OSNIVACI SOCIOLOGIJE: SEN SIMON I OGIST KONT 1.

Sen Simon: Iako nije koristio pojam sociologije za svoje shvatanje drutva vec pojam socijalne
fiziologije,Sen Simon se po svom doprinosu u prouavanju drutva pouzdano moze smatrati
osnivaem sociologije. Emil Dirkem smatra je S. Simon pojam socijalne fiziologije identian sa
pojmom sociologije. Svoju ideju socijalne fiziologije usmerio je u pravcu iznalaenja mehanizma
za uspostavljanje izgubljenog jedinstva drutva, a to jedinstvo je mogue u onoj meri u kojoj je
mogue konstituisati nov sistem opteprihvaenih ideja. Ovaj sistem je trebao da bude utemeljen
na nauci-pre svega socijalnoj fiziologiji. Po njegovom miljenju,novo drutvo ivi u stalnoj
pretnji od novih sukoba odn. u stalnoj tenziji izmeu 2 nespojiva principa:
-militaristikog (vojnog)
-industrijskog (tu spadaju ne samo industrijalci -> oni koji poseduju sred. za proiz. i fabrike,ve i
zanatlije,radnici,trgovci..)
Nova nauka o drutvu JESTE NAUKA O DRUTVENOM PROGRESU. Progres je
OSNOVNI ZAKON u ljudskoj teoriji.
S.Simon ideje o drutvu moguce je sumirati kroz 3 temeljne pretpostavke:
-nunost reavanja velikih dr. kriza u korist konsenzusa,progresa i organske epohe.
-nunost razvoja pozitivne nauke zasnovane na injenicama a ne spekulaciji
-socijalutopijske,humanistike tenje o jedinstvenoj povezanosti celokupnog oveanstva u
bratstvo.
OGIST KONT:
Zaetnik sociologije.
Saradnja sa S.S. trajala je od 1817-1824 a okonala se dubokim neprijateljstvom,i Kontovom
optubom da je S.S. neoriginalan i preuzeo je neke od kljunih ideja. Prvi put je pojam
sociologija upotrebio u svom delu kurs pozitivne filozofije,utemeljio je i najuticajniji pravacPOZITIVIZAM!
Tei da utemelji novu nauku o drutvu koja bi mogla da kontrolie,usmerava i predvia
drutvene promene i procese.-SOCIOLOGIJA
Po Kontovom sistemu postoji 6 fundamentalnih nauka:
-Matematika,fizika,hemija,biologija,astronomija,sociologija (ona treba da obuhvati znanja svih
prethodnih)
Po njegovom misljenju ljudsko drutvo determiniu 2 vrste injenica:
-ovekova priroda (antropoloki fenomen koji oveka ini biem koji stvara svoju istoriju)

-Istorija ( Ona sve vie poprima ulogu odreujueg faktora u drutvu)

Sociologija treba da ove drut. fenomene proucava kroz statike i dinamine procese.
Kod Konta sociologija je podeljena na:
1) SOCIJALNU STATIKU: (teorija reda)- prouava zakone koegzistencije u drutvu aspekte
drutva koji pokazuju funkcionalnu povezanost razliitih elemenata drutva. Centralni pojam
statike jeste pojam drut. kosenzusa
2)SOCIJALNU DINAMIKU: bavi se prouavanjem drutvenih promena koje su neminovne.
Nauka o drut. progresu soc. dinamika treba da otkriva zakone koji upravljaju promenama tj.
vrstom promena koja se naziva progres,kontinuirani postepeni sukcesivni razvoj reda. Bavi se
praenjem zakona kretanja ljudskog drustva i duha kroz tri stadijuma:
Teoloki (poetni)- fenomeni kao proizvodi direktnog i neprekidnog delovanja natprirodnih sila.
Metafiziki (prelazni)- natprirodne sile su zamenjene apstraktnim silama, instinskim entitetima
koji su u stanju da stvore fenomene.
Pozitivni (konacni)- ljudski duh odustaje da trazi poreklo ,svrhu vasione..
Razlika izmedju realnog i nerealnog,korisnog i beskorisnog,izvesnog i neizvesnog,preciznog i
nepreciznog.
Pozitivna nauka e se razvijati uporedo sa pozitivnim stanjem drutvene harmonije i progresa.
Kont se zalae za:
-Ukidanje tradicionalne teoloke i metafizike spekulacije,
-Prouavanje konkretnih drut. injenica, bez uplitanja vr. sudova
-Dominaciju empirijskih,kvantitativnih pristupa
-Metodoloko jedinstvo svih nauka
-Praktinu primenu naunih znanja u praksi
On nije imao uenike. Zahvalni smo mu i za pojam ALTRUIZAM (oznaava nesebinu ljubav
prema drugima)

POZITIVIZAM 2.
Za razliku od onih sociologa koji su smatrali da je drutveni svet ljudski svet- univerzum
znaenja,smisla,interpretacija,subjektivnih delanja i simbola-pozitivistiki usmereni sociolozi su
nastojali da dr. svet posmatraju nezavisno od svega onoga to moe biti
pojedinano,subjektivno,simbolino,neponovljivo..Nastojali su da se drutvo posmatra kao

stvar,kao zasebni svet koji je nemogue svesti cak i na sveukupni zbir individual i individualnih
svesti i njihovih interpretativnih odnosa. Sociologija je postala trajno podeljena na:
1)Pozitivnu nauku ( dobra sociologija je samo kritika drutva,svaka pretenzija na naunu strogost
je maska buroazijske ideologije)
2) Kritina imaginacija: (obnovljeni oblik dr. misli)
Budunost sociologije je zavisila od dvostrukog zahteva:
A) Akademske nauke-postojao je snaan zahtev za utemeljenje sociologije
B) Drutvena kritika-zahtevano je da postane budna i aktulena drut. kritika

RAZLIKA MARKSOVOG I VEBEROVOG KONFLIKTNOG STANOVITA 3.

Karl Marks: Izgradio je sopstveno materijalistiko stanovite istorijskog razvoja oveka i
ljudskog drutva. Marskizam je zahtev za politiku borbu.To je bila politika i drutvena teorija
koja je samo drutvo i drutveni razvoj posmatrala kao mesto stalnih sukoba.
Istorija ljudskog drutva istorija stalnih borbi i sukoba. Markisam zauzima centralno mesto u
konfliktnoj sociolokoj tradiciji. Drutvo je istorijski strukturiran totalitet-celina dr. odnosa i
drutvenog delanja. Neposredno je proizvod uzajamne delatnosti ljudi i ono poseduje sopstvene
zakone.Deo Marksovog shvatanja drutva odnosi se na moderni kapitalizam.Polazeci od
najoptijeg dr. zakona zakona podele rada- Marks u njemu vidi sutinu izvore dr.
protivrenosti,otuenja i drutv. sukoba.
Za Marksa je drutvo troslojna realnost:
Materijalna baza,
Politika nadgradnja
Oblici dr. svesti
MAKS VEBER:
Veber je bio izraziti nominalista ( to znai da je drutvo sainjeno od delanja
pojedinaca),zalaui se za tzv. metodoloki individualizam,dok je Marks bio realista ( drutv.
stvarnost sui generis sa svojim sopstvenim zakonitostima koje postoje nezavisno od pojedinaca )
a ijoj je teoriji klasa kao grupa ljudi osnovna realnost. Marksova shvatanja su oblikovana
hegelijanskim uticajima dok je na Vebera uticaj ostvarila neokantovska filozofija. Obojica su
pripadali konfliktnoj tradiciji nisu se slagali oko ptanja konanih ishoda klasnih sukoba. Marks je
smatrao da je ishod- proletarijata i buroazije u kapitalistikom drutvu mora voditi ka revoluviji
i radikalnoj promeni drut. i proizv. odnosa. Veber je uoavao ove sukobe ali nije smatrao da
treba revolucija. Nisu se slagali oko istorijske sudbine. Marks smatra da kapitalizam mora

revolucionarnim putem preoblikovan u komunizam. Veber smatra da kapitalizam uprkos

unutranjim protivrenostima mora razviti unutranju dinamiku reavanja sukoba.

ALIJENACIJA (MARKS) 4.
U kapitalistikom industrijskom nainu proizvodnje podela rada javlja se kao osnovni izvor
ovekovog otuenja- alijenacija. Onog trenutka kada ovekov rad-ovekovo stvaralatvo kao
njegova generika priroda-postaje zarobljen u proizvodnim odnosima i snagama kapitalistikog
naina proizvodnje,ovek vie ne moe da kontrolie sopstveni rad niti proizvode sopstvenog
rada.Ljudski rad u kapitalistikom drutvu ne omoguava razvoj ljudske kreativnosti i
potencijala,te umesto da se izraze kroz rad,ljudi se u kapitalizmu od njega otuuju.Rad oveku
postaje tu i stran. Materijalne proizvodne snage su temelj sveukupnog drutvenog ivota i
istorijskog kretanja drutva.

RACIONALIZACIJA ZAPADNOG DRUTVA (VEBER) 5.

Veberova sociologija sa pravom se naziva multidimenzionalna sociologija.Jedan od centralnih
problema kojima se Veber bavio bio je proces racionalizacije zapadne civilizacije. Proces racion.
je bio onaj presudni faktor koji je utemeljio moderno kapitalistiko drutvo,tj. zapadnoevrospku
civilizaciju onakvu kakvu mi poznajemo danas. Veber sagledava znaaj idealno-duhovnih i
materijalnih faktora.Samo na Zapadu postoji nauka u onom stadijumu razvoja koji danas
prihvatamo kao vaei.Veberova teroija racion. poiva na pretpostavkama, da evrposka zapadna
drutva imaju sasvim osoben istorijski razvoj i izraenu samosvojnost u odnosu na ostala
drutva. Zapadno-evropska drustva su pokazala snanu samosvojnost u
kulturnom,vrednosnom,privrednom,politikom i normativnom razvoju. Veber nikad nije rekao
niti mislio da je kapitalizam kao privredni sistem najdirektniji proizvod protestantizma.Proces
raciona. mogao se opaziti u novim ciljno-racionalnim praksama za razliku onih koji su bili
zasnovani na bratskim osecanjima. Veberova ideja racionalnosti ne moe se ograniiti jedino na
polje ekonomskog ciljno-racionalnog delanja,vec na celokupnu kulturu zapadnog drutva i nain
ivota. Racionalnost i nain ivota su dve neraskidivo povezane teme.

POJAM I PODELA DRUTVENOG DELANJA (VEBER) 6.

Drustvo je po Veberu multidimenzionalno i dinamino,a osnovna socioloka kategorija u
prouavanju ove multidimenzionalnosti i dinamike jeste drutvena akcija- DRUTVENO
DELANJE. Dr. delanje se definie kao smisaono orijentisano ponaanje prema oekivanom

ponaanju drugih. Nae procene oekivanih ponaanja drugih poivaju na razumevanju

unutranjih,subjektivnih znaenja koja pojedinci pridaju situacijama ili objektima. 4 idealna tipa
druutvenog delanja:
1) Ciljno-racionalno delanje- tip drutvenog delanja koji poiva na jasnom sagledavanju
raspoloivih sredstava za postizanje postavljenih ciljeva,ekonomsko delanje,ekn.
kalkulacija..
2) 2) Vrednosno-racionalno- tip dr. delanja koji poiva na veri u neki etiki,estetski,religijski
ili neki vrednosni sistem,nezavisno od uspeha, odn. ostvarivanja ciljeva i bez obzira na
mogue posledice.
3) 3) Tradicionalno- tip dr. delanja koji poiva na ustaljenim navikama,pri cemu se ne pita
to su postavljeni odreeni ciljevi, niti zasto su odabrana odredjena sredstva,ve se dele
po tradicionalnom ustaljenom obrascu
4) 4) Afektivno delanje-tip dr. delanja koji poiva na aktuelnim duevnim stanjima,naroito
emocionalnim.

SMISAO I VRSTE DRUSTVENIH SUKOBA (OPSTA OBELEZJA) 7. I 9.

Kozer krece od pretpostavke da drust. sukobi ne moraju nuzno voditi ka negativnim i razornim
posledicama. Sukobi su borba oko vrednosti zahteva za oskudnim polozajima,moci i resursima u
kojoj su ciljevi protivnika da neutralisu,povrede ili uniste svoje suparnike.
Dve vrste unutrasnjih drustvenih sukoba:
1. Unutrasnji drustv. sukobi koji se odnose na ciljeve,vrednosti, i interese a koji nisu suprotni
osnovnim principima na kojima se zasnivaju grupni odnosi:
2. Unutrasnji sukobi u kojima suprostavljenje strane ne dele iste osnovne vrednosti i interese na
kojima pociva legitimnost dr. sistema, te ovi sukobi za razliku od prvoh prete ugrozavanju
stabilnosti drustvenog sistema.
Kada je rec o spoljasnjim sukobima to su vrste sukoba izmedju onih drust. grupa
(naroda,nacija,drzava) koje su medjusobno definisane kao spoljasnje strane tj.kao one koje sve
medjusobno razlikuju i imaju jasne medjusobne granice.Rat kao vrsta sukoba sa spoljasnjim
neprijateljem nekada znaci poslednju sansu da drzava prozeta unutrasnjim razdorima te
protivurecnosti prevazidje ili da se u suprotnom potpuno raspadne..Sukobi izmedju nekada
bliskih pojedinaca ili dr. grupa po Kozeru intezitet sukoba varira u odnosu na stepen bliskosti.Sto
u pojedinci ili dr. grupe blize ili slicnije jedne drugima moguce je ocekivati intezivniji sukob
medju njima.
Posebnost Kozerove sociologije drust. sukoba ogleda se u njegovom naglasavanju razlika
izmedju realisticnih i nerealisticnih sukoba.

1)Realisticne vrste sukoba-predstavljaju sredstva za postizanje nekih pretpostavljenih rezlutata i

ciljeva, odn. sukobi se koriste kao efikasan nacin da se ostvare pojedinacni ili grupni interesi.Oni
su dugotrajni,stabilni,predvidljiviji.
2) Nerealisticne vrste sukoba- nisu rezlutat suprostavljenosti ili takmicenja kao sredstava da se
postignu neki ciljevi,vec su vise proizvod psiholoskih mehanizama za smanjivanjem unutrasnjih
tenzija,frustracija ili anksioznosti odn. ovi sukobi nisu sredstva nego cilj.Oni su
kratkotrajni,prolazni,nepredvidljiviji.Mogu biti veoma burni i agresivni

DARENDORFOVO SHVATANJE DRUSTVENIH SUKOBA 8.

Njegovo delo Klase i klasni konflikti u industrijskom drustvu je tokom 60ih god. 20 v. Obnovilo
i preformulisalo neka osnovna shvatanja dr. sukoba, postavljena jos u marksizmu.
Ralf Darendorf klasnu strukturu drustva posmatra kao strukturu (profesionalnih) polozaja iz
kojih proistice mogucnost ili nemogucnost participiranja u vlasti. On je nastojao da svoju teoriju
zasnuje i na kritici marksizma a to posebno vazi za one pretpostavke koje su vezane za nuznost
revolucije. Unutardrustvena dinamika ima za Darendorfa pokretacku snagu u ljudskoj istoriji.
Smisao i posledica drust. sukoba je u tome da oni mogu doprinositi i ocuvanju sistema. On
zapaza da u savremenom industrijskom deluju sve snazniji procesi heterogenizacije radnicke
klase.U svojoj studiji Imucni radnik u klasnoj strukturi potvrdjeno je da se umesto procesa
homogenizacije radnicke klase koja postaje sve siromasnija odvija proces burzuiranja koja prati
proces heterogenizacije te su razlike u okviru radnicke klase u savremenom ind. sistemu,zapravo
razlike koje proisticu iz razlicitih uloga i polozaja koji se u ekn. sistemu razlicito nagradjuju.
On se protivio jednostanom odbacivanju ili prihvatanju integracionisticke teorije drustva, kao i
jednostranom odbacivanju ili prihvatanju teorije drustvene prisile. Zakljucuje da je vlast
univerzalni deo drust. strukture.Otvorio je put za mnoga savremena preispitivanja i istrazivanja
klasa,klasne strukture, i klasnih sukoba u savremenim industrijskim drustvima.
Po njemu ljudska drustva pre imaju Janusovo lice,ona istovremeno pokazuju i odredjen nivo
konsenzusa i stabilnosti ali i odredjen stepen sukoba i nestabilnosti.

KOZEROVO SHVATANJE DRUSTVENIH SUKOBA 9.

(Videti sedmo pitanje.Koje se odnosi i na Marksa,Vebera.. A deveto samo na Kozera)

ZIMELOVO SHVATANJE DRUSTVENIH SUKOBA 10.

