Analiza Lanca Vrednosti

2015
ANALIZA LANCA VREDNOSTI

Nedrvni umski proizvodi
Region Mitrovice
2015
ANALIZA LANCA VREDNOSTI

Region Mitrovice
Priznanja
Finansiranje je obezbeeno od strane Ministarstva spoljnih poslova Finske u okviru Projekta Pomo
Trgovini.
Analizu je pripremio:
Epi Centar International
Poseban doprinos obezbeen je od strane:
Programa Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) na Kosovu, tima za obezbeivanje kvaliteta:
Teuta Purrini Xhabali, Menaderka projekta Pomo Trgovini
Artane Rizvanolli, Spoljna savetnica
Anita Smailovic, Saradnica projekta Pomo Trgovini
Barlet Gojani, NUNV asistent projekta Pomo Trgovini
Erblina Elezaj, Analitiarka, tim za politiku, istraivanje, rodna pitanja i komunikaciju
Iris Duri, Statistiarka, tim za politiku, istraivanje, rodna pitanja i komunikaciju
Brikena Suljemani, Saradnica Programa za rodna pitanja, tim za politiku, istraivanje, rodna pitanja i
komunikaciju
Burbuqe Dobranja, Saradnica za komunikaciju, tim za politiku, istraivanje, rodna pitanja i komunikaciju
Danijela Miti, Analitiarka za komunikaciju, tim za politiku, istraivanje, rodna pitanja i komunikaciju
Posebna zahvalnost se upuuje svim ispitanim preduzeima i drugim relevantnim akterima.
_________________________________________________________________________________
Ne postoje autorska prava za ovaj dokument; stoga, njegov sadraj moe biti delimino ili u potpunosti
korien bez prethodne dozvole UNDP. Njegov izvor se, meutim, mora citirati.
Analize i preporuke sadrane u ovom izvetaju pripadaju uesnicima i autorima izvetaja i ne predstavljaju
zvanine stavove Programa Ujedinjenih Nacija za Razvoj i Ministarstva spoljnih poslova Finske.
_________________________________________________________________________________
Lista skraenica
Juna Mitrovica
Optine Mitrovica, Vuitrn i Srbica
Severna
Mitrovica
Optine Leposavi, Zubin Potok, Zvean, Severna Mitrovica
EU
Evropska Unija
HACCP
Analiza opasnosti i kritinih kontrolnih taaka
IADK
Inicijativa za razvoj poljoprivrede Kosova
IBCM
Meunarodna poslovna kola Mitrovica
IPA
Meunarodna politika za poljoprivredu
ISO
Meunarodna organizacija za standardizaciju
MPSRR
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja
MAB
Medicinsko i aromatino bilje
MZSPP
Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja
NGOs
Nevladine organizacije
NDSP
MSP
Mala i srednja preduzea
TUV
Technischer berwachungsverein
USAID
Amerika agencija za meunarodni razvoj
UNDP
Program Ujedinjenih nacija za razvoj
GIZ
Nemako drutvo za meunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fr

Internationale Zusammenarbeit)
VAT
Porez na dodatu vrednost
Sadraj
Priznanja 4
Lista skraenica 5
1. Uvod 8
2. Metodologija 9
3. Mapiranje sektora10
3.1 Proizvoai/Prikupljai/Farmeri 12
3.2 Kupci/trgovci/centri za prikupljanje 13
3.3 Preraivai 15
3.4 Izvoznici 16
3.5 Strune usluge 16
3.6 Dobavljai 17
3.7 Laboratorije 17
3.8 Pristup kapitalu 18
3.9 Transport & Logistika 18
3.10 Marketing organizacije 18
3.11 Sertifikacija 19
3.12 Obrazovanje 19
4. Karakteristike potranje i snabdevanja 20
4.1 Situacija u junoj Mitrovici 20
4.2 Situacija u severnoj Mitrovici 21
5. Domaa spoljna trgovina i trini trendovi ulazne trine take i
konkurencija25
6. Horizontalne i vertikalne veze 27
6.1 Horizontalne veze 27
6.2 Vertikalne veze 28
7. Glavne identifikovane osobenosti u ciljnom regionu 29
7.1 Prednosti 29
7.2 Slabosti 29
7.3 Mogunosti 30
7.4 Rizici 31
8. Zakljuci i preporuke za unapreenje sektora32

