Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet
Odsek za filozofiju

Seminarski rad iz Filozofije prirode 1

Hyle: Aristotelov pojam materije

Student:

Mentor:

Nikola Vujadinovi

Goran Rujevi
Novi Sad,
2016.

Apstrakt: Rad koji stoji pred itaocem pokuava da opravda jednu skromnu interpretacijsku
tezu, naime, da se Aristotelov pojam materije hyle u svojoj potpunosti moe sagledati tek
ako se ustanove sve relacije koje on uspostavlja sa ostalim noseim pojmovima Aristotelove
filozofije. Razlog tome vrlo je jednostavan: svestrani, sistemski i sveobuhvatni pristup
Aristotelovog filozofiranja. Autor ustanovljuje da su ti pojmovi sa kojima hyle gradi relacije
pre svega: arhe, ousia, dynamis i aitia. Svakom od ovih pojmova poklonjeno je posebno
poglavlje i odgovarajua panja u nadi da e se teza opravdati. Zakljuno poglavlje sumira
rezultate izvoenja svakog pojedinanog poglavlja.

Kljune rei: hyle, arhe, ousia, dynamis, aitia, materija

Uvod
Jedno od najstarijih pitanja filozofije jeste pitanje o materiji. Osamostaljenjem nauka
to pitanje takoe je postalo prirodno-naunim pitanjem koje je aktuelno i dan danas. Dakle,
pojam materije jeste predmet opteg interesovanja ljudskog saznanja.
Kada govorimo o najstarijim pitanjima filozofije mi upuujemo na najstarije filozofe:
jonske fiziare/fiziologe. Filozofija zaista poinje kao jedna (meta)fizika1, zato je Aristotel
(kao prvi istoriar filozofije) i govorio da su stari filozofi pronali samo kako se to u
registru njegove filozofije naziva materijalne uzroke. ...najvei broj prvih filozofa verovao
je da su tvarna naela jedina naela svega.2 Dakle, sudei po citiranom navodu, za Aristotela
postoji nekoliko naela svega (to jeste) ukljuujui i ono materijalno. Meutim, s pojmom
materije u Aristotelovoj filozofiji stvar ne stoji tako lako da bismo ga mogli proglasiti samo
jednim od naela. Stvar je mnogo sloenija. S jedne strane, pojam materije se s Aristotelom
po prvi put pojavljuje kao filozofski pojam, kojim je najpre miljeno predsokratsko miljenje
filozofa prirode o poreklu i prirodi prirode, a onda i kao jedan od metafizikih osnova za
prirodno postojanje prirodnih bia.3 Dakle, pojam materije, hyle, najpre se koristi kao
interpretacijski klju ranijih filozofija, a potom i kao jedan od noseih pojmova vlastite
filozofije. S druge strane, o ovom pojmu moemo govoriti sa vie razliitih pozicija, u
zavisnosti od toga kroz koje Aristotelovo uenje posmatramo pojam hyle, obzirom na
sistemski, svestrani, tj. sveobuhvatni pristup Aristotelovog filozofiranja.
Priroda, physis, kao osnovni predmet filozofije prirode (kao i Aristotelovog dela Fizika) u
okviru kojeg se raspravlja i pitanje materije, jeste ono to je ivo, to raste, to postoji tako to
ustvari nastaje i nestaje, drugim reima, jeste ono to je u kretanju. Pitanje ovog kretanja
prirode, kao pitanje o onome kako priroda postoji, jeste jedno od dva sutinska pitanja
Aristotelove filozofije prirode. Drugo pitanje je kao i u svim naukama pitanje o uzrocima i

1 italac se opirinije o ovoj tezi moe obavestiti u drugom poglavlju (Metafizika kao osnovni oblik
filozofije) sledee knjige: Folkman-luk, K. H., Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd, 2001., str. 59. i
dalje.
2 Aristotel, Metafizika, Paideia, Beograd, 2007., str. 10. [983b]
3 Aimovi, M., Ontologija prirode, Akademska knjiga, Novi Sad, 2009., str. 17.
3

naelima4, jer kaemo da neto znamo onda kad smatramo da smo spoznali prvi njegov
uzrok5. Shodno reenom, preko ove dve velike teme Fizike6 hyle gradi razliite odnose sa
drugim kljunim pojmovima Aristotelove filozofije. Na skromni zadatak je da sada blie
pogledamo ove pojmovne odnose.

