Izloba u Salonu nezavisnih

Arthur Cravan

1914.

Sadraj
Napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prolog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Izloba u Salonu nezavisnih
Zakljuenje incidenta . . . . . . . . . . . . . .
Prvo zakljuenje incidenta . . . . . . . .
Drugo zakljuenje incidenta . . . . . . .
Dodatak: Zvanino zakljuenje incidenta
Artur Kravan . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Spisak izvreanih umetnika . . . . . . . . . . .
Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

3
4
5
11
11
12
12
14
16
18

Napomena
Ono to sledi je Kravanov prikaz redovne godinje izlobe modernog slikarstva, u galeriji Salona nezavisnih (Salon des Indpendants, Pariz, 130. mart 1914), iz etvrtog broja
njegovog asopisa Maintenant (Matno, Sada). Prvi tira tog izdanja je brzo planuo, ali
je imao i druge posledice: bio je to najvei skandal na francuskoj umetnikoj sceni, jo
od premijere arijevog Kralja Ibija (1896). Kravan je bio uhapen i proveo osam dana u
zatvoru, na osnovu tubi zbog uvrede, koje je podnelo nekoliko umetnika. Pored toga,
Gijom Apoliner ga je izazvao na dvoboj i poslao mu svoje sekundante, koji su preneli
njegov zahtev za formalnim izvinjenjem. Kravan je, po izlasku iz zatvora, priredio Novo
proireno izdanje (Nouvelle dition augmente), u kojem je objavio neka izvinjenja
zainjena novim uvredama. (Ipak, novih izazova i tubi nije bilo.) To izdanje se razlikuje od originala u jo nekoliko segmenata. Ovde smo se drali prvog izdanja, uz dodatak
Zakljuenja incidenta, a sve razlike su prikazane u napomenama.
AG, 2016 (2010).

Prolog
Morate ve jednom utuviti u glave da je umetnost za buruje, a kada kaem buruj, mislim na oveka bez mate. (A. Kravan)
Jedan od njih je rekao mojoj eni: ta ste oekivali? Gospodin Kravan ne provodi dovoljno vremena s nama. elim da izjavim jednom za svagda: ne elim da budem civilizovan.
(A. Kravan)
Artur Kravan: to ime e nam bolje od svih drugih doarati svetlost karakteristinu za period izmeu 1910. i 1915. godine, u Francuskoj, paniji i Americi, svetlost koja je vladala
na pramcu umetnike avangarde. Bio je to period borbi oko kubizma, futurizma, orfizma, oko najsmelijih ideja o umetnosti i ivotu. Apoliner, Pikaso, Dian, Pikabija, Kravan,
stupaju na scenu. Ovaj poslednji, takoe u stalnom sukobu s prethodnicima, pokazivao je
naroitu nepomirljivost. On je na beskompromisan nain ostvario Remboovu tenju: Treba biti apsolutno moderan. Ta tenja je svoj sutinski izraz pronala u malom asopisu
Maintenant koji je danas praktino nemogue nai iji je Kravan bio jedini urednik.
Njegovo delovanje, u tih nekoliko godina, razvijalo se u atmosferi apsolutnog nepotovanja, provokacije i skandala, koja najavljuje dadu (Andre Breton, predgovor za A.
Cravan, Notes, 1942)
Artur Kravan je prototip tih ljudi koji su se mogli videti kako prolaze kroz neke od najradioaktivnijih zona kulturne katastrofe, a da za sobom nisu ostavili nikakvu robu ili
seanje. (Situacionistika internacionala, br. 8, 1963)
Poimo sada na izlobu, to bi rekao neki dobroudni kritiar. (Ali, ja sam stoka.) (A.
Kravan)

Izloba u Salonu nezavisnih

Slikari ima ih dvoje ili troje, u celoj Francuskoj zaista nemaju mnogo prilike da se predstave i
mogu lako da zamislim stanje obamrlosti koje ih obuzima tokom dugih meseci kada ne mogu da izlau
pred publikom. To je jedan od razloga zato sam reio da se pridruim brojnim posetiocima Salona nezavisnih, iako je onaj glavni bio duboko gaenje koje oseam prema slikarstvu, to je oseanje koje u
poneti i posle izlobe i kojem esto ne moemo dati dovoljno oduka. Boe, kako se vremena menjaju!
Kao to vie volim da se smejem, tako i naprosto vie volim fotografiju nego likovnu umetnost i radije
bih itao Jutarnji list (Le Matin) nego Rasina. Moda s vaeg stanovita to zahteva malo objanjenje,
koje, evo, urno prilaem. Na primer, postoje tri kategorije italaca novina: tu je, pre svega, nepismeni
ovek, koji sigurno ne bi mogao da uiva u itanju nekog remek dela; tu je zatim superiorni, obrazovani ovek, ugledni, nematoviti gospodin, koji ita novine iz potrebe za priama drugih ljudi; i tu
je ovek ili sirovina, koji ivi svoju hroniku i pravu sprdnju od senzibiliteta gospodara. Slino tome,
postoje tri vrste ljubitelja fotografije. Morate ve jednom utuviti u glave da je umetnost za buruje,
a kada kaem buruj, mislim na oveka bez mate. Dobro, ali, ako je tako, dozvolite mi da vas pitam
zato se, kad ve toliko prezirete slikarstvo, zamarate pisanjem njegove kritike?
To je sasvim prosto: ako piem, to je zato da bih razbesneo kolege, da bi se o meni prialo i da bih
stekao ime. A ime dobro doe, ako vam je stalo do uspeha kod ena i u poslu. Da sam slavan kao
Pol Bure (Paul Bourget), natakario bih nakitnjak i nastupao svako vee u Foli Bereru i garantujem
vam da bih imao dobru prou. Pored toga, moje pero mi moe pomoi da proem kao znalac, to je
u oima gomile zavidna titula, jer je skoro sigurno da se meu posetiocima Salona nee nai vie od
par inteligentnih osoba.
S tako inteligentnim itaocima kao to su moji, duan sam da priloim jo jedno objanjenje. Inteligentnom smatram samo onu osobu ija se inteligencija odlikuje temperamentom, poto neka zaista
inteligenta osoba podsea na milion drugih zaista inteligentnih osoba. Zato je, to se mene tie, pristojan i prefinjen ovek skoro uvek samo idiot.
Salon mi, posmatran spolja, deluje privlano, s tom svojom kupolom rairenom kao atra Barnumovog cirkusa. Ali, kakve e ga rune, umetnike njuke uskoro napuniti; cele horde njih: umetnici s
dugom kosom, pisci s dugom kosom; slikari s kratkom kosom, pisci s kratkom kosom; odrpani slikari,
odrpani pisci; dobro obueni slikari, dobro obueni pisci; slikari s runim njukama; slikari sa zgodnim ali, takvih nema. Gospode, smiluj se, pa tih umetnika ima kao pleve! Uskoro na ulicama nee
biti nikog drugog osim umetnika i bie prava muka pronai nekog oveka. Ima ih svuda: kafei vrve
od njih, a nove umetnike kole otvaraju se svakog dana. Uvek sam se pitao kako je nekom uitelju
slikanja, od kada je sveta i veka, osim ako ne poduava bravara kako da kopira klju, uspelo da nae
makar jednog uenika. Ljudi se sprdaju sa onima to itaju iz dlana i drugim tumaima sudbine, ali
nikada nisu tako ironini kada na red dou naivine koje pohaaju umetnike kole. Kako moemo
nauiti da slikamo ili crtamo, da imamo talenta ili genija? A ipak u tim ateljeima nailazimo na tupadije od trideset ili etrdeset godina i, boe mi oprosti, tikvane od pedeset, o da, slatki Isuse, jadne,
stare fosile od pedeset godina! Ima ak i mladih Amerikanaca, visokih skoro metar i devedeset, irokih
ramena, koji dolaze iz zemalja oko Misisipija, u kojem se brkaju crnci s gubicama kao u nilskih konja;
iz dalekih zemalja gde lepe devojke tvrdih guzova jau konje; koji dolaze iz Njujorka, grada punog

