Katehizam revolucionara

Sergej Neajev
1871

Napisan i objavljen leta 1869. godine u enevi i prvobitno bez naslova, ovaj dokument je dobio oznaku Katehizam revolucionara tokom suenja neajevcima iz 1871. godine. Kruok S. G. Neajeva
(1847-1882), sina pripadnika graanstva iz unutranjosti, nastao je u Petrogradu krajem 1868. godine u
atmosferi studentskih nemira, kada je ponovo aktivirana revolucionarna ilegala pokuala da se osveti za
slom koji je pretrpela nakon pucnja Karakozova.
Od 1869. godine Neajev ivi u inostranstvu, zbliava se sa M. A. Bakunjinom i N. P. Ogarjovim i
uestvuje u izdavanju itavog niza proklamacija.
Jedna iz tog niza, Katehizam revolucionara nastaje kao plod udruenog rada, a sadri ne samo ideje
Neajeva, ve i Bakunjina i P. N. Tkaova, koji dre osnovni poloaj revolucionarnog makijavelizma. U
Katehizmu je po prvi put bio formulisan program teroristike aktivnosti irih razmera. Revolucionarna
praksa Neajeva dobila je izraz u organizaciji (Narodna odmazda, jesen 1869,
Moskva). Ubistvo jednog lana organizacije, studenta Ivanova, po naredbi njenog rukovodioca, dovelo je
do sudskog procesa protiv neajevaca, koji je naiao na veliki odjek u ruskom drutvu.

Odnos revolucionara prema sebi samome

1. Revolucionar je ovek proklet. On nema ni svojih zanimanja, ni svojih poslova, ni oseanja, ni ljubavi, ni poseda, ak niti imena. Celo je njegovo bie zaokupljeno jednim jedinim zanimanjem, jednom
milju, jednom strau revolucijom.
2. U dubini tog bia on je ne samo na reima, ve i na delima pokidao svaku vezu sa graanskim
poretkom, sa itavim civilizovanim svetom i svim zakonima, pravilima ponaanja, sveprihvaenim
normama i moralom ovoga sveta. Taj je svet za njega nemilosrdni neprijatelj, a ako i dalje ivi u
njemu, to je samo zato da bi mu to vie mogao nauditi.
3. Revolucionar prezire svako doktrinarstvo, odrie se mirnodopske nauke i ostavlja je buduim
pokoljenjima. On poznaje samo jednu nauku, nauku ruenja. Samo i jedino zbog toga on danas izuava
mehaniku, fiziku, hemiju, eventualno medicinu. Zbog toga on dan i no izuava ivu nauku ljudi,
njihovih karaktera, poloaja i svih prilika aktuelnog drutvenog ustrojstva, u svim moguim slojevima.
Cilj je samo jedan to skorije i to potpunije ruenje tog gnusnog ustrojstva.
4. Javno mnjenje on prezire. On prezire i mrzi dananji drutveni moral u svim njegovim pobudama
i pojavama. Za njega je moralno sve to pomae pobedu revolucije. (Sve to se prei na tom putu
nemoralno je i zloinaki)
5. Revolucionar je ovek proklet. Nemilosrdan prema dravi i uopte prema celom stalekom drutvu, ni sam ne treba da za sebe oekuje ikakvu milost s njihove strane. Izmeu njega i njih vodi se
ponekad tajna, ponekad javna neprekidna i nepomirljiva borba na ivot i smrt. On svakodnevno mora
biti gotov da pogine. On mora da se navikne da trpi muenje.
6. Surov prema sebi, on mora biti surov i prema drugima. Sva nena i razneujua oseanja rodbinskih odnosa, druenja, ljubavi, zahvalnosti, ak i same asti, treba da u njemu budu uguena jednom
jedinom hladnom strau revolucionarnog dela. Za njega postoji samo jedan uitak, jedna uteha, jedna nagrada i zadovoljstvo uspeh revolucije. Nou i danju u njemu mora iveti jedna misao, jedan cilj
nemilosrdno ruenje. Teei hladnokrvno i neumorno tom cilju, on treba da je i sam uvek spreman
da umre i sopstvenim rukama umori sve to ometa njegovo postizanje.
7. Priroda pravog revolucionara iskljuuje svaki romantizam, svaku sentimentalnost, zanos i oduevljenje. Ona ak iskljuuje linu mrnju i osvetu. Revolucionarnu strast, koja je za njega postala
neprekidna i svakodnevna, on treba da zdrui sa hladnim proraunom. Uvek i svuda on treba da bude
ne ono emu ga vodi lina sklonost, ve ono to mu nalae opti interes revolucije.
Odnos revolucionara prema drugovima po revoluciji