Zimel je dao znacajan doprinos proucavanju drustva,posebno se zanimajuci za proucavanje

drustvenih sukoba i mikrosocioloskih fenomena.Njegova sociologija se svrstava u formalisticku
sociologiju (proucavanje odlika,formi drust. zivota) ali ona sadrzinski zauzima sasvim osobeno
mesto u konfliktnoj tradiciji.Njegovo shvatanje drustva bilo je i interakcionisticko,jer drustvo po
njemu nije nista drugo sveukupnost ljudskih interakcija.Zimel je smatrao da je moderni svet za
razliku od predmodernog,pluralistickog i multidimenzionalnog karaktera sto znaci da ljudi zive u
veoma razlicitim drustv. i kulturnim krugovima ili miljeima. On je drustv. sukobe posmatrao kao
one procese koje ne mogu da doprinesu znacajnim drustv. promenama.
Izgradio je svoje shvatanje izgradio u suprotnosti sa marksizmom a posebno sa njegovom
koncepcijom istorijskog materijalizma,drustv. sukobi samo jedan od oblika strukturalnih relacija
u drustvu. Drustv. nauka Zimeli duguje i naizgled banalno ali usitinu uredno zapazanje.I sami
drutveni sukobi kod Zimela trebaju se posmatrati kao procesi koji vrlo esto vode ka
podrutvljavanju komunikaiji i razmeni razliitih vrednosti u samim sukobima. On je prvi
uocio strukturalni i kvalitativni diskontinuitet izmedju dijade i trijade.
Uspostavljanje trijadnog odnosa: Predstavlja najznacajnije kvalitativno uvecanje i kvalitativni
odnos jer nijedno dalje dodavanje broja ljudi u njihovom medjusobnim odnosima ne cini tako
znacajnu promenu u strukturi ljudskih interakcija kao sto to cini 3.
Kada u interakciji dijade ulazi 3. clan otvaraju se tri tipa strategija za tog treceg:
1)Medijatorska ili posrednicka (nesuglasice ostala dva)
2)Fertius gaudens (radosni treci) uli mogucnosti da treci iskoristi postojece neslaganje ili
nadmetanje ostala dva za sopstvene ciljeve.
3) Divide et impera (zaradi pa vladaj,podeli pa vladaj).Da traj treci bude kljucni generator
sukoba izmedju preostala dva.

SOCIOLOGIJA PJERA BURDIJEA (OPTA OBELEJA) 11.

Socioloka teorija Pjera Burdijea predstavlja sasvim osoben i originalan doprinos u razvoju
sociologije kao nauke. Njegova sociologija moe da se uvrsti i u neke druge tradicije, pre svega
one koje nastoje da prevaziu duboke i trajne socioloke dihotomije izmeu pojedinca i drutva,
subjektivnog i objektivnog.
Burdije od Marksa nasledio je interesovanje za koncept prakse,od Vebera interesovanje za
pitanje drutvenog ugleda, od Dirkema interesovanje za pitanje klasifikacija i njenog drutvenog
porekla. Burdijeova sociologija neosporno je oblikovana pod filozofskim uticajima an-pola
Sarta,filozofijom jezika Ludviga itd. Pokuavao je da razvije genetiki strukturalizam u kojem bi

objektivne strukture i njihova polja bili neodvojivi od subjektivnih aspekata individualnog

razvoja.
Pokuavao je da zasnuje socioloku analizu u kojoj razvoj i struktura ne bi bili podvojeni.
Uvrstiti Burdijeovu sociologiju u konfliktnu tradiciju podrazumeva pre svega razjanjenje
njegovog odstupanja od Marksovih stavova koji su bili pokretai celokupne ove tradicije.
Uvodei u svoju socioloku analizu pojam polja on tvrdi da su savremena drutva zbog svoje
sloenosti izgradila autonomne oblasti u okviru kojih se odvijaju borbe oko resursa. Politika je i
vlast, obrazovni sistem smatra se vrstom polja u kojoj se osvajaju kvalifikacije. Polja se mogu
definisati kao mree ili konfiguracije. U okviru polja postoje resursi koje Burdije naziva
kapitalima..
*Ekonomski kapital: Podrazumeva ekonomske resurse i borbu za njihovo osvajanje
*Drutveni kapital: Mogunost pojedinca da raspolau dr. mreama, odnosima i uticajima (npr.
porodica oblik drutvenog kapitala)
*Kulturni kapital: Razliite oblike znanja ( legitimnih, priznatih i drutveno vrednosnih znanja
koje neko poseduje).Jednu od presudnih uloga u zadobijanju kulturnog kapitala ima
socijalizacija, odn. uloga roditelja u vaspitanju i obrazovanju dece.
*Simboliki kapital: Proistie iz stepena ugleda i potovanje pojedinaca i drutvenih grupa, odn.
njihovih poloaja u statusnim drutvenim grupama. Dva veoma vana pojma u sociolokoj
analizi to su pojmovi prakse i habitusa.
Praksa- slui kako bi prevaziao podvojenost izmeu objektivizma i subjektivizma
Habitus- oznaava relativno trajne dispozicije ili pravilnosti u ljudskim delanjima koja se
iskazuju u odreeno drutveno strukturisanim okruenjima.

BURDIJEOVO SHVATANJE KAPITALA (TIPOVI) 12.

U okviru polja postoje i resursi koje on naziva kapitalima (drutveni, kulturni, i simboliki)
*Ekonomski kapital: Podrazumeva ekonomske resurse i borbu za njihovo osvajanje
*Drutveni kapital: Mogunost pojedinca da raspolau dr. mreama, odnosima i uticajima (npr.
porodica oblik drutvenog kapitala)
*Kulturni kapital: Razliite oblike znanja ( legitimnih,priznatih i drutveno vrednosnih znanja
koje neko poseduje).Jednu od presudnih uloga u zadobijanju kulturnog kapitala ima
socijalizacija, odn. uloga roditelja u vaspitanju i obrazovanju dece.

*Simboliki kapital: Proistie iz stepena ugleda i potovanje pojedinaca i drutvenih grupa odn.
njihovih poloaja u statusnim drutvenim grupama. Dva veoma vana pojma u sociolokoj
analizi to su pojmovi prakse i habitusa.
Praksa- slui kako bi prevaziao podvojenost izmeu objektivizma i subjektivizma
Habitus- oznaava relativno trajne dispozicije ili pravilnosti u ljudskim delanjima koja se
iskazuju u odreeno drutveno strukturisanim okruenjima.

SUKOBI NA MIKRO NIVOU: RENDAL KOLINS 13.

Kolinsova sociologija drutvenih sukoba moe se sagledati kao napor da se u okviru posleratne
amerike sociologije aktelizuje sam problem sukoba i konfliktna perspektiva u sociologiji,
nasuprot dominaciji integracionistiko- funkcionalistike sociologije drutvenog konsenzusa i
poretka.
Kolinsova teorija drutvenih sukoba ukljuuje do tada nespojive tradicije sa klasinom
tradicijom drutvenih sukob. Sa jedne strane on je u svoju teoriju drutvenih sukoba ukljuio
Dirkemova shvatanja (rituali, institucije..) a sa druge strane fenomenologiju Alfreda ica
simboliki interakcionizam Herberta, drutvenu dramaturgiju Gofmana i Veberovu teoriju vlasti
On ima svoju originalnost u pokuajima da razrei jednu staru socioloku dilemu a to je
podvojenost makro i mikro nivoa drutvenog ivota. Kako je mogue prevesti mikro nivo
konkretnih ljudskih interakcija na makro nivo samog drutva, sistema, strukture. Kolins
operacionalizuje na mikro nivo kljune Veberove kategorija drutvene stratifikacije : bogastvo,
ugled, mo-vlast. Cilj ove operacionalizacije je izgradnja multikauzalnog modela u kojem se
generiu kljune interakcije konkretnih pojedinaca koje dalje stvaraju makro nivo drutvene
stvarnosti. Za njega makro drutveni fenomeni predstavljaju grupisane kolekcija mikro
fenomena.
Njegova teorija pripada konfliktnoj tradiciji zbog toga to su resursi (bogastvo, ugled,mo)
ogranieni i to se ljudi meusobno sukobljavaju u njihovom zadobijanju i zadravanju. Kolins
tvrdi da je za drutveno ponaanje konkretnih pojedinaca kljuno upravo to to oni imaju razliit
stepen i pozicije uticaja jedni na druge kako bi zadobili materijalne resurse, mo i ugled. Npr.
drava ali i neke druge institucije predstavljaju organizovani i legitimni oblik nasilja i prinude.
Njegova teorija moe se smatrati originalnim doprinosom u razvoju konfliktne tradicije!

RADIKALNA SOCIOLOGIJA RAJTA MILSA: 14.

Milsova kritika ili radikalna sociologija nije bila samo snana kritika drutva, pre svega
amerikog nego i sociologije kao akademske nauke. Milsova rad. sociol. oblikovana je upravo
pod kritikom marksistikim uticajem, specifina kombinacija konfliktne perspektive i kritike
orijentacije prema drutvenom poretku.
Mils iznosi nekoliko vanih dela: Socioloku imaginaciju; Beli okovratnik; Elitu vlasti
Predmet Milsove kritike bila su dva dominatna i razliita socioloka pristupa i modela:
1)Superteorijska sociologija oliena u funkcionalizmu Parsonsa
2)Ekstremni empiricizam
1) Superteorijska sociologija predstavlja apstraktni model koji ne moe da se primeni na
konkretni drutveni ivot koji je dinamian,nestabilan i konfliktan.
2) Ekstremni oblik empiricizma ne nudi apstrakcije ali nudi veoma uska jednodimenzionalna
istraivanja pojedinanih drutvenih pojava iz kojih teko mogu da se uopte vredni zakljuci.
Mils se bavio prouavanjem dubokih strukturalnih promena koje su zahvatile ameriko drutvo
tokom 20. veka
Mils je uoio propadanje privrednog i drutvenog sveta malih preduzetnika koji su dugo vremena
bili ideal amerike slobodne trine ekonomije i linih individualnih sposobnosti
U delu Elita vlasti bio je izrazito kritian prema ukupnoj politici u SAD. Po njegovom
miljenju to je drutvo u kojem vlada sprega tri velike elite vlasti: ekonomska, politika i vojna..
Ameriko drutvo je sve vie podeljeno drutvo na one koji vladaju i imaju mo i ona one bez
moi kojima se vlada, a ovo stvara nove napetosti i sukobe u drutvenoj strukturi.

LUTONSKO ISTRAIVANJE: 15.

Sama radnika klasa se heterogenizuje i pretvara u hijerarhiju razliitih profesionalnih poloaja.
Tako se kvalifikovani, polukvalifikovani i nekvalifikovani radnici veoma razlikuju po svom
profesionalnom poloaju i bore se za ouvanje sopstvenih i profesionalnih interesa. Ove
Darendorfove pretpostavke su kasnije potvrene uvenim lutonskim istraivanjem!
Kasnije su istraivanje sproveli britanski sociolozi Don Goltorp i Dejvid u industrijskom gradu
Lutonu u jugoistonoj Engleskoj.
U svojoj studiji Imuni radnik u klasnoj strukturi- potvrdili su da se umesto procesa
homogenizacije radnike klase koja postaje sve siromanija odvija proces buruiranja ili
dentrifikacije radnika koji prati proces heterogenizacije te su razlike u okviru radnike klase u

savremenom industrijskom sistemu, zapravo razlike koje proistiu iz razliitih uloga i poloaja
koji se u ekonomskom smislu razliito nagrauju.

POJAM METODOLOGIJE: 16.

Metodologija ( methodos= put,nain dolaenja do saznanja) predstavlja granu logike koja se bavi
valjanou primene naunih metoda u pojedinanim, konkretnim naukama.
Radi se o optim logiko-metodolokim pretpostavkama kojima se mora raspolagati pre nego to
se primeni neki konkretan nauni metod ili konkretna istraivaka tehnika. Opta logikometodoloka pravila vae podjednako za sve nauke bez obzira na njihovu podelu na prirodne i
drutvene; nomotetske i ideografske; teorijske ili istorijske..
Aspekti naunog metoda:
*Logiki aspekti: Podrazumevaju sva pravila koja se odnose na definisanje
pojmova,konstruisanje definicija stvaranje klasifikacija i tipologija, izvoenje zakljuaka i
dokaza kao i na procedure koje se odnose na provere hipoteza i teorija.
*Tehniki aspekti: Podrazumevaju korienje svih onih posebnih tehnika pomou kojih nauka
nastoji da doe do saznanja ( posmatranje,intervju,anekta,eksperiment.poreenje..)
*Organizacijski aspekti: Odnose se na ona metodoloka pravila koja podrazumevaju
najoptimalnije organizacione forme naunog rada , meusobnu komunikaciju i razmenu
iskustava meu istraivaima, vetine timskog rada ..
*Strategijski aspekti: Odnose se na postavljanje jasnih dugoronih teorijskih ciljeva i praktinih
uslova za njihovo ostvarivanje.
Metodologija pored ovih normativnih zadataka ima i svoju kritiku ulogu, sugeriui na granice
nauke i naunog istraivanja kao i na njene mogue zablude.

SPOR OKO METODA: 17.

Znatan broj drutvenih teoretiara smatra da drutvu i oveku treba pristupiti na sasvim osoben
metodoloki nain, te da prosta primena metoda prirodnih nauka na podruju drutvenog ivota
nije mogua. Ovo veliko neslaganje u pogledu pristupa drutvu i oveku poznato je u sociologiji
kao spor oko metoda. Sutina ovog spora svodi se na podelu na one koji tvrde da je drutvo
mogue prouavati isto kao i bilo koju drugu stvar dok drugi smatraju da se drutvu i oveku

moe pristupiti jedino putem kvalitativnih metoda razumevanja- razumevanja znaenja koja ljudi
pridaju drutvenom svetu i smislu ovog postojanja. Prvi pripadaju pozitivistikom a drugi
hermeneutikom taboru.
Prvi se zalau za drutvenu nauku vrstih zakona, a drugi za drutvenu nauku opisivanja onoga
to je neponovljivo i ljudsko; prvi se zalau za *objanjenje* a drugi za *razumevanje*..
-Triangulacija se esto koristi da bi se razliitim metodama i istraivakim tehnikama
proveravala pouzdanost dobijenih podataka. Prednosti u korienju triangulacionog postupka
svode se na:
1)Kvalitativno istraivanje se moe koristiti za stvaranje hipoteza, a kvantitativne metode za
njihovu proveru.
2)Dva pristupa se mogu koristiti zajedno da bi se dobila potpunija predstava nekog drutvenog
fenomena koji se prouava.
3)Kvalitativna istraivanja se esto koriste da bi se rasvetlilo zato su neke pojave u statistikoj
vezi ,korelaciji..

STRUKTURA ISTRAIVAKOG PROCESA: 18.

Svako nauno istraivanje je nuno sistematina i metodska aktivnost sa jasno utvrenim
ciljevima; zadacima; metodama i dr. elementima samog istraivakog procesa. Re je o jasno
definisanim koracima (fazama) koji vode do ostvarivanja postavljenih ciljeva:
Strukturu istraivakog procesa ine
1) Definisanje problema koji se istrauje
2)Procena prikupljenog materijala
3)Preciziranje problema
4)Razrada plana
5)Sprovoenje istraivanja
6)Tumaenje rezultata istraivanja
7)Izvetaj o dobijenoj analizi rezultata.
1)Definisanje problema koji se istrauje: Osnovni, poetni uslov svakog istraivakog procesa.
Istraivai najee biraju drutvene pojave one koje su istraene ili neistraene u potpunosti.
Drutvene pojave su po svojoj prirodi dinamine i promenljive na njih stalno deluje mnotvo
razliitih faktora. Isto tako vrlo esto se desi da istraivai odaberu jedan predmet istraivanja a
da se tokom istraivakog procesa neoekivano pojavi neki drugi, nogo zanimljiviji fenomen za
koga se nije pretpostavljalo da postoji. Sociolog Merton ovo naziva serendipiti efektom

2)Procena prikupljenog materijala: neophodni postupak nakon odabiranja predmeta istraivanja

predstavlja procena koji su relevantni materijali na terenu dostupni za istraivaa ..Mora se
posedovati uvid u obim i kvalitet prethod. istraivanja o pojavi koja se istrauje. Treba proveriti
sve dostupne i relevantne studije.
3)Preciziranje problema: Jasno definisanje radnih hipoteza, poetnih pretpostavki. Hipoteze
moraju biti tako formulisane da se odnose na prethodno prikupljene i selektovane materijale.
Zadatak hipoteze nije samo u tome da ponovi ili udvostrui neku vezu izmeu pojava kao vezu
izmeu pojmova ve da tu vezu pretpostavi i uoblii.
4)Razrada plana istraivanja: Ova faza istraivakog procesa je veoma vana jer se u okviru nje
odreuje izbor konkretnih istraivakih tehnika koje e se primeniti za prikupljanje podatakaMoramo da vodimo rauna da nisu sve drutvene pojave pristupane za sve istraivake tehnike i
metode. Kao to ni mnotvo drutvenih pojava ne doputa eksperimentalne metode.
5) Sprovoenje istraivanja: Sprovoenje istraivanja se sastoji od konkretne primene prethod.
odabranih istraivakih tehnika za prikupljanje podataka. Odabrane istraivake tehnike nisu
adekvatne pa se moraju odabrati adekvatnije.
6)Tumaenje rezultata istraivanja: Kada je okonana faza prikupljanja podataka pristupa se
obradi i analizi podataka. Utvruju mogue korelacije, uzrone veze ili funkcionalne veze meu
pojavama.
7)Izvetaj o nalazima istraivanja: Krajnji rezultat istraivakog procesa treba da bude javno
dostupan, izraen u formi naunih radova, publikacija, monografija..

ISTRAIVAKE TEHNIKE U SOCIOLOGIJI: 19.