8.1 Poboljano poslovno okruenje 32
8.2 Poboljane horizontalne i vertikalne veze 34
8.3 Pitanja koja se odnose na poboljanju marketinga za aktere lanca vrednosti 35
8.4 Poboljana proizvodnja MSP 36
8.5 Poboljani pristup kapitalu 39
Aneks 1 Lista obavljenih intervjua 41
Aneks 2 Donatorski programi za pod-sektor NDP 43
Aneks 3 Bibliografija 46
Slike
Slika 1 Lanac vrednosti nedrvnih umskih proizvoda june Mitrovice10
Slika 2 - Grafika prezentacija lanca vrednosti Severna Mitrovica 11
Tabele
Tabela 1 - Trokovi prikupljanja 20
Tabela 2 - Operativni trokovi preraivaa 21
Tabela 3 - Trokovi prikupljanja -severna Mitrovica 22
Tabela 4 - Trokovi rada preraivaa severne Mitrovice23
Tabela 5 - Mesena vrednost NDP izvoza i uvoza25
Tabela 6 Mesena koliina NDP izvoza i uvoza 26
Tabela 7 - Glavna uvozna izvozna trita NDP26
ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015
1. Uvod
Ciljani region se sastoji od severne Mitrovice (optina: Leposavi, Zvean, Zubin Potok i severna
Mitrovica), i june Mitrovice (optina: juna Mitrovica, Vuitrn i Srbica). Ovaj region ima veoma
skromnu privrednu aktivnost, to je daleko ispod njegovog potencijala. Istovremeno, posebno je
pogodan za prikupljanje i uzgoj ne-drvnih umskih proizvoda (NWFP). Nadmorska visina i konfiguracija terena su pogodne za aktivnosti prikupljanja i uzgoj nekih vrsti umskih plodova i lekovitog
bilja, kao i nekih vrsta gajenih bobica. Kosovo1 ima dugu tradiciju u prikupljanju divljih NWFP kao
to su divlje peurke, aromatino i lekovito bilje i bobice, ali je svoje trite izgubilo sa raspadom
Jugoslavije. Dodatni problem je to Kosovo nikada nije razvilo tradiciju negovanja NWFP. Ipak, zahvaljujui proizvoaima, koji su odrali dobre poslovne veze sa veim preraivaima, prikupljanje
NFVP je ponovo poelo. Kasnije, uz podrku razliitih inicijativa donatora na Kosovu, ova industrija
je mnogo bre porasla.
Kosovo ima 481,000 ha2 umskog zemljita. Prema popisu NWFP3, koji je pripremilo Botaniko odeljenja Fakulteta za matematiku i prirodne nauke Univerziteta Hasan Pritina, Kosovo ima potencijal
da prikupi najmanje 29.000 tona NWFP, ukljuujui 85 vrsta sa privrednim potencijalom, kao to je
origano, menta, primula veris, bobice kleke, ipak, kantarion, kamilica, hajduka trava, Breckland4
majina duica, itd.
Danas se procenjuje da su oko 11,400 prikupljaa5, 100 uzgajivaa, 40 centara za prikupljanje i 10
preraivaa aktivni na Kosovu, u junoj Mitrovici najvie. Prikupljanje je uglavnom porodini biznis,
koji jednako ukljuuje sve lanove porodice. Centri za prikupljanje su organizovani od strane veih
kolektora u male regione. Poslednje tri do pet godina, svi preraivai su ulagali u komore za zamrzavanje, rashladne sobe i maineriju za preradu. Kompanije kao to su EuroFruti, Agroproduct, Hit
Flores i Fung FF su takoe investirali u sprovoenju bezbednosti i kvaliteta hrane kao to su HACCP,
IFC i organska sertifikacija.
U meuvremenu, primarno istraivanje sprovedeno za potrebe ove studije ukazuje na to da postoji oko 1,050 porodica u Severnoj Mitrovici koje su ukljuene u prikupljanju NDP. To ini vie od
2,000 ljudi. Imajui u vidu ukupno stanovnitvo u severnoj Mitrovici, ovo je veliki broj. Istovremeno,
postoje 40 do 50 farmi6, koje aktivno kultiviu proizvode malina i kupina, sa prosenom povrinom
plantae od oko 0.10ha .
1 S vako pozivanje na Kosovo u ovom dokumentu se ini u kontekstu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija
(1999. godina)
2 MPRR Plan za poljoprivredu i ruralni razvoj 2009 2013
3 http://www.helvetas-ks.org/HPK/documentation/technical_reports/101007RaportiiinvetaritteBMAdhePFE_en.pdf
4 Na engleskom: Breckland Thyme
5 HPK izvetaj Procena uticaja projektnih aktivnosti sektora NDP na Kosovu i razvoj okvira projektnih aktivnosti za 2012
pripremljeno od strane Brigit Boor
6 Uzgoj je porodini biznis i u regionu tradicionalno vlasnitvo zemljom u vecini sluajeva ima suprug
2.
Metodologija
Cilj ovog istraivanja je da se identifikuju i analiziraju svi aspekti lanca vrednosti ne-drvnih umskih
proizvoda u regionu Mitrovice. Priprema analize lanca vrednosti je organizovana u dve faze. Prvo,
analizirane su i pregledane sve postojee relevantne studije i podaci koji se odnose na NDP. Nakon
poetnog pregleda literature, projektni tim je prikupio podatke kroz polu-strukturirane intervjue
sa kljunim akterima koji predstavljaju razliite nivoe lanca vrednosti NDP. Izbor kljunih aktera
je napravljen uzimajui u obzir jednaku teritorijalnu i organizacionu zastupljenost i obezbeivanje
pokrivenosti kljunih aktera u razliitim strukturama lanca vrednosti.
U cilju analize aspekta institucionalne podrke i postojeeg poslovnog okruenja, organizovani
su razgovori sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja, Kosovske
agencije za ume, optinama Mitrovica i Leposavi. Specifinosti radne snage i zahtevi za izgradnju
kapaciteta, pokriveni su kroz intervjue sa profesorima Univerziteta Hasan Pritina, savetodavnim
uslunim slubama i velikim brojem malih i srednjih preduzea aktivnih u regionu Mitrovice. Informacije u vezi sa pristupom kapitalu pokrivene su putem intervjua sa nekoliko predstavnika iz
bankarskog sektora. Napori su takoe nainjeni da se analiziraju indirektni uesnici lanca vrednosti kao to je transport, skladitenje, institucije bezbednosti hrane, logistika i aspekat marketinga.
Konano, aspekat proizvodnje i prerade lanca vrednosti je pokriven intervjuima sa svim relevantnim proizvoaima i preraivaima u ciljnom regionu.
Prikupljene Informacije su bile od kljunog znaaja za organizaciju analiza slabosti, prednosti,
mogucnosti i pretnji (SWOT) sa svim ukljuenim ekspertima, gde su identifikovane sve prednosti,
slabosti, mogunosti i pretnje. Ovaj proces je takoe omoguio timu da pripremi poetni set preporuka za razvoj sistematskih intervencija za poboljanje konkurentnosti lanca vrednosti. U cilju sagledavanja relevantnosti predloenih intervencija lanca vrednosti, dve odvojene fokus grupe organizovane su u Vuitrnu i Mitrovici za uesnike severne i june Mitrovice. U obe fokus grupe nainjeni
su napori kako bi se osiguralo uee relevantnih kljunih aktera u sektoru iz svih aspekata lanca
vrednosti. Preporuke i predloene intervencije predstavljene u ovom dokumentu odnose se na diskusije i komentare dobijenih od kljunih aktera u sektoru, koji su doveli do razvoja dokumenta koji
odraava stvarne potrebe i identifikuje praznine u sektoru NDP-a.
10
3. Mapiranje sektora
Neposredni uesnici u lancu vrednosti su entiteti ili akteri koje su povezani i direktno utiu na osnovne operacije lanca vrednosti. Lanci vrednosti june i severne Mitrovice su prikazani na slikama 1
i 2 u prilogu, dok je opis situacije u raznim segmentima uea obezbeen u ostatku ovog poglavlja.
Slika 1 Lanac vrednosti nedrvnih umskih proizvoda june Mitrovice
Usluge podrke
Dobavljai
Laboratorije
Prikupljai
(otprilike.
3000)
Centri za
prikupljanje
(2 u ciljanom
regionu)
Rasadnici
Proizvoai
Poslovna
udruenja
Organika
Udruenje
INWFP
izvoznika
Glavni lanac
vrednosti
Okruenje
koje prua
mogunosti
Finansijske
usluge
Transport &
Logistike
usluge
Marketing
organizacije
Potroai u
izvoznom
tritu
Izvoznici
Preraivai
(ienje,
procena
kvaliteta i
sortiranje)
MPRR
Preraivai
kesica za aj
MSPP
Obrazvovne
institucije
Prodavci na
malo
Udruenja
vlasnika
privatnih
uma
Potroai na
domaem
tritu
Standardi
kvaliteta
Slika 2 - Grafika prezentacija lanca vrednosti Severna Mitrovica7
Usluge podrke
Dobavljai
Prikupljai
Glavni lanac
vrednosti
Centri za
prikupljanje
Domainstva
uzgajivaa
jagoda
Prikupljai
Okruenje
koje prua
mogunosti
Donatorske
organizacije
Obrazovne
institucuje
Poroai
(meunarodno
trite)
Izvoznici
Preraivai/
srednji, veliki,
(suenje,
zamrzavanje)
Trgovci na
domaem
tritu
Preraivai eterinih ulja
MPRR
Transport &
Logistike
usluge
Maloprodavci
Potroai
(lokalno
trite)
Potroai
(meunarodno
trite)
MSPP
7 S lika 2 Ukljuuje samo delove lanca vrednosti koje smo uspeli da identifikujemo tokom istraivanja. Delovi lanca vrednosti,
ije postojanje nismo bili u mogunosti da identifikujemo i koji trenutno ne ispunjavaju svoju ulogu u lancu vrednosti (na
primer, postoje finansijske institucije koje posluju u regionu, ali ne podravaju projekte u poljoprivredi ili prehrambenoj
industriji), nisu ukljueni u grafikonu. Organizacije za pruanje konsultantskih usluga u prehrambenoj industriji, (kao to su
organizacije u oblasti kontrole kvaliteta, sigurnosti hrane i standardizacije) nisu identifikovane i nisu ukljuene u grafikonu.
Organizacije kao to su poljoprivredna udruenja, klasteri i drugi oblici udruivanja sektora nisu identifikovani tokom
intervjua na terenu. Uloga i MSPP u regionu severne Mitrovice je ograniena.
11
12
3.1 Proizvoai/Prikupljai/Farmeri
Opti nalazi
Prikupljai su ljudi/porodice koje ive u ruralnim regionalnim oblastima,