solitera, na obalama Hadsona, na kojima dremaju torpedni amci nabijeni kao oblaci. A tu su i frike
mlade Amerikanke, o, moji soliterii!
Moglo bi se rei kako umetnike kole pruaju umetnicima grejanje zimi i snabdevaju ih modelima.
A za pravog slikara model je sam ivot. U svakom sluaju, moete sami proceniti koliko je neki profesionalni model ivlji od gipsanih statua koje se kopiraju u koli lepih umetnosti; ali, redovni klijenti
Akademije Matis puni su prezira prema mrtvim puvalima iz Lepih umetnosti. Ne zaboravite: oni se
bave naprednom umetnou. Tano je i da neki meu njima veruju kako je umetnost superiornija od
prirode. Da, draga!
Zapanjen sam to nijednom prevarantu nije palo na pamet da otvori kolu za pisce.
Poimo sada na izlobu, to bi rekao neki dobroudni kritiar. (Ali, ja sam stoka.)
999 od 1000 slika moglo bi se slobodno pojaviti u Salonu francuskih umetnika, u Nacionalnoj galeriji
ili na Jesenjem salonu. I Sezan lino, sa svojim mrtvim prirodama, i van Gog, sa svojim platnima koja
prikazuju knjige, mogli bi se sasvim lepo uklopiti u Jesenji salon. Bilo je toliko mnogo ala na raun
slikara koji koriste pomade, vazelin i sapun da bi naslikali svoje slike, da neu rei nita preko toga, a
ako i spomenem neka imena, to e biti samo trika radi, jer je to jedini nain da prodam svoj asopis.
Na primer, ako kaem da je Tavernije najgora vrsta suve ljive ili spomenem nekog malog seronju
kao to je Zak, usred beskrajnog spiska drugih nitarija, njih dvojica e, zajedno sa ostalima, kupiti
asopis samo zato to vole da vide svoje ime u tampi. Da je mene neko tako spomenuo, uradio bih
isto.
Tu su lani Roabei, lani abai, lani primitivisti, lani Sezani, lani Gogeni, lani Morisi Deniji, lani
Gerini. Ah, ti dragi momci, Moris Deni i arl Gerin. Kako bi im rado zavalio po ut u dupe! O moj
boe, blagi boe! Kako je samo laan taj ideal Morisa Denija. On slika gole ene i decu, usred prirode,
neto to se danas prosto nigde ne moe videti. Kao to je rekao moj prijatelj Eduar Arinar,1 ako
gledate njegove slike mogli biste pomisliti kako deca podiu sama sebe i da se cipele ovih dana mogu
kupiti za badava. Kako su daleko eleznike nesree: Moris Deni bi trebalo da slika na nebesima, jer
nikada nije uo za veernja odela i smrdljiva stopala. To ne znai da smatram posebno smelim slikati
akrobatu ili oveka koji sere, naprotiv, verujem da u rui naslikanoj s malo mate moe biti neeg
istinski demonskog. Sledei taj tok misli, oseam isti prezir prema imitatorima Karolus-Dirana kao
i prema imitatorima van Goga. Prvi su mnogo naivniji, dok su drugi kultivisaniji i imaju vie dobre
volje: dve izrazito jadne stvari.
Sve to sam rekao za Morisa Denija vai, manje ili vie, i za arla Gerina. Tome nema ta da se doda.
Prvo to se moe primetiti na Salonu jeste mesto koje inteligencija danas zauzima meu takozvanim
umetnicima. Dozvolite mi da vam odmah na poetku kaem da je, po mom miljenju, za umetnika
najvanije da zna da pliva. Takoe oseam da umetnost, u tajanstvenom saglasju s vetinom rvanja,
izvire vie iz stomaka, nego iz mozga i zato pobesnim kada na nekoj slici od celog oveka vidim samo
glavu. Gde su tu noge, slezina, jetra?
To je razlog zato ne mogu osetiti nita osim gaenja prema slikama agala ili akala, koje prikazuju
oveka kako toi benzin u kravlju guzicu. Naime, ak me ni pravo ludilo ne privlai, jer je ono samo
manifestacija mozga, dok je pravi genije samo izuzetna manifestacija tela.
Anri Ajden. Ako prvo govorim o tom slikaru, to je samo zato to je madam Kravan obila radionicu
u kojoj se proizvode njegove slike. I zaista su proizvedene. Sve je na njima izmeteno, zamrljano,
smrvljeno cerebralnim. Radije bih ostao pod vodom dva minuta nego da se suoim s njegovim slikama:
bilo bi mi manje zaguljivo. Vrednosti su na njima aranirane tako da ostave dobar utisak, pri emu su
u ovom plodu njegove vizije te vrednosti naprosto boje jedne svetlosne kugle. Svako ko vidi kuglu ne

douard Archinard: jedan od Kravanovih pseudonima. (Sve napomene: AG)

