Morfologija

Samostalne i nesamostalne rei

Sunce se jo nije javilo, ali je ceo vidik bio svetao.
Imenice sunce i vidik i sve druge imenice mogu se upotrebiti i upotrebljavaju se i
samostalno, kao imena onoga to znae, nezavisno od drugih rei.
Druge su rei u jeziku nesamostalne. Npr. glagol javiti se se vezuje za imenicu sunce. Bez
te ili koje druge imenice glagol javiti se samostalno ne bi mogao postojati. Da bi bilo
glagola, mora postojati neto emu e se pripisati ono to se njime kazuje. Pridevi ceo i
svetao tu su samo zato da odrede imenicu vidik. Bez te ili bilo koje druge imenice koju bi
odreivali tih prideva uopte ne bi moglo biti u jeziku.
...da e u podne na upriji narod moi videti kako prolaze onikoji ometaju gradnju mosta,
da se tu na jednoj ili drugoj obali mora iskupiti sve muko stanovnitvo.
Zamenica oni se dakako odnosi na imenicu ljudi, iako ova u tekstu nije upotrebljena. A
brojevima jedna i druga odreuje se imenica obala. Dakle, i zamenice, ba kao i brojevi
se upotrebljavaju za odreivanje imenica. I oni su, kao god i pridevi i glagoli, odredbene, a to
e rei nesamostalne rei.
-

rod kod imenica je dvojak: prirodni i gramatiki

Imenice ovek, deak, mladi su prirodnog mukog roda jer oznaavaju bia
mukog pola.
Imenice sisar i ptica oznaavaju bia kako mukog, tako i enskog pola. One, dakle,
nemaju prirodni, ve gramatiki rod. Tako je sisar gramatiki mukog roda, a ptica
gramatiki enskog roda.
Imenice koje ne oznaavaju kakvo ivo bie, razume se, mogu imati samo gramatiki rod,
koji se kod svake imenice odreuje po njenom obliku, kao i po obliku njenog atributa.

Oblici rei
Imenice

a) Vlastite (osobne) imenice

- ne upotrebljavaju se u mnoini (sa izuzetkom onih koji su nazivi dvaju ili vie geografskih
objekata Obe Morave su nadole, voda se kod Stalaa izlila i potopila celu okolinu.)
Ponekad se i lina imena upotrebljavaju u mnoini ...poslednja naa borba dala je
veliki broj Miloa.
b) Zajednike (opte) imenice
- za mnoinu nekih zajednikih imenica upotrebljavaju se dopunski (supletivni) oblici
(ovek-ljudi); ni zajednike imenice m. roda: brat, gospodin i vlastelin, kao ni zajednika
imenica sr. roda dete takoe obino nemaju oblika pravilne mnoine, ve se u slubi
njihove mnoine upotrebljavaju zbirne imenice: braa, gospoda, vlastela i deca.
Najzad, ima zajednikih imenica koje prema oblicima jednine imaju i pravilnu mnoinu i
od zajednike osnove izvedenu zbirnu imenicu: npr. list-listovi (lie), grob-grobovi
(groblje) itd.
c) Zbirne (kolektivne ivo +) imenice
- oblikom jednine oznaavaju mnoinu predmeta ili ivih bia i zato one, po pravilu,
nemaju mnoinu.
- esto se u naem jeziku, osobito u narodnim pesmama i kod starijih pisaca, oblikom
jednine imenica oznaava cela vrsta onoga to one znae (oblikom jednine se oznaava
kolektiv, odnosno neodreena mnoina, kao u primeru: I odvede dvanaest hiljada, gospo
moja, ljutog oklopnika.).
d) Gradivne imenice
- istim oblikom oznaavaju svaku, najveu, kao i najmanju, koliinu materije (ma koliko
velike koliine peska su opet pesak)
- Od silnih kia su sve vode nadole i reke su se izlile iz svojih korita. (imenica kia je
upotrebljena u mnoini budui da se misli na kie koje su vie puta padale, a imenica
voda poto na umu imamo razliite vrste voda: potoke, reke itd.)
- Dalje, prema jednini imenice so imamo soli, prema mast, masti. Dakle, one se
mogu upotrebljavati u mnoini. No one tada ne kazuju mnoinu onoga to imenica znai u
jednini, nego oznaavaju vei broj vrsta dotine materije. Tada one postaju zajednike
(opte) imenice.
e) Pluralija tantum
- nalazimo ih samo u obliku mnoine (oznaavaju recimo pojedine predmete sastavljene od
vie delova: naoari, vile (imaju vie rogljeva) i sl.)
ospice/boginje bolest koja se pojavljuje u bezbroj pega
grudi, desni, vrata, Karlovci
-

rei koje se s njima slau upotrebljavaju se iskljuivo u oblicima mnoine: crni (crne)
naoari, male boginje i sl.