sa potencijalom za prikupljanje NDP, podjednako ukljuujui sve lanove
porodice. U zavisnosti od potranje i cena, prikupljai prikupe razliite vrste
NWFP tokom dana i uvee prodaju svoje proizvode centrima za prikupljanje i
preraivaima direktno, i plaeni su u gotovini na licu mesta. Prikupljanje se vri
runo, za neke proizvode se koristi runi alat. Veina prikupljaa koriste polovne
plastine kese, vree ili plastine posude u zavisnosti od proizvoda.; Meutim,
preraivai sa organskom sertifikacijom, koriste specijalno pripremljene
korpice, koje uvaju proizvode od oteenja. Veina prikupljenih proizvoda
prodaje se u toku istog dana; prikupljai retko sprovode suenje (suenje na
suncu) ili ienje i kategorizaciju jer im nedostaju objekti za takve aktivnosti,
iako poseduju znanje.
Uzgajivai MAB - Postoje dve vrste uzgajivaa sa ukupnom povrinom od 250ha;
*Farmeri sa malim kapacitetom su zamenili prethodne useve (npr. itarice ili
povre u maloj meri) NDSP jer u njihovom uzgoju vide vei potencijal prihoda.
Oni dobijaju podrku donatora ili preraivaa, koji im obezbeuju sadnice i
drugi materijal, i dogovaraju o kupovini finalnih proizvoda u vreme etve.
Dva centra za prikupljanje/pod-operatera, su izjavili da kupuju proizvode od
najmanje 500 prikupljaa iz 40 sela; veruje se da je za polovinu njih, prikupljanje
NDP glavni izvor prihoda.
Postoji oko 90 uzgajivaa sa povrinom gajenja od 0,05 - 0,3 ha; Ukupno ima
oko 85 hektara.
U ciljanoj oblasti postoji oko 35 malih farmera koji kultiviu MAB, vrste kao to
su beli slez, origano, alfija i crni slez. Ovi proizvoai su podrani od strane
IADK kroz pruanje materijala i tehnikih saveta.
Juna Mitrovica
* Vei uzgajivai postoji preraiva Agroprodukt iz Istoka , koji ima 16 vrsta

na ukupnoj povrini od 145 hektara uzgoja, kao i dva druga vea uzgajivaa sa
ukupnom povrinom od 20 hektara. Veoma je vano napomenuti da u Mitrovici
ne postoje prikupljai ili integratori NDP.. Iako svi kljuni igrai u sektoru se
ne nalazi u oblasti istraivanja, ipak, oni igraju znaajnu ulogu u razvoju NDP
sektora u ciljnom regionu kroz pruanje usluga svim zainteresovanim stranama.
U regionu Mitrovice, postoji vei uzgajiva MAB - belog sleza, nane i alfije na
podruju 7hA. On je povezan sa Agroproduktom, koji je obezbedio sadnice i
dao savete na farmi.
Uzgajivai bobica - brojni projekti su promovisali proizvodnju bobica, kao to su
jagode i maline, u regionu Mitrovice u poslednjih 10 godina, obezbeivanjem
materijala, saveta na farmi i poboljanjem marketinga bobica.
Glavne proizvedene bobice su jagode i maline. Kosovsko trite je skoro
prezasieno sa domaim jagodama, meutim, snabdevanje sadnog materijala
je i dalje neodrivo jer domai rasadnici ne pruaju sadni materijal pravilnog
kvaliteta.
Na osnovu intervjua za potrebe ovog izvetaja, ima oko 1.050 porodica koje su
ukljuene u aktivnostima komercijalnog prikupljanja, iako se nijedna od njih ne
oslanja iskljuivo na ove aktivnosti. Prikupljai prodaju svoje proizvode (suene
i svee) na lokalnom tritu u severnoj Mitrovici. Nivo znanja o mogunostima
za prikupljanje je nizak, na primer, neke od gljiva se ne prikupljaju jer prikupljai
nisu upoznati sa njima (na primer, Morchella i Amanita Caesarea).
Severna Mitrovica
Nedavno je dolo do velikog interesovanje za negovanje bobica, poto godinji

prihod od ove vrste proizvodnje se kree od oko 3.500 evra do 4.000 evra sa
plantaa od 0.10 hektara veliine. etva dostie i do 20t/ha (za kupine), sa
kupovnom cenom od oko 2 evra/kg, to znai da jedna farma moe znaajno
da povea svoje prihode uzgajanjem divljih jagoda, malina i kupina. Broj onih
koji su zainteresovani za ovu vrstu proizvodnje stalno raste i trenutno ima oko
55 farmera koji su ukljueni u to.
Postoje i farmeri koji su tek poeli sa uzgojem divljih jagoda. Svo gajeno voe se
prodaje na lokalnom tritu, ali ne i na organizovan nain kako bi se osiguralo
stabilno trite i ugovorena poljoprivreda.
3.2 Kupci/trgovci/centri za prikupljanje

Manje centre za prikupljanje vode ljudi koji ive u ruralnim podrujima koji
kupuju proizvode od prikupljaa svakodnevno na osnovu provizije u ime podoperatora ili operatora/preraivaa. Ovi centri imaju manja skladita bez suara
ili hladnjaa. Slian tip posla obavljaju drugi stanovnici koji ive u ruralnim
podrujima, kupovinom proizvoda u ime preraivaa (npr. peurke i borovnice).
U sutini, samo je sakupljanje proizvoda obavljeno - prikupljanje manjih koliina
od sakupljaa, sakupljanje i prevoz proizvoda do preraivaa ili upravljanje
direktnom prodajom kao to je izvoz, ali u malim koliinama, uglavnom u vezi
sa peurkama. Proizvodi se uvek plaaju na licu mesta - ne postoji odloeno
plaanje. Ukupno postoje 30 centara za prikupljanje.
Opti nalazi
Pod-operatori su preduzea koja imaju infrastrukturu da osue i/ili hlade i da

uvaju prikupljene proizvode. Ova preduzea kupuju proizvode iz centara za
prikupljanje i/ili od prikupljaa u zavisnosti od njihovog kapaciteta prerade
i skladitenja. Ova preduzea su u poziciji da biraju potencijalne kupce, jer
proizvod moe da se uskladiti i sauva, njihova pregovaraka mo je vea nego
od centara za prikupljanje. Postoje oko 40 centara za prikupljanje koja rade
na Kosovu, i takoe prikupljaju vee koliine i vei izbor robe (lekovitog bilja,
bobica, i peuraka).
Izazovi sa kojima se suoavaju prikupljai/preraivai se odnose na poslovno
okruenje, proces proizvodnje (nedostatak regulative i neregulisane oblasti rada
i poslovanja, proizvodnog procesa, nedostatka podrke banaka, nedostatak
institucionalne strategije za poljoprivredu, siromana i ograniena pokrivenost
tehnologijom, nedostatak opreme za proizvodnju proizvoda sa dodatnom
vrednou (sitno pakovanje visoko kvalitetnih proizvoda, opreme za proizvodnju
dugotrajnih proizvoda), nedostatak marketinkih aktivnosti, nedostatak
udruenja proizvoaa i ruralnih savetodavnih usluga).
13
14
U ciljnom regionu postoje dva centra za prikupljanje/pod-operatora, koja se nalaze