Istraivanje tehnike u sociologiji predstavljaju konkretne postupke za prikupljanje podataka,
najee se koriste:
1)Posmatranje
2)Intervju i anketa
3)Eksperiment
4)Statistika metoda
5)Sociometrijski postupak
6)Analiza sadraja
7)Istorijski metod
8)Uporedni metod
9)Analiza sluaja
10)Biografski metod

1)Posmatranje: Ova tehnika predstavlja najstariji i najrasprostranjeniji nain prikupljanja

podataka. Re je o sistematskom posmatranju. To posmatranje je uvek unapred sistematski
planirano i beleeno od str. naunih obuenih istraivaa. mogue je govoriti o dve osnovne vrste
sistematskog posmatranja:
a)posmatranje bez uestvovanja: kada istraiva ni na koji nain ne moe da utie na posmatrane
pojave, jer je na fizikoj distanci od posmatranog problema
b)posmatranje sa uestvovanjem: kada je posmatra ukljuen u dogaanje koje je predmet
istraivanja, to znai da je i on moe da utie na konana ishodita posmatranih dogaaja.
2)Intervju i anketa: Intervju i anketa predstavljaju najzastupljenije i najkorienije istraivake
tehnike u socio. ali i u drugim drut. naukama. Osnovna razlika izmeu intervjua i anketa jeste u
njihovoj formi i konkretnim nainima sprovoenja. Intervju se odvija usmenim putem najee u
neposrednom kontaktu sa ispitanikom a anketa se odvija pismenim putem, bez nunog
neposrednog kontakta sa ispitanikom. Anketa i intervju se najee koriste za prikupljanje
podataka o stavovima, verovanjima i miljenjima ljudi. U savremenim sociolokim
istraivanjima ee se koristi anketa jer se ovom tehnikom moe obuhvatiti vei br. ljudi u
relativno kratkom vremenu, a obrada rezultata dobijenih anketiranih postupkom je bra i laka.
Mogu se razlikovati III osnovne vrste ankete:
*Anketa otvorenog tipa-sa slobodnim odgovorima ispitanika
*Anketa zatvorenog tipa-ispitanici mogu samo da se opredele za unapred definisane odg.
*Anketa meovitog tipa-podrazumeva kombinaciju zatvorenih i otvorenih pitanja
3)Eksperiment: Prestavlja ideal naunog metoda, jer samo one hipoteze koje su eksperimentalno
potvrene mogu se smatrati nauno valjanim. Eksperiment predstavlja namero izazivanje neke
pojave i sistematsko menjanje uslova u kojima se neka pojava javlja. Pri emu se merenjem i
kvantitativnim postupcima izraavaju rezultati. Mogue je navesti III osnovne vrste
eksperimenta:
*Laboratorijski eks: Eks. u pravom smislu te rei
*Terenski eks: Vrsta eks. koji se odvija u prirodnim (nepromenjenim) uslovima.
*Prirodni eks: Vrsta kvazieksperimenta uslovi se ne kontroliu od str. Naunika niti su pojave
vetaki izazvane. esto se dogaaju prirodne situacije koje mogu da poslue kao neka vrsta
eksperimenta
4)Statistika metoda: Ova metoda podrazumeva korienje statistikih podataka kao glavnih
izvora za socioloka istraivanja. Savremena socioloka istraivanja u velikoj meri se slue
upravo statistikom kombinujui je sa dr. istra. tehnikama.

5)Sociometrija: Tvorac ove metode Jakob Moren- smatra da sociologija treba da se bavi
dvojakom vrstom prouavanja: -ekologijom (odnos oveka prema prirodi); -sociometrijom
(prouavanje meusobnih relacija ljudi u dru. grupama)
6)Analiza sadraja: Analiza sadraja je specifian najee kvantitativni postupak za utvrivanje
sadraja tekstova i auditivne grae knjiga, asopisa. .Moe biti koriena za razliite potrebe.
7)Istoriografski: Istorija i sociologija kao drutvene nauke veoma su tesno povezane. soc. esto
koristi istorijske izvore a ist. socioloke. Istorija se bavi proli,a soc. savremenim drutvima. Pod
istorijskim izvorima podrazumevamo:
*Sve materijalne,fizike ostatke
*Usmena i duhovna naslea (obiaji,legende,folklor)
*Pisanu materijalnu grau (beleke,natpise)
Razlikuju se primarni i sekundarni istorijski izvori. Primarni se odnose na neposredne izvore
samih uesnika, ,a istorijski na sve ostale koji su dobijeni posrednim putem.
8)Uporedni metod: Veoma zastupljen u sociol. istra.
ovaj metod je dobra zamena za utvrivanje uzronih veza
Nekoliko nivoa poreenja:
*Poreenje pojava u istom drutvu
* -IIu razliitim drutvima istog istorijskog tipa
* -IIu svim poznatim drutvima, bez obzira na njihove istorijske i strukturalne
tipove
9)Analiza sluaja: Jeste kvalitativna analiza iji je osnovni cilj da sagleda ili sauva
jedinstvenost.
10)Biografski metod: Zasniva se na korienju biografija kao osnovnih izvora podataka, najee
o pojedincima. Kao osnovni izvor biografske grae koriena su pisma.

SOCIOLOKE DIHOTOMIJE: STRUKTURA/AKCIJA(agencija) 20.

Osnovno pitanje ove dihotomije glasi u kojoj su meri ljudi aktivni stvaraoci, agensi kao pokretai
uslova sopstvenog ivota i pokretai drutvenih promena i procesa odn. u kojoj su meri ljudski
ivot i sve ljudske aktivnosti unapred regulisane drutvenom strukturom.
ematski prikaz polariteta ose struktura/agencija

Struktura
Dirkem
Parsonsa
Klod Levi-Stros i
Miel Fukoa

Akcija (agencija)
Simboliki interakcionizam
Etnometodologija i socijalna dramaturgija
Fenomenologija i razumevajua sociologija

*Po Dirkemovom shvatanju - drutvo se ne moe svesti ak ni na ukupan zbir pojedinaca i

njihovih akcija a posebno ne na njihove zbirne psihe. Pitanje drutvene strukture jeste ustvari
pitanje integracije i solidarnosti kojoj je pojedinac potinjen.
*Parsons-U njegovom drutvenom sistemu akcije pojedinaca su samo unapred propisane i
oekivane eme koje su ugraene u institucije kao poredak oekivanih drutvenih uloga i
poloaja.
*Klod Levis-Stros i Miel- nastaje itav jedan teorijski pravac strukturalizam on u potpunosti
negira ljudsku akciju. Za njih drutvo je u potpunosti istorijska tvorevina koja determinie
oveka u potpunosti. Strukture postoje sve dotle dokle postoje ljudske akcije koje ih stvaraju.

U poslednje vreme samo pokuaji da se ova dihotomija rei tzv. konceptima dualnosti odn.
konceptima dvostruke prirode drutva. Po Entonu Gidensu teorija strukturacije pokuava se
prevazii dualizam i uspostaviti dualnost strukture i akcije. Strukturacija po njemu oznaava
proces kojim se strukture stvaraju i time vode ka drutvenom sistemu. U tom smislu struktura
kao rezultat procesa strukturacije i kao rezultat i kao ljudsko sredstvo ljudskih akcija uvek se
iznova stvara.

SOCIOLOKE DIHOTOMIJE : INJENICE/VREDNOSTI: 21.

Socioloka debata oko injenica i vrednosti je u sociologiji najvie dola do izraaja.
Dihotomoja injenice/vredn. Ima vie metodoloki karakter, sredinje pitanje ove dihotomije se
odnosi na socioloke pristupe karakteru drutva tj. pitanje o konanim posledicama sociolokog
prouavanja drutva. Jednom reju drutvo je nuno premreeno vrednostima. Namee se pitanje
kakav treba da bude odnos socio. prema vred. ?
Sociolog ije se ime najvie povezuje sa sociolokom dihotomijom jeste Marks Veber. Zalae se
za koncept tzv. vrednosne neutralnosti u drutvenim naukama. Insistira na tome da u svojim
istraivanjima sociolozi ne smeju da izraavaju nijedan vrednosni sud bez obzira na to kakvi su
nalazi njihovog istraivanja.

Prirodne nauke (teorijski karakter) za razliku od drutvenih (istorijski karakter). Za njih je

prouavanje objektivnog spoljanjeg prirodnog sveta osloboeno vrednosti. U metodolokom
pogledu primena eksperimentalnih metoda u fizici, hemiji ili geologiji nije ograniena etikim
vrednostima. U drutvenim naukama mi smo istovremeno i subjekti i objekti istraivanja, i oni
koji prouavaju i ono to je prouavano.
Drutvo nije prosta stvar ve ima svoje etike, estetske, religijske.. dimenzije
Upravo zbog toga se pravi podela na tzv. nomotetske i ideografske nauke pri emu nomotetske
tragaju za zakonima kao optim, stalnim i nunim vezama meu pojavama, dok ideografske
mogu da opiu ono to je pojedinano , neponovljivo i autentino .
Konani cilj prirodnih nauka je stvaranje optih teorija a cilj drutvenih nauka je opisivanje
izdvojenih, posebnih dogaaja koji imaju kulturno-istorijski karakter. Prirodne nauke svet ->
objanjavaju, drutvene nauke svet -> razumevaju..

SOCIOLOKE DIHOTOMIJE: KONTINUITET/PROMENA: 22.

Za ovu dihotomiju se moe rei da je izvrila presudan uticaj u stvaranju podele u sociologiji
izmeu onih orijentacija koje se zalau za promene i noj orijentacija koje se zalau za
kontinuitet. Prvima pripada u prvom redu marksizam kao revolucionarna teorija rutva ddk
drugima pripada strukturalfunkcionalizam i strukturalizam. Kont sociologiju je podelio na
socijalnu statiku (bavi se zakonima koegzistencije) i socijalnu dinamiku (prouavanjem
drutvenih promena). U socio. je veoma vano praviti razliku imeu pojmova drutvene
promene, rasta, razvoja i napretka. Nije svaka drutvena promena istovremeno i rast (moe biti i
opadanje); kao to ni svaki rast nije istovremeno nuno i razvoj (jer razvoj je kvalitativni, a rast
kvantitativni) svaki razvoj ne mora istovremeno biti i napredak-progres-najvii stepen
kvalitativnih promena koje se bitno razlikuju od preth. Stanja.
Vano je da istaknemo da obe tradicije u socio. i one koje istiu kontinuitet i ove koje istiu
promene se razilaze oko pitanja inteziteta (revolucija ili evolucija) ;smerova (potpune ili
delimine); i posledice drutvenih promena (novo drutvo ili delimine promene starog).
U sociologiji se jasno izdvajaju 4 modela koja razmatraju proces promena i mehanizama za
odravanje kontinuiteta:
1)Evolutivni model
2)Funkcionalistiki model
3)Konfliktni metod
4)Nelinearni metod
1)Evolutivni model kontinuitet i promene je vrv. najuticajniji pravac u okviru klasine socio.
Posmatra drutvo kao celinu diferenciranih i usklaenih delova koji su specijalizovani za vrenje

jasno odreenih uloga. Drutvene promene se svode na diferencijaciju delova drutva a njihova
osnovna uloga je vrenje neke specijalizovane funkcije. Drutvene promene se ovde shvataju kao
postepene, linearne i sukcesivne i neprimetne.
2)Funkcionalistiki model kontinuiteta i promene umnogome je slian evolutivnom metodu.
Funkcionalisti vie skreu panju na to da su analogije prirode i drutva biolokog organizma
drutva metaforike a ne stvarne. Model drutva koji je samoregulativan jer ukoliko svi delovi
jasno izdeferencirani i specijalizovani za odreene funkcije ona oni nuno odravaju celokupan
sistem.
3)Konfliktni model kontinuiteta i promene ponajvie se vezuje za marksistiku tradiciju u
shvatanju drutva. Ovde se radi o dinaminom modelu drut. promena koji predvia krize,
sukobe, i konano revolucije kao radikalne modele drut.. promena. Drutvena stailnost za
marksizam je samo prolazno i privremeno stanje.
4)Nelinearni model vie pripada istoriji i filozofiji nego socio. Naglaava diskontinuirane i
ponekad neoekivane drut. promene u istorijskom kretanju drutva.

DRUTVENE INSTITUCIJE (POREKLO) 23.

Prouavanje drutvenih institucija predstavlja jedno od centralnih podruja sociologije kao
drutvene nauke.
***Drutvene institucije mogu se odrediti kao: tipizovani, ustaljeni i relativno trajni oblici
interakcija meu ljudima koji su normativno regulisani i oekivani u skladu sa drutvenim
ulogama i poloajima a koje pojedinci zatiu kao unapred ustaljene u drutvu.
To znai da se jednom ustanovljene navike u obliku obrazaca mogu ponavljati u budunosti uvek
na isti oekivani nain .Navikavanje donosi jedan veoma vaan dobitak a to je suavanje izbora.
Suavanje izbora pripadnike nekog odreenog drutva oslobaa tereta svih moguih odluka
prilikom sprovoenja svakodnevnih akcija. Suavanjem izbora i navikavanjem osigurana je
jedna vrsta drutvene pozadine koja ini svakodnevni ivot rutinom. Time su drutvene
institucije relativno jasno ograniene zone tipizovanih ponaanja.
Drutvena delanja pokreu potrebe i interesi a institucije im daju drut. prihvatljivu formu kroz
regulativne mehanizme koje su u nekoj istorijskoj epohi prihvatljive nekom datom drutvu.
Budui da proces institucionalizacije gradi diferencirane zone postoje 4 grupe difer. drut. instit.

1)Politike
2)Privredne
3)Kulturne
4)Drutvene

POJAM DRUTVENE ULOGE I DRUT. POLOAJA 24.

Drutvene uloge i drutveni poloaji jesu temeljna socioloka pitanja.
Za drutveni ivot se moe rei da je strukturiran i institucionalizovan onda kad je kroz proces
institucionalizacije i podelu rada stvorena drutvena struktura.
Drutvena struktura se moe odrediti kao nain na koji su drutven elementi povezani u celinu
njihovih meusobnih odnoenja. Drut. struk. predstavlja kontinuirani poredak funkcionalno
diferenciranih drutv. institucija. Ne postoji drutvo ija se drutvena struktura ne sastoji od
horizontalno diferenciranih drutvenih uloga i vertikalno diferenciranih drutvenih poloaja.
Zato to drutvena uloga je osnovna analitika kategorija u prouavanju horizontalne dimenzije
drutvene strukture a drutveni poloaj je osnovna analitika kategorija u prouavanju vertikalne
dimenzije drutva.
Drutvene uloge bitno karakteriu III obeleja:
1)Kao i drutveni poloaji i drut. uloge su kvaziobjektivni kompleksi propisa o ponaanju koji
su nezavisni od pojedinca.
2)Njihov poseban sadraj niti definiu niti redefiniu pojedinci
3)Oekivana ponaanja se ne mogu ignorisati ili odbacivati.
Drut. uloge moemo definisati kao tipine oblike normativno regulisanih ponaanja u skladu sa
oekivanjima drugih.
Drutveni poloaji se mogu definisati kao svako mesto koje zauzimaju pojedinci i drutvene
grupe u polju drutvenih odnosa, a za koje se vezuje odreena kompetencija, drut.
mo,uticaj,ugled,,,
Mogu se razlikovati dve osnovne vrste drut. poloaja:
1)Pripisani drutveni poloaji
2)Steeni -II-Pripisani stiu se tokom ivota odnose sena poloaje na osnovu prirodnih nejednakosti kao npr.
pol ili starost a sa druge str. odnose se na steene poloaje titule, nasledstva..
Pripisani u skladu sa nejednakom distribucijom moi,ugleda mogu biti:
1)Privilegovani drut. poloaji
2)Deprivilegovani -II-

BIROKRATIJA 25.
Pojam birokratije usko je vezan za pojam organizacije. Birokratija se vezuje za razvijena, sloena
drutva a najvei razvoj birokratija je doivela u savremenom industrijskim drutvima.
Najznaajniji doprinos u sociolokom prouavanju dali su Karl Marks i Veber ,a u novije vreme
Mils I Merton. Marksovo shvatanje birokratije u skladu je sa njegovom kritikom orijentacijom a
sa druge strane u skladu sa njegovom teorijom klasa, klasne borbe i revolucije. Marks je
birokratiju shvatio upravo kao povlaeni sloj koji je u slubi zatite interesa vladajue klase. To
nije ona klasa koja bi vodila do emancipacije oveka. Shvatanje birokratije Vebera: -Njegovo
shvatanje nije isto kao kod Marksa, nije ga interesovala kritika birokratije sa aspekta
potencijalnih politikih, revolucionarnih ciljeva ve je kod njega panja usmerena na ono to je u
birokratiji racionalno birokratija kao nuna i racionalna forma vlasti u savremenom
kapitalistikom drutvu
Specifian nain funkcionisanja moderne birokratije ogleda se u:
1)Postoji princip strogo odreenih kompetencija raznih organa, iste te kompetencije su
regulisane zakonom.
2)Postoji princip hijerarhije slubi odn. strogo regulisan sistem nadreenosti i podreenosti
organa vlasti, gde vii vre nadzor niima.
3)Moderno voenje poslova poiva na pismenim dokumentima (aktima)
4)Specijalizovana slubena delatnost
5)Razvijena slubena delatnost zahteva itavu radnu snagu inovnika bez obzira na formalno
propisano radno vreme.
6)inovnici u birokratskoj organizaciji objavljuju svoju slubu u skladu sa optim
pravilima.
Shvatanje birokratije Roberta Mertona, analizirajui birokratsku strukturu kao idealni tip
formalne organizacije zapazio je da postoji veoma iroko uverenje o njenim manama i
nesavrenostima.
Kao jednu od najvanijih disfunkcija birokratije Merton navodi nemogunost i
nesposobnost obuenih i specijalizovanih inovnika da ree novonastali problem u
promenjenim okolnostima.

POJAM MOI I VLASTI 26.

