Radikalna teorija

Ruitelj kula od slonovae

Feral Faun
1993.

Izgleda da je za mnoge antiautoritarne intelektualce postalo uobiajeno da na radikalnu teoriju gledaju kao na neku akademsku preokupaciju. S jedne strane, imamo sluaj ideolokih aktivista, koji sve
one koji kritiki analiziraju drutvo, pa tako i njihovu aktivnost, optuuju kao salonske intelektualce i
akademike, uvek pomalo prevazilazei najnovija dostignua u umetnosti izmiljanja slogana. S druge
strane, tu su oni koji svoje skromne prihode akademskih intelektualaca dopunjuju pisanjem kritikih
osvrta na raun drutva, levice, ak i sopstvenih profesija, ali na tako apstraktan i udaljen nain da
to gubi svaku vezu s njihovim vlastitim ivotima. Takvi radikalni intelektualci i antiintelektualni
aktivisti u istoj meri odraavaju diskurs drutva. Radikalna teorija je negde drugde.
Radikalna teorija izvire iz oseanja pobune, ija je osnovna postavka da drutvo u kojem ivimo
oteuje nae ivote. Poto smo naueni ne da mislimo, ve da imamo miljenje, veoma lako nam
se moe desiti da od te osnovne postavke odustanemo priklanjajui se ovoj ili onoj radikalnoj ideologiji, potapajui se prigodnim sloganimma i uzimajui uee u besmislenom aktivizmu (tanije
re-aktivizmu), koji poskakuje i uska protestujui zbog svega i svaega, ali koji nikada ne napada same korene drutva. Sluao sam anarhiste koji zagovaraju klasni rat (pri emu mnogi od njih dolaze
iz vie srednje klase) i koji te gluposti opravdavaju tako to kau kako svaki pokuaj da se razmilja
malo preciznije i kritiki predstavlja izraz klasne privilegije ak i kada su oni koji to pokuavaju
nesvreni gimnazijalci. Ali, u gluposti nema nieg radikalnog, kao to ni u sloganima nema istinskog
razmiljanja, makar to bili i anarhistiki slogani.
Radikalna teorija je pokuaj da se objasni drutvo kao sloeni sistem odnosa, nain na koji ono
reprodukuje sebe i individuu kao deo drutva, kao i da se iznau naini da se izmakne drutvenoj
kontroli, ivot uzme u sopstvene ruke i krene putem samoostvarenja. Tu nema mesta ni za akademske
kule od slonovae, niti za besvesni ideoloki re-aktivizam.
Ako poemo od toga da drutvo osiromauje nae ivote, onda nas samo jedan korak deli od saznanja da simplicistiki slogani, koji se esto plasiraju pod firmom radikalne misli, predstavljaju deo tog
osiromaenja. Oni nas potcenjuju kao individualce, nameui se kao zamena za misao i matu. Unitimo vlast!, moda zvui sjajno, ali to je sve. Taj slogan nam ne govori nita o prirodi vlasti, o njenoj
vezi sa nama, njenim projekcijama i tendencijama, niti o tome kako je zaista moemo unititi. To je
razlog zbog ega oni koji taj slogan smatraju za pravu analizu stanja, neprestano ponavljaju iste besmislene i bljutave akcije, za koje je jo odavno dokazano da samo osnauju vlast, kao deo drutvenog
rituala u kojem je, s njima u ulozi pseudoopozicije, pobunu lako obuzdati.
Mogunost da se misli dalje od slogana je tu, na dohvat ruke; dovoljno je samo obrnuti perspektivu. Ako drutvo osiromauje nae ivote, onda u njemu niega za nas, samim tim ni razloga da tom
apsurdnom sistemu odnosa doputamo da i dalje odreuje kako emo gledati na svet, prihvatajui
njegovu perspektivu ili samo reagujui na nju. Umesto toga, upravo pokuaj da se ivot uini to
punijim i intenzivnijim, to neminovno dovodi u sukob sa drutvom, treba da predstavlja osnovu za
stalnu analizu drutva i naeg odnosa prema njemu; takva analiza trebalo bi da za nau misao i matu budu stalni izazov i nadahnue, kao i podsticaj za aktivnu pobunu protiv postojeeg drutva i to
u svim prilikama koje nam za to prua na svakodnevni ivot. Ta analiza ne sme da bude statini
skup ideja i principa, ve sastavni deo dijalektike miljenja i ivljenja pobunjene, samoostvarujue
individue. Kao takva, ona moe biti samo sastavni deo akcije, a ne neka posebna, specijalizovana delatnost. Njen pisani izraz (koji ne treba brkati sa samom analizom) zahteva razvijanje jezika u isto
vreme preciznog i fluidnog, usredsreenog i razigranog. Jo uvek sam daleko od toga, ali to je nain
izraavanja koji elim da razvijem. Jezik kojim su pisali situacionisti, posebno Debor i Vanegem iz
vremena Situacionistike internacionale, odgovarao je upravo toj svrsi. Ali, one koji tee da razviju
takav jezik ljubitelji slogana znaju samo da optuuju za intelektualizam, iako samo takav jezik moe
da prui teoriji oblik u kojem e se ova otrgnuti iz domena intelektualaca-specijalaca i postati deo
aktivne pobune.
2

Radikalna teorija je deo jednog naina ivota koji preti svim kulama od slonovae. Za nju to su
samo beivotne kulise. Ideoloki aktivizam za nju je samo plitka, besmislena re-akcija. Drugim reima,
teoretiar koji ne ivi kao pobunjenik ne govori nita to bi za nas imalo neki znaaj, kao to ni aktivista
koji odbija da misli kritiki ne ini nita vredno pomena. Radikalna teorija je misao strasno integrisana
u jedan pobunjeniki ivot, i uenje, makar i sporo, da se izraavamo u isto vreme jasno i fluidno. Tako
razvijena misao, u stanju je da see kao najotrije seivo.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Feral Faun
Radikalna teorija
Ruitelj kula od slonovae
1993.
Radical Theory: A Wrecking Ball for Ivory Towers, Anarchy: A Journal of Desire Armed No. 38, Fall
1993. http://theanarchistlibrary.org/authors/feral-faun
Preveo Aleksa Golijanin, 2002. http://anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net