u Bajgori i Srbici.
Juna Mitrovica
Centri za prikupljanje u Bajgori posluju sa vie od 200-300 prikupljaa divljih NDP,

koji se nalaze u 22 okolnih sela, gde ive oko 12.000-13.000 stanovnika. Za oko 50
% njih, prikupljanje NDP je glavni izvor prihoda. Centar za prikupljanje radi sa dve
suare i dva kombi vozila, kojima prevozi proizvode iz udaljenih podruja. Centar
za prikupljanje je podran od strane donatora za izgradnju kapaciteta, ukljuujui
i upravljanje posle berbe. Glavni proizvodi Centra za prikupljanje su peurke,
jagorevina, bobice kleka, ipak i zova.
Centar za prikupljanje u Srbici (AgroFlorentina) deluje kao centar za prikupljanje,
preraiva i izvoznik. Glavni proizvodi su peurke (5 razliitih vrsta), bobice kleka,
ipak, divlja jabuka i borovnice. Nedavno je kompanija izgradila objekat na povrini
od 600m2, ukljuujui hladnjau i sobu za zamrzavanje i suaru.
Oba centra za prikupljanje su povezana sa veim firmama koje rade na izvozu, kao
to su Agroprodukt za MAB, i Agro- Florentina za bobice. Centri za prikupljanje su
izjavili da kada bi postojala potranja, oni bi mogli poveati prikupljanje za 50%.
Uopte, ne postoji formalno obrazovanje organizovano za prikupljae. Samo
donatorski projekti i veliki izvoznici obezbeuju izvesnu obuku na datu temu.
Severna Mitrovica
8 Na engleskom jeziku: Herbs
Tokom istraivanja, identifikovana su etiri preduzea za otkup i preradu umskog

voa i peuraka, i niko od njih ne prikuplja bilje8.
Tri preduzea prema veliini se ubrajaju u mala i nalaze se na teritoriji optine
Leposavi, dok se etvrto, najvee preduzee, nalazi na teritoriji Zubinog Potoka koje
je 2011 god. bilo registrovano kao kooperativa. Ova preduzea imaju godinji obrt
od 100.000,00 (mala preduzea), vea do 600.000,00 EUR (najvea ZZ Zubin Potok).
Kupljeni proizvodi su uglavnom divlje peurke (suene i svee borovnice) i drugi
umski plodovi (divlje jagode, kupine), uzgajane jagode i maline.
Udrueni, oni imaju opremu za brzo zamrzavanje (kapacitet u rasponu od 3t do 12t
po krugu), kao i kapacitet suenja do 5t po krugu. Rasponi kapaciteta za skladitenje
se kreu od 70t do 1,500t. Manje plantae zapoljavaju manje od 10 radnika sa
punim radnim vremenom, dok u najveoj plantai ima 50 radnika. Proseni broj
zaposlenih radnika od strane kooperative na godinjem nivou je oko 150 radnika (sa
punim radnim vremenom i sezonski radnici). Manje plantae zapoljavaju u proseku
25 do 50 radnika za sezonske poslove. Struktura radne snage je izbalansirana; postoji
jednak broj zaposlenih mukaraca i ena.
Nijedno od ovih preduzea nema sertifikovane sisteme za bezbednost hrane ili
standarde koji reguliu ovu oblast. Samo ZZ Zubin Potok sprovodi HACCP sistem.
Ne postoji dugorona saradnja izmeu prikupljaa i centara za prikupljanje, tako da
kontrola kvaliteta ulaznog materijala se u stvari ne sprovodi. Ovo je korisno za male
posrednike koji se u nekim sluajevima nau izmeu ova dva uesnika u lancu
vrednosti.. Uloga posrednika u lancu vrednosti je mala i ograniena na prevoz robe od
prikupljaa do kupaca. Oni nemaju kapacitete za skladitenje i ne ugroavaju poslovne
aktivnosti kupaca. Na ovaj nain, sirovina se provozi iz june Mitrovice (i irom Kosova)
u severnu Mitrovicu iako zvanino ne postoji trgovina izmeu ova dva regiona.
Proizvodi proizvedeni u ovim veim centrima za prikupljanje nemaju visoku dodatu
vrednost jer su uglavnom industrijsko pakovani i hlaeni (svei), smrznuti ili sueni
proizvodi, namenjeni za dalju preradu. Postoji samo jedno preduzee za preradu
koja organizuje ienje i pakovanje materijala pogodnog za transport do drugih
veleprodajnih centara. ak i tako, preraeni proizvodi se pakuju u relativno velikom
pakovanju od 2,5 kg i nisu u potpunosti zavreni (kao to je pakovanje od 0.125kg
od borovnice ili 0.250kg od jagoda u modifikovanoj atmosferi, koje se moe nai
u supermarketima). Kao to smo istakli ranije, sada se prerada radi samo u jednom
pogonu. Prikupljai/preraivai su i izvoznici u isto vreme.
3.3 Preraivai
Opti nalazi
To su registrovana preduzea koja kupuju velike koliine proizvoda za

izvoz. Preraivai prave godinji plan prikupljanja, u smislu koliine i cene,
i obavetavaju aktere o tome ta nameravaju da kupe. Oni postavljaju
cene i u veini sluajeva, pred-finansiraju druge da kupuju proizvode. Oni
prerauju, ocenjuju i pakuju proizvode na osnovu potranje. Meutim, oni
su ukljueni u organizaciju prikupljanja, preradi i izvozu; jedan od njih je ak
ukljuen u proizvodnju sadnog materijala i uzgoju - iz tog razloga se nazivaju
Operatorima. Postoje 9 preraivaa koji zapoljavaju najmanje 100 stalno
zaposlenih i 500 sezonskih radnika, koji se uglavnom nalaze izvan regiona
Mitrovice. Prema intervjuima sa terena oko 80% angaovane radne snage su
ene to odgovara situaciji u irem regionu.
Kompanija Agrorodukt iz Istoka je veoma aktivna, iako se ne nalazi u Mitrovici.
Ona prua sadni materijal za uzgajivae, a za divlje proizvode ima ugovore sa
centrima za prikupljanje.
Juna Mitrovica
Agroprodukt - kompanija ima 33 stalno zaposlenih radnika, sa 200 sezonskih

radnika. Preduzee ima 3,250 registrovanih prikupljaa povezanih sa 40
centara za prikupljanje irom Kosova, od kojih se tri centra za prikupljanje
nalaze u regionu Mitrovice. Trite je uglavnom okrenuto ka izvozu u
zapadnim evropskim tritima.
Trenutno, stopa gajenja - prikupljanja kompanije je 30% sa70 %, ali s obzirom
na prednosti gajenja za preraivae, ovaj odnos ima tendenciju poveanja do
50%sa 50%. Cela proizvodnja kompanije je organski setrifikovana. Kompanija
ima nekoliko savremenih suara sa centralnim sistemom grejanja i poseduje
liniju prerade za prikupljenu robu. Kompanija posluje sa najmanje 50 vrsta
od kojih su glavni jagorevina, beli slez, crni slez, lipa, zova, ipak, borovnica,
menta i matinjak.
Severna Mitrovica
Tokom istraivanja, osim za suenje i zamrzavanje proizvoda, ne postoji