Po Veberu mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa sprovede sopstvena

volja uprkos otporu bez obzira na to na emu se zasnivaju ti izgledi. Mo je shvaena kao
mogunost da razliiti pojedinci i drutvene grupe nametnu drugima svoju volju bez obzira na to
a li ti drugi pristaju na to ili ne, a da bi se ostvarili odreeni ciljevi ili interesi. Veberova definicija
je iroko primenjivana na veoma razliite odnose
-Ovom def. Veber jasno istie ono to je suprotno od moi a to je otpor!
Dve velike koncepcije moi:
1)Koncepcija moi konstantnog zbira
2)Koncepcija moi promenljivog zbira
1)Koncepcija moi konstantnog zbira: govori o tome da u drutvu uvek postoji odreena stalna,
konstantna koliina moi koju poseduju pojedinci i drutvene grupe. Jedni poseduju mo zbog
toga to je drugi ne poseduju. Ovde se javlja shvatanje da je mo uvek konstantna mo vladajue
klase ili neke politike partije .
2)Koncepcija moi promenljivog zbira: o tome da je mo varijabilna, promenljiva i fluktuirajua.
.Mo nije fiksna, konstantna, moe da raste ili opada da se preliva od jedne do druge drutvene
grupe ili da menja svoje oblike.
Parsonsovo shvatanje: On shvata mo kao kapacitet da se utie na akcije drugih u cilju
zadobijanja pozitivnih vrednosti.
Shvatanje Miela Fukoa: Jedno od najuticajnijih u savremenoj drutvenoj nauci. Mo ne postoji
sabrana u jednoj taki iz koje izvire, monopolizovana, unapred prepoznata. Ona postoji jedino i
samo kao odnos kao vrenje. Kao relaciona kategorija a ne stroga hijerarhijska struktura. Ona
mora da funkcionie. Mo je svuda ne stoga to sve obuhvata, nego stoga to dolazi odsvud.
**Pojam vlasti: Specifian oblik moi, predstavlja legitimni oblik moi. Postoje tri tipa legitimne
oblasti koji imaju karakter idealno-tipskih, analitikih konstrukcija:
1) Racionalna vlast- zasniva se na uverenju u legitimnost zakonsko zasnovanih poredaka.
2)Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju u svetost tradicije i na uverenjima u
legitimnost osoba koje uivaju tradicionalni autoritet.
3)Harizmatska vlast- zasniva se na verovanju izuzetnim osobinama neke osobe i na poretku koji
je ta osoba izgradila.
*(ko hoe kod ovog pitanja moe da se doda i 54. i 55. da bi malo proirilo)
SOCIJALNA KONTROLA I REGULACIJA: 27.
Po veoma uticajnom francuskom sociologu oru Gurviu mogue je razlikovati nivoe,( misli se

na stepen iz kojih ta kontrola proizilazi) vrste i oblike drutvene kontrole.

Postoje dve velike grupe:
1) Drutvena kontrola direktnom upotrebom (fizike) sile i drugih represivnih mehanizama
2)Drutvena kontrola vrednosno-normativnim obrascima koji se prihvataju kao pravila
Oblici drutvene kontrole obino se smatraju obiajnim ili tradicionalnim. Postoje tri oblika
drutvene kontrole:
*Obiaj i pravo
*Religija
*Vaspitanje
Svaki od ovih navedenih oblika ima svoja specifina sredstva. U tradicionalnim drutvima
najzastupljeniji oblici drutvene kontrole su obiaji koji imaju snagu zakona i religija. U
savremenim drutvima obiaji i religija kao oblici drutvene kontrole zamenjeni su pravom.
Moderna razvijena drutva sve vie zamenjuju grube represivne metode drut. kontrole
prefinjenim i manje vidljivim manipulativnim oblicima drut. kontrole. Tim oblicima pripadaju
npr. kolski (obrazovni) sistem,bolnice,klinike itd.
Dolazimo do tog zakljuka da drutvena kontrola sve manje ima oblik spoljanje represivne
prinude a sve vie obliku unutranje samokontrole .

SOCIJALNA KONTROLA I DEVIJANTNOST: 28.

Kao to sva drutvena poznaju razliite mehanizme drut. kontrole tako poznaju i razliite
repertoare ponaanja, miljenja i oseanja koja su ili u skladu sa iroko prihvaenim predstavama
normalnosti ili odstupaju od predstava normalnosti.
Sam *pojam* devijantnosti u sociol. teko je definisati.
Dirkem je smatrao da razlika izmeu normalnosti i patologije neophodno metodoloko pravilo za
prouavanje drutva i drutvenih pojava. Neka drutvena injenica moe se smatrati normalnom
u odreenom drutvu i u odreenoj fazi drutvenog razvoja ako se ona javlja u proseku.
Normalno je u ovom sluaju ono to je proseno za najvei broj pripadnika odreenog drutva.
Sve to odstupa odstupa od proseka devijantno je u veoj ili manjoj meri a pojave koje su
neosporno patoloke i znatno odstupaju od proseka predstavljaju -> * kriminalitet*
Osnovne funkcije devijantnosti i kriminaliteta su po Direkmu da vreaju normalna ustaljena i

prosena kolektivna oseanja i time deluju na veu vrstinu moralnih normi.

Razvojem i jaanjem funkcionalistike teorije devijantnosti u sociol, odbaene su druge teorije
kao to su fizioloka, psiholoka teorija devijantnosti.
-Albert Koen smatra da su devijantna ponaanja:
1)Sigurnosni ventili u drutvu koji doputaju izvesna odstupanja od normalnosti i prosenosti a
time doprinose veoj slobodi od mehanizama drut. kontrole.
2)Ona su znaci upozorenja da je potrebno neto menjati u drutvu odn. neto menjati u
mehanizmu drut. kontrole.
-Po Mertonu izdvaja se 5 osnovnih orijentacija koje su reakcije na postizanje tj. nepostizanje
ciljeva:
1)Konformizam ( u potpunosti su prihvaeni kolektivno postavljeni ciljevi i institucionalna
raspoloiva sredstva za postizanje tih ciljeva)
2)Ritualizam ( u potpunosti su prihvaena institucionalna sredst. ali ne i ciljevi, reakcije su
ritualne).
3)Inovacija (prihvataju se kolektivno postavljeni ciljevi ali ne prihvataju se postojea sredstva)
4)Pobuna ( ne prihvataju se ni kolektivni postavljeni ciljevi ,postavljaju se novi).
5)Povlaenje (odustaje se i od kolektivno postavljenih ciljeva i od sred. Isto tako ne postavljaju
se novi ciljevi i nova sred.)
EMATSKI PRIKAZ ->
ORIJENTACIJE

CILJEVI

SREDSTVA

Konformizam
Ritualizam
Inovacija
Pobuna
Povlaenje

+
+
-+
--

+
+
-+
--

U okviru interakcionistike i drutv.-konstrukionistike perspektive razvila su se shvatanja

devijantnosti u toj meri relativna da ona u stvari i ne postoji.
Hauard Beker iznosi miljenje da je devijantnost stvar onih koji neto definiu kao devijantno a
ne pojava sama po sebi. Ova B. Teorija se naziva teorijom etiketiranja
Edvin Lemert naglaava da postoji tzv. primarna i sekundarna devijantnost. Primarna se odnosi
na neki in ili ponaanje. Ukoliko se devijantni in tj. ponaanje ponovi dolazi do njihove
proizvodnje jer se tada i zvanino u drugom sekundarnom krugu to ponaanje podvodi pod ve
unapred devijantnost.

DIRKEMOVO SHVATANJE DRUTVA I SOCIOLOKOG METODA 29.

Za Dirkema moe se rei da je bio pravi sociolog. Njegova sociologija je suoena sa

strukturalnim problemima ve jasno profilisanog i industrijskog kapitalistikog drutva.
Dirkemova sociologija bila je fokusirana na autonomiju drutvene realnosti ,pa na sociologiju
kao nauku o sui generis principima drutvene realnosti .Sociologiju shvata kao nauku a ne kao
vrstu filozofije. Nauka koja treba da se slui pozitivnim metodama.
Dirkemovo shvatanje drutva potpuno samosvojno podruje, zasebna realnost koja se ne moe
svesti na individualnu psihologiju pa ak ni na ukupan zbir individualnih psiha. Drutvo je
nezavisno podruje u kojem vladaju posebni zakoni.
Drutvo se po njemu sastoji iz dva dela:
1)Idejno jezgro-kolektivna svest nekog drutva koji se sastoji od zajednikih,kolektivnih
predstava a ovo se opet sastoji od ideja i normi.
2)Morfoloka struktura-sastoji se od:
a)dinamike ili moralne gustine
b)materijalne gustine
Dva tipa solidarnosti:
1.Mehanika vrsta unutranje drut. unutranje povezanosti. Slabo razvijena podela rada
2.Organska-Na razvijenoj podeli rada. Na osnovu razlika ne slinosti.
Po Dirkemu svako drutvo je predodreeno da da odreen broj dobrovoljnih smrti
III osnovne vrste samoubistva:
a)Egoistiko
b)Altruistiko
c)Anomiko

DIRKEMOVO SHVATANJE SOLIDARNOSTI I RELIGIJE: 30.

Dirkem je prouavao religije i antropologiju.

Elementarni oblici religijskog ivota-delo, osnova za izgradnju sociologije religije. Religija ima
veliku integrativnu funkciju u drutvu, povezujui pojedince u moralnom, socijalnom ,idejnom,
emocionalnom, ili vojnom planu.
Sva poznata religijska verovanja bilo prosta ili sloena pokazuju jedno isto zajedniko obeleje:

pretpostavljaju klasifikaciju na dva podruja-jedno obuhvata svet, a drugo sve to je profano.

Religija je vrsto povezan sistem verovanja i obiaja koji se odnose na svete tj. izdvojene i
zabranjene stvari,sistem verovanja koji sve pristalice sjedinjuje u moralnu zajednicu zvanu
CRKVA.
Dva tipa solidarnosti:
Dva tipa solidarnosti:
1.Mehanika vrsta unutranje drut. unutranje povezanosti. Slabo razvijena podela rada.
Zasniva se na slinostima. Tip kazne-osveta.Tip prava- represivan.
2.Organska-Na razvijenoj podeli rada. Na osnovu razlika ne slinosti. Oblik sankcija je
restitutivni.

DIRKEMOVA STUDIJA O SAMOUBISTVU: 31.

Dirkem je na prvoj i jedinoj empirijskoj zasnovanoj sociolokoj studiji izabrao upravo

samoubistvo kao glavnu temu. Samoubistvo je predstavljao ozbiljan ,moralni i drutveni
problem. Isticanje vanosti samoubistva kao drutvene pojave bilo je znaajno za uspostavljanje
jasne granice izmeu psihikog i socijalnog.Takoe je predstavljao opasnost savremenog
individualizma. To je pojava u suprotnosti sa drutv. solidarnou.
Postoje III osnovne vrste samoubistva:
1)egoistiko (na pojedinca ne deluju drutv. integrativne snage ili oblici solidarnosti)
2)altruistiko(preduzima se u ime zajednice ili drutva)
3)anomiko( u periodima dubokih kriza)
Fatalistiko se javlja kao 4 vrsta-on je suprotan anomikom. nastaje pod uslovima velikih
represija,prisila i preterane regulacije,npr. rezultat fizikog nasilja u zatvorima..
Pojava samoubistva je obrnuto srazmerna stepenu drutvene integracije i regulacije. (vei je
stepen integracije manje su stope samoubistva.)
Koristei statistike izvore zapazio je da od tri velike religijske zajednice najvie ubijaju
protestanti zatim katolici pa Jevreji.Sociologija zasluuje nauni status u metodolokom i
istraivakom pogledu.

NASTAVLJAI DIRKEMOVSKE TRADICIJE: MOS I ALBVAKS 32.

*Marsel Mos:
Roen u Epinalu.
Interesuje se za antropologiju i etnologiju
1897 i 1898 upoznaje se sa Edvardom Tejlorom.(najvei britanski antropolog)
Univerzitet u Bordou (filozofija) studirao
Predavao u Parizuv1900-1902
Postaje ef katedre za istoriju i religiju primitivnih naroda do 1930god.
1939 predava na instituciji Koled de Franse
Osniva francuske etnologije
Pokrenuo je asopis Socioloki godinjak
Nije objavio nijedno samostalno delo
Sociologiju i dr. drut. nauke ponajvie je zaduio pojmom totalne drutvene injenice.
*Moris Albvaks:
kolovanje u Parizu
Povezanost drutva sa pamenjem i seanjem to je bila oblast njegovog interesovanja
Dela: Dru. okviri pamenja, Kolektivno pamenje, Uzroci samoubistva
Uvaavao je socijalopsiholoke inioce.
Njegova teorija samoubistva upuuje na zakljuke da samoubistva zavise od
kontekstualnih promena u svesti
Njegova hipoteza: to vie drutvene izolacije, to vie samoubistava

RAZLIKE KONFLIKTNE I FUNKCIONALISTIKE TRADICIJE:: 33.

Konfliktna tradicija u sociologiji:
*Drutvo je nestabilan sistem
*Mnogi znaajni segmenti drut. sistema su neintegrisani
*Neki delovi dru. sistema usmereni su ka dezintegracji sistema
*S obzirom da su klase u svakom drutvu meusobno suprostavljene nem konsenzusa o
zajednikim vrednostima i normama.
*Svako odstupanje nekog dela drut. sistema d svojih funkcija je nepoeljno.

Funkcionalzam:

*Drutvo je stabilan sistem

*Svi delovi drutv sistema manje-vie integrisani

*Svaki deo dru. sistema ima jasne funkcije koje doprinose
*Drut. sistem funkcionie na osnovu konsenzusa o temeljnim vrednostima
*Svako odstupanje bilo kog dela drutv. sistema od svojih funkcija je patologija

FUNKCIONALIZAM TALKOTA PARSONSA: 34.

Talkot Pasons predstavlja sinonim za funkcionalizam.
Svoje prvo znaajno delo Struktura drutvene akcije
Po njemu sistem drutvene akcje sadri sl. Elemente:
1)Akter-subjektivna strana
2)Cilj-eljeno stanje kome se tei
3)Situacija-objektivna strana dr. akcije
4)Normativna orijentacija( ima svoje tri posebne karakteristike) ->
-> A)Akcija se uvek odvija u vremenu
-> B)Orijentacija uvek podrazumeva mogunost greke
->C)Referentni okvir je subjektivan
Drugo njegovo delo je Drutveni sistem
Njegova teorija ravnotee drut. sistema samo je ira primena paradigme evolucionih
promena koje podrazumevaju DIFERENCIJACIJU I ADAPTACIJU.
Tokom svoje evolucije drutvo se izdiferenciralo na nekoliko podsistema od kojih se
svaki specijalizovao za vrenje odreenih uloga.
Njegova sociologija strukturalfunkcionalizam
(Tabela 61. strana)

MERTONOVO SHVATANJE DRUTVENIH FUNKCIJA: 35.

Robert Merton jedan od najznaajnijih postulata funkcionalizma i funkcionalne analizepostulat funkcionalnog jedinstva drutva. Ovaj postulat pretpostavlja da je svaki deo
drutvenog sistema nuno funkcionalan sa aspekta celine drutvenog sistema.Ovaj
postulat u modernim visokorazvijenim i visokodiferenciranim drutvima neodriv.
Pojmom disfunkcija zaduio je sociologiju.
Javljaju se II pojma: Pojmovi latentne i manifestne funckije
Pojam drutvene funkcije upuuje na uoljive objektivne posledice a ne na unutranje

subjektivne dispozicije. Jasno je razgraniio objektivne-socioloke posledice i

subjektivne motive.
Drutvene funkcije po njemu dele se na:
Manifestne- objektivne posledice koje doprinose prilagoavanju, adaptaciji sistemu i koje
su nameravane i prepoznate od str. uesnika u sistemu.
Latentne-One koje nisu nameravane ni prepoznate od sr uesnika kao objektivne
posledice.
Npr: manifestne funkcije nekog religijskog obreda posveene su bogu,a njihove latentne
funkcije jesu povezivanje ljudi.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE MIKROINTERAKCIONIZMA: 36.

esto se naziva i interpretativnom sociologijom.

Nije u potpunosti samonikla.
Ima evropske korene
Nalaze se u nemakoj romantiarskoj tradiciji i idealizmu
Mikrointerakcionizam mnogo toga duguje Kantu,Hegelu,openhaueru
Ova socioloka tradicija bila je obogaena idejama Alfreda ica.
U ovoj tradiciji se mogu opaziti dve struje:
1)Starija struja simbolikog interakcionizma na elu sa Midom
2)Mlaa struja etnometodologije na elu sa Garfinkelom
Ovim strujama treba dodati i u SAD veoma uticajnu ikaku kolu na elu sa
Znanjeckim i Vilijamom Tomasom, te neto mlaom generacijom koja je bila
zainteresovana za urbane fenomene velikih amerikih gradova koju predstavljaju Robert
Park,Makenzi,Virt..
(Poto je pitanje kratko ubacila sam malo Hortona,Herberta,Blumera.)
-arls Horton Kuli:
Njegova shvatanja bila su oblikovana pod uticajem amerikog pragmatizma. Njegovo
delo Ljudska priroda i drutveni poredak.Iznosi zaajne pretpostavke o
mikrointerakcionizmu i mikrosociologiji. Za Kulija drutvo ne postoji kao objektivna
realnost ve jedino kao subjektivna imaginacija.
-Mid Herbert:
Njegovo delo Um osoba i drutvo, on smatra da su ljudska misao,ideje,iskustvo,i
ponaanje bitno drutveni- drutvenog porekla.
Blumer: Skovao pojam simbolicki interakcionizam koji se zasniva na tri pretpostavke:
a) ljudska znanja poivaju na znaenjima koja ljudi pripisuju situacijama
b)znaenja se stvaraju u procesima interakcije

ETNOMETODOLOGIJA HEROLDA GARFINKELA: 37.

Smatra se zaetnikom etnometodologije.