8. Drug i drag prijatelj revolucionaru moe biti samo ovek koji na delu pokae da je i sam takav
revolucionar. Mera druenja, odanosti i drugih obaveza u odnosu sa takvim drugom odreuje se iskljuivo stepenom koristi u poslu sveruiteljske praktine revolucije.
9. O solidarnosti revolucionara ne treba troiti rei. U njoj je sva snaga revolucionarnog dela.
Drugovi-revolucionari, na istom stupnju revolucionarnog poimanja i strasti, treba da, ukoliko je to
mogue, sva krupna pitanja razmatraju zajedno i reavaju ih jednoduno. U sprovoenju tako usvojenog plana svako, po mogunosti, treba da rauna iskljuivo na sebe. U ruiteljskim akcijama svako
treba da dela sam, a da savetu i pomoi drugova pribegne samo onda kada je to nuno za uspeh.
10. Svaki drug treba da pri ruci ima nekoliko revolucionara drugog i treeg reda, to e rei, ljudi
nedovoljno posveenih. Na njih treba da gleda kao na deo drutvenog kapitala koji mu je stavljen na
raspolaganje. On treba da ekonomino troi svoj deo kapitala, vodei rauna da iz njega uvek izvue
najveu korist. Sebe smatra kapitalom koji je osuen na troenje u svrhu revolucionarne pobede, iskljuivo kapitalom kojim samo i iskljuivo on, bez pristanka celog drutva potpuno posveenih, ne
moe raspolagati.
11. Kada treba da odlui da li da izbavi nekog druga koga je zadesila nesrea, revolucionar ne treba
da se vodi linim oseanjima, ve jedino time koliku e korist od toga ima revolucija. Zato on mora
da izvaga korist od druga s jedne strane, i arenje revolucionarne snage sa druge, pa onako kako vaga
pretei treba i da odlui.
12. O prijemu novog lana, koji se dokazao na delu a ne na reima, moe se odluivati iskljuivo
jednoduno.
Odnos revolucionara prema drutvu
13. Revolucionar stupa u svet dravnosti, stalea i takozvane civilizacije i u njemu ivi jedino s
ciljem njegovog to potpunijeg i skorijeg ruenja. On nije revolucionar ako u tom svetu postoji neto
za im ali, ako se moe zaustaviti pred istrebljenjem stanja, odnosa ili nekog oveka iz tog sveta iz
kojeg svi i sve treba da mu bude mrsko. Tim gore po njega ako u njemu ima rodbinske, prijateljske ili
ljubave veze on nije revolucionar ako mu one mogu zaustaviti ruku.
14. U cilju nemilosrdnog ruenja revolucionar moe, a esto puta i mora iveti u drutvu i izdavati se
za neto drugo. Revolucionari moraju da se uvuku svuda, u sve slojeve, vie i srednje, u duan, crkvu,
spahijski dom, u svet birokratski i vojni, u knjievnost, u Tree odeljenje, pa ak i u Zimski dvorac.
15. itavo to gnusno drutvo valja razdeliti na nekoliko kategorija. Prva kategorija jeste kategorija
onih koji su neodlono osueni na smrt. Na naem Drutvu je da saini spisak tako osuenih, redom
na osnovu njihove tetnosti po uspeh revolucije, kako bi prvi sa spiska bili uklonjeni pre ostalih.
16. Prilikom sastavljanja takvog spiska i ustanovljivanja gorepomenutog redosleda nipoto se ne
treba voditi linim zlodelom oveka, ak ni mrnjom koju on pobuuje u naem Drutvu ili narodu.
tavie, to zlodelo i ta mrnja mogu donekle biti od koristi, jer pomau buenje narodnog ustanka.
Treba se voditi pukom koristi po revoluciju koja bi trebalo da proizie iz njegove smrti. Dakle, prvenstveno bi trebalo istrebiti ljude od naroite vanosti za revolucionarnu organizaciju, kao i one ija bi
iznenadna i nasilna smrt vladi mogla najvie uliti strah te, liivi je njenih najumnijih i najsposobnijih
radnika, uzdrmati njenu snagu.
17. Druga kategorija bi trebalo da se sastoji upravo od onih kojima je dat samo privremen ivot, ne
bi li nizom zverskih postupaka narod doveli do neizbene bune.
18. Treoj kategoriji pripada mnotvo skotova ili ljudi na visokim poloajima koje ne krasi ni naroit
um ni energija, ali koji od svog poloaja uivaju bogatstvo, veze, uticaj i silu. Treba ih izrabljivati na sve
mogue naine: uvezati ih, zbiti u jednu gomilu i, eventualno ovladavi njihovim prljavim tajnama,
nainiti od njih svoje robove. Njihova mo, veze, bogatstvo i sila tako postaju neiscrpna riznica i
snana potpora za razne revolucionarne poduhvate.