druga fabrika koja je identifikovana, koja trenutno radi na preradi. Samo
jedan pogon za proizvodnju eterinog ulja je identifikovan, ija je izgradnja
infrastrukture u toku. Investitor ovog postrojenja je privatno preduzee
Peppermint iz sela Vue, optina Leposavi, uz podrku granta dodeljenog
od strane Kancelarije Evropske Unije (EU) na Kosovu (EURED II grant ema)9.
Ovaj proizvodni pogon planira da zaposli od 12 do 17 radnika, i da objedini
oko 150 poljoprivrednika pod ugovaraa. Sastojae se od mini laboratorije,
hladnjae, destilerije koja e proistiti mnoge vrste biljaka kao to su
kleke, ljive i kupine10. Iako je fabrika u ranoj fazi graevinskih radova, sa
nerazvijenom infrastrukturom, vlasnik planira da zapone svoj rad tokom
sezone 2015 godine.
Planovi vlasnika pogona su veoma ambiciozni i zahtevaju iroko angaovanje
lokalne radne snage, uspostavljanjem odnosa sa pod-ugovaraima koji
gaje Valerijanu (Valeriana officinalis), Angelica archangelica, poznatija kao
anelika ili bosiljak ili slatki bosiljak (Ocimum basilicum) za svrhe proizvodnog
procesa. Ciljno trite eterinog ulja je Srbija i Rusija .
Izvor: http://www.rdanorth.org/
10 Podaci su dobijeni tokom intervjua
15
16
3.4 Izvoznici
Glavni kosovski preraivai su takoe i izvoznici. Preraivai imaju veze sa
izvoznim tritem i sledei njihove zahteve, kupuju proizvode. Oni se uglavnom
nalaze van Mitrovice, ali stalno kupuju proizvode iz ovog regiona.
Opti nalazi
Kompanije iz Srbije, koje sarauju sa kompanijama sa Kosova (sa cele teritorije,

ne samo iz severne Mitrovice), imaju problema sa ureivanjem pravnog oblika
kupovine, tako da je ovo ograniavajui faktor za realizaciju trgovine.
U cilju prevazilaenja ove situacija, saradnja izmeu preduzea sa juga Kosova i
preduzea iz Srbije ostvaruje se preko preduzea sa teritorije Bujanovca i Preeva,
dok se saradnja sa preduzeima sa severa Kosova ostvaruje direktno.
Juna Mitrovica
Glavni izvoznici su Agroprodukt i Agroflorentina. Agroprodukt izvozi na trita

zapadne Evrope, kao to su Nemaka (70 %), Austrija (20 %), vajcarska (10 %),
sa godinjom vrednou do 1.500.000 evra. Ona ima tri dugorona ugovora sa
svojim kupcima, to je veoma retko u celom regionu Balkana. AgroFlorentina je
nedavno poela da izvozi bobice kleke u Nemaku i borovnice u Holandiju.
Peurke iz ciljnih podruja se uglavnom izvoze u Srbiju, zbog geografskog
poloaja i dobrih veza; za takav izvoz, saradnja izmeu kompanija u junoj i
severnoj Mitrovici postoji i ona se esto vri preko neformalnih kanala.
Severna Mitrovica
U ciljnom podruju postoje specijalizovani izvoznici koji su identifikovani. Svi

identifikovani kupci/preraivai su istovremeno i izvoznici, i svoje proizvode
prodaju drugim prodavcima na veliko u Srbiji (preko 90 %). Indirektno, preko
kupaca iz Srbije, proizvodi iz ovog regiona takoe idu velikom broju zemalja
Evropske unije i Rusije (u 2014. jedan izvoznik je takoe izvozio u SAD).
Indirektni uesnici lanca vrednosti su grupe i lica koja su deo lanca vrednosti, i slue kao podrka
operacijama glavnog lanca vrednosti, kao to su strune usluge, dobavljai, laboratorije, pristup
kapitalu, itd. Ostatak ovog odeljka razmatra sledee uesnike.
3.5 Strune usluge

U junoj Mitrovici postoje tri vrste strunih usluga: 1) Javne usluge organizovane kroz MPRR i optinske strukture, koje su u poetnoj fazi razvoja i stoga trenutno veoma slabe; 2) Savetovanje koje
se prua kroz razvoje projekte. IADK je najbolji primer koji je pruao redovno savete svim akterima
za procese prikupljanja i obrade zemljita. Meutim, akteri nisu platili za usluge koje su im bile
ponuene. IADK usluge su finansirane od strane donatora i kao takve nisu odrive. 3) Agroprodukt-ov integrisani model - pruanje saveta na farmi farmerima od strane preraivaa. Potpuno
je voen od strane privatnog sektora. U severnoj Mitrovici ne postoje organizovane strukture koje
pruaju besplatne strune savete ili savete uz naplatu ,ili podrku uesnicima u itavom lancu vrednosti, osim Poslovni centar Zvean, koji preko donatorskog programa podrava preduzetnitvo
meu enama i mladima na severu Kosova organizovanjem obuka, usredsreujui se na modernim
metodama proizvodnje voa.
3.6 Dobavljai
U junoj Mitrovici ima oko 100 registrovanih preduzea, dobavljaa, snabdevaa semena, pesticida i drugog materijala (npr. nosaa i podloga) za proizvodnju sadnog materijala. Konkretno, za
uzgoj NDP, postoji organizovana proizvodnja sadnica. Jedan broj lokalnih preraivaa vri distribuciju ovih sadnica ugovorenim uzgajivaima garantirajui otkup njihove proizvodnje. to se tie
proizvodnje bobica, postoji velika potranja za sadnicama, meutim, domai rasadnici snabdevaju
ogranien broj sadnica sa niskim i ne-standardizovanim kvalitetom. Glavni rasadnici se nalaze izvan regiona Mitrovice, u Deane, timlje i akovici. Pre dve godine, uz podrku projekta NOA, USAID, rasadnik za proizvodnju malina je osnovan u Podujevu koji se jako dobrorazvio zahvaljujuci
overenim i kvalitetnim sadnim materijalom.
Pesticidi dostupni na tritu su generalno loeg kvaliteta. Kosovski institut za poljoprivredu (KIP)
u Pei, ima tehnologiju za vrenje analiza, ali nema ljudske resurse. Velike kompanije i proizvoai
uvoze sami pesticide ili nalaze odgovarajue kanale za njihovu nabavku,zbog injenice sto su veliki
i kupuje vee koliine. U Severnoj Mitrovici nije bilo identifikovanih dobavljaa. Sav potrebni materijal (seme, sadnice, pesticidi, druge hemikalije, pakovanje i sl.) se uvozi.
Na osnovu intervjua, postoji problem sa nabavkom pesticida zbog spore procedure dobijanja dozvola, kao i drugih administrativnih pitanja. Najei materijal, kao to su seme i sadnice, se uglavnom kupuju u Srbiji, dok su pesticidi i druge hemikalije kupljeni u Srbiji i zemljama EU. Potencijalni problem je nabavka neproverenih sadnica i nedostatak informacija o opasnostima proizvodnje
koje ova kupovina nosi sa sobom.
3.7 Laboratorije
Na Kosovu, postoje dve javne labaratorije i jedan broj privatnih laboratorija koje obavljaju
fiziko-hemijske i mikrobioloke analize. Poto je sektor nedrvnih umskih proizvoda izvozno orijentisan, i proizvodi moraju biti analizirani pre izvoza, stoga ove institucije su veoma vane za sektor. Glavne javne laboratorije su Kosovski institut za poljoprivredu (KIP) u Pei, i Institut za javno
zdravlje u Pritini.
KIP prua usluge za navedene analize u cilju dobijanja fito-sanitarne analize proizvoda pre izvoza
(to je obavezno za izvoz). Obe laboratorije obezbeuju kvalitet proizvoda i analize bezbednosti
hrane (npr. procenat vlage, ili bilo koje druge analize koje zahteva naruilac).
U Severnoj Mitrovici, kontrola kvaliteta proizvoda predstavlja znaajan problem jer ne postoje
akreditovane laboratorije u ovom regionu. Kompanije koje su zainteresovane za izvoz na trite
EU, treba da poalju uzorke u Pritini ili Pei na analizu, iako trenutno, veina kompanija koristi
laboratorije u Beogradu. Kada se roba transportuje u Srbiju, analize esto nisu obavezne. Dodatni
problem je injenica da ne postoji uzajamno priznavanje akreditacije laboratorija sa Kosova i Srbije
i zato je obaveza preuzeta od strane kupca (proizvodi se izvoze uglavnom dalje u EU i samim tim,
analizirana u akreditovanim laboratorijama u Srbiji). Fito-sanitarna inspekcija Kosova je zaduena
za kontrolu robe na ulazu zaKosovo. Pokrenuta je Inicijativa od strane novoosnovanog Tehnolokog fakulteta u Severnoj Mitrovici za osnivanje laboratorije u okviru fakulteta, ali samo za hemijske
analize proizvoda. Uspostavljanje laboratorije u ovom trenutku je u poetnoj fazi zbog nedostatka
opreme, obuenog osoblja ili akreditacije. Osnivanje ove laboratorije moe da rei mnoge probleme sa kojima se suoavaju lokalne kompanije.
17
18
3.8 Pristup kapitalu