Knjjiga Studije iz etnometodologije pojavila se 1967.
Etnometodologija je privukla veliki br. sociologa i psihologa od kojih se oekivalo da
nastave tradiciju- strukturalfunkcionalizam.
Etnom. Oznaava korienje metoda kojima se slue obini ljudi u svakodnevnom ivotu.
Koriste se u svakodnevnoj konstrukciji, objanjavanju, razumevanju Etnom. je
obogaena empirijskim istraivanjima i postupcima metodama koje su obine,
,svakodnevne i tiu se onoga to ljudi procenjuju kao realno.
Etnom. interesuje ta je realno za obine ljude u rutinskim situacijama svakodnevnog
ivota.
Jedan od najvanijih metoda dokumentarna metoda-slue se svi lanovi kako bi
osmislili svoj svet. Sastoji se od toga da stvarnu pojavu smatramo dokumentom.
Sredinji pojam etnom. teorije uzima se pojam indeksinosti koji znai smisao bilo kog
objekta ili aktivnosti proizilazi iz njihovog konteksta; objekat i aktivnost su indeksirani
u pojedinanoj situaciji.
Garfinkel je kroz brojne eksperimente sa studentima dokazao da je rutina svakodnevnog
ivota vrlo krhka i da je mogue izazvati slom realnosti..

POJAM DOKUMENTARNE METODE I INDEKSINOSTI: 38.

Jedan od najvanijih metoda dokumentarna metoda-slue se svi lanovi kako bi

osmislili svoj svet. Sastoji se od toga da stvarnu pojavu smatramo dokumentom.
Sredinji pojam etnom. teorije uzima se pojam indeksinosti koji znai smisao bilo kog
objekta ili aktivnosti proizilazi iz njihovog konteksta; objekat i aktivnost su indeksirani
u pojedinanoj situaciji.

Garfinkel je kroz brojne eksperimente sa studentima kojima je traio da glume podstanare

u sopstvenim porodicama dokazao da je rutina svakodnevnog ivota vrlo krhka i da je
mogue izazvati slom realnosti..
U ovim eksper. prekida upravo je cilj da se svi oni uobiajeni ritualni postupci o kojima
ne razmiljamo prekinu kako bi se postepeno razumela njihova znaenja u postupcima
naknadne rekonstrukcije..

SOCIJALNA DRAMATURGIJA (OPTA OBELEJA) 39.

Dramaturka interpretacija drutvene realnosti socijalna dramaturgija neodvojiv je

povezana sa imenom Ervinga Gofmana jednog od najveih i najznaajnijih amerikih
sociologa druge polovine 20 v.
Gofmanova sociologija predstavljala je nepozitivistiki odgovor na duboku krizu koja e
pojavila tada. Bila je to sociologija koja je umesto velikih, apstraktnih i nedovoljno
empirijskih pristupanih kategorija ponudila istraivanja obinih, ljudskih beskrajno
malih oblasti svakodnevnog ivota koje su neposredno dostupne istraivaima..

GOFMANOVO SHVATANJE DRMATURGIJE SVAKODNEVNOG IVOTA 40.

Gofmanov rad bio je proizvod jedne od najoriginalnijih i najree korienih metoda u

sociologiji.
Delo: Kako se predstavljamo u svak. ivotu? opisao je nain na koje ljudi
doivljavaju i predstavljaju svoje razliite uloge u razliitim situacijama i susretima sa
drugim ljudima. Panja je posveena ritualizovanim oblicima ponaanja u svakodnevnom
ivotu kojih ljudi i ne moraju biti svesni kao rituala, rituali proimaju svaki aspekt naih
drutvenih susretanja. Njegova socijalna dramaturgija ne poiva na analizi ponaanja
pojedinaca ve na drutvenoj interakciji odn. na drutvenim susretima ljudi. Sveukupnost
ljudskih susreta u svakodnevnom ivotu ini ono to se naziva interakcijskim poretkom
na osnovu kog je mogu institucionalni poredak.
Definie fasadu i pozornicu kao unapred poznat, utvren prostor u kojem se odvijaju
dobro poznate i predviene situacije u naim svakodnevnim interakcijama sa drugim
ljudima. U analizu unapred postavljene scenografije uveo je pojmove:
1)lina fasada- ono to publika oekuje da glumci nose
2) izgled- neposredno i vidljivo i odmah uoljiv aspekt ije drutvene uloge.
3)maniri- stilski izraz, specifinost neijeg igranja
2 I 3 su apsekti line fasade

GOFMANOVO SHVATANJE STIGME: 41.

Gofman se proslavio delom. Stigma zabeleke o ophoenju sa naruenim identitetom.

Bavio se istraivanjima nespojivosti one osobe koja treba neto da bude i ono to
jeste.Pojam stigme (izvorno se misli na telesne oznake) odn. karakteristiku koja je
duboko diskreditujua. Karakteristika koja stigmatizuje jedan tip onih koji je poseduju
moe se pokazati potpuno beskorisno kod drugog.
Gofman razlikuje: 1) Diskreditovani odnos prema stigmatizovanima i to prema osobi
koja ve unapred zna ili pretpostavlja da je upravo to razlikuje od veine drugih ljudi.
2)Diskreditujui odnos radi se o stigmi koju drugi ne mogu da primete.
Izdvojio je tri tipa stigmi:
1) Telesna unakaenost- razni deformiteti tela
2) Slabost karaktera
3) Plemenska stigma, nacionalna i verska (sa kolena na koleno)

GOFMANOVO SHVATANJE AZILA I TOTALNIH INSTITUCIJA: 42.

Vaan doprinos Gofmana odnosi se na njegovo shvatanje devijantnosi i drut. institucija.

Delo: Azili na psihijatriji ili u zatvoru ljudi se ponaaju tj. igraju unapred odreene
uloge. U ovakvim atmosferama efekti totalnih institucija ili azila nemaju dugotrajno
dejstvo.
Totalna institucija moe se definisati kao mesto boravka i rada gde vie pojedinaca
slinog poloaja ,odseenih od ireg drutva tokom jednog znaajnog vremenskog
perioda vodi jedan zatvoren ,kontrolisan ivot. U ovoj zatvorenoj situaciji koja ima
samo ogranien kontakt sa spoljanjim svetom postoji podela na one kojima se
upravlja(UTOENICI) i one koji upravljaju (OSOBLJE,UVARI).
Svaka grupa ima stereotipne predstave o onoj drugoj grupi ,a te predstave su uvek na ivici
konflikata i tenzije.

IKAKA SOCIOLOKA KOLA 43.

ikaka socioloka kola je po mnogo emu jedinstven dogaaj u istorijskom razvoju

celokupne sociologije.
Moe se podvesti pod mikrointerakcionistiku tradiciju. U ikakoj koli bavili su se vie
temama na mikro i lokalnom nivou. Kod ovih kola znaajna je primena kvantitativne
metodologije. Proslavila su je kvalitativna istraivanja.
Od samog poetka traga za sopstvenim pristupima.
Njen prostorni okvir istraivanja bio je ikago.
Osobeni metodoloko-istraivaki stil kole nije samo posledica intelektualnog
diskontinuiteta u odnosu na uticajne evropske struje i ranu ameriku sociologiju ve izraz
urbanog duha prve generacije amerikih ikakih sociologa.
ikaki sociolozi su KOSMOPOLITI , kako po poreklu tako i po orijentaciji. Upravo taj
kosmopolitizam i ameriki duh ikaskih sociologa ini svojevrsnu drutveno-kulturnu
infrastrukturu ove kole. Prigovaralo joj se to ima suvie lokalan karakter i to su
istraivanja ograniena na ikago .Teorija srednjeg obima- istraivanja koja nisu ni
apstraktne generalizacije a i nisu ni redukovana empirijska istraivanja.

Trajni simbol ikake kole ostae ime Robert Parka kao i njegova saradnja sa
Ernestom.
Ernest je istraivao: zonalnu strukturu grada:
1) Centralna zona ili loop
2)Zona u tranziciji u kojoj su smeeni etniki slamovi ili getoi
3)Zona u tranziciji radnikih domova i imigranata
4)Stambena ili rezidencijalna zona dobrostojee srednje klase
5)Zona putnika

OSNOVNA OBELEJA UTILITARNE TRADICIJE: 44.

Nije iskljuivo socioloka tradicija. Povezana je sa ekonomskim disciplinama i

filozofijom. Pretee ove tradicije:
-Adam Smit
-Deremi Bentam
-Don Stjuart Mil
(Zato to je kratko pitanje ubacila sam i Bentama malo)
njegovo ime najvie povezano sa utilitarizmom. Ljudska bia su racionalna i kalkulativna
a to se najvie izraava u utilitarnom principu po kojem ljudi tee da izbegnu bol ili
patnju a time postignu zadovoljstvo. .Bol i zadovoljstvo su suvereni gospodari naih
ponaanja.

UTILITARIZAM DEREMIJA BENTAMA: 45.

Ljudska bia su racionalna i kalkulativna a to se najvie izraava u utilitarnom principu

po kojem ljudi tee da izbegnu bol ili patnju a time postignu zadovoljstvo. .Bol i
zadovoljstvo predstavljaju dva najznaajnija mehanizma koja vladaju i upravljaju
ljudskim odlukama i akcijama. Oni su suvereni gospodari naih ponaanja. Izbegavanje
bola i postizanje zadovoljstva su moralni standardi onoga to je dobro i loe. Tvorac

idealnog zatvora Panoptikona ili nadzorne zgrade. Njegova ideja poivala je na

pretpostavci da muenje u zatvorima nije korisno odn. utilitarno. U krunom zatvoru na
unutranjoj strani smetene su zatvorenike elije u kojima je po jedan zatvorenik dok se
u sredinjem delu ove zgrade nalazi kula iz koje se zatvorenici posmatraju. Kljuni aspekt
ovog zatvora je u tome da su zatvorenici stalno nadzirani ali da ne mogu da vide one koji
ih nadziru. U Ponoptikonu postoji princip nepoverljivosti nadzora. Ovu ideju stalnog
nadzora proirio je i na kole, fabrike, radionice, upravu.

TEORIJE RAZMENE: HOMANS I BLAU 46.

Dord Homans i Piter jesu teoretiari koji pripadaju ovoj tradiciji i pokuavaju da
razviju niz tema koje poivaju na osnovnoj pretpostavci da se drutvo moe objasniti
jedino polazei od racionalnih motiva i ciljeva konkretnih pojedinaca u njihovom
osmiljavanju svakodnevnih akcija.
Tema mikro/makro problem. Suprostavljanje holistikim konceptima (velikim teorijama
koje su htele da obuhvate celinu), posebno strukturalfunkcionalizamu gde se od sistema
nije mogao videti pojedinac sa svojim ciljevima.
Nagalasak je ipak vie na mikro ili pak na mezo srednjem nivou gde je jasno mogue
uoiti konkretnog pojedinca koji tei ostvarivanju svojih ciljeva i interesa na vie ili
manje racionalan nain.
Teorija racionalnog izbora zadobila je veliki br. pobornika.
Ova tradicija je sluila racionalnim i svrhovitim akcijama.
Socio. teorija razmene Homansa usmerena je na kritiku Parsonsove strukturalfun. teorije
Po njemu socio. treba da odustane od apstraktnih konceptualnih formulacija drut.
sistema kojeg niko nikada nije video
Ove teorije su nale mesto u ekonomiji, psihologiji, soc. psiholog. i pol. naukama.
On je pretpostavljao da postoje reakcije pojedinaca na okruenje a te reakcije okruenja
na pojedinca mogu biti pozitivne,negativne ili neutralne.
Postavio je 6 kljunih propozicija ljudskog ponaanja:
1. propozicija uspeha- ukoliko je vie nagraivano
2 II- stimulusa- ukoliko je vie nagraivano vea je verovatnoa da e se ponaanje i u
budue biti odgovor na te stimuluse.
3 II- vrednosti- ako ponaanja imaju vrednost uvrstie se
4-II- deprivacija zadovoljstvo ako su ponaanja u prolosti nagraivana manje e se
vrednovati.
5-II- agresija- odobravanja-nedovoljno ili vie nego to treba nagraivati
6-II- racionalnosti vie ponuenih opcija

**Piter Blau:
Teorija razmene primeni na kompleksnije drut. fenomene , kao to su mo, integracija i
institucionalne strukture. Premeta principe teorije razmene sa nivoa pojedinanih
ponaanja na nivo kolektivnih akcija. Teorija razmene se nije oslanjala na psiholoke
pretpostavke. (delo) - Kula prsten Marsel Moso je opisao rituale recipronog darivanja u
Skandinavskoj kulturi

TEORIJE RACIONALNOG IZBORA: KOLMAN 47.

Zasnovana na klasinim utilaristikim principima i na principima neoklasine ekonomije.

Uticajna u SAD-krajem 80ih i poetkom 90ih 20v.
Po ovoj teoriji ljudi su racionalni akteri koji imaju svoje ciljeve i kapaciteta da raspolau
sa sred. za postizanje ciljeva, pri emu za ovu teoriju nije bitno ta je sadraj datih ciljeva
i sredstava.
Teorija pripada metodolokom individualizmu.
Kolman je pretpostavljao da je primenom ove teorije na mikronivou mogue objasniti
makro drutvene fenomene.

POJAM DRUTVENE NEJEDNAKOSTI O DRUTVENE STRATIFIKACIJE:

48.
Za sva ljudska drutva se moe rei da imaju jednu zajedniku i trajnu karakteristiku a to
je vie ili manje nejednaka i sistematska raspodela- distribucija drutvene moi,
drutvenog ugleda, i materijalnog bogatstva
Nejednaka raspodela moi, ugleda i bogatstva kao osnovnih drutvenih resursa inila je i
ini da pojedinci i drutvene grupe zauzimaju drutvene poloaje i vre razliite
drutvene uloge u svim drutvima.
Pojedinci i drutvene grupe su razvrstani u razliite drutvene klase ,slojeve,stalee i
razliite politiko-ideoloke i interesne grupe. Drutvena nejednakost je istorijska i
strukturalna konstanta u razumevanju i objanjavanju drutva.

Pravi se razlika izmeu pojmova nejednakosti i stratifikacije.

Pojam drutv. nejednakosti jednostavno odnosi na postojanje drutveno uslovljenih
razlika.
Pojam drutv. stratif. Odnosi se na jednupoebnu vrstu drut. nejednakosti.
Dr. str. znai rangiranje drut. grupa i pojedinaca iznad ili ispod drugih to je sistematsko
rangiranje jedinica nekog socijalnog sistema.
DR. nejednakosti mogu da se odnose na:
jednu horizontalnu diferencijaciju
Dr. stratifikacija na jednu vertikalnu stratif. (dravni poloaj)
Pojam stratif. preuzet je iz geologije znaava strukturalnu socijalnu nejednakost.
Dr. strat. Kao strukturalna,sistemtska nejednakost podrazumeva manje ili vie odreene
oblike drut. dinamike.
Ona se u sociologiji odnosi na prouavanje sistemtskih stvorenih nejednakosti izmeu
drutv. grupa i pojedinaca koje su posledica drutv. podele rada, drut. odnosa i procesa.

POJAM PRIRODNE NEJEDNAKOSTI I DRUTVENE STRATIFIKACIJE 49.

Stratifikacioni sistemi u ijoj je osnovi koncept prirodne nejednakosti izmeu polov ili
starosnih grupa, ipak istorijski su bili najtrajniji i najrasprostranjeniji.
Savreene feministike teorije ne govore o ukidanju prirodnih nejednakosti , ve o
smanjivanju drut. ekonomskih neravnopravnosti izmeu mukarca i ena u
savremenom drutvu.
Starosne ili uzrasne razlike u svaku uzrasnu kategoriju su ugraene razliite nadlenosti ,
odgovornosti ali i mo,ugled, bogatstvo.
Starost moe da ima veoma razliita simbolika znaenja , drut. znaaj u razliitim
drutvima. U tradicionalnim drutvima na starost najee gledaju kao na ivotno
razdoblje oveka za koje se vezuje mudrost dok u savremena industrijska drutva
iskljuuju stare iskljuuju iz drutvenog ivota. A samim iskljuivanjem iz drutv. ivota
povlai se i nedostatak drutv. moi.
Period mladosti se danas produio do 30-40 godina to je u veini tradicionalnih drutava
bila ve starost,a ponekad i proseni ivotni vek. Rasna i etnika segregacija predstavjaju
ree oblike osnovnih stratifikacionih mehanizama.
Teorije utemeljene na pretpostavkama o postojanju znaajnih razlika genetskoj,
biolokoj i psiholokoj strukturi izmeu bele i crne rase.

Kao radikalan oblik dru. nejednakosti rasna segregacija ve due vreme ne moe da
opravda svoje pretpostavke na razlikama u biolokom genetikom kvalitetu. Ovo je
odraz nejednakosti u koeficijentima inteligencije i optim intelektualnim sposobnostima.
Testovi inteligencije konstruisani su tako da odraavaju znanja, vetine sposobnosti i
kriterijume snalaenja bele srednje klase. Dr. strat. treba shvatiti kao poseban tip
nejednakosti za koji je presudan faktor meugeneracijskog transfera dru. poloaja koji
podrazumeva i transfer materijalnog bogatstva , drut. moi i ugleda sa generacije na
generaciju.

KARAKTERISTIKE OTVORENOG I ZATVORENOG STRATIFIKACIONOG

MODELA DRUTVA:50.

Drutvena stratifikacija kao strukturalna, sistematska nejednakost podrazumeva manje ili

vie odreene oblike drutvene dinamike.
Sluaj sa stratifikacionim sistemima modernih kapitalistikih industrijskih drutava.
*Fleksibilan ili otvoren tip straf. modela:
Razliite i raznovrsne drutv. grupe se neprekidno trude da zadobiju i ouvaju drut.
mo ,ugled i bogatstvo koji stoje kao drutveni resursi na raspolaganju pripadnicima
drutva.
Odreene drutvene grupe poseduju mo, ugled i bogatstvo na raun drugih koje ih ne
poseduju a koje imaju pretenziju na osvajanje, mo ,vlast uticaja..
*Zatvoreni ili nefleksibilan model:
Drutveni poloaj i uloge a time drut. mo dru. ugled i materijalno bogatstvo pripisani
su roenjem i teko e se mogu menjati tu je drutv. dinamika na mnogo manjem stepenu.
Pod dominacijom teoloko-religijskog ili kosmolokog naina miljenja nejednakost
iroko shvatana, prihvatana kao nepromenljiva i prirodna. Kastinski stratifikacioni sistem
je statian u pogledu mogunosti za promenu kastinskog poloaja.

