je mogu e da
se i u Amsterdamu formira direktni zbirni vagon za Novi Sad ako bi bilo dovoljno robe.
to se ti e korisnih efekata od zbirnog transporta, tu za peditere postoje dve alternative:
kada se radi o franko-poiljkama i kada se radi o unfranko-poljkama. Kod franko-poiljaka,
tj. poiljaka kod kojih prevozne trokove plaa poiljalac (inostrani dobavlja) ,
n a p e d i t e r n e m o e z a p r a v o o d r e ivati kojem e pediteru inostrani dobavlja
predati poiljku, jer o tome odluuje onaj ko plaa prevozne trokove, znai, inostrani
dobavlja. Meutim, ako inicijativa za dopremu poiljke polazi od naeg uvoznika, to e
inostrani pediter, kome inae na pediter dostavlja kopiju opoziva i tako mu
omoguava da se ukljui u taj posao, imati rauna da naem pediteru ustupi deo svoje
zarade iz tog posla, naravno ako inostrani dobavlja udovolji zahtevu naeg peditera da
upravo njegovom korespondentu poveri pomenuti transport. Na korespondent e, naime, u
tom sluaju otpremiti tu poiljku u svom zbirnom transportu, a deo zarade na razlici vozarine
ustupie u vidu ugovorene provizije naem pediteru. Kod unfranko-poiljaka, tj. poiljaka
kod kojih na uvoznik plaa prevozne trokove, na pediter odreuje vrstu prevoznog
sredstva i nain prevoenja, naravno, u skladu sa odredbama kupoprodajnog ugovora. U
takvom sluaju on e u opozivu odrediti da inostrani kupac predarobu odreenom pediteru,
u ovom sluaju pediciji Starintex, koja e je u svom zbirnom transportu otpremiti
odreenoj pediterskoj vezi u Salzburgu, u ovom primeru na pediciju Lagermax, a ova e
je dalje otpremiti zajedno sa drugom zbirnom robom za Novi Sad. Za relaciju Amsterdam Rosenbach inostrani pediter e zaraunati naem pediteru prevozne trokove po unapred
ugovorenim stavovima, koji, zajedno sa trokovima manipulisanja u Salzburgu i eventualno
drugim trokovima, treba da budu znatno nii od vozarine za komadne poiljke koja bi se
platila da je poiljka dopremljena komadno.
Poiljka na opisanoj relaciji moe biti kupljena i uz paritet franko Salzburg. U tom sluaju
e manipulaciju u Salzburgu i vozarinu od Salzburga do Rosenbacha zaraunavati
Lagermax naem pediteru prema ugovorenim vozarinskim stavovima. Prevozne trokove
za kompletan vagon za prevoz na naim prugama plaa obino na pediter, bez
obzira to je neka roba frankirana, a neka ne, no za franko poiljke na pediter tereti
inostranog partnera posebnom fakturom ili debet-notom. Za svaku zbirnu otpremu strani
pediter sastavlja bordero, tj. popis svih poiljaka sa potrebnim podacima, kako bi na
pediter znao kome su poiljke namenjene i kakvi su za njih usloviotpreme. Na
borderou se obino vri i obraun prevoznih trokova, tj. inostrani pediter tereti naeg
peditera sa odgovarajuim prevoznim trokovima, odnosno odobrava mu proviziju ukoliko
je tako ugovoreno. Jedan primerak borderoa se prikljuuje uz tovarni list zbirnog vagona,a

drugi primerak se alje posebno potom naem pediteru. Po prijemu borderoa funkcija
uvoza obino ustupa isti tarifnoj funkciji radi kontrole zaraunatih prevoznih i drugih trokova
i obraunatih provizija, a zatim vri potrebne predradnje za prijem zbirnog vagona ili
drumskog vozila (ispisivanje prenosnih isprava, pribavljanje nedostajuih isprava za
carinjenje i sl.). Potraivanje stranog peditera i odobrene provizije se likvidiraju, a zatim
ustupaju raunovodstvu na daljnji postupak. Poiljke prispele zbirnim transportom istovaraju
se po pravilu u carinski magacin. Postupak oko carinjenja i odpreme takve robe iz carinskog
magacinaisti je kao i kod ostale uvozne robe.
Zbirni transport se kod izvoza moe organizovati na isti nain kao i kod uvoza robe. Taj
se posao sastoji u tome da funkcija izvoza peditera prikuplja komadne poiljke od
raznih poiljaoca, te ih otprema kao kompletnu kolsku poiljku ili svojoj inostranoj
pediterskoj vezi (korespondentu), a ovaj ih, ve prema sluaju, raspodeljuje adresatima
(primaocima) ili ih dalje reekspeduje u svom zbirnom transportu ili pojedinano. Za zbirni
prevoz m o g u s e o s i m e l e z n i kog transporta koristiti se I drugi vidovi drumski,
pomorski, reni i vazduni). Meutim, zbirni transport je najvie razvijen i ima najdublju
tradiciju u eleznikom prevozu i pediteri od takvog zbirnog transporta imaju znatne koristi.
Za eleznicu je takav vid otpreme takoe koristan jer otpada manipulacija sa velikim
brojem pojedinanih komadnih poiljaka (utovar, istovar, pretovar, zauzimanje skladinog
prostora), smanjuje se mogunost otee n j a za koje bi mogla snositi odgovornost
eleznica, a osim togasmanjuje se administracija, jer se, umesto npr. 20 komadnih otprema,
prima na prevoz samo jedna kolska poiljka.
Zbirna otprema korisna je i za izvoznika, jer tako otpremljena roba prestigne na odredite
nego u sluaju pojedinane komadne otpreme, a trokovi njenog prevoza sunii nego to su
trokovi pojedinane komadne otpreme. Ovo naroito dolazi do izraaja ako na izvoznik
plaa prevozne trokove na inostranim relacijama, jer na nekim inostranim
eleznicama postoje osetne razlike izmeu vozarine za zbirnu i vozarine za komadnu robu.
Konano, na izvoznik zainteresovan je i da se roba preveze bez oteenja, a kod
zbirne otpreme postoji manja verovatnoa oteenja nego pri komadnoj otpremi. Obzirom na
spomenute razlike u vozarini izmeu zbirne i komadne otpreme, naravno da je u interesu
peditera da forsira zbirnu otpremu i da takav transport organizuje i proiri to je vie
mogue.
U svetu postoje pediteri kojima je glavna delatnost zbirna otprema robe, to im donosi
znatnu i stalnu dobit. Za efikasnost zbirnog transporta naroito je vana koncentracija zbirne
robe u mestu otpreme po pravcima i mestima odredita. U uslovima postojanja vie
meunarodnih peditera, koji osim toga imaju svoje filijale irom zemlje, a te filijale posluju
manje-vie samostalno, neminovno se namee potreba da pri zbirnom transportu pediteri
meusobno sarauju odnosno da predaju jedan drugom svoje poiljke, sastavljajui na taj
nai n z b i r n e v a g o n e i l i d r u m s k a v o z i l a u t o j e m o g u e kraim vremenskim
razmacima. Takve saradnje, meutim, meu naim pediterima, posebno u eleznikom
transportu, zasada nema udovoljnoj meri, pa se zbirni transport ne koristi kako bi to inae
bilo mogue. To predstavlja znatnu tetu zaitavu zajednicu, jer se roba zbog toga ponekad
otprema komadno ili se u najboljem sluaju, otprema vri u nedovoljno iskoritenim kolima i
to samo do prve eleznike stanice u nekoj susednoj zemlji na adresu inostranog zbirnog
peditera koji, prema tome, i odnosi pri tome najveu moguu korist. Nasuprot oitim
prednostima koje prua zbirna otprema, pediter esto ne moe koristiti takav nain otpreme
iako bi zato inae postojala mogunost. To se moe desiti u sluaju ako je akreditivom
uslovljena isplata uz predoenje banci duplikata tovarnog lista. Da se to izbegne,
treba uvek prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora alternativno predvideti kao dokaz
izvrene otpreme ili duplikat tovarnog lista ili tzv.peditersku potvrdu. Prilikom sklapanja
kupoprodajnog ugovora trebalo bi da nai izvoznici nastoje da strani kupac pristane na takav
nain isplate i da se to unese u uslove akreditiva. Naime, ak i u sluaju da se roba ne
otpremi zbirno pediteru, odnosno poiljaocu (izvozniku) ostaje na raspolaganju duplikat

tovarnog lista koji mu moe trebati za reklamaciju vie plaenih prevoznih trokova ili
drugih potraivanja iz ugovora o prevozu. Kod zbirne otpreme funkcija izvoza sastavlja za
ceo zbirni vagon (ili drugo prevozno sredstvo) poseban spisak robe, tzv. bordero. U njega se
unose blia uputstva otpremnog peditera, namenjena pediteru na kojeg je isti naslovljen.

2.4. NAROITE POILJKE U MEUNARODNOM TRANSPORTU

Nai propisi uglavnom su usaglaeni sa propisima EU vezano za naroite poiljke pod
kojima se podrazumevaju sve one poiljke koje svojim gabartitnim karakteristikama
prevazilaze saobraajni i slobodan profil u drumskom odnosno tovarni i slobodan profil u
eleznikom saobraaju ili prekorauju dozvoljeno osovinsko optreenje ili optereenju po
dunom metru kola. U drumskom saobraaju ova problematika je regulisana zakonom o
bezbednosti saobraaja dok je u eleznikom saobraaju ova problematika regulisana:
Pravilnikom o prevozu naroitih poiljaka (Pravilnik 20),
Uputstvom za prevoz naroitih poiljaka (Uputstvo 99),
Pravilnikom o kategorizaciji pruga (Pravilnik 325).
Tabela 2.2. Prikaz dozvoljenih dimenzija vozila u Evropi

Legenda: (3) - Vozila sa kontrolisanom temperaturom (2.60 m), (4) specijalna drumska vozila za prevoz
eleznicom visine 4,20 m i duine 20,75 m, (5) teoretski ali i praktino 25,25 m u saglasnosti sa direktivom
96/53/EC lan 4.

U sluaju, prevoza naroitih poiljaka Evropom, neophodno je podnoenja zahteva za

dozvolu prevoza takvih poiljaka. Dobijanje dozvole kod nekih zemalja traje relativno kratko
do 7 radnih dana (Danska, Finska, Litvanija, Luksemburg, Slovenija, panija, GB) dok kod

nekih zemelaj dozvola se eka do 25 radnih dana (Belgija, Francuska,Italija, Grka ). Na

primer u Italiji i Portugaliji izdvanje dozvole moe da traje i do 60 dana, Francuske do 40
dana i dr. Ovo ukazuje na potrebu pravovremenosti podnoenja zahteva. Z Apodnoenje
zahteva postoje jedinstveni SERT obrazac u kome se opisuju sve karakteristike drumskog
vozila i tereta koji se prevozi.
Veliku panja u Evropi data je obeleavanju i signalizaciji naroitih (vangabaritnih) poiljaka i
njihovom praenju tokom prevoza, slika 2.3. Zanci su retro-reflektivni prema UNECE
Regulaciji 104 Class C, crvene ili kombinacija crveno-ute boje. Minimalne dimenzije
420x420 mm, 280x560 ili 140x800 mm. Pored ovih znakova obavezna je I primena svetleeg
rotacionog svetla. Znaci se koriste za sve poiljke koje na bilo kom svom delu prelaze 100
mm bone strane vozila.

Slika 2.3 Detalji obeleavanja vangabiritnih drumskih vozila

Prema Direktivi 96/53/EC, osovinsko optereenje zavisi od irine (2,5-3,5-4,5m) i duine

vozila (24-30-40 m), nosivosti vozila 80 do 100 t i broja osovina (2-3-4). U osnovi osovinsko
optereenje je limitirano na 12 tona i 15 tona kod udvojenih osovina.
Shodno karakteristikama naroite poiljke zahtevaju obaveznu pratnju (policijsku, privatnu ili
kombinovanu). Pratnja moe biti kategorisana kao funkcionalna iji su primarni zadaci:
davanja upozorenja drugim uesnicima u saobraaju na mogue opasnosti u prevozu
naroite poiljke u drumskom saobraaju,
pomo u toku prevoza naroite poiljke u drumskom saobraaju,
usmeravanje drumskog saobraaja na raskrsnicama, mostovima i drugim spornim
mestima.
Pratnja moe biti kategorisana prema dimenzijama i masama naroite poiljke u odnosu na
kategorije puta, tabela 2.3. Pratnja je obavezna jer u prevozu naroitih poiljaka se javljaju
razliiti nivoi rizika u odnosu na druge uesnike u saobraaju.
Vozila koja uestvuju u pratnji moraju biti primerno obeleena po boji (uta RAL, koda 1003,
1004 ili 1023), napred 0,5 m2 i sa strane (1 x 0,30m) mora biti postavljena nalepnica sa
dijagonalno postavljenim (na 45 do 60 ugla) trakama irine 10-12 cm, boje: crvena,
poeljno retro reflektujue, sa belim reflektujuim trakama, rotirajuim svetlom i drugom
opremom (aparatom za gaenje poara, radio vezom i dr.).

Tabela 2.3. Kategorizacije pratnje

irina (B)
Duina (L)

Tip puta

Nema pratnje

Tip pratnje A

Tip pratnje B

Autoput
Ostali putevi
Autoput
Ostali putevi
Svi putevi

3,50 m
3,50 m
30 m
27,5 m
Bez zahteva

3,50 m<B 4 m
3,25 m<B 3,50m
30m< L50m
27,5<L32,5m
Bez zahteva

B > 4m
B > 3,5m
L> 50m
L> 32,5m
Bez zahteva

Optereenje
Legenda: Tip A, podrazumeva najmanje jednog pratioca vozila
Tip B, podrazumeva najmanje dva pratea vozila (ispred-iza),jedno vozilo i pratnju policije ili
vozilo ovlaene istitucije.

Poseban znaaj daje se prevozu autodizalicama (do 15 t u Nemakoj do 12t) koje spadaju u
vangabaritne terete, spoljnim i unutranjim radijusima okretanja vangabaritnih drumskim
vozilaima i peremanentnoj obuci prevoznika i ovlaenih pratilaca, teorijskom i praktinom
nastavom, u odreenim vremenskim intervalima u zavisnosti od vrste vozila i pratnji i to
najmanje jednom godinje za koji period dobijaju vaee sertifikate.

2.5. MEUNARODNI TRANSPORT OPASNIH MATERIJA

ADR (European Agreement concerning the International Carriage of Dangerous Goods by
Road) je Evropski sporazum koji se odnosi na prevoz opasnih materija u drumskom
meunarodnom transportu sa Aneksima A i B. U ostalim vidovima je takoe definisana ova
materija u eleznikom saobraaju Meunarodni pravilnik o prevozu opasne robe RID, u
renom i jezerskom (unutranja) plovidba Evropski sporazum o meunarodnom
transportu opasnih dobara unutranjom plovidbom ADN, Prekomorski transport
Meunarodna pravila o transportu opasnih roba IMDG i drugim dokumentima, kao na
primer u vazdunom transportu Tehnike instrukcije za bezbedan transport opasnih dobara
u vazdunom transportu.
Kod nas u drumskom saobraaju ova materija je blie odreena:

Zakonom o prevozu opasnih materija (Slubeni list SFR, br.27/90 i 45/90-ispr.,

Slubeni list SR, br. 24/94, 28/96 - dr. zakon i 68/2002 i "Sl. glasnik RS", br.
88/2010),
Pravilnik o strunom osposobljavanju vozaa motornih vozila kojima se prevoze
opasne materije i drugih lica koja uestvuju u prevozu tih materija.
Pravilnikom o nainu prevoza opasnih materija u drumskom saobraaju (Slubeni list
SFR, br.82/90 i Slubeni list SCG, br.1/2003 Ustavna povelja)

Prevozom opasnih materija mogu da se bave preduzea i preduzetnici kojima je to delatnost

uz posedovanje posebnih dozvola i sertifikata za transport (posebno za klase 1, 6 i 7).
Transportna sredstva koja prevoze opasne materije moraju biti tano i vidljivo obeleena po
propisima ADR odgovarajuim listicama opasnosti.
Struktura ADR, podeljen je u 10 delova:
Konvencije (l. 1-17), Prilog A, odredbe o opasnim supstancama i lanci
Deo 1.Opte odredbe,
Deo 2. Klasifikacija opasnih materija po klasama (ADR klase),
Deo 3. Opasne materije, posebne odredbe i izuzetci vezani za prevoz
u ogranienim koliinama upakovane opasne materije.
Prilog Opta pravila i propisi za opasne supstance i artikli (nastavak),

Deo 4. Upotreba ambalaa, srednji kontenera (za rinfuzne, kontener

IBC), velika pakovanja i rezervoari,
Deo 5. naini dostave,
Deo 6. Konstrukcija ii testiranja ambalaa, srednji konteneri (IBCs),
velikih pakovanja i rezervoara,
Deo 7. Zahtevi kod prevoza, utovara, istovara i transporta.
Prilog Zahtevi za transport opreme i obavljanje prevoza,
Deo 8. Uloga posada, opreme, rad vozila i dokumentacija,
Deo 9. Uloga za izgradnju i saglasnost vozila.

Klasifikacija opasnih materija popreporukama UN (DEVET KLASA): 1. Eksplozivi (6 grupa),

2. Gasovi (zapaljivi, nezapaljivi, otrovni), 3. Zapaljive tenosti, 4. Zapaljive vrste materije (3
grupe): 4.1. Zapaljive vrste materije, 4.2. Materije sklone samozapaljenju, 4.3. Materije koje
u dodiru sa vodom oslobaaju zapaljive gasove, 5. Oksidirajue materije i organski peroksidi
(2 grupe): 5.1. Oksidirajue materije i 5.2. Organski peroksidi, 6. Otrovne (toksine) i
infektivne materije (2 grupe): 6.1. Otrovi (toksine materije) i 6.2. Infektivne materije, 7.
Radioaktivne materije, 8. Korozivne materije i 9. Ostale opasne materije (koje nisu
obuhvaene klasama).
Opasne materije obuhvataju i materije i predmete koje mogu biti gotov prizvod, poluproizvod,
meu proizvod, nuzproizvod, sirovine ili otpad koje imaju karakteristike opasnih materija i u
toku transporta mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi i zagaivanje ivotne sredine. Transport
opasne (ADR) robe na prvi pogled predstavlja transport klasine robe u meunarodnom
transportu, ali za transport opasne robe postoje strogo propisana pravila za prevoz.
Meunarodni propisi o transportu opasne robe se menjaju dvogodinje. Trenutno je 46
lanica potpisnica ADR konvencije meu kojima je i Srbija. Poslednja je pristupila Irska 2006
godine.
Prevoznici koji se pored konvencionalnog bave i prevozom ADR robe moraju da ispune
nekoliko uslova da bi mogle da vre transport ADR robe u meunarodnom transportu. Uslovi
koje transportne firme moraju da ispune da bi se bavile prevozom ADR robe na
meunarodnom nivou su sledei, da:
je preduzee registrovano za obavljanje delatnosti prevoza opasnih materija,
raspolae odgovarajuim vozilima za prevoz opasnih materija,
ima struno osposobljena lica za obavljanje prevoza,
ima odobrenje za prevoz opasnih materija,
ispunjava uslove za prevoz propisane ADR-om.
Prevozna sredstva koja vre prevoz opasnih materija moraju da budu tehniki ispravna,
konstruisana, izraena, opremljena i obeleena u skladu sa propisanim standardima.
Opasne materije mogu samo da prevoze i sa njima rukuju lica koja su za to struno
osposobljena. Lica koja se bavi prevozom i rukovanjem opasnih materija posle strunog
osposobljavanja dobija dozvolu da moe da se bavi pomenutim poslovima na pet godina,
posle ega ide na ponovnu proveru znanja i dozvola mu se produava na isti period.
U okviru informacionog sistem o opasnim materijama WHMIS (engl. Workplace Hazardous
Materials Information System), posebno je znaajno oznaavanje odnosno etiketiranje malih
kontenera (UNI, boks kutija), obezbeivanje sigurnosti podataka u prateoj dokumentaciji

Kategorija A
Pritisak gasa

Kategorija D-2
Otrovan i zarazan
materiJal (drugih uzroka
toksini efekti)

Kategorija B
Izuzetno zapaljive i
zapaljivih materijala

Kategorija D-3
Otrovan i zarazan
materijal (bioloki
infektivni Materijal)

Kategorija C
oksidacijalna materijala

Kategorija E
otporan na koroziju
materijala

Kategorija D-1
Otrovan i zarazan materijal
(neposredne i ozbiljne
uticaj stresa)

Kategorija F
Opasno reaktivne
materijali

Slika 2.4 Prikaz nekih listica opasnosti

(material safety data sheets MSDSs) i programska obuka svih uesnika u transportnom
lancu. Kroz WHMIS cirkuliu razliite listice bezbednosti prema Hazard Communication
Standard, slika 2.4. Ddetaljnije videti [4].
Radi obavljanja prevoza prema propisima ADR-a vozila moraju imati odgovarajui sertifikat,
slika 2.5.
Slika 2.5 Prikaz sertifikata o isptravnosti vozila za prevoz opasnih materija

Za firme koje uvoze ili imaju potrebu za uvozom ADR robe veoma je vano da u koordinaciji
sa svojim ino partnerom obezbede pravovremene i tane informacije o vrsti robe, nainima
pakovanja kao i klasi i jedinstvenom UN broju kako bi transport mogao da se organizuje po
propisima ne ugroavajui bezbednost ljudi i ivotne sredine. Takoe je veoma vano

raspitati se preko peditera i dravnih institucija (carine i ministarstava) da li su za uvoz

predmetne robe potrebne posebne dozvole ili neka druga vrsta dokumentacije kao i da li
roba podlee pregledima na granici, uzorkovanju i sl. Sve ove informacije su vane kako za
samog uvoznika tako i za operatera transporta kako bi se transport organizovao na efikasan i
pouzdan nain ne proizvodei dodatne i ne oekivane trokove.
Poznavanje propisa ADR-a ima viestruk znaaj jer izmeu ostalog:
definie jedinstvenu klasifikaciju roba prema kojoj se prevoze opasne materije, kao i
pripadajue bezbednosne mere,
poseduje jedinstveno oznaavanje (identifikaciju) i dokumentaciju i pismena uputstva
za prevoz opasnih materija,
definie uslove kod gradnja transportnih vozila za prevoz opasnih materija,
definie izuzetke u skladu sa pravilima ADR,
definie kombinovani prevoz opasne robe (drumski-voz, brod ili avion),
obavezuje vozaa posedovanja licence za prevoz opasnih materija,
da ostali uesnici u transportnom lancu imaju izvesna iskustva u rukovanju i
transportu opasnih materija uz poznavanje propisa,
kompanije koje moraju da prevoz opasnih materijala moraju da imaju savetnika za
prevoz opasnih materija.
Svetska zdravstvena organizacija izdala je Uputstvo o pravilima za transport infektivnih
supstanci (WHO/CDS/CSR/LYO/2005.22). Uputstvom su jasno definisani zahtevi za
pakovanje, etiketiranje i dokumentacija infektivne supstance kategorija A i B kojih se moraju
prdravati prevoznici. Sva pravila ovog novog sistema mogu se videti preko sajta WHO:
(http://www.who.int/csr/resources/publications/WHO_CDS_CSR_LYO_2004_9/en/).

2.6. OSNOVNA DOKUMENTACIJA U MEUNARODNOM TRANSPORTU

Mnoge nevladine institucije i tela, privatne meunarodne organizacije irom Evrope kao to
su Meunarodna trgovinska Komora (ICC), Meunarodno udruenje avioprevoznika (IATA),
Meunarodna eleznika unija (UIC), Meunarodne unije za drumski saobraaj (IRU),
Svetske carinske organizacije (WCO), Svetske trgovinske organizacije (WTO) itd., poseduju
sopstvenu dokumentaciju koju koriste u meunarodnom prevozu. Znaajna je nevladina
organizacija FIATA, koja ima savetodavnu funkciju u Ekonomskom i socijalnom Savetu UN
(ECOSOC), u Konferenciji za trgovinu i razvoj UN (UNCTAD) i Komisiji za meunarodno
trgovinsko pravo UN (UNCITRAL) i koja pokriva oko 40.000 pediterskih firmi i zapoljava
izmeu 8 i 10 miliona radnika u 150 zemalja. FIATA je najvea nevladina organizacija na
polju meunarodnog saobraaja i njen uticaj u svetu je veliki jer posluje sa dokumentima koji
su priznati u svim zemljama potpisnicima FIATA.
Osnovna dokumentacija koja prati transportni proces u meunarodnom drumskom transportu
tereta, u osnovi ine sledea dokumenta, za:
vozilo (saobraajna dozvola za vuno i prikljuno vozilo, meunarodna polisa
obaveznog osiguranja, zeleni karton samo za zemlje u kojima je obavezana,
potvrda (numerisana licenca nacionalnim brojem) o tehniko-tehnolokim uslovima o
ispunjenosti uslova koje moraju zadovoljavati vozila kojima se obavlja meunarodni
drumski transport), personalizovana kartica lica zaduenog za odravanje vozila,
vozaa (putni nalog, meunarodna vozaka dozvola odgovarajue kategorije,
dozvola (licenca) odnosno personalizovana kartica za upravljanje drumskim vozilom
u meunarodnom saobraaju, lina karta-paso, vize, polisa zdravstvenog
osiguranja, tahografski uloci i dr.),
poiljku (meunarodni tovarni list-CMR, pojedinana bilateralna ili CEMT dozvola za
meunarodni transport, dokumenta propisana Konvencijom TIR, dokumenta
propisana konvencijom ATA, JCI (jedinstvena carinska isprava), deklaracija o

carinskoj vrednosti (DCV), trgovaka faktura, paking lista, propratnice za savremene

teretne jedinice (predajni listovi i dnevni rauni trokovi otpravljanja za kontnere ili
tovarne sanduke i dr.), uverenje o domaem poreklu robe Form A, uverenje o poreklu
robe sa nepreferencijalnim tretmanom, uverenja u vezi sa podacima o kojima
Privredna komora Srbije vodi evidenciju na osnovu ovlaenja propisanih zakonom,
uverenje o vioj sili, uverenje o poreklu robe iz tree drave, sertifikat o kvalitetu robe
kod uvoza, uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja,
uverenje o krajnjem korisniku, uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa,
proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla (veterinarsko uverenje), uverenje o poreklu
ivotinja, mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla, (sertifikat o autentinosti) i
dr.
Kod nas, u meunarodnom saobraaju, Privredna komora izdaje: potvrde o poreklu robe,
predlog odluke za unutranju i spoljnu obradu, potvrde za oslobaanje od plaanja carine po
posebnim uslovima, potvrdu o poreklu za javne nabavke, overu ugovora za izvoenje radova
u SR Njemakoj (detamani), overu pozivnih pisama za zemlje engena, ATA karnete, overe
ugovora, licenci, faktura, i druge overe kao i izdavanje drugih dokumenata preme zahtevu
korisnika skladno svojim ovlaenjima. Za izvoznike a time i prevoznike, pre dobijanja
navedenih dokumenata potrebno je podneti zahteve na sledeim obrascima:
Zahtev za izdavanje certifikata Form A
Zahev za izdavanje certifikata - Textile products
Zahtev za izdavanje certifikata SRB porekla
Zahtev unutranja obrada
Zahtev spoljna obrada
Zahtev za certifikat o SRB poreklu-javne nabavke
Zahev za izdavanje potvrde da se roba ne proizvodi u SRB
Zahtev za izdavanje viza za detaman
Zahtev za overu pozivnog pisma za Schengen vizu
Izjava o pristupanju GS1
Zahtev za dodelu koda EAN 13
Zahtev za saglasnost na ugovor za detaman
Zahtev za izdavanje ATA potvrde
Zahtev za overu drugih dokumenata
Na primer, potvrda o sposobnosti teretnog i priklju nog vozila za kori enje u drumskom
saobra aju je obavezna prema Pravilniku o tehnikim i tehniko-eksploatacionim uslovima
koje moraju ispunjavati teretna vozila kojima se obavlja meunarodni javni prevoz u
drumskom saobraaju (''Slubeni glasnik RS'', br. 99/2005 i 23/2006). Pravilnikom su
propisani tehniki uslovi u pogledu buke i emisije zagaivaa i tehniko-eksploatacioni uslovi
u pogledu bezbednosti koje moraju ispunjavati teretna i prikljuna vozila kojima se obavlja
meunarodni drumski prevoz. Osim uslova, ovim Pravilnikom su definisane i potvrde koje se
za vozila izdaju ukoliko ispunjavaju propisane uslove, kao i izgled obrazaca svih potvrda. Ovi
uslovi i potvrde su propisane Rezolucijama CEMT -a, pri emu su poslednje, vaee odredbe
sadrane u Uputstvu za vladine slubenike i prevoznike o primeni. Navedena i druga
dokumenata izdaju nadlena Ministarstva i Privredna komora Srbije.
Takoe, obaveznost zelenog kartona, razliito je definisana izmeu Evropskih zemalja.
Multilateralni sporazum (MA), poznat i kao Sistem (pod-sistem) registarske oznake,
predstavlja formalni dogovor jednog broja zemalja o meusobnom proirivanju teritorijalnog
vaenja osiguranja autoodgovornosti, koji za osnov ima priznavanje da je registarska oznaka
dokaz o postojanju osiguranja autoodgovornosti prilikom ulaska motornog vozila koje se
uobiajeno nalazi na teritoriji jedne od zemalja potpisnica sporazuma na teritoriju poseene
zemlje, takoe potpisnice MA. Srbija je potpisala Multilateralni sporazum sa predstavnicima
32 nacionalna biroa osiguravaa zemalja Evropskog privrednog prostora i pridruenih
zemalja. Objavom u Slubenom glasniku Evropske unije od 22.11.2011.godine, kompletiran

je proces pristupanja Republike Srbije ovom sistemu i Sporazum stupa na snagu od

01.01.2012. godine. Potpisivanjem Multilateralnog sporazuma i pristupanjem sistemu
registarske oznake, prestaje obaveza da motorna vozila koja se uobiajeno nalaze na
teritoriji Republike Srbije poseduju meunarodnu kartu osiguranja autoodgovornosti zelenu
kartu, prilikom ulaska na teritoriju neke od zemalja potpisnica MA.
Zemlje potpisnice Sporazuma (MA) u kojima vie NIJE OBAVEZNO POSEDOVANJE
ZELENE KARTE su: Austrija, Bugarska, Belgija, Crna Gora, eka Republika, Kipar,
Nemaka, Danska, panija, Estonija, Francuska, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike
Britanije i Severne Irske (ukljuiv Kanalska ostrva i ostrvo Man), Grka, Maarska, Italija,
Irska, Luksemburg, Litvanija, Letonija, Malta, Holandija, Portugalija, Poljska, Rumunija,
vedska, Slovaka, Slovenija, Hrvatska, vajcarska (ukljuiv Lihtentajn), Andora, Norveka
i Island.
POSEDOVANJE ZELENE KARTE, obavezno je kada se ulazi na teritoriju neke od sledeih
zemalja: Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija, Turska, Izrael, Iran, Makedonija, Albanija,
BiH, Tunis, Maroko.
2.6.1. TIR karnet
Na osnovu lana 31. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Slubeni glasnik RS", broj
101/05), Vlada je donela Uredbu, o nainu izdavanja i overavanja isprava koje prate robu pri
izvozu ili uvozu za ije izdavanje nije propisana nadlenost po kojoj je potrebno obezbediti
vei broj dokumenata u zavisnosti od vrste robe koja se prevozi odnosno uvozi i izvozi, kao
to su uverenje o:
1. Domaem poreklu robe Form A
2. Poreklu robe sa nepreferencijalnim tretmanom
3. Podacima koje Privredna komora Srbije vodi evidenciju na osnovu ovlaenja
propisanih zakonom vioj sili
4. Poreklu robe iz tree drave
5. Robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja
6. Krajnjem korisniku
7. Zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla
(veterinarsko uverenje)
8. Poreklu ivotinja, mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla (sertifikat o
autentinosti)
Privredna komora Srbije- Udruenje za saobraaj I telekomunikacije izdaje uverenja iz t. 1),
2), 4), 5) i 6) stava 1. ovog lana, osim u sluajevima koji su predvieni meunarodnim
sporazumima ili carinskim propisima kada ta uverenja izdaje nadlena carinarnica, kao i
uverenja iz take 7). Posebno je znaajno, Uverenje o domaem poreklu robe Form A koja
se izvozi u SAD, Kanadu, Japan, Australiju, Novi Zeland, Ukrajinu i Belorusiju, izdaje se na
obrascu Form A. U svetu vie od 60 zemalja koriosti TIR karnet.

Slika 2.6. Izgled TIR karneta

Prednost TIR karneta je vrlo znaajna jer se roba kree preko meunarodnih granica uz
mimimum zadravanja, smanjena su kanjenja i trokovi tranzita, pojednostavljena je
dokumentacja i nema potrebe za garantnim depozitom na tranzitnim granicama. Sami
prevoznici vre procenu da li e i za koje e destinacije koristiti TIR karnete, ali i injenicu da
je TIR karnetom transport za mnoge destinacije olakan, bri, a samim tim i ekonomski
isplatljiviji. Povoljnosti ovog sistema mogu koristiti samo prevoznika preduzea, licencirana
za meunarodni transport. Karnet TIR nije neophodan pri meunarodnom drumskom
prevozu robe, ve se on koristi da bi se ubrzale procedure carinskih i drugih formalnosti pri
prelazu dravnih granica. Kod takvih prevoza carinske formalnosti na granici svode se na
kontrolu ispravnosti carinske blombe kojom je tovarni prostor vozila zatvoren. Vozila koja
vre transport pod reimom TIR nose na prednjem i zadnjem delu TIR tablicu i poseduju
uverenja carinskih organa svoje zemlje da je vozilo opremljno po propisima TIR-a, tj. da
poseduju takvo zatvaranje tovarnog prostora da se u isti ne moe ui bez skidanja carinske
blombe.
TIR karnet se izdaje u zemlji polaska ili u zemlji u kojoj je nosilac registrovan ili je stalno
nastanjen. tampa se na francuskom jeziku, osim prve strane korica gde su odeljci isto tako
tampani i na engleskom jeziku. Karneti, koji se koriste za TIR transport unutar regionalnog
garantnog lanca, mogu biti odtampani na jednom od zvaninih jezika Ujedinjenih Nacija, sa
izuzetkom prve stranice korica gde su odeljci tampani na engleskom ili francuskom jeziku.
TIR karnet vai do okonanja TIR operacije u odredinoj carinarnici ukoliko ga je carinarnica
polaska zaduila u okviru perioda vaenja, utvrenog od asocijacije. Izdaje se samo jedan.
TIR karnet za kombinaciju vozila (sastav vozila) ili za vie kontenera natovarenih, bilo na
jedno vozilo ili sastavu vozila. Transport pod okriljem TIR karneta moe da ukljuuje vie
carinarnica otpreme i odredita, ali ukupan broj carinarnica otpreme i odredita ne sme da
bude vei od etiri. Ukoliko se prevoz obavlja samo preko jedne otpremne carinarnice i samo
preko jedne odredine carinarnice, TIR karnet treba da sadri, najmanje 2 listia za zemlju
polaska, 2 listia za zemlju odredita i po 2 listia za svaku drugu zemlju preko ije teritorije
prelazi. Za svaku dodatnu otpremnu ili odredinu carinarnicu potrebna su po 2 listia ekstra.