Hyle Arhe
Kretanje prirode, njeno nastajanje i nestajanje jeste ono to je prve filozofe zanimalo. Dakle,
pitanje je iz ega takozvane prirodnine (prirodna bia) nastaju i u ega propadaju. Optem
zakljuku starih filozofa o istovetnosti izvora (arhe) i utoke bia doprinele su pre svega dve
stvari. Prvo: neposredna oiglednost konstantnog umiranja i ponovnog raanja, nestajanja i
nastajanja prirodnih bia, koja se u nekim sluajevima pojavljivala sa uporednim
smenjivanjem godinjih doba; na primer: biljke koje se iz zemlje kao hrana vraaju u zemlju
kao ubrivo da bi opet postale hrana. Drugo: uobiajena ciklina predstava vremena
utemeljena grkom mitologijom, umetnou i kulturom uopte (jer ponavljanje se mora
odvijati u istom, ako se ne odvija u istom onda nije ponavljanje). Radi se, dakle, o tome da se
ustanovi ono trajno u promeni (tj. kretanju), onaj univerzalni, nesvodivi element (Tales) ili
elementi (Empedokle). Meutim, bilo da uvaavamo sva ili samo neka od naela, vatra, voda,
vazduh i zemlja redom jesu materijalna naela. Tako je u Aristotelovoj interpretaciji arhe
u predsokratskoj filozofiji prepoznat kao hyle. Po Aristotelu, meutim, ono trajno u promeni
nije samo materija.

4 Svaka nauka istrauje odreena naela i uzroke u vezi sa svim onim to je njen predmet. (Aristotel,
Metafizika, str. 398. [1063b])
5 Ibid., str 9. [983a]
6 Dalje obavetenje o dve osnovne i velike teme Fizike italac moe potraiti u komentaru prevodioca
Slobodana Blagojevia (Aristotel, Fizika, Paideia, Beograd, 2006., str. 47.)
4

Hyle - Ousia
Pojedinana bia ne ini samo njihova materijalnost, ve takoe i njihov oblik, forma
(morphe). Tako moemo govoriti o pojedinanoj materijalnosti, tj. telu svakog pojedinanog
oveka, ali moramo govoriti o optoj vrsti ljudi. Ovim stavom dotiemo se problema odnosa
pojedinanog i opteg, problema koji e kasnije, na tragu Aristotelove filozofije, biti
prepoznat kao problem univerzalija. Sluei se gore navedenim primerom problem
univerzalija bi glasio ovako: pojedinani plodovi ubiru se svake godine, ali sama biljka ostaje
kakav je onda njihov meusobni odnos i kako rodovi i vrste postoje?
Kritikujui Platonovu teoriju ideja Aristotel je dalje razvio problematiku odnosa
pojedinanog i opteg. Tu je kljunu ulogu odigrao njegov pojam bivstva. Bivstvo (ousia) e
neadekvatno biti prevedeno na latinski kao supstancija (substantia). Naime, o bivstvu se
govori na etiri naina7: sutina, to opte (tj. ono opte koje nije rod: bie), rod i podmet, a
substantia prevashodno ima znaenje podmeta (hypokeimenon), to se vidi u samoj rei, gde
ono sub u rei substantia oznaava ono pod u rei podmet. Dakle, znaenje roda (i vrste)
tek je sekundarno u rei substantia.
Supstancija, u najsvojstvenijem, i prvom, i glavnom smislu,
jeste ono to nije ni afirmirano o jednom subjektu niti je u jednom subjektu,
- kao, na primer, jedan odreeni ovek ili jedan odreeni konj.8
Zato bivstvo predstavlja prvu kategoriju u Aristotelovom logikom uenju, zato to se
ono ne afirmira ni o emu, naprotiv, ostalih devet kategorija se afirmiraju o njemu. Dakle, od
bivstva u smislu roda i vrste treba razlikovati prvo bivstvo, prvu supstanciju (prote ousia):
pojedinana bia. Dakle, kao to se odnose pojmovi Sokrat i ovek, tako se odnose i
pojmovi prvo bivstvo i (drugo) bivstvo. Ovo je veoma bitna razlika, jer za Aristotela ono
opte (bivstvo) ne moe postojati nezavisno od pojedinanog (prvo bivstvo), bivstvo ne moe
biti neto transcendentno, ve, naprotiv - ono mora biti imanentno samim stvarima. Zato
platonika ideja koja nije materijalna i postoji nezavisno od pojedinanih fenomena ne moe
7 Aristotel, Metafizika, str. 244. [1029a]
8 Aristotel., Organon, Kultura, Beograd, 1965., str. 8.
5