MARKSOVO SHVATANJE KLASA 51.

Veberova teorija drutv. stratifikacije bila je insprisana Marksovom. Shvatanja d. str. ove
dvojice teoretiara mogu se smatrati najuticajnijom osovinom na kojoj su graene sve
kasnije teorije dr. str.
Savremena teorija dr. str. na kojoj su graene sve ostale.
Def. klasa data u Osamaneestom brimeru Luja Bonaparte klade bi bile velike grupe ljudi
koji ive pod slinim ekn. uslovima egzistencije iji su nain ivota interesi i obrazovanje
razliiti od drugih grupa, iz ega proiilaze njihova neprijateljska suprostavljenost i sukobi
prema drugim klasama
Istorija ljudskog drutva nije nita drugo nego istorija klasnih sukoba, stalna tenzija
protivrenost dve klase vladajue i potinjene.
Dve klase vladajua i potinjena.
Sva drutva koja su ikad postojala su klasna drutva. Industrijsko kapitalistiko drutvo u
19.v. manifest komunistike partije. Sutina klasnih odnosa utemeljena je na proizvodnim
odnosima.
Proizvodni odnosi nisu ogranienii samo na ekn. odnose to su drutveni odnosi.
Pojam klasa nije samo analitika kategorija Marksove ekn. i strukturalne i funkcionalne
analize, drutvene klase su i politika, socijalna..
Klase su jo istorijski strukturalni akteri, socijalno politike snage. Oni su osnovni akteri
istorijskih promena.
1) Klasa po sebi- govori o ekn. pozicijama radnike klase ije pripadnike jedino povezuje
zajednika trina pozicija tj. odnos prema sredstvima za proizvodnju.
2)Klasa za sebe- delo Beda filozofije integrisana i solidarna grupa ljudi istog klasnog
poloaja sa jasno artikulisanim interesima i svesti o tome da je nuno i mogue promeniti
sopstveni klasni poloaj.

DRUTVENI NOMINALIZAM I DRUTVENI REALIZAM: 52.

itava Veberova sociologija zasnovana je na tzv. metodolokim individualizmu odn.
nominalizmu dok se za Marksa moe rei da je drutveni realista.
Suprotno od Vebera za Marksa drutvene klase predstavljaju bazini drut. entitet-realitet
koji je jedini zaduen za istorijsko preoblikovanje ljudskog drutva. A kod Vebera pojam
drutvene klase moe uputiti na kolektivistiku koncepciju drutva odn. na realistike
pozicije klasnog kolektiviteta kao dominatnog u odnosu na pojedinanost i indivdualnost.

VEBEROVO SHVATANJE DRUTVENE STRUKTURE: 53.

Veberove teorija stratifikacije predstavlja razlikovanje ekonomske politike i drutvene

moi. Multidimenzionalnost koja je savremenu socio. oslobodila marksistikog balasta
nunosti klasne borbe.
Distribucija, mo u okviru nekog drutva proizvodi osnovne elemente drut. strukture:
1) drutvene klase
2) drutvene slojeve (stalee)
3) politike partije
***Klasu ine pojedinci koji dele isti klasni poloaj.Klasni poloaj predstavlja trine
pozicije odnosno mogunost za
1)sticanje dobara
2)sticanje poloaja u ivotu (formiraju se razliitom raspodelom ekn. dobara na tritu)
3)postizanje unutranjeg zadovoljstva
***Slojevi predstavljaju manje ili vie uspeno ostvarenje ciljeva pojedinaca koji se
mogu svesti na : a) poseban slojni (staleki) ugled
b) (eventualno) slojno/staleki monopol --------- nejednakom raspodelom drutvenog
ugleda
***Politike partije su izraz raspodele moi (nejednakom raspodelom moi)

VEBEROV POJAM MOI 54.

Po Veberu mo predstavlja izglede da se u okviru jednog drutvenog odnosa sprovede
sopstvena volja uprkos otporu bez obzira na to na emu se zasnivaju ti izgledi. Mo je
shvaena kao mogunost da razliiti pojedinci i drutvene grupe nametnu drugima svoju
volju bez obzira na to a li ti drugi pristaju na to ili ne, a da bi se ostvarili odreeni ciljevi
ili interesi. Veberova definicija je iroko primenjivana na veoma razliite odnose
-Ovom def. Veber jasno istie ono to je suprotno od moi a to je otpor!
Dve velike koncepcije moi:
1)Koncepcija moi konstantnog zbira
2)Koncepcija moi promenljivog zbira
1)Koncepcija moi konstantnog zbira: govori o tome da u drutvu uvek postoji odreena
stalna, konstantna koliina moi koju poseduju pojedinci i drutvene grupe. Jedni
poseduju mo zbog toga to je drugi ne poseduju. Ovde se javlja shvatanje da je mo
uvek konstantna mo vladajue klase ili neke politike partije .

2)Koncepcija moi promenljivog zbira: o tome da je mo varijabilna, promenljiva i

fluktuirajua. .Mo nije fiksna, konstantna, moe da raste ili opada da se preliva od jedne
do druge drutvene grupe ili da menja svoje oblike.
(ISTO KAO 26.)

FUKOOVO SHVATANJE MOI :55.

Shvatanje Miela Fukoa: Jedno od najuticajnijih u savremenoj drutvenoj nauci. Mo ne
postoji sabrana u jednoj taki iz koje izvire, monopolizovana, unapred prepoznata. Ona
postoji jedino i samo kao odnos kao vrenje. Kao relaciona kategorija a ne stroga
hijerarhijska struktura. Ona mora da funkcionie. Mo je svuda ne stoga to sve obuhvata,
nego stoga to dolazi odsvud.
**Pojam vlasti: Specifian oblik moi, predstavlja legitimni oblik moi. Postoje tri tipa
legitimne oblasti koji imaju karakter idealno-tipskih, analitikih konstrukcija:
1) Racionalna vlast- zasniva se na uverenju u legitimnost zakonsko zasnovanih
poredaka.
2)Tradicionalna vlast zasniva se na verovanju u svetost tradicije i na uverenjima u
legitimnost osoba koje uivaju tradicionalni autoritet.
3)Harizmatska vlast- zasniva se na verovanju izuzetnim osobinama neke osobe i na
poretku koji je ta osoba izgradila.
(Osvrnuti se opet na 26. pitanje sve je isto samo mali dodatak def. biomoi )
*Biomo-vrsta mehanike moi,jedna vrsta politike anatomije jedna vrsta politike tela.
Mo uvek predstavlja mo u odnosu na drugog.
NE POSTOJI MO van drutvenog konteksta, odn. izvan dru. odnosa

FUNKCIONALISTIKA TEORIJA DRUTVENE STRATIFIKACIJE 56.

Zasnovane na temeljnim, konstitutivnim principima funkcionalistike teorije drutva.

Pretpostavka ove teorije o drutvu kao celini integrisanih i funkcionalno diferenciranih
elemenata-ovo je osnova teorije.
Parsons: - teoretiar u 20.v.
Krai tekstovi. Analitiki pristup teoriji dru. strt.
Uzrast i pol u drut. dtrukturi u SAD
Populacija u dru. stuktura Japana
Sistem zajednikih vrednosti Parsons i odreuje drutvenu stratif. kao rangiranje jedinica
nekog drutv. sistema u skladu sa zajednikim sistemom vrednosti
Odreuje dru.str. kao rangiranje jedinica nekog dru. sistema u skladu sa zajednikim
sistemom vrednosti. U dr. str. i dr. nejednakosti ne postoji nita sporno i neprirodno.
Stratifikaconi sistem je nunosti svih drutava budui da ne mogu svi pripadnici nekog
drutva u istoj meri posedovati vrednosti neka vrsta sistematskog rangiranja bie
opteprihvaena kao pravilnost ili nunost.
Shvatanje dr. str. ini samo jedan deo funkcionalistikog razmatranja ove teme. Drugi deo
odnosi se na shvatanje da je svaki oblik dr. str. n samo nuan ve i funkcionalan.
Dr. str. je nuna jer proistie iz zajednikog vrednosnog sistema nekog drutva dok njena
funkcionalnost proizilazi iz integrativnosti sistema dr. str.
Funkcionalistika teorija dr. str. je u suprotnosti sa marksistikom dr. str. regulie na
sistematski nain dr. nejednakost jer sloena drutva mogu da budu funkcionalna jedino
na osnovu razliitosti u vrenju uloga raznovrsnih segmenata drutva:
Regulativno- normativni mehanizmi koji integriu povezuju na funkcionalan nain
razliitosti.
Ideje nunosti i funkcionalnosti dr. str. su zadrane ali su bile mnogo razumljivije i
konkretnije od apstraktne Personove teorije.

STANOVITE FUNKCIONALNE NUNOSTI STRATIFIKACIJE : 57.

Neki principi stratifikacije:

Ako bi se jednim pojmom ili jednom sintagmom moglo obuhvatiti stanovite Dejvisa i
Mura- stanovite funk. nunosti stratif.
Dejvis i Mur postavili su temelj za posleratna razmatranja dr. str.
Produbljuju shvatanja o nunosti postojanja stratifi. Mehanizama u svakom drutvu.
Njihova teorija objanjava neophodnost stratifikacije u svakom dr. sistemu
Posveena je dokazivanju funkcionalnosti stratifikacionih sistema. Celokupnu analizu
zasnivaju na sistemu dr. poloaja
Za njih pitanje sistema poloaja ima i logiki i stvarni prioritet.
Podrazumeva dvostruki mehanizam:
1) Mehanizam pozicioniranja ljudi u dr. struk.
2)-IImotivacije za postizanje ciljeva
Kao pripadnici nekog drutva ljudi su motivisani za postizanje ciljeva a to znai
zauzimanje poloaja u koje ugraene razliite koliine drutvene moi.
Najsposobniji i najtalentovaniji pojedinci povezani su sa funkcionalno najznaajnijim
drutvenim poloajima.
Institucionalni oblik nejednakosti obezbeuje da najvie nagrade i pozicije:
a) Imaju oni koji su od najvee vanosti za drutvo.
b)Oni koji su najtalentovaniji i kvalifikovani
Princip funkc. nunosti dr. poloaja i dr. uloga poiva na zamenljivosti tj. nezamenljivosti
tih poloaja u uloga
Tipina teorija: Koja je u posleratnom periodu jo vie gradila paradigmu tzv.
normativnog funkcionalizma

TJUMINOVA KRITIKA MUROVE I DEJVISOVE TEORIJE STRATIFIKACIJE

58.

lanak : Neki principi str. ; Kritika analiza

Pokazao je niz nedostataka i protivrenosti, pogrenih zakljuaka i ideolokih momenata
u teoriji.
*Prvi i kljuni stav kritike analize odnosio se na shvatanje D i M da su neki dr. poloaji
u svakom drutvu funkcionalno vaniji od drugih, te je za njihovo vrenje i odravanje

potrebna posebna vetina ili sklonost. Po Tjuminu nekvalifikovana radna snaga isto je
tako vana i neophodna za fabriku kao i radna snaga nekog inenjera.
Razliita drutva i kulture mogu na veoma razliite naine da konstruiu procene vanosti
i funkcionalnosti odreenih zanimanja, poloaja ,uloga .
Drugi vaan stav koji kritikuje kae da samo ogranieni br. pojedinaca u svakom drutvu
ima talente koji mogu prerasti u vetine koje se cene i koje se vezuju za odreene dr.
poloaje.
Tjumin smatra da sistem socijalne str. ima tendenciju ograniavanja ansi koje su
prikladne za poveanje efikasnosti otkria, regrutacije i uvebavanja funkcionalno vanih
talenata.
Konstatuje da su str. sistemi inherentno antagonistiki
*Disfunkcionalnost str. sistema ogleda se u:
1)Ograniava mogunost otkrivanja svih talenata kojima neko drutvo raspolae
2)Ograniava se irenje proizvodnih snaga
3)Obezbeuje elitama kontrolu i pol. mo za zadravanje status qou pozicija
4)Deluje kao mehanizam ohrabrivanja neprijateljstva
5)Ne prua jednak oseaj svima, te moe delovati kao mehanizam dezintegracije.

SAMOREPRODUKCIJA KLASNIH POLOAJA 59.

1)Zatvoreni str. sistem

2)Otvoreni II1)Sistem u kojima su dr. poloaji propisani i fiksni
2) Dr. poloaji steeni, u kojima dr. poloaje zadobijaju tokom ivota
DVA GLAVNA TIPA DR. POKRETLJIVOSTI:
1) Unutargeneracijska pokretljivost: odnosi se na dr. pokretljivost u okviru jedne
generacije. Unutargeneracijska pokretljivost odraava promene dr. poloaja nekog
pojedinca u skladu sa promenama u stepenu njegovog obrazovanja ili zanimanja:
2)Meugeneracijska izmeu generacija (uporeivanje dr. poloaja oeva u odnosu na
sinove)
1)Horizontalna dr. pokretljivost.
2)Vertikalna II-

1) Odnosi se na promene dr. uloga i poloaja ali bez klasnih promena i pomeranja
2) Izraz dr. pokretljivosti. Pokretljivost koja se odnosi a znaajne promene dr. poloaja i
uloga koja povlae promene klasnih poloaja, promene u koliini nagrada,materijalnog
bogatstva.
1)Dr.pokretljivost
2)Prostorna pokretljivost
Neko moe da se preseli a da pritom nije promenio svoj dr. poloaj!
1)Individualna dr. pokreltjivost
2)Grupna II1) Na posmatranje promena dr. poloaja nekog konkretnog pojedinca
2) Odnosi se na grupne, kolektivne promene dr. poloaja
1)Uzlazni smer dr. pokretljivosti
2)Silazni IIMogu se kretati ka viim ali i ka niim dr. poloajima.

KANALI DRUTVENE POKRELJIVOSTI: 60.

1) NOVAC (mater bogatstvo)

2)Brak
3)Obrazovanje
4)Politika
5)Impresije (slik o sebi koju nameemo drugima ili self-marketing)
*Vii drutveni poloaj- vie novca)
Stalna napredovanja i zadobijanje mat. bogatstva )
*Moe da omogui bitnu promenu poloaja
drutveni i klasni poloaj

*Prua ansu velikom br. pojedinaca

Najdominatniji kanal

*Tradicionalno vidljiv kanal

Vee novane nagrade i mo

*Imitiranje stilova ponaanja

Manipulisanje tuim statusnim simbolima

POJAM I FUNKCIJE SIROMATA: 61.

Idealno-tipska premisa locira fenomen siromatva u strukturalnom i pojmovnom okviru drutva

kao funkcionalno diferenciranog tipa dr. integracije sa dominantno ciljno i vrednosno
racionalnim tipovima dr. delanja.
Pojava visoko funkcionalnih diferenciranih i strukturalno segregiranih drutava.
Postoji onda kada samo jedan strukturalni segment drutva ne uspeva da zadovolji dr. kulturne i
normativne kriterijume koje je ire drutvo oznailo kao standardni,proseni,normalni,poeljni.
Zajednica ne poznaje siromatvo niti kao izdvojenu-trino-klasnu poziciju ,niti kao supkulturni i
substandardni nain dr. ivota
Siromatvo je specifina relativno trajna drutvena klasna,kulturna i psiholoka situacija koja je
determinisana pre svega pojedinanim i grupnim trinim pozicijama koje deluju kao situacijska
prisila to proizvodi specifian nain ivota. Vrednosno- normativne obrasce , ivotne stavove i
oseanja koje su socijalizacijom prenosivi, internalizovani i artikulisani u kulturni obrazac.
Osnovne funkcije siromatva:
1. Svaki privredni sistem sadri niz privremenih, nelagodnih i rizinih poslova
2. Siromatvo je funkcionalno za mnoga nova zanimanja koja se bave siromatvom a konkretno
ne doprinose promeni poloaja siromanih.
3. Postojanje siromatva kao naina ivota prua podrku dr. slojevima i klasama.

NAJZNAAJNIJE TEORIJE SIROMATVA: 62.

Siromatvo je specifina relativno trajna drutvena klasna, kulturna i psiholoka situacija koja je
determinisana pre svega pojedinanim i grupnim trinim pozicijama koje deluju kao situacijska
prisila to proizvodi specifian nain ivota. Vrednosno- normativne obrasce , ivotne stavove i
oseanja koje su socijalizacijom prenosivi, internalizovani i artikulisani u kulturni obrazac.
Razmatra siromatvo kao sistem pozitivne povratne sprege u socio.
Teorija zaaranog kruga siromatva dokazuje kako se razliite okolnosti udruuju da siromane
dre u siromatvu.. Ova teorija je pruila dokaze za potkrepljenje svojih teorijskih premisa.
Teorija subjektivne bede: Veoma bliska teorj. Koncepciji relativne bede temelji se na
pretpostavkama da je siromatvo stvar subjektivne a relativne procene. Definicija situacije ako
ljudi procenjuju odreene situacije kao realne one e i biti realne u svojim posledicama.
Teorija relativne bede: Ova teorija stvorena je kao reakcija na rigidnu analogijsku metodologiju.
Teorija situacijskih prisila: Reakcija na shvatanje o postojanju kulture siromatva. Siromani bi
spremno izmenili svoje ponaanje kao reakciju na novi niz okolnosti im bi se ukazala prilika.