stvarne (to je vidljivo, opipljivo) nasuprot apstraktnim (misaonim) imenicama

osnova (dobijamo je kada od genitiva jednine odbijemo nastavak za oblik: suseda, kue
sused-, ku-) nastavak za oblik (zavretak)
Imenice po vrstama promene
1) Po prvoj vrsti menjaju se m. koje se u nominativu jednine zavravaju suglasnikom,
(npr. jelen), kao i imenice m. i n. s osnovom na suglasnik i oblikom nominativa
jednine koji se zavrava samoglasnicima o (kolo) i e(polje).

2) Po drugoj vrsti menjaju se n. sa samoglasnikom osnovom i nastavcima za oblik koji

se proiruju prema osnovi jednim suglasnikom.
ime, imena; dete, deteta i sl.
3) Po treoj vrsti menjaju se f. na a, kao i sve m. (prirodnog), koje se u nominativu
jednine takoe zavravaju samoglasnikom a.
4) Po etvrtoj vrsti menjaju se f. koje se u nominativu jednine zavravaju suglasnikom
(stvar, pe, a).

Pridevi
-

odredbene, nesamostalne rei koje stoje uz imenice i blie ih odreuju

nemaju svog posebnog roda, ve rod dobijaju od imenica uz koje stoje pridevi kao
trorodne rei
Neodreeni/odreeni pridevski vid
U mladosti, bez roditelja i siromaan, nije imao prilike da redovno ui kolu i zadugo je
ostao nepismen. Ali je kasnije sam nauio itati i pisati, pa je upornim radom, stalno
itajui, taj siromani i donedavno nepismeni mladi postao najs(a)vesniji borac za prava
radnike klase.
Pridevi siromaan i nepismen kazuju osobine dotad nepoznatog, neodreenog lica o
kome se govori, dok pridevi siromani i nepismeni blie odreuju ime ve poznatog
lica. .
Dan je bio lep.
Srdit (pridev predikatskog karaktera Kada je bio srdit, Marko je jezdio niz Kosovo.)
Marko niz Kosovo jezdi.
Poreenje prideva (komparacija)

jak pozitiv (osnovni pridev)

jai komparativ (prvi stupanj poreenja) postao od pozitiva dodavanjem nastavaka na
njegovu osnovu
najjai superlativ (drugi stupanj poreenja)

Nastavci za graenje komparativa

bled + -ji = blei
blag + -ji = blai
obiln + -iji = obilniji
marljiv + -iji = marljiviji
(nastavak iji se uvek dodaje na punu osnovu osnovnog prideva)
Jedina tri komparativa koji u knjievnom jeziku imaju nastavak i: laki, meki i lepi.
Svojstvo poreenja imaju samo opisni pridevi. Npr. gradivni pridevi kada oznaavaju od
kakve je materije to, ne mogu se porediti. Ali je sasvim obino rei: Drvenijeg stvora
niste videli. (metaforska upotreba prideva)
Promena prideva
-

za oblike oba vida prideva (ivo - ), oblik akuzativa Sg. m. = obliku nominativa (Sg. m.).
Da se jadna za zelen bor hvatim, / i on bi se zelen osuio. (neodreeni vid)
Stalno zalivamo onaj zeleni bor u dvoritu. (odreeni vid)
ako pak pridev stoji uz imenicu iz kategorije ivo +, onda on, ba kao i imenica koju
odreuje oblik akuzativa = obliku genitiva, kao u primerima: zelena/zelenog(a) konja,
mlada/mladog(a) oveka
Pridevi neodreenog vida imaju nastavke imenike promene, dok oblici promene prideva
odreenog vida imaju svoje posebne nastavke oni se menjaju po pridevskoj primeni.
Oblici prideva u imenikoj slubi
U kui obeenoga, ne govori se o konopu.
Stari ga nestrpljivo prekide.
Znae ono to bi znaili zajedno sa imenicom na koju se odnose.
On je disciplinovano izvravao nareenja starijih(tj. stareina).
Znaenjem su se izjednaili sa drugim imenicama.

nadimci u pridevskom obliku (uti, Crni i sl.)

Po funkciji imaju vrednost vlastitih imena.