mora da manipulie njenim vrednostima, jer e one uvek biti lane. A Hajden verovatno nikada nije
video kuglu, jer ju je na svojim platnima naslikao najmanje deset puta.
Mali savet: uzmite nekoliko pilula i proistite duh; jebite to vie ili, jo bolje, ponite sa intenzivnim
treninzima: kada obim vaih miica bude merio pola metra, postaete makar sirovina, ako ste imalo
nadareni.
Loeb. Njegov doprinos mi lii na kuluenje, a ne na slikarstvo.
Morgan Rasel pokuava da svoju impotenciju sakrije iza tehnike sinhronizma. Ve sam video njegove konvencionalnije slike, s njihovim odbojnim, razmazanim bojama, na izlobi u galeriji Bernhajmen (Galerie Bernheim-Jeune). U njegovim slikama ne vidim nita jedinstveno. agal, ako nita drugo,
ima odreenu naivnost i kolorit. Moda je on zaista nevinace, ali je onda suvie malo nevinace. amije, nula. Frost, nula. Per Krog je stari jarac koji bi hteo da proe kao staro jagnje. Aleksandra Ekster
je jedna od onih nesrenih slikarki, koje bi mnogo bolje prole u galeriji Francuskih umetnika, zato
to je kubistiki Bugero i dalje samo Bugero2 . Laburer: njegove slike, iako i dalje vrlo zbrkane, odiu
nekim ivotom, naroito ona sa igraima bilijara u nekom kafeu; ali, uivanje u njenom gledanju zaista nije beskrajno, jer nije dovoljno osobena. Busengo, ve videh to. Runi markiz, Kezmarki! Ajhorn,
Lisjen Lafor, obotka, Valmije, sve redom kubisti bez talenta. Suzana Valadon dobro barata svojom
malim receptima, ali uiniti neto jednostavnim nije tako jednostavno, ti kurvo matora! Toben. Ah,
ah! UhUh Tobenu, drue stari (ne poznajem te, ali nema veze), ako ti neka fufica opet zakae randevu u Rotondi,3 pusti je da izvisi. U tvojim slikama ima neeg (to je lepo), ali ipak se stie utisak da ti
nedostaje jo malo kafanskih rasprava o estetici. Svi tvoji prijatelji su samo obini kretenii (ovo je
ba runo, zar ne). Uini mi uslugu, otarasi se tog glupog ponosa! Idi napolje i tri po livadi, galopiraj
poljem kao konj, preskai konopac i kada napuni est godina, nee znati nita i videe lude stvari.
Doprinos Andrea Ritera bilo je jedno crno govno. Eto oveka koji ispade opscen, a da mu to nije bilo
na kraj pameti. Ermen, jo jedan idiot. malcigaug nas navodi na pomisao kako futurizam (iako ne
znam da li su njegove slike zaista futuristike) pati od iste slabosti kao i impresionizam: od iskljuivog
oslanjanja na senzibilitet oka. Moe vam se uiniti da je to muva, sasvim obina muva u letu, ne neka
koja se oamutila od opojnog zova govana, jer miris i zvuk u potpunosti izostaju, kao i sve ostalo to
je nemogue naslikati, a to je upravo sve.
To to sam se toliko zadrao na malcigaugu ne znai da njegovo platno smatram remek delom.
Daleko od toga.4 Gospoice Hana Koinski, to vam je ba bilo svinjski. Sirota Ruskinja! Marval je
izloila jednu armantnu sliku. Znam da bi mnogi voleli kada bih za radove ovih slikara rekao kako su
dijabolini. Ali, da li uopte imate predstavu o pravom znaenju rei kao to su divno ili armantno?
Moda u biti jasniji ako kaem da nacionalne cvetie Madlen Lemer ne smatram armantnim. Flandren ima neto talenta. Na njegovim platnima genije oigledno ne besni kao oluja, koja kida drvee
i pustoi itna polja. Njegovo slikarstvo sledi opte, a ne neko njegovo lino pravilo, ali opet bismo
rado videli kako Glez i Metsene na svojim kubistikim slikama postiu neto ekvivalentno.5 Marija
Rubak, jedno malo nita eka nas na jednoj od tvojih slika.6 Kulbin, njegovi radovi su folirantski.
Hasenberg, kakva prljavtina. Alis Baji: ima neke vedrine u njenoj slici Klizanje u parku i to nije
mala stvar. Oekivao sam neto mnogo gore, jer se gospoica Baji nikada nije udavala.7 Artur Kravan:
2

William-Adolphe Bouguereau (18251905), tradicionalni akademski slikar.

Caf de la Rotonde, uveni kafe na Monmartru, omiljeno sastajalite znaajnih slikara i pisaca tog vremena (Pikaso,
Modiljani, itd.).
4
Drugo izdanje, posle Daleko od toga: Naprotiv, u naelu, cenim da se neka kola kojoj nedostaje genija ne moe se
osloniti na talente. U to sam se od tada uverio.
5
U drugom izdanju, Kravan daje i ocenu: dobro, 9.
6
U drugom izdanju: jedno malo nita eka nas na svim tvojim slikama.
7
Drugo izdanje, na kraju reenice: vrlo dobro, 7 1/2.
3

da nije prolazio kroz period lenjosti, izloio bi platno pod naslovom, Svetski ampion u bordelu. De
la Fresne: primetio sam njegove ranije radove na Jesenjem salonu, jer su odisali sveinom. Spreman
sam da dam hiljadu franaka svakome ko mi pokae dvadeset sveih slika na bilo kojoj izlobi. Ali,
taj duboki kvalitet je do danas uglavnom ispario. (Moram da napomenem svojim itaocima da sam
video svega dva od tri najavljena platna, jer tree jo nije stiglo.) Ne znam da li je kritika Jevrejina
Apolinera nije da imam neke predrasude prema Jevrejima, naprotiv, uvek im dajem prednost nad
protestantima u njemu probudila neke sumnje, kada ga je taj imitator Katila Mendea u jednom od
svojih tekstova opisao kao Deloneovog uenika. Nije valjda naseo na tako jeftin trik?
Njegove dve mrtve prirode odlikuju se istom onom sparuenou koja se moe primetiti i u tipografiji na koricama idovih knjiga. Poto ne znam apsolutno nita o de la Fresneu, nemam predstavu o
miljeu u kojem se kree, ali ubeen sam da je lo. Njegovo ime mi govori da je plemi, a njegove slike
da uiva neki ugled. Razlika nastaje iz suprotnosti izmeu huljokratije i aristokratije. Poto se nalazi
u sredini, kao i sve to je u sredini, ta razlika mora biti neto osrednje. Svaki plemi ima u sebi neto
grubijansko i svaki grubijan ima u sebi neto plemiko, jer su to dva ekstrema. Poto je razlika ograniena tim krajnostima, ona nikada ne postoji sama za sebe, to vai i za talenat. Zato de la Fresneu
nedostaju krajnja razigranost boja i vrhunska sloboda. Teko da je re o jednom od onih umetnika koji,
poto su zavrili svoje remek delo, razmiljaju: Jo nisam prestao da se smejem. Metsene, ta greka
koja se provukla kao prirepak kubizma. Njegove boje imaju nemaki naglasak. Gadi mi se. Kazimir
Maljevi je folirant. Alfred Hagin, alosno, alosno. Peske, ruan si! Lis nema talenta. Sinjak, o njemu
neu rei nita, jer je o njegovom delu ve mnogo toga napisano. Samo elim da mu stavim do znanja
da imam vrlo dobro miljenje o njemu. Deltomb, koji seronja! Auroro Folker, kako sestra? Pe, ruo
rumena: umukni, ti runa babuskaro! Markusi, ista neiskrenost, ali kubistike slike vas ipak navode
na pomisao kako bi u njima moralo biti jo neeg; samo, ega? Lepote, ti jebeni idiote! Rober Lotiron,
moda. Ni Glez sigurno nije spasitelj; ono to kubistima nedostaje je genije koji bi slikao bez trikova
i sistema. ak ne mislim da Glez ima bilo kakvog talenta. teta za njega, ali ta da se radi. Moda e
ljudi pomisliti kako imam predrasude prema kubizmu. O tome nema ni govora: imam vie naklonosti
prema ekscentrinostima ak i najosrednjijih duhova nego prema banalnim delima nekog burujskog
imbecila. A. Kristijans je imitator, a ne uenik Van Dongena.
A. Kisten: nije to to, stari moj, nije uopte. Van Dongen: po navici iz poslednjih par godina, poslao
je svoje radove na Salon. Van Dongen je napravio neke izuzetne stvari. Slikanje mu je u krvi. Kada
razgovaram s njim ili ga posmatram, uvek zamiljam kako su mu elije pune boje, kako zeleno, uto,
crveno i plavo izviru iz samog korena njegove brade i kose. Ljubav koju oseam prema njemu naterae
me da mu posvetim ceo lanak i zato sada prilaem tako malo.
De Segonzak: nisam video njegov doprinos. Ako mogu suditi na osnovu njegovih poslednjih radova,
taj slikar, koji je nekada obeavao, danas je samo malo ubre. Kisling: ni njegove slike nisam video;
ne znam ak ni da li sam dobro izgovorio njegovo ime. uo sam da ima talenta, ali uzdrau se od
miljenja.8 Svako e razumeti da u jednom obilasku nisam mogao videti sve. U narednom izdanju
neu propustiti priliku da skrenem panju na nepoznatog umetnika koga sam otkrio.9 Veoma je teko
snai se u Salonu kada slike jo nisu izloene: neka platna su upravo bila skinuta, a poto uglavnom
ne moete videti nita osim uasa, pomiljate, moda pogreno, kako tu ipak neete naii na udo i da
su anse da ga tu uopte moe biti hiljadu prema jedan, ak i u poasnom holu, poto se i izloba u
Salonu nezavisnih dii neim tako odvratnim kao to je poasni hol.10 Simon Monzen: mislim da sam
se jednom napio s tim umetnikom; ali, ne seam ga se kau da sam bio mrtav pijan. U svakom sluaju,
8