sadrati njihovu sutinu, jer fenomene (prva bivstva, pojedinane stvari) ine kako oblici
(bivsvujui rodovi ija se sutina izraava definicijom) tako i tvar (podmet)! Oblici ne mogu
realno biti odvojeni od tvari, ve samo logiki, kao i tvar od oblika. To ne znai da se tvar
moe definisati, kao to je to sluaj sa oblicima, jer tvar se spoznaje po analogiji9. Zato e
Toma Akvinski kao dosledni aristotelijanac o materiji govoriti kao o naelu individuacije
pojedinanih bia, jer oblik je opti sve dok se ne upojedini u svojoj materijalnosti. A materija
je onaj inilac pojedinanih bia zbog koga ne moemo u potpunosti da ih definiemo iako je
definicija nemogua bez pojedinanosti koje treba da obuhvati. Materija je ta koja
pojedinanim biima daje atribut promenljivosti i propadljivosti, tako da su stari filozofi bili
na pravom tragu, samo nisu po Aristotelu svoje istraivanje sproveli do kraja.

Hyle - Dynamis
Hyle is an arhe (source) of change and of being, but is not itself a being. Hyle is inseparable
from form, but logically distinct. Forms make things operate according to their nature. Hyle is
a things tendency to become something else.10
Navedeni citat savreno sumira nae dosadanje izlaganje: tvar je arhe promene i postojanja,
realno nerazdvojna od formi koje stvari odreuju na ono ta one jesu. Samo nam je poslednji
stav u citatu jo uvek nerazumljiv: tvar je tendencija/tenja stvari da postane neto drugo.
Sada ovaj stav trebamo razmotriti.

9 Aristotel, Fizika, str. 32. [191a]

10 Polis, D. F., God, Science and Mind, https://books.google.rs/books?
id=U57ZAwAAQBAJ&pg=PP1&lpg=PP1&dq=God,
+Science+and+Mind+By+Denis+Polis&source=bl&ots=Y20ZebEiDn&sig=GmaAXJ3S32_sfmTKWhqYqTSU
TUE&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi9vLu5z6zKAhXGfxoKHYG1CosQ6AEIMDAC#v=onepage&q=God%2C
%20Science%20and%20Mind%20By%20Denis%20Polis&f=false 2. 2. 2016.
Ovde nudimo na prevod: Hyle je arhe (izvor) promene i postojanja, ali sama nije bie. Hyle je nerazdvojna od
forme, ali je logiki razliita. Forme ine da stvari postoje u skladu sa svojom prirodom. Hyle je tendencija stvari
da postane neto drugo.

