Ubiti Kralja Abakusa

Killing King Abacus

2000.

ABAKUS (lat. abacus, grki, abaks): daska na kojoj se rauna, raunaljka sa kuglicama.
(Leksikon stranih rei i izraza, Beograd, 1985)
Ubiti Kralja Abakusa znai stvarati odnose bez mere. Ukoliko zaista elimo da unitimo kapitalizam,
onda moramo odbaciti i njegovu nekrofilsku logiku, koja sve odnose svodi na brojeve. Ubiti Kralja
Abakusa znai unititi mreu drutvenih odnosa koji prednost daju posredovanju i slikama, umesto
direktnom, neposrednom odnosu. Poto je novac, kao univerzalni ekvivalent, praktino sveprimenljiv,
on ima vlast nad svim drugim nosiocima vrednosti; kapitalizam prodire sve druge vrednosne sisteme.
Ubiti Kralja Abakusa znai prekid u tom procesu kvantifikacije. Novac je moda najneprobirljivija
kurva kapitalizma, ali kapitalizam nije jedini sistem koji poiva na merenju vrednosti. Pravda, moral,
zakon i kultura, takoe spadaju u sisteme koji premeravaju, procenjuju i usmeravaju ljudsko delovanje.
elimo odnose u kojima e izvoenje takvih jednaina biti nemogue. Zato nae delovanje ne zahteva
bilo kakav standardizovani model borbe. U odsustvu vrednosnog sistema, elja puca u novom pravcu.
Pobuna je elja koja odbacuje samu ideju vrednosti.
U staroj Engleskoj delovi kraljevog tela postajali su merne jedinice. Kraljevo stopalo je postalo
stopa. Rastojanje izmeu kraljevog palca i kaiprsta postalo je pedalj. Dravni aparat je vremenom
postajao sve standardizovaniji i bezliniji, tako da naim ivotima danas vlada bezlini Kralj Abakus,
lien strasti, ali uvek zaokupljen svojom raunicom.
Prvi asovnici su bili postavljeni u islamskom svetu, da bi regulisali molitvu, koju muslimani obavljaju pet puta dnevno, u pravilnim razmacima. U vreme kolonijalnih osvajanja, hrianske misije bile
su baze za pokrtavanje uroenika, ali i za nametanje radnog dana i radne nedelje. Crkvena zvona su
regulisala i molitvu i rad. asovnik je bio nezaobilazni instrument u procesu standardizacije radnog
dana. Racionalizacija vremena uvukla nas je spiralu sve vee urbe. Mi hoemo da ubijemo tog kralja,
koji nas tera da se redovno molimo bogu rada.
Ubiti Kralja Abakusa znai stvoriti nasilni prekid postojee organizacije jezika, vremena i prostora;
to znai progovoriti sopstvenim jezikom, iveti u sopstvenom vremenu, oblikovati prostor po sopstvenom nahoenju. Samim tim to razumemo ideje izraene jezikom vlasti i kapitala, mi ne moemo da u
potpunosti prevaziemo njihovu restriktivnu logiku. Do prekida u sadanjoj drutvenoj organizaciji
nee doi sve dok se odazivamo na glas autoriteta koji tu organizaciju odravaju, sve dok ne ponemo da delujemo samostalno. Da bismo se uopte odazvali ili reagovali na poruke sistema ili nekog
autoriteta, moramo da govorimo njegovim jezikom; ali odnosi kojima teimo ne mogu se izraziti jezikom autoriteta. Ako ivimo u seriji trenutaka merenih asovnikom koji otkucava u ritmu proizvodnje,
onda je na ivot samo slepo ponavljanje apstraktnih ekvivalenata tih trenutaka.
Poto se javni prostor suava i disciplinuje, ostaje nam samo prostor omeen zahtevima proizvodnje i potronje. Teoretiari drutva, anarhisti, marksisti i buroaski filozofi, temeljno su istraivali
dimenzije vremena (istoriju), dok je prostor uziman zdravo za gotovo, sa tetnim posledicama po svaku od tih teorija. To je u velikoj meri bila zasluga darvinizma i evolucionistikih teorija XIX i XX
veka. Prostor se pojavio u marksizmu tek u Lenjinovoj teoriji imperijalizma i to samo u ovkiru pitanja
nacionalne drave. Sve kasnije debate bavile su se pitanjem nacionalnog osloboenja i borbe protiv
kolonijalizma. Prostor je zatim poeo da se sve vie pojavljuje u drutvenoj teoriji, ali opet samo u
okviru polemike izmeu nacionalizma i globalizma. Takav pristup prostoru u isto vreme postvaruje i
naturalizuje nacionalnu dravu: tretira je i kao otuenu drutvenu formu i kao prirodni fenomen.
Nastojimo da produbimo svoje istorijsko razumevanje prostora, kao i svoje spacijalno (prostorno)
razumevanje kapitalizma, da odnos izmeu prostora, kapitalizma i drave sagledamo u drugaijoj
ravni, umesto u nacionalnim okvirima. Simon de Bovoar je pisala o velikoj ulozi kafea u irenju pobune.
To je bio prostor na kojem su ljudi dolazili u direktan kontakt, gde su mogli da slobodno priaju sa
prijateljima i strancima. Kapitalizam je poeo da trai naine kako da ta mesta okupljanja stavi pod
2

kontrolu, tako da se na njima ponaamo kao i na drugim mestima potronje, stalno gledajui na sat,
kao da obavljamo neki posao. Ako ne ponemo da sami stvaramo svoj prostor, vie neemo imati
gde da se sreemo, razgovaramo i delujemo po sopstvenom nahoenju. Zato moramo da gledamo i
matamo dalje od ideja i pojmova koji slue tome da odre postojei poredak.
Svako ko pokuava da ivotne mogunosti proiri izvan granica koje diktiraju drava i kapital, suoava se sa strukturama moi i sistemima za kontrolu misli, koji sa svih strana premeravaju i ograniavaju nae ivote. Rad, zakon, vlast, kola, policija, potronja: pravi lavirint prepreka koje saekuju
svakog ko pokua da iskorai izvan propisanih granica, da ivi po svom sopstevnom ritmu, a ne u
ritmu asovnika. Zato se svi mi koji teimo kvalitetu, ka nemerljivoj punoi ivota, moramo suoiti sa
nunou unitenja tog lavirinta, s time da svoj projekat postavimo kao pobunu. Samim tim, nalazimo
se u stalnom sukobu sa ovim drutvom. Da bismo unitili sve prepreke koje nam stoje na putu, bie
nam potrebna sva orua do kojih uspemo da doemo; bie nam potrebne i ideje i vatra.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Killing King Abacus

Ubiti Kralja Abakusa
2000.
Killing King Abacus, redakcijski uvodnik, KKA br. 1, Santa Cruz, California 2000.
http://www.reocities.com/kk_abacus/
Preveo Aleksa Golijanin, 2002. http://www.zamirnet.hr/stocitas/kralj%20abakus.htm
anarhisticka-biblioteka.net