TEORIJA APSOLUTNOG SIROMATVA: 63:

19.V. empirijska istraivanja Siboma Rauntrija.

Prvo istraivanje anketiranjem siromane populacije Jorka 1899 god.
1936 i 1950 ponovljena istraivanja.
Cilj jeste stvaranje teorijsko-metodolokog modela siromatva sa pretpostavkama ,kriterijumima
i mogunostima za univerzalnu primenjivost , bez obzira na vremenske, prostorne i kulturne
distance meu drutvima. Najvee pretenzije:
Predstavnici ove teorije Drenovski, Skot, Dek..Procena temeljnih ljudskih potreba meri se u
okviru sa potrebnim da se odri zdravlje i fizika sposobnost. Ovo se temelji na procenama
minimalnih potreba za bioloki opstanak. (ishrana, stanovanje zdravlje)
Pojam temeljnih fiziko-biolokih potreba:
Pojam temeljnih kulturnih potreba
obrazovanje
bezbednost
dokolicu
razonodu
4 OSNOVNE KULTURNE POTREBE!

Ova teorija je bila klasini primer zapadnjake prostranosti jer su se kao kriterijumi nametali
ivotni standardi evropskog drutva.

TEORIJA KULTURE SIROMATVA: 64.

Sveukupnost specifinost naina ivota siromanih u savremenom drutvu.

Nain ivota siromanih se u mnogo emu razlikuje od ivota drugih pripadnika drutva.
Na individualno-psiholokom nivou moe se uoiti oseaj nesposobnosti za odlaganje trenutnih
zadovoljstava.
Siromane dru. klase u najveoj meri karakteriu psihotini tipovi poremeaja!!!
a) na nivou branih odnosa slobodne veze i divlji brakovi, vee stope razvoda i veliki br.
maloletnikih brakova
b) na porodinom nivou fiziko i emocionalno zlostavljanje dece
c) na nivou zajednice nezainteresovanost za ukljuivanje u vane institucije ireg drutva.
Siromani sebe esto doivljavaju kao marginalizovane inferiorne ili je u pitanju rezignacija i
fatalistiko shvatanje ivota
T. kulturne deprivacije- siromani su deprivirani i ne samo u materijalnom pogledu ve i u
pogledu kulture,obrazovanja, socijalizacije dece.
Model kulturne stimulacije-princip srednje visoke klase.
Osnovne funkcije siromatva:
1. Svaki privredni sistem sadri niz privremenih, nelagodnih i rizinih poslova
2. Siromatvo je funkcionalno za mnoga nova zanimanja koja se bave siromatvom a konkretno
ne doprinose promeni poloaja siromanih.
3. Postojanje siromatva kao naina ivota prua podrku dr. slojevima i klasama.

POJAM KULTURE: 65.

Jedan od fundamentalnih pojmova humanistikih nauka.
Latinski koren rei,kultura je colere
Kultura odgajanja, duha stanovanja i ivota, kult boga ili predaka
U najirem smislu pojam se odnosio na sveukupnost dr. dostignua u sferi nauke i tehnike,

umetnosti i politike.
Dve struje o odnosima kulture i civilizacija:
1. kultura bi se odnosila na duhovne i umetnike , a civilizacija na tehnoloke i razvojne,
univerzalne aspekte dr. ivota.
2. postoje samo razlike analitikog ali ne i stvarnog karaktera
Herder i Adelung
Kultura je odreena kao oplemenjivanje i suptilnost svih duhovnih i fizikih snaga oveka ili
celog naroda.
6 tipova def. kulture:
1) opisno-numeriki kultura ili civilizacije je sloena celina koja obuhvata nauku,verovanje
umetnost moral,pravo,obiaje i druge sposobnosti i nauke koje su ljudi stekli kao lanovi
drutva.
2. istorijski tip- znaaj tradicije i istorijskog naslea u kulturi
3. normativni- uticaj normi u ljudskom drutvu
4. psiholoki psiholoki mehanizam formiranja kulture
5. strukturalni- karakter kulture i povezanost elemenat koji ih ine
6. genetiki poreklo,nastanak i razvoj kulture
Drutvo i kultura su neodvojivi
Bauman istaknuti poljski sociolog
U atributivnom smislu atribut ljudske vrste uopte
U ditributivnom smislu razlike od kojih neke grupe ljude razlikuje od drugih
Dragan Kokovi Kultura je celokupnost materijalnih i duhovnih dobara koja su stvorili radom
lanovi odreenog drutva kroz istoriju da bi ovladali stvarnou i prilagodili je ljudskim
potrebama

POJAM SUBKULTURE I KONTRAKULTURE 66.

Istraivanje supkulture (potkultura) jeno je od najzanimljivijih predmeta savremene sociologije

ali i drugih dr. nauka
Istraiva supkultura Dik Hebdid

Delo Potkultura znaenje stila

Savremena istra. supkultura razvila se iz bogate i znaajne tradicije urbane sociologije i urbane
etnografije ikake socioloke kole.
Pojmovi supkulture ili potkulture i supkulturnih stilova ivota odnosili su se na veoma iroko
polje.
Najprihvatljivije odreenje supkultura ono koje ovaj pojam vezuje ta grupe ljudi koje su
povezane neim zajednikim tj. koje imaju isti problem ili isti interes bave se istom delatnou a
to ih po specifinim vrednostima normama i ivotnim stilovima odvaja od drugih dr. grupa i od
iroko rasprostranjene matine kulture
Kada se govori o supkulturama onda se ne tvrdi da se radi o neemu to je manje vredno ili
manje kulturno u odnosu na neku zamiljenu matinu kulturu
Filip Koen je supkulturu definisao kao kompromisno reenje izmeu dve kontradiktorne potrebe:
Potrebe da se stvori, izrazi nezavisnost ; razlika od roditelja. I potrebe da se odre roditeljske
identifikacije.
Znaenje stila kljuna su karakteristika po Hebidu koja podvaja supkulturne drut. grupe od
glavnih kulturnih tokova globalnog drutva.
Stilovi su smiljeni, isplanirani i imaju za svoju osnovnu funkciju da prikau svoje specifine
norme i vrednosti .
Supkultura kao znaenje stila j
1) borba za sticanje i ouvanje jasno drugaijeg identiteta od onog koji dominira
2) nog koji ih odvaja od drugih supkulturnih grupa
Kontrakulture izviru iz kulturnog pluralizma i iz pluralizma supkultura u nekom drutvu. Ono to
1 supkulturu pretvara u kontrakulturu jeste uspej njenih nosilaca da svoj projekat naina dr.
proiz. ivota uspostave kao antagonistiki i konkurentski vladajuu.
Razlozi koji dovode do pojave kontrakulture :
1)poremeaj i konflikti u sistemu vrednosti pojedinaca i dru. grupa
2) frustraciona pozicija odreenih pojedinaca i dr. grupa u dr. strukturi

GLOBALIZACIJA
OPA OBELEJA I GIDENSOV PRISTUP 67:

Proces globalizacije predstavlja najdinaminiji i najturbulentniji nain dr. promena u

savremenom svetu koji je za 200 god. Posebno poslednja decenija uspeo radikalno da
preoblikuje kulturni, politiki, i ekn. ivot oveka. Odnosi se kako na globalizaciju trita i

kapitala tako na globalizaciju kulturnog i politikog sistema.

Globalizacija je protivrean proces koji ima kako svoje pristalice tako i kritiare
Pristup Gidensa:
Prema njemu globalizacija je intenzifikacija dr. odnosa na svetskom planu koja povezuje
udaljena mesta na takav nain da lokalna zbivanja uobliavaju dogaaji koji su se odigrali ili km
daleko.
Globalizacija modernosti glob. Nije sama sebi cilj i smisao
Modernost je imanetno globalizujua. Modernost sadri logiku maksimalnog irenja i konanog
izraza tog irenja globalizacije.
Globalizacija podrazumeva raspad tradicionalnog koncepta nacionalnih drava
etvorostruka klasifikacija institucije modernosti
1) Sistem naconalnih drava: obeleava modernu epohu u celini ,pokazuje dijalektiku prirodu
ovaj sistem poiva na definisanju tzv. tvrdih granica tokom ranog perioda razvoja sistema
nacionalnih drava.
2) Svetska kapitalistika ekn. : glavni centri moi u svetskoj ekn. kapitalistike drave u kojima
kapitalistika preduzea ine OSNOVNI oblik proiz. u ekn.
3)Svetski vojni poredak: U neposrednoj vezi sa modernim fenomenom industrijalizacija rata,
transfer oruja i stratekih tehnika vojnih organizacija i institucija ,postojanje vojnih saveza i
blokova
ne moe se ograniiti samo na vojnu industriju ili vojne saveze
4)Meunarodna podela rada:
Podela rada zadobija teritorijalno regionalno ili zonalne karakteristike

GLOBALIZACIJA OPTA OBELEJA I KASTELSOV PRISTUP 68.

Manuel Kastels pristup umreenog drutva, panski teoretiar. meusobnim proimanjem

visoke informacione tehnologije privrednih zaokreta i dr. dinamike nastaju tri vrste nove
stvarnosti.
1) Umreeno preduzee sa globalizovanom radom snagom
2) Kultura virtuelnosti koja poprima karakter stvarnosti u borbi za mo

3)Stvarnost dr. iskljuenih i marginalizovanih

Globalizacija dominira ljudima i njihovim ivotima, ne obrnuto
Mree su postale dominatna logika povezivanja u ekn. smislu kao i u smislu svih drugih
trendova, tako da mrea izraava mo tokova a ne vie tokova moi
Mrea je skup meusobno povezanih vorova
vor je taka u kojoj se kriva linija see
Mree se javljaju kao osnovne jedinice koje dominiraju privredno-ekn. tokovima , politikim i
kulturnim a ne vie pojedinci, porodice ili pojedinane drave.

SHVATANJE FLUIDNE MODERNOSTI ZIGMUNTA BAUMANA 69.

1989. Bauman je objavio delo pod imenom Moderna i holokaust

1992 Nagovetaji postmoderne
Serije knjiga: Tekua modernost, fluidni strah,fluidna ljubav,fluidni vot
Struktura dr, privrednog, politikog, i kulturnog sveta se raspada!!
Dr. strukture postale su FLUIDNE :one teku razvijaju se i istiu
Dr. klase i slojevi kao tradicionalni okviri koji su u sebi saimali totalitet ivotnih uslova i
izgleda i odreivali raspon realnih ivotnih projekata i strategija vie ne pruaju u fluidnoj
modernosti ni relativnu dr. egzistencijalnu izvesnost a niti paradigmatski okvir sociolokih
istraivanja.
Dr. klase u razdoblju fluidne modernosti menjaju svoju istorijsku ulogu ukoliko su nekad
postojali klasni interesi sada su privatizovani interesi pojedinaca fluidno povezani u labave
asocijativne skupine
Fluidna modernost je prevashodno potroaki a ne proizvoaki tip civilizacije jer postmoderno
drutvo mobilie svoje pripadnike prvenstveno u njihovom svojstvu potroaa a ne proizvoaa.
Fluidna modernost je faza u razvoju nae globalne civilizacije u kojoj se artikulie nova pravila,
najavljuje se kraj dravnog i industrijskog etatizma stvaranje novih fluidnih identiteta.

NEOLIBERALNI KAPITALIZAM SHVATANJE DEJVIDA HARVIJA: 70.

Iako se moe tvrditi a danas ivimo u globalizovanoj neoliberalnoj stvarnosti sam neoliberalizam
kao pol.- ekn. doktrina nije jedinstven skup pravila koja se primenjuju svugde na isti nain.
Postoje veoma razliiti modaliteti primene neoliberalizma kao teorijski nejasnog i heterogenog
modela
Neoliberalni zahtevi za ekn. racionalnou vidljivi kroz koncepte deregulacije (trita rada) ,
privatizacije,fleksibilnosti, liberalizacije drutva i ograniavanju uloge drave i njenog
intervencionizma , predstavljaju kljune zakljuke
Karakteristike ove doktrine
Neoliberalzam je radikalizovao u svojim praksama teorijske pretpostavke klasinog liberalizma
Neokonzervatizam je moralno-politiki koncept racionalnosti a neoliberlizam koncept trinopoli. Racionalnosti
Neoliberalna doktrina nije nikakav homogeni blok ideja i ekn. pol. ideologija to je samo
apstrakcija koja se realizuje na 1000 razliitih naina. .Postoje samo njegove hibridne
manifestacije on je utopija istog i savrenog trita.
Povezanost sa kulturnim, dr. politikim, vrednosnim i istorijskim razliitostima.

PLURALIZACIJA DRUTVENIH IDENTITETA: 71.

Neposredna posledica iskorenjivanja evropskog oveka iz sfera autoritarnog dr. poretka

U socijalno-pol. domenu otvoren je prostor za stvaranje javnosti kao kritike publike koja na
pravo na slobodno izraavanje miljenja o pol. delovanju javne vlasti
Sfera ekn. poivala je na projektu jaanja industrijskog privrednog poretka, birokratije i tehnike
podele rada
Tradicionalni socijalni identiteti pretpostavljali su postojanje transcendentnih oblika moi koji ih
konano uobliavaju u neprikosnovene autoritete dr. poretka
Postmoderno drutvo otvorilo je bezgranino mnogo polja za stvaranje i izraavanje razliitih dr.
i kulturnih identiteta

Savremeno drutvo je postalo poprite borbe za identitete odn. sam identitet je postao i od
stratekih resursa za zadobijanje ili ouvanje posebnosti.
Svaka artikulacija dr. identiteta podrazumeva neku vrstu politiki identiteta ona se moe odrediti
kao niz strategija ,koraka, anticipacija i akcija koje sprovode pojedinci i dr. grupe da bi testirali
ili invalidirali manje ili vie skrivene predstave o sebi i dugima

SEKULARIZACIJA I DESEKULARIZACIJA

Brz i intenzivni trend slabljenja uticaja i znaaja religije u drutvu.

to je sekularizacija
Na proces sekularizacije su najvie delovali sl. Faktori
1)Astetski protestizam
2)Racionalna organizacija drutva koja podrazumeva ukljuivanje ljudi u racionalne sekularne
org. i institucije
3)nain znanja iz oblasti prirodnih dr. nauka
4)Stvaranje i razvoj racionalnih i sekularnih politikih ideologija
Posebna socioloka disciplina sociologija znanja
Proces suprotan sekularizaciji jeste desekularizacija
Sekularizam se nalazi u povlaenju, ustupajui mesto desekularizaciji!
Desekularizacija sve vie poprima oblik religijskog fundamentalizma koji je svojevrsna reakcija
na globalizaciju koja prati dominacija i tenja za hegemonijom nekoliko vodeih svetskih
drava.
Uspon religijskog fundamentalizma je reakcija na neuspelu modernizaciju i urbanizaciju koje
nisu uspele da ponude nove modele dr. ivota i naina proizvodnje , kao i nove modele identiteta

DRUTVENI POKRETI 73.

Predstavljaju znaajan predmet savremenih sociolokih istraivanja

Tom Botomor, Alen Turen Kastels smatraju da dr. pokrete treba razlikovati od pretpolitikih
pokreta kao to su seljake pobune u feudalnom drutvu ili pobune lasa u starom Rimu
Tom razlikuje tri faze u nastanku i razvoju dr. poretka:
1) Dr. pokreti su jedini efikasan instrument i oblik dr. org. da se izraze tenje ka dr. promenama
2) faza nastupa kada naela uspostavljene predstavnike demokratije prete da umanje znaaj
politika . delovanja izvan formalne institucionalne pol. pravne sfere
Stvaranje i razvoj savr. drutvenih pokreta koji imaju jasnu i dugoronu strateku politiku za
ostvarenje ciljeva
III kljune etape u novijem istorijskom razvoju drutava:
trgovaka etapa
Industrijska etapa
Postindustrijska etapa
1) Centralnu ulogu imaju graanski pokreti za prava i slobode oveka
2) Radniki sindikalni dr. pokreti
3)Globalni drutveni pokreti (pokret zelenih ili feministiki)
Karakteristike koje razlikuju dr. pokrete od politikih partija
1. politike partije usmere su na osvajanje . vrenje ouvanje vlasti
drutveni pokreti usmeravaju na alternativne oblike dr. i kulturnog ivota
2) Pol. partije zahtevaju odreenu disciplinu
drut. p. karakterie manja formalnost neobavezno lanstvo i odsustvo
3)Pol. partije cilj dobijanje i ouvanje vlasti
drut. grupe jesu cilj i smisao postojanja
4)Pol. partije imaju pol. dimenziju
drutv. kulturni ili supkulturni,simboliki karakter
5) Pol. partije karakteristian partikularizam interesa
drut.grupe globalne ili univerzalne ciljeve
6) Dr. p. karakterie spontano odsustvo hijerarhije i neformalnosti
Pol. partije disciplina ,hijeraj. struktura!

Drutveni pokreti predstavljaju posebna oblik grupisanja ljudi za koje je karakteristina

spontana, dobrovoljna i masovna aktivnost a iji je osnovni cilj reavanje odreenih globalnih dr.
problema.

VOLERSTINOV MODERNI SVETSKI SISTEM 74.

4 velika moderna svetska sistema (m.s.s.)