TIR karnet treba da se podnese zajedno sa drumskim vozilom, kombinacijom vozila,

kontejnerom svakoj od otpremnih, prolaznih i odredinih carinarnica.
TIR Karnet najee popunjavaju pediteri ili sami prevoznici u kome se ne sme se nita
brisati niti popravljati. Sve ispravke treba da se vre precrtavanjem pogrenih podataka i
upisivanjem, ukoliko je to potrebno, eljenih. Svaka izmena treba da bude potpisana od lica
koje ju je unelo i overena od carinskih organa. Ako nacionalno zakonodavstvo ne predvia
registracije prikolica i poluprikolica, umesto registarskog broja, unee se identifikacioni broj.
Manifest se popunjava na jeziku zemlje polaska, osim ako carinski organi odobre upotrebu
nekog drugog jezika. Carinski organi ostalih zemalja preko kojih se obavlja prevoz
zadravaju pravo da zahtevaju prevod na svoj jezik. Podaci u manifestu treba da su ispisani
pisaom mainom ili umnoeni na nain da su svi listii jasno itljivi. Odvojeni listii istog
modela kao manifest ili komercijalna dokumenta u kojima se nalaze sve informacije traene
u manifestu, mogu se prikaiti na vauere gde je potrebo uneti sledee podatke: broj dodatih
listia, broj i vrsta koleta ili predmeta kao i ukupna bruto teina robe upisana u dodtne listie.
Ako TIR karnet pokriva kombinaciju vozila ili vie kontenera potrebno je da se sadraj
svakog vozila ili kontenera upie u manifest odvojeno. Takoe ako ima vie otpremnih ili
odredinih carinarnica, podaci, koji se odnose na robu koja se zaduuje pod carinskom
kontrolom, treba da budu u manifestu jasno odvojeni. Kada carinski organi zahtevaju za
raspoznavanje '' teke ili kabaste robe'' da se pomenuti dokumenti priloe uz TIR karnet,
carinski organi ih moraju overiti i privrstiti na drugu stranu korica karneta sliku ili crte tereta.
Svi listii treba da sadre datum i potpis nosioca TIR karneta ili njegovog predstavnika.
Izdavanje TIR karneta je proces koji se sastoji od dve faze: 1) popunjavanje formulara i
dostavljanje potrebne dokumentacije i 2) pribavljanje odobrenja od carinskig organa.
Prva faza ukljuuje popunjavanje prijavnog formulara i dostavljanje potrebne dokumentacije
privrednoj komori srbije - Udruenju za saobraaj, koje e primeniti pravila IRU i izvriti
sopstvene provere, kako bi utvrdilo da je podnosilac prijave pogodan da se pridrui TIR
sistemu. Shodno pomenutom potrebno je da se dostavi sledea dokumentacija:
dokaz o uplati republike administrativne takse za podnoenje zahteva za prijem u
TIR sistem,
itko popunjen i overen prijavni formular,
itko popunjen i overen formular bankarskih podataka i podataka vezanih za TIR
prijemnu garanciju,
itko popunjen i overen formular ''ovlaenje za lica koja e biti zaduena za TIR
sistem'',
izjava na memorandumu firme koja potvruje uestvovanje u redovnoj raspodeli
stranih dozvola za meunarodni javni, prevoz stvari u drumskom saobraaju tj.
reenje o CEMT dozvola,
izjava o vozilima opredeljenim za transport pod TIR karnetom (fotokopije sertifikata,
saobraajnih dozvola i ugovora ukoliko je vozilo u zakupu),
izjava o obavljanju transporta u okviru TIR sistema u zemljama gde se
primenjuju preventivne mere,
kopija izvoda iz sudskog registra sa svim izmenama ukoliko ih je bilo,
bilas stanja i uspeha u poslednje dve godine.
Druga faza ukljuuje pribavljanje odobrenja od carinskih organa.
Nakon podnoenja potpune dokumentacije, Udruenje popunjava formular za pribavljanje
odobrenja od carinskih organa i zajedno sa dokazom o uplati republike administrativne
takse, dostavlja ga upravi carina. Kada carinski organi odobre prijem u TIR sistem,
podnosilac dostavlja Prijemnu garanciju, u visini od 5 000 USD odnosno, 8 000 USD u obliku
bankarske garancije. Nakon toga, podnosilac prijave u Udruenju potpisuje dva primerka

Deklaracije o angaovanju i dobija identifikacioni broj na osnovu koga irauje TIR peat i
odreuje se kvota za TIR karnete.
Prema vaeim propisima, pod TIR Karnetom se ne moe prevoziti sledea roba:
alkohol ili duvan (osim piva i vina HS 220710, 2208xx),
sirov duvan (HS 240210, 240220, 240310),
osetljiva roba (u EU).
Od juna 2011. godine prikazana je prva TIR-EPD deklaracija, koja je elektronski dostavljena
pre prispea prevoznog sredstva polaznoj carinskoj ispostavi Republike Srbije. Ovo praktino
znai da je stvorena poetna osnova za dalja testiranja sistema TIR-EPD, a to bi u periodu
nakon testiranja trebalo rezultirati punom implementacijom i masovnijom primenom
elektronske najave TIR karneta, kao najznaajnijeg tranzitnog postupka na carinskom
podruju Republike Srbije. Sistemi TIR-EPD i Real Time Safe TIR predstavljaju jedan od
naina kompjuterizacije TIR sistema. Njihovom primenom omoguuje se niz olakica u
poslovanju dralaca karneta, s obzirom da ovi sistemi daju mogunost elektronske najave
TIR karneta svim carinskim administracijama koje su deo ovog sistema i koje su na itinereru
transportnog sredstva. To praktino znai da primenom ovog sistema prestaje potreba da
carinski slubenici unose podatke iz TIR karneta u ISCS na graninim prelazima i u
unutranjosti, informacija o dolasku transportnog sredstva dobijena je unapred i mogue je
doneti odluku o postupanju sa tim vozilom na bazi upravljanja rizikom znatno pre njegovog
fizikog prisustva. Sistemi takoe doprinose poveanju nivoa bezbednosti u korienju TIR
karneta, s obzirom da onemoguavaju upotrebu nevaeih karneta. Na kraju, ali ne i po
vanosti, implementacija sistema treba da doprinese i poveanju maksimalnog garantnog
iznosa u Republici Srbiji za TIR operacije sa sadanjih 50.000 US $ na iznos od 60.000
EUR-a. Uprava carina Republike Srbije nastavie u narednom periodu sa aktivnostima iji
rezultat treba da bude puna implementacija sistema TIR-EPD i Real Time Safe TIR-a.
Pored navedenih TIR sistem nudi prednosti za sve karike u lancu meunarodnog tranzitnog
prevoza roba:
A. Prednosti za transport i trgovinu (opte):
smanjuje trokove transporta smanjujui formalnosti i kanjenja u tranzitu,
olakava protok vozila u tranzitu primenom standardizirane regulative i dokumentacije
podstie razvoj meunarodne trgovine.
B. Prednosti za prevoznike:
roba se kree preko meunarodnih granica s minimalnim zadravanjem bez detaljne
kontrole,
kanjenja i trokovi transporta su smanjeni,
procedure i dokumenta su pojednostavnjena i standardizovana,
nema potrebe za depozitom (garancijom) na granicama tranzitnih drava
C. Prednosti za carinski sistem:
garantovano plaanje carinskih i poreznih taksi u sluaju zloupotrebe (do 50 000
USD),
samo "bona fide" prevoznicima je dozvoljeno koritenje TIR karneta - ime se
poveava sigurnost sistema,
smanjena je potreba fizike kontrole robe u tranzitu,
sistem olakava carinsku kontrolu i popratnu dokumentaciju.
2.6.2. Najava prevoza EDI (EDIFACT) sistem

Elektronska razmena podataka, EDI (Electronic Data Interchange), u prevodu znai

elektronska razmena podataka. Elektronska razmena podataka u administraciji, trgovini i
transportu UN/EDIFACT (United Nation/ Electronic Data Interchange for Administration,
Commerce and Transport) predstavlja skup pravila, standarda i uputstava za razmenu
podataka i informacija izmeu uesnika u meunarodnoj razmeni uz pomo odgovarajueg
softwerskog alata.
Strukturu poruke ine (glavni, opisni i zbirni deo) koje je predloila grupa za razvoj poruka
UN/ECE/WG4 u saradnji sa FIATA, IATA,ICS,IRU,UIC,CCC i SEFIC. Poruke sadre
segmente za identifikaciju poruke i podataka iz dokumenata, a mogu biti:
opte transportne poruke (Baplie, Gateac, Iftman, Movins...);
poruke koje se odnose na prevoz kontenera (Calinf, Coarin, Codeco, Cohaor ...);
poruke koje se odnose na prevoz opasnih materija (Iftdgn, Iftiag, Safhaz...);
poruke koje se odnose na poslove pedicija (Hanmov, Iftcca, Iftrin ...) i
ostale poruke koje se odnose na putniki saobraaj (Carmsg, Resreq, Supres,
Tinreq...).
Poruka se izrauje u odreenom standardu i protokolu koji definie raspored (redosled)
poruke i to: segment za adresu prodavca, segment za adresu kupca, segment o nainu
transporta, segment o roku plaanja, segment banke i broja rauna, segment opisa robe,
segment iznosa rauna itd. Poruka se izrauje na domaem jeziku unutar jedne zemlje ili u
meunarodnoj trgovini na engleskom jeziku. U EU slubeni su jezici svih zemalja lanica.
EDI razmena podataka omoguava, slanje direktnih poruka u ugovorenoj standardizovanoj
formi sa jednog na drugi raunarski sistem. Kod elektronske razmene podataka sva papirna
poslovna dokumenta koja su se prethodno razmenjivala izmeu kompanija zamenjena su
porukama pogodnim za elektronsku razmenu izmeu komitenata. Primenom EDI-ja,
standardizovan je svaki dokument u meunarodnoj trgovini, kao to je faktura, porudbenica,
cenovnik i sl. Smatra se da EDI smanjuje klasine administrativne trokove od 3,5 do 15%
kod razmene dokumentacije koja prati robu u prometu jer dokumenta idu ispred robe
odnosno vozila (npr. nee se desiti da vozilo stoji u nekom carinskom terminalu i do vie
dana jer nema potrebnu dokumentaciju). Veina kompanija iz Zapadne Evrope od 1995.
godine obrauje papire koji prate robu iskljuivo preko EDI-ja. Prednosti elektronske
razmene podataka su: skraivanje vremena za poslovne transakcije, direktni protok
informacija izmeu poslovnih partnera, manji trokovi transakcija, vea tanost, bolje usluge
kupcima, primena raunarskih sistema uz minimalnu ljudsku intervenciju. Primenom ovog
sistema postie se koordinacija upravljanja tokovima robe u proizvodnji, kontroli materijala,
rukovanju, skladitenju, pakovanju i isporuci, i kod zapisa o kvalitetu. EDI i EDIFACT
obezbeuju zadovoljenje zahteva serije standarda ISO 9000. Takoe, postie se vea
tanost podataka u poslovanju, uvrivanje mousobnih odnosa partnera u poslovanju,
postizanje vee efektivnosti i efikasnosti poslovanja kroz reinenjering organizacije posebno
kroz smanjenje potrebnog broja radnika, digitalna obrada podataka, fleksibilnost i dr.
2.6.3. ATA karnet
ATA Karnet (franc./engl. ATA - Admission Temporaire /Temporary Admission) je
meunarodni univerzalni dokument regulisan Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju koji
se iskljuivo koristi kod pojednostavljenja privremenog izvoza i/ili uvoza robe sa stanovita
zemlje na koju se roba unosi, s rokom vaenja do godinu dana. Karton zamenjuje
nacionalns carinska dokumenta za privremeni izvoz, privremeni uvoz i provoz (tranzit) robe,
ime se pojednostavnjuje carinski postupak i na taj nain olakava i ubrzava promet
odreenih kategorija roba. Najvie se koristi kod pruanja usluga stranim licima i korienja
usluga stranih lica i u drugim sluajevima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom
vraanja u odreenom roku, u istom ili promenjenom stanju, roba se moe privremeno
izvoziti, odnosno privremeno uvoziti. Carinarnica moe odobriti izvoz, odnosno uvoz robe
dobijene preradom, obradom ili doradom i pre privremenog uvoza, odnosno izvoza

reprodukcionog materijala potrebnog za proizvodnju te robe, osim poljoprivrednih proizvoda.

Privremeno izvezena roba mora se vratiti u Srbiju ili definitivno izvesti, a privremeno uvezena
roba mora se vratiti u inostranstvo ili definitivno uvesti i ocariniti po propisima kojima se
ureuje izvoz, uvoz, carinjenje te robe, kao i rokovi privremenog izvoza i uvoza.
Preduzee i drugo pravno lice moe privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup opremu
radi korienja u proizvodnji i radi pruanja usluga. Ugovor o zakupu obavezno sadri rok
trajanja zakupa, a moe se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadri
privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu lizing. Ugovorom o zakupu, odnosno lizingu
prenosi se pravo korienja opreme uvezene u zakup uz plaanje naknade (zakupnine), a
moe se predvideti i obaveza zakupodavca da zakupcu obezbedi nesmetano korienje,
odravanje i tehniko-tehnoloko unapreenje opreme, kao i zamena uvezene opreme
novom tehniko-tehnoloki savrenijom opremom za vreme trajanja roka zakupa. Privremeni
izvoz, odnosno privremeni uvoz opreme u zakup, odnosno lizing odobrava carinarnica.
Privremeno izvezena, odnosno uvezena roba moe se upotrebiti samo za namene za koje je
privremeno izvezena, odnosno uvezena, a prema reenju carinarnice koja je izdala
odobrenje. Privremeni uvoz ili izvoz odobrava se i u sluaju poslova oplemenjivanja robe
(prerada, dorada i obrada). Ovi poslovi mogu da se vre u vie faza i da ih obavlja vie
preduzea i drugih pravnih lica, odnosno stranih lica. Na osnovu odobrenja nadlenog
organa, usluga oplemenjivanja moe se platiti, odnosno naplatiti u robi koja je data na
oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena. Na izvoz i uvoz robe kojom se plaa, odnosno
naplauje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se ureuje redovni izvoz,
odnosno uvoz te robe. Republika vlada odreuje vrstu i namenu privremenog izvoza i
uvoza, rokove privremenog izvoza i uvoza po namenama, a moe odrediti koja se roba ne
moe privremeno izvoziti i uvoziti.
Prednosti ATA karneta, jesu povoljnosti za izvoznika jer nema trokova carine i PDV-a ili
polaganja depozita odnosno omoguava izvoznicima i uvoznicima upotrebu samo jednog
dokumenta za reavanje svih carinskih formalnosti, za carinu znai manje administracije i
sigurnost da e naplatiti uvozne dabine ako ne doe do ponovnog izvoza a za prevoznike
karneti pojednostavljuju prelazak granice, skrauju vreme zadravanja na graninim
prelazima i carinskim ispostavama ime skrauju vreme dostave robe. Privredna komora
Srbije, je dobila ovlaenje od Svetske federacije komora (WCF) i srpske Uprave carina da
se ATA karneti izdaju pravnim i fizikim licima u Srbiji.
3.6.4. EORI broj
EORI broj (Economic Operator Registration and Identification-EORI) je 2009. godine stupio
na snagu kao propis EU koji obavezuje da svaki privredni subjekat koji obavlja poslove na
teritoriji EU mora imati tzv. EORI broj (Economic Operators Registration and Identification
number) koji dodeljuje drava lanica EU. EORI broj bie korien za identifikaciju privrednih
subjekata kod carinskih organa drava lanica

.
Slika 2.7 Prikaz procesa registracije EORI broja

EU. Privredni subjekti registrovani van teritorije EU bie registrovani od strane nadlenih
organa drava lanica EU kada prvi put nakon utvrenog datuma budu podneli zahtev za
carinjenje. EORI broj je jedinstven broj, a zahtev za njegovo dobijanje moe se podneti samo
u jednoj od drava lanica EU

2.7 KOMERCIJALNO POSLOVANJE U MEUNARODNOM TRANSPORTU

U komercijalnom poslovanju u meunarodnom drumskom transportu, primenjuju se opti
komercijalni uslovi na sve poslove koje izvrilac (prevoznik, pediter, 2PL,3PL, 4PL ili 5PL) u
granicama svojih ovlaenja obavlja, po ugovoru, dogovoru, nalogu, ili drugim oblikom
sporazumevanja titei interese svih poslovnih partnera. Smatra se da su ugovorne stranke
postigle sporazum o primeni optih uslova, ako je izvrilac ukazao svom nalogodavcu i svim
drugim uesnicima u realizaciji konkretnog posla da posluje u skladu sa njima, a
nalogodavac ili druga lica nisu pre poetka realizacije konkretnog posla izriito i pismeno
iskljuili njihovu primenu.
Izvrilac je organizator otpreme i dopreme tereta svim prevoznim sredstvima i na svim
prevoznim putevima, sa obavezom da radi otpreme-dopreme odreenih tereta zakljuuje u
svoje ime i za raun nalogodavca, odnosno u svoje ime i za svoj raun, ugovor o prevozu i
druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, da organizuje i obavlja ostale pratee poslove
i radnje. Nalogodavac se obavezuje da mu za obavljeni posao isplati odreene naknade.
Pod uslugama izvrioca podrazumevaju se sve usluge koje se tiu prevoza, konsolidacije,
skladitenja, manipulacije, pakovanja, distribucije robe i sve druge usluge iz delatnosti
izvrioca, kao i dodatne savetodavne usluge u vezi sa navedenim, a koje nisu ograniene
samo na carinska pitanja, carinjenje robe i naplatu ili obezbeivanje dokumenata vezanih za
terete koje prevozi.
2.7.1. Ponuda i dispozicija
Nakon dobijanja zahteva od strane korisnika usluge, izvrioc dostavlja ponudu u skladu sa
njegovim mogunostima u kojij su obuhvaeni samo poslove koji su u njoj izriito navedeni
sa navedenim rokom za prihvatanje (tzv.opcija ponude). Ponuda se dostavlja korisniku
najee u obliku jedne ukupne svote (kompletan forfertni stav za sve faze logistike i
pedicije, odnosno transporta, koja, pored ostalog, sadri vozarinu, trokove carinskog
zastupnitva, skladininu i druge sline izdatke, vai prema okolnostima koje postoje u

trenutku kada je ponuda uinjena) ali po zahtevu korisnika ponuda se moe dobiti po
specifikaciji usluga koje se trebaju izvriti. Ako se ponud prihvati onda se daje dispozicija ili
nalog za preuzimanje tereta i dalje distribucije.
Nalog (dispozicija) sadri sve potrebne podatke o teretu i njegovim svojstvima, tane upute u
pogledu otpreme i izvrenja poslova u vezi sa otpremom, a isto tako i druge podatke koji su
potrebni za pravilno i blagovremeno izvravanje datog naloga. Nalogodavac je duan
obavestiti izvrioca o svojstvima tereta usled kojih moe biti ugroena sigurnost lica ili
dobara, ili naneta teta (tzv.skrivena svosjtva). Takoe, ako se u poiljci nalaze
dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je duan obavestiti
o tome izvrioca i saoptiti mu njihovu vrednost u asu predaje radi otpreme.
Izvrilac je po pravilu duan da se pridrava dispozicije nalogodavca. Nalogodavac moe
preneti svoja prava na negog logistikog provajdera pri emu mora pismeno da obavesti
izvrioca pre njihovog faktikog prenosa, to podrazumeva i informaciju o svim bitnim
elementima pravnog posla, odnosno prenosa. Nalog (dispozicija) se po pravilu daje pismeno.
Nalog dat usmeno, telefonom, telegramom ili elektronskom potom treba biti potvren, po
mogunosti istog, a najkasnije sledeeg radnog dana do isteka radnog vremena. Ako je
nalog dat usmeno, a nije naknadno potpisom potvren u smislu iskljuuje se odgovornost
izvrioca za nastanak eventualnih tetnih posledica.
Kad je nalog oito nepotpun, nejasan ili protivurean, izvrilac je duan blagovremeno traiti
od nalogodavca potrebna razjanjenja. Ako je izvrilac prema okolnostima sluaja u
nemogunosti da pribavi potrebno razjanjenje, a sluaj ne trpi odlaganje, duan je postupiti
sa panjom dobrog privrednika, titei interese nalogodavca s tim da ga o svom postupanju
im je pre mogue obavesti. Nalogodavac snosi sve posledice nastale usled pogrene,
nepotpune, nejasne, protivrene i prekasno date dispozicije.
Pored date dispozicija, nalogodavac daje ovlaenje za plaanje vozarine/a, dabina i drugih
trokova u kom sluaju vri avansno plaanje ili daje neki oblik garancije. Tkoe, daje
izvriocu sva dokumenta potrebna za izvrenje naloga (dispozicije). Sve posledice proistekle
iz neispravnosti dokumenata ili njihove neblagovremene predaje izvriocu snosi
nalogodavac.
Izvrioc koji izvrava nalog (dispoziciju) u pogledu naplate nalogodavevog potraivanja od
primaoca robe ne ispituje osnovanost naloga niti preuzima jamstvo za isporuenu robu. Ako
primalac odbije da preuzme stvari Izvrioc je duan da o tome obavesti nalogodavca i
istovremeno preduzme potrebne mere za njeno ouvanje do naknadnog naloga.
Moe doi i do imene dispozicije, ije je izvrenje ve zapoelo, i tada izvrioc postupa po
izmenjenoj dispoziciji ukoliko mu je to mogue, pri emu ne snosi odgovornost za posledice
izazvane izmenom dispozicije. Ako nalogodavac povue datu dispoziciju, duan je isplatiti
Izvriocu naknadu za ve uinjene usluge, kao i naknadu za prouzrokovane trokove
ukljuivi i trokove koje je Izvrioc imao u pripremi i predradnjama za izvrenje datog
naloga.
2.7.2. Prijem, prevoz i predaja tereta
Prijem tereta na prevoz obavlja se u krugu poiljaoca, javnom skladitu ili nekoj drugoj
lokaciji koja je navedena u dispoziciji. Smatra se da je izvrioc primio poiljku, kada je istu
preuzeo radi izvrenja naloga odnosno kada je potpisao prijemnivu-otpremnicu. Nakon
prijema, sledi prevoz. U prevozu se koriste stadardna tipska dokumenta-obrazci u pojedinim
vidovima prevoza. Ukoliko u ovim dokumentima postoje klauzule kojima se umanjuje ili

iskljuuje odgovornost prevoznika, organizator ne odgovara za posledice u vezi sa tim

klauzulama.
Ako poiljka stigne na odredite vidljivo oteena ili s vidljivim koletarnim manjkom izvrioc
je, ukoliko na tom mestu zastupa primaoca, duan bez odlaganja obavestiti nalogodavca o
oteenju i o svim doga|anjima znaajnim za nalogodavca, te preuzeti sve potrebne mere
radi ouvanja njegovih prava prema odgovornom licu.
2.7.3. Pratee operacije
Pratee operacije obuhvataju instradaciju, pregled pakovanja, vaganje, kvalitativnu i
kvantitativnu kontrolu, uzorkovanje, carinjenje, osiguranje i dr. Mogue operacije po zahtevu
korisnika preevoza.
Prevoznik projektuje rutu i ostale tehnoloke zadatke ako dispozicija ne sadri nalog o
prevoznom putu, prevoznom sredstvu i nainu na koji treba robu otpemiti, dopremiti,
tranzitirati do odredinog mesta. Prevoznik je duan da odabere odnosno kombinuje
mogunosti prevoza, za koje oceni da su najpovoljniji i u roku koji je prihvatljiv za korisnika
prevoza. Prevoznik je u obavezi da u mestu pretovara poiljki postupa savesno i paljivo,
kako bi se pretovar obavio na najpovoljniji nain.
Korisnik prevoza je u obavezi da poiljku obezbedi za prevoz odnosno da pakuje prema
njenoj prirodi, svijstvima, potrebama prevoznog puta i prevoznog sredstva. Ako prevoznik
uoi da poiljka nije zapakovana ili inae nije spremna za prevoz po pravilima, duan je da
upozori korisnika na sve uoene nedostatke.
U preevozu se poiljkka moe predati u komadima a rasute prema nalogu nalogodavca ili
prevoznim dokumentima, bez odgovornosti za masu, sadraj, odnosno prirodu poiljke.
Vaganje, merenje i brojanje poiljki i koleta vri se samo po nalogu ili u sluaju oitog
oteenja i manjka robe, uz naplatu trokova i dodatne naknade. Vaganje se moe vriti
putem kolskih vaga ili pojedinano uz angaovanje specijalizovane organizacije.
Uzorkovanje, se vri prema dispoziciji nalogodavca. Prevoznik je odgovoran samo za
uzimanje uzoraka iz dela poiljke koja mu je naznaena. Uzorkovanje se vri najee
prema zahtevima carine i inspekcijskih organa. U meunarodnom saobraaju, smatra se da
je davanjem naloga ( dispozicija ) za otpremu robe dat i nalog za carinjenje, ako nije izriito i
pismeno drugaije ugovoreno. Mesto carinjenja odreuje korisnik prevoza a kada ono u
dispoziciji nije odreeno onda se carinjenje vri u najblioj carinarnici ili prema propisima za
odreene vrste roba.
Osiguranje nije obavezna ve se vri prema izriitoj dispoziciji u vezi sa svakom pojedinom
otpremom. Oznaka vrednosti poiljke u dispoziciji nije dovoljna sama po sebi da bi se
smatrala nalogom za osiguranje. Ako nalog za osiguranje ne sadri posebne rizike koje treba
pokriti osiguranjem, onda se pokrivaju samo osnovni transportni rizici.
Sve dodatne usluge koje vri prevoznik, po nalogu peditera ili korisnika prevoza, a nastanu
u toku prevoza, prevoznik ima pravo na naknadu za svoje usluge, kao i naknadu svojih
trokova. Naknada se utvruje tarifom ili posebnim ugovorom i obino tehnolozi poznaju
strukturu svih usluga i trokova pa tako i navode u ponudi odnosno predraunu. Kada
prevoznik pre isteka propisanog roka po meunarodnim konvencijama i pozitivnim propisima
dobije obrazloeno zaduenje za razliku izmeu prethodno obraunatih i stvarnih trokova,
prevoznik ima pravo na nadoknadu takvih efektivnih trokova. Zabrana i druge mere ne utiu
na prava prevoznika prema nalogodavcu, pa mu i u ovakvim sluajevima sva njegova prava
na naknadu ostaju nepromenjena. Obino, u sluaju dobro zavrenog posla prevoznik u
izvrenju naloga i ako unapred uloi sopstvena sredstva ima pravo na posebnu proviziju za

sva angaovana sredstva, ija se visina utvruje tarifom, odnosno sporazumom sa

korisnikom.
U prevozu postoji odgovornost svih uesnika s panjom dobrih privrednika. Kada je logistiko
pedicijskim ugovorom odreena jedna ukupna svota (kompletan forfetni stav za sve faze
logistike-pedicije, odnosno transporta) za izvrenje celokupnog naloga o logistici-pediciji
stvari, ona obuhvata kompletnu naknadu i odgovornost za sve usluge. U sluaju da
logistiar-pediter zbog propusta treih angaovanih lica bude oglaen odgovornim i stoga
pretrpi materijalne gubitke, a iz odgovarajuih reenja o izreenoj presudi bude
nedvosmisleno utvreno injenino stanje u smislu propusta treih angaovanih lica, izvrioc
od tih lica ima pravo nadoknade tako nastale tete, koji se po takvom zahtevu odriu prava
pobijanja po bilo kom osnovu, na bilo koji nain i u bilo kojoj fazi. U ostalim sluajevima
izvrioc nalogodavcu odgovara za izbor prevozilaca, te za izbor drugih lica sa kojima je u
izvrenju naloga zakljuio ugovor (uskladitenje robe i tsl.), ali ne odgovara i za njihov rad,
izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom. Izvrioc koji izvrenje celokupnog naloga
poveri drugom izvriocu, umesto da ga sam izvri, odgovara za njegov rad.

2.8 INCOTERMS 2010

INCOTERMS 2010 predstavlja skup jedinstvenih pravila, sistematizovanih i oznaenih
skraenicama koje predstavljaju uobiajene uslove po kojima se obavlja meunarodna
trgovina. Ove skraenice, koje se jo nazivaju i pariteti isporuke ili spoljnotrgovinske
klauzule, unose se u ugovore o medunarodnoj kupoprodaji robe i predstavljaju sastavni deo
cene. Naravno da cena robe nee biti ista ukoliko je prodavac duan da izvri isporuku do
kupca ili do nekog dela puta angaujui peditera ili direktnoprevoznika, kao kada je npr.
kupac duan da preuzme robu u prostorijama prodavca. Upravo iz tih razloga, kada se
sklapa ugovor o kupoprodaji, preporuuje se da se prodavac i kupac upuuju na
INCOTERMS 2010.
Prva zbirka INCOTERMS - a izdala je Meunarodna trgovinska komora (ICC) u Parizu 1936.
godine i tada je sadrala 11 najee korienih odredaba u klauzuli o ceni. Svaka od ovih
11 klauzula je bila definisana skraenicom. Nove izmene i dopune komora je izvrila 1953.,
1967., 1976., 1980., 1990. 2000 su do tada imale 13. S obzirom, da se Pravila
Meunarodne trgovinske komore za korienje termina u unutranjoj i meunarodnoj trgovini
revidiraju svakih deset godina, od 1.1.2011. godine primenjuje se Incoterms 2010 kojim je
broj Incoterms pravila, odnosno pariteta isporuke smanjen sa 13 na 11 i to tako to su pariteti
isporuke DAF, DES, DEQ i DDU zamenjeni paritetima isporuke DAT i DAP, tabela 2.4.
INCOTERMS 2010 definie:
koji vid transporta e biti korien,
ko ima obavezu transporta robe i ko snosi trokove transporta,
gde e biti izvrena isporuka robe,
ko ima obavezu da osigura robu,
ko vri izvozno, a ko uvozno carinjenje,
kada se prenosi v1asnitvo i rizik na robi sa prodavca na kupca.
INCOTERMS klauzule, su svrstane u etiri grupe prema poetnom slovu skraenice: grupu
E, grupu F, grupu C i grupu D. Klauzule E, F i C grupe su klauzule otpreme, a klauzule D
grupe su klauzule prispea. To znai da se v1asnitvo nad robom prema klauzulama E, F i C
prenosi ve u zemiji prodavca, poto se i isporuka vri u zemiji prodavca, a prema D
klauzulama prodavac zadrava v1asnitvo nad robom i u zemiji kupca. To su pravila koja
reguliu odnose prodavca i kupca iz ugovora o prodaji u sluaju transporta robe, odnosno
pitanja prelaska granica, rizika, carinjenja robe, ambalairanja robe, obaveze prijema
isporuke od strane kupca i dr. Kako ne definiu sve modalitete spoljnotrgovinskog posla, ve
samo osnovne, upotrebljavaju se u kombinaciji sa drugim bitnim elementima kupoprodajnog

ugovora, sa jedne strane, i u kombinaciji sa drugim sporazumima koji su neophodni za

realizaciju odreenog spoljnotrgovinskog posla, kao to su: sporazumi o transportu,
osiguranju, pediciji ili finansiranju, sa druge strane.
Tabela 2.4 Razlike INCOTERMS 2000 i 2010

EXW
FCA
FAS
FOB
CFR
CIF
CPT
CIP
DAF
DES
DEQ
DDU
DDP
DAT
DAP

Incoterms Incoterms
PARITET ISPORUKE
2000
2010
Vid transporta
Franko fabrika (naziv mesta)
+
+
svi
Franko prevoznik (naziv mesta)
+
+
svi
Franko uz bok broda (naziv luke otpreme)
+
+
pom.
Franko na palubi broda (naziv luke otpreme)
+
+
pom.
Trokovi i vozarina (naziv luke odredita)
+
+
pom.
Trokovi, osiguranje i vozarina (naziv luke odredita)
+
+
pom.
Vozarina plaena do (naziv mesta odredita)
+
+
svi
Vozarina i osiguranje plaeno do (naziv mesta
+
+
svi
odredita)
Dostavljeno na granici (naziv mesta)
+
Dostavljeno na brodu (naziv luke odredita)
+
Dostavljeno na obali (naziv luke odredita)
+
Dostavljeno - carina nije plaena (naziv mesta
+
odredita)
Dostavljeno - carina plaena (naziv mesta odredita)
+
+
svi
Dostavljeno
na
terminalu
+
svi
(naziv terminala u luci ili mestu odredita)
Dostavljeno u mestu (naziv mesta odredita)
+
svi

Podela pariteta isporuke prema poetnom slovu se ne navodi kao u Incoterms 2000, ali su
osnovne karakteristike pariteta ostale nepromenjene. Podela pariteta je izvrena prema
vidovima transporta, na one koji se mogu koristiti nezavisno od odabranog vida transporta
(ukljuujui i vie vidova transporta), i one koji se koriste za pomorski i za transport
unutranjim plovnim putevima (FAS, FOB, CFR i CIF) imajui u vidu da su i taka isporuke i
mesto odredita luka.
Pored ovoga, u okviru ovih grupa, odgovarajue obaveze ugovornih strana svrstane su pod
10 naslova, pri emu svaki naslov na prodavevoj strani predstavlja i poloaj kupca u
pogledu iste materije, tabela 2.5. To su: Obaveze prodavca prema kupcu (oznaene slovom
A) i obaveze kupca prema prodavcu (oznaene slovom B) su kao i u Incoterms 2000 u
svakom paritetu isporuke definisane u deset lanova, i to:
1. Opte obaveze prodavca i kupca
2. Dozvole, odobrenja, saglasnosti i druge formalnosti
3. Sporazumi o prevozu i osiguranju
4. Isporuka i preuzimanje isporuke
5. Prelazak rizika sa prodavca na kupca
6. Raspodela trokova
7. Obavetenje drugoj ugovornoj strani
8. Dokumenti i dokaz o isporuci
9. Kontrola, pakovanje, obeleavanje i
10. Pomo drugoj ugovornoj strani.
Tabela 2.5 Obaveze kupaca i prodavaca

A obaveze prodavca

B obaveze kupca

A1

Obezbeivanje robe u skladu sa

ugovorom

B1

Plaanje cene

A2

Dozvole, odobrenja i formalnosti

B2

Dozvole, odobrenja i formalnosti

A3

Sporazumi o transportu i
osiguranju

B3

Sporazumi o transportu i
osiguranju

A4

Isporuka

B4

Preuzimanje isporuke

A5

Prenos rizika

B5

Prenos rizika

A6

Podela trokova

B6

Podela trokova

A7

Obavetavanje kupca

B7

Obavetavanje prodavca

A8

Dokaz o isporuci, transportni

dokument ili odgovarajua
elektronska poruka

B8

Dokaz o isporuci, transportni

dokument ili odgovarajua
elektronska poruka

A9

Provera ambalaa
obeleavanje

B9

Kontrola robe

A10

Ostale obaveze

B10

Ostale obaveze

Dok je u Incoterms 2000 bilo jasno naznaeno koja dokumenta mogu biti zamenjena EDI
porukama, u Incoterms 2010 je, uvaavajui masovno korienje informacionih tehnologija u
svakodnevnom radu, u potpunosti izjednaena elektronska i pisana komunikacija, to je
naznaeno u lanovima A1/B1 svakog pariteta isporuke. Precizirane su odredbe koja se
odnose na osiguranje robe i naglaena obaveza informisanja druge ugovorne strane.
Definisane su obaveze kupca i prodavca koje se odnose na dobijanje i pruanje informacija
potrebnih da se obave formalnosti iz bezbednosnih razloga.

Rezime
Organizacina prevoza predstavlja najznaajni segment meunarodnog prevoza. Dati su
evropski koridori po kojima se mogu kretati drumska vozila. Prikazani su oblici transportnih
lanaca koji su u meunarodnom transportu vrlo sloeni to zahteva znatno sloeniju
organizaciju prevoza a ime i veliki broj propisa. Objanjeni su prevozi zbirnih komadnih
poiljaka kod uvoza i izvoza. U meunarodnom transportu naroite poiljke i opasne materije
imaju vrlo stroge zahteve pa je u tom smislu objanjen njihov znaaj. Data su osnovna
dokumenta koja se neophodna u meunarodnoj trgovini a time i prevozu. Posebno je
ukazano na potrebu obezbeenja meunarodnih dozvola za vozae i vozila. Poseban znaaj
imaju CEMT dozvole pri emu je objanjen postupak njihovog dobijanja i korienja.
Komercijalno poslovanja i ako spada u poslove peditera i/ili provajdera, pojedina
transportna preduzea ne koriste usluge takve vrste ve samo organizuju sopstvene
prevoze. U tom smislu date su osnove komercijalnog poslovanja koje je definisala Privredna
komora koja ujedno izdaje veliki broj dokumenata neophodnih u meunarodnom prevozu. Na
kraju je dat je Incoters 2010 koji se obavezno koristi prilikom carinjenja i prevoznici moraju
poznavati prilikom prevoza.

Pitanja za proveru znanja

1.
2.
3.
4.
5.
6.

Pokazati na primeru koridora jedan oblik transportnog lanca.

ta je zbirni transport, koje procese obuhvata i ta su mu prednosti i mane?
Naroite poiljke i obaveze u prevozu.
ta je savez FIATA i koji su osnovni ciljevi ovog udruenja?
Koje su obaveze porevoznika kod prevoza opasnih materija?
Kakva je kategorizacija oblika pratnje opasnih materija u Evropi?

7. Navesti dokumentaciju koja se koristi u meunarodnom transportu.

8. ta je TIR sistem, koji su ciljevi, prednosti i naela TIR konvencije?
9. ta je TIR karnet, ta sadri i kako se koristi?
10. ta je ATA karnet, kada i kako se koristi, ta sadri, ko ga izdaje?
11. ta podrazumevate pod najavom prevoza?
12. Objasniti ponudu I dispoziciju kod komercijalnog poslovanja u meunarodnom
transportu
13. Koje su pratee operacije u meunarodnom transportu?
14. ta je INCOTERMS 2010 i koji su mu ciljevi?
15. Koja su podruje primjene INCOTERMS pariteta isporuke (ime se bavi, a ime ne)?
.

3. OSIGURANJE U TRANSPORTU
U meunarodnom transportu i prometu osiguranje ima veliki znaaj. U tom smislu, dati su,
pojam, naela i funkcija osiguranja i osnovni elementi osiguravajuih odnosa (osiguranik,
osiguravatelj, rizik, premija, interes osiguranika, osigurani sluaj, svota osiguranja, ugovor o
osiguranju, polisa osiguranja). U praksi se osiguranje uslovno razlikuje u pomorskom od
kopnenog transporta mada se sve veim razvojem multimodalnih i kombinovanih tehnologija
gube granice osiguranja. Date su vrste transportnog osiguranja (kargo, kasko, osiguranje
odgovornosti transportnika, kako u domaem i tako i meunarodnom transportu i ostala
osiguranja). Navedene su vrste rizika i teta (generalna/zajednika havarija, pojedinana
havarija, potpuni i izvedeni gubitak i zasebni trokovi, podnoenje odtetnog zahteva
osiguratelju, likvidacija tete i dr. Takoe su definisani znaaj i vanost suosiguranja i
reosiguranje. Na kraju je data mogunost primene informacionih tehnologija u savremenom
poslovanju poslovanju osiguravajuih drutava.

3.1 POJAM I FUNKCIJA OSIGURANJA

Osiguranje je ekonomska kategorija, ekonomska institucija, privredna delatnost koja slui
zadovoljenju neke ekonomske potrebe. (Misli se na potrebu ekonomske sigurnosti u sluaju
nastanka osigurane nezgode). Osnovna funkcija osiguranja, jeste pruanje ekonomske
zatite od rizika koji ugroavaju imovinu i lica, a ogleda se kroz naknadu teta i isplatu
osiguranih iznosa pod uslovom da je osigurani rizik nastao u toku transporta.
Takoe, osiguranje je pravna kategorija, pravna institutcija, jer odnosi koji nastaju na osnovu
ugovora ili zakona u kome jedna strana, osiguratelj, preuzima obavezu da drugoj strani,
osiguraniku ili treem licu u iju korist se osiguranje zasniva (korisniku) nadoknadi tetu kod
imovinskog osiguranja, odnosno isplati ili isplauje odreenu svotu novca kod linog
osiguranja, u sluaju da nastupi predvieni dogaaj (osigurani sluaj) i uz uslov da mu
osiguranik uplauje odreene iznose novca u predvienim rokovima (premije osiguranja).
U sutini, osiguranje u transportu, predstavlja zatitu imovinskih interesa na robama koje su
predmet transporta i esto se u praksi naziva transportno ili Kargo osiguranje. U
transportno osiguranje spadaju,
osiguranje transportnih sredstava (obavezno od
automobilske odgovornosti, potpuno ili delimino kasko), osiguranje odgovornosti iz
transportne delatnosti vozaa i drugih radnika angaovanih u transportu, osiguranje od
opasnosti izazvanih transportom opasnih materija i osiguranje drugih interesa u transportu. U
kargo osiguranju visina premije, zavisi od vrste i vrednosti robe, rastojanja transporta, vrste
transportnog sredstva i dr. Po svom pravnom poloaju osiguranje u transportu je najblie
osiguranju imovine i lica. Osiguranje nastaje pre nego je roba predata na transport.
.
Svi uesnici u transportu (pravna i fizika lica) izloeni su mogunosti nastanka odreenih
rizika koji za posledicu mogu imati nastanak odreene tete. Pod rizicima se podrazumevaju
dejstva ili dogaaji usled kojih roba-poiljka moe biti oteena ili unitena u toku transporta i
obino se dele na nekoliko grupa:
1. osnovni - pokriveni polisom uz redovnu premiju kao, na primer, saobraajne nezgode
(sudar, udar, prevrnue, iskliznue, itd.) bez obzira na krivicu osiguranika, pad ili udar
nekog predmeta, poar, eksplozija, iznenadno termiko ili hemijsko delovanje spolja,
udar groma, oluja, grad, snena lavina, pad letilice, manifestacije i demonstracije,
obest treih lica, rizik u vodnom transportu, baraterija 1 i dr.
2. dopunski - pokriveni polisom samo u sluaju kada je to posebno ugovoreno i uz
dopunsku premiju kao, na primer, manipulativni rizici (curenje, rasipanje, dodir sa
1

Baraterija (Ital.Baratteria). Svaka nepotena ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara koja ide na tetu
vlasnika broda i ostalih zakonitih stackeholders-a; podvala, prevara, potkradanje, krijumarenje i dr.

drugom robom, oteenja lako lomljive robe, pokisnua), manjak (ne isporuke celih
koleta) i/ili kvar iz bilo kog razloga. Kraa (delimina ili potpuna u vidu ne isporuke) po
nekoj metodologiji spada u osnovne a po nekoj u dopunske rizike
3. specijalni - ratna dejstva, rizik trajka, politiki rizici, prirodna svojstva i mane robe
koja se transporti
4. dopunski rizici koji nisu obuhvaeni pojmom rizik
Iz osiguranja su iskljuene tete nastale krajnjom nepanjom rukovanjem, oteenja po
nameri, transporti u neodgovarajuem transportnom sredstvu/sudu, netano deklarisanje i
iskazivanje netane vrednosti robe i sl.
S obzirom na postojanost svojstava u toku vremena, rizik moe biti:
konstantan rizik, predstavlja nepromenljivu rizinost u pogledu stepena opasnosti
njegovog nastanka. U konstantnom riziku verovatnoa njegovog ostvarenja je stalna i
znaajna, ona se retko menja
varijabilni rizik, predstavlja stalno promenljivu rizinost. Stepen opasnosti nastanka
menja se u relativno kratkom periodu iz dana u dan. To je rizinost tipina za iva
bia (npr. smrtnost ljudi se poveava sa godinama ivota), slino je i u osiguranju
motornih vozila (sva osiguranja u kojima vreme trajanja predmeta osiguranja bitno
utie na veliinu rizika)
Promena u veliini rizinosti utie na ocenu rizika i zato je ugovaratelj osiguranja duan
informisati osiguratelja o svakoj okolnosti koja moe biti znaajna za poveanje rizika u
osiguranju imovine, a kada se radi o osiguranju osoba samo u sluaju ako je rizik povean
zbog promene zanimanja osiguranika. Promena veliine rizika moe uticati na izmenu uslova
ugovora o osiguranju i visine premije pa i na raskid ugovora odnosno ogranienje obaveze
osiguratelja ako nastane osigurani sluaj.
Transport robe u domaem i meunarodnom transportu moe se praktino osigurati od "svih
rizika".