Na Kosovu, ukljuujui i junu Mitrovicu, krediti i drugi finansijski produkti su skupi i neodgovarajui. Preraivai trebaju veliku koliinu obrtnog kapitala kako bi unapred finansirali (pre-finansiranje) kupovinu sirovina; banke omoguavaju samo prekoraenje u vrednosti proizvoda u mnogo
manjim koliinama nego to je to potrebno - za takav proizvod banke trae sredstva kao garancija,
a potpisani ugovori sa meunarodnim kupcima nisu prihvaeni kao garancija. Poljoprivreda pokriva samo 3% ukupnog kreditnog portfolija na Kosovu. Turska Privredna Banka (TEB) pokrenula je
novi proizvod prole godine - Agro karticu; to je revolving kreditna kartica, kojom poljoprivrednici
ili preduzea koja se bave poljoprivredom mogu da kupuju proizvode potrebne za domae investicije ili trokove sa odloenim plaanjem do est meseci. Meutim, samo nekoliko aktera izgleda
da je koriste.
U Severnoj Mitrovici, pristup kapitalu je glavni problem sa kojim se preduzea i farme suoavaju.
U ovoj oblasti, postoji veliki broj banaka (Raiffeisen banka, Nova Ljubljanska banka, Jug Banka, i
Komercijalna banka); meutim, niko od njih ne nudi kreditne linije za podrku proizvodnje i razvoj
sektora. Banke ne izdaju kredite jer isplate nisu osigurane, garancija kompanija nije registrovana
uopte u kosovskim institucijama, vladavina prava i rad pravosudnog sistema su u zastoju. Nivo
rizika banaka poveava se viestruko poto se zalog ne moe garantovati bilo kojim sistemom, dok
se garancija ne moe uopte oduzeti. Dakle, oni ne ele da preuzmu nikakve rizike i ne izdaju kredite.
3.9 Transport & Logistika

U junoj Mitrovici i na celom Kosovu, transportne kompanije pruaju usluge prevoza za svrhe izvoza. Operatori uglavnom koriste meunarodne kompanije umesto lokalnih zbog niih cena, poto
kosovske kompanije imaju vee trokove osiguranja (npr. zeleni karton se jo uvek ne moe kupiti
za vozila registrovana na Kosovu). U severnoj Mitrovici, ne postoji nijedna identifikovana kompanija
za prosleivanje, tako da se svi uesnici u lancu vrednosti oslanjaju na sopstveni prevoz (na lokalnom nivou, kao i za prevoz sirovina) ili na prevoz koji obezbeuje kupac (prodaja na drugim
tritima). Uprkos nedostatku transportnih kompanija, ovo nije problem zbog blizine kupaca, kao i
prisustva velikog broja transportnih kompanija iz Srbije.
3.10 Marketing organizacije

Promocija proizvoda se vri malo ili nimalo u junoj i severnoj Mitrovici. Usluge marketinkih kompanija su potrebna od strane aktera samo tokom promotivne aktivnosti ili uea na sajmovima ili
za dizajn etiketa i materijala za pakovanje gotovih proizvoda, koji se prodaju na domaem tritu.
3.11 Sertifikacija
Na Kosovu ne postoji akreditovano sertifikaciono telo; stoga se ugovaraju usluge sertifikacionih
tela iz susednih zemalja. Albinspect iz Albanije prua takve usluge za organsku sertifikaciju, dok
za HACCP postoje brojni pruaoci te usluge. Dok organsku sertifikaciju plaaju preduzea, veina
priprema za HACCP sertifikaciju su podrana od strane donatora. Agroprodukt je imala organski
sertifikat za najmanje 5 -7 godina. Ova kompanija potvruje oblasti prikupljanja, kao i oblasti
uzgajanja u Mitrovici. U severnoj Mitrovici, nema lokalnih agencija za sertifikaciju proizvoda i/
ili standarda u oblasti upravljanja kvalitetom (ISO 9001, bezbednost proizvoda H14001). Prema
intervjuima, postoji veoma nizak nivo informacija o bezbednosti i standardima kvaliteta. Sistem
bezbednosti hrane (HACCP- koja je osnova za sve standarde bezbednosti hrane) je sproveden samo
od strane jedne kompanije ZZ Zubin Potok.
3.12 Obrazovanje
Institucije koje pruaju relevantno obrazovanje radne snage june Mitrovice ukljuuju Botaniko
odeljenje matematikog fakulteta i prirodnih nauka Univerziteta u Pritini, Hasan Pritina; Tehnoloki
fakultet obezbeuje predavanja iz prehrambene tehnologije i struna srednja poljoprivredna kole.
Meutim , ove institucije ne razvijaju vetine koje su potrebne na tritu rada. Trenutno, druga
podrka za ovaj pod-sektor je obezbeena od strane razvojnih projekata kroz obuku, studijska
putovanja, tampanje tehnikog materijala i savetovanja na farmi.
U severnoj Mitrovici, postoje tri institucije koje pokrivaju oblast prehrambene tehnologije i
poljoprivrede. To su Poljoprivredna kola u Leak-u11, Poljoprivredni fakultet u Pritini12, kao i
novoosnovani Tehnoloki fakultet .
11 http://www.poljoprivrednaskolapristinalesak.edu.rs/
12 http://www.agr.pr.ac.rs/
19
20
4. Karakteristike potranje i snabdevanja