Ono to se u citatu ne pominje, a to smo mi u naem izlaganju predoili, jeste

razmevanje pojedinanih prirodnih bia kao sloevina tvari i oblika (lienost je odsustvo
oblika; na primer slepilo kao odsustvo vida). Tome sada treba dodati da svako takvo bie
istovremeno postoji i potencijalno i aktualno. Ono potencijalno jeste ono to moe da bude,
ono aktualno jeste ono to jeste. Ovakav nain postojanja karakterie sva prirodna bia. Njega
izraava pojmovni par dynamis energeia, mogunost - stvarnost. Prva materija i ne postoji
po sebi, odvojena od oblika, ona je mogunost, dynamis, koja je s oblikom stvarnost,
delatnost, energeia, prirodnog bia. Dakle, dynamis je isto to poelo kretanja. Prema ovome,
prirodnine, ili ulna prirodna bia, jesu pojedinana bia sastavljena od materije i
oblika, pri emu materija tei ka obliku. Budui da nije dovoljna samoj sebi, materija
eli oblik, a oblik ne moe eleti sebe, jer sebi ne nedostaje.11
Dakle, kada se u naem citatu kae da je tvar tenja stvari da postane neto drugo misli se
na stvar koja ve poseduje vlastitu materijalnost, materijalnost na osnovu koje ona moe
postati neto drugo, pa samim tim i druga stvar. Meutim, ono to tu stvar sada ini neim
drugim ipak jeste (drugi) oblik, ali zahvaljujui materiji kao preduslovu promene, materiji kao
onome u emu se promena uopte odvija (ono pod-leee, hypokeimenon). Zato se o materiji
govori kao o pasivnom principu stvari, odnosno njihove promene: ona je ono to je otvoreno
za sve mogunosti; a o obliku se, s druge strane, govori kao o aktivnom principu, jer on je taj
koji ini da stvar jeste to to jeste.
Konano, treba jo napomenuti i to da Aristotel pored mogunosti i stvarnosti, kao dva
suprotna pola procesa promene, tj. kretanja, razlikuje i stanje dovrenja tog kretanja, stanje
potpune postignutosti oblika, odnosno unutranje svrhe nekog bia, njegovo u-svojoj-svrsibivstvovanje: entelehija (entelecheia).12 Da li to znai da svaki oblik implicira i neku svrhu,
neko ono poradi ega on jeste to to jeste?

Hyle - Aitia

11 Aimovi, M., Ontoloke kategorije Aristotelove filozofije prirode, Arhe, Vol. 2, 2004., str. 18. [kurziv: N.
V.]
12 Aristotel, Fizika, str. 51. (Komentar prevodioca Slobodana Blagojevia)
7

Ako je nae istraivanje zajedno sa predsokratovcima, Platonom i Aristotelom poelo

sa pronalaenjem onoga trajnog u promeni, tj. kretanju, onda, po Aristotelu, pored toga to se
kree (pojedinano bivstvo koje ini tvar i oblik) moramo ustanoviti i ono odakle
kretanja, kao i ono kuda, tj. emu kretanja.
Tvar, oblik, poelo kretanja i svrha kretanja predstavljaju etiri uzroka13, tj. razloga14 svakog
pojedinanog bia. Postoje dakle etiri uzroka stvari, ousia, hyle, poreklo kretanja ili delatni
uzrok i svrhoviti uzrok, i svaka ulna ousia sainjena je od hyle ili hypokeimenon i oblika
sutine. Tako onda postoje etiri naela svih stvari, materija (hyle), oblik (eidos), poelo
kretanja (arhe tes kinesos) i svrha (telos), a to nadalje znai kako niega nema a da je ni iz
ega, ni od ega, nikakvo i ni zbog ega.15 Svi ovi uzroci jesu naela prirodnih bia!16
Kako to uzroci uzrokuju neko bie, neko odreeno bie stvar? Uzmimo za primer
jedno artificijelno bie: sekiru. Razlika izmeu prirodnih i artificijelnih bia sa stanovita
Aristotelovog uenja o etiri uzroka sastoji se u tome to vetaka bia naelo kretanja,
dakle, i promene, nemaju u sebi ve u drugom biu17. Konkretno, na primeru sekire to je
ovek. Zato on? Pa zato to je po njemu, po njegovoj odluci oblik sekire utisnut u tvar uopte
(materia prima), pa onda i neku odreenu tvar (drvo drke i elik seiva). Dakle, po oveku je
hrast istesan u drku, a ruda pretopljena u metal. Dalje, oblik bi uzrokovao sekiru da bude to
to jeste, da izgleda tako kako izgleda, kako bi mogla da slui tome emu je namenjena i
ispuni svoju svrhu. Pa kakav bi sada bio odgovor na pitanje koje smo postavili na kraju
prethodnog poglavlja: da li oblik implicira svrhu? Ne. Pre bi bilo obrnuto: sekira je
takvog i takvog oblika zato to je njena svrha takva i takva, konkretno, njena svrha je da
ovek njome see. Zato ima drku, otro seivo itd., ukratko: zato ima oblik koji ima.