Drugo izdanje: Kisling je, koliko mogu da vidim na osnovu njegovog priloga, veoma dobro upuen u moderno slikarstvo, ali talenat mu je opet malecki.
9
Izostavljeno u drugom izdanju.
10
Drugo izdanje, pre Simon Monzen: Vratio sam se u Salon, ali tamo nisam otkrio nita novo.

taj zaboravljeni drugar pitao je moju enu da li bih mogao da napiem neto o njemu; i poto joj je
uputio nekoliko bljutavih komplimenata, plaam svoj dug. Ali, nisam mogao da pronaem njegove
slike. Srekovi.11 Rober Delone: pre nego to ponem da priam o njemu, moram preduzeti neke mere
opreza. Jednom smo se potukli i ne elim da on ili ma ko drugi pomisli kako je ta injenica uticala na
moju kritiku. Ne optereujem se linim mrnjama i prijateljstvima. To je danas, kada ozbiljne kritike
uglavnom nema, velika vrlina, a pored toga je i odlina i moda ak sasvim isplativa investicija. Ako
budem opirno govorio o oveku, a neki detalji vas okiraju, uveravam vas da je sve to sasvim prirodno,
zato to tako inae gledam na stvari.
Jo jednom moram priznati da nisam video njegove slike. Izgleda da Delone ima obiaj da svoja
platna alje tek poslednjeg dana, da bi iznervirao kritiare, za ta mislim da je potpuno ispravno.
Svako ko ozbiljno napie makar jedan red o slikarstvu, moe biti samo ono to mislim da jeste.
Verujem da je ovaj slikar zastranio. Kaem zastranio, iako oseam da je re o nemoguem podvigu. Gospodin Delone ima njuku kao besno prase ili neki koija iz visoke klase; s takvom njukom
mogao je da pokua da slika kao sirovina. Spoljanjost je obeavala, ali unutranjost nije bila neto.
Verovatno preterujem kada kaem kako ima neeg zadivljujueg u Deloneovoj neobinoj pojavi. Fiziki, on je gnjecavi sir: Rober se teko kree i verovatno ne bi mogao da baci kamen ni trideset metara.
Sloiete se da to nije naroito privlano. Uprkos svemu, kao to sam malopre rekao, fiziki izgled
mu ide na ruku: to lice je tako provokativno vulgarno, da ostavlja utisak raspomamljenog prdea. Na
njegovu alost morate shvatiti da me savreno ne zanima da li ova ili ona osoba ima talenta oenio
je Ruskinju. Da, Device majko, Ruskinju i to Ruskinju koju se plai da prevari! to se mene tie, radije
bih upranjavao skarednosti s nekim profesorom filozofije s Kole de Frans (Collge de France) s
gospodinom Bergsonom, na primer nego to bih poao u krevet s veinom ruskih ena. Ne kaem
da jednog dana neu bludniiti s madam Delone (Sonia Delaunay), zato to sam, kao i veina mukaraca, roeni kolekcionar, to bi mi, samim tim, pruilo okrutno uivanje zavoenja deije vaspitaice,
naroito ako bih u asu kad joj lomim srce, imao oseaj da razbijam stakleno oko.
Pre nego to je sreo svoju enu, Rober je bio magarina; sasvim je mogue da ima sve kvalitete
magarca: njae, voli iak, uiva da se valja po travi, a na svet, koji mu izgleda tako divno, gleda tim
velikim, blentavim oima, koje ne pitaju da li je taj svet moderan ili drevan i koje u telegrafskom stubu vide drvo, a u cvetu neki izum. Poto je upoznao svoju Ruskinju, zna da su Ajfelova kula, telefon,
automobili i avioni moderne stvari. Eh, sad, taj tikvan se silno namuio dok je to nauio, ne zato to
znanje moe naneti tetu umetniku, ve zato to magarac ostaje magarac i to moe oponaati samo
sopstveni temperament. Prema tome, ono to primeujem kod Delonea jeste nedostatak temperamenta. Ako ste ve te sree da budete sirovina, onda se toga morate drati. Svako e razumeti da velikom,
glupom Svetom Bernaru uvek dajem prednost nad gospoicom Fanfreli,12 koja zna da plee gavotu
i, u svakom sluaju, utom oveku nad belim ovekom, crnom nad utim i crnom bokseru nad crnim
studentom. Madam Delone, koja je tako ce-re-bral-na, iako zna manje od mene, to dosta govori, napunila mu je glavu principima koji nisu ak ni ekstravagantni ve samo ekscentrini. Rober je uzeo
lekciju iz geometrije, lekciju iz fizike i jo jednu iz astronomije; gledao je Mesec kroz teleskop; postao
je lani naunik. Njegov futurizam ne kaem to da bih ga iznervirao, ve zato to verujem da e od
sada skoro celo slikarstvo izvirati iz futurizma, to opet ukazuje na nedostatak genija, jer su sve te
Kare i Booniji nitarije ima, kao i njegova njuka, veliki kvalitet drskosti, iako njegove slike trpe
zbog urbe da u svemu, po svaku cenu, bude prvi.
11
Drugo izdanje sadri i osvrt na Arhipenka: Arhipenko, koji si ti lanjak. Iako je Apoliner, Jevrejin i ozbiljan ovek, u
jednom od svojih skoranjih kritikih prikaza, rekao kako one koji se smeju Arhipenku treba aliti, smatram da su oni
koji pucaju od smeha pred nekom besmislicom ili remek delom sreni ljudi.
12
Mademoiselle Fanfreluche, lik iz popularne komine opere, Fanfreluche: opra comique en trois actes, de Gaston Hirsch,
St. Arroman & Burani, musique de Gaston Serpette, 1883.