4.1 Situacija u junoj Mitrovici
NDP prikupljeni u optinama Mitrovice, Vuitrn i Srbice su peurke, jagorevina, zova, divlje jabuke
i koprive. Lekovito i aromatino bilje se gaji i povezano je sa preraivaem Agroprodukt iz Istoka beli slez se uzgaja na 4ha, menta na 1,5 ha i alfija na 1,5 ha.
Tabela 1, u nastavku, predstavlja primer strukture trokova nekoliko vrsta NDP, ukljuujui i ukupne koliine prikupljene od strane centra za prikupljanje, dnevni prihod prikupljaa i broj dana
provedenih na prikupljanju razliitih vrsta. Ovaj primer pokazuje da razliite vrste imaju razliite
trokove i prihode. Meutim, ovi trokovi se mogu razlikovati iz vie razloga npr. dobri vremenski
uslovi poveavaju prinose jer se voe posle berbe moe lako osuiti. Tabela ispod pokazuje operacije centra za prikupljanje sa privremenim profitom od poslovanja. Cene i koliine prikupljanja date
su u minimalnim koliinama koje treba da organizuje jedan sabirni centar. Ukljueni radni dani su
pribline vrednosti potrebne radne snage za polu-obradu nekih od prikupljenih proizvoda.
Tabela 1 - Trokovi prikupljanja
Prikupljena
koliina
sueno (kg)
Plaeno od
strane centra za
prikupljanje svee (EUR/kg)
Dnevni
prikupljeni
iznos - sve
(kg/dan)
Ukupno
# radni
dani`
Dnevni
prihod (EUR/
dan)
Ukupni prihod
prikupljaa
(EUR)
Primula
veris13
5.000
0,83
12
417
10
2.500
Tilia cordata
1.000
1,67
111
15
5.000
Sambucus
nigra
5.000
0,75
20
250
15
2.250
Vaccinium
myrtillus
2.000
1,6
20
100
32
4.800
Juniper
communis
12.000
0,32
50
240
16
9.600
Rosa canina
fructus
8.000
0,5
50
160
25
1.500
Malus
sylvestris
12.000
0,1
150
80
15
300
Vrsta
Tabela 2, prikazuje pribline trokove i bruto prihod centara za prikupljanje. To se opet moe
razlikovati iz mnogo razloga, naroito prihod preraivaa, jer kupci na izvoznim tritima plaaju
tek nakon analize proizvoda, iako je kvalitet nii od ugovorenog, oni plaaju manje, to je ponekad
nie od cene koju plaa preraiva za kupovinu proizvoda. Cene su razliite svake godine i
uglavnom zavise od sezone, ali su mare izmeu prikupljaa, preraivaa i centara za prikupljanje
obino fiksne.
13 Originalni naziv
Tabela 2 - Operativni trokovi preraivaa

Prikupljena
koliina
sueno (kg)
Cena plaena od
strane preraivaa
sueno
(EUR/kg)
Prodajna
cena (EUR)
Ukupno
trokova
(EUR)
Ukupni
prihod (EUR)
Mare
Primula veris
5.000
5,00
6,50
25.000
32.500
30%
Tilia cordata
1.000
5,00
6,00
5.000
6.000
20%
Sambucus
nigra
8.000
4,50
5,50
36.000
44.000
22%
Vaccinium
myrtillus
2.000
13,20
16,50
26.400
33.000
25%
Juniper
communis
12.000
0,80
1,00
9.600
12.000
25%
Rosa canina
fructus
16.500
0,40
0,50
6.600
8.250
25%
Malus
sylvestris
31.000
0,60
0,80
18.600
24.800
33%
Vrste
4.2 Situacija u severnoj Mitrovici

Kao to je prikazano u tabeli 3 i 4 dole, umsko voe (borovnice, divlje kupine, divlje jagode), kao
i divlje peurke (lisiarka, king bolete, true morels) se prikupljaju u severnoj Mitrovici, dok se MAB
prikuplja za privatne svrhe prikupljaa ili se sporadino prodaje na domaem tritu. Pored toga,
male koliine divlje jabuke (se prodaju iskljuivo u Srbiji), kao i ipak koji zauzima vano mesto u trgovini. Svi navedeni proizvodi (osim jabuke i ipka) se obrauje suenjem i/ili smrzavanjem. Manje
koliine se prodaju kao svei (rashlaeni) proizvodi u Srbiji.
Prihod kroz prikupljanje se moe definisati kao dodatak glavnog izvora prihoda, iako jedna porodica
(sa dva lana ukljuenih u prikupljanju) moe zaraditi 4,000-4,500 evra14 na godinjem nivou, to
ini oko 330-375 evra neto prihoda na mesenom nivou. Meutim, prikupljanjem skuplje vrste
NDP (kao to je borovnica), zarada moe biti vea od 7.000 evra po sezoni (sezona borovnice traje
oko mesec dana).
Tabela u nastavku prikazuje strukturu trokova nekoliko vrsta NDP, ukljuujui ukupne koliine
prikupljenih putem sabirnih centara u regionu Severne Mitrovice i druge relevantne podatke.
Ukupna koliina prikupljenih NDP se ne moe precizno utvrditi, jer ne postoje specifini podaci o
prikupljanju regiona, ali na osnovu obavljenih intervjua, procenjuje se da je izmeu 950t i 1250t 15.
14 Podaci su dobijeni tokom intervjua.

15 Ibid.
21
22
Farmeri koji se odlue da gaje divlje vrste kao to su divlje jagode, maline ili kupine, mogu da
raunaju na prihod od 2.400 do 3.500 evra proizvedene od 0.1ha plantae; stoga, moe se zakljuiti
da od prosene povrine od 0,30ha - 0,40ha, ukupan prihod moe iznositi izmeu 7,200 do 13,500
evra .
Tabela 3 - Trokovi prikupljanja -severna Mitrovica
Prikupljena
koliina
sueno (kg)
Plaeno od
strane centra za
prikupljanje svee (EUR/kg)
Dnevni
prikupljeni
iznos - sve
(kg/dan)
Ukupno
# radni
dani`
Dnevni
prihod
(EUR/dan)
Ukupni
prihod
prikupljaa
(EUR)
(Chanterelle)
Cantharellus
cibarius
90.000
2.2-4.3
120
6,6-12,9
1.500
Boletus edulis
(cep, penny bun,
porcino, ili king
bolete, obino se
naziva porcini);
180.000
1.5-2.5
5.5
120
8,2513,75
1.200
Prava morels
Morchella svea
Nije dostupno
ali >100.000
3.5
120
14
2.000
Prava morels
Morchella suena
Nije dostupno
(beznaajne
koliine)
100
N/A
N/A
N/A
N/A
Divlje jagode
(Fragaria vesca)
Nije dostupno.
ali>8 .000
4.5-5.5
40
13,5-16,5
600
Divlja kupina
(Rubus fruticosus)
Nije dostupno.
ali>100.000
0.8
12
40
9,6
300
Borovnica
(Vaccinium
myrtillus)
215.000
1.25-2
8-10
60
10-20
900
Bobice kleka
Juniperus
communis
160.000
0.7-1.0
50
N/A
16
N/A
Nije dostupno
0,50
30
90
15
1.000
Divlja jabuka
10.000
0,09-0,13
100
30
9-13
N/A
Uzgojena malina
(prodato na
lokalnom tritu)
100.000
N/A
N/A
N/A
N/A
N/A
Drugo voe
(kupina, jabuke,
itd.) i druge
divlje vrste gore
pomenute
290.000
N/A
N/A
N/A
N/A
N/A
Vrste
ipak(Rosa
canina)
Tabela 4, prikazuje pribline trokove i bruto prihod centara za prikupljanje. Njihov prihod zavisi od
situacije na meunarodnom tritu.
Kapacitet meunarodnog trita je veliki, to je vrlo dobra prilika za razvoj aktivnosti prikupljanja.
Oekuje se da e trite EU, to je uglavnom konana destinacija za proizvode iz ovog regiona, nastaviti stalno da raste sve do 2019. godine.
Tabela 4 - Trokovi rada preraivaa severne Mitrovice
Prikupljena
koliina
sueno (kg)
Cena plaena
od strane
preraivaa
sueno (EUR/kg)
Prodajna
cena
(EUR)
Ukupno
trokova
(EUR)
(Chanterelle)
Cantharellus
cibarius
90.000
2.2-4.3
2.6-5.6
198.000387.000
234.000504.000
18-30
Boletus edulis
(cep, penny bun,
porcino, ili king
bolete, obino se
naziva porcini);
180.000
1.5-2.5
1.5-3.2
270.000450.000
270.000576.000
28
True morels
Morchella svee
Nje dostupno.
ali>100.000
3.5
5.0-6.0
350.000
500.000600.000
42-71
True morels
Morchella sueno
Nije dostupno
(beznaajne
koliine)
100
120-140
N/A
N/A
20-40
Divlja jagoda
(Fragaria vesca)
Nije dostupno.
ali >8 .000
4.5-5.5
5.4-7.1
36.00044.000
43.20056.800
20-30
Divlja kupina
(Rubus fruticosus)
Nije dostupno.
ali >100.000
0.8
0.95-1.05
80.000
95.000105.000
18-31
Borovnnica
(Vaccinium
myrtillus)
215.000
1.25-2
1.5-2.6
268.750430.000
322.500559.000
20-30
Bobice kleka
Juniperus
communis
160.000
0.7-1.0
0.85-1.3
112.000160.000
136.000208.000
21-30
Nije dostupno
0,50
0,6-0,65
N/A
N/A
20-30
Divlja jabuka
10.000
0,09-0,13
0,1-0,17
900-1300
1000-1700
11-31
Uzgojena malina
(prodato na
lokalnom tritu)
100.000
N/A
N/A
N/A
N/A
Drugo voe
(kupina, jabuka,
itd .) i druge divlje
vrste koje nisu
pomenute
290.000
N/A
N/A
N/A
N/A
N/A
Vrste
ipak (Rosa canina)
Ukupni
prihod (EUR)
Mare
23
24
Na osnovu intervjua, glavna karakteristika lokalnih kupaca/preraivaa je da se skoro sve koliine