3.2. OSIGURANJE U POJEDINIM VIDOVIMA TRANSPORTA

Transportno osiguranje je posebna oblast osiguranja koju ine osiguranje transportnih
sredstava, osiguranje robe u transportu, osiguranje odgovornosti vozara i osiguranje drugih
interesa koji se pojavljuju u transportu.
Postoje vie podela transportnog osiguranja, po razliitim kriterijumima, a najei su:
predmet osiguranja (kasko, kargo, odgovornost vozaa), vid transporta mesto nastanka
rizika (pomorsko, kopneno, reno, vazduno, kombinovano osiguranje, osiguranje u cevnom
i PTT transportu), vreme trajanja osiguranja (pojedinano i generalno), prostoru tritu
(domae i meunarodno), stepenu obaveznosti (obavezno, dobrovoljno), valuti (dinarsko i
devizno).
Osiguranje robe u transportu (kargo), podrazumeva osiguranje robe koja je za vreme
transporta izloena razliitim rizicima. Po vidovima se vri osiguranje:
odgovornosti drumskog transportnika u meunarodnom transportu (po CMR-u)
brodara unutranje plovidbe u meunarodnom transportu
robe i sredstava u meunarodnom eleznikom, vazdunom i pomorskom transportu
odgovornosti drumskog transportnika i brodara unutranje plovidbe u domaem
transportu.
U meunarodnom drumskom transportu osiguranje pokriva tete kao posledice saobraajne
nezgode, elementarnih nepogoda, oteenja robe usled ispadanja koleta iz vozila, poara ili
paljenja instalacije ili rezervora, krae, razbojnitva i dr. Takoe, je pokrivena teta ili gubitak
prouzrokovan krivicom transportnika koja nastane na transportnom putu od skladita do
skladita to je ogranieno vremenom primo-predaje robe.

U meunarodnom eleznikom transportu, pokriveno je osiguranje teta nastalih usled

eleznikih nezgoda, elementarnih nepogoda, neisporuke robe, krae, razbojnitva kao i
tete nastale krivicom eleznice. Prilikom ovog osiguranja treba obratiti panju na relacije i
trajanje osiguranja jer je isto ogranieno momentom predaje robe korisniku transporta i
momentom prijema od strane eleznice koje poinje od momenta postave ili izvlaenja kola
sa manipulativnih koloseka. Praksa ukazuje, da je najbolje zakljuiti ugovor o pokriu po
sistemu transporta od vrata do vrata
U vodnom transportu mogu se osigurati: plovni objekti (brodovi, jahte, gliseri, amci, skuteri i
dr.), redovne zalihe goriva i maziva, zalihe hrane i pia potrebnih za posadu broda, dodatna
ili specijalna oprema, mree i drugi ribarski pribor, trokovi vaenja potonulih plovnih
objekata, ukoliko postoji u pravu zemlje gde je brod doiveo nezgodu. Sledie rizici mogu
izazvati odreene tete kao to su:
plovidbena nezgoda (sudar, udar, nasukanje i sl.)
poar, eksplozija na brodu, drugom brodu ili obali
nevreme, oluja i drugi vanredni dogaaji
dodir ili struganje dna broda na obeleenom plovnom putu
gubitak sidra, sidrenog lanca i propelera, kao i lom osovine propelera i dr.
Daju se pokria i za: trokove opravdano uinjene u cilju spaavanja ili smanjenja tete na
osiguranom plovnom objektu, kraa plovnog objekta ili njegovog inventara, nagrade za
spaavanje plovila, doprinosi generalne havarije i dr.
U pomorskom transportu pokriveni su osnovni rizici (rizik mora, razbojnika kraa, poar,
bacanje robe u more i baraterija), prema Engleskoj pomorskoj polisi kao i posebnim
klauzulama za osiguranje robe u pomorskom transportu a koje se prilau uz samu polisu.
Klauzule su: FPA (Free of Partcular Average - Iskljuuje partikularne havarije) koja pokriva
osnovne rizike, Klauzula WA (With Average - Sve partikularne havarije) je slina FPA izuzev
irine pokria i AAR (Against All Risk - Protiv svih rizika) klauzula sa najirim osiguranjem i
pokriva sve rizike. Poslove osiguranja izvravaju preko svojih agenata osiguranja koji
kordiniraju ostale uesnike: brokere-posrednike izmeu brodara i nalogodavaca (vlasnika
robe), lukih agenata (koji brinu o brodu za vreme boravka u luci), agenata tereta i agenata
vozara.
Osiguranje u meunarodnom vazdunom saobraaju pokriva gubitak ili oteenje robe kao
posledica nezgode vazudhoplova, poara, vie sile, neisporuke, krae kao tete za koje je
odgovoran avio transportnik. Osiguranjem nisu pokrivene tete nastale usled mraza, vruine,
temperature ili promena atmosferskog pritiska i traje od momenta predaje robe avio
transportniku do momenta isporuke krajnjem korisniku.

3.3 VRSTE UGOVORA O TRANSPORTNOM OSIGURANJU

Ugovor o osiguranju je takav ugovor kojim se jedna stranka (osiguratelj) uz naplatu premije
osiguranja obavezuje svom suugovarau (ugovaratelju osiguranja) da e odreenom licu
(osiguraniku) do odreene visine (svote osiguranja, osigurnine) nadoknaditi tetu koja
nastane licima ili robi (predmetu osiguranja) a koja se dogodi usled ugovorom predvienih
uzroka (rizika). Iz ove definicije proizlazi da su bitni elementi ugovora o osiguranju:
predmet osiguranja
rizik koji osiguratelj preuzima na sebe
premija osiguranja
osigurnina.
Vrste ugovora o osiguranju, prema odreenosti predmeta osiguranja (pojedinani kod koga
je predmet osiguranja je tano odreen) i opti (osiguran je vei broj predmeta koji nisu
posebno odreeni). Ugovori se mogu posmatrati i po trajanju: ugovori s utvrenim rokom
trajanja, ugovori bez odreenog roka trajanja (na neodreeno vreme), ugovori na odreeno

putovanje (npr. za drumsko vozilo na odreenoj relaciji), kombinovani ugovori na vreme i

izvrenje (npr. u osiguranju objekata u izgradnji pokrie se ugovara na godinu dana (ili due),
ali osiguranje prestaje i rsnije, ako je pre ugovorenog trajanja obavljen tehniki prijem
radova, odnosno ako se izgraeni objekt poeo ranije koristiti).
Pojedinani ugovori, kojima se osiguravaju pojedini, ugovorom tano odreene robe koje
se transporte na odreenoj relaciji. U tu svrhu ugovor ili polisa osiguranja sadre podatke o
robi, osiguranu relaciju, transportno sredstvo, poetak putovanja i dr. U meunarodnom
transportu jednom ugovorenom vrednou redovno se osim vrednosti robe osiguravaju i
troak vozarine, osiguranja i drugi trokovi. Osiguratelj na osnovu podataka dobijenih
zahtevom za osiguranjem procenjuje rizik i odreuje premiju osiguranja. Ugovor se sklapa
pre poetka transporta. Za svako sklopljeno osiguranje izdaje se posebna polisa osiguranja.
Opti (generalni) ugovori, kojima se osigurava vei broj razliitih roba koje se uzastopno
otpremaju i koji su u ugovoru oznaeni samo u optim crtama. Na primer, ugovorom se
mogu osigurati sve robe osiguranika koje se transporte u odreenom vremenu, na odreenoj
relaciji, odreenim transportnim sredstvom, jednim transportnim dokumentom (tovarnim
listom ili predajnim listom) i sl.
Osiguranje odgovornosti drumskih vozara za tetu na robi, daje se za tete koje su
transportnici uinili vlasniku robe tokom transporta ili njegovom osiguravatelju (u sluaju kada
postoji i kargo osiguranje robe) na osnovu sklopljenog ugovora o osiguranju. Ugovaratelj
moe sam odabrati iznos osiguranja (limit pokria), a postoji i zakonska mogunost
ogranienja transportnikove odgovornosti skladno domaem zakonu i meunarodnim
konvencijama (CMR). Visina premije za ovo osiguranje zavisi o limitu pokria, broju vozila,
nosivosti vozila i da li je pokrie samo u domaem ili i u meunarodnom transportu. Polisom
nije pokrivena odgovornost transportnika za tete na teretu koje su njegovo vlasnitvo.
Osiguranje lica od posledica nezgode, se zakljuuje za svaki iznenadni i od volje osiguranika
nezavisni dogaaj koji, delujui uglavnom spolja ima za posledicu njegovu smrt, potpuni ili
delomini invaliditet, prolaznu nesposobnost za rad ili pogoranje zdravlja koje zahteva
lekarsku pomo. Osiguranje lica moe biti:
pojedinano ili individualno osiguranje koje zakljuuje ugovaratelj - fizika lica, a
polisa glasi na ime i prezime osiguranika
grupno osiguranje koje zakljuuje ugovaratelj - pravna lica za 2 do 6 lica
kolektivno osiguranje koje zakljuuje ugovaratelj - pravna lica za vie od 6 lica i
polisa za sve osiguranike mora biti s naznakom imena i prezimena osiguranika i
identifikacijskog broja.
Osiguranje mogu ugovoriti lica od navrenih 14 do navrenih 75 godina. Kad nastane
nesretni sluaj u smislu ovih Pravila, osiguratelj isplauje iznose ugovorene u polisi
osiguranja ako su ugovoreni i to:
osigurani iznos za sluaj smrti ako je zbog nezgode nastupila smrt osiguranika,
odnosno osigurani iznos za sluaj invaliditeta ako je zbog nezgode nastupio potpuni
invaliditet osiguranika
procenat od osiguranog iznosa za sluaj invaliditeta koji odgovara procentu
delominog invaliditeta, ako je zbog nezgode nastupio delimian invaliditet
osiguranika
ako je ukupan procenat invaliditeta preko 50%, tada se svaki deo procenta
invaliditeta preko 50% priznaje u dvostrukom iznosu
dnevnu naknadu ako je osiguranik zbog nezgode bio privremeno ne isplaen za rad,
odnosno za obavljanje svog redovnog zanimanja
naknadu trokova leenja ako je osiguraniku zbog nezgode bila potrebna lekarska
pomo i ako je zbog toga imao trokove leenja
ostale ugovorene obaveze prema Posebnim uslovima i Uslovima za osiguranje

Zakljuivanjem osiguranja osiguranik svoje varijabilne trokove pretvara u fiksne trokove,

plaa premiju osiguranja, a ekonomske posledice koje mogu nastati zbog nastupanja
odreenog rizika prenosi na osiguratelja. Ovakvim prenosom rizika osiguranik sebi stvara
sigurnost za budunost.
Radi dobre poslovne prakse, moe se sainiti Ugovor o osiguranju odgovornosti prevoznika
i/ili odgovornost peditera odnosno provajdera. Prevoznik moe poveani rizik svoje
profesionalne odgovornosti osigurati sklapanjem ugovora o osiguranju odgovornosti
prevoznika. Prevoznici koji se tim poslom bave profesionalno, sklapanjem ovakvog ugovora,
najee se odluuju za sklapanje godinjih ugovora o osiguranju svoje odgovornosti
proizale upotrebom vozila iz voznog parka koji se ugovorom definie. Osiguratelj, moe na
osnovu svih relevantnih podataka vanih za projekciju rizika u navedenom periodu (npr.
nosivosti kamiona, vrsti robe koja se prevozi, rutama na kojima se prevoz vri, poslovnoj
reputaciji prevoznika) predloiti osiguraniku osiguranu svotu do koje moe pruiti pokrie
osiguranja i, nakon sporazuma o tom vanom elementu ugovora, odrediti premiju. Zbog
razliitih (promenjivih) elemenata koji se uzimaju u razmatranje kod kreiranja ponude ovog
osiguranja za odreen vozni park nekog prevoznika, u praksi su este tzv. krojene, tailormade polise osiguranja odgovornosti, prilagoene specifinim uslovima prevoza i interesima
konkretnog prevoznika, ali koje ujedno odraavaju i interes osiguratelja prema tom
konkretnom osiguraniku. Zbog poverljivosti poslovnih odnosa iz takvih ugovora, nemogue je
izvriti analizu uslova ovakvih osiguranja odgovornosti na sprbskom tritu osiguranja.
Meutim, opti uslovi osiguranja odgovornosti prevoznika vodeih srpskih osiguratelja
pruaju nam dovoljno podataka o osnovnim elementima ovih ugovora.
Sve ostale vrste osiguranja, procenu rizika, visine i nain priznavanja teta, propisuju
osiguravajua drutva svojim poslovnim aktima.

3.4 OSIGURANJE ROBE U TRANSPORTU

Roba/teret je, bez obzira na vid transporta i transportno sredstvo, relaciju i reim transporta,
tokom transporta do mesta istovara izloena itavom nizu najrazliitijih rizika koji mogu
prouzrokovati njeno oteenje (umanjenje vrednosti) usled nepredvienih, eksternih faktora
rizika ili potpuni gubitak. U zavisnosti od vida transporta, osiguranje robe moe da pokriva
razne rizike kao to su: sudari, oluje, poari ili eksplozije, tete prouzrokovane vodom,
piraterija, sudari, havarijske tete, nezakonite radnje vozaa, kapetana, posade, kraa ili
sitna kraa, tete ili lomljenje usled nepravilnog rukovanja, tonjenje ili potonue kao i gubitak
robe.
Osiguranje robe u transportu je imovinsko osiguranje robe koji se transporti ili uva u
skladitu radi dalje otpreme. Najei korisnici osiguranja u transportu su sami vlasnici, jer se
pored osiguranja robe koji se transporti osiguravaju i trajna i obrtna sredstva. Osiguranje
pokriva sve tete nastale usled fizikog gubitka i oteenja u meunarodnom ili domaem
transportu. Stepen pokria osiguranja zavisi od rizika koji su pokriveni polisom, ali i od rizika
itinerera robe kojom se otprema, odredita i standardne prakse za odreene vrste trgovine.
Osiguranje robe u domaem transportu se odnosi na sluajeve kada da se polazno i
odredino mesto nalaze u okviru granica jedne zemlje. Predmet osiguranja u domaem
transportu je svaka poiljka koja se transportuje na teret osiguranika sa bilo kojim
transportnim sredstvom. Poiljka se osigurava od svih transportnih rizika, plus dopunska
premija za osiguranje od specifinih rizika (lom, iscurenje, kvar i sl.). Kod nas, ne postoji
praksa osiguranja robe u unutranjem transportu jer je pokrie odgovornosti jo na poetku
razvoja, malo ko osigurava robu jer se stalno poveava cena osiguranja, relativno je nisko
vrednovanje roba, nezna se najpovoljnija osnovica sa osiguranje (npr.peditera kao
preduzetnika, u meunarodnom saobraaju se obraunava prema zlatnom franaku mase
10/31 gr zlata istoe 0,900 = 0,323 gr 24 karatnog zlata), nepostoji adekvatna visina

premija, nejasan je iznos ogranienja odgovornosti, ne vri se osiguranje isprava potrebnih u

regresionom postupku i dr.
Osiguranje robe u meunarodnom transportu, predstavlja osiguranje kod kojeg se polazno
i/ili odredino mesto ne nalaze na teritoriji zemlje izvoza, bez obzira o kom se transportnom
sredstvu radi. Za osiguranje robe u meunarodnom transportu koristi se Ugovor o
meunarodnoj kupovini i/ili prodaji robe odnosno faktura. Osiguranik ima obavezu da prijavi
sve informacije od znaaja za ocenu rizika, kako bi osiguravajue lice moglo da oceni tip
ugovora koji treba zakljuiti. Nakon definisanja ugovora, osiguranik plaa premiju kao cenu
osiguranja. Iznos premije osiguranja zavisi od visine procenjenog rizika, verovatnoe
nastupanja i vrednosti osiguranja.
U situacijama kada je korisnik duan da obezbedi osiguranje, prodavac mora da dobije
potvrdu da je poiljka osigurana pre nego to se ona fiziki izveze. Najbolje je zahtevati
kopiju dokumenta o osiguranju kako bi se potvrdilo da je obezbeeno pokrie od rizika
transporta robe. Roba se obino osigurava do luke ili aerodroma u kojima se vri pretovar.
esto se osiguranje robe moe produiti od skladita do skladita, tj. od vrata do vrata.
Roba treba da bude osigurana najmanje na puni iznos fakture. Tako e osiguranik, u sluaju
gubitka ili oteenja robe, biti u istoj finansijskoj poziciji kao kada bi posao bio uspeno
okonan.
Osiguranje robe omoguava da se, osim robe, ugovore i nadoknada trokova otpreme,
pakovanja i transporta do odredita, trokovi premija osiguranja i oekivane dobiti kao i ostali
trokovi robe (carine, porezi i drugo). Visina pokria zavisi od potreba osiguranika koji se
mogu odluiti na pokrie samo odreenih imenovanih rizika (osnovni rizici) ili na
sveobuhvatno pokrie svi rizici. Osiguranje je mogue sklopiti za svaki pojedinani
transport posebno (osiguranje u drumskom, eleznikom, renom ili vazdunom transportu
robe) ili, ukoliko osiguranikovo poslovanje ukljuuje razliite vidove transporta u toku godine,
moe se sklopiti godinji ugovor o osiguranju (generalna polisa).
U sluaju nastanka tete, neophodno je, na odgovarajui nain utvrdite prirodu, obim i uzrok
tete kao i okolnosti pod kojima se teta dogodila. Konstatacija teta na teretu zavisi od
transportnog sredstva i vrste tete. U pomorskom transportu tetu obino konstatuje
havarijski komesar. Kod ostalih vrsta transporta primaoc robe i prevoznik. Obaveza
osiguravaa je da daje nadoknadu za nastalu tetu po uslovima Ugovora o osiguranju.
Kategorije teta, moe biti:
potpuni gubitak osiguranog robe (stvarni i izvedeni),
delimini gubitak i oteenje osiguranog robe,
trokovi spaavanja i trokovi neposredno prouzrokovani nastupanjem osiguranog
sluaja,
trokovi konstatacije i likvidacije tete.
Mogunost nastanka odreenih teta na robi je sve vea zbog ega se preporuuje
osiguranje robe posebno u meunarodnom transportu.
3.4.1. Specifinosti osiguranja robe u drumskom transportu
Osiguranje se vri po osnovu opstih uslova za osiguranje robe u transportu i posebnih uslova
za osiguranje osnovnih rizika. U meunarodnom drumskom transportu, robe se mogu
osigurati na ratne i politike rizike s tim to se uz polisu osiguranja dodaju i dve klauzule
iz pomorskog osiguranja: ratne klauzule instituta i klauzule instituta trajka.
Osiguranik podnosi zahtev za osiguranje pre zapoetog transporta i plaa premiju prilikom
uruenja polise tako da Ugovor o osiguranju stupa na snagu u trenutku kada osiguravajue

drutvo primi zatev odnosno osiguranik potpie ugovor. Osiguranik stie pravo osiguranja
ako prethodno ispuni uslove:
pouzdanog upravljanja vozilom,
pridravanja maksimalne dozvoljene nosivosti,
ispravnog tovarenja i zastite robe,
obezbedjenje pratioca vozaa prilikom transporta, uvanja robe prililkom prekida
putovanja.
Osiguranik gubi pravo na odtetu ako je do tete dolo zbog zle namere, grube nepanje ili
izazivanja osiguranog sluaja.
Prema ugovoru o osiguranju, osiguranik je duan da:
preduzme sve mere kako na robi ne bi nastala osteenja vea od prijavljenih,
otkloni oteenja na ambalai prilikom manipulisanja,
izvri pretovar robe usled kvara na transportnom sredstvu,
omogui osiguravau da ostvari pravo regresa od treih lica koja su odgovorna za
nastalu tetu.
Da bi osiguranik ostvario pravo na nadoknadu tete, uz odstetni zahtev prilae i:
original polisu,
original tovarnog lista, paking listu, teretnicu ili drugi dokument kojim potvruje vrstu i
koliina robe,
fakturu za deliminu ili celu poiljku,
zapisnik o pregledu robe.
im osiguranik dozna za tetu, duan je da najbrim nainom obavesti osiguravajue
drutvo i preduzme sve potrebne mere da do poveanja stete ne dodje. Osiguravajue
drutvo je duno da odmah pristupi utvrdjivanju i proceni stete, rok za isplatu je, najkasnije,
trideset dana. Ukoliko osiguravajuce drutvo odbije odtetni zahtev, duno je da pismenim
putem da obrazloenje takve odluke i vrati poslata dokumenta. Ako osiguranik nije
zadovoljan obrazloenjem ili visinom nadoknade, moe pokuati da svoje pravo ostvari
putem nadlenog sudskog organa.
3.4.2. Rizici u drumskom transportu
Rizik osiguranja, je motiv, pretpostavka i sadraj osiguranja. Samo ako postoji odreeni rizik
nastaje i ekonomska potreba za njegovim pokriem putem osiguranja. U okviru tog odnosa
pod pojmom rizik podrazumeva se budui neizvestan dogaaj nastao ne zavisno od iskljuive
volje osiguranika zbog koje osiguranik moe pretrpeti materijalnu tetu. Izraz svi rizici obuhvata
sve iznenadne dogaaje. Osiguravanje protiv svih rizika (A.A.R. - Against all Risks), pokriva
najvei broj rizika - osnovne i dopunske rizike koji su naroito opasni za osetljivu robu, ali ne
pokriva rizik rata i trajka, niti nadoknauje tete koje su posledica krivice osiguranika,
prirodnih svojstava robe, mana robe, tete zbog nepravilnog i nedovoljnog pakovanja, i dr.
Sklapanjem ugovora o osiguranju osiguratelj preuzima na sebe prihvatanje tetnih posledica od
osiguranog rizika. Pojam osigurani rizik treba razlikovati od pojma osigurani sluaj. Osigurani
sluaj je dogaaj nastao ostvarenjem osiguranog rizika. Osigurani sluaj nije budui neizvesni
dogaaj, nego dogaaj koji se ve ostvario.
Iz definicije rizika kao budueg neizvesnog dogaaja nastalog ne zavisno o iskljuivoj volji
osiguranika proizlaze sledei bitni elementi rizika, dogaaj mora:
postojati, pod kojim se podrazumeva spoljni dogaaj odnosno nezgoda (fortuity), koja
ima za posledicu gubitak ili oteenje osigurane robe,
dogoditi se u budunosti nakon zavretka izrade odnosno potpisa ugovora ili nakon
trenutka od kojeg prema ugovoru osiguravatelj snosi rizik,
biti neoekivan, kao neizbean uslov,
biti nezavisan o iskljuivoj volji osiguranika - Pojmom rizik u poslu osiguranja nije
obuhvaen dogaaj koji je nastao iskljuivo voljom osiguranika.

U meunarodnom drumskom saobraaju, transportni rizici kojima je izloena osigurana roba

dele se na: osnovne, dopunske, specijalne:
Osnovni rizici:
saobraajna nezgoda transportnog sredstva (sudar, udar, prevrnue, iskliznue i sl.),
elementarna nepogoda (oluja, snaan vetar, provala oblaka, poplava, snena
meava, grom, odron zemljita, zemljotres),
poar, eksplozija,
kraa ili neisporuka celepoiljke, do koje doe zbog nastupanja jednog od ispred
navedenih rizika,
prodor vode u transportno sredstvo, kontener ili mesto uskladitenja, itd.
Dopunski rizici:
manipulativni - gubitak ili oteenje osigurane robe tokom utovara ili istovara sa
transportnog sredstva (lom, cepanje, perforacija razne ambalae sa curenjem i
rasipanjem, ulubljenje, ljuenje, ogrebotine i deformacije robe, ra, oksidacija,
korozija, promena mirisa, dodir sa drugom robom, lom i oteenje instrumenata,
aparata i sl.,
krae, delimine krae i neisporuke,
zlonamerno i protivpravno rukovanje robom.
Specijalni rizici:
Rizici usled kojih mogu nastati tete usled ratnih dejstava, mana ili prirodnih svojstava
osiguranog predmeta i rizici vezani za odreena svojstva robe (tete prouzrokovane
upotrebom u ratne svrhe, atomske ili nuklearne eksplozije, tete nastale zbog rata, pobune,
zarobljavanja, zaplene, zaostalih mina, bombi.
naduvavanje-bombaa limenki,
samozapaljenje, smrzavanje, razmrzavanje, zagrevanje i znojenje, uginue, prinudno klanje
ili ubijanje, gubitak ploda, manjak iz bilo kog razloga, kvar, iljivost kod itarica i sl..
Dopunski koji nisu obuhvaeni pojmom rizik, obuhvataju (tete nastale zbog namernog
postupka osiguranika, uobiajeni gubitak u masi/kalo ili zapremini, tete nastale zbog
neodgovarajueg pakovanja ili neprikladnog vozila i sl.
Masovna upotreba kontenera u transportu nametnula je potrebu njihovog osiguranja. Ako su
konteneri u vlasnitvu brodara ili neke lizing kompanije a koji se koriste na osnovu ugovora o
zakupu, konteneri se mogu osigurati posebnim ugovorom o osiguranju ili se mogu, kada je
njihova upotreba trajnije vezana za odreeni brod ili upotrebu, osigurati istim ugovorom o
osiguranju kojim je osiguran i sam brod odnono neko drugo vozilo.
Zbog specifinosti fizikog svojstva kontenera i naina njihovog korienja, za njihovo je
osiguranje bilo neophodno formulisati posebne uslove osiguranja, pa su donete posebne
institutske klauzule za osiguranje kontenera. Iako se jednim ugovorom ili polisom moe
osigurati jedan ili vie kontenera, u ugovoru ili polisi osiguranja svaki se kontener oznaava
pojedinano njegovom identifikacijskom oznakom. U okviru osiguranja kontenera prema
institutskim klauzulama treba razlikovati:
osiguranje podruja plovidbe,
osiguranje transportnih rizika, koje obuhvata: osiguranje "svih rizika", osiguranja
potpunog gubitka, kasko klauzule u institutskim klauzulama za osiguranje kontenera,
kargo klauzule u institutskim klauzulama za osiguranje kontenera,
osiguranje ratnih rizika i rizika trajka.
Obaveza osiguranika je da u svim sluajevima, preduzme preventivne mere radi spreavanja
ili smanjenja tete, da ustupi osiguravau svoja prava prema licu odgovornom za tetu,
dostavi osiguravau odtetni zahtev sa dokaznom dokumentacijom ukoliko do neeljenog
dogaaja doe. Ukoliko, doe do nastanka tete procena teine rizika obavlja iskljuivo

osiguranik na osnovu podataka dobijenih od ugovaraa osiguranja. Postupak

procene rizika obuhvata:

procenu stepena verovatnoe nastajanja osiguranog sluaja,

procenu mogue visine tete.
Verovatnoa ostvarenja osiguranog rizika zavisi od vie faktora. Ti faktori nemaju
karakter permanentosti i zavise o vie okolnosti pojedinih sluaja. Svi su obuhvaeni

tarifama osiguranja. Njihova vrednost daje odgovor na osnovno pitanje za koju

premiju je osiguranik spreman osigurati razmatranu robu. Radi redovnog poslovanja
osigurava u svojim tarifama imaju skalu tipinih sluajeva prema uticaju pojedinih
faktora na rizik uz iroke mogunosti prilagoavanja pokria prema specifinostima
pojedinog sluaja. Osnovni elementi koji su u osiguranju robe znaajni za procenu
rizika su: osigurani predmet vrsta robe, pakovanje, vrsta transporta, osigurana
relacija, svojstva i starost transportnog sredstva.
3.4.3. tete i likvidacija
Pod pojmom teta u KARGO osiguranju robe u drumskom transportu se podrazumeva
materijalno oteenje i gubici osigurane robe usled ostvarenja osiguranih rizika. Postoje
sledee vrste teta:
potpuni gubitak osiguranog predmeta (stvarni i izvedeni),
delimini gubitak i oteenje osiguranog predmeta.
Stvarni potpuni gubitak je potpuni materijalni gubitak cele koliine osigurane robe. Potpuni
gubitak samo jednog dela osiguranog predmeta robe (npr. potpuni gubitak samo jednog
koleta iz poiljke koja se sastoji iz vie koleta ) ne predstavlja stvarni potpuni gubitak. Do
stvarnog potpunog gubitka obino dolazi usled: propasti odnosno unitenja cele poiljke
(npr.ako roba izgori u poaru, ako se vozilo prevrne u provaliju ili potone u reku bez
mogunosti vaenja i sl.), oteenje robe koje je uinilo da je prestala da bude roba
odreene vrste (npr. ako se cement usled delovanja vode stvrdne, eer usled djelovanja
vode rastvori i sl. ), nestanka osigurane robe (npr. ako o robi i drumskom vozilu na kojem se
ona nalazila nema nikakvih vesti 30 dana pa se moe smatrati da su propali), ako je
osiguranik lien osigurane robe bez mogunosti da mu bude vraena.
Izvedeni potpuni gubitak je ekonomski gubitak robe za osiguranika, tj. osigurana roba i dalje
fiziki postoji, ali za osiguranika vie ne predstavlja nikakvu ekonomsku vrednost. Najei
sluajevi izvedenog potpunog gubitka su oni kada je stvarni potpuni gubitak neizbean i kada
su trokovi potrebni za opravku, ouvanje i vraanje osigurane robe vei od njene vrednosti.
Trokovi konstatacije i likvidacije tete nadoknauju se iz osiguranja u potpunosti i ako je
teta na koju se odnose pokrivena osiguranjem. Ukoliko osiguranik odbije da plati trokove
konstatacije tete, pa se ovaj obrati osiguravau, osigurava e platiti ove trokove i ukoliko
teta na koju se odnose nije pokrivena osiguranjem. U trokove konstatacije tete uvruju
se i trokovi prodaje oteenog predmeta, a sa ciljem utvrivanja visine tete.
Kod teta se mora imati u vidu kauzalni (uzroni) odnos izmeu rizika i nastalih teta. Kod
nas, u transportnim osiguranjima je u primeni teorija ne posrednog uzroka (causa proxima).
Teorija ne posrednog uzroka gde je osigurava duan da nadoknadi samo onu tetu koja
je neposredna posledica osiguranog rizika, dok za posredne posledice osiguranog rizika ne
odgovara.
Na osnovu dokumenata priloenih uz odtetnih zahtev osigurava vri identifikaciju
osiguranog predmeta, utvruje datum nastanka tete i vaenje osiguranja u momentu
nastanka tete, utvruje da li je nastala teta pokrivena osiguranjem, a kad utvrdi osnov a
naknadu tete sainjava obraun tete i vri isplatu naknade. Ukoliko otkloni svoju obavezu

da naknadi tetu uz pismenu obrazloenje vraa osiguraniku dokumente koji su bili priloeni
uz odtetni zahtev.
Posebnu odgovornost ima pediter ukoliko se preko njega vri kargo osiguranje.
Odgovornost osiguranika kao operatera i ugovornog vozara robe prema korisniku transporta
za izvrenje meunarodnog multimodalnog transporta robe preuzete na transport po FIATA
teretnici (FBL) i to za :
dokazani potpuni ili delimini gubitak poiljke
oteenja na poiljci koja su nastala za vreme trajanja osiguranja
tete nastale usled zakanjenja u isporuci.
Osigurava se obavezuje da osiguraniku/korisniku transporta naknadi sve iznose koji su
osnovani i koje osiguranik treba da plati iz osnova pediterske odgovornosti prema uslovima
FIATE FBL.
Osiguranjem se pokriva samo odgovornost osiguranika koju ovaj ima prema odredbama
FIATA teretnice, a ne i ira odgovornost koju je pediter preuzeo na sebe putem ugovora o
otpremi i transportu poiljke.

3.5 ZAKLJUENJE OSIGURANJA

Osiguranje se moe zakljuiti pojedinano, za svaki transport koji treba da se realizuje ili po
generalnoj polisi (GPT) za celokupan transport u toku osiguranog perioda koji je preciziran
ugovorom. Osiguranje se zakljuuje podnoenjem prijave osiguranja odnosno pisanog
zahteva od strane osiguranika, na osnovu koga osiguratelj izdaje polisu sa svim relevantnim
podacima koja predstavlja ispravu o zakljuenom ugovoru o osiguranju.
Polisa moe biti pojedinana ili generalna, valutirana sa navedenim vrednostima robe ili ne
valutirana, devizna ili dinarska, za pomorski ili kopneni transport, izvozna ili uvozna.
Pojedinana se odnosi na osiguranje odreene vrste robe a generalna pokriva sve robe koje
osiguranik transportuje pod unapred dogovorenim uslovima i predstavlja opti Ugovor o
osiguranju. Valutirana polisa sadri vrednost osiguranog robe a ne valutirana isto ne sadri.
Polisa osiguranja, je dokument koji se izdaje u odreenoj formi prilikom sklapanja osiguranja
ili nakon toga, a sadri sve bitne odredbe osiguranja: ime ugovaratelja, osigurani predmet,
putovanje ili vreme za koje se roba osigurava, prevozno sredstvo, iznos na koji se zakljuuje
osiguranje, rizik, uslove osiguranja i potpis osiguratelja.Karakteristike transportne polise:
to je dokazna isprava jer se njome dokazuje da je sklopljen ugovor o osiguranju, a
sadri obaveze koje je osiguratelj preuzeo u vezi s osiguranjem,
ne smatra se pismenim ugovorom o osiguranju jer nosi samo potpis osiguratelja i
sadri njegove obveze dok su dunosti osiguranika navedena samo kao uslovi od
kojih zavisi ispunjenje obveze osiguratelja,
polisa je isprava o dugu, kojom osiguratelj potvruje i priznaje obavezu iz ugovora,
polisa je instrument prenosa prava iz osiguranja tj. osiguranik moe preneti svoja
prava prilikom prodaje osigurane robe ili indosiranjem polise,
polisa nije vrednosni papir (dokument ili strogu uraunati obrazac),
polisa je institucionalni dokument kojim se odreuje ko je ugovaratelj osiguranja, a ne
mora se znati ko je stvarni osiguranik.
U sluaju gubitka polise osiguratelj mora osiguraniku isplatiti nastalu tetu, ali samo ukoliko
dobije garancije da se kasnije nee pojaviti pravi osiguranik s originalom polise. Polisa se
izdaje u dva ili vie originalnih primeraka do kojih svaki ima istu vanost, ali podnoenjem
jednog primerka polise i isplatom odtete na raun njega ostali gube svaku vanost.
Polisa osiguranja je dokument o ugovoru o osiguranju, kojim se osiguranik obavezuje da e
platiti odreeni novani iznos (premiju osiguranja), a osiguravajua organizacija da e,

ukoliko nastupe osigurani rizici, nadoknaditi gubitak osiguraniku, odnosno isplatiti naknadu
tete. Dakle, osiguranik je fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje
ime i za svoj raun, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika, a osigurava
(osiguravajua organizacija) je pravno lice koje se ugovorom o osiguranju obavezuje na
naknadu tete, odnosno isplatu ugovorenog novanog iznosa korisniku osiguranja, odnosno
osiguraniku kada se ostvari obuhvaeni rizik. Osiguravajua organizacija se generalnim
ugovorom obavezuje da e, pod odreenim uslovima i uz cenu navedenu u ugovoru,
osigurati sve poiljke osiguranika u odreenom vremenskom razdoblju ili do ispunjenja
odreenog unapred ugovorenog iznosa osiguranja. koliko je re o pojedinanim ugovorima
osiguranja, osiguravalac redovno ispostavlja polisu osiguranja osiguraniku.
Pored polise, kod zakljuenja osiguranja u transportu se koriste i sledea dokumenta:
Certifikat osiguranja. Certifikat sadri samo osnovne podatke o uslovima po kojima se
zakljuuje osiguranje. Obino se ispostavlja kad ve postoji jedan optii ugovor sa detaljnim
uslovima. Ispostavlja se i tada kad se ne moe odmah ispostaviti polisa, a ugovaratelju
osiguranja je potrebno da odmah dobije dokument o sklopljenom osiguranju. Ispostavljaju ga
osiguravajua drutva, a esto i brokeri koji su zakljuili opti ugovor o osiguranju za raun
svojih komitenata, ali mora se o tom certifikatu izvestiti osiguravajue drutvo s kojim je
zakljuen opti ugovor.
List pokria. Ispostavlja se kod transportnog osiguranja kad se sklapa ugovor o osiguranju,
ali jo nisu odreeni svi elementi potrebni za definitivno zakljuenje ugovora. List pokria ima
privremeni karakter i im su poznati svi elementi relevantni za zakljuenje ugovora on se
povlai i izdaje se polisa.
Potvrda o sklopljenom osiguranju. Kad ispostavljanje polise nije potrebno osiguratelji
esto zakljuuju ugovor bez polise, a to je sluaj uglavnom kod uvoza robe. Na prijavi
osiguranja tada stoji da je osiguranje sklopljeno po uslovima i premijskoj stopi navedenim u
samoj prijavi. Ovaj dokument nema funkcije polise, ali u praksi mogu u potpunosti zameniti
polisu kao dokaznu ispravu o sklopljenom osiguranju.
Potvrda o osiguranju. Osiguravajue drutvo moe, umesto polise osiguranja, izdati
sertifikat i potvrdu osiguranja. Sertifikat osiguranja se izdaje ukoliko se, iz bilo kojeg razloga,
ne moe izdati polisa osiguranja, a na osnovu generalnog ugovora o osiguranju, i to pre
otpreme pojedinanih poiljki. Potvrda o osiguranju se ispostavlja kada polisa nije nuna.
Pismeni ugovori o osiguranju.Ima sluajeva kad je potrebno da se pismeno naznae
posebne odredbe sklopljenih ugovora, a upotreba polise je neprikladna ili nije mogua. Tada
se sastavljaju ugovori o osiguranju u formi koje je inae uobiajena za sklapanje ugovora.
Taj ugovor ima slinu funkciju kao i polisa.
U sluaju nastanka osiguranog rizika osiguranik je duan da preduzme sve da se teta
smanji na minimum, da obezbedi dokaze o nastaloj teti, da obezbedi regresno pravo
osiguratelju i da ga prevashodno na odgovarajui nain i bez odlaganja obavesti o nastaloj
teti. Najei dokazi o nastaloj teti su komisijski zapisnici kao zvanini dokumenti koji se
razlikuju po pojedinim vidovima transporta (Zapisnik K-320 na eleznici, Container Inspection
Report i dr.)
Na osnovu podnetog zahteva za naknadu tete osiguratelj provera prezentirane dokaze i
pristupa davanju naknade osiguraniku za tete na osiguranom teretu. Nakon toga, na osnovu
obezbeenog regresnog prava od strane osiguranika, osiguratelj istie zahtev prema
poinitelju tete do isplaenog iznosa.
est je sluaj da ugovor o osiguranju robe zakljuuje pediter. On to ini na zahtev komitenta
pri emu treba da vodi brigu o toj robi kao dobar preduzetnik. Osiguranje mora zakljuiti tako
da titi interese svog komitenta. Takoe, pediter mora svojim savetima pomoi komitentu da
izda zahtev za osiguranjem robe i da to uini pravovremeno, a ako komitent ne da nalog za
osiguranjem pediter ima pravo sam osigurati robu ako smatra da je to u interesu komitenta.