Zaboravio sam da kaem kako u svom privatnom ivotu Delone daje sve od sebe da bi oponaao
jadnu egzistenciju carinika Rusoa.
Ne znam da li e se uopte pojaviti na ovoj izlobi, kao to je to uradio na Jesenjem salonu, gde je
doao zaogrnut u crveni plat, to nije manir ivih ve mrtvih, jer danas svi mukarci nose crno, a
moda je izraz ivota.
Mari Loransen (nisam video njen doprinos). Ah, evo jedne kojoj treba zadii suknju i uvaliti joj jedan
veliki na jedno mesto, ne bi li nauila da umetnost nije uvebavanje poza pred ogledalom. Oh! Slatka devojice! (Zaepi gubicu!) Slikanje je hodanje, tranje, jedenje, pijenje, spavanje, zadovoljavanje
prirodnih potreba. Moete rei da sam odvratan, ali to vam je tako.
Za umetnost je uvredljivo rei kako se umetnik postaje tako to ponete da jedete i pijete. Nisam
realista, a umetnost je, sreom, van svih tih nepredvidljivosti (contingences) (a tvoja sestra?).
Suprotno svemu tome, draga gospoice, umetnost, s velikim U, ako emo doslovno, jeste cvetak
(oh, drago dete!), koji cveta samo usred nepredvidljivog, i nema sumnje da je za nastanak nekog
remek dela neophodno govno, kao to je i tvojim vratima neophodna kvaka; ili, da upotrebim figuru
koja e ti sigurno raspaliti matu, ono je potrebno isto koliko i, recimo, dirljivo klonula rua, koja iri
opojni miris svojih mlitavih latica preko devianski bele povrine tvog delikatnog, nenog i umetniki
oblikovanog kamina (dlaice na sisama!).
Artur Kravan
P. S.
Poto ne mogu da se preko tampe odbranim od kritiara koji su me oklevetali da sam povezan ili
sa Apolinerom ili s Marinetijem, ovim putem ih upozoravam da u im ako to ponove zavrnuti jaja.
Jedan od njih je rekao mojoj eni: ta ste oekivali? Gospodin Kravan ne provodi dovoljno vremena
s nama. elim da izjavim jednom za svagda: ne elim da budem civilizovan.
S druge strane, elim da obavestim svoje itaoce da u sa zadovoljstvom prihvatiti sve to nau
za shodno da mi poalju: tegle pekmeza, ekove, pie, potanske marke svih zemalja, itd. U svakom
sluaju, svaki od tih poklona e me lepo nasmejati.13
A. K.

13

U drugom izdanju, umesto ovog, sledi pasus: Poto sam u svom asopisu stavio do znanja da primam poklone u naturi
i gotovini, udi me da nisam dobio nikakav novac, tako da upuujem novi apel, ljudima od mate.

10

Zakljuenje incidenta
Prvo zakljuenje incidenta
Posle mog lanka o Izloba u Salonu nezavisnih, nekoliko osoba, koje sam izvreao, nalo se ozbiljno
uvreenim: meu njima i Jevrejin Gijom Apoliner, koji smatra da sam ga poidovio14 i koji mi je
poslao svoje sekundante. Sledi izvetaj koji je usledio iz tog demara.
Pariz, 7. mart 1914.
U lanku koji je objavio u svom asopisu Maintenant, g. Artur Kravan je napisao: Jevrejin Apoliner Na prijatelj, Gijom Apoliner, koji uopte nije Jevrejin, zamolio nas je da odemo do g. Kravana
i zatraimo od njega da ispravi svoju greku. Gospodin Kravan nam je odgovorio. Evo pisma koje se
odnosi na nau misiju:
Ne iz straha od Apolinerove velike sablje, ve iz nedostatka samopotovanja, spreman
sam da priloim sve ispravke i izjavim da g. Apoliner, suprotno onome to sam napisao u
svom lanku o Izlobi u Salonu nezavisnih, objavljenom u mom asopisu Maintenant, nije
Jevrejin ve rimokatolik. Da bih izbegao dalje greke, koje su uvek mogue, dodao bih da
je g. Apoliner, koji ima veliki stomak, sliniji nosorogu nego irafi, a da, u predelu glave,
vie lii na tapira nego na lava, na leinara, vie nego na rodu dugog vrata.
Da bi sve stvari dole na svoje mesto, iskoristio bih ovu priliku da ispravim jo jednu
reenicu, iji duh moe dovesti do nesporazuma. Kada na jednom mestu, povodom Mari
14

U originalu, que javais trait de jude Od Juda ili idov; ta fraza bi se mogla prevesti i drugaije. U svakom
sluaju, Kravan nastavlja da podbada Apolinera, kome je to bila jedna od slabih taaka. Poznato je koliko se Apoliner upinjao da se dokae kao pravi Francuz (pravo ime, Wilhelm Albert Wodzimierz Apolinary Kostrowicki, 18801918) i da se
ak nadao prijemu u Francusku Akademiju, iako nije imao ni francusko dravljanstvo, niti kap francuske krvi. Roen je u
Rimu, po majci je bio Poljak (poreklom iz dananje Belorusije), a po ocu, najverovatnije, Italijan. U politikim kontroverzama tog vremena bio je na strani drajfusovaca, da bi u ratnim godinama preao na nacionalistiku poziciju i ak podravao
ekstremne desniare iz Francuske akcije (LAction franaise). Tada je, javno i u prepisci, znao da iznese i neke otvoreno
ovinistike stavove (bulevarska umetnost je jevrejska do krajnosti i druge opaske na raun Hajneovog jevrejstva, iz jednog pisma iz 1915; ili, nain na koji je u pismu od 6. II 1918. odbio Carin poziv da poalje neki prilog za reviju Dada, iako
je 1916. uestvovao u antologiji Cabaret Voltaire: Bilo bi kompromitujue za mene.. da saraujem s asopisom koji ima
nemake saradnike, makar i naklonjene Antanti.). Ali, sve to je bilo kasnije. Do 19131914, u svom privatnom ivotu, kao i
u svojoj prozi i poeziji, bio je pravi filosemita (pria Praki prolaznik, brojni motivi iz Alkohola, naroito iz njegove kljune
poeme, Zona, zatim Sinagoga, itd.). To je bilo toliko upadljivo, da se za mnoge Apolinerovo jevrejstvo prosto podrazumevalo,
kao neto prirodno, sa ili bez drugih primisli. Godine 1913. izlazi zbirka Alkoholi (Alcools), jedan od prelomnih dogaaja u
poeziji XX veka. Usledili su brojni prikazi i analize, ali i kritike, meu kojima je najvie panje privukla ona ora Diamela
(Georges Duhamel), jednog od urednika vodee knjievne revije, Mercure de France: Nita ne lii vie na prodavnicu polovnih stvari od zbirke stihova koju je Gijom Apoliner objavio pod, u isti mah, jednostavnim i tajanstvenim naslovom: Alkoholi.
Kaem, trgovac starudijom, zato to ga zatiemo u straari punoj najraznorodnijih stvari, od kojih neke mogu biti vredne,
ali od kojih nijedna nije proizvod samog trgovakog zanata. Upravo to je odlika buvlje pijace: ona prodaje, ona nita ne
stvara Kroz rupe na njegovoj prljavoj odori, naziremo ironinu i prostodunu figuru trgovca, u ijim crtama ima neeg
od levantskog Jevrejina, Junoamerikanca, poljskog plemia i facchina (nosaa) (13. VI 1913). Iste godine, u tekstu koji je
sveano najavljivao nemaki prevod Apolinerove poeme Zona, Fric Maks Kaen (Fritz Max Cahn, inae Jevrejin), pisao je:
Apoliner, taj revnosni, frankofonski i hrianski poljski Jevrejin, u stvari je, moda i nehotino, romantini racionalista
(Die Bcherei Maiandros, Berlin, 1. XI 1913). Kravan je sve to oigledno pojednostavio; svesno ga je provocirao, moda slutei ishod: Apoliner, koji je u prii Praki prolaznik, iz 1902, pisao, Volim Jevreje, zato to svi Jevreji svuda pate, sada se
naao smrtno uvreenim. Povod je bila i povreena ast njegove tadanje ljubavnice, Mari Loransen, ali oigledno je da su
njegovi stavovi poeli da se menjaju i pre razbuktavanja opte patriotske groznice. (Videti, Walter L. Adamson , Embattled
Avant-gardes: Modernisms Resistance to Commodity Culture in Europe, University of California Press, 2007, str.122, 134135;
Willard Bohn, Apollinaire and the International Avant-garde, SUNY Press, 1997, str. 103105.)