Zamenice
Prema svojoj slubi u reenici dele se na: imenike i pridevske.
a) Imenike zamenice
(line, povratna zamenica (sebe, se), upitna zamenica za lica (ko) i stvari (ta/to),
neodreene (neko/neto), odrine (niko/nita))

upotrebljavaju se kao samostalne rei

b) Pridevske zamenice
(prisvojne (posesivne) nae odeljenje, pokazne (demonstrativne) ovaj poloaj,
odnosno-upitne koji, iji, kakav, koliki, neodreene neki, nekakav, neiji, nekoliki,
odrine nikoji, nikakav, niiji, opte svaki, kojigod, makoji, svakakav (-a, -o),
kakavgod)

Brojevi
a) Osnovni (prosti, glavni, kardinalni) brojevi
Brojevi 1, 2, 3, 4 promenljivi, dok ostali to nisu.
-

b) Zbirni brojevi
mlado bie (dvoje jagnjadi) / taan broj bia razliitog roda (osmoro uenika)
kada su zbirni brojevi sastavljeni od vie lanova, u obliku zbirnog broja je samo poslednji
lan, dok su ostali u obliku osnovnih brojeva (dve stotine pedeset estoro)
c) Redni brojevi
prva dama, trea Srbija, trinaesti ratnik
u vielanim rednim brojevima, samo je poslednji lan redni broj, dok su ostali osnovni
brojevi
imaju oblike za sva tri gramatika roda i oba gramatika broja i menjaju se po promeni
prideva odreenog vida

Glagoli
-

infinitivna osnova glagola se dobija oduzimanjem nastavka -ti od infinitiva glagola.

Npr. pisa (-ti) = pisaUkoliko se pak glagol zavrava na i, onda se isti prebacuje u 1. lice aorista i oduzima
mu se ono -oh.
Npr. pe(i) pek(oh) = pekprezentska osnova se dobija tako to se glagol prebaci u 1. lice mnoine prezenta i odbije
se nastavak mo; ono to ostane nazivamo dakle prezentskom osnovom.
Npr. plete(mo) = pletegramatika kategorija vida: svreni, nesvreni, dvovidski
gramatika kategorija roda: prelazni (glagoli su koji zahtevaju objekat u akuzativu bez
predloga umiti lice, izgraditi kuu), neprelazni (ne zahtevaju objekat), povratni
(pojavljuju se sa obaveznom recom se: pravi (radnja koju subj. vri nad samim sobom:
napiti se), nepravi (recu se ne moemo tumaiti kao sebe: uditi se, nadati se),
uzajamno-povratni (sprijateljiti se, ljubiti se, tui se).
I vrsta

Po ovoj vrsti menjaju se glagoli ija se prezentska osnova zavrava vokalom e, a

infinitivna na suglasnik.
Prezent
Tresem tresemo
Trese
tresete
Trese
tresu
Infinitiv
Tresti
Imperativ
/
tresimo
Tresi
tresite
( neka trese) (neka tresu)
II vrsta
Po drugoj glagolskoj vrsti menjaju se glagoli ija se prezentska osnova zavrava vokalom
e, a infinitivna vokalom a.
npr. orati, pisati
III vrsta
- prezentska osnova zavrava na -ne, a infinitivna na nu
npr. brinuti
IV vrsta
Po ovoj vrsti menjaju se glagoli a) s prezentskom osnovom na -je, a infinitivnom bez
nastavka, kao i b) oni glagoli sa prezentskom osnovom na -je, a infinitivnom na vokal a.
npr. uti, kovati
V vrsta
Po ovoj vrsti menjaju se glagoli s prezentskom osnovom na dugo a ili dugo e, a
infinitivnom osnovom na kratko a ili kratko e.
npr. pevati
VI vrsta
menjaju se glagoli ija se prezentska osnova zavrava dugim i, a infinitivna osnova
kratkim i ili vokalom e.
npr. nositi, videti
VII vrsta
Po sedmoj glagolskoj vrsti menjaju se oni glagoli ija se prezentska osnova zavrava
vokalom i, a infinitivna osnova vokalom a.
npr. drati