Meutim, u praksi robu u transportu pediter osigurava samo na izriit nalog i protiv rizika
koje je naveo nalogodavac/poiljaoc odnosno vlasnik robe. U dispoziciji je potrebno navesti
protiv kojih rizika treba teret osigurati. Ako je dat opti nalog za osiguranje, onda on vai do
opoziva i pediter je duan osigurati sve poiljke odnosnog nalogodavca tj. izdati generalnu
polisu osiguranja. U drugim sluajevima osiguravaju se samo one poiljke koje su izriito
navedene u dispoziciji. Ako u nalogu za osiguranje nisu navedeni rizici protiv kojih teret treba
osigurati, pediter je duan osigurati poiljku samo protiv uobiajenih transportnih rizika.
pediteri s osigurateljem imaju posebne ugovore za osiguranje robe u transportu. U ponudi
za osiguranje robe ije prazne obrasce osiguravatelj daje na raspolaganje pediteru unose
se podaci o osiguraniku, podaci o poiljci, podaci o instradaciji, podaci o vrednosti robe i rizici
i ostali uslovi osiguranja. Kod kopnenih transporta unosi se klauzula svih rizika u transportu
(AAR), kod pomorskog (TLO, FPA, WA ili AAR). Ukoliko se teret eli osigurati od ratnih ili
politikih rizika unosi se kartica WAR ili SR&CC 2. Ove kartice nazivaju se institutske klauzule
koje utvruju tzv. osiguravateljski instituti u Londonu. U pomorskom je prometu najee
upotrebljavana Lloyd's SG polisa koja se koristi u nepromenjenom obliku od 1892. godine.
Teret se osigurava upisom u posebnu knjigu pokria koju vode pediteri, pa je ovaj nain
osiguranja preko peditera praktian i jeftin.

3.6 REOSIGURANJE I SUOSIGURANJE

Pod reosiguranjem se podrazumeva osiguranje osiguratelja kojim ovaj obezbeuje sebe od
posledica zakljuenih osiguranjem time to deo ili sve rizike osigurava kod drugog
osiguratelja. Osiguratelj koji svoje rizike ustupi drugom osiguratelju zove se cedent a
osiguratelj koji preuzima rizike zove se reosiguratelj.
Reosiguranje se zakljuuje u sluajevima visokih vrednosti robe koje su predmet osiguranja
ili specijalnih rizika kada su iznosi naknade tete toliko veliki da bi mogli da ugroze
finansijsku situaciju osiguratelja. Ugovor o reosiguranju je odnos izmeu dva ili vie
osiguratelja i kao takav nije od neposrednog interesa za osiguranika sem to je duan, da za
izuzetno visoke vrednosti osiguranja, prijavi osiguratelju znatno ranije da bi ovaj, koristei se
intrumentom plaanja reosiguranja, mogao da prihvati takvo osiguranje. Reosiguranje tako
omoguuje osiguratelju pokrie velikih i tekih rizika, odravanje likvidnosti poslovanja, i
omoguuje da pri zakljuivanja ugovora o osiguranju ne primenjuje selekcionisanje rizika.
Reosiguratelj nije direktno obavezan osiguraniku, a osiguranik ne zna niti mora da zna za
takav dogovor jer on svoje pravo ostvaruje direktno po osnovnom ugovoru o osiguranju.
Reosiguranje je podela obaveza iz osiguranja, zapravo osiguranje samog osiguratelja za deo
obaveza koje smatra da ne moe pokriti raspoloivim sredstvima. Stoga je reosiguranje
vertikalna podela rizika koji se u odnosu osiguranik - osiguratelj ne menja, ali se zato
zaustavlja ili ne zaustavlja kod jednog reosiguratelja.
Svrha reosiguranja je u indirektnom sudelovanju u pokriu rizika osiguratelja. No, ta funkcija
obavlja se samo pod pretpostavkom da postoji valjani osiguravajui odnos izmeu
osiguratelja i osiguranika. Vrste reosiguranja razlikujemo prema sadraju, nainu pokria,
nainu nastanka obaveze iz reosiguranja, sistemu i naelima pokria iz ugovora o
reosiguranju. Pri tom razlikuju se aktivno i pasivno, obvezno i dobrovoljno, zatim potpuno,
proporcionalno i neproporcionalno reosiguranje i reosiguranje svota i reosiguranje teta.
2

AR-all risk; accounts receivable; assigned risk. ARCO-Associated ..... FPA-free of

particular average. FPAAC-free of ..... SR&CC-strikes, riots, and civil commotions ... TLOtotal loss only ... WA-with average ... WPA-with particular average ...

Aktivno i pasivno reosiguranje predstavlja raspodelu rizika bez sudelovanja i uticaja

osiguranika jer ne dolazi do promene ugovornog odnosa izmeu osiguranika i osiguratelja.
Pasivno reosiguranje je ustupanje dela obaveza u pokrie reosiguratelja, a aktivno
reosiguranje je preuzimanje rizika u pokrie reosiguratelja. U obaveznom reosiguranju
osiguratelj se obavezuje da e sve rizike navedene u ugovoru reosigurati na odreeni nain,
ime se stvara obveza osiguratelja prema reosiguratelju. U dobrovoljnom reosiguranju
ugovor se zakljuuje po slobodnoj volji osiguratelja. Reosiguratelj pritom moe oceniti
konkretan rizik pre preuzimanja obveze reosiguranja.
Potpuno reosiguranje podrazumeva ustupanje celokupne obveze iz ugovora o osiguranju u
pokrie reosiguranja. Proporcionalno reosiguranje je ono kod koga osiguratelj i reosiguratelj
u jednakoj proporciji dele obavezu iz osiguranja. Neproporcionalno reosiguranje
podrazumeva da osiguratelj samostalno odreuje visinu svoje obaveze, a ostatak obaveze
snosi reosiguratelj neogranieno ili limitirano. Prema naelu slobode ugovoranja stranke iz
ugovora o reosiguranju slobodno svojom voljom odreuju sadraj ugovornog odnosa.
Stranke se moraju sporazumeti o minimumu elemenata ugovornog odnosa, a to su bitni
elementi ugovora o reosiguranju a to su sledei:
predmet reosiguranja, je predmet ugovora o osiguranju, tj. to je ono to ini predmet
obaveza i prava cedenta (osiguratelja) i reosiguratelja,
rizik reosiguranja, je deo rizika iz ugovora o osiguranju. i rizik reosiguranja kao
neizvestan dogaaj ima svoja svojstva, kao da dogaaj mora biti mogu, dogaaj mora
biti neizvestan, nezavisan o volji osiguranika ili korisnika osiguranja i dogaaj se mora
dogovditi u budunosti. Osnovne grupe rizika su osnovni, dopunski, ratni i politiki, i
iskljueni rizici,
reosigurana svota ili svota reosiguranja, je deo svote osiguranja koju je cedent primio,
odnosno ustupio u pokrie reosiguranja. Tu e svotu isplatiti reosiguratelj cedentu iz
ugovora o reosiguranju ako nastupi osigurani sluaj,
premija reosiguranja, je po pravnoj prirodi iznos na koji reosiguratelj ima pravo od
cedenta iz ugovora o reosiguranju, to je naknada koju reosiguratelj prima od cedenta u
zamenu za obeanu svotu reosiguranja. Uplatom premije reosiguranja reosiguratelj
preuzima obvezu iz ugovora o reosiguranju. Kada cedent plati premiju reosiguranja, stie
svoja prava iz ugovora o reosiguranju. S ekonomskog aspekta premija reosiguranja je
cena rizika, odnosno cena reosiguranja.
Nebitni elementi ugovora o reosiguranju su npr. uslovi reosiguranja, deljenje sudbine,
klauzula propusta, nain obrauna i plaanja premije, utvrivanja i plaanje tete.
Suosiguranje.
Suosiguranje je uee dva ili vie osiguratelja u sklapanju jednog ugovora o osiguranju tako
da svaki osiguratelj preuzima pokrie odreenog dela rizika. To znai da svaki osiguratelj na
sebe preuzima u direktno pokrie deo rizika i njegova se obaveza odnosi samo na taj deo. U
ugovoru suosiguranja stvara sedirektna, lanano povezana obaveza nekoliko suosiguratelja
prema istom osiguraniku koji horizontalnom deobom jednog rizika individualno preuzimaju
svoj deo obveze, tj. pokrivaju svoj deo sudelovanja u snoenju rizika. U takvoj raspodeli niti
jedan osiguratelj ne odgovara za obavezu drugog.
Bitne razlike izmeu osiguranja, reosiguranja i suosiguranja sastoje se u tome da li jedan ili
vie osiguratelja ima obavezu prema osiguraniku, da li se radi o direktnoj ili ne direktnoj
obavezi, odnosno horizontalnoj ili vertikalnoj deobi rizika, i da li se raspodela obaveza
provodi automatski ili se ona bazira na prethodno sklopljenom ugovoru. Kod osiguranja se
radi o jednom osiguratelju koji je direktno odgovoran osiguraniku, kod suosiguranja se radi o
dva ili vie osiguratelja koji su direktno odgovorni osiguraniku (horizontalna raspodela rizika),
a kod reosiguranja se radi o osiguranju osiguratelja, koji u ovom sluaju postaje osiguranik,
kada se ostvaruje sekundarna raspodela rizika (vertikalna), a reosiguratelj nije direktno
odgovoran osiguraniku iz originalnog ugovora o osiguranju.

3.7 UPRAVLJANJE OSIGURANJEM

Sve vea primena informacionih tehnologija i odreenih naunih metoda nalaze svoju
primenu i u osiguranju posebno kod korienja analitikog i transakcionog sistema odnosno
nain poslovanja nekog osiguravajueg drutva. Predvianja u poslovanju zahtevaju
predvianja u narednom periodu kakve e biti potrebe trita, koja je kategorija korisnika
kljuna za koji period u godini, koja je ciljna grupa, koje vrste osiguranja i sl. Istraivanja
pokazuju, da iznosi koje su vodea osiguravajua drutva ostvarila u 2008. godini su
uveane za vie od 50 % u odnosu na one iz 2007 god. i rastu iz godine u godinu. Model
Data Warehouse je novi pristup koji se javlja u savremenim integrisanim informacionim
sistemima koji su primenljivi u osiguravajuim drutvima. Osnovna ideja ovog modela je, da
se iz velike koliine podataka koje poseduje drutvo koriste samo oni koji su bitni ili da se
otkriju odreene interesantne pojave u ovim podacima.
Kada se govori o transaskcionom procesiranju, misli se na sisteme koji izvravaju
svakodnevne poslove neke kompanije. To su tzv. OLTP (Online Transaction Processing)
sistemi koji auriraju podatke kontinualno tokom dana, slika 3.1. Ako npr. elimo da
prikaemo ivotno osiguranje, transakcioni sistem bi bio u stanju da kada se za odreenog
korisnika formira nova polisa osiguranja, automatski se poveava broj odraenih polisa
osiguranja i takvu polisu bi mogao da vidi svaki korisnik ovog sistema. Ukoliko se odreena
polisa stornira, sistem e moi da tu polisu izbrie. Takoe sistem e biti u mogunosti da na
osnovu unete polise prikae bonus na platnu listu izvrioca koji je tu polisu realizovao.
140
120

Broj polisa

100
80

Prikaz broja sklopljenih polisa u

toku radnog dana

60
40
20
0
9

10

11

12

13

14

15

16

Vreme

Slika 3.1. Auriranje podataka o broju zakljuenih polisa u toku radnog dana pomou OLTP

U konkretnom sistemu osiguravajueg drutva, analitiki sistem bi mogao da prikae kako se

odreena vrsta polise prodaje trenutno, u poreenju sa istim periodom protekle godine, slika
3.2. Ovo poreenje u OLTP sistemima je skoro nemogue izvesti jer se podaci neprekidno
menjaju.
250

Broj polisa

200
150

2006
2007
2008

100
50
0
JAN

FEB

MAR APR MAJ

JUN

JUL

AVG SEP

OKT NOV

DEC

Mesec

Slika 3.2. Podaci o prodaji odreene polise po mesecima u protekle 3 godine- zahtev karakteristian
za OLAP sisteme

Kao primer mogu se postavljati razliiti upiti: Koja vrsta polise se najbolje prodaje u nekom
gradu i u kom je to odnosu sa zanimanjem korisnika? Da li je unapreenje prodaje u prolom
mesecu bolje njego u istom periodu prole godine? U kom periodu godine korisnicizemljoradnici najee sklapaju ugovore o osiguranju? I jo neka pitanja.
Ono to je kljuno ekspertima koji projektuju ovakve sisteme je sledee: Kada se sistem
projektuje kao dvodimenzioni model podataka onda se moe lako dobiti odgovor na pitanje
Koliko je polisa realizovano u Januaru ove godine ili nekom drugom predhodnom periodu?.
Pitanje koje moemo da postavimo ukoliko je model projektovan sa tri dimenzije bi moglo da
glasi ,, Koliko polisa je realizovano u januaru, sa korisnicima koji su stariji od 50 godina?.
Naizgled ovakav podatak nema veliki znaaj, ali on menadmentu kompanije moe da prui
jasniju strukturu o starosnoj strukturi svojih korisnika i samim tim moe da promeni odluku o
nainju zakljuivanja ugovora i reklamiranja. Analiza istih podatke sa vie aspekata je veoma
znaajan i slui donosiocima odluka kako bi to bolje odgovorili na situaciju na tritu.
Dimenzije koje se esto u projektovanju mogu organizovati u hijerarhije, kao to su DAN
NEDELJA - MESEC. Kada se govori o osiguravajuem drutvu podatak koji se trai esto je
npr. podatak o ukupnoj prodaji polisa u toku jednog meseca. Ukoliko se eli dobiti odgovor
na ovaj upit, bilo bi potrebno sabrati sve podatke koji su vezani za prodaju tokom svakog
dana u mesecu. U sluaju da drutvo ima 100 poslovnica i da je u svakoj od njih u toku dana
sklopljeno po 1-100 polisa, onda je potrebno da upit procesira skoro milion redova, kako bi
se dobio odgovor. Ovo zahteva vreme a predstavlja podatak koji je esto potreban. Zbog
toga je potrebno izvriti sumiranje, kako bi se sumarni podaci odmah koristili i tako znaajno
smanjili vreme odziva na upit. Na konkretnom primeru, moe se napraviti tabela koja e
sadrati sumarne podatke o prodaji tokom meseca za svaku od 100 poslovnica, tako da e,
za odgovor na upit potrebno procesirati samo 100 redova.
Ako se u bazi podataka primarni klju tabele podatakasastoji od spoljnih kljueva ID_Polise,
ID_Agenta i ID_Klijenta, da bi se dobila agregacija podataka o polisama po tipovima, moe
se zadati sledea SQL naredba:
SELECT Vrsta_polise, ID_Agenta, ID_Klijenta
FROM fact_tabela
WHERE ProizvodID =Vrsta_polise
GROUP BY Vrsta_polise, ProdavnicaID, VremeID
U osiguravajuem drutvu kupci su korisnici koji uplauju polise. Customer Relationship
Management (CRM-Upravljanje odnosa sa kupcima/korisnicima) sistemi se sastoje od
aplikacija koje podravaju aktivnosti CRM. Funkcionalnosti koje su veoma kvalitetno ureene
i izvodljive u DW su:
korisnik kao jedinka, ima sposobnost da se konsoliduje saradnja ili ujedini nekoliko
specifinih kupaca/korisnika tako da se moe konstantno poboljavati kvalitet
saradnje,
posedovanjem menadment dozvole, uvanje i obrada deklaracija i/ili izjava od
korisnici tako da se moe komunicirati sa njima,
segmentacija kampanje, atributi ili elementi koji se mogu koristiti da se korisnici
izdvoje u grupe, kao to su redosled podataka, demografski podaci, kampanje,
odgovor na kampanje, nivo lojalnosti korisnika,
usluge i podrka, pomaganje korisnicima pre nego to ponu da koriste uslugu, dok
koriste i nakon korienja usluge, bavljenje njihovim prigovorima i albama,
pomaganje u hitnim sluajevima kroz komunikaciju,
analiza korisnika, razne vrste analiza ukljuujui tipine kupovine, analizu osetljivosti
cena i dr.,
personalizacija, osmiljavanje web sajta, novih usluga i ponuda za odreene
korisnike ili grupe korisnike, tako da se obrati panja na cene i potranju za uslugom,
personalizovana ponuda,

lojalnost korisnika, razni naini da se nagrade savesni korisnici i izgradi lojalnost

izmeu kompanije i korisnika, ukljuujui bonifikaciju sistem zasnovan na
bodovnom vrednovanju, klasifikaciji korisnika, analizi anketa koliko su korisnici
zadovoljni i dr.

Neki upiti pomau u donoenju finansijskih odluka su: Izvetaji o protoku novca po grupama
polisa, tipovima polisa i organizacionim jedinicama koji pruaju analizu prihoda i trokova po
velikom broju indikatora performansi. Detaljne analize profita, multidimenzionalne izvetaje
po kategorijama profitnih i trokovnih centara (poslovnicama, organizacionim jedinicama i sl.)
i dr. Sledea primena koja je takoe od velikog znaaja za osiguravajue kompanije u
dananje vreme je upotreba u marketingu. Za planiranje i upravljanje marketingom
karakteristini su sledei upiti: Multidimenzioni izvetaji sa detaljima prodaje visokoprofitnih
polisa i praenjem po vremenu, regionima, poslovnicama, saradnicima, sektorima i slino,
Mogunost praenja karakteristika korisnika koji su sklopili polise (zanimanje, godine starosti,
struna sprema, porodini status), radi lakeg kreiranja ciljnih kategorija korisnika.
DW se koristi i u prodaji a upiti u ovom sektoru su uglavnom vezani za odgovore na pitanja
kao to su: Koja polisa donosi najvei profit?, Koji korisnici kupuju najprofitabilnije polise?,
Koji savetnici, agenti ili poslovnice donose najvei profit? Upravljanje ljudskim resursima je
posebno vano u velikim osiguravajuim drutvima koje troe velik deo resursa na obuku i
usavravanje kadrova a to su upiti: Koja kategorija agenata i savetnika je imala najvie
uspeha u prodaji?, Kolika je uspenost prema strunoj spremi savetnika?, Kakva je
produktivnost grupe savetnika pre i posle izvrene odreene obuke?
Ako npr., osiguravajue drutvo eli da ima DW da bi analizirala prodaju polisa. ema tog
data warehouse-a treba da izgledati:
Prodaja(BrojPolise, datum, idPoslovnice, osiguranaSuma)
Polisa(BrojPolise, TipPolise, nacinPlacanja)
Poslovinica(idPoslovnice, naziv, grad, drzava, telefon)
Tipian upit za podrku odluivanju, kolika je prosena visina osigurane sume koja varira od
jedne do druge drave, u predhodnom periodu, treba da izgledao:
SELECT drzava, AVG(osiguranaSuma)
FROM Prodaja, Poslovnica
WHERE Prodaja.idPoslovnice = Poslovnica.idPoslovnice AND
datum >= 2008-01-01
GROUP BY drzava;
Primer koji je spomenut odnosi se na primenu DW u analizi prodaje osiguravajue
kompanije. Jako je vano da se odlui u koje se svrhe koristi DW. Struktura izgradnje koja je
prikazana na primeru je znaajno pojednostavljena, ali ona bi mogla da odgovori na
konkretan upit.
Imajui u vidu da su osiguravajua drutva uglavnom veliki sistemi, donosiocima odluka je
mnogo lake da se upoznaju sa situacijom po segmentima usluge u svakom momentu ako
ele da imaju i koriste zahtevanu analizu i to bez velikog ekanja. OLTP sistemi nisu u
mogunosti da to prue i tu se javlja potreba za kreiranjem OLAP sistema i DW.
Za Srbiju je osiguranje posao budunosti, jer svest o potrebi osiguranja je u periodu od 2000.
godine naglo poela da raste. Sa ovim porastom, konkurencija na tritu je postala sve jaa i
privukla je strane kompanije koje su sa sobom donele i svoja pravila poslovanja. Ova pravila
u stranim zemljama ve ukljuuju kreiranje mnogo obimnijih DW nego to je trenutno stanje u
osiguravajuim kompanijama koje posluju u Srbiji, ali sasvim je sigurno da e se ova situacija
promeniti. Specifinosti trita e se mnogo lake odrediti ukoliko posedujemo dobre podatke
i informacije o sopstvenom poslovanju, na osnovu kojih moemo da uvidimo zahteve trita i
na taj nain saznamo ta moramo pruiti klijentima.

Osiguranje, kao posao budunosti, u kombinaciji sa DW i novim trendovima u uvanju i

upravljanju podacima i informacijama je neto to moe da donese znaajan profit, tako da
je sigurno da je ovo oblast u koju e osiguravajue kompanije ulagati.

REZIME
Odgovornost drumskog prevoznika za tetu na robi proizlazi iz ugovora o transportu
sklopljemog sa naruiocem odnosno nalogodavcem transporta. Meutim, prilikom reavanja
zahteva na naknadu tete, ili spora koji nastane iz takvog tetnog dogaaja, potrebno je
sagledati ire pravne odnose koji izviru i iz dva ugovora o osiguranju koji esto prate
prevozne ugovore: osiguranja robe u transportu (kargo osiguranja) i osiguranja profesionalne
odgovornosti prevoznika. Mogunost, opseg i visina naknade koju odreeni uesnik jednog ili
vie ovih pravnih odnosa moe ostvariti zavisi o konkretnim uslovima pravnog posla iz kojeg
izviru njegova prava, odredbama merodavnog prava koje se primjenjuje na taj odnos, kao i
ispravnom tumaenju celokupnosti takvog prevoznog posla. U praksi dolazi do odreenih
problema i nedoumica na svim ovim nivoima, stoga je osnovni cilj ovog dela materije dati
prve smernice i objanjenja o ovakvom transportno-pravnom poslu.
Kada se radi o meunarodnom transportu robe drumom koji rezultira tetom na robi (gubitak
ili oteenje itave ili dela poiljke, zakanjenje u isporuci robe), prevoznik e odgovarati
strogo, po osnovu odgovornosti bez krivice (objektivna, kauzalna odgovornost). Ukoliko,
doe do tete na robi tokom prevoza unutar Srbije, prevoznik e odgovarati za potpun ili
delomian gubitak i oteenje poiljke od trenutka preuzimanja do predaje, osim ako ne
dokae da je teta nastala bez njegove krivice Prevoznik, odgovara na osnovu
pretpostavljene krivice, to je teorijski blaa odgovornost od one prema CMR-u. U
meunarodnom transportu odredabama CMR-a, prevoznik je u bitno povoljnijem poloaju,
jer postoje etiri osnovna razloga osloboenja od odgovornosti, i niz posebnih razloga
poznatih kao posebne opasnosti, kod kojih je brzina i jednostavnost dokaza za prevoznika
dodatno olakana. Opti razlozi, kod kojih prevoznik mora dokazati postojanje takvog
dogaaja i uzronu vezu izmeu njega i konkretne tete su: uinjena radnja ili nepanja
naruioca prevoza, uputstva naruioca prevoza dana bez krivice prevoznika, mane na robi i
okolnosti koje prevoznik nije mogao izbei i ije posledice nije mogao spreiti. Pored toga,
prevoznik e se jo lake osloboditi odgovornosti ukoliko dokae (samo) postojanje jednog
od razloga posebnih opasnosti, to je obino navedeno iz samog CMR teretnog lista, pri
emu se uzrona veza izmeu tete i takvog uzroka ve (oborivo) presumira. Takvi razlozi,
koji su u konvenciji i kvalitetnim transportnim propisima taksativno nabrojani (jer se u praksi
pokazalo da dovode do tete na robi u vrlo velikom broju sluajeva), su: prevoz otvorenim
vozilom, nedostaci kvaliteta ambalae, pretovar od strane naruioca prevoza, prirodna
svojstva robe, nedovoljne oznake na robi i prevoz ivih ivotinja.

Pitanja za proveru znanja

1.
2.
3.
4.

Obrazloite pojam osiguranja, kao ekonomsku i pravnu kategoriju

Obrazloite vrste osiguranja prema prirodi rizika
ta je Kargo osiguranje
ta sve znate o riziku osiguranja (pojam, elementi rizika, vrste rizika, promena
rizika)
5. Koji su osnovni transportni rizici u drumskom saobraaju
6. Koji je postupak konstatacije i likvidacije tete
7. ta je ugovor o osiguranju i kako se sklapa. Koja su dokumenta transportnog
osiguranja
8. ta znate o osiguranju kontenera
9. Koje su bitne razlike izmeu osiguranja, suosiguranja, reosiguranja
10. Dokaite vanost peditera u sistemu osiguranja

4. TARIFE I TARIFNI SISTEMI

Tarifa je dokument (akt, sveska) nekog transportnog privrednog drutva, u kome su
propisane cene prevoznih usluga (prevoznina i pratee usluge) koje prevoznik naplauje ili
moe da naplati od korisnika prevoza. U sutini, to je skup izraunatih vozarina za razliite
vrste usluga koje prua davaoc usluge u oblasti transporta, pretovara i skladitenja pod
odreenim uslovima.
Tarifa za prevoz robe sadri vie povezanih dokumenata ili je data kao jedan dokument. U
drumskom saobraaju to je obino jedan dokument koji sadri daljinar sa svim rastojanjima u
unutranjem i meunarodnom saobraaju, tablice izraunatih vozarina po jedinici
transportnog rada, naknade za sporedne usluge i usluge po zahtevu korisnika. Na eleznici u
unutranjem saobraaju Tarifa za prevoz robe ima vie dokumenata, a to su: SPT 31 (uslovi
prevoza i raunanje prevoznine), SPT 32 (klasifikacija roba po tarifnim razredima i vrstama
teretnih jedinica, usaglaena sa NHM), SPT 33 (Imenih stanica), SPT 34 (Daljinar), SPT 35
(Putokaz), SPT 36 (Cenovnik, tarifske tablice za unutranji, meunarodni, transzit,
kombinovane tehnologije), SPT 37 (Naknade za dostavu kola), SPT 38 (Tranzitna tarifa). U
meunarodnom eleznikom prevozu tarife su bazirane na veem broju dokumenata
(SOTIF, CIM, DCS, PIM) koje su usaglaene sa UIC kodeksom 211.
Tarifom za prevoz robe se utvruje naknada za: usluge izvrenog prevoza (prevoznina),
naknada za vreme provedeno na utovaru, istovaru ili istom pretovaru (due od dogovorenog
ili propisanog vremena), naknada za prevoz pod posebnim uslovima (naroite poiljke),
naknada za rukovanje i manipulisanje robom, naknada za sporedne usluge i drugi trokovi
na koje prevoznik ima pravo kao i druge naknade to je vezano za utvrivanje ukupnih
trokova izvrenog prevoza.

4.1 POJAM TARIFE I TARIFNA NAELA

Pojam tarife je arapskog porekla i znai objava. Dobila je sadanji naziv prema mestu (luci)
Tarifa koja se nalazi na Pirinejskom poluostrvu (najui deo Gibraltarskih vrata) i u kome su
se naplaivale takse za prevoz kroz Gibraltarski kanal, nakon prodora Arapa (Maura) na
Pirinejsko poluostrvo, tako da je ostala sinonim za sistemski pregled raznih taksi odnosno
cena za izvrenje usluga U dananjem znaenju re tarifa se poinje koristiti u 19 veku i
vezana je za razliite takse i cene usluga. Tarife su izraunate cena vozarina za razliite
kategorije usluga. Mogu biti: transportne, pediterske, skladine, luke i druge terminalne
tarife koje donose nosioci (davaoci) usluga, nekada drava ili odreena udruenja, strukovne
i druge asocijacije, meunarodni savezi i dr.
Za proces formiranja i primenu transportni i pediterskih tarifa vezani su razliiti pojmovi kao
to su: tarifni sistem, politika, tehnika, udaljenost, razred, stav, valuta, secite i dr.
Tarifski sistem, predstavlja sistemski ureen skup propisa i cena odreenih usluga. Teorija
tarifa i praktina primena pojedinih naela pokazuju da se moe govoriti o pet vrsta tarifnih
sistema: prirodni tarifni sistem, ekonomsko-politiki tarifni sistem, dravni tarifni sistem,
istorijski ili meoviti tarifni sistem, trino orijentisan tarifni sistem.
Tarifna politika predstavlja smiljen i organizovan uticaj donosioca tarifa na korienje
usluga i visinu njihovih cena.
Tarifna tehnika podrazumeva nain konstruisanja izrade i primene odreenih cena usluga.
Tarifna udaljenost predstavlja rastojanje na kome se realizuje odreena transportna usluga.
U principu bi to trebalo da bude najkrae rastojanje izmeu mesta otpreme i mesta prijema
robe. Za razliite vidove transporta razliita su i rastojanja.
Tarifni razred, u nekim transportnim tarifama roba (eleznika tarifa) se svrstava u pojedine
tarifne razrede za koje vae odreene stavke ili cene prevoza.

Tarifni stav predstavlja iznos u tarifnoj valuti odreen za prevoz odreene koliine robe u
odreenoj kilometarskoj zoni (udaljenosti),
Tarifna valuta je valuta u kojoj se izraava cena usluge, to je najee valuta zemlje (drave
bilo do sada) ili stabilna valuta neke druge drave (euro).
Tarifno secite je granica izmeu dva razliita tarifna sistema.
U praktinoj primeni teorije tarifa i politike tarifa stvorena su i odreena tarifna naela, kao
to su:
naelo javnosti - tarife moraju biti objavljenje na uobiajene nain i svakom
pristupane
naelo jednakosti - jednaka primena za svakoga ko ispuni propisane uslove
onemoguava stvarnu i linu diskriminaciju korisnika. Ovo je vrlo znaajno obeleje
tarifa, iako ono ne iskljuuje postojanje izuzetnih tarifa
naelo trajnosti stalnost tarifa, iako u relativnom smislu, znai da je potrebno da se
tarife to ree menjaju, da bi delovale kao stabilan, unapred poznat faktor na tritu.
To olakava privredne kalkulacije, planiranje cena i pozitivno deluje na poslovanje
privrednih organizacija.
naelo jasnoe tarife moraju biti jasne i jednostavne za korienje. Jednostavnost
korienja je znaajno obeleje tarifa iako se ono sve vie zanemaruje. Tarife postaju
sve sloenije te je za njihovo korienje potrebno odreeno struno znanje.
U eleznikom transportu ima vie naela: naelo vrednosti robe koja se prevozi, upotrebne
vrednosti robe koja se prevozi, uzimanja u obzir smernica dravne politike, suzbijanja
neracionalnih prevoza, jedinstvenosti, jednostavnosti i lake primenljivosti, koordinacije
saobraaja,rentabilnosti eleznice kao privrednog drutva, vrednosti prevozne usluge,
racionalnog korienja transportnih sredstava, deliminog pokrivanja trokova prevoza
putnika cenom prevoza tereta, trine konkurencije i naelo integracije tarifskih sistema vie
eleznikih uprava.
Prema vidovima saobraaja se dele na tarife u:
drumskom transportu
eleznikom transportu
pomorskom transportu (prevoznine)
renom transportu (prevoznine)
luke tarife (izjanmljivanje resursa luke, pretovar generalnih, rasutih i drugih tereta,
kontenera i vozila, skladitenje po vrstama tereta, sortiranje, vaganje, uzorkovanje i
druge dodatne radnje, privez i odvez brodova jednokratni i stalni, brodska learina i
dr.)
vazdunom transportu
kombinovanog transporta (Evropska Tarifa 9145 za intermodalne prevoze)
skladine tarife (po kalendarskom danu, na odreenoj temperaturi, u konteneru ili po
konteneru, roba koja ima gubitke, mainski ili runi utovar)
pediterske i agencijske tarife (u organizovanju robnih tokova, pri carinskom
posredovanju, sajamske, zbirne, dostavne tarife)
Prema teritorijalnom stanovitu na:
meunarodne prevozne tarife (izmeu razliitih drava)
unutranje (nacionalne) prevozne tarife (reguliu transport izmeu pojedinih mesta,
gradova unutar nacionalnog prostora)
lokalne prevozne tarife (reguliu transport i usluge u odreenom mestu, gradu ili
regionu).
Prema funkcionalnosti, mogu biti: tarife u putnikom, teretnom ili PTT transportu.

Prema svojoj strukturi tarife mogu biti: redovne (osnovni deo tarife) i izuzetne ili povlaene
(dopunski deo redovne tarife)
Po svojim karakteristika tarife mogu biti: sa linearnim ili degresivnim jedininim stavom,
klasifikaciona ili tarifa po predmetima, tarifa sa velikim ili suenim tarifnim stavom, tarif ana
koju se ne primenjuje kalsifikacija robe. Generalno, kod transportnih tarifa postoji princip to
vee rastojanje vea cena transporta (ukupna cena a ne po jedinici, odnosno tarifnom stavu).
to vea vrednost robe vea cena transporta, to vei kvalitet i brzina vea i cena.

4.2 TARIFE U DRUMSKOM TRANSPORTU

U pogledu tarifa za prevoz robe u drumskom transportu postoji znatno arenilo u evropskim
dravama. Konvencija CMR preputa strankama slobodu sporazumevanja u pogledu uslova
i cene prevoza. Meutim, opti Sporazum o ekonomskom regulisanju meunarodnog
drumskog prevoza predvia obavezu evropskih zemalja da propiu obavezne tarife kojih bi
se morali pridravati javni prevoznici,. Slina je situacija na primeru tarife Meunarodnog
drutva Interfrigo-Intecontainer, koji u tekuoj godini zahtevaju unapred definisane i
nepromenljive cene prevoza i sporednih usluga u narednoj godini poslovanja. Mnoge drave
su i donele takve tarife (npr. SR Nemaka, Austrija, zemlje Benelux-a i dr.) koje vae za
njihove prevoznike. Dosadanji pokuaji da se donese jedna meunarodna tarifa za drumski
prevoz nije uspeno realizovana. Tarife u drumskom prevozu zemalja koje su ih donele,
uglavnom su sline eleznikim, a i nivo cena je takav da, po pravilu, ne premauje nivo
cena eleznikih tarifa za odgovarajuu vrstu robe. Ovo govori da se cene formiraju
slobodnom pogodbom (dogovorno, posebnim ugovorom) ili propisivanjem u obliku tarifa.
Tarife obino sadre: opte odredbe, klasifikaciju robe, daljinar i tablice vozarinskih stavova.
Cene mogu da budu izraene u odnosu na:
ostvaren transportni rad (tona ili putnik, tkm ili pkm)
transportno sredstvo (vozilu/dan na radu)
zapremini (m3, LT)
vreme angaovanih sredstava (autosat na radu i dr.).
U naoj zemlji, je u skladu sa Zakonom o sistemu drutvene kontrole cena, u okviru Opteg
udruenja saobraaja doneen Jedinstveni cenovnik prevoznih usluga u javnom drumskom
transportu na podruju zemlje. Tarifa ima sedam poglavlja:
Poglavlje I. Opti uslovi, Obraun prevoznine
Poglavlje II. Tarifa za poiljke u redovnom prevozu
Poglavlje III. Tarifa za poiljke za posebne prevoze
Poglavlje IV. Dodaci na redovnu cenu prevoza
Poglavlje V. Posebne naknade
Poglavlje VI. Popusti i
Poglavlje VII. Zakljune odredbe.
Ova tarifa slui kao osnova drumskim prevoznicima za izradu sopstvenog
cenovnika prevoznih usluga u javnom drumskom prevozu, pri ijoj izradi drutva moraju
voditi rauna i o odredbama Zakona o ugovorima o prevozu u drumskom prevozu, Zakona o
amortizaciji po vrstama vozila i dr. U drumskom transportu tarife donose transportna
privredna drutva ili udruenja. Ne postoje jedinstvene tarife za drumski transport u
unutranjem saobraaju, a takoe ni na meunarodnom nivou.
Za usluge drumskog transporta na kraim rastojanjima do 50 km (gradski robni transport)
cena se uglavnom iskazuje po vremenu korienja vozila (sat, smena ili radni dan), a na
veim rastojanjima cena je u funkciji mase robe i udaljenosti tj. izraava se u [n.j/tkm]. Nekih
prevoznici cene prevoza formiraju po masi poiljke (za 1kg, 1-50kg male mase, 51-100kg
srednje kargo poiljke, 101-1000kg velike kargo poiljke) pri emu cena opada sa masom

poiljke. Za mase preko 1000kg cene se formiraju po dogovoru i vae specijalne tarife u
zavisnosti od vrste robe. Svaki sledei put, u zavisnosti od vrste i raspoloivosti vozila
prevoznici odobravaju rabat po masi 25 kg za srednje i 50 kg za velike kargo poiljke to se
izraava u procentima.
Obraun prevoznine za naroite poiljke ili korienje specijalnih vozila, moe se uveati za
60-80% od redovne cene ako su u pitanju, prevozi namenskim vozilima (cisterne, hladnjae,
furgoni), prevoz brzokvarljive robe, prevoz opasnih materija, prevoz hitnih poiljaka, prevoz
vangabaritnih poiljaka i dr. Prevoz masovnih tereta vri se po posebnim dogovorima i
zakljuenjem odreenih ugovora.
Doplate na redovne vozarine, prevoznici naplauju, ako se posao izvrava:

neradnim danima (nedelja i dravni praznici), uveanjem do 80%

u II i III smeni, rad vezan za rok isporuke, uveanje do 80%

sa robom u neodgovarajuem stanju do 100%

ADR vozilima, uveanje do 20%

pretovar (utovar, istovar, ist pretovar) na vie mesta, uveanje do 20%

rad sa vangabaritnim teretima (velike duine) do 20%

oteanim uslovima prevoza, uveanje 60% ako je put ne kategorisan, usponi

preko 6 promila, ui od 5,5m i dr. do najvie 80% ako istovremeno ima vie oteanih
uslova i dr.
Popuste na redovne vozarine, prevoznici odobravaju u sledeim sluajevima:

kada je korisnik usluge obezbedio povratnu tovarenu vonju, smanjenje do 20%

prevoz prazne ambalae u povratku, smanjenje do 25%

prevoz kontenera u povratku, smanjenje do 10%

kontinuirani prevoz, smanjenje do 15%

trajni prevozi, smanjenje do 20% idr.