11

Loransen, kaem, Evo jedne kojoj bi trebalo zadii suknju i uvaliti joj jedan veliki na
jedno mesto, to treba doslovno itati kao: Evo jedne kojoj bi trebalo zadii suknju i tamo
smestiti sve zvezde pozorita Varijete.
Artur Kravan
Budui da je Jevrejin Gijom Apoliner bio zadovoljan ovim objanjenjima, konstatujemo da je g.
Artur Kravan primio pismo i prilaemo ovaj izvetaj, na osnovu uzajamnog dogovora.
(Apolinerovi sekundanti)
Klod ero (Claude Chreau)
umetniki slikar
erom Taro (Jrme Tharaud)
knjievnik, vitez Legije asti
Artur Kravan
hohtapler,
mornar na Pacifiku,
goni mazgi,
bera pomorandi u Kaliforniji,
krotitelj zmija,
hotelski lopov,
neak Oskara Vajlda,
drvosea u velikim umama,
bivi prvak Francuske u boksu,
unuk kraljiinog savetnika,
ofer u Berlinu,
provalnik, itd.
Arthur Kravan

Drugo zakljuenje incidenta

Poto se u mom lanku o Izlobi u Salonu nezavisnih, objavljenom u mom asopisu Maintenant, ga
Suzana Valadon spominje kao matora kurva, elim da uverim javnost da je, suprotno mojoj tvrdnji,
ga Suzana Valadon olienje vrline.
Artur Kravan

Dodatak: Zvanino zakljuenje incidenta

Pismo koje je Kravan predao Apolinerovim sekundantima i koje je objavljeno u listu Soires de
Paris (No 22, mart 1914), razlikuje se od verzije objavljene u Maintenant (Drugo proireno izdanje),
oigledno nakiene, ali, opet, ne previe:
Gospodo,
U nedostatku samopotovanja, izjavljujem da g. Apoliner, suprotno onome to sam napisao u svom lanku o Izlobi u Salonu nezavisnih, objavljenom u mom asopisu Maintenant,
12

nije Jevrejin ve rimokatolik. Da bih izbegao sve mogue greke, dodao bih da g. Apoliner nije golja ve da, naprotiv, ima veliki stomak, tako da vie lii na nosoroga nego na
irafu.
Pored toga, hteo bih da ispravim i reenicu o Mari Loransen: kada na jednom mestu kaem,
Evo jedne kojoj bi trebalo zadii suknju i uvaliti joj jedan veliki na jedno mesto, to treba
sutinski shvatiti na sledei nain: Evo jedne kojoj treba zadii suknju i tamo smestiti
veliku paleontologiju pozorita Varijete.
Gospodo, molim vas verujte da leim niice pred vama
Artur Kravan, Pariz, 6. III 1914.

13

Artur Kravan
Fabian Avenarius Lloyd (18871918?), od 1910, Arthur Cravan: pesnik-bokser, s najkraom kosom
na svetu, skandal-majstor, neak Oskara Vajlda i to pravi: Vajldova ena, Konstans Lojd, bila je
Kravanova roena tetka Roen je u Lozani, u porodici englesko-irskog porekla. Vrlo rano je pokazao
veliko interesovanje za umetnost i knjievnost. Pored engleskog, teno je govorio nemaki i francuski,
ali je kasnije pisao iskljuivo na francuskom. Pohaao je nekoliko koleda u vajcarskoj i Nemakoj, ali
je onda prekinuo kolovanje i otisnuo se na put: kao brodski kuvar, drvosea, ofer, bera pomorandi
to e kasnije navoditi kao svoje titule i, sve vie, kao bokser. U Francuskoj poinje s redovnijim
treninzima i nastupa u amaterskoj bokserskoj ligi, zatim i kao profesionalac. Od 1909, boravi u Parizu.
Obilazi umetnike salone i upoznaje se sa mnogim umetnicima (Feliks Feneon, Blez Sandrar, Maks
akob, Rober i Sonja Delone, Van Dongen, itd.); ali, prvi tekst objavljuje u jednom sportskom asopisu:
Biti ili ne biti Amerikanac (LEcho des Sports, 10. VI 1909).
Godine 1912. pokrenuo je asopis Maintenant (15, 19121915), koji je sam distribuirao, na piljarskim kolicima 25 santima komad! izmeu ostalog i ispred Salona nezavisnih, u kojem je 1914.
odrana redovna godinja izloba modernog slikarstva. Maintenant je privukao panju ve od prvog
broja, svojim provokativnim lancima (izmiljena kontroverza oko sudbine Oskara Vajlda, pria o
poseti Andreu idu, itd.), kao i svojom osobenom, silovitom poetikom i razornim humorom (treba
pogledati sve brojeve i tekstove, svaki naizgled uzgredni detalj). Tome treba dodati i Kravanove povremene javne nastupe (najava za 6. III 1914: Artur Kravan predaje, plee, boksuje), kao i utisak koji
je ostavljao na druge umetnike i pisce, u neposrednoj komunikaciji (Andre Salmon se, posle jednog
Kravanovog brutalnog predavanja iz 1913, pitao: Ne podsea li vas on na velikog Alfreda arija?).
Ali, tek je etvrti broj Maintenant, koji je u celini bio posveen Salonu nezavisnih, izazvao nezapameni skandal. Bilo je to neto vie od gomile uvreda, izraenih kroz retku meavinu vrhunskog stila
i nesputanog prostakluka: na scenu je stupio novi senzibilitet, koji svoju kreativnost i udnju za ivotom nije vie mogao da zadovolji samo na planu izraavanja, u nekom od propisanih medija i u
zabranu umetnosti, sa svim njegovim apsurdnim konvencijama i patosom, kojih nisu bili poteeni
ak ni oni koji su sebe smatrali najnaprednijim. Slikanje je hodanje, tranje, jedenje, pijenje, spavanje, zadovoljavanje prirodnih potreba. Moete rei da sam odvratan, ali to vam je tako. U istom
tekstu je napisao: Treba da utuvite u glave da je umetnost za buruje, a kada kaem buruj, mislim
na oveka bez mate. Ili neto kasnije: U svom seanju nosim dvadeset vekova i pratim boje stotinu gradova u svojoj dui Mi, moderni, ono to nosimo u svojim srcima dovoljno je da digne u
vazduh tvravu sanjao sam krevet koji pluta na vodi ili, vulgarnije, kako spavam na tigrovima
(povodom rata) bilo bi me sramota kada bih dopustio da me Evropa odnese neka umre, nemam
vremena15
Po izbijanju Prvog svetskog rata, izbegava vojnu obavezu, kao dezerter 17 nacija, i prelazi iz jedne
neutralne zemlje u drugu. Godine 1916, odlazi u Barselonu, gde upoznaje Fransisa Pikabiju (Francis
Picabia). Tamo je 23. aprila imao me s bivim svetskim ampionom u tekoj kategoriji, Dekom Donsonom (Jack Johnson, 18781946), koga je upoznao jo 1913, u Parizu. Bio je nokautiran ve u prvoj
rundi16 (u me, u kojem svakako nije imao nikakve anse, uao je potpuno nepripremljen i pijan), ali
je zaradio dovoljno novca za brodsku kartu do Njujorka. Njegov prelazak preko Atlantika zabeleio je
15