TVORBA REI
I Osnovni principi tvorbe
U srpskom jeziku postoje rei koje su same po sebi proste. One slue za izgradnju novih
rei.
Npr. dva, beo, pod, znati, sada, tek...
Rei kao to su sinovac, neiji, grad, beliast, ispod... su izvedene, odnosno sloene rei i
nastaju srastanjem tvorbene osnove jedne rei sa drugim tvorbenim morfemama. Te su
rei produktivne. Nauka koja prouava ovakve rei naziva se tvorba rei.
Naini tvorbe rei su izvoenje rei i slaganje rei.
Izvoenje (derivacija) je tvorba rei pomou dodavanja sufiksa, nastavaka za tvorbu rei.
Sufiksi se dodaju na tvorbenu osnovu. Poto novonastala re ostaje u vezi sa reju iz koje
je nastala, ona je motivisana. Re iji se deo nalazi u tvorbenoj osnovi naziva se
motivnom reju.
1) Motivne imenice
List i
List a / -ti /
List n / -i, -a, -o /
Pa tako dobijamo imenicu listi, glagol listati i pridev lisni (-a, -o).
2) Motivni pridev
Crn ac
Crn e ili i / -ti /
Crn kast / -0 (m.), -a, -o /
Pa tako dobijamo imenicu crnac, glagol crneti/crniti i pridev crnkast.
3) Motivni glagol
Pisati kara / -ti /
Pisati ac
Pisati ar
Pisati mo
Pisati m-en / -0, -a, -o /
Pisati / -i, -a, -e /
Pa tako dobijamo glagol piskarati, imenice pisac, pisar, pismo i prideve pismen i pisai (a, -o).
4) Motivni broj
est ak
est or / -0, -a, -o /
Pa tako dobijamo imenicu estak i zbirni broj estoro.
Deo motivne rei koji uestvuje u tvorbi nove rei moe se sastojati iz gramatike osnove
te rei (prezentska ili infinitivna osnova) ili iz korena rei.
Ali moe se javiti i okrnjena gramatika osnova.

esto se desi da prilikom dodavanja sufiksa na osnovu doe do neke glasovne alternacije.
Npr. vuk + i = vui
Slaganje (kompozicija) je tvorba rei u kojoj srastaju dve posebne rei.
Npr. jugoistok (jug i istok), Beograd (beo i grad), dangubiti (dan i gubiti) itd.
Slaganjem rei nastaju sloenice i one se ostvaruju
1) Prostim srastanjem rei Beograd, Banjaluka, sveznalica, nacrtati...
2) Srastanjem sa spojnim vokalom gluhonem ( gluh-o-nem), suncokret ( sunc-o-kret),
rukopis (ruk-o-pis)...
Poseban tip sloenica je onaj u kojima su rei nastale od prefiksa i rei glavnih vrsta.
Npr. bezbrian (od bez + brian), napisati ( od na + pisati )...
Kombinovana tvorba rei je tvorbeni proces u kojem se meaju derivacija i kompozicija.
Mnoge su rei danas i sloene i izvedene...
Npr. bez +
brig (-e) /briga/ + an
bezbrian
prefiks tvorbena morfema sufiks
gotova re
Tvorba pretvaranjem. Rei se grade i tako to prelaze iz jedne vrste rei u neku drugu. Pa
tako imamo:
1) Poimeniavanje (supstantivizacija) kada rei drugih vrsta pretvramo u imenice.
Npr. od prideva dobro (poljoprivredno dobro), mlada (nevesta, od prideva mlad), Engleska
(od prideva engleski).
2) Popridevljavanje (adjektivizacija) kada rei drugih vrsta pretvaramo u prideve.
Npr. od glagolskih priloga i glagolskih prideva svetlea reklama, letea brigada, bivi
predsednik. Leili su obolele ljude.
Prilikom ovog tipa pretvaranja rei novostvorene rei dobijaju obeleja rei ije su vrste.
II Tvorba rei i pozajmljenice iz drugih jezika
Nove rei koje pristiu u na jezik prilagoavaju se naim morfolokim pravilima. Za
njihovo preuzimanje postoje uglavnom dva naina:
1) Pozajmica osnovnog oblika
2) Znaenjska pozajmica
I
Pozajmica osnovnog oblika je preuzimanje rei u njenom osnovnom obliku kao skupa
glasova koji se prilagoavaju srpskom izgovoru i promeni oblika.
Npr. coupe (fr. re) postaje kupe
Pridevi, glagoli i prilozi samo u osnovama zadravaju formu, a ne i u osnovnom obliku
( nominativ jednine kad su imenice u pitanju, infinitiv kad su u pitanju glagoli ).
Npr. francuska re spouradique e biti samo tvorbena osnova za nau re sporadian
Fond ovakvih rei u naem jeziku je primetno veliki. Imamo pozajmljenice iz romanskih
jezika, iz grkog, nemakog, engleskog, ruskog, ekog, turskog, maarskog
U naem jeziku nalazi se i odreeni broj internacionalizama.
Npr. psiholog, drama, klima, geografija, anatomija

II
Drugi nain preuzimanja rei naziva se kalk.
Pozajmica je semantike prirode, a obrazac, tj. shema uzeti su iz drugog jezika, dok re
ispunjava domaa leksika.
Npr. naa re samovlae odgovara fr.rei autocratie.
Ili nemaka re Handbuch priruna knjiga