19. etvrta kategorija sastoji se od dravnih astoljubaca i liberala raznih fela. S njima se moe
kovati zavera po njihovom programu, pretvarajui se da ih slepo sledite, a u stvarnosti ih epati,
ovladati njihovim tajnama i iskompromitovati ih do krajnje granice tako da im povratka ne bude, te
upravo njihovim rukama izazvati nemir u dravi.
20. U petoj kategoriji su doktrinari, zaverenici iz praznoglagoljavih kruoka i revolucionari na papiru. Njih treba stalno gurati i vui napred, u zamrene praktine vebe iji e rezultat biti smrt bez
traga veine i prava revolucionarna produktivnost manjine.
21. esta, vrlo znaajna kategorija jesu ene, koje treba podeliti u tri glavne klase. Prve su prazne,
besmislene i bezoseajne, koje mogu posluiti kao mukarci iz tree i etvrte kategorije. Druge su plahovite, posveene i sposobne, ali ne i nae, s obzirom da nisu doradile do faktikog revolucionarnog
poimanja koje je istinski lieno praznih rei. Njih treba koristiti kao mukarce iz pete kategorije. Konano, imamo ene koje su potpuno nae, to jest one koje su u potpunosti usvojile na program. One
su nai drugovi. Duni smo da na njih gledamo kao na svoje najdragocenije blago bez ije pomoi ne
bi nikako mogli da pominemo.
Odnos naeg Drutva prema narodu
22. Nae Drutvo nema drugi cilj do potpunog osloboenja i sree naroda, to jest sveta fizikih
radnika. Ipak, ubeeno da je to osloboenje i dostizanje te sree mogue jedino putem sveunitavajue
narodne revolucije, nae Drutvo e svom snagom i sredstvima pomagati razvitak i izdvajanje onih
nesrea i zala koja bi konano trebalo da narod izvedu iz strpljenja i podstaknu ga na opti ustanak.
23. Pod narodnom revolucijom nae Drutvo ne podrazumeva ureeni pokret udeen po klasinom
zapadnom obrascu pokret koji se, vazda ustuknuvi pred vlasnitvom i tradicijama drutvenih ustrojstava takozvane civilizacije i morala, dosad ograniavao na to da jedan politiki oblik zameni drugim
i koji je teio da ustanovi takozvanu revolucionarnu dravu. Spasonosna za narod moe biti jedino
revolucija koja e u korenu sasei svaku dravnost i istrebiti svaku dravnu tradiciju, poredak i klasu
u Rusiji.
24. Nae Drutvo stoga ne tei da narodu nametne neku organizaciju odozgo. Nesumnjivo, budua
organizacija razvie se iz narodnog pokreta i ivota. No, to je na buduim pokoljenjima. Na nama je
da strastveno, potpuno, sveopte i nemilosrdno ruimo.
25. Dakle, zbliivi se sa narodom, mi moramo da se zdruimo sa onim elementima narodnog ivota
koji od vremena nastajanja moskovske dravne sile nisu prestali da se bune, i to ne na reima nego
na delu, protiv svega to je neposredno ili posredno povezano sa dravom; protiv plemstva, protiv
birokratije, protiv popova, protiv trgovakog sveta i protiv gulikoa kulaka. Udruimo se sa hrabrim
razbojnikim svetom, tim jedinim istinskim revolucionarom u Rusiji.
26. Ujediniti taj svet u jednu nepobedivu, sveruilaku silu u tome je sva naa organizacija, sva
zavera, sav zadatak.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Sergej Neajev
Katehizam revolucionara
1871
http://www.hist.msu.ru/ER/Etext/nechaev.htm
Naslov originala: Prevod: Mile od Umu, maj 2012, kkusiusk.com
anarhisticka-biblioteka.net