A. Cravan, Notes, c. 1916; beleke koje je Andreu Breton poslala Mina Loj i koje je ovaj objavio juna 1942, u prvom
broju asopisa VVV, koji je ureivao u Njujorku, zajedno sa Marselom Dianom, Maksom Ernstom i Dejvidom Herom
(David Hare). Na kraju predgovora, Breton je napisao: Nezavisno od njihovog ogromnog istorijskog znaaja, znalci e na
ovim stranicama moi da uivaju u prisustvu genija, genija u njegovom sirovom stanju. Pesnici e se jo dugo vraati da se
napajaju njima, kao na izvoru.
16
Makar prema Donsonu, iz njegove autobiografije (Jack Johnson, In the Ring and Out, Chicago, 1927); u drugim izvorima
kae se da je bio nokautiran u treoj, odnosno estoj rundi (podatak iz biografskog poglavlja iz Kravanovih sabranih dela),

14

i jedan od putnika na istom brodu, Lav Trocki: Bilo je mnogo dezertera, iz raznih zemalja Bokser,
takoe i pisac, roak Oskara Vajlda, koji otvoreno priznaje da bi radije razbijao vilice gospodi Jenkijima u plemenitom sportu, nego da ga neki Nemac proburazi izmeu rebara (L. Trocki , Moj ivot,
1930).
Saraivao je sa Fransisom Pikabijom i Marselom Dianom (Marcel Duchmap) u aktivnostima njujorke dade, tokom 1917. Njegovo Predavanje o nezavisnim umetnicima u Francuskoj i Americi,
zakazano za 19. april, u 15 asova, u okviru velike izlobe Drutva nezavisnih umetnika istoj onoj
na kojoj je Dian napravio skandal sa svojom Fontanom (pisoarom) poelo je podrigivanjem i
vreanjem publike, a nastavilo se striptizom, koji je prekinula policija. Sproveden je u policijsku stanicu, sa lisicama na rukama, ali je iste veeri puten uz kauciju. Kakvo divno predavanje, rekao je
Marsel Dian, ozaren, kada smo se te veeri svi opet nali kod Arensberga, priseala se Gabrijela
Bife-Pikabija (1938).17
Stekao je legendarni status meu nadrealistima, kasnije i meu situacionistima. Artur Kravan je
prototip tih ljudi koji su se mogli videti kako prolaze kroz neke od najradioaktivnijih zona kulturne
katastrofe, a da za sobom nisu ostavili nikakvu robu ili seanje. (Domination de la nature, idologies
et classes, SI br. 8, 1963.) Blez Sandrar tvrdi da nije nestao u vodama Meksikog zaliva, kao to
kae Breton, ve da je ubijen u tui, 1920. godine, u Meksiko Sitiju, gde je vodio kolu boksa. Udarac
bodeom u srce. Ne zna se zato, ni ko je to uinio, niti iz kakvih pobuda. Verovatno zbog neke ene,
kae Sandrar, koji ga je lino poznavao.18
Ima i drugih spekulacija, ali verzija s brodolomom je izvesnija. Prilino je pouzdano da je sa svojom
ljubavnicom, uvenom pesnikinjom i umetnicom, Minom Loj (Mina Loy, 18821966), s kojom je tokom
1918. iveo u Meksiko Sitiju, planirao put u Buenos Ajres. Ali, imali su novca samo za jednu kartu.
Mina je trebalo da putuje redovnom brodskom linijom, a Kravan se pre nje, s jednim prijateljem,
otisnuo na more u malom, ribarskom brodu. Bilo je to krajem 1918; od tada se Kravanu i njegovom
saputniku gubi svaki trag. Mina Loj je stigla u Buenos Ajres, gde je aprila 1919. rodila njihovu kerku,
Fabijen.
AG

da bi se, koliko-toliko, zadovoljive odredbe ugovora i oekivanja publike. Ipak, bie da je me okonan ve u prvoj rundi,
to je razgnevilo publiku i izazvalo opti mete, o emu su izvetavale i lokalne novine.
17
Dian se u razgovorima s Pjerom Kabanom, pred kraj ivota, priseao Kravana na manje ozaren nain Nije mi se
mnogo svideo, kao ni ja njemu ali je opet evocirao celu priu o njemu, naroito poslednju, ameriko-meksiku epizodu,
uz neke detalje koji dobro dopunjuju druge prikaze. Pierre Cabanne, Dialogues with Marcel Duchamp, The Documents of
20th Century Art, ed. Robert Motherwell, The Viking Press, New York, 1971, str. 53; orig., Entretiens avec Marcel Duchamp,
Editions Pierre Belfond, Paris, 1967.
18
Blez Sandrar vam govori, Prosveta, Beograd, 1998, str. 104109.