Prevoznici imaju pravo na ostvarenje dodatne naknade ak do 60% ukoliko vozilo:
eka mehanizaciju na pretovar (utovar, istovar, ist pretovar) koju obezbeuje
korisnik
eka carinske i druge organe da izvre odreene kontrole
pranje i dezinfekciju vozila nakon zavrenog prevoza ako postoji potreba
vaganje vozila, na prevoznom ili van prevoznog puta po zahtevu korisnika i dr.
Za navedene i druge posebne usluge prevoznik sainjava specifikaciju trokova i naknadno
faktrie korsiniku. Sve ovo ukazuje da tarife pruaju mogunost za sklapanje posebnih
sporazuma a time i formiranje razliitih cena usluga, naroito kad se radi o specijalnim
transportima, npr. zbirna roba, frigo-reim, pokvarljiva, preteg, vangabaritne poiljke i druge
robe koje zahtevaju posebne uslove prevoza.

4.3 PRIMERI TARIFA

Na nekoliko primera u daljem tekstu bie dat izgled tarifa u drumskom i eleznikom
saobraaju. Specifino je da u drumskom saobraaju nema jedinstvene tarife to
karakteristika prevoza od luaja do sluaja gde se stranke dogovaraju o visini nadoknade
za izvrenje odreeih usluga. Za razliku od drumskog saobraaja, eliznika tarifa je javna i
vai za godinu u kojoj je izdata i nju kontrolie drava. Davaoci usluga u drumskom
unutranjem i meunarodnom saobraaju nemaju jedinstvene tarife mada se znaju prosene
cene po preenom kilometru po vrstama drumskih vozila i najee se iskazuju u evrima a
virmanski plaaju u dinarima po kursu na dan zakljuenja ugovora o prevozu. Date cene
usluga prhvatiti uslovno jer je cilj u nainu prikazivanja tarifa.
Tabela 4.1."Tranped-Beograd" Izraunate prevoznine u unutranejm zbirnom transportu

do....km
do......kg

do
50 km

Do
100 km

Do
150 km

Do
200 km

Do
250 km

Do
300 km

Do
400 km

100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1200
1500
2000
2500
3000
3500
4000
4500
5000

15.0
17.0
18.0
21.0
23.0
24.0
25.0
27.0
28.0
29.0
30.0
31.0
38.0
44.0
50.0
55.0
61.0
63.0
67.0

23.0
27.0
28.0
29.0
35.0
37.0
40.0
44.0
46.0
52.0
55.0
63.0
75.0
86.0
92.0
98.0
104.0
109.0
115.0

29.0
32.0
34.0
40.0
44.0
46.0
48.0
52.0
55.0
58.0
63.0
75.0
92.0
104.0
115.0
127.0
132.0
138.0
144.0

40.0
46.0
50.0
52.0
55.0
58.0
63.0
69.0
75.0
86.0
98.0
104.0
121.0
138.0
150.0
155.0
161.0
167.0
173.0

55.0
58.0
61.0
63.0
67.0
69.0
75.0
81.0
86.0
98.0
109.0
144.0
155.0
161.0
167.0
173.0
178.0
184.0
190.0

63.0
69.0
73.0
75.0
78.0
81.0
86.0
92.0
98.0
121.0
144.0
155.0
167.0
173.0
178.0
184.0
190.0
196.0
201.0

86.0
92.0
98.0
104.0
109.0
115.0
132.0
138.0
144.0
150.0
167.0
190.0
196.0
207.0
219.0
224.0
230.0
242.0
253.0

NAPOMENE: 1m3= 330 kg, 1 LDM = 1650.00 kg. Za ADR robe cene se uveavaju 20%. Za poiljke koje se opremaju za Crnu
Goru i Kosovo, cene e se odreivati po posebnom dogovoru. Svaka zapoeta teina preko 100kg zaokruuje se na veu
obraunsku teinu (npr. 101 kg= 200 kg).

Cenovnik za pakovanje-raspakivanje sa utovarom-istovarom

1.Prevoz, raspakivanje i utovar robe u vozilo
Do 200 kg ................................................................................................... din 5000.00
minimum
Od 300 kg do 500 kg ................................................................................. din 20.00/1kg
Od 500 kg do 1000 kg ............................................................................... din 18.00/1kg
Od 1000 kg do 5000 kg ............................................................................. din 15.00/1kg
Preko 5000 kg ........................................................................................... din 10.00/1kg
2. Pakovanje, prevoz sa utovarom bez materijala i rada na izradi sanduka i
osiguravanja robe u konteneru/drumskom vozilu
Do 200 kg ................................................................................................... din 7000.00
minimum
Od 300 kg do 500 kg ................................................................................. din 30.00/1kg
Od 500 kg do 1000 kg ............................................................................... din 25.00/1kg
Od 1000 kg do 5000 kg ............................................................................. din 20.00/1kg
Preko 5000 kg ........................................................................................... din 15.00/1kg
U osnovi moe se uoiti da pored iste prevoznine, koja se iskazuje posebno, postoji itav
niz dostavnih pristojbi, vezanih za mesto isporuke, zapreminsku masu tereta, pakovanje,
utovar (ili istovar), upotrebi dodatnih pomonih sredstava i materijala radi obezbeenja i
sigurnosti u prevozu. Iz tarife Tranpeda specifino je da se male koliine tereta (do 200kg)
obraunavaju kao jedinstven iznos. Kod prevoza na duim relacijama na vozarinu se dodaju
trokovi, raspakivanja, utovara u vozilo, upotreba dodatnih materijal i drugi potencijalno
mogui trokovi.
Drutvo sa ogranienom odgovornou za meunarodnu pediciju i transport TRANPEDBEOGRAD, poseduje i skladini prostor koji izdaje po tarifi datoj u nastavku. Cene su
zaokruene na 100 kilograma i primenjuju se po poiljci ili po vozilu. Cene vae za domae
korisnike, tabela 4.2.

Tabela 4.2. Tarifna tablica za skladita u Vrinu

Masa u kg

Masa u kg

Kubatura

Cena

PDV

Ukupno

od 000

do 100

450.00

81.00

531.00

od 101

do 300

750.00

135.00

885.00

od 301

do 400

800.00

144.00

944.00

od 401

do 500

1,000.00

180.00

1,180.00

od 501

do 600

1,200.00

216.00

1,416.00

od 601

do 700

1,400.00

252.00

1,652.00

od 701

do 800

1,600.00

288.00

1,888.00

od 801

do 900

1,800.00

324.00

2,124.00

2,000.00

360.00

2,360.00

2,090.00

376.20

2,466.20

2,280.00

410.40

2,690.40

2,470.00

444.60

2,914.60

2,660.00

478.80

3,138.80

2,850.00

513.00

3,363.00

3,040.00

547.20

3,587.20

3,230.00

581.40

3,811.40

3,420.00

615.60

4,035.60

3,610.00

649.80

4,259.80

3,800.00

684.00

4,484.00

3,885.00

699.30

4,584.30

3,960.00

712.80

4,672.80

4,025.00

724.50

4,749.50

4,080.00

734.40

4,814.40

4,250.00

765.00

5,015.00

4,420.00

795.60

5,215.60

4,590.00

826.20

5,416.20

4,760.00

856.80

5,616.80

4,930.00

887.40

5,817.40

od 901

do 1000

od 1001

do 1100

od 1101

do 1200

od 1201

do 1300

od 1301

do 1400

od 1401

do 1500

od 1501

do 1600

od 1601

do 1700

od 1701

do 1800

od 1801

do 1900

od 1901

do 2000

od 2001

do 2100

od 2101

do 2200

od 2201

do 2300

od 2301

do 2400

od 2401

do 2500

od 2501

do 2600

od 2601

do 2700

od 2701

do 2800

od 2801

do 2900

do max - 3.0 m

do max - 3,6 m

do max - 4,2 m

do max - 4,8 m

do max - 5,5 m

do max - 6,0 m

do max - 6,6 m

do max - 7,3 m

do max - 7,9 m

do max - 8,5 m

od 2901

do 3000

do max - 9,0 m

5,100.00

918.00

6,018.00

od 3001

do 3100

do max - 9.4 m3

5,115.00

920.70

6,035.70

od 3101

do 3200

do max - 9.7 m

5,120.00

921.60

6,041.60

od 3201

do 3300

do max - 10.0 m3

5,280.00

950.40

6,230.40

od 3301

do 3400

do max - 10.3 m

5,440.00

979.20

6,419.20

od 3401

do 3500

do max - 10,6 m3

5,600.00

1,008.00

6,608.00

od 3501

do 3600

do max - 10,9 m

5,760.00

1,036.80

6,796.80

od 3601

do 3700

do max - 11,2 m3

5,920.00

1,065.60

6,985.60

od 3701

do 3800

do max - 11,5 m

6,080.00

1,094.40

7,174.40

od 3801

do 3900

do max - 11,8 m3

6,240.00

1,123.20

7,363.20

od 3901

do 4000

do max - 12,1 m

6,400.00

1,152.00

7,552.00

od 4001

do 4100

do max - 12,4 m3

6,470.00

1,164.60

7,634.60

od 4101

do 4200

do max - 12,7 m

6,540.00

1,177.20

7,717.20

od 4201

do 4300

do max - 13,0 m3

6,610.00

1,189.80

7,799.80

od 4301

do 4400

do max - 13,3 m

6,680.00

1,202.40

7,882.40

od 4401

do 4500

do max - 13,6 m3

6,750.00

1,215.00

7,965.00

od 4501

do 4600

do max - 14,0 m

6,820.00

1,227.60

8,047.60

od 4601

do 4700

do max - 14,2 m3

6,890.00

1,240.20

8,130.20

do 4800

6,960.00

1,252.80

8,212.80

od 4701

do max - 14,5 m

od 4801
od 4901

do 4900

do max - 14,8 m3

7,030.00

1,265.40

8,295.40

do 5000

7,100.00

1,278.00

8,378.00

do max - 15,0 m

Tabela 4.3. Izraunate prevoznine u unutranjem i meunarodnom eleznikom transportu od

pograninih stanica Subotica, Vrac i id po tarifnim razredima i tovarnim stavovima
Subotica granica do
Od - do
stanice

eleznike

1. razred

Vrac granica do

2. razred

1. razred

id granica do

2. razred

1. razred

2. razred

20 t

25 t

20 t

25t

25 t

25 t

20 t

25t

20t

25t

20t

25t

Beograd

12,30

10,70

11,30

9,80

6,80

5,90

6,20

5,40

8,40

7,30

7,70

6,70

Beograd Donji Grad

13,40

11,70

12,30

10,70

6,20

5,40

5,70

4,90

9,00

7,80

8,20

7,20

Bijeljina

15,70

13,60

14,30

12,50

17,90

15,60

16,40

14,30

4,00

3,20

4,00

3,20

Bor teretna

26,80

23,30

24,60

21,40

22,30

19,40

20,40

17,80

22,30

19,40

20,40

17,80

Valjevo

16,80

14,60

15,40

13,40

13,40

11,70

12,30

10,70

13,40

11,70

12,30

10,70

Vranje

33,50

29,10

30,70

26,70

30,70

26,70

28,10

24,50

30,70

26,70

28,10

24,50

Vrbas

4,00

3,20

4,00

3,20

15,70

13,60

14,30

12,50

9,60

8,30

8,70

7,60

Zrenjanin fabrika

9,00

7,80

8,20

7,20

6,20

5,40

5,70

4,90

13,40

11,70

12,30

10,70

Jagodina

20,10

17,50

18,40

16,00

16,80

14,60

15,40

13,40

15,70

13,60

14,30

12,50

Kikinda

6,80

5,90

6,20

5,40

17,90

15,60

16,40

14,30

Kragujevac

20,10

17,50

18,40

16,00

16,80

14,60

15,40

13,40

16,80

14,60

15,40

13,40

Kraljevo

23,50

20,40

21,50

18,70

20,10

17,50

18,40

16,00

19,00

16,50

17,40

15,20

Kruevac

23,50

20,40

21,50

18,70

19,00

16,50

17,40

15,20

19,00

16,50

17,40

15,20

Kurumlija

30,70

26,70

28,10

24,50

26,80

23,30

24,60

21,40

26,80

23,30

24,60

21,40

Leskovac

30,70

26,70

28,10

24,50

24,60

21,40

22,50

19,60

24,60

21,40

22,50

19,60

Ni

26,80

23,30

24,60

21,40

22,30

19,40

20,40

17,80

22,30

19,40

20,40

17,80

Novi Sad

6,20

5,40

5,70

4,90

13,40

11,70

12,30

10,70

7,30

6,40

6,70

5,80

Panevo varo

13,40

11,70

12,30

10,70

5,10

4,40

4,70

4,10

10,10

8,80

9,20

8,10

Pirot

30,70

26,70

28,10

24,50

26,80

23,30

24,60

21,40

26,80

23,30

24,60

21,40

Prahovo pristanite

33,50

29,10

30,70

26,70

27,90

24,20

25,60

22,30

27,90

24,20

25,60

22,30

Priboj

25,70

22,30

23,50

20,50

22,30

19,40

20,40

17,80

22,30

19,40

20,40

17,80

Prijepolje teretna

27,90

24,20

25,60

22,30

24,60

21,40

22,50

19,60

24,60

21,40

22,50

19,60

Radinac

15,70

13,60

14,30

12,50

12,30

10,70

11,30

9,80

12,30

10,70

11,30

9,80

Rudnica

27,90

24,20

25,60

22,30

23,50

20,40

21,50

18,70

23,50

20,40

21,50

18,70

Smederevo

16,80

14,60

15,40

13,40

12,30

10,70

11,30

9,80

12,30

10,70

11,30

9,80

Sombor

4,00

3,20

4,00

3,20

17,90

15,60

16,40

14,30

12,30

10,70

11,30

9,80

Sremska Mitrovica

10,70

9,30

9,80

8,50

12,30

10,70

11,30

9,80

4,00

3,20

4,00

3,20

Subotica

4,00

3,20

4,00

3,20

17,90

15,60

16,40

14,30

13,40

11,70

12,30

10,70

Uice teretna

22,30

19,40

20,40

17,80

17,90

15,60

16,40

14,30

17,90

15,60

16,40

14,30

aak

23,50

20,40

21,50

18,70

19,00

16,50

17,40

15,20

19,00

16,50

17,40

15,20

abac

12,30

10,70

11,30

9,80

13,40

11,70

12,30

10,70

5,70

4,90

5,20

4,50

Sline su tarifne tablice izraunate prevoznine u unutranjem i meunarodnom eleznikom

transportu od pograninih stanica Brasina, Dimitrovgrad i Preevo po tarifnim razredima i
tovarnim stavovima, tabela 4.4.

Tabela 4.4. Izraunate prevoznine izmeu pograninih stanica u meunarodnom saobraaju

R.Br.

Relacija prevoza i obratno

1.

1. tarifski razred

2. i 3. tarifski razred

20t

25t

20t

25t

SUBOTICA GR - KIKINDA GR

9,80

9,00

9,10

8,40

2.

SUBOTICA GR - DIMITROVGRAD GR
- iz Maarske i zemalja iza Maarske u saobraaju sa
Bugarskom i Grkom

26,50

24,20

24,40

22,30

3.

SUBOTICA GR - DIMITROVGRAD GR
- iz Maarske i zemalja iza Maarske u saobraaju sa
Turskom i zemljama iza Turske

22,10

20,20

20,30

18,50

4.

SUBOTICA GR - PREEVO GR
- iz Maarske i zemalja iza Maarske u saobraaju sa
Makedonijom

27,80

25,30

25,60

23,30

5.

SUBOTICA GR - PREEVO GR
- iz Maarske i zemalja iza Maarske u saobraaju sa
Grkom

24,90

22,70

22,80

20,80

6.

SUBOTICA GR - BIJELJINA/DVOROVI

16,30

14,90

15,10

13,80

7.

SUBOTICA GR - BRASINA GR

18,20

16,70

16,80

15,40

8.

VRAC GR - PREEVO GR
- iz Rumunije i zemalja ZND u saobraaju sa Makedonijom

26,50

24,20

24,40

22,30

9.

VRAC GR - PREEVO GR
- iz Rumunije i zemalja ZND u saobraaju sa Grkom

22,70

20,70

20,90

19,10

10.

VRAC GR - ID GR

17,30

15,80

16,00

14,60

11.

VRAC GR- BIJELJINA/DVOROVI

17,90

16,30

16,50

15,10

12.

VRAC GR - BRASINA GR

18,40

16,80

17,00

15,50

13.

DIMITROVGRAD GR - PREEVO GR
- iz Bugarske i ostalih zemalja u saobraaju sa Makedonijom

16,30

14,90

15,10

13,80

14.

DIMITROVGRAD GR - PREEVO GR
- iz Bugarske i ostalih zemalja u saobraaju sa Grkom

13,60

12,50

12,60

11,50

15.

DIMITROVGRAD GR - ID GR

25,40

23,20

23,40

21,30

16.

DIMITROVGRAD GR - BIJELJINA/DVOROVI

25,30

23,00

23,20

21,20

17.

DIMITROVGRAD GR - BRASINA GR

27,10

24,70

24,90

22,80

18.

PREEVO GR - ID GR

26,50

24,20

24,40

22,30

19.

PREEVO GR - BIJELJINA/DVOROVI

25,60

23,30

23,40

21,40

20.

PREEVO GR -BRASINA GR

26,90

24,50

24,70

22,50

21.

ID GR- BIJELJINA/DVOROVI

8,30

7,60

7,70

7,10

22.

ID GR- BRASINA GR

12,60

11,50

11,60

10,60

Cena prevoza pri uvozu i izvozu u meunarodnom saobraaju na itavoj relaciji date su za
pojedine konkretne relacije. Cene su izraene u EUR/t. Za grupe kola cene se umanjuju za
10% , za marrutne vozove 35%.
U tabeli 4.5., date su izraunate prevoznine pojedinanih kolskih poiljaka - EUR/t. Za grupe
kola cena se umanjuje za najmanje 10%, a za marrutne vozove cena se umanjuje za 20%,
za vee koliini mogu se dogovoriti vee povlastice u prevozu koje odobravaju srpske
eleznice.

Tabela 4.5 Prikaz izraunatih vozarina za 25 tonski stav

Br.

Relacija

Tarifski
razred

Vozarinski
stav za:

Primedba

25t
1.

KRUEVAC - RIJEKA LUKA (HR)

33,90

2.

UICE TERETNA - VERONA (I)

58,20

3.

NOVI BEEJ - SUB. MINSK (B.RUS)

81,10

4.

TIP (M) - PREEVO- BOR TERETNA

25,20

5.

ZRENJANIN FAB. - ID - RIJEKA L. (HR)

29,50

6.

LAKO (SL.) - ID - RUDNICA

40,20

7.

RADENCI (SL) - ID - RUDNICA

43,60

8.

TRSTENIK - ID - MILANO (I)

62,10

9.

SUBOTICA - ID- MILANO (I)

55,90

10.

ZEMUN - ID -KOPER LUKA (SL)

33,00

11.

ITOMIR (UKR) - SUBOTICA- KRUEVAC

54,40

12.

BAKA PALANKA - SUB. - KIJEV (UKR)

69,90

13.

BAKA PALANKA - SUB.- MUKAEVO (UKR)

53,10

14.

BAKA PALANKA - SUB - KALUA (UKR)

58,70

15.

CRVENKA - ID -MILANO (I)

52,00

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

16.

VRBAS - ID -MILANO (I)

50,70

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

17.

ZRENJENIN FABR.- ID -MILANO (I)

53,60

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

18.

KOVAICA- ID -MILANO (I)

53,60

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

19.

SENTA- ID -MILANO (I)

55,10

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

20.

ABALJ- ID -MILANO (I)

51,10

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

21

SREMSKA MITROVICA- ID -MILANO (I)

46,00

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

22.

CRVENKA - SUBOTICA - BE (AUST)

40,10

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

23.

VRBAS - SUBOTICA - BE (AUST)

38,40

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

24.

ZRENJENIN FAB. - SUBOTICA - BE (AUST)

42,20

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolimav

25.

KOVAICA - SUBOTICA - BE (AUST)

44,60

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

26.

SENTA - SUBOTICA - BE (AUST)

37,80

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

27.

ABALJ - SUBOTICA - BE (AUST)

42,50

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

28.

SREM. MITROVICA - SUBOTICA - BE (AUST)

43,30

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

29.

CRVENKA - SUBOTICA - MINHEN R. (D)

59,80

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

30.

VRBAS - SUBOTICA - MINHEN R. (D)

58,10

grupe kola za min. 35 t u 4 os.

kolima

Izraunate prevoznine u intermodalnom prevozu svedeno na univerzalnu UTI u

medjunarodnom prevozu u zavisnosti od duine relacije, tabela 4.6.
Tabela 4.6 Izraunate prevoznine UTI po rastojanjima

Iz navedenih primera izraunatih vozarina, moe se jasno videti kako sa porastom

kilometrae raste cena prevoza to znai da je cena uslovljena iskljuivo rastojanjem na
kome se poiljka prevozi, pri emu se cena po dodatnom prevezenom kilometru sve vie
smanjuje ukoliko se prelazi vee rastojanje. Cene bi bile povoljnije, ukoliko bi se poveavala
koliinu robe koja se prevozi.
Pored isto manipulativnih trokova, obavezno se obraunavaju pediterske usluge,
carinjenja robe (uvoz-izvoz): 26EUR, u dinarskoj protiv vrednosti. Obraun volumenske
mase: visina x duina x irina / 6000= masa u kg = 167 kg. Cene su bez obraunatog PDV-a.
Kod izvrenja dodatnih usluga obraun cena vri se doplata po cenama regionalnih
distributera.

REZIME
Pojam tarifa predstavlja, skup cena za razliite nivoe usluga, koje razliita transportna
preduzea nude svojim korisnicima. Postoji velika raznovrsnost i razliiti kriterijumi u pogledu
formiranja tarifa. Osnovna naela koje tarife treba da ispotuju su naelo javnosti (da se
javno publikuju i da su dostupne svim korisnicima), naelo jednakosti (tarife se prema svima
isto primenjuju), naelo trajnosti (tarife moraju imati svoj odreeni vek trajanja) kao i naelo
jasnoce (tarife treba da su jasno formulisane i razumljive). Naelo javnosti esto se kri u
drumskom saobraaju, a razlog tome je konkurentnost firmi na tritu i uvanje cene usluga
kao poslovne tajne. Malo podataka o drumskim tarifama je dostupno javnosti pri emu
prevoznici daju ponude iskljuivo za konkretne robe i zahteve prevoza. Neki inostrani
prevoznici naplauju 105$ za upoznavanje sa njihovim tarifama.

U Italiji, dobar primer su njihove eleznice jer je tarifna politika zasnovane na konkurentnosti.
Naime, italijanske eleznice su za prevoz do 200 km poprilino nekonkurentne sa drumskim
prevozom, ime se eleznica spaava potencijalno visokih trokova kratkih prevoza. Za
destinacije vee od 200 km, tarife sve vie odstupaju od trenda linearnog porasta, tako da sa
svakim dodatnim prevezenim kilometrom trokovi prevoza znatno opadaju, tj. linija trenda
ima sporiji rast. Zahvaljujui tome, Italijanske eleznice privlae korisnike koji obavljaju
dugolinijske i masovne prevoze. Kako je konkurencija pomorskog saobraaja u ovoj zemlji
izuzetno velika, eleznice u dugolinijskom prevozu smanjuju svoje cene. Takva situacija je
donekle i u Hrvatskoj, gde tarife priblino odgovaraju tarifama na Italijanskim eleznicama.
Maarske eleznice, kod kojih je konkurencija renog saobraaja manje izraena, imaju
poprilino visoke tarife u poreenju sa hrvatskim i italijanskim eleznicama. U Maarskoj je
trend sasvim drugaiji: iako po jedinici robe trokovi prevoza opadaju sa porastom duine
relacije, tarife su znatno vee nego u druge dve posmatrane drave (ovo posebno vai za
tranzit). To je upravo zbog toga da se reni saobraaj to vie afirmie, s obzirom da Dunav
znatnim svojim plovnim delom protie kroz ovu dravu, to bi mogao da bude i primer za
nae tarifere.
Struktura ponude usluge nekog transportnog privrednog drutva najbolje se sagledava kroz
strukturu tarifa koje to privredno drutvo nudi korisnicima. Na osnovu obavljenog istraivanja
izabrano je nekoliko transportnih preduzea koja predstavljaju tipian primer tarifiranja. Treba
naglasiti da se izraunate vozarine relativno brzo menjaju, kao i da variraju od preduzea do
preduzea. Tarife se formiraju i prikazuju po vidovima prevoza s tim da pediteri nude
kompletne usluge sa svim trokovima bez obzira da li se radi o jednom ili vie vidova
prevoza. Velika raznolikost u formiranju tarifa i sloboda drave da delimino odreuje tarife u
meunarodnom saobraaju znanto oteava odvijanje saobraaja, to pediterima moe
predstavljati problem tokom izrade instradicije. Delimina sinhronizacija tarifa evropskih
zemalja (zato to Evropa predstavlja jedno veliko trite) omoguila bi bri i ekonominiji
protok ljudi i roba, veu konkurenciju, vee zbliavanja prevoznika i korisnika, to to bi
dovelo do toga da korisnik ima uvid u tarife.

Pitanja za proveru znanja

1. ta se podrazumeva pod tarifnim sistemima?
2. ta se podrazumeva pod pojmovima tarifna politika, tarifna tehnika i tarifna
udaljenost?
3. ta se podrazumeva pod pojmovima tarifni razred, tarifni stav i tarifno secite?
4. Koja su osnovna tarifna naela i ta ona predstavljaju?
5. Na koji nain se mogu formirati cene transportnih usluga?
6. Koje vrste transportnih tarifa postoje?
7. Formiranje cena usluga drumskog transporta.
8. Tarife u drumskom transportu.
9. Vrste cena i ta podrazumevaju pojedine vrste?
10. Opti faktori koji utiu na cenu usluga.

5. PEDITERSKO POSLOVANJE
5.1. UVOD U PEDITERSKO POSLOVANJE
Spoljnotrgovinska delatnost, a pogotovo izvoz je vrlo vaan inioc za svako privredno
drutvo koje proizvodi odnosno izvozi sopstvene proizvode ili usluge odnosno izvozi
proizvode drugih proizvoaa. U svakom izvozno-uvoznom poslu kljunu ulogu ima lice
(pravno ili fiziko) koja se naziva pediter i koje koordinira promet i prevoz robe od
proizvoaa do krajnjeg korisnika. pediter omoguava da se bezbedno i sigurno obavi
odgovarajui transport, pravilnim izborom vida transporta odnosno prevoznog sredstva,
prema uslovima koje je odredio nalogodavac.
Zadaci koji se stavljaju pred peditere nisu ni jednostavni niti bez rizika. Zato je potrebno da
pediter savreno poznaje zakonske propise svoje zemlje i zemlje u koju se roba otprema,
da poznaje klauzule, te da poseduje dobre veze sa prevoznikim preduzeima,
osiguravajuim kuama, pomorskim agencijama, brodarskim agentima, bankama, carinskim
ispostavama i ostalim uesnicima u meunarodnom poslovanju.
U Srbiji, danas postoji nekoliko stotina pediterskih privrednih drutava koja se bave
organizacijom celokupnog domaeg i meunarodnog transporta i posredovanjem kod uvoza i
izvoza robe (sa ili bez transporta) ali postoje i manji pediteri koji organizuju i specijalizovani
su samo za odreeni vid transporta.
5.1.1 Definicija i vrste pediterske delatnosti
U naoj teoriji i praksi koriste se dva pojma: pedicija (pediter) i pojam Otpremnitvo.
Pojam pediter odnosno pedicija (Eng. Forwarding agent/Forwarder; Itl. Spedizioniere;
Nem. Spediteur, Fra.- Transitaire), koji u osnovi polaze od latinske rei Expedire to u
doslovnom prevodu znai odreiti ili urediti, dok se u praktinoj primeni prevodi sa
pojmovima poslati, otpremiti. Postoji vie definicija peditera, ali je osnovna:
To je preduzetnik, pravno ili fiziko lice koje se iskljuivo bavi organizacijom otpreme i
prijema robe svojih komitenata pomou vozara kao i drugim poslovima koji su s tim u vezi a
koji svojom delatnou titi interes komitenta u domaem ili meunarodnom poslovanju.
U definisanju pojmova meunarodne pedicije i meunarodnog peditera vane su jo tri
sledee tri definicije, kojima se u potpunosti deinie pediter:
Prva definicija. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju daje definiciju meunarodnog
peditera:
Preduzee upisano u registar koje obavlja poslove oko otpreme, dopreme i organizovanja
transporta robe u meunarodnom i unutranjem transportu a po nalogu i za raun
komitenata. To je posebna privredna delatnost u grupaciji, za saobraaj i veze i grane
spoljne trgovine, koja ima usluni karakter, iji se zadaci i sadraj delovanja identifikuju sa
savetodavnom funkcijom u poslovima carinskog posredovanja, organizacije transporta u
poslednje vreme i poslovima osiguranja, trgovine i turizma.
Druga definicija. Zakon o obligacionim odnosima takoe daje definiciju peditera:
Ugovorom o pediciji obavezuje se pediter da radi transporta odreene robe sklapa u svoje
ime i za raun nalogodavca ugovor o prevozu, i druge ugovore potrebne za izvrenje

transporta te da obavi ostale uobiajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da

mu isplati odreenu naknadu. Ako je ugovorom predvieno, pediter moe sklopiti ugovor o
prevozu i preduzimati druge pravne radnje u ime i za raun nalogodavca.
Trea definicija. Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera sadre sledeu definiciju
peditera:
pediter je organizator otpreme i dopreme materijala i/ili gotovih proizvoda svim prevoznim
sredstvima i na svim prevoznim putevima. Ugovorom o otpremanju (pediciji) obavezuje
se pediter da radi prometa odreene robe sklapa u svoje ime i za raun nalogodavca, u
ime i za raun nalogodavca, odnosno u svoje ime i za svoj raun, ugovor o prevozu i druge
ugovore potrebne za izvrenje transporta, te da obavlja ostale uobiajene poslove i
radnje, a nalogodavac se obvezuje da mu isplati odreenu naknadu.
Na osnovu prethodno navedenih definicija, pod poslovima meunarodne pedicije
podrazumevaju se privredne usluge spoljnotrgovinskog prometa, odnosno poslovi: otpreme
robe iz svoje u strane zemlje (izvozna pedicija), dopreme robe iz stranih u svoju zemlju
(uvozna pedicija), i provoza robe izmeu stranih preko vlastite zemlje (provozna ili tranzitna
pedicija) koje obavljaju meunarodni pediteri, i obavljanje drugih propisanih ili uobiajenih
specijalnih (sporednih) poslova i radnji u vezi s otpremom, dopremom ili provozom
(tranzitom) robe.
Meunarodni pediter je privrednik, pravno ili fiziko (retko) lice registrovano za obavljanje
poslova spoljnotrgovinskog prometa, koja iskljuivo i u obliku stalnog zanimanja zakljuuje u
svoje ime i za tui raun (kao komisionar), u tue ime i za tui raun (kao agent) i u svoje
ime i za svoj raun (kao samostalna kategorija privrednika) ugovore potrebne pri organizaciji
otpreme (izvoza), dopreme (uvoza) i provoza (tranzita) robe svojih nalogodavaca uz pomo
vozara i obavlja druge propisane ili uobiajene specijalne (sporedne) poslove i radnje u vezi
s otpremom, dopremom i provozom robe.
pediteri se, u spoljnotrgovinskom procesu, a time i u carinskom postupku pojavljuju, kao:
komisionari koji obavljaju poslove po nalogu, ali u svoje ime
agenti koji obavljaju poslove po nalogu nalogodavca i u njegovo ime.
pedicija je usluna privredna delatnost, koja se bavi organizovanjem i premetanjem
(otpremom i dopremom) robe u prostoru i vremenu koordinacijom svih uesnika u
transportnom lancu. Premetanje robe podrazumeva, skup operacija i aktivnosti koje
omoguavaju nesmetano kretanje robe. Najbitnije je, poznavanje tehnolokih zahteva robe i
sva njena bitna svojstva, zatim pronalaenje najpovoljnijeg prevoznog puta po vidovima
transporta, zahteve za skladitenjem robe, osiguranje carinskih formalnosti (ako se radi o
kretanju robe preko granice), kvantitativna i kvalitativna kontrola robe, pred-finansiranje
carinskih usluga i robe kao i neki ostali pratei zahtevi i poslovi.
U meunarodnom transportu, pediter bi morao dobro poznavati Zakone zemalja kroz koje
roba prolazi kao i tehnike meunarodne trgovine, meunarodne transportne propise,
trgovake propise, bankarske, osiguravajue i carinske propise kao i sve nastale promene i
izmene na tom planu kako bi omoguio svom komitentu to ekonominiju otpremu odnosno
dopremu robe od svog komitenta do odreenog mesta preuzimanja i obratno. Osim toga,
bitna je i njegova vetina snalaenja u prostoru za vreme razmene robe. Po pravilu, pediter
ne obavlja prevoz robe, ve angauje prevoznika i sva druga neophodna usluna privredna
drutva radi realizovanja transporta komitentove robe u svoje ime i za raun komitenta. Vei
pediteri imaju svoje vozne parkove i daju usluge treim licima.

U pediterskoj delatnosti vrlo esto se sreu i pojmovi "meupediter" na koga je glavni

pediter preneo delimino izvrenje pediterskog posla i "podpediter" koji je u celini preuzeo
izvrenje posla umesto glavnog peditera.
Postoji vie podela pediterskih poslovanja prema:
delokrugu poslovanja (meunarodna i unutranja),
obeleju poslovanja (luka, kopnena, granina),
vidovima transporta (pomorska, eleznika, pomorsko-rena, avio, drumska.
Navedene podele su formalne prirode jer savremene pediterske organizacije bave se
organizacijom u svim vidovima transporta izuzev, to kod nekih moe da preovlada
specijalizacija, za neki vid transporta, neku vrstu robe, neki pravac transporta i dr.
U Srbiji pediteri su ulanjeni u Grupaciju za meunarodnu pediciju pri PKS, potpisnici su
SAS-a o meunarodnoj saradnji sa J, a posebno su lanovi meunarodnog saveza
pediterskih udruenja, poznatijeg pod nazivom udruenje FIATA. Po FIATA meunarodni
pediter ima posebni status u logistikom odnosno transportnom lancu po principu "od vrata
do vrata" gde nije puki izvrioc naloga komitenata iz klasinog ugovora o pediciji kao
komisionom poslu, nego je ravnopravan partner, kreator organizacije posla, koji kroz
saradnju na dui rok ulae svoj rad i sredstva i deli sudbinu posla tj. njegove uspehe ili rizike.
U poslednje vreme, veliki pediteri odnosno multi operatori (MTO) kako ih zovu u razvijenim
zemljama, pored redovne delatnosti, bave se potpuno novim nainom organizacije transporta
robe eleznicom preko zakupljivanja trasa u pojedinim zemljama i otpremom robe u
TEEF,TEM, ekspresnim i drugim kategorisanim teretnim vozovima. MTO predstavljaju dva ili
vie objedinjenih peditera koji sainjavaju ugovore sa poetno-zavrnim eleznikim
upravama o zakupu trase na celom prevoznom putu. Cenu trase ne ugovaraju po tonskim
kilometrima ve po broju vozova. Ugovorom se predvidi maksimalna duina i masa voza,
broj voza prema komitentu, trasa ucrtana u red vonje, koliina vozova godinje i vrednost
nadoknade (npr. do 100 vozova godinje - 15000 EUR/relaciji, 101-300 vozova godinje po
ceni od oko 12000 EUR/relaciji itd.). Ovakvim nainom organizacije manji pediteri se
upuuju na kooperaciju sa MTO uz odgovarajuu proviziju kod prikljuivanja za ovakve
prevoze. Cilj voza je da po ugovorenom redu vonje tranzitira odreenu teritoriju sa
minimalnim zadravanjem u odreenim stanicama radi izmene bruta. Sastav ovakvih vozova
diktirae vrsta i koliina robe, rokovi isporuke, rastojanje i broj stanica usputnog nakupljanja,
potrebno vreme bavljenja u njima i dr. MTO izvravaju i ostale poslove iz delokruga
poslovanja peditera ime ostavruju model kompletne pedicije, kao multidisciplinarne
delatnosti posebno u savremenim tehnologijama transporta..
5.1.2. Vrste pediterske delatnosti preduzea
pediterski poslovi posebno poslovi meunarodne pedicije toliko su raznovrsni i kompleksni
da je u okviru pediterske delatnosti moralo doi do odreene podele rada i specijalizacije. U
savremenim trinim uslovima poslovanja u pediterskim manjim i srednjim preduzeima,
vrlo je teko, gotovo nemogue baviti se svim oblicima i vrstama rediterske delatnosti.
Takvo poslovanje, u pravilu, ne bi bilo ekonomino i rentabilno, a najekonominije i
najrentabilnije poslovanje zahteva specijalizaciju i u pediterskoj delatnosti. Glavna stajalita
za odreivanja ue specijalnosti pedicije su: teritorijalni delokrug poslovanja, osnovno
obeleje poslovanja, obim poslovanja, najee korieno prevozno sredstvo, vrsta
transporta, trgovinski smer, predmeti otpreme.
Prema teritorijalnom delokrugu poslovanja, kao to je ve navedeno, pedicija se deli na dve
glavne vrste, i to: nacionalnu pediciju i meunarodnu pediciju.