13 Aristotel, Fizika, str. 56.-57. [194b, 195a], Aristotel, Metafizika, str. 9. [983a] itd.
14 Indirektno se spominje i odgovornost kao znaenje termina aitia, u smislu da su etiri takozvana uzroka
odgovorna za to ta stvar jeste: Osnovna ideja je da se klasifikuju inioci koji su odgovorni za to da stvar bude
ono to jeste. (Ferli, D., Aristotelova filozofija prirode, u: Istorija filozofije, Tom II: Od Aristotela do Avgustina,
Plato, Beograd, 2007., str. 46.)
15 Aimovi, M., Ontoloke kategorije Aristotelove filozofije prirode, str. 18.
16 O istovetnosti uzroka i naela pogledati na sledeim mestima: Aristotel, Fizika, Paideia, Beograd, 2006., str.
47. (komentar prevodioca Slobodana Blagojevia) i Aimovi, M., Ontoloke kategorije Aristotelove filozofije
prirode, str. 15.
17 Aristotel, Fizika, str. 47. [192b]
8

Ali, kako sam in seenja sekirom, entelehija sekire, odreuje sekiru? Jasno je da je
oblik odreen svrhom, ak je i materija odreena svrhom (neto otro, vrsto i po mogunosti
lako: drvo i elik). Pa i ovek (eficijentni uzrok) je napravio sekiru s namerom da njome
ispuni neku svrhu: da presee odreene stvari. Izgleda da se svi uzroci svode na finalni.
Meutim, to naravno nije tano. in seenja niti je uzrokovao postojanje materije, niti
postojanje, tj. nastanak ideje sekire, a nije naterao ni oveka da napravi sekiru. Nije sluajno
to se finalni uzrok uvek pominje na samom kraju: on se tie gotovog bia, onog bia koje
je ve tu, sainjeno od tvari i oblika, bilo od strane oveka, ili prirode. Finalni uzrok sekire
bio bi u tome da se sa njom see, a ne da ona, recimo, slui tome da dri vrata da se ne
zatvore. Da li bi ona i tada bila sekira? Moda je najbolji odgovor: ne u potpunosti. Isto je i
sa prirodnim biima: vuk koji je uskraen za finalni uzrok vlastitog bia vremenom je prestao
da bude vuk i postao neto sasvim drugo: pas.