15

Spisak izvreanih umetnika

(prvo transkripcija, zatim original)
Tavernije (il): Jules Tavernier (18441889)
Zak (kod Kravana, Zac): Eugeniusz Zak; Eugne Zak (18841926), beloruski slikar, radio
u Parizu.
Roabe: Ferdinand Roybet (18401920)
aba: Pierre Chabat (18271892)
Moris Deni: Maurice Denis (18701943)
arl Gerin: Charles Gurin (18751939)
Karolus-Diran: Carolus-Duran (Charles Auguste mile Durand ili Durant, 18371917)
Anri Ajden: Henry Hayden; polj., Henryk Hayden (18831970)
Loeb (ili Lob): Louis Loeb (18661909, ameriki slikar)
Morgan Rasel: Morgan Russell (18861953, ameriki slikar)
amije: Barbara Dorothy Chamier (18851971, engleska slikarka)
Frost: Arthur Burdett Frost (18511928, Amerikanac)
Per Krog (kod Kravana, Pec): Per Lasson Krohg (18891965, Norveanin)
Aleksandra Ekster (kod Kravana, Alexandre Exler): Aleksandra Aleksandrovna Ekster,
18821949, rusko-francuska slikarka
Laburer (an-Emil): Jean-Emile Laboureur (18771947)
Busengo: Jean-Louis Boussingault (18831943)
Kezmarki: rpd von Ksmrky (18861955)
Ajnhorn: Einhorn (?)
Lisjen Lafor: Lucien Laforge (18891952)
obotka: Imre Szobotka (18901961)
Valmije: Georges Valmier (18851937)
Suzana Valadon: Suzanne Valadon (18651938), francuska slikarka, model i boemka, majka slikara Utrila (Maurice Utrillo, 18831955) i jedno vreme ljubavnica Erika Satija (Erik
Satie, 18661925).
Toben: Felix Elie Tobeen (18801938)
Andre Riter: Andr Ritter; nema biografskih podataka, osim da je Suzana Valadon 1909.
uradila jedan njegov portret (Suzanne Valadon, Portrait dA<em>ndr Ritter, 1909).
Ermen: Ermein (?)
malcigaug: Jules Schmalzigaug (18821917)
Hana Koinski: Hanna Koschinsky (18841939)
Marval: Jacqueline Marval (Marie Josephine Vallet, 18661932)
Madlen Lemer: Madeleine Lemaire (18451928)
16

Flandren: Jules Flandrin (18711947)

Glez: Albert Gleizes (18811953)
Metsene: Jean Metzinger (18831956)
Marija Rubak (kod Kravana, Marya Rubezac): Maria Rubczak (18831955)
Kulbin: Nikolaj Ivanovi Kulbin (18681917)
Hasenberg: Irena Hassenberg (18841953)
Alis Baji: Alice Bailly (18721938)
De la Frene: Roger de La Fresnaye (18851925)
Katil Mende: Catulle Mends (18411909)
Kazimir Maljevi (18791935)
Alfred Hagin: (?)
Peske: Jean Misceslas Pesk (18701949)
Lis: Maximilien Luce (18581941)
Sinjak: Paul Signac (18631935)
Deltomb: Paul Deltombe (18811971)
Aurora Folker: Aurora Folquer (Aurora Folquer y Pedret, katalonska pesnikinja i slikarka,
nema biografskih podataka)
Pe: Denys Puech (18541942)
Markusi: Louis Marcoussis (Ludwik Kazimierz Wladyslaw Markus ili Ludwig Casimir
Ladislas Markus (1878. ili 18831941)
Rober Lotiron: Robert Lotiron (18861966)
Kristijans: Antonius Johannes Kristians (18831957)
Van Dongen: Kees van Dongen (Cornelis Theodorus Maria van Dongen, 18771968)
A Kisten: (?)
De Segonzak: Andr Dunoyer de Segonzac (18841974)
Kisling: Mose Kisling (Mojesz Kisling, 18911953)
Simon Mondzajn (kod Kravana, Szaman Mondszain): Szymon Mondszajn; Szymon Mondzain; Szamaj Mondszajn; fr., Simon Mondzain (izgovara se Monzen, 18881979), slikar,
poljski Jevrejin, radio u Parizu.
Rober Delone: Robert Delaunay (18851941)
madam (Sonja) Delone: Sonia Delaunay (18851979)
Kara: Carlo Carr (18811966)
Booni: Umberto Boccioni (18821916)
carinik Ruso: Henri Le Douanier Rousseau (18441910)
Mari (ili Marija) Loransen: Marie Laurencin (18831956)

17

Bibliografija
Arthur Cravan, LExposition des indpendants, Maintenant No. 4, Mars-Avril 1914. Exhibition at the Independents, The Dada Painters & Poets: An Anthology, ed. Robert Motherwell, Harvard University Press, 1981 (1951), str. 414, s francuskog preveo Ralph Manheim.
Arthur Cravan, uvres: Pomes, articles, lettres, dition tablie par Jean-Pierre Begot, ditions Ivrea 1992 (Champ Libre; ditions Grard Lebovici, 1987).
4 Dada Suicides: Selected Texts of Arthur Cravan, Jacques Rigaut, Julien Torma & Jacques
Vache (Anti-Classics of Dada). Roger Conover (Editor, Cravan), Terry J. Hale (Editor), Paul
Lenti (Editor), Iain White (Editor), Atlas Press, London 2005, str. 1380. Izbor Kravanovih
tekstova, u odlinoj opremi i uz, naalost, oajan predgovor urednika (Conover), koga neki predstavljaju kao vodeeg anglofonskog kravanistu (sic); iz tog teksta se o Kravanu
ne moe saznati apsolutno nita pouzdano, osim najuzaludnijih spekulacija o njegovoj
navodnoj reinkarnaciji u liku nekih drugih osoba (Dorian Hope, itd.; u nekim drugim
spekulacijama, takoe besmislenim, preiveo je i kasnije se predstavljao kao pisac B. Traven). Sreom, slede sam Kravan, s nekoliko tekstova (najvei izbor koji se moe nai na
engleskom jeziku, ali bez Salona nezavisnih), i seanja Gabrijele Bife-Pikabija, zanimljiva
i iz drugih razloga.
Gabrielle Buffet-Picabia, Arthur Cravan and New York Dada, Transition, 1938; zatim, u
okviru The Dada Painters & Poets: An Anthology (1951); i 4 Dada Suicides (2005).
Andr Breton, Anthologie de lhumour noir, ditions du Sagittaire, Paris 1940 (1966). Anthology of Black Humour, City Lights Books, San Francisco 2001; Telegram Books, London
2009, str. 303310.
Sandeep Parmar, Mina Loys Colossus and the Myth of Arthur Cravan, Jacket Magazine n. 34, 2007, http://jacketmagazine.com/34/parmar-loy.shtml
Faksimili asopisa Maintenant, br. 3 i 4: International Dada Archive, http://
sdrc.lib.uiowa.edu/dada/Maintenant/
Faksimili svih brojeva Maintenant mogu se dobiti na adresi redakcije ili potraiti na internetu (fajl: nemo__arthur_Cravan__Maintenant).

18

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Arthur Cravan
Izloba u Salonu nezavisnih
1914.
Arthur Cravan, LExposition des indpendants, Maintenant No. 4, Mars-Avril 1914. Exhibition at
the Independents, The Dada Painters & Poets: An Anthology, ed. Robert Motherwell, Harvard
University Press, 1981, str. 414.
Preveo i priredio Aleksa Golijanin, 20102016. http://anarhija-blok45.net1zen.com Dragocena
pomo: Slavica M. i Bojan Savi Ostoji (AGON asopis za savremenu poeziju,
http://www.agoncasopis.com)
anarhisticka-biblioteka.net