1. m.s.s. od 1492 otkrie Amerike
m.s.s od 1945 kraj II. Sv. Rata
2. m.s.s. od 1989 pad Berlinskog zida raspad Sovjetskog saveza
3. ms.s. od 2000 god novi milenijum ,globalizacija, tehnologija
Posle otkria Amerike poela je da se artikulie kapitalistika svetska privreda koja se
zatim proirila na celu zemaljsku kuglu
Tip svetske privrede koji se utemeljio i na prvim kolonijalnim osvajanjima i porobljavanjima
Ovaj sistem je pokazao jedan kljuni diskontinuitet u svom razvoju (Francuska revolucija)

Posle II. Sv. Rata ova faza je obeleena novom vojno-pol. i ekn. podelom sveta koja se moe
saeti u tri klauzule :
a) svet je podeljen u ameriku i sovjetsku zonu
b) sovjetska zona mogla je da smanji na minimum trgovinske transakcije sa amerikom zonom
c) obe zone su mogle da zaponu neprijateljsku retoriku
Konsolidovanje evropske privrede Maralovim planom
Nakon pada Berlinskog zida ovaj period zapoinje neoekivanom i nenadano brzom
dezintegracijom istonog socijalistikog bloka, ustrojenog na komandno-planskoj
centralizovanoj privredi
Od novog milenijuma promena naina razmiljanja , privreivanja, trgovine , komuniciranja
,ivot i smrti
Ove promene predstavljaju fundamentalnu tranziciju makropolitikih i makrosocijalnih sfera
koje e u nekoliko narednih decenija nepovratno promeniti vae ivote na globalnom planu.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE INDUSTRIJSKIH DRUTAVA

Po francuskom sociologu Rajmondu Aronu 5 osnovnih idealno-tipskih karakteristika ind.

Drutva:
1. preduzee je potpuno odvojeno od porodice, odvojenost proizvodnje i potronje; rada ii
slobodnog vremena
2: tehnoloki zahtevi u okviru ind. preduzea determiniu razvijenu tehniku podelu rada
3: ind. preduzee je zasnovano na stalnoj akumulaciji kapitala ( osn. cilj svakog ind. pred. je
uveanje kapitala )
4: da bi se uspeno realizovalo poslovanje neophodna je konstantna racionalna ekon. kalkulacija
u poslovanju preduzea
5: svako ind. pred. zahteva odreenu koncetraciju moblne radne snage kao to su urbanizovane
ind. naselja koje obrazuju trine radne snage..
Jo karakteristika:
1:Kapitalistiki eko sistem izraava veliku raznolikost u oblicima svojine
2:kap. Sistem i kap. Preduzee su vezana za svetsko ekon. trite
3: Raspodela nacionalnih izvora u kapitalistikoj privredi pitanje je odluke pojedinaca na tritu
Faktori koji determiniu ove karakteristike su ekonomske prirode pokretaki principi tehnika
tehnologija i kapital..

OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRADICIONALNIH DRUTAVA: 76.

1: Neodvojivost porodice i preduzea; proizvodnje i potronje; nejasne su granice radnog i

slobodnog vremena
2: Ukupnom raspodelom poslova i poslovanja uopte upravlja se sa autoritarnim pozicija. Sred.
za proizvodnju predstavljaju deo naslea i velikim delom su nepromenjiva na nivou jedne
generacije
3:Kapital u pravom smislu rei ne postoji . Postoji bogatstvo i tednja
4:Ne postoji racionalna kalkulacija u smislu knjigovodstva ili dvostrukog knjigovodstva
5:Ne postoji jasna mobilizacija radne snage ( proiz. ograniena na porodicu i srodnike strukture
ili na lokalne prostore)

***Jo karakteristika: a) Privredni sistem je ustrojen na logici samodovoljnosti

b)Porodini sistem proiz. u dominantan poloaj stavlja kunu zajednicu.

OSNOVNA OBELEJA KRIZE INDUSTRIJSKOG ETATIZMA I KLASINOG

INDUSTRIJSKOG DRUTVA 77.

Javljaju se pokuaji da se koncept ind. drutva zameni neutralnim pojmovima kao to su:
menadersko drutvo, drutvo izobilja, drava blagostanja drutvene brige,
Oblik ind. dravnog etatizma doiveo krizu. Ind. etatizam neosporno je imao odreene uspehe u
ind. proizvodnji
Komandno planska privreda industrijskog etatizma bila je u stalnom i strukturalnom
zaostajanju za trinom privredom u kljunim podrujima
Ta duboka strukturalna kriza drutva ind. etatizma uzdrmala je temelje privrede , politike ,
drutva i predstavljala je neposredan izraz strukturalne nesposobnosti ind. etatizma
Dok su drutva ind. etatizma privredu stavljala u funkciju politike moi kapitala, stvaranje
novih trita i maksimiranje profita. Krize su bile prolazne i nisu doticale unutranje strukturne
temelje nova informaciona tehniko-tehnoloka paradigma i njen stalni razvoj i stalne promene
obezbedila je kapitalistikom ind. drutvu zamah u nove vidove proizvodnje; trita; poslovanja i
potronje

SMRT KLASE JANA PAKULSKOG I MALKOLMA VOTERSA 78.

Jedna od najuticajnijih rasprava o nestajanju drutvenih klasa predstavlja (SMRT KLASE)

australijskih sociologa.
Oni smatraju da je u postind. drutvu klasa izgubila svoj nekadanji politiki dr. i ekonomski
znaaj.
Na istorijsku scenu postind. i postmodernog drutva stupaju neki novi kolektivni akteri ije su

karakteristike transfunkcionalne i mobilizacija veoma difuznih socijalnih kategorija koje se

mogu zasnivati na polu ivotnim stilovima, religiji. Ako ih ima organizacione strukture su:
decentralizovane i polimorfone
Postklasni kolektivni akteri su labavo povezani esto svojim identitetskim uverenjima ili
vidovima kulturnih tj. supkutlurnih ivotnih stilova i vrednosti
Ukoliko se posmatra drutvena pokretljivost nekih pojedinaca u odnosu na klasne poloaje
njihovih oeva br. pripadnika nove generacije u nekoj klasi ostaj na istim ili slinim poloajima.
To je dokazano u istrai. dr. pokretljivosti Oksfordska studija o pokretljivosti iz 1972, 1987
sproveo je Goltorp iako su prva istraivanja dr. pokretljivosti pokazivala povean stepen
apsolutne mobilnosti relativna dr. pokretljivost koja e odnosi na uporedne ivotne anse pokazala
je visok stepen autoreproduktivnosti klasnih poloaja
Stavovi Pakulskog i Votersa naili su na razumevanje jednog dela naune zajednice ali mnogo
autora je kritiki orijentisano prema ovome jedna od kritika ona shvatanja koja govore da klasa
nije iskljuivo ekonomska kategorija te da klasne pozicije utiu na ivotne anse i na ivotne
vrednosti i na vrednosti

OKSFORDSKA STUDIJA O POKRETLJIVOSTI 79.

Ukoliko se posmatra drutvena pokretljivost nekih pojedinaca u odnosu na klasne poloaje
njihovih oeva br. pripadnika nove generacije u nekoj klasi ostaj na istim ili slinim poloajima.
To je dokazano u istrai. dr. pokretljivosti Oksfordska studija o pokretljivosti iz 1972, 1987
sproveo je Goltorp iako su prva istraivanja dr. pokretljivosti pokazivala povean stepen
apsolutne mobilnosti relativna dr. pokretljivost koja e odnosi na uporedne ivotne anse pokazala
je visok stepen autoreproduktivnosti klasnih poloaja
Stavovi Pakulskog i Votersa naili su na razumevanje jednog dela naune zajednice ali mnogo
autora je kritiki orijentisano prema ovome jedna od kritika ona shvatanja koja govore da klasa
nije iskljuivo ekonomska kategorija te da klasne pozicije utiu na ivotne anse i na ivotne
vrednosti i na vrednosti. U klasinim industrijskim drutvima kapitalistikog tipa
meugeneracijska pokretljivost ipak je znatno manja nego to je to sluaj sa postindustrijskim
drutvima
Najopravdanije je zakljuiti da drutvene klase i drutveni slojevi jo uvek postoje ali da je
njihova drutvena i politika uloga kao makroaktera od kojeg se oekuje istorijske promene
postala nevana

OBELEJA STRATIFIKACIONOG SISTEMA POSTKLASNOG DRUTVA 80.

4 FUNDAMENTALNE PROMENE U STRATIF. SISTEMU:

1) KULTURALIZACIJA:- strat. se zasniva na ivotnim stilovima protoka informacija i

estetskim vrednostima. kljuni elementi tradicional. strat. kao to su mo i materijalno bogatstvo,
redukovani su na simbolike fenomene ivotnih stilova.
2)FRAGMENTACIJA :- novi informatiki , postklasni tip drutva ima mnogo vei repertoar dr.
poloaja i uloga koji se zasnivaju na pripadnosti pojedinu mnotvu razliitih dr.
grupa,organizacija i pokreta.
3)AUTONOMIZACIJA:- pojedinci postaju sve vie autonomni i nezavisni u svojim ponaanjima
i vrednostima. Mogu da biraju modele ponaanja ,verovanja, vrednosti, kulture i supkulturnih
obrazaca.
4)RESIGNIFIKACIJA :- pojedinci mogu da menjaju svoje sklonosti i svoje identitete to
uzrokuje veliku fluidnost i nepredvidljivost strat. sistema

OSNOVNE KARAKTERISTIKE: FORDISTIKOG I POSTFORDISTIKOG TIPA

PROIZVODNJE 81.
Tehnoloka informaciona paradgima (karakteristike)
1. informacija predstavlja osnovnu sirovinu inf. deluje na tehnologiju i tehnologija na inf.
2:Proirivanje uinka novih tehnologija u svim sferama ivota,rada,poslovanja.
3:Stvaranje mrea interaktivnih mrea i sistema koji upotrebljavaju inf.
4:Fleksibilnost mrea i protoka inf. to omoguava daju fleksibilnost i efikasnost organizacija i
struktura
5:Tendencija grupisanja visokih tehnologija u umreeni i povezani sistem.

Fordistiki tip proizvodnje zasnovan je na pokretnoj proizvoai iji protok diktira tempo rada i
proizvodnju organizuje tako da radnici sa minimalnim kvalifikacijama obavljaju uvek iste
mehanike zadatke. cilj fun. naina organizacije rada je poveanje profita uz standardizaciju
proizvodnje i smanjenje trokova rada a sama radna snaga ne mora biti kvalifikovana ve samo
da ima obuku
Postfordistika organizacija rada i proizvodnje neuporedo je fleksibilnija
Ulazak u postf. uspon novih informacionih tehnologija
Upotreba tehnologija u post. razdoblju znai poveanje produktivnosti kroz fleksibilnost u
proizvodnji ( prebacivanje sa jednog proizvoda na drugi)
Fleksiblinost ima dva oblika.
Funkcionalnu f.: odnosi se na menadere i njihove sposobnosti da upravljaju radnicima
Numeriku f:. kompanije da manipuliu br. ukupnih radnih mesta
Neki smatraju da fordi. kao masovni i standardizovan nain ind. proizvodnje ne moe biti tako
lako prevazien ili zamenjen post. fleksibilnou
Neposredno je da nove tehnologije, kvalifikacije profesije i radna mesta doprinose veoj
fleksibilnosti pa postf. model sve vie zauzima mesto u savremenim nainima proiz.

BREVERMANOVA TEZA O DEKVALIFIKACIJI RADA 82:

Hari Braverman tvrdio da se sa novim tehnologijama u kapitalizmu progresivno umanjuje nivo
kvalifikacije rada.
Dekvalifikacija jeste novi model nadziranja same radne snage. On izvore dekvalifikacije ne
vidi iskljuivo u tehnologiji, rad je dekvalifikovan strateki menaderskim odlukama kako bi se
moglo efikasnije upravljati i manipulisati samom radnom snagom ,kapitalom, poslovanjem i
proizvodnjom. Razbijanje jedinstvenog procesa proizvodnje dekvalifikovalo je stvaralaki rad.
Prelazna kritika faza ka novim vidovima kvalifikacije!

OBRAZOVANJE KONFLIKTNA PERSPEKTIVA I POJAM KULTURNOG KAPITALA

83.

Konfliktna teorijska perspektiva obrazovanja:

Misli da je nemogue uspostaviti liberalnu utopiju obrazovnog sistema kao jednako dostupnog
svima. Obrazovna politika predstavnika konf. teorije per. obraz. pretpostavlja da je nemogue
menjati unapreivati obrazovni sistem bez irih promena na ekn. politikom i dr. planu
Za neke predstavnika manje su bitni sadraji obrazovanja i vaspitanja
Obrazovni sistem smatra sl. velike demokratske mitove:
*obrazovni uspeh temelji se na zasluzi
*nagrade u zanimanju temelje se na zasluzi
*kolovanje je put ka uspehu u sferi rada
Ova teorija je bila predmet kritike i konzervativne desnice i radikalne levice .
Pojam kulturnog kapitala:
Osnovna Burdijeva pretpostavka jeste da u drutvu ne postoji jednakost obrazovanje odn.
jednake ivotne i dr. anse i jednaka dostupnost svih dr klasa i slojeva obrazovanju kao resursi
Kulturna reprodukcija ne podrazumeva prenoenje kulture nekog drutva kao celine. Vie se radi
o tome da se reprodukuje kultura vladajue klase poseduje mo da nametne svoje norme kao
dominantne
Kulturni kapital jeste resurs koji je nejednako distribuiran u odnosu na grupe i pojedince u
nekom drutvu
Obrazovanje slui kao dr. mehanizam ili kanal pokretljivosti koji vodi do tog k. kapitala a nakon
toga i ka drugim resursima kao to su mo, ugled i bogatstvo.
Kapitalistiki industrijski i postind. dr. i proizvodni sistemi moraju da se odravaju i na svojim
perfierijama, preko nisko kvalifikovane radne snage sa niskim nivoom obrazovanja.

OBRAZOVANJE: LIBERALNA PERSPEKTIVA I TEORIJSKA PERSPEKTIVA NOVE

DESNICE 84.

*Liberalna teorijska p.o

Filozof Don Dui
Zalagao se za tzv. iskustveni princip obrazovanja gde ljudi ne bi bili pasivni ve aktivni u
stvaranju znanja,vetina i intelekta

Smatra da je iskustveni pristup obrazovanju kljuni faktor za uspeno odravanje demokratije:

Liberalno bi obrazovanje bilo nespojivo sa diktaturom jer bi sloboda kritika misao mogle
ugroziti autoritet drave. Obrazovannje jedna od najbitnijih faktora u smanjenju nejednakosti
meu ljudima.
Ona l.t.p.o. je neodvojiva od obrazovne politike. Obrazovna politika l.p.o. je izgraena na
principima demokratije ali i za demokratiju i trinu ekn. za njihovo odravanje. Najuticajnije i
najrasprostranjenije teorijsko stanovite o obrazovanju.
Teorijska koncepcija nove desnice u obrazovanju:
ugraene su na odreenim ekon. i fin. stanovitima i analizama
Usmerene su na razmatranje problema javnog obrazovanja
Ideoloki pol. osnov. adekvatan nain proizv.iI raspodele sredstava i dobara
Predstavnici Don aba, Teri ,Moa istiu neophodnost trinih principa u sistemu obrazovanja.
Oni reformu obrazovne politike vide kao reformu trita i kroz reformu trita iznose stanovite
da je samo tako trite centralni mehanizam koji treba da regulie kvalitet i da se obrazovni
sistem moe razvijati: jedino putem tog mehanizma
Hju Lander navodi da razliite dr. grupe dolaze na trite pod razliitim uslovima u pogledu
materijalnog, kulturnog, kapitala. Najvanije pretpostavke teorijskih pers. obrazovanja
l.t.p.o. obrazovanje kao faktor premanentnih dr. promena i inovacija koje vode ka unapreivanju
sveukupnog ivota
konfliktna t.p.o mora se voditi rauna o skrivanim negativnim posledicama kontrolizovanog
obrazovnog sistema
t.p.o treba uvaavati znaajnosti nedravnog obrazovnog sistema. U velikoj transformaciji
obrazovanja ( 4 osnovne tendencije)
1. osnovna svrha obrazovanja je da pojedincima obezbedi razvoj i aktuelizaciju njihovih
potencijala
2. obrazovanje nametnuti konzervativnoj politici Javlja se kao reakcija na liberalne ili neliberalne
tendencije same postmoderne kulture.
3. Transformacije u obrazovanju mogu biti usmerene ka samom kapitalistikom sistemu
4.Postmoderno drutvo moe usmeriti tranf. obrazovnog sistema ka fragmentaciji ,regionalizaciji
i isticanju nekih kulturnih dr. ili pol. vrednosti

ASIMETRIJA GLOBALNE EKONOMIJE 85:

Kljuna karakteristika itavog procesa globalizacije

Globalna ekonomija je tip ekn. koja je sposobna da radi; ima neposredne uinke kao jedinica
stvarnog vremena na planetarnom globalnom nivou.
Proces globalizacije i proces stvaranja globalne ekonomije je duboko asimetrian
To znai da globlana ekonomija ne utie na sve ekn. procese niti da su sve nacionalne ekonomije,
trita ili poslovanja nuno ukljuena u globalnu ekonomiju
Sengenberger i Kemleb istiu da se globalno delovanje i stuktura globalne ekn. odnose samo na
segmente privrednih struktura , drava i regija u razmerama koje se kreu u skladu sa posebnim
poloajem drave i regije u me podeli rada.
Globalna podela rada izgraena je po Kastelsu u odnosu na 4 razliita poloaja u informacionoj/
globalnoj ekn.
a) PROIZVOAI VISOKE VREDNOSTI (ZASNOVANA NA INFORMACIONIM TEH. )
B) PROIZVOAI VELIKIH RAZMERA ( ZASNOVANO NA JEFTINOJ RADNOJ SNAZI I NA
TRADICIONALNOJ IND/ TEHNIKOJ PODELI RADA)
C) PROIZVOAI SIROVINA (EKSPLLOATIU PRIRODNA BOGATSTVA KAO TO SU
UME,RUDE)
D) SUVINI PROIZVOAI SA DEVALORIZOVANOM PODELOM RADA

SRENOOOOOOO!