Nacionalna pedicija, to je pedicija koja se bavi iskljuivo organizovanjem otpreme i

dopreme robe unutar granica jedne drave i koja se pri tome slui iskljuivo domaim
prevoznim sredstvima. Nacionalna pedicija organizuje otpremu i dopremu robe: u istom
mestu i iz jednog u drugo mesto iste drave. U naoj zemlji deluju dva tipa nacionalne
pedicije: isti tip pediterske slube u nacionalnom prometu i meoviti tip peditersko
prevozne slube kojom se bave preduzea za pediciju i prevoz robe.
Meunarodna pedicija, je pedicija koja se bavi organizovanjem: otpreme robe iz svoje
zemlje u strane zemlje, dopreme robe iz stranih zemalja u svoju zemlju i provoza robe
izmeu stranih zemalja preko vlastite zemlje. Meunarodni pediteri ree se specijalizuju
samo za jednu od spomenutih vrsta organizacije otpreme robe. Mnogo je ei sluaj u
praksi da se meunarodni pediteri bave sa sve tri vrste pedicije. To je sluaj i kod nas, gde
se meunarodni pediteri gotovo redovito bave svim vrstama pedicije.
Raznovrsnost i razgranatost poslova u pediterskoj delatnosti dovela je do podele i
specijalizacije meunarodne pedicije prema osnovnom obeleju pediterskog poslovanja.
Svaki pediter je upravo zbog otre meunarodne konkurencije i obima i sloenosti
pediterskih aktivnosti, sloenih odnosa na domaem i inozemnom tritu i sve probirljivijih
zahteva i elja korisnika pediterskih usluga, nastojao da prui svojim nalogodavcima
neto vie i kvalitetniji paket usluga nego to im mogu pruiti drugi pediteri. Tako je
dolo do podele meunarodne pedicije na tri glavne vrste, i to: 1) kontinentalnu, 2)
graninu i 3) luku (pomorsku) pediciju.
1. pediter za kontinentalni transport organizuje prevoz robe eleznikim, drumskim,
avionskim i reno kanalskim putevima i prevoznim sredstvima. Prilikom transporta
eleznicom ili avionom, roba se moe prevoziti kao pojedinana komandna poiljka ili kao
zbirni prevoz.
2. pediter u graninom prometu ima sedite na frekventim graninim prelazima
(dravna kopnena granica, pomorskim terminalima za meunarodni promet, aerodrumima i
sl.) ili tamo gde se nalazi carinarnica ili njena ispostava. Obavlja sve usluge vezane za
carinski postupak na robi namenjenoj uvozu ili izvozu ili tranzitu. Omoguava pregled robe
sanitarnim, veterinarskim ili drugim organima kao i druge poslove za raun kontinentalnih i
pomorskih peditera. Neka velika pediterska preduzea imaju svoja predstavnitva u veim
pograninim centrima koji onda obavljaju poslove na takvom mestu.
3. pediteri u lukom i vodnom transportu, mogu se podeliti na one u prekomorskim i na
one u kontinentalnim lukama. Veeg znaaja su oni u prekomorskim lukama. Luki pediteri
obavljaju sve poslove vezane za otpremu i dopremu robe pomorskim prevoznim sredstvima.
Luki pediteri obavljaju mnogobrojne manipulacije u pomorskim lukama kao to su:
uskladitenje robe, stupanje u ekonomsko pravne odnose sa brodarima, eleznicom,
drumskim prevoznicima, javnim skladitima, osiguravajuim drutvima, carinskim, sanitarnim
i drugim uesnicima u transportu. More je, kao to znamo najjeftiniji prometni put i zbog toga
je uloga lukog peditera vrlo vana jer morem prolazi velika koliina robe u meunarodnom
transportu. O lukom pediteru zavisi tanost, urednost i sigurnost u otpremi i dopremi robe u
meunarodnom pomorskom transportu. pediteri u kopnenim lukama deluju u lukama
kopnenih plovnih puteva (reka i kanala), a bave se pretovarom robe sa kopna na brod i
suprotno, brinu o potrebnim pediterskim radnjama u otpremi robe kopnenim plovnim
putevima.
Prema osnovnom obeleju, delokrugu rada), mogu se klasifikovati kao:
a) Zbirni pediteri bave se organizovanjem zbirnog transporta,
b) Sajamski pediteri su specijalizovani za poslove organizacije razliitih sajamskih
priredbi, izlobi, demonstracija raznih proizvoda i sl.,

c) pediteri za vazduni promet specijalizovni za poslove obavljanja niza

delatnosti pri otpremi i dopremi robe u vazdunom saobraaju.
U praksi ne postoji, ovako kruta podela peditera kako u svetu tako ni kod nas. Vrlo retko
moemo sresti pograninog peditera koji obavlja usluge samo na mestu gde roba prelazi
dravnu granicu, ve su to veinom filijale kontinentalnih ili pomorskih pediterskih kua iz
unutranjosti.
Osnovni je zadatak meunarodnog peditera da oslobodi svoga nalogodavca (izvoznika,
uvoznika, proizvoaa) celokupnog napora i brige oko akvizicije u meunarodnom prometu.
U izvravanju toga zadatka meunarodni pediter se susree sa raznovrsnim kompleksnim i
brojnim poslovima bez kojih ne bi mogli optimalno funkcionisati savremeni spoljnotrgovinski
promet i transportni sistemi. Generalno poslovi peditera se mogu svrstati u dve grupe:
Poslovi meunarodnog peditera, s obzirom na njihovo znaenje u pediterskom,
spoljnotrgovinskom i prometnom sistemu mogu se sistematizovati u osnovne i specijalne.
Osnovne poslove ine poslovi bez kojih se ne moe zamisliti funkcioniranje meunarodne
pedicije, a to su:
instradacija,
plaanje akontacije vozarine i drugih efektivnih trokova,
davanje strunih saveta i sudelovanje u pregovorima radi zakljuenja ugovora u
meunarodnoj prodaji,
osiguranje povlastica i drugih pogodnosti od stranih i domaih prevoznika,
organizovanje zbirnog transporta,
zakljuivanje ugovora o prevozu robe svim raspoloivim transportnim sredstvima,
zakljuivanje ugovora o utovaru, istovaru, pretovaru i pratee usluge,
zakljuivanje ugovora o skladitenju robe,
zastupanje i obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe (carinsko zastupanje),
organizovanje fizike distribucije po sistemu od vrata do vrata,
uzimanje uzoraka, utvrivanje koliine robe,
pribavljanje i ispostavljanje prevoznih i drugih dokumenata,
sklapanje ugovora o transportnom osiguranju,
pribavljanje tranzitnih dozvola,
kontrola i reklamacije vozarine, carine i druguh dadbina,
izdavanje pediterskih potvrda kao instrumenata u plaanju u spoljnotrgovinskom
prometu,
obavljanje usluga na meunarodnim sajmovima, specijalizovanim izlobama i slinim
priredbama kako u zemlji tako i u inostranstvu,
otprema i doprema robe u unutranjem transportu,
obavetavanje komitenta,
i ostali uobiajeni poslovi meunarodne pedicije.
Osim osnovnih poslova meunarodni pediter redovno obavlja za svoga nalogodavca i neke
druge poslove, koji se ubrajaju u grupu specijalnih (posebnih) poslova. Najvaniji specijalni
poslovi su:
doziv robe i dopremu robe u uem smislu, prihvat robe radi otpreme,
utovar, istovar ili pretovar robe i skladitenje,
komisioniranje,
pakovanje robe,
uzorkovanje robe,
insigniranje robe,
posebne manipulacije robom,
otprema i doprema robe u unutranjem transportu izdavanje garantnih pisama,

doleivanje robe,
zakljuivanje ugovora o pakovanju, sortiranju i vaganju robe,
leasing poslovi,
konsignacioni poslovi,
inkaso (Inkasso) pouzea,
kreditiranje nalogodavca u smislu akontiranja vozarine, carine i drugih efektivnih
trokova,
potrane poslove,
ugovornu kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe u meunarodnom prometu,
zastupanje komitenta kod regresnog postupka prema treim licima,
zastupanje komitenta u sluaju generalne havarije,
izdvajanje jamevnih pisama i hartija od vrednosti,

Prema optim uslovima poslovanja i uloge u transportnim i distributivnim odnosno logistikim

lancima pediterski poslovi obuhvataju sledee:
izvoz roba- priveremni ili definitivan,
izvoz usluga,
zajednika ulaganja-privremena ili definitivna u uvoz sirovina, repromaterijala i
opreme, organizacije transporta, carinske tretmane,
proizvodnu kooperaciju-privremeni uvoz i izvoz delova i gotovih proizvoda, zatim
carinsko-pediterski tretman posla,
transfer i unapreenje tehnologije-privremeni i definitivni uvoz prava industrijske
svojine i opreme,
industrijsku proizvodnju-zatvaranje meunarodnog reprodukcionog lanca u
pediterskom, transportnom i carinskom smislu,
pripremu robe za trite-ino usluge (pakovanje klasino i specijalno, signiranje ili
presigniranje, sklapanje ili rasklapanje, paletizacija i kontenerizacija, klasina i
specijalna),
spoljnotrgovinski promet (zastupanje inostranih firmi, snabdevanje inostranih brodova
i posada: carinski i devizni tretman, bankarski poslovi i promet vrednosnih papira
(uvoz, izvoz, reeksport, replasman, akreditivi, doznake, cesije, indosamenti, prilozi),
devizni incaso),
finansijsko-devizno poslovanje (efektivnom valutom, vrednosnim papirima i dr.),
meunarodno osiguranje (imovine, sredstva, robe, meunarodni casco i cargo,
postupak obeteenja, regresni postupak, reosiguranje),
izdavanje certifikata: carinskih - Carnet TIR, ATA i dr. (robni kvalitet, koliina poreklo,
trgovako-bankovni papiri i prilozi, transportne dokumentacije (FBL, FCT, FCR i dr.),
"know-how" pravni, bankarski i carinski tretman industrijske svojine i dokumentacije,
uvoz kompletnih objekata - transportni konsalting, inenjering ino jurisdikcija po
principu "od vrata do vrata",
istraivake poslove oko privremenog i definitivnog uvoza opreme, delova i
dokumentacije,
uzorkovanje-uvoz, izvoz i carinsko-pediterski tretman,
oplemenjivanje-privremeni uvoz, kompletiranje proizvoda, definitivno razduenje
posla oplemenjivanja, definitivni izvoz, pediterski tretman,
utovar, istovar, pretovar neocarinjenih robe koji se uvoze,
manipulacija ocarinjenom i neocarinjenom domaom robom carinski, transportni i
pediterski tretman,
prevoz tranzitnih roba-direktan-indirektan sa carinskim, transportnim i pediterskim
tretmanom,
usklaivanje: uvezene (domae ocarinjene i neocarinjene robe, robe u prevozu, sve
ovo u carinskom, komercijalnom i pediterskom smislu),

priprema neocarinjenih robe za trite (sortiranje, vaganje, markiranje, pakovanje,

egalizacija, uzorkovanje, sklapanje, rasklapanje i dr.),
poslovno-tehnika saradnja-carinski, transportni i pediterski tretman,
ulaganje sredstava stranih lica-carinski transportni i pediterski tretman sa
obezbeenjem odgovarajue dokumentacije za evidentiranje i konstituisanje,
zakup trasa.

Svi navedeni poslovi su veoma vani u nesmetanom funkcionisanju meunarodnog

peditera. Smatra se da je instradacija najsloeniji, najstruniji i najodgovorniji posao
peditera jer odreivanje transportnog puta, transportnog sredstva i vremena transporta za
odreenu poiljku predstavlja osnov za propisivanje tehnologije transporta. Kada dispozicija
ne sadri nalog o prevoznom putu, prevoznom sredstvu i postupku za otpremu robe, pediter
je ovlaen odabrati odnosno kombinovati elemente koji e biti najpovoljniji za nalogodavca.
Dobra instradacija vaan faktor u organizaciji meunarodnog transporta, pogotovo u sluaju,
kada postoji vie vidova transporta kojim roba moe doi do odredita, koja e imati uticaja
na kalkulacij trokova u izboru najboljeg, najbreg i najpovoljnijeg vida transporta. Od ostalih
radnji meunarodnog peditera posebno mesto zauzimaju CARINSKE RADNJE. Carinski
postupak je sloen i dinamiki proces, a za njegovo voenje uspeno okonanje potrebno je
poznavati itavi niz carinskih, deviznih, spoljnotrgovinskih i drugih propisa koje treba znati i
koristiti u praksi. Zato tu postoji pediter koji je strunjak upravo u ovom podruju obavljanja
carinskih formalnosti.
5.1.3.Zakonski propisi i pravni poloaj peditera
U pogledu pravnog poloaja peditera u svetu postoje dva sistema, a to su: evropski i
anglosaksonski pravni sistemi.
EVROPSKI PRAVNI SISTEM
Iako evropski sistem ima najduu tradiciju od svih pravnih sistema, samo pravo Europske
zajednice je relativno novo. Carinska unija EZ koja postoji od 1992. godine, zahtevala je
ujednaavanje zakona i pravnih propisa svih njenih lanica. U evropskom pravu pediter se
tertira kao komisionar tj. kao posrednik koji obavlja poslove u svoje ime, a za tui raun. To u
robe, znai da ako pediter zakljuuje ugovor o prevozu sa eleznicom i pojavljuje se kao
poiljalac u tovarnom listu, on ima pravo izmene ugovora o prevozu, pravo raspolaganja s
robom, pravo reklamacije, i tome slino, a sve to radi za raun svog nalogodavca, od kojeg
naplauje naknadu za izvrene usluge.
U pogledu odgovornosti peditera za rad treih lica koja uestvuju pri otpremi dopremi robe
postojale su izvesne razlike u zakonodavstvima pojedinih evropskih drava. Radi se o
odgovornosti peditera za rad vozara, podpeditera i meupeditera pa su se u tom pogledu
razlikovala dva sistema u zakonodavstvima i to a) nemaki sistem i b) francuski sistem.
Prema nemakom zakonodavstvu, na koga su se nadovezivale uglavno i zakonodavstva
zemalja Srednje Europe, pediter nije odgovarao za rad vozara, ve samo za njegov izbor.
pediter je bio duan koristi usluge solidnog meupeditera. Odgovornost peditera za rad
podpeditera je utvrena i u nemakom i u francuskom pravu. Ova odgovornost je otpadala
ako je podpeditera izabrao sam nalogodavac. Prema francuskom zakonodavstvu, i onome
koje se oslanjalo na njega, odgovornost peditera je bila vea nego u nemakom. pediter je
odgovarao i za rad vozara i za rad meupeditera. Prema propisima zapadno evropskih
zemalja poslovima pedicije mogu se baviti ne samo pravna, nego i fizika lica, ako te
poslove obavljaju u vidu zanimanja i ako ispunjavanju i druge uslove predviene za sticanje
svojstava trgovca.

ANGLOSAKSONSKI PRAVNI SISTEM

Anglosaksonsko trgovako pravo ubraja peditere u agente, tj. lica koje posluju za tue ime i
za tui raun. pediter zakljuuje ugovore o prevozu sa vozarima u ime svog nalogodavca i
za njegov raun, ali on ne odgovara za njihov rad. pediteri za meunarodnu delatnost u
SAD-u imaju sedita u pomorskim lukama i oni se bave ugovaranjem brodskog prostora i
poslovima oko pretovara eljeznica/brod i obrnuto. U SAD-u, u pediterskoj delatnosti nisu
poznati kontinentalni pediteri u europskom smislu, osim to se neki bave sakupljanjem
komadnih poiljaka i organizacijom zbirnog saobraaja.
Kod nas, Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju obuhvata spoljnotrgovinski promet i
obavljanje poslovne delatnosti sa inostranstvom, po kome Usluge u spoljnotrgovakom
prometu moe obavljati preduzee koje je upisano u sudski upisnik za obavljanje tih usluga u
spoljnotrgovinskom prometu, osim ako ovim Zakonom nije drugaije odreeno. Pod
uslugama u spoljnotrgovinskom prometu podrazumevaju se usluge meunarodnog
transporta robe, usluge kontrole kvalitete i kvantitete u izvozu i uvozu robe, usluge pruanja i
koritenja informacija, i druge usluge u svezi s meunarodnim transportom i dr. usluge.
Optim uslovima odreeni su meusobni odnosi izmeu nalogodavca i peditera. U njima su
predviene sve obaveze peditera u pogledu organizujenja transporta robe, carinskog
zastupanja i ostalih poslova. U praksi se smatra dogovorenim poslom kada je stranka
pristala na opte uslove odnosno im je pediteru poslala dispoziciju. Opti uslovi vae za
sve poslove otpremanja, osim ako su ugovorne strane izriito iskljuile njihovu primenu.
Nalogodavac mora na vreme dati pediteru sva potrebna uputstva, dokumente i poslati
dispoziciju pismenim putem sa svim ovlatenjima koja eli da pediter preuzme u njegovo
ime. pediter se ne smatra odgovornim za tetu koja moe nastati ako ne dobije dokumente
na vreme.
Prilikom preuzimanja robe, pediter izdaje uobiajene popratne isprave. U sluaju vidljivog
oteenja robe, pediter, ako zastupa primaoca, duan je bez odgaanja obavestiti
nalogodavca o oteenju robe i o svim dogaajima znaajnim za nalogodavca te poduzeti
sve potrebne mere radi ouvanja njegovih prava prema odgovornoj osobi. pediter odgovara
za rok otpreme ili isporuke samo ako se na to izriito obvezao pa i onda u granicama
odgovornosti vozara i drugih uesnika u prevozu robe koje pediter angaovao.
U sluaju da roba nije zapakovana onako kako je dogovoreno sa poiljaocem, pediter je
duan o tome obavesti nalogodavca pri emu pediter ne odgovara za mogue posledice u
propustu pakovanja robe. U zavisnosti od uslova u dispoziciji, pediter preuzima komadne
poiljke samo po broju komada, a rasute prema navodima nalogodavca ili po prevoznim
dokumentima, i ne odgovara za sadraj, masu, odnosno prirodu robe. Vaganje, merenje i
brojanje robe i koleta vri samo po nalogu, ili po vidljivom oteenju, uz naplatu trokova i
dodatne naknade. pediter moe vaditi i otpremati uzorke prema dispoziciji nalogodavca.
Davanjem naloga (dispozicije) za otpremu dat je i nalog za carinjenje, osim ako nije izriito i
pismeno drukije ugovoreno. U postupku carunjenja robe pediter nastupa u ime i za raun
nalogodavca. pediter podnosi carinske dokumente na osnovi podataka nalogodavca i ne
snosi odgovornost ako se podaci ne slau sa stvarnim stanjem. Nalogodavac je duan
pediteru tada nadoknaditi prouzrokovanu tetu. pediteru pripada posebna naknada za
obavljanje poslova carinskog zastupnika koja se ugovara ugovorom izmeu komitenta
nalogodavca s jedne strane, i peditera s druge strane.
Pored navedenih zakona, pediter mora poznavati i neke druge zakone i propise vane za
njegovu delatnost, kao npr. Konvencije CMR, Carinski zakon i slino, odnosno sve propise,
zakone i uredbe vezane za nesmetano odvijanje carinskog poslovanja kao i obaveze koje
proistiu iz tih dokumenata.

5.2. POSLOVI MEUNARODNOG PEDITERA

Osnovni je zadatak meunarodnog peditera da oslobodi svoga nalogodavca (izvoznika,
uvoznika, proizvoaa) celokupnog napora i brige oko otpreme, dopreme i provoza robe u
meunarodnom prometu, kako bi nalogodavac mogao svu svoju panju koncentrisati na
svoju osnovnu delatnost. pediteru treba dati potpuno ovlaenje da vlada celokupnim
transportnim procesom, i da kao aktivan uesnik sudeluje u izradi predkalkulacije za prodaju
i kupovinu robe.
Predajui robu na prevoz prevozniku pediter je duan, ako to u dispoziciji nije uinio
nalogodavac, odrediti prevozni put. Birajui vid i vrstu transportnog sredstva i put kojim e se
roba kretati. pediter je duan da vodi rauna o izboru najracionalnijeg puta koji e biti
najpovoljniji za nalogodavca, vodei rauna o prirodi robe, njenom pakovanju, roku isporuke i
ostalim okolnostima koje mogu uticati na bezbednost i ekonominost prevoza. Potrebno je
detaljnije objasniti prehodno navedene aktivnosti meunarodnog peditera, od momenta
davanja dispozicije do fakturisanja nalogodavcu.
5.2.1.Davanje dispozicije
Svaki pediterski posao poinje sa dispozicijom komitenta koja predstavlja nalog pediteru
za realizaciju odreenog pediterskog uvozno-izvoznog posla. Postojanje optih uslova, kao
i postojanje tarife pediterskih usluga, predstavlja optu ponudu peditera za obavljanje
odreenih usluga pod tano odreenim uslovima. Nalogodavcu nije potrebno, osim u
posebnim sluajevima, zahtevati od peditera posebnu ponudu, ve je dovoljno dati
pediteru nalog za izvrenje dopreme ili otpreme i tokom vriti izmene ugovora o prevozu.
Ako pediter odnosnu dispoziciju prihvati i ne vrati je u najkraem roku (odmah), ugovor o
otpremi robe je sklopljen. Dispozicija zapravo predstavlja razradu opteg ugovora o otpremi i
uputstva pediteru kako e i kada odnosni deo posla treba izvriti. Dispozicija ima odreen
sadraj, tj. mora sadravati potrebne podatke za pravilnu i pravo odabranu otpremu robe.
Ona se moe dati pismeno, mailom, telefonski i usmeno.
pediteri imaju tampane obrasce dispozicija za otpremu i dopremu robe koji moraju
sadravati sve potrebne podatke o robi, toan nalog u pogledu njene otpreme i izvrenja
poslova te:
ime i adresu nalogodavca,
ime i adresu primaoca kome se roba otprema,
mesto i adresa preuzimanja robe,
mesto i adresu isporuke robe,
podatke o robi (koliinu, vrstu, pakiravanje, i dr.),
odreeni nalog kako se roba treba otpremiti, tj. je li pakovana ili je u rasutom stanju,
kojom vrstom vozila,
pravac kojim robu treba prevesti (instradacija),
rok isporuke,
transportnu klauzulu po kojoj je roba kupljena ili prodana,
da li robu treba osigurati ili ne i na koje rizike i ostale podatke; ako se ele bilo kakve
dodatne usluge peditera, to se posebno navodi u dispoziciji i ta se usluga najee
plaa prema posebnoj tarifi. Najea usluga koju komitent trai je da pediter utvrdi
kvalitet i kvantitet robe.
Treba napomenuti da osiguranje nije obvezan posao peditera,pri emu osigurava poiljku
samo na osnovu naloga komitenta. Prema tome, ako komitent eli robu osigurati, treba u
dispoziciji naznaiti iznos na koji pediter treba osigurati poiljku, na kojoj relaciji i protiv kojih
rizika.
Ovako popunjena dispozicija mora imati datum izdavanja i mora je potpisati nalogodavac.

5.2.2. Pozicioniranje
Predstavlja evidentiranje primljne dispozicije, njeno uvoenje u knjigu pozicija koja se moe
voditi u obliku knjige, kartoteke ili datoteke. Broj iz pozicijske knjige ili kartoteke je ujedno i
broj pozicije, tj. pod tim brojem se vodi celokupna prepiska u vezi s izvrenjem tog posla.
U veim pedicijama, se tampaju pozicione mape, koje se koriste za linu upotrebu, obino
na polutvrdom kartonu, posebno za uvoz, posebno za izvoz, posebno za tranzit, za sajamske
poslove i sl. Neke mape sadre razne rubrike, neke ne, razliitih su boja. Prvi dokument koji
se stavlja u pozicijsku mapu je dispozicija i kopija otpremnice/prijemnice o prijemu robe.
Osim to se u mapu odlae dispozicija, u njoj se nalazi sva korespodencija u vezi s
odreenim poslom i svi obrauni koji se odnose na taj posao. U pozicijskoj mapi se
registriraju svi izdaci i prihodi po tom poslu. Iz nje se mora videti celokupan tok odreenog
posla s tanim datumima kada je ta izvreno. Pozicioniranje je otvaranje pozicijske mape i
odreivanje evidencijskog broja za taj posao. Pod tim brojem vodi se celokupna prepiska u
vezi s izvrenjem tog posla. Evidencijski redni broj pomae da mapa ne luta i da odmah doe
u pravi odeljak.
Disponiranje podrazumeva davanje pismenih uptstava inostranom poiljaocu ili njegovom
predstavniku o nainu otpreme, pakovanja, rokovima, kao i o drugim podacima vezanim za
robe koji se otperemaju.
5.2.3.Zakljuivanje ugovora o prevozu
Izvrenje glavnog pediterskog zadatka (organizujenje otpreme, dopreme i provoza
nalogodaveve robe) uslovljeno je zasnivanjem ugovornih odnosa izmeu peditera i treih
lica. Od posebne je vanosti zasnivanje ugovornih iznosa izmeu meunarodnog peditera i
vozara (brodskog, eleznikog, renog, drumskog i vazdunog prevoznika). Ugovaranje
transporta robe predstavlja jedan od najvanijih poslova meunarodnog peditera. Ugovor o
prevozu pediter zakljuuje u svoje ime a za raun nalogodavca ili u ime i za raun
nalogodavca ili u svoje ime i za svoj raun. Ugovor o prevozu je tovarni list ili konosman.
U naem pravu se ne pravi bitna razlika u zakljuivanju ugovora o prevozu bilo da se on
zakljuuje s kontinentalnim vozarima ili pak s brodarima. U meunarodnom prometu ugovori
o pomorskom prevozu zakljuuju se najee putem specijalizovanih prevoznika, pravnih ili
fizikih lica, tzv. pomorskih agenata. Poslovi ship's brokera su poslovi pomaganja,
posredovanja i zastupanja koji se odnose na plovidbu i iskoritavanje brodova, kao to su
poslovi: prihvaanje i otprema brodova, sklapanje ugovora o iskoritavanju brodova,
kupoprodaji, gradnji i remontu brodova, osiguranju, popunjavanju posade i briga o posadi.
Osnovna razlika izmeu cargo brokera tj. pomorskog peditera i ship's brokera tj. pomorskog
agenta je da prvi zakljuuje pomorske prevoze za raun robe, a drugi za raun brodara. Iako
se osnovne funkcije i osnovni poslovi meunarodnog peditera bitno razlikuju od funkcija i
poslova pomorskoprometnih agenata, mogue je da jedno te isto poduzee istovremeno
obavlja poslove cargo i ship's brokera.
U meunarodnom multimodalnom transportu jedan je od osnovnih problema, s obzirom na
brojne uesnike u njemu, izbor preduzetnika transporta, tj. operatera, koordinatora i izvrioca
celokupnog paketa usluga u prevoznom procesu. Za tu organizaciju najidealnije
karakteristike ima meunarodni pediter. On poznaje i prati sve prednosti i nedostatke svih
suvremenih tehnologija transporta, poznaje sve tehnike, tehnoloke, organizacione,
ekonomske i pravne zakonitosti u meunarodnom prometnom sistemu, esto izdaju FIATA
teretnicu za multimodalni transport (FBL) i time preuzimaju obavezu da e izvriti ili osigurati
izvrenje meunarodnog multimodalnog transporta robe. Kada se pediter u meunarodnom
multimodalnom transportu pojavljuje kao preduzetnik, on zakljuuje s poiljaocem robe

ugovor o multimodalnom prevozu i organizuje celokupni prevozni proces od vrata do vrata.

To je izrazito sloen, znaajan i odgovoran osnovni posao meunarodnog peditera.
Osnovni pravni izvor o regulisanju odnosa izmeu uesnika u multimodalnom prevozu je
Konvencija Ujedinjenih naroda o meunarodnom multimodalnom prevozu robe iz 1980.
godine. pediter kao preduzetnik meunarodnog multimodalnog transporta odgovara i za
izbor i za rad svih pravnih i fizikih lica koje je angaovao u izvrenju multimodalnog
transporta, i to od trenutka kada je robu preuzeo do trenutka kada je robu predao, prema
uslovima konkretnog ugovora. Tako uveanu odgovornost pediter treba i posebno osigurati
ili na druge naine deo te odgovornosti preneti na druge lica koje je angaovao u izvrenju
pojedinih poslova u multimodalnom transportnom lancu.
5.2.4.Preuzimanje robe radi otpreme
Roba koju pediter prihvata radi otpreme mora, po pravilu, biti spremna za prevoz. Obaveza
je nalogodavca da pripremi robu za transport. Meutim, on moe dati nalog pediteru da
izvri i one radnje koje uslovaljavaju spremnost robe za prevoz.
Jedna od osnovnih obaveza peditera je da izvri prihvat (i predaju) robe i da upozori
nalogodavca na nedostatke pakovanja, oteenja ambalae, oteenja ili manjka sadraja.
Ako je utvrdio oteenje ili manjak pediter upuuje zapisnik o primo-predaji koji mora biti
taan i iscrpan i podnet na vreme tako da mu prevoznik ne bi prigovorio, najee pre
poetka prevoza.
5.2.5. Otprema, doprema i provoz robe
Nakon izvrenog prijema robe na prevoz, pediter organizuje otpremu robe prethodno
odabranim prevoznim sredstvom. S obzirom na to odabrano sredstvo, mogu se razlikovati
dve osnovne vrste otpreme: otprema vodnim sredstvima i otprema kontinentalnim vozilima.
Nakon to pediter preuzme robu na otpremu on izdaje otpremniku potvrdu. Potvrda se
moe predoiti banci kao dokaz o isporuci robe u sluaju potrebe avansnog plaanja
prevoza.
Doprema robe, izvrava se analogno nainu koji vai za organizaciju otpreme robe ka
inostranstvu. Ako u otpremnom mestu u inostranstvu pediter nema svoju organizacionu
jedinicu (npr. predstavnika, predstavnitvo i sl.), svoj posao poverava drugom pediteru,
odnosno meupediteru. Kada roba iz uvoza prispe u zemlju pediter priprema izvetaj o
prispeu i o pripremi za predaju robe, preuzima robu, utvruje stanje robe, kontrolie istovar.
U organizaciji provoza robe pediter obavlja sve one zadatke koje i inae obavlja u
organizaciji dopreme i otpreme robe. On organizuje dopremu provozne robe iz jedne zemlje,
koju nakon preuzimanja otprema u drugu zemlju. U toj organizaciji mogue su razne
kombinacije pretovara, a najee su: pretovar iz eleznikih kola u drumsko vozilo ili
obrnuto, drumskog vozila u brod, pretovar s broda u eleznika kola ili kamione, pretovar s
broda u drugi brod, itd.
pediterske organizacije, a pre svih FIATA, nastojale su da pediterska potvrda dobije
svojstvo vrednosnog papira. FIATA je izradila jedinstveni obrazac pediterske potvrde
nazvane FCR (Forwadina - agent's certificate of receipt) koju su prihvatile sve lanice FIATAe. pediterska potvrda nema znaenje prevozne isprave. Ona je potvrda peditera o prijemu
robe od nalogodavca u ispravnom stanju s neopozivim nalogom za njenu otpremu. Prilikom
prijema robe pediter izdaje nalogodavcu peditersku potvrdu koja slui nalogodavcu umesto
prevoznog dokumenta pa, ako je tako ugovoreno, ona slui kao osnova za naplatu
potraivanja iz ugovora o kupoprodaji robe.

FIATA (franc. "Federation internationale des Associations de Transitaires et Assimiles", engl.

"Internation Federation of Freight Forwarders Associations") je Meunarodni savez
pediterskih udruenja, koga su 31.05.1926. u Beu osnovali meunarodni pediteri. To je
nevladina organizacija koja danas obuhvata priblino 40.000 pediterskih i logistikih
preduzea, i zapoljava oko 10 miliona peditersko-logistikih strunjaka u 150 drava.
Sedite joj je u Zrich-u, a regionalni sekretarijat za Aziju nalazi se u Bombay-u.
Uloga organizacije je da unapreuje peditersku delatnost u svetu, i da uestvuje u radu
drugih meunarodnih udruenja, i drugim agencijama i institucijama UN-a pri donoenju
razliitih meunarodnih konvencija i dokumenata koji mogu uticati na prevoz robe i pruanje
pediterskih usluga. Srbija je lanica ali ne posluje po njihovim principima.
Delovanje FIATA najuoljivije je kroz dokukumenta i obrasce koje je donela sa svrhom
pojednostavljivanja rukovanja robom za vreme prevoznog procesa i izvrenja dopreme robe
do krajnjeg odredita. Dokumenti Meunarodnog saveza pediterskih udruenja su:
FCR (engl. "Forwarders Certificate of Receipt") - pediterska potvrda - neopoziva pediterska
potvrda kojom pediter potvruje da je odreenog dana u odreenom mestu primio robu u
naizgled ispravnom stanju radi dalje otpreme, slika 5.1
FCT (engl. "Forwarders Certificate of Transport") - pediterska transportna potvrda - isprava
kojom pediter potvruje da je odreenog dana u odreenom mestu, u tano odreenom
prevoznom sredstvu u dobrom spoljanjem stanju primio robu radi daljnje otpreme, slika 5.1.

Slika 5.1 Prikaz FCR i FCT potvrda

FBL (engl. "Intermodal Transport Bill of Lading") - teretnica za intermodalni prevoz - slui u
intermodalnom prevozu sa ciljem izbegavanja uspostavljanja vie prevoznih isprava, bez
obzira na broj korienih prevoznih sredstava razliitih vidova transporta,
FWB (engl. "Non-negotiable FIATA Multimodal Transport Waybill) - teretni list za
multimodalni prevoz neutrini (nije za pregovaranje) teretni list za multimodalni transport,
koji je po sadraju i nameni veoma slian FBL teretnici.

Slika 5.2. Prikaz FBL i FWB ternih listova

FWR (engl. "FIATA Warehouse Receipt") - pediterska skladina potvrda - prenosiva isprava
(osim ako je na njoj naznaeno da je neprenosiva) kojom se potvruje da je odreenog
dana, u odreenom mestu, u odreenom skladitu roba uskladitena u prividno ispravnom
stanju,
SDT (engl. "Shippers Declaration for the Transport of Dangerous Goods") - potvrda
poiljaoca o prevozu opasne robe - obrazac kojim poiljaoc, kao nalogodavatelj pediteru,
izjavljuje da je roba, koju pediter treba otpremiti, dopremiti ili tranziTIRati, odgovara
zahtevima transporta opasne robe prema vaeim meunarodnim pravnim aktima.

Slika 5.3 Prikaz FWR i SDT potvrda

SIC (engl. "Shippers Intermodal Weight Certification) - potvrda poiljatelja o masi robe u
intermodalnom prevozu - izdaje se kao dokaz o bruto masi robe u kontenerima ili
poluprikolicama, ako je njihova bruto masa vea 29.000 funti ili 13.154 kg,
FFI (engl. "FIATA Forwarding Instructions") - pediterska uputstva - obrazac s 21 rubrikom u
koji pediterov nalogodavac upisuje sve bitna uputstva i instrukcije koje su pediteru
potrebne za kvalitetno obavljanje organizacije transporta konkretnog posla.

Slika 5.4 Prikaz SIC i FFI potvrda

FIATA dokumenta pokrivaju transport od mesta isporuke do mesta odredita. pediter mora
izvriti potrebne carinske formalnosti za raun nalogodavca i robu uputiti krajnjem korisniku
na najpogodniji nain. Ako treba izvriti kombinovani prevoz, pediter treba organizovati
pretovar na najekonominiji i najracionalniji nain, po mogunosti neposrednim pretovarom iz
jednog vozila u drugo. pediter je duan uskladiti dolazak vozila i njihov utovar uz to manji
gubitak vremena.
5.2.6. Zakljuivanje ugovora o pretovaru
Pod utovarno istovarno pretovarnim radnjama podrazumeva se skup mera i operacija
koje stoje u vezi s prevozom robe od otpremnog do odredinog mesta, a naroito s utovarom
i smetajem robe u prevozna sredstva (ili kontener), istovarom robe iz prevoznih sredstava i
pretovarom robe iz jednog prevoznog sredstva u druga. Svaka od tih radnja predstavlja deo
ukupnog prevoznog procesa.
Potrebno je izraunati duinu vremena koji je pod normalnim uslovima potrebno za utovar
odnosno istovar robe u transportu. To vreme moe biti propisano zakonom, odreeno
uzancama, ugovoreno ili odreeno od vozara. Prekoraenje tako utvrenog vremena
predstavlja razlog za razne vrste penala: dangubnine eljeznice ili zadravanja kola,
dangubnine kamiona i sl. Vreme u kojem treba izvriti utovar ili istovar robe kod transporta
rauna se na nain utvren prevoznim ugovorom.
Utovarno istovarno pretovarne radnje zauzimaju relativno najvie vremena u transportu.
U savremenim uslovima meunarodne robne razmene racionalizacija manipulisanja i

transporta robe dobija sve vei znaaj u konkurentskoj borbi za osvajanje novih trita i
ukljuenje u meunarodnu podelu rada, pa su time i razumljivi napori koji se preduzimaju da
se manipulaciono prevozni trokovi to vie smanje. To znai da se racionalizacijom
manipulisanja i transporta robe ubrzava prevozni proces, a time se sniuju prevozni trokovi i
krajnja cena robe.
Trajanje i racionalizacija utovarno istovarno pretovarnih radnji zavisi od brojnih faktora
meu kojima su najvaniji: vrsta, konstrukcija i nosivost sredstva mehanizacije, vrsta i priroda
robe, utovarno istovarne take, nain izvrenja, opremljenost terminala i skladita.
5.2.7. Zakljuivanje ugovora o uskladitenju robe
U zavisnosti od tipa skladita (javna, carinska, konsignaciona, trgovaki centri), obaveze i
prava skladitara, prava ostavodavca, odgovornost skladitara i ostavodavca su zajednika.
Skladitenje robe ne predstavlja osnovnu delatnost meunarodnog peditera ali je
funkcionalno povezano s ukupnim procesom organizacije otpreme i dopreme robe.
pediter obavlja uskladitenje robe posebno u dva sluaja, i to:
ako se priliv robe u luku ne moe sinhronizovati s dolaskom broda i
ako je robu pre dalje otpreme potrebno kominisonirati, pakovati, prepakovati, sortirati
ili podvri drugim manipulacijama.
Iz optih uslova poslovanja meunarodnih peditera proizilazi da je pediter duan
uskladititi robu kada to od njega zahteva nalogodavac ili kada to zahteva konkretna
situacija. pediter moe robu uskladititi u svom skladitu ili u skladitu treih lica. Ako
skladiti kod treeg lica pediter je duan robu prvenstveno predati javnim skladitima,
pediter tada odgovara samo za izbor skladita. Ako se za vreme skladitenja robe uoe
nedostaci ili oteenja ambalae, pediter je duan preduzeti potrebne mere za otklanjanje
nedostataka na troak i raun nalogodavca.
Nalogodavac moe uskladitenu robu prepakovati, vaditi uzorke i raspolagati s
uskladitenom robom. Ako nalogodavac svoje pravo raspolaganja prenese na drugoga,
duan je o tome odmah obaavesti peditera. Opasnu robu i neprikladnu za uskladitenje,
pediter moe odbiti na uskladitenje. Od uskladitenja su iskljuene odnosno pod posebnim
uslovima se uskladitava sledea roba: eksploziv, samozapaljivi i lakozapaljivi materijali,
roba koja iri neugodan miris, roba koja moe tetno uticati na drugu uskladitenu robu, lako
kvarljiva roba, roba podlona brzom propadanju i truljenju, radioaktivne materije,
volumiozna i druga opasna roba.
Ugovorne strane ugovora o uskladitenju su skladitar i ostavodavac. Ugovorom o
uskladitenju robe skladitar preuzima obavezu da odreeno vreme uva i odrava robu koje
pripadaju drugom subjektu, ostavodavcu, i da po proteku vremena odreenog u ugovoru
vrati ostavodavcu, a ostavodavac ima obavezu da za struno uvanje i odravanje robe
isplati skladitaru ugovorenu naknadu. Skladini posao obavljaju specijalizovane organizacije
u cilju zarade. Bitno je kod ovog posla da se radi o strunom uvanju i odravanju tue robe
uz naknadu.
U naoj pravnoj literaturi se uglavnom pojavljuju dva naziva za ovaj ugovor, i to ugovor o
skladitenju i ugovor o uskladitenju. Kako nema bitnije i znaajnije razlike u vezi ovih
naziva, nema nikakvih tetnih posledica to u naim propisima susreemo oba ova naziva.
Skladini posao ima veliki privredni znaaj. Samostalno i specijalizovano skladitenje tue
robe prua realne utede nacionalnoj privredi u celini. Za korisnike skladinih usluga
samostalna i specijalizovana javna skladita pruaju utedu u prostoru i jeftinije i strunije
uvanje robe. Ako ne bi postojala javna skladita, organizacije iz oblasti proizvodnje i
prometa bi morale graditi sopstvena skladita koja ne bi stalno bila iskoriena, naroito ne u
onom obimu trokova pod kojima ove poslove obavlja javno skladite. U svakom sluaju,

specijalizacija za obavljanje odreenih vrsta poslova donosi redovno pozitivne efekte.