Zakljuak
Zakljuno poglavlje iskoristiemo da sumiramo rezultate naeg izvoenja.
Filozofija poinje uenjem... uenje, svakako, sadri u sebi i dimenziju neznanja.
Neznanje, napominje Aristotel, je neznanje uzroka. Ljudi se uvek ude kada vide posledicu, a
ne mogu da uoe uzrok njenog dogaanja.18
Kauzalitet je, dakle, prizma kroz koju Aristotel posmatra prirodu. Meutim, to nije
razumevanje prirode kao jednog sistema kauzalne determinacije. Uzrono posledine veze
proimaju prirodu, ali ne na nain: iz A sledi B, iz B sledi C itd.; to bi bilo nae savremeno
razumevanje kauzaliteta; to bi bilo razumevanje samo eficijentnih uzroka. Tako savremeni
prirodno-nauni zakoni nisu nita drugo do ustanovljene nune eficijentne relacije.
Na rad zanimao se za materijalni uzrok (aitia). On se pokazuje kao uslov,
pretpostavka svakog mogueg kretanja u prirodi, tj. promena prirodnina. Materija jeste to u
18 Kaluerovi, , Aristotel i predsokratovci, Savez pedagokih drutava Vojvodine Via kola za obrazovanje
vaspitaa, Novi Sad - Vrac, 2004., str. 19. 20.
9

emu se sama promena (oblika) odvija. Tu svoju ulogu pretpostavke ona je mogla da
odrava zahvaljujui tome to je otvorena za sve: za svaku moguu odredbu oblika.
Meutim, tu mo ona je morala platiti time to je sama ostala bez ijedne diskurzivne
odredbe: saznaje se iskljuivo po analogiji. Ona nema svoje ta pa zato u sebe moe primiti
svako ta. Upravo ovu stranu Aristotelovog pojma materije oslikali smo u poglavlju o
njegovoj relaciji sa pojmom mogunosti (dynamis).
Tako se materija pokazuje kao pol mogunosti svakog bia, naspram pola stvarnosti,
aktualnosti oblika. Tvar i oblik zajedno ine pojedinano bie, jednu konkretnu stvar, prvu
supstanciju (ousia): ovo ovde, ovaj ovek.
Konano, materija se pokazuje kao izvor (arhe) bia, kao ono odakle bia, preciznije, kao
njegov razlog i to materijalni razlog, tj. uzrok. Tako se vraamo na onu taku sa koje smo u
ovom zakljunom poglavlju krenuli, a sa kojom smo u naem radu zavrili: aitia = arhe.

10

Literatura
- Aimovi, M., Ontologija prirode, Akademska knjiga, Novi Sad, 2009.
- Aimovi, M., Ontoloke kategorije Aristotelove filozofije prirode, Arhe, Vol. 2, 2004.
- Aristotel, Metafizika, Paideia, Beograd, 2007.
- Aristotel, Fizika, Paideia, Beograd, 2006.
- Aristotel., Organon, Kultura, Beograd, 1965.
- Ferli, D., Aristotelova filozofija prirode, u: Istorija filozofije, Tom II: Od Aristotela do Avgustina, Plato,
Beograd, 2007.

- Folkman-luk, K. H., Uvod u filozofsko miljenje, Plato, Beograd, 2001.

- Kaluerovi, , Aristotel i predsokratovci, Savez pedagokih drutava Vojvodine Via kola za obrazovanje
vaspitaa, Novi Sad - Vrac, 2004.
- Polis, D. F., God, Science and Mind
https://books.google.rs/books?id=U57ZAwAAQBAJ&pg=PP1&lpg=PP1&dq=God,
+Science+and+Mind+By+Denis+Polis&source=bl&ots=Y20ZebEiDn&sig=GmaAXJ3S32_sfmTKWhqYqTSU
TUE&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwi9vLu5z6zKAhXGfxoKHYG1CosQ6AEIMDAC#v=onepage&q=God%2C
%20Science%20and%20Mind%20By%20Denis%20Polis&f=false 2. 2. 2016.

11

Sadraj
Uvod..........................................................................................................................................................................3
Hyle Arhe...............................................................................................................................................................4
Hyle - Ousia..............................................................................................................................................................5
Hyle - Dynamis.........................................................................................................................................................6
Hyle - Aitia................................................................................................................................................................7
Zakljuak...................................................................................................................................................................9
Literatura.................................................................................................................................................................11

12