Privredni znaaj javnih skladita u saobraajnim centrima, bez obzira da li ih grade
samostalne organizacije ili pediterska preduzea radi obavljanja ovakve sporedne
delatnosti, sastoji se u omoguavanju konstantnosti ponude i tranje slobodnog prostora u
saobraajnim centrima.
Javna skladita otklanjaju sve negativne pojave koje se mogu pojaviti u poremeaju
ravnotee ponude i potranje slobodnog prostora u prevoznim sredstvima. Pomou javnih
skladita transporteri mogu da koriste pune kapacitete svojih transportnih sredstava, ali isto
tako da se brzo i lako oslobode robe koju su prevezli u mesto opredeljenja. Poto se roba
koja se nalazi u javnim skladitima ne moe istovremeno pojaviti na tritu, skladina
preduzea izdaju posebnu hartiju od vrednosti, skladinicu. Pomou skladinice se roba
kupuje ili prodaje na tritu, zalae radi dobijanja kredita ili na neki drugi nain privredno
iskoriava, iako je sve vreme roba uskladitena. Poseban znaaj ima dobijanje kredita po
osnovu uskladitene robe, jer se na taj nain delimino ostvaruju ekonomski efekti za
proizvoaa koji je robu proizveo. 3 Skladitar je lice koje obavlja delatnost skladitenja kao
svoju registrovanu privrednu delatnost. On svoju delatnost obavlja formiranjem i
registrovanjem skladita sa svim potrebnim i propisanim uslovima za poslovanje skladita.
Prema delatnostima koje skladitar obavlja, vrsti skladita i statusu skladita mogu biti: javna
skladita, carinska skladita, carinska smestita, konsignaciona skladita i trnice na veliko.
O svakom od navedenih vrsta u nastavku emo ukratko rei neto.
Javna skladita
Javna skladita su privredni subjekti registrovani za skladitenje robe. Nose naziv javna, jer
imaju obavezu da prime robu koju im za uskladitenje nude bilo koja lica, naravno ako
raspolau slobodnim skladinim prostorom. Postoje dve vrste javnih skladita. Opta su ona
koja primaju bilo koju vrstu robe (ako za to imaju uslove), a specijalizovana su ona koja na
uskladitenje primaju samo odreenu vrstu robe (metalna roba, silosi za penicu, hladnjae
za maline itd.). Javna skladita za primljenu robu izdaju skladinicu koja moe biti izdata na
donosioca.
Carinska skladita
Carinska su skladita su prostor u kome se smeta carinska roba ili roba na koju e biti
primenjen odreeni carinski postupak. Za otvaranje carinskih skladita pored registracije i
ostale dokumentacije, potrebno je i odobrenje koje izdaje Uprava carine Srbije. Roba u ovim
skladitima je pod stalnim carinskim nadzorom. Carinska skladita mogu biti javna i u njih
robu mogu skladititi sva lica ili privatna u koja se skladiti carinska roba samo jednog lica,
bez obzira da li je on vlasnik ili je skladite uzeo u najam. Carinska skladita izdaju
skladinicu kao i javna skladita.
Carinska smestita
Carinska smestita osnivaju same organizacije koje se bave spoljno - trgovinskim prometom
roba i usluga. I u ova skladita se smeta roba namenjena carinjenju i pod stalnim je
carinskim nadzorom. Ova skladita ne primaju robu treih lica i ne izdaju skladinice.
Konsignaciona skladita
Konsignaciona skladita osnivaju zastupnici stranih firmi. U njima se uva uvozna roba pod
carinskim nadzorom. Roba je vlasnitvo stranog lica sve dok se ne izvri prodaja, a carinske
dabine se plaaju u vreme kada roba napusti konsignaciono skladite. Obaveza plaanja
carine nastaje kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladita. 4 U sluaju da roba
ne bude prodata, moe se vratiti u inostranstvo i bez plaanja uvoznih dabina.
. , , op.cit., . 201.
. , , ,
, 2008. . 174.
3
4

Trnice na veliko
Trnice na veliko se osnivaju radi boljeg snabdevanja. Preko njih se snabdevaju trgovine na
malo. Najee se osnivaju za poljoprivredne proizvode i to kao hladnjae.
Obaveze skladitara
Obaveze skladitara iz ugovora o skladitenju su uvanje robe ostavodavca. Pre te obaveze,
skladitar treba da obezbedi prostor gde e smestiti robu koju po ugovoru treba da skladiti i
naravno da takvu robu primi. Prilikom prijema robe, skladitar treba da izvri pregled robe i
da ostavodavca upozori na eventualne nedostatke, oteenja, odnosno mane koje je uoio.
Ako ostavodavac insistira na prijemu takve robe, o tome e se sainiti zapisnik, koji e biti
dokaz o stanju robe koja se skladiti.
Skladitar je u obavezi da robu primljenu na skladitenje uva. Po pravilu se roba primljena
od razliitih ostavodavaca skladiti odvojeno, ali kada je re o istim vrstama robe, istog
kvaliteta i vrste (kukuruz, penica) mogue je zbirno skladitenje. Skladitar nije u zakonskoj
obavezi da dok je roba u skladitu izvri osiguranje, ali to moe biti ugovoreno, a i kad nije
ugovoreno skladitar to ini zbog zatite svojih interesa.
Skladitar je u obavezi da izda potvrdu o prijemu robe na skladitenje koja ne predstavlja
hartiju od vrednosti. Samo na zahtev ostavodavca, skladitar je duan da izda skladinicu, a
ta isprava je hartija od vrednosti. Za sve vreme dok je roba u skladitu skladitar je u obavezi
da dopusti ostavodavcu ili licima koje on ovlasti da vre pregled robe ili da uzimaju uzorke.
Skladitar je duan da na zahtev ostavodavca ili lica koje on odredi u svako doba izda robu
koju mu je ovaj poverio na skladitenje.
U svom poslovanju skladitar ima zakonsku obavezu da vodi poslovne knjige. On vodi dve
vrste knjiga: skladinu i matinu knjigu. Skladina knjiga predstavlja vrstu dnevnika o
zakljuenim ugovorima o uskladitenju, a matina knjiga je zbirka svih izdatih skladinica
koje je skladitar izdao.
Prava skladitara
U zakljuenim ugovorima o skladitenju skladitar ima odreena prava, koja proizlaze iz
zakonskih propisa ili ugovora.
Jedno od osnovnih prava, zbog ega se skladitar i bavi poslom skladitenja jeste da za svoj
posao dobije odreenu naknadu, odnosno proviziju. Ovo pravo on stie kada se okona
zakljueni posao, ali je ugovorom mogue i drugaije odrediti, odnosno da delimino ili u
celosti dobije avansno plaanje. Pored naknade, mogue je da skladitar dobije i plaanje
odreenih trokova.
Skladitar ima na robi koja je predmet ugovora o skladitenju zakonsko zalono pravo koje
mu omoguava da se za svoju proviziju i trokove naplati pre drugih poverilaca. Skladitar
takoe ima pravo prodaje robe, koja je u skladitu:
kad imalac varanta (zalonice) to zahteva,
kada je istekao rok uvanja robe, a roba nije podignuta ni u naknadnom roku od osam
dana raunajui od dana kada je ostavodavac obaveten o nameri skladitara da
robu izloi prodaji,
kada se koristi svojim pravom zaloge.
Prava ostavodavca
Kao to je ve reeno ostavodavac ima pravo da, kada preda skladitaru robu na
skladitenje, zahteva da mu ovaj izda potvrdu o uskladitenju ili skladinicu.
Ostavodavac ima pravo da od skladitara trai da pregleda robu, uzima uzorke i obavlja
jednostavnije radnje (lepljenje etiketa, sortiranje, i slino), ali i da za te poslove ovlasti trea
lica. Od skladitara moe zahtevati da mu preda robu koja je bila u skladitu, naravno pod
uslovom da je izvrio svoje obaveze ugovorom predviene.
Ostavodavac moe od skladitara zahtevati da izvri osiguranje robe, koja se nalazi u
skladitu pri tom dajui precizna uputstva od kojih rizika se trai osiguranje i prihvatajui
obavezu isplate premije osiguranja.

Odgovornost skladitara i ostavodavca

Skladitar je sve vreme materijalno odgovoran za robu koja se nalazi kod njega u skladitu.
On odgovara za nestanak ili eventualna oteenja na robi, koja su nastala njegovom
krivicom. Odgovornost skladitara je limitirana onom vrednou, koju je ostavodavac oznaio
kada je robu predao skladitaru.
Skladitar moe biti odgovoran i za propuste koje je uinio ne postupajui po nalozima
ostavodavca. Najea odgovornost ostavodavca se sastoji u izostanku plaanja provizije i
trokova skladitaru. Njegova odgovornost nastupa i kada ne preuzme robu u roku, koji je
ugovorom odreen ili je uopte ne preuzme. O posledicama docnje je ve bilo rei.
Skladinica
Skladinica je hartija od vrednosti koju izdaje ovlaeni skladitar kojom se potvruje
ostavodavcu da je na uvanje primljena roba koja je oznaena u ispravi i da e ta roba biti
predata licu koje je ovlaeno da zahteva predaju robe. U tom pogledu se pravi razlika
izmeu javnih i privatnih skladitara, jer su jedino javni skladitari ovlaeni da izdaju hartije
od vrednosti. Kod nas se sve skladine organizacije u tom pogledu tretiraju kao javni
skladitari.
U svakom sluaju, skladinica je u poslovnoj praksi veoma znaajna hartija od vrednosti jer u
komercijalno-pravnom smislu predstavlja robu na tritu. Re je o skladinici - hartiji od
vrednosti, a ne o potvrdi kojom se samo dokazuje da je odreena roba preuzeta na uvanje.
Glavna razlika u odnosu na potvrdu o prijemu robe na uvanje je u tome to skladinica
simbolizuje robu, jer se njenim prenosom na drugo lice prenosi i pravo na robi koja je
predmet ugovora o skladitenju.
Skladinica se sastoji od priznanice i zalonice. Oblik skladinice je propisan Zakonom o
obligacionim odnosima i sadri sledee podatke:
naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca,
sedite ostavodavca, odnosno njegovo prebivalite,
naziv i sedite skladitara,
datum i broj skladinice,
mesto gde se skladite nalazi,
vrstu, prirodu i koliinu robe,
navod o tome do kog iznosa je roba osigurana i
ostale podatke potrebne za raspoznavanje robe i odreivanje njene vrednosti.
Oba dela skladinice imaju svoje funkcije, priznanica ili recepis slui radi prenosa svojine na
uskladitenoj robi, a drugi varant ili zalonica se koristi radi zalaganja uskladitene robe u
cilju obezbeenja raznih kredita i drugih finansijskih potraivanja. U poslovnoj praksi se
skladinica najee izdaje jedinstveno, tj. skladitar u isto vreme izdaje priznanicu i
zalonicu s tim da imalac skladinice kasnije moe odvojeno prenositi priznanicu od
zalonice. Prenosom priznanice prenosi se svojina na uskladitenoj robi.
U naem pravu skladinica, i to oba dela skladinice, moraju glasiti po naredbi.
Skladinica se moe prenositi i jedinstveno, tj. oba dela zajedno, a mogu je prenos dela
skladinice odvojeno. Jedinstvenim prenosom skladinice, lice koje dobije skladinicu ima
potpuno pravo raspolaganja sa uskladitenom robom. Ako imalac skladinice eli da
odvojeno prenosi pojedine delove skladinice, onda se prvo mora preneti varant. Priznanica i
varant, bez obzira da li se prenose zajedno ili odvojeno, prenose se indosamentom.
Indosament je pismena izjava o prenosu hartije od vrednosti koja se konstatuje na samoj
hartiji od vrednosti.
Vlasnik skladinice moe da zaloi robu koja se nalazi u skladitu prenoenjem zalonice na
zalogoprimca. I zalonica je hartija od vrednosti, istina samo njen deo, a prenosi se na drugo

lice radi obezbeenja ispunjenja neke preuzete obaveze. Prenos zalonice na drugo lice
skladitar upisuje u registar koji vodi u svom skladitu. Prenoenjem zalonice ostavodavac
ostaje vlasnik uskladitene robe, ali je ne moe preuzeti sve dok skladitaru ne prezentira
kompletnu skladinicu (priznanica i zalonica). Izuzetno, ostavodavac moe preuzeti robu,
pod uslovom da skladitaru deponuje sumu na koju glasi zalonica da bi se onaj koji
poseduje zalonicu mogao naplatiti.
Ostavodavac je prvi vlasnik zalonice, pa se prilikom prvog prenosa zalonice na tree lice u
nju upisuju podaci o zalogoprimcu, sa obaveznim podacima iznosa njegovog potraivanja,
kamatama, drugim pravima, i dospelostima njegovih prava. Zalogoprimac ima pravo da
zalonicu dalje prenosi (indosira) radi obezbeenja svojih dugovanja. Poslednji vlasnik
zalonice ima pravo na uskladitenoj robi i regresa od svih prenosioca i glavnog dunika.
Uslov zahteva regresa od prenosioca jeste da imalac zalonice zahteva isplatu u roku od
mesec dana od dana protestovanja zalonice. Ako to ne uini gubi pravo da to zahteva od
prenosioca, ali ne i od glavnog dunika.
5.2.8. Obavljanje poslova u vezi sa carinjenjem robe
U skup osnovnih poslova meunarodnog peditera ulazi i izvrenje radnji u vezi sa
carinjenjem robe. Za obavljanje poslova meunarodne otpreme koji se odnose na zastupanje
i carinjenje robe, carinski pediter mora imati odobrenje licencu koju izdaje Ministarstvo
financija. Licenca vredi pet godina. pediteri carine robu po nalogu nalogodavca prema
podacima navedenim u dispoziciji. Davanjem dispozicije za otpremu odnosno dopremu robe,
smatra se da je dat nalog i za carinjenje. Prilikom uvoza i izvoza pediter vodi brigu oko
itavog carinskog postupka. On odreuje mesto carinjenja te je, odgovoran za tetne
posledice ako je carinjenje obavio u nepogodnom mestu. Nalogodavac je duan
pravovremeno predati pediteru isprave za carinjenje robe i odgovoran je za svaku tetu koja
moe nastati ako potrebne isprave ne budu na vreme dostavljene pediteru.
Prema carinskom pravu carinjenje robe se sastoji iz vie meusobno povezanih radnja i to:
podnoenja deklaracije, prijema deklaracije, pregleda robe, svrstavanja robe po carinskoj
tarifi, utvrivanja carinske osnovice, svote carine i drugih uvoznih pristojbi. Carinjenje se
obavlja na temelju CARINSKE DEKLARACIJE - JCI (Jedinstvena Carinska Isprava) koja se
popunjava na propisanom obrazcu. Deklaraciju podnosi peditersko poduzee koje
izvozi/uvozi robu, tj. koje ima pismeno ovlaenje i dispoziciju nalogodavatelja. Carinjenje se
moe obaviti u prevoznom sredstvu (ukoliko se roba otprema tim sredstvom do krajnjeg
korisnika) ili u carinskim skladitima, smestitima, a u posebnim sluajevima u prostorima
krajnjeg korisnika ili uvoznika.
Rokovi za podnoenje carinske deklaracije i ostale dokumentacije kod carinjenja u
prevoznom sredstvu vrlo su kratki i kreu se od 3-5 sati od prijema obavetenja o prispeu
poiljke. Kod carinjenja u skladitu rokovi su neto dui i iznose 3 dana od prispea
obavetenja s time da rok poinje tei prvog narednog dana. Uvoznoj carinskoj deklaraciji
prilau se sledei dokumenti:
originalna faktura inostranog dobavljaa,
originalna prevozna isprava,
deklaracija o carinskoj vrednosti uvezene robe,
potvrda o poreklu robe,
prijava o zakljunom poslu,
polisa osiguranja,
certifikat o kvalitetu robe (ako je izvrena kontrola kvaliteta),
sanitarni, veterinarski ili fitopatoloki pregled robe potvrda o izvrenom pregledu,
potvrda o eventualnom oslobaanju ili smanjenju carinske stope i poreza na promet,
ostali potrebiti dokumenti.

Roba se moe ocariniti na nekoj carinarnici u unutranjosti ili na pograninoj carinarnici, to

zavisi od odredbe poiljaoca, tj. peditera. Roba se carini prema carinskim tarifama koje su
razvrstane po grupama roba koje su u carinskoj klasifikaciji razvrstane po svojstvima i
obelejima te su svrstane u odeljke kojih ima 21. Odeljci imaju glave u kojima se grupa
proizvoda razvrstava u podgrupe.
Na osnovu deklaracije proverava se da li se stvarno radi o navedenoj koliini, vrsti i vrednosti
robe. Podaci u deklaraciji moraju se u potpunosti slagati sa injeninim stanjem robe, kao i s
podacima u drugim dokumentima koji se prilau uz deklaraciju (tovarni list, faktura, prijava o
izvozu robe...). Carinska deklaracija podnosi se u 6 primeraka. to se tie isprava potrebnih
za carinjenje, pediter se mora pobrinuti da ih pravovremeno obezbedi od nalogodavca, a
neke i sam da ispostavi.
Prijavu o zakljuenom poslu sastavlja izvoznik nakon sklopljenog ugovora s
inostranim kupcem na posebnom obrazcu i on mora biti overen od nadlene banke, a
dostavlja se zajedno sa dispozicijom,
Prijavu o izvozu robe sastavlja pediter u propisanom broju primeraka, a podaci se
moraju slagati s prijavom o zakljuenom poslu i s ostalom dokumentacijom,
Fakturu ispostavlja u propisanom broju primeraka (tri) izvoznik i dostavlja pediteru
obino zajedno sa dispozicijom.
Kada carinarnica primi izvoznu carinsku deklaraciju ona utvruje da li je deklaracija uredno i
pravilno popunjena:
da li su uz deklaraciju priloene sve isprave potrebne za carinjenje robe te da li su te
isprave u redu,
da li je izvoz robe zabranjen,
da li je preduzee ovlaeno da vri izvoz predmetne robe,
da li se podaci isprave slau s podacima u deklaraciji.
Ako je sve u redu, carinski organ uvodi deklaraciju u poseban kontrolnik i pristupa pregledu
robe, kome mora prisustvobati podnosilac deklaracije. Nakon izvrenog pregleda roba se
stavlja pod carinski nadzor, tj. ona postaje carinska roba i takva ostaje sve do izlaska iz
zemlje. Kao dokaz da je roba izvozno ocarinjena slui ig carinarnice: ocarinjeno po
carinskoj deklaraciji broj...od... koji se stavlja na prevoznu ispravu, kao i na ostale isprave
koje se upotrebljavaju u carinskom postupku. Ocarinjenu robu carinarnica predaje
prevozniku uz potpis na deklaraciji. Sa prevoznom ispravom predaje mu i jedan primerak
deklaracije koju prevoznik podnosi izlaznoj graninoj carinarnici radi kontrole izlaza robe u
inostranstvo. Ako se carinjenje obavlja u pograninoj carinarnici, onda se prevozniku ne
predaje takav primerak deklaracije, ve prevoznik ispostavlja tzv. prijavu za izvoz/uvoz robe i
predaje carinarnici na overu.
Poslovi u carinskom postupku su vrlo sloeni i podloni stalnim promenama, ije detalje
nalogodavci u pravilu ne poznaju, pa zbog toga pediterska preduzea osnivaju posebne
organizacione jedinice, esto posebno za izvoz i posebno za uvoz, koje stalno prate
zakonske propise i promene u carinskoj praksi. Carinska se roba moe smestiti u elezniko
carinsko skladite, carinska skladita (15 dana), carinska smestita (3 meseca),
konsignaciona skladita, carinske zone i carinske prodavnice. Nakon isteka rokova
carinarnica poziva podnosioca deklaracije da ocarinjenu robu podigne u roku od dva dana
odnosno da je ocarini ili vrati u inostranstvo. Nakon isteka prethodno navedenih rokova
carinarnica moe robu dati ili prodati vlasniku po nalogu peditera.
5.2.9. Informisanje nalogodavca
Jedna od znaajnijih obaveza meunarodnog peditera je da obavetava svog nalogodavca
o toku organizacije i izvrenja otpreme, dopreme i provoza robe. Ta pediterova obaveza,

bazirana je na odredbama Zakona o obaveznim odnosima, prema kojima je pediter duan

bez odlaganja obavesti nalogodavca o oteenoj robe, a i o svim dogaajima znaajnim za
njega, i preduzimati sve potrebne mere radi ouvanja prava prema odgovornog lica.
S obzirom na redovne i vanredne dogaaje koje se mogu dogoditi za vreme otpreme,
dopreme i provoza, a koji su od posebnog znaenja za nalogodavca, dunost je peditera da
svoga nalogodavca posebno informie o ovim injenicama:

kretanju robe, tj. o injenicama koje su vane za redovani tok otpreme, dopreme i
provoza robe, a naroito o: spremnosti robe za otpremu, dopremu i provoz, utovaru
robe, prispeu robe na odredite i konanoj predaji robe korisniku,
vanrednim dogaajima koji nastanu za vreme otpreme robe, a posebno o: generalnoj
i partikularnoj havariji, nemogunosti utovara ili istovara zbog trajka ili drugih uzroka,
poveanju prevoznih i drugih trokova u vezi s otpremom robe, kvarenju robe,
zastojima u prevozu, itd.,
konanom uzvrenju naloga, pediterov izvjetaj o konanom izvrenju naloga mora
sadravati sve podatke koji su nalogodavcu potrebni za ocenu pravilnosti izvrenja
naloga.

Pri podnoenju izvjetaja pediter je duan dostaviti nalogodavcu i sve isprave koje se
odnose na izvrenu otpremu, dopremu i provoz robe. Osim toga pediter je duan da, nakon
zavrenog posla, odnosno nakon izvrenja nalogodaveve dispozicije, poloi raune
nalogodavcu o svim uinjenim izdacima (tuim trokovima i naknadom za svoje usluge). Iz
dunosti peditera da obavetava svoga nalogodavca o svim relevantnim injenicama koje
su u vezi s otpremom, dopremom i provozom robe, proizlazi i pediterova odgovornost da
tete koje pretrpi nalogodavac zbog toga to nije o odreenim injenicama bio pravodobno
obaveten.
5.2.10. Fakturisanje izvrene usluge
Za izvrene usluge pediter ima pravo na nagradu kao i na naknadu svih izdataka i trokova
koje je imao oko otpreme ili dopreme robe. Nagrada se utvruje tarifom, a moe se i
posebno ugovoriti iznos nagrade. Za posebno izvrene usluge na zahtev nalogodavca,
pediter ima pravo na naknadu svih trokova i nalogodavac mu je duan nadoknaditi izdatke
u valuti u kojoj ih je pediter uinio.
Forfetni stav predstavlja paualni iznos nagrade za izvrene usluge otpreme ili dopreme
robe. Ovaj se iznos ugovara prema jedinici koliine, a njime su obuhvaeni svi trokovi
otpreme ili dopreme robe od mesta na kome pediter robu prihvata do mesta otpreme te
obuhvata sve trokove transporta, manipulacije i sl., osim carine.
Po izvrenoj realizaciji pediterskog posla pediter ispostavlja fakturu u koju se unose svi
trokovi koji su nastali tokom realizaije posla uz dodatak naknade pediteru za njegov trud,
plaanje carine, ako je platio pediter. Ukoliko je obraun izvren na osnovu stvarnih
trokova pediter je duan priloiti kopije svih plaenih rauna, a ako je obraun na temelju
forfetnog stavka tu dokumentaciju nije potrebno priloiti.
5.2.11. Bilansiranje poslovanja
Nakon to je zavren posao po jednoj dispoziciji, potrebno je analizirati postignut komercijalni
efekt izvrenog posla. Bilansiranje radi referent koji je taj posao realizirao, a bilansa ostaje u
pozicijskoj mapi. Nakon zakljuka pozicijska se mapa odlae u arhivu.

5.3.

ORGANIZACIJA POSLOVANJA TRANPED d.o.o

Na osnovu Statuta, drutva Tranped obavlja sledee delatnosti:

otpremanje robe (pediciju),
organizuje transport kopnom, vodom i vazduhom,
zaprimanje grupnih ili pojedinanih poiljki,
izdavanje i pribavljanje transportnih dokumenata,
organizujenje transporta zbitnih poiljaka drumom, eleznicom ili vazduhom,
delatnost carinskih posrednika,
poslove rukovanja robom, npr. pakovanje, prepakovanje, raspakivanje, uzimanje
uzoraka itd.,
delatnosti ukljuene i blisko povezane s osiguranjem i raznim fondovima, osim
financijskog posredovanja,
kurirske usluge (KEP sluba),
prevoz robe,
skladitenje robe,
ostale poslovne delatnosti,
trgovinu na veliko i posredovanje u trgovini, osim trgovine motornim vozilima i
motociklima,
trgovina na malo hranom, piima i duvanskim proizvodima u specijalizovanim
prodavnicama,
zastupanje stranih firmi,
posredovanje u prodaji ugostiteljskih i turistikih usluga i dr..
Drutvo ima sledee organe, skuptinu, koja odluuje o pitanjima koja su izriito odreena
zakonom i statutom drutva, a posebno o: izboru i razreenju lanova nadzornog odbora,
godinjim financijskim izvetajima i upotrebi dobiti, imenovanju revizora i posebnih revizora
drutva, poveanju i smanjenju osnovnog kapitala drutva, o statusnim promenama drutva,
prestanku drutva, donosi statut i odluuje o njegovim izmenama i dopunama i donosi
pravilnik o svome radu. Nadzorni (upravni) odbor, nadzire voenje poslova drutva i obavlja i
sledee poslove: imenuje i opoziva upravu, po potrebi saziva skuptinu, podnosi skuptini
pisane izvetaje o obavljenom nadzoru, zastupa drutvo pred upravom, deluje kao
drugostepeno telo kod svih pitanja u kojima se mora osigurati dvostepeno postupanje i u
kojima se kao prvostepeno telo pojavljuje uprava, donosi poslovnik o svome radu, imenuje i
razreava lanove svojih komisija u svrhu priprema odluka koje donosi i nadzor njihovih
sprovoenja, obavlja druge poslove koji su poverene zakonom.
Poslovodni odbor drutva obavlja sledee poslove: vodi poslove drutva na sopstvenu
odgovornost, utvruje unutranju organizaciju drutva, donosi poslovnik o svome radu,
priprema odluke i akte za ije je donoenje merodavna skuptina, saziva skuptinu u
sluajevima odreenim zakonom i Statutom, priprema ugovore koji se sklapaju uz saglasnost
skuptine, dostavlja zakljuke deoniarima i lanovima nadzornog odbora da je sazvana
skuptina, ispunjava odluke koje su skuptina i nadzorni odbor doneli u okviru svojih
ovlaenja, donosi akte i odluke iz podruja poslovanja drutva u skladu sa propisima,
odluuje o osnivanju i prestanku drugih drutava i poslovnih jedinica uz prethodnu
saglasnost nadzornog odbora i ostvaruje svoja prava osnivaa, podnosi izvetaje nadzornom
odboru, obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima.

5.4. POSLOVNA PRAKSA.Primeri

Na par praktinih primera analiziran je postupak uvoza-izvoza robe, sa opisom svih aktivnosti
koje se obavljaju u postupku uvoza. Realizacija svakog spoljnotrgovinskog postupka se
sastoji iz sledeih faza:
Prva faza: Poslovni kontakti,pripremne radnje i ugovaranje spoljnotrgovinskog posla,
Druga faza: Realizacija ugovorenog posla i

Trea faza: Likvidacija uvoznog posla.

Primer. 1
PRVA FAZA
Preduzee POSITIVE iz Srbije je svoj prvi kontakt sa dobavljaem Orao Handels
Schillerstrasse 22/III, 80336 Munchen, Germany ostvario direktno, putem e-maila. U prvom
obraanju je obaveten o osnovnim podacima o kompaniji, paleti proizvoda, vrsti i tipu
proizvoda koji se nudi za izvoz, mogui interval cena, oekivani obim izvoza, frekvenciji
isporuka i dr. Uz pismo su priloeni uzorci i katalozi kako bi zastupnik dobio pravu sliku o
firmi i proizvodima koje e zastupati. Nakon toga dolo je do sklapanja konanog ugovora i
od tada ove dve kompanije imaju dobru saradnju i Orao Handels je jedan od glavnih
snabdevaa elektronskim komponentama.
Ovim ugovorom je zakljueno sledee: definicija (znaenja rei i izraza), imenovanje
distributera, uslovi ugovora, posebne obaveze distributera, uvozni dokumenti, porezi, carina,
izvetavanje, uslovi nabavke i plaanja, uslovi prodaje, konkurentski interesi, zalihe, kontrola
kvaliteta, osiguravanje kvaliteta, reklamiranje i promocija, zatitni znakovi, izmene proizvoda,
nezavisni status, obim ovlatenja, osiguranje, nadoknada, via sila, poverljivost, delegiranje i
imenovanje, izvetaj i pravo na reviziju, raskid ugovora, obavetenja, odricanje prava,
celokupni ugovor, jezik, nadleno zakonodavstvo i jurisdikcija, zakonske adrese, bankovni
podaci i potpisi strana. Nakon potpisivanja ugovora zavrena je prva faza ovog postupka.
DRUGA FAZA
Nakon to su se ugovorene strane dogovorile o obavljanju posla, sledi postupak realizacije.
Porudbina je formirana na osnovu zahteva preduzea POSITIVE. Naime, POSITIVE je
primio specijalnu porudbinu od svog klijenta i naveo je rok isporuke od 6 nedelja. Prvi korak
je pravljenje trebovanja i prikupljanje neophodnih komponenti za ureaj. Iako Orao Handels
esto alje ponudu za odreenu vrstu robe POSITIVE iskljuivo poruuje robu koju je ve
unapred prodao. Kada Orao Handels primi porudbinu, alje predraun. Predraun mora
biti detaljno pregledan, odnosno mora se utvrditi da li su ispravni svi podaci (vrsta robe,
koliina, vrsta pakovanja, jedinina cena i ukupna vrednost isporuene robe, broj oznake i
datum ugovora, nain plaanja, rabat i dr). Nakon toga se pismeno potvruje da je predraun
ispravan i kad e se obaviti utovar poruene robe.
Ugovorom je utvren CIP paritet Ova klauzula Incoterms 2010 oznaava da prodavac snosi
trokove transporta robe . CIP-"vozarina i osiguranje plaeno do..." , znai da prodavac
isporuuje robu prevozniku kojeg je on imenovao, ali prodavac jo mora da plati i trokove
prevoza potrebne za dopremu robe na ugovoreno mesto opredeljenja. Sve rizike i dodatne
trokove koji nastanu posle takve isporuke robe snosi kupac. Meutim, prema terminu CIP,
prodavac takoe mora da obezbedi osiguranje protiv rizika kupca od gubitka ili oteenja
robe za vreme prevoza, tako da prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju osiguranja.
Prema terminu CIP prodavac mora da obezbedi samo minimalnu pokrivenost osiguranjem.
"Prevoznik" znai bilo koje lice koje se ugovorom o prevozu obavezalo da obavi prevoz ili
obezbedi obavljanje prevoza eleznicom, drumom, vazdunim putem, morem,rekom ili u
kombinaciji ovih vrsta prevoza. Kada se za prevoz do ugovorenog mesta opredeljenja koriste
naredni prevoznici, rizik prelazi kad se roba isporui prvom prevozniku. Terminom CIP je
predvieno da prodavac ocarini robu za izvoz. Kada roba krene iz zemlje otpreme, Positive
doo dobija fakturu u elektronskom obliku. Ova faktura, takoe prati i robu. Roba se opet
pregleda, alje na pripremu za carinu, kako bi se bre obavila carinska procedura. Po
prispeu robe na carinu, pediter carini dostavlja zahtev za carinjenje robe, a uz zahtev
prilae jedinstvenu carinsku ispravu (JCI) , sa dokumentima koji prate robu (tovarni list i
specifikacija robe) .
Ovlaeni predstavnik carine vri pregled robe i sravnjenje uvezene robe sa dostavljenim
dokumentima, a zatim ukoliko je sve u redu peatom i potpisom vri overu JCI, i nakon toga

pediter predaje robu uvozniku. Prilikom carinjenja se uzimaju uzorci robe koji se alju na
ispitivanje kvaliteta, odnosno zdravstvene ispravnosti, a kada se prvi put uvozi neka roba,
dobavlja alje upit da se utvrdi da li sirovinski sastav te robe zadovoljava dravne standarde
o kvalitetu robe. Sledeeg dana roba stie na krajnje odredite, istovara se i detaljno
pregleda. Utvruje se da li ima nekih oteenja na ambalai isporuene robe prilikom
transporta, i ako ih ima da li su i isporueni proizvodi oteeni, zatim da li isporuena roba u
potpunosti odgovara specifikaciji koja je pratila robu, i da li isporuena roba odgovara
uslovima iz ugovora. Robu prati lista pakovanja koju pregleda skladitar, koji zatim unosi
koliine u sistem, nakon ega se pravi kalkulacija i ulazni raun.
TREA FAZA
Po izvrenoj realizaciji posla uvoza stiu se uslovi za obraun sa dobavljaem. Vreme,
dinamika i nain plaanja su definisani ugovorom. U konkretnom sluaju, rok za plaanje je
avansna uplata. U odreenim sluajevima Inostrani partner daje kreditni limit distributeru na
period od 50 dana nakon isporuke, koji je uslovan nakon bankarske garancije koja se izdaje
distributeru za iznos kreditnog limita koji su dogovorile strane. Bankarska garancija
predstavlja pismenu ispravu kojom se banka obavezuje prema korisniku garancije da e mu,
za sluaj da mu tree lice, tj. dunik ne ispuni obavezu o dospelosti, izmiriti obavezu ako
budu ispunjeni uslovi navedeni u garanciji.
Praktian primer uvoza
Nakon zakljuenja osnovnog ugovora, dunik zakljuuje ugovor o izdavanju bankarske
garancije sa odreenom bankom. Bankarsku garanciju izdaje banka koja je ranije
dogovorena i odobrena o strane Inostranog partnera. Bankarska garancija je neopoziva i
bezuslovna, to znai da se isplata garancijskog iznosa obavlja na prvi zahtev korisnika.
Kod aktiviranja bankarske garancije, banci je neophodno dostaviti fakturu koja je potpisana
od strane kupca i dobavljaa, kao i dokument prevoznika - CMR (tovarni list). Meunarodni
tovarni list za drumski prevoz je ugovor kojim se prevoznik obavezuje da e prevesti robu na
odredite uz naplatu dogovorene vozarine koristei se pri tome drumskim transportnim
sredstvima (kamionima, kamionima-tegljaima i sl.). Izradila ga je Unija za meunarodni
drumski saobraj (IRU) na osnovu Konvencije za meunarodni transport robe drumskim
prevozom. Na obrascima tovarnog lista za meunarodni drumski transport utisnuta su slova
CMR, to vizuelno upozorava imaoca tovarnog lista da se na prevoz robe za koji je izdat
tovarni list primenjuju odredbe meunarodne konvencije CMR. Tovarni list za drumski prevoz
ispunjava poiljalac u tri primerka unosei svoje podatke, podatke o prevozniku, odreditu i
primaocu, vrsti robe, mestu i datumu ukrcaja, a u toku prevoza se unose odredbe o vozarini,
carinjenju robe i eventualnim manipulacijama s robom. Distributer je duan da izmiri raune
za svaku seriju proizvoda, tako to izvri transfer ukupnog iznosa u periodu dospea od
datuma izdavanja fakture, koji je uvek isti kao i datum isporuke. Dospeli iznos se deponuje
na bankovni raun inostranog partnera, i raspoloiv je najkasnije sledei radni dan nakon
datuma dospea, tako da se transfer novca mora najaviti banci jedan dan pre datuma
dospea.
Shodno zakljuenom ugovoru izmeu prodavca i kupca , uvoznik priprema nalog za plaanje
robe. Da bi poslovna banka izvrila plaanje, uvoznik mora uz nalog dostaviti i fakturu. Nalozi
se daju kao SWIFT i izvravaju se uglavnom istog dana, tako da kupac istog dana dobija
potvrdu banke o izvrenom plaanju. Ukoliko se vri avansno plaanje poziva se na
predraun, ponudu ili ugovor, a kod plaanja robe po prispeu poziva se na raun. Zavisno
od toga koji je vid plaanja dogovoren, utvruje se i politika rabata. Uvek je potrebno
definisati da li trokove plaanja snosi kupac ili prodavac. Prilikom zatvaranja uvoznog posla,
meu obraune sa ostalim partnerima, spadaju obraun posla sa:
poslovnom bankom koja putem provizije vri naplatu svojih usluga,
pediterom koji izdaje raun u kome dostavlje sve trokove koje je imao prilikom
realizacije postupka uvoza,

obraunavanje administrativnih trokova (trokovi pribavljanja uverenja i trokovi

neophodnih administrativnih taksi).

Po izvrenoj isplati svih angaovanih uesnika, vri se arhiviranje kompletne dokumentacije

koja se uva u arhivi firme. Na kraju rada, u prilogu, priloeni su svi dokumenti koji su se
koristili tokom obavljanja ovog uvoznog posla i za koje je autor dobio saglasnost od
preduzea.
Praktian primer izvoza
U ovom delu e biti opisan izvozni posao od strane Positive doo. Primalac robe je Karan
Acoustics LLC, 3422 Old Capitol Trai, Suite 700,Wilmington, Delavare, USA. Korisnik robe
je Westside Music & Cinema 3617 Blackburn Road, SE, Canada. Sadraj isporuke su
visokokvalitetna audio pojaala. Izvozni posao je izvren kroz sledee korake:
1. Kupac je stupio u kontakt sa proizvoaem audio opreme preko njegovog distributera
Audiofreaks. Na Ovaj nain kupac je dostavio svoj upit na koji je proizvoa odmah
odgovorio dostavljanjem ponude. Sa zavretkom ove faze neformalnih pregovora posao je
zakljuen. Poto je ovo izvozni posao manje vrednosti nije se javila potreba za stupanjem u
formalne pregovore.
2. Proizvoa je zatim napravio trebovanje i pribavio sve potrebne komponente za sklapanje
proizvoda. Rok za isporuku robe iznosi 6 nedelja to proizvoau daje dovoljno vremena da
prikupi delove, sastavi i testira opremu.
3. Kada je napravio kalkulaciju proizvoa je poslao proforma fakturu kupcu. Ova faktura
sadri sve elemente kao i trgovaka faktura sa tom razlikom to navedena cena u ovoj fakturi
ne mora biti ista kao i konana cena isporuene robe, a o mogunostima postojanja ove
razlike kupac je obaveten samom proforma fakturom. U ovom sluaju proforma faktura i
faktura e imati isti iznos jer je cena ureaja koji se izvozi unapred poznata. Proforma
fakturom su predloeni I paritet, rok isporuke i nain plaanja.
Paritet, odnosno Incoterms klauzula, koja je predloena za izvrenje ovog posla je DUU
Isporueno neocarinjeno (Ugovoreno mesto opredeljenja). Ovim paritetom izvoznik
ispunjava svoju obavezu kada stavi robu na raspolaganje kupcu na naznaenom mestu u
zemlji izvoza. Izvoznik isporuuje robu neocarinjenu za uvoz i neistovarenu sa prevoznog
sredstva koje je prispelo u ugovoreno mesto opredeljenja. Prevozno sredstvo u ovom sluaju
je avion, a mesto opredeljenja Wilminghton, USA. Izvoznik snosi sve trokove i rizike u vezi
sa dopremanjem robe do ugovorenog mesta. Kupac, s druge strane, plaa sve naknadne
trokove i snosi sav rizik nastao zbog toga to je propustio da na vreme ocarini robu radi
uvoza. Rok isporuke je 6 nedelja od dana uplate. Izabrani nain plaanja je avans i to na
celokupan iznos proforma fakture. Plaanje avansom, odnosno plaanje pre izvrenja
isporuke, kupac uglavnom izbegava, dok izvoznik tei tome da se ugovori avansno plaanje.
4. Poto je kupac pristao na sve uslove koje sadri proforma faktura, on je dao nalog svojoj
poslovnoj banci da isplati poslovnoj banci izvoznika ugovoreni iznos, pozivajui se na
proforma fakturu. Izvoznik je Positive doo i sav novac lee na njegov raun. Po izvrenju
uplate od strane kupca, poslovna banka izvoznika je poslala obavetenje o izvrenoj naplati
izvozniku, odnosno obavestila je izvoznika da je dogovoreni iznos uplaen gde je kupac
nalogodavac, a on korisnik naplate. Uz ovo obavetenje banka je poslala izvozniku i prilog u
kome se nalazi kopija SWIFT poruke.
5. Zatim poslovna banka izvoznika nalogom za naplatu obavetava izvoznika da je uplaeni
iznos, na zahtev poslovne banke kupca, a po nalogu kupca, legao na raun izvoznika u toj
banci. Kao svrha naplate se navela oznaka proforma fakture.

6. Kada je izvoznik dobio sve potrebne potvrde od svoje banke da je kupac izvrio svoju
osnovnu ugovornu obavezu, odnosno da je kupac izvrio avansnu uplatu i da je taj iznost
dospeo na raun izvoznika, on je zapoeo sa izvravanjem svojih ugovornih obaveza,
odnosno izvrio je dopremu robe na mesto opredelenja pri emu je roba prelazila iz
domaeg carinskog podruja u carinsko podruje kupca. Da bi roba prela preko graninog
prelaza potrebno je da bude popunjen i dostavljen osnovni carninski dokument, odnosno
jedinstvena carinska isprava (JCI). U ovoj ispravi su navedeni tani podaci o bruto i neto
masi, paritetu, podaci o kupcu i prodavcu, tarifni broj svakog proizvoda koji se izvozi, itd.
7. Na osnovu JCI i navedene bruto i neto mase u njoj, izvoznik je napisao trgovinsku fakturu,
koja je konana. U sluaju ovog izvoznog posla, iznos koji je kupac trebao da plati bio je isti
kao i u proforma fakturi. Uz JCI i trgovaku fakturu se dostavlja jo i avio tovarni list.
Meunarodni tovarni list za avio transport. Meunarodni tovarni list je ugovor kojim se
prevoznik obavezuje da e prevesti robu na odredite uz naplatu ugovorene vozarine.
Meunarodni tovarni list ispunjava poiljalac u 3 primerka unosei svoje podatke, podatke o
prevozniku, odreditu i primaocu, vrsti robe, mestu i datumu ukrcaja, a u toku prevoza se
unose odredbe o vozarini, carinjenju robe i eventualnim manipilacijama sa robom. Poto je
kupac preuzeo robu i sve pratee dokumente i uverio se u ispravnost istih na taj nain je
realizovan i likvidiran ovaj izvozni posao.
Primer 2.
Poslovna praksa prikazana je na primeru peditera TRANPED d.o.o sa seditem u
Beogradu, kod redovnog uvoza polietilenskih vrea za pakovanje finalnih proizvoda za
korisnika (uvoznika) HIP PAnevo d.o.o. Panevo, Kao izvoznik u ovom poslu pojavljuje se
Bischof+Klein bmbh+Co., D-49511 Langerich, Nemaka.
Postupak uvoza podeljen je u III faze:
I FAZA
Dolaskom dispozicije od strane uvoznika (u nastavku HIP) i potvrdom od strane peditera
(u nastavku TRANPED), dispozicija se interno obrauje odnosno otvara se predmet, tako
to dobija svoj pozicioni broj i vodi se kao zaseban predmet do zavretka toga posla. Kod
TRANPED-a ona se smeta u posebne kouljice (plave za uvoz), (crvene za izvoz) na
koje se upisuje pozicioni broj. Na osnovu dispozicije TRANPED daje transportne
instrukcije dobavljau (kako je paritet isporuke DDU Panevo tzv. Bischof+Klein samo
organizuje prevoz do Paneva pa mu TRANPED daje instrukcije u pogledu mesta gde e
se vriti carinjenje, ime peditera koji obavlja carinske formalnosti i dr.).
II FAZA
Druga faza poinje dolaskom robe na srpsku granicu. Roba (kako stoji u dispoziciji) prevozi
se kamionom oznake TIR. Kada prevoznik doe na granicu, kao dokaze o robi ima CMR
(tovarni list) i fakturu za robu. Ako je prevozi bez tablica TIR mora se na ulasku u Srbiju
zaustaviti i napraviti prijava za uvoz, izvoz i provoz robe. Ona sadri osnovne podatke o robi,
registraciju vozila, kamo se roba upuuje na konano uvozno carinjenje. U ovom primeru
roba se upuuje na konano carinjenje u carinarnicu Panevo. Sa ta tri dokumenta (prijavom,
CMR, fakturom) roba dolazi na carinjenje u Panevo gde se najpre obavlja prijavljivanje
robe (na prijavi za uvoz, izvoz i provoz Prijemna carinarnica prihvatila je robu
17.04.2011. i carinarnica je overava igom i potpisom). Od tada je roba pod carinskim
nadzorom carinarnice Panevo, ali se jo ne moe podii. Nakon toga TRANPED
popunjava uvoznu carinsku deklaraciju i deklaraciju o carinskoj vrednosti robe (DCV) i to na
osnovu fakture, CMR-a i prijave. Na deklaraciji se vidi koje dokumente TRANPED osim
nje predaje na carinjenje. Carina najpre prekontrolie sve podatke iz JCI sa ostalim
dokumentima i tada roba ide na pregled (carinjenje) uz prisutnost radnika TRANPED-a, a
po obavljenom pregledu ide na istovar.
III FAZA

U treoj fazi, nakon odlaska robe, carina radi reviziju gde se jo jednom pregledaju svi
dokumenti i alju se na blagajnu. Tu se ispostavlja raun za carinu i PDV. Nakon plaanja
rauna TRANPED za carinu i PDV (koje plaa HIP i nakon plaanja dostavlja kopije
virmana TRANPED-u, a TRANPED ih daje na uvid carini dobija svoje dokumente:
- 3 primerka UCD,
- 1 primerak DCV,
- 1 primerak potvrene fakture (original ostaje na carini),
- 1 primerak rauna za plaanje carine.
Dva primjerka UCD daju se NBS i devizna dokumentarna kontrola koje na taj nain
kontroliu odliv sredstava. Na kraju se ispostavlja raun HIP-u za carinsko posredovanje
sa dva primerka UCD-a, kopijom carinske fakture i kopijom DCV.
Osim toga postoji jo jedan interni dokument kontrole, a to je obraun interne kontrole. Za
sve dokumente koji se podnose carini treba platiti izvesnu taksu, i za prijavu posla ime se
vri jedna vrsta kontrole nad tim trokovima i radi se konaan obraun. Prilikom
ispostavljanja rauna HIP-u oni se ukljuuju u raun.

REZIME
Ako se analiziraju funkcije svih uesnika u logistikom lancu dolazi se do zakljuka da
meunarodne pedicije imaju najvie uslova da se razviju u savremene organizatore
celokupnog transporta "od vrata do vrata" pod uslovom da budu kadrovski, funkcionalno i
informaciono ojaani. Uloga pedicije realizovala bi se kroz dve faze:
prva u konstruisanju poslova i prezentaciji vie varijantnih reenja,
druga, u organizaciji i izvrenju izabrane varijante.
Ako bi se izmeu pedicije, realizatora transporta kao osnovnih nosioca razvoja i korisnika
savremenih tehnologija uspostavila veza sa logistikim principima i aktivnostima
(proizvodnja, kooperacija, pakovanje, skladitenje, transport, upravljanje, kontrola, tokovi
informacija i dr.) onda bi se stvorili uslovi za optimalno funkcionisanje savremenih
tehnologija. U poslednjih nekoliko godina u visok razvijenim zemljama javljaju se logistiki
provajderi (3PL, 4Pl, 5PL) koji preuzimaju poslove peditera i izvravaju kompletne poslove
Outsourcing-a
Osnovne karakteristike pediterskog logistikog pristupa jesu:
tehno-ekonomsko i pravno integrisanje poslova pakovanja, skladitenja, manipulacije
i transporta u odreenoj savremenoj tehnologiji,
projektovanje, organizacija, ukrupnjavanje i kontrola kretanja teretnih jedinica na celoj
relaciji od proizvoaa do potroaa,
interakcijsko povezivanje robnih tokova sa odgovarajuim tokovima informacija u cilju
optimalnog funkcionisanja odreene tehnologije.
Sve ovo ukazuje na izuzetan znaaj pediterske delatnosti u poslovanju privrednih drutava.
Pitanja za proveru znanja
1. Uloga pedicije u meunarodnim robnim tokovima.
2. Struktura osnovnih poslova pedicije.
3. ta podrazumevaju pojmovi: glavni pediter, meupediter, potpediter, komisionar,
agent?
4. Vrste pedicije i organizacija pediterskih kompanija (u odnosu na razliite pristupe
i kriterijume grupisanja poslova i zadataka).
5. FIATA - Meunarodni savez pediuterskih udruenja (osnovni ciljevi, organizacija,
lanstvo, poslovi).
6. ta podrazumevaju meunarodni uslovi isporuke robe INCOTERMS 2010 (ta
definiu pariteti, ta su problemi,ime se bave, a ime ne bave pariteti isporuke)?
7. ta se podrazumeva pod akvizicijom u pediciji?

8. Kakva moe biti i ta sadri pediterska ponuda?

9. ta se podrazumeva pod instradicijom u pediciji (izrada i primena instradicije)?
10. ta obuhvataju specijalni poslovi u pediciji?
11. ta obuhvataju komercijalno trgovaka dokumenta u meunarodnim
robnim tokovima (struktura dokumenta, kada se pribavljaju, ko ih izdaje, a ko koristi)?
12. ta podrazumevaju i obuhvataju inspekcijska dokumenta u meunarodnim robnim
tokovima (struktura dokumenta, kada se pribavljaju, ko ih izdaje, a ko koristi)?
13. ta podrazumevaju i obuhvataju transportna dokumenta u meunarodnim robnim
tokovima (struktura dokumenta, kada se pribavljaju, ko ih izdaje, a ko koristi)?
14. ta podrazumevaju i obuhvataju pediterska dokumenta u meunarodnim robnim
tokovima (struktura dokumenta, kada se pribavljaju, ko ih izdaje, a ko koristi)?
15. ta obuhvata postupak organizacije izvoznih i uvoznih robnih tokova?
16. ta je dispozicija, ko je izdaje, koje podatke sadri?
17. ta je pozicioniranje, a ta proces disponiranja u uvoznimi izvoznim robnim
tokovima?
18. ta se podrazumeva pod procesom aviziranja i informisanja korisnika?
19. ta podrazumeva organizacija zbirnog transporta robe?
20. Primena TIR sistema u meunarodnim robnim tokovima (osnovni principi, gde se i
kako moe koristiti TIR sistem)?

6. KONTROLNE KUE
Kontrolne kue, jesu takoe vane karike u izvrenju transportnih usluga posebno u
meunarodnom saobraaju. To su kljuna mesta izmeu prodavaca i kupaca u kojima
pediteri a time i prevoznici imaju obavezu izvrenja odreenih kontrola na zahteve carinskih
i drugih organa. Imaju funkciju posrednikih poslova. U osnovi utvruju kvalitete proizvoda,
njeno stanje (kvanitet i sadraj), u odnosnu na vaee standarde, vre atestiranje i
reatestiranje robe i daju odreene sertifikate koji se koriste kod uvoza i izvoza robe. To su:
Jugoinspekt Novi Sad/ Beograd, SGS Beograd, Rota control Novi Beograd i druge
sertifikovane kue.
Prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju (l.32.i 33) izvoz, uvoz i tranzit (provoz)
robe podlee ispunjenju sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, a pored toga roba
koja se uvozi mora da zadovoljava tehnike i druge propise pre stavljanja u promet. Na
osnovu ovih odredaba i posebnih propisa, a sve u cilju zatite i bezbednosti ljudi, ivotinja i
okoline, na graninim prelazima postoje, odnosno deluju inspekcijski organi nadlenih
ministarstava. Osnovni cinj ovih organa je spreavanje stavljanja u promet roba koje po
svojim svojstvima i karakteristikama mogu predstavljati opasnost za graane, ivotinje, kao i
ivotnu sredinu. Sva roba koja podlee graninim inspekcijskim kontrolama nakon
uzorkovanja se prevozi, odnosno prenosi preko odreenih carinskih prelaza koji ispunjavaju
higijensko tehnike i radne uslove i kasnije carini u odredinoj carinarnici odnosno mestu
isporuke.
6.1 DELATNOST KONTROLNIH KUA
Kontrolne kue obavljaju vie vrsta razliitih poslova u okviru svoje delatnosti vezanih za
meunarodni saobraaj i trgovinu. Osnovi poslovi koje obavljaju sadrani su u sledeim
zahtevima korisnika:

vizuelno kontrolisanje opteg stanja robe,

kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta robe u prometu,
kontrolisanje pakovanja, markiranje i obeleavanje paketa, robe u prometu,
kontrolisanje otpreme robe,
kontrolisanje, verifikacija robe, i nadzor utovara, istovara, pretovara, transporta i
kontrola slaganja roba u prevozna sredstva,
kontrolisanje podobnosti skladinog prostora,
kontrolisanje naina uskaditenja,
laboratorijska ispitivanja,
kontrolisanje transportnih sredstava sa gledita ispravnosti, istoe i podobnosti za
prijem i transport odgovarajue robe,
uzorkovanje,
kontrolisanja i konsalting u nabavci,
kontrolisanje i praenje proizvodnje,
kontrolisanje tokom monae i putanja u pogon,
kontrolisanje instalacija i opreme tokom korienja u proizvodnim pogonima,
kontrolisanje elektro instalacija za zatitu i bezbednost
ekspertize roba,
atestiranje, certifikacija roba i ureaja,
revizija projekata,
usluge arbitrae,
usluge supervizije u prometu roba na tritu (domae i meunarodno),
ocenjivanje i sertifikacija usaglaenosti proizvoda, procesa i usluga,
kontrola organske proizvodnje.

Konkretno u saobraaju vre kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe. Ove poslove obavljaju
preduzea, institucije i druga pravna lica koja su registrovana za ovu delatnost. Poiljaoc i
primaoc kupoprodajnim ugovorom odreuju koja je institucija nadlena za obavljanje kontrole
kvaliteta i kvantiteta robe. Nadlena institucija proverava, po zahtevu korisnika prevoza vri
sledee poslove:
kontrolu pakovanja i otpremanja robe,
kontrolu utovara, istovara i pretovara,
kontrolu skladinog prostora
kontrolu transporta
kontrolu tehnikih i tehnolokih karakteristika
druge potrebne ekspertize.
Po izvrenoj kontroli, institucija izdaje certifikat o izvrenoj kontroli kvaliteta i kvantiteta robe,i
stie pravo na naplatu svojih usluga. Certifikat predstavlja garanciju za kupca da je dobio
robu traenog kvaliteta i u traenoj koliini, dok za prodavca certifikat predstavlja dokumenat
kojim moe biti uslovljena naplata izvoznog posla. Firma koja vri kontrolu za inostranog
naruioca, vri izvoz ove usluge ijom naplatom ostvaruje devizni priliv. Kada domai
izvoznik ili uvoznik angauje inostranu firmu za kontrolu kvaliteta i kvantiteta robe, vri se
uvoz usluge to predstavlja odliv deviznih sredstava to nije preporuljivo.
Pored kontrola direktno vezanih za izvrenje saobraajnih usluga, kontrolne kue rade i
druge vrste kontrola sve prema zahtevima dravnih organa ili samih uesnika u prometu.
Sanitarna (zdravstvena) inspekcijska kontrola
Republika granina sanitarna inspekcija je u okviru Ministarsva zdravlja, i nadlena je za
vrenje zdravstvene odnosno sanitarne kontrole namirnica i ppredmeta opte upotrebe, to
podrazumeva sve to se upotrebljava za hranu ili pie u preraenom ili nepreraenom
stanju. Ova kontrola vri se prilikom carinjenja robe, a moe se vriti i u unutranjosti zemlje
ukoliko to odobri nadleni organ granine sanitarne inspekcije.
Fitosanitarna inspekcijska kontrola
Fitosanitarna inspekcija kontrolie poiljke bilja,koje se mogu izvoziti i uvoziti ,u zavisnosti od
vrste prevoza preko sledeih graninih prelaza,i to:
elezniki saobraaj: Vrac, Dimitrovgrad, Subotica, Preevo i id,
drumski saobraaj: Vatin, Gradina, Horgo, Karata, Preevo, Mali Zvornik-Novi
most, Sremska Raa, Kotroman, Batrovci i Bogojevo,
reni saobraaj: Vekiko Gradite i Bezdan,
vazduni saobraaj: Beograd,
poiljke u kontejnerima: Beograd, Ni i Novi Sad.
U momentu prispea poiljke bilja na neki od navedenih graninih prelaza, ovlaeni carinski
slubenik je duan da o tome obavesti nadlenog fitosanitarnog inspektora koji vri
uzorkovanje prispele robe. Posle izvrene laboratorijske analize, fitosanitarna inspekcija
donosi Reenje kojim se dozvoljava uvoz i carinjenje konkretne poiljke.
Veterinarsko - sanitarna kontrola
ivotinje,proizvodi ivotinjskog porekla, hrana za ivotunje, veterinarski lekovi i medicinska
sredstva i pratei predmeti podleu veterinsrskoj kontroli,u zavisnosti od vrste prevoza, na
sledeom graninim prelazima, i to:
elezniki saobraaj:Vrac, Dimitrovgrad, Subotica, Preevo-Ristovac i id,
drumski saobraaj: Vatin, Karata, Mokranje, Gradina, Horgo, Bogojevo, Sremska
Raa, Mali Zvornik i Preevo,
reni saobraaj: Veliko Gradite i Bezdan,
vazduni saobraaj: Beograd.

Poiljke ivotinja, proizvoda ivotinjskog porekla i hrane za ivotinje koje se uvoze moraju
ispunjavati sledee uslove:
moraju da budu bez zaraznih bolesti koje se obavezno prijavljuju,
moraju da imaju orginalnu meunarodnu veterinarsku potvrdu potpisanu od strane
veterinarskog inspektora ili ovlaenog veterinara zemlje izvoznice,
moraju da imaju dozvolu za uvoz ili provoz koju izdaje Ministarstvo za poljoprivredu i
vodoprivredu.
Carinski organ ne moe da preduzima radnje predviene pravilima odgovarajueg carinskog
postupka, pre nego to granini veterinarski inspektor utvrdi da nema smetnji za uvoz, izvoz
ili provoz i na odgovarajui nain obelei meunarodnu veterinarsku potvrdu.
Ekoloki inspekcijski nadzor
Ovu vrstu nadzora obavlja inspekcijska sluba Uprave za zatitu ivotne sredine pri
Ministarstvu za nauku i zatitu ivotne sredine. Ovaj nadzor se obavlja selektivno na 6
graninih prelaza (Kelebija, Horgo, Batrovci, Preevo, Gradina i Vatin) svakodnevno, a na
ostalim graninim prelazima po potrebi uz predhodnu najavu. Granina ekoloka inspekcija
obavezno vri proveru nivoa radioaktivne kontaminacije naroito svih roba sa podruja koja
su bila izloena velikoj radioaktivnoj kontaminaciji (sve drave biveg SSSR, Poljska,
Maarska, Rumunija i Bugarska), kao i metala, ruda, graevinskog materijala i otpada bez
obzira na dravu porekla. Inspekcijski nadzor nivoa radioaktivnosti za odreene robe vre i:
republika granina sanitarna inspekcija (za ivotne namirnice i predmete opte
upotrebe),
republika granina veterinarska i fitosanitarna inspekcija (za proizvode ivotinjskog i
biljnog porekla, mineralna ubriva i sredstva za zatitu bilja).
Pored navedenih poslova, kontrolne kue vre i specifine vrste usluga kao to su
oplemenjavanje i dorada finalnih proizvoda. To su tzv. Lon-poslovi (lohn), koje domaa
pravna lica i preduzetnici vre u vidu dorade, obrade i sl. proizvoda (odee, obue i dr.) od
materijala (tekstila, koe,plastike i sl.) za inostranog poruioca, a koji se privremeno uvoze, a
na osnovu posebnog ugovora o lon-poslovima. Odlukom o poslovima posredovanja u
spoljnotrgovinskom prometu, propisano je da preduzee koje je pruilo usluge prerade,
dorade ili obrade, ima prava i obaveze kao da je uslugu pruilou inostranstvu

6.2 PRIMER KONTROLNE KUE

Kod nas najvea kontrolna kua je Jugoinspekt, koja sadri nekoliko sektora od kojih je
posebno znaajan Sektor energetike sa poslovnicama za naftu i naftne derivate u Beogradu i
Panevu i laboratorijom za naftu i naftne derivate. Potreba postojanja ovakve institucije je
znaajna jer u prometu postoje znaajni tehniko, tehnoloki, komercijalni rizici kod
proizvodnje, skladitenja i transporta. i dobijanje validne dokumentacije. Kao neutralna i
samostalna institucija za kontrolu kvaliteta i kvantiteta, akreditovana od strane nacionalnog
akreditacionog tela u skladu sa standardom ISO IEC 17020: 2002 i ISO IEC 17025: 2006,
kao i od Akreditacionog tela Crne Gore i ruske federacije, Jugoinspekt Beograd je i redovan
lan IFIA (Meunarodna federecija kontrolnih organizacija). Jugoinspekt, poseduje strune
kadrove sa velikim radnim iskustvom iz ove oblasti, potrebnu mernu opremu, akreditovanu
laboratoriju,
prisustvo na svim veim instalacijama ime se omoguava potpuna pokrivenost posla sa
aspekta bezbednosti poev od strunih saveta pri ugovaranju i nadzora nad proizvodnjom,
prevozom i osiguranjem specifine robe, do uloge supervizora pri sloenim operacijama
utovara i istovara.
Primenom najsavremenijih dostignua i dugogodinjeg sopstvenog iskustva u domenu
laboratorijskih ispitivanja i kontrole nafte i naftnih derivata, Sektor za Energetiku moe na
svakom mestu i u svakom trenutku da obezbedi pouzdanu: kontrolu kvaliteta robe,

kvantitativnu kontrolu robe kroz detaljno utvrivanje svih koliina po merama suvozemnih
rezervoara, renih i morskih tankera, cisterni, naftovoda, kvantitativnu kontrolu kroz
utvrivanje razlika gubitaka koji nastaju zbog manipulacije, transporta i specifinih
karakteristika nafte i naftnih derivata, kvantitativnu kontrolu kroz utvrivanje koliina u
skladitima i skladinim instalacijama.
Navedene kontrole podrazumevaju analize, ispitivanje i proveru podataka iz robne
specifikacije, proveru kontaminacije i preporuku za odgovarajui postupak dekontaminacije i
analitike konsultacije. Posebno je za drumske prevoznike, znaajnu su:
kontrola i nadzor utovara, istovara i pretovara,
kontrola istoe i podobnosti za prevoz transportnih sredstava,
kontrolu rezervoarskog prostora,
transfer tok,
uzorkovanje prema odgovarajuim standardima,
laboratorijsko ispitivanje,
vrenje ekspetize, odnosno davanje strunog miljenja o vrednosti, upotrebljivosti i
drugim svojstvima nafte i njenih derivata,
izdaje validnu dokumentaciju po svetskim standardima za sve navedene operacije,
sprovodi ocenu usaglaenosti bezolovnih motornih benzina, goriva za dizel motore i
ulja za loenje u skladu sa odgovarajuim nacionalnim pravilnikom.
Ceo sistem kontrole, od uzorkovanja robe, pakovanja i slanja uzoraka do izrade analiza u
akreditovanoj laboratoriji obavlja se u skladu sa evropskim normama. Jugoinspekt raspolae
svim neophodnim meunarodnim ovlaenjima za rad i lanovi su niza meunarodnih
asocijacija i udruenja za kvalitativno kvantitivnu kontrolu. Takoe, Jugoinspekt organizuje i
obuku osoblja za kontrolu kvaliteta i kvantiteta.
Pored sektora za energetiku Jugoinspekt vri laboratorijska ispitivanja i drugih roba.
Laboratorija za tehnika ispitivanja i bezbednost obuhvata irok spektar razliitih ispitivanja,
kako metoda tako i predmeta ispitivanja. Iz navedenog razloga Laboratorija sadri pet
odeljenja (1) za ispitivanje uslova radne okoline (mikroklima, fizike i hemijske karakteristike),
(2) za ispitivanja uslova ivotne sredine,, (3) za tehniko-mehanika ispitivanja, (4) za elektro
ispitivanja i (5) Odeljenje za ispitivanje proizvoda od drveta.
U sektoru za tekstil i kou, bave se kontrolom kvaliteta tekstila, koe kao i svih vrsta gotovih
proizvoda od tekstila i koe i jedina je ovlaena institucija za ovu vrstu posla na teritoriji
Republike Srbije. U osnovi kontrola se vre u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC
17020:2002 i SRPS ISO/IEC 17025:2006 na osnovu kojih se vri laboratorijska analiza i
ispitivanja svih vrsta tekstilnih vlakana, trikotae, konfekcije, sirove koe, gotove koe,
obue, krzna, krznenih i konih predmeta i drugi proizvodi ove grane.
Pridravajui se politike kvaliteta i vaeih standarda koristei aktuelne i opte priznate
metode ispitivanja Jugoinspekt izdaje tane i relevantne rezultate a time i sertifikate koji su
relevantni u meunarodnom saobraaju, koji su etalonirani prema aktuelnim propisima kod
akreditovanih laboratorija za etaloniranje.

REZIME
Kontrolne kue, kao nezavisne institucije u transportu imaju veliki znaaj posebno u
meunarodnom saobraaju. Zahtevi carinskih i drugih dravnih organa obavezuju prevoznike
da postupaju po njihovoim zahtevima, poseduju odreenu prateu dokumentaciju i time
smanje zadravanje vozila na graninim prelazima kod izvrenja carinskih postupaka:
stavljanje robe u slobodan promet, tranzitu (spojnji i unutranji), carinsko skladitenje,
prerada pod carinskom kontrolom, oplemenjavanju I izvozu.

Kontrolne kue, vre ugovornu kontrolu kvaliteta i kvantiteta roba i usluga i druge poslove u
vezi zahteva u spoljnotrgovinskom i unutranjem prometu roba i usluga. Vre kontrolu roba
po posebnom ovlaenju nadlenih dravnih organa u sluajevima kada je predmetna
kontrola zakonska obaveza i vre edukacija i konsalting prilikom uvoenja sistema
menadmenta kvalitetom. Dobijanje odreenih sertifikata omoguava efikano poslovanje
privrednih subjekata I prevoznika kao izvrioca njihovoih zahteva.

Pitanja za proveru znanja

1.
2.
3.
4.
5.

Koje su osnovne funkcije kontrolnih kua?

Navesti opte poslove koje obavljaju kontrolne kue.
Navesti osnovne poslove koje kontrolne kue izvravaju u oblasti transporta.
Koje vrste kontrola postoje?
Navesti jedan primer kontrolne kue i njene osnovne psolove.

POJMOVNIK
Akvizicija, u pediciji treba podrazumevati aktivnosti oko sklapanja poslova, aktivnost oko
uspostavljanja to irih poslovnih veza i negovanje takvih veza, ukratko,nastojanje peditera
da za svoju organizaciju pridobije to vei broj komitenata i to bolje prevoznike.
Bona fides, rimsko naelo savesnosti i potenja kod zakljuenih kupo-prodajnih ugovora.
Bonus, poseban popust ugraen u cenovnik koji se daje osiguraniku u odreenom periodu
za koje u prehodnom periodu nije naplaivao tetu.
Dobrovoljno osiguranje/neobavezno osiguranje, osiguranje zakljueno slobodnom
voljom, iz isto ekonomskih pobuda zainteresovane strane - ugovaraa osiguranja, odnosno
osiguranika kako bi zatitio imovinu, imovinski interes, odgovornost, zdravlje ili ivot.
ECE ili UNECE, Ekonomska komisija za Evropu (United Nations Economic Commission for
Europe).
Franiza, uee osiguranika u teti.
Instradacija, podrazumeva odreivanje puta i prevoznog sredstva kojim e se neka roba
prevoziti do uputnog mesta.
Kabotaa, je prevoz putnika ili tereta koji obavlja strani prevoznik izmeu pojedinih mesta na
teritoriji Republike Srbije.
Kapitalizacija, smanjenje osigurane svote i promena osiguranja u osiguranje bez daljeg
plaanja premije
Korisnik osiguranja, pravno ili fiziko lice kome pripada naknada iz osiguranja.
Logistiki provajderi su specijalizovani oblici davanja usluga (1PL - 5PL).
1st Party Logistics, provajder koji posluje u preduzeu za sopstvene potrebe uz
minimalno angaovanje drugih.
2nd Party Logistics, odreene logistike usluge transporta, otpreme, skladitenja
poverene specijalizovanim izvriocima odreenih zadataka.
3rdParty Logistics, provajder kao Outsourcing partner preuzima najvei deo logistikih
zadataka korisnika.
4th Party Logisticsprovajderi koji vre integrisano upravljanje i realizaciju kompletne
logistike usluge.
5th Party Logisticsprovajderi koji vreintegrisano upravljanje i realizaciju kompletne
logistike usluge putem e-bussinessa.
List pokria/potvrda o pokriu, isprava koja se izdaje kada nema dovoljno podataka ili
vremena za sainjavanje polise osiguranja
Naknada iz osiguranja/nadoknada iz osiguranja, vrednost, po pravilu izraena u novcu,
na koju osiguranik, odnosno korisnik osiguranja polae pravo prilikom nastupanja osiguranog
sluaja
Obavezno osiguranje/prinudno osiguranje, osiguranje lica ili osiguranje imovine na
osnovu zakona, nezavisno od volje uesnika u osiguravajuem odnosu
Osigurana svota, najvii iznos obaveze osiguratelja
Osigurani rizik/osigurana opasnost/pokriveni rizik, rizik pokriven osiguranjem, ije
nastupanje u vidu osiguranog sluaja stvara osiguravau obavezu da isplati tetu
Osigurani slua/osigurani dogaaj, nastanak okolnosti koje, na osnovu Zakona ili Ugovora
o osiguranju, obavezuju osiguravaa da osiguraniku isplati odtetu ili uini ta drugo
Osigurnina, iznos koji osiguratelj isplauje prema Ugovoru o osiguranju za pojedinani
osigurani sluaj
Osiguranik, fiziko ili pravno lice koje zakljuuje ugovor o osiguranju u svoje ime i za svoj
raun, obezbeujui se od neeljenog dejstva pokrivenih rizika
Osiguratelj/Osigurava, osiguravajue pravno lice (privredno drutvo) koje se ugovorom o
osiguranju obavezuje na naknadu tete, odnosno isplatu ugovorenog novanog iznosa
korisniku osiguranja, odnosno osiguraniku kada se ostvari obuhvaeni rizik
Otkup, prekid osiguranja uz isplatu tednog dijela polise umanjenog za trokove
Ponuditelj osiguranja, lice koja eli sklopiti osiguranje
Polisa osiguranja, isprava o sklopljenom ugovoru o osiguranju koja prati posao osiguranja,
odreujui dunosti i obaveze uesnika

Ponuda, pismeni predlog osiguratelju za sklapanje osiguranja ivota

Predmet osiguranja, je ono to se osigurava lice, roba i imovinski interesi na kojima se
moe ostvariti rizik u transportu
Premija osiguranja, iznos koji je ugovaratelj osiguranja obavezan platiti osiguratelju
Propis, je konkretan normativni (opti) pravni akt na republikom nivou koji je u sastavu
regulative
Protokol, je dokument, jasno poslatih, primljenih i potpisanih poruke i akcija nakon ega
pokrenute akcije imaju glavnu ulogu izmedu dva ili vie entiteta koji komuniciraju. Protokol je
skup pravila kojima se oblikuje redosled akcija
Regulativa, jesu svi normativni (opti) pravni akti na republikom nivou, ukljuuje sve
zakone i
podzakonske opte akte, kao i opte akte koje donose regulatorna tela u obavljanju i radi
obavljanja svojih poslova (pravilnici, uputstva, miljenja, tarife, formulari sl.).
Regulatorna tela, jesu ministarstva, posebne organizacije, u smislu zakona kojim se ureuje
dravna uprava, republike agencije i ustanove, kao i drugi republiki organi i organizacije,
osim Vlade, Narodne skuptine i nezavisnih regulatornih tela odgovornih republikoj
skuptini.
Reosiguratelj, pravno lice koje obavlja poslove reoasiguranja.
Rizik, je mogunosti nastanka neeljenog, ekonomski tetnog dogaaja koji e svojim
nastajanjem izazvati tetu, zamiljena opasnost od deavanja tetnog dogaaja, ponekad
podrazumeva i predmet osiguranja (recimo, zgrada osigurana od poara, vozilo i teret koji se
prevozi), lice za koje je zakljueno osiguranje ili, pak, osigurani interes.
Svota osiguranja/suma osiguranja/osigurani iznos, novani iznos koji se isplauje
osiguraniku ukoliko nastupi osigurani dogaaj.
SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications), je posebni
kompjuterski voen sistem (mrea) s 4.500 banaka-lanica meu kojima je omoguen
elektronski prenos novca, ime su znatno racionalizovana i ubrzana meunarodna plaanja.
SWIFT je jedan od najznaajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene
informacija. Naa zemlja je ukljuena u SWIFT mreu.
Trajanje osiguranja, vremenska duina dejstva osiguranja.
Transfer stock, prenos akcija u preduzeu esto se prenose privatnim dogovor izmeu
prodavca i kupca. Specifini zahtevi za prenosom akcija mogu da se razlikuju, postoje neke
opte smernice koje zahtevaju najvie iranti.
Ugovaratelj osiguranja, lice koja s osigurateljem sklopi Ugovor o osiguranju (moe biti
pravno ili punoletno fiziko lice).
Ugovara osiguranja, Pojedinac ili ustanova koji sa osiguravaem zakljuuju ugovor o
osiguranju, obavezujui se da plate odreenu premiju osiguranja
Ugovor o osiguranju, ine ga ponuda, polisa i opti uslovi.
Uslovi osiguranja, skup klauzula kojima se podrobno ureuju odnosi izmeu ugovaraa
osiguranja, odnosno osiguranika i osiguravaa, ukoliko nisu utvreni zakonom ili
podzakonskim propisom.
Uzajamno osiguranje, osiguranje dva predmeta istom polisom.
Vrste osiguranja, oblici u kojima se savremeno osiguranje pojavljuje.
teta, nepovoljna promena na imovini ili licu prouzrokovana nekim dogaajem ili neijom
radnjom.

LITERATURA
[1] Abnormal road transports. European best practice guidelines. European Commission
Directorate-General for Energy and Transport. Luxemburg. 2008.
[2] Background information on the current digital tachograph system. Commission and
circulated during the Stakeholder conference. Brisel. 2009.
[3] ommission staff working document Serbia 2008 progress report accompanying the
communication from the commission to the uropean arlament and the ouncil.
Enlargement Strategy and Main Challenges 2008-2009 {COM(2008)674}.
[4] Davidovi B., Ivkovi M., Poznavanje robe u transportu. Intelekt. Beograd.2008.
[5] EU impact assessment guidelines, 15.January 2009.
www.ec.europa.eu/governance/impact/docs/key_docs/iag_2009_en.pdf
[6] Jerini D. Privredno pravo, Cekom books, Novi Sad, 2011
[7] Kalianin V., Aleksi P. Prirunik za meunarodni drumski saobraaj. IBC 98.
Beograd.2003.
[8] Marinkovi M. Bilateralni sporazumi iz oblasti meunarodnog drumskog saobraaja sa
komentarima. Sl.Glasnik RS. Beograd. 2000.
[9] Odreivanje koliina emitovanih gasovitih zagaujuih materija poreklom od drumskog
saobraaja primenom COPERT IV modela evropske agencije za ivotnu sredinu. Institut
Saobraajnog fakulteta. Beograd.2010.
[10] Opti uslovi poslovanja meunarodnih logistiara I peditera. Privredna Komora
Srbije.Beograd. 2008.
[11] Petrovi Lj.Transport opasne robe u drumskom saobraaju. Trigon Inenjering.
Beograd.2010.
[12] Petrovi M.Z.Obavezna osiguranja u saobraaju i tete. Sl.Glasnik RS.Beograd.2011.
[13] Smernice za poslovanje sa Evropskom unijom, deo Saobraaj.EIF.Fond za Evropske
integracije. Bela knjiga.Beograd.2006.
[14] Uputstvo za vladine slubenike i prevoznike o primeni CEMT multilateralne kvote. PU
meunarodni transport. Beograd. 2008.
[15] Zakon o javnim putevima (Sl.Glasnik RS, br.101/2005)
[16] Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, br. 72/09, 81/09, ispr. 64/10 odluka S i
24/11;
[17] Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009)
[18] Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju (Sl.list SRJ,br. 60/98,5/99ispr,44/99,74/99 i 4/2000-ispr, i Sl.Glasnik RS,101/2005 i 101/2005-dr.zakon i 18/2010-Nacrt)
Linkovi i adrese:

http://.ec.europa.eu/transport/road/policy/index_en.htm
http://eur-lex.europa.eu/
http://europa.eu/legislation_summaries/transport/index_en.htm.
www.wikipedia.org, - Elektronska enciklopedia
www.worldbank.org, - Zvanini sajt svetske banke
www.siepa.sr.gov.rs
www.minpolj.sr.gov.rs
www.fcs.rs
www.ekof.bg.ac.rs
www.ddor.co.rs - Zvanini sajt DDOR-a
www.itdmgmt.com.incoterms.ttm - International comercial terms
www.fcs.yu-Republika Srbija, Ministarstvo finansija, UPRAVA CARINA
www.mi.gov.rs, Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije
www.mup.gov.rs, Ministartstvo unutranjih poslova Republike Srbije
www.worldbank.org, Svetska banka
www.eurorap.org, Evropski program ocenjivanja puteva EuroRAP
www.fiafoundation.org, FIA Fondacija za automobilizam i drutvo

www.osloboenje.com Izvetaj dravne agencije za statistiku

www.aldi.ba Aldi analiza spoljne trgovine
www.rzs.rs.ba Spoljna trgovina
www.pks.yu Privredna komora Srbije
www.putevi-srbije.rs JP Putevi Srbije
www.sf.bg.ac.rs, Saobraajni fakultet Univerziteta u Beogradu
www.makeroadssafe.org, Meunarodna kampanja