prodaju velikim izvoznicima iz Srbije; zbog toga su cene nie nego to bi bile kada bi izvozili u
EU direktno. Meutim, poto je roba uglavnom takva da treba dodatno da se preradi (nedostatak
opreme za preradu u regionu), ostvareni prihod od strane kupaca/preraivaa je 20% (u sopstvenom
skladitu) i do 30% (slobodno dostavljeno do skladita kupaca). Intervjuisani preraivai nisu
izraunali trokove prerade po kilogramu jo uvek, dakle, ovi podaci nisu dostupni. Meutim, na
osnovu vrste proizvodnje, glavne stavke u trokovima obrade su radna snaga i trokovi elektrine
energije. Investicije u odravanju infrastrukture treba dodati ovim trokovima. Obrada smrznutih
proizvoda vri se samo u fabrici ASPromet, to znai vie investicija, kao i veu cenu finalnog
proizvoda prilikom ulaska u maloprodajnu mreu. Osim toga, ugradnja opreme za male komercijalne
ambalae bi mogla dodatno da podigne cenu proizvoda.
Prodajne cene, postavljene preduzeima u Srbiji, su na nivou prosenih cena u regionu. Pored
toga, postavljene cene srpskih kompanija na meunarodnom tritu iskljuivo zavise od kretanja
na meunarodnom tritu i uslovljeni su vrstom i kvalitetom robe, koliinom dostave, periodom
ugovora, , samim ugovorom, kao i poreklom robe, destinacijom prodaje i drugim parametrima.
Meutim, generalno se moe rei da je prosena mara realizovana od strane srpskih izvoznika u
EU i Rusiji na nivou od 10% -20%, to znai da postoji razlika izmeu cene za prikupljanje i cenama
po kojima se prodaju na meunarodnom tritu od 45% do 60%.
5. Domaa spoljna trgovina i trini trendovi ulazne

trine take i konkurencija
Potranja nedrvnih umskih proizvoda je visoka irom sveta. Kosovski izvoznici uglavnom izvoze u
Nemaku kao njihovo najvee trite, Italiju - uglavnom peurke i drugim zemljama EU. Ovi proizvodi se prodaju kao sirovina veim preraivaima u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetikoj
industriji. Potranja ima rastue trendove - konkretno, prehrambena industrija ima poveanu potranju zdravih prehrambenih namirnica, a farmaceutska industrija je u potrazi za biljnim sastojcima. Meutim, istovremeno sa poveanjem potranje za pojedinim proizvodima, postoje strogi
zahtevi kvaliteta preraivaa. Postoji porast tranje organskih proizvoda, to predstavlja problem
za preraivae na Kosovu kako bi ispunili zahteve kvaliteta. Ipak, uz poboljanje standarda kvaliteta, Kosovo e otvoriti svoje puteve na trite EU.
Snabdevanje NDP na regionalnom tritu dominirano je od strane Srbije, zatim Bivom
Jugoslavenskom Republikom Makedonije. Sirovine se uglavnom prodaju preraivaima ili
izvoznicima. To je dovelo do pozitivnog trgovinskog bilansa za NDP, to je prava retkost na Kosovu.
Prema podacima Eurostata, u 2014 god. Kosovo je izvezlo 1.255 tona NDP za 3,8 miliona evra. Iste
godine, uvezla je 292 tona za 0.95 miliona evra. Meutim, s obzirom na probleme u prikupljanju
podataka, tokom prezentacije nalaza akterima pod-sektora, zakljueno je da je vrednost izvoza
mnogo vea, uglavnom zbog dva razloga velika koliina NDP se izvozi u Srbiji kroz ilegalne
kanale i proizvodi su predstavljeni razliitim Harmonizovanim kodovima u carini, tako da je teko
nai ih u zvaninim statistikim podacima. Tabela u nastavku prikazuje podatke iz Eurostata.
Tabela 5 - Mesena vrednost NDP izvoza i uvoza16
2014
Meseni
uvoz
M1
68.730
M8
82.201
M1
Meseni
izvoz
227.294
M2
79.596
M9
142.806
M2
285.595
M3
80.917
M10
M4
45.031
M11
202.936
M3
59.712
M8
M9
M10
479.742
1.221.925
639.349
M5
M6
85.505
M12
M4
M5
50.156
M11
525.036
M6
224.307
M12
104.201
Ukupno
341.307
61.056
Balans
M7
267.203
Ukupno
Balans
1.455.574
930.53817
16 Tabela 4 i 5 predstavljaju sezonski aspekt uvoza i izvoza prikazivanje izvozne orijentaciju sektora NDP
17 Carina Kosovo
M7
25
26
Tabela 6 Mesena koliina izvoza i uvoza NDP18

2014
Meseni
uvoz
M1
M2
27
M8
15
M9
M1
35
65
M5
M11
335
14
Ukupno
Balans
162
M6
37
M12
M7
43
33
M10
425
M12
M4
23
M6
17
M3
72
146
M11
33
M9
M5
12
M10
M2
M8
M4
33
63
Meseni
izvoz
M3
M7
74
45
Ukupno
Balans
906
74518
Prikupljene informacije od intervjuisanih aktera u poreenju sa zvaninim carinskim podacima prikazanih u tabeli 5 i 6, ukazuju na to da zvanini podaci nedovoljno zastupaju izvoz. Predstavljena
vrednost izvoza proizvoda je obino manja od stvarne cene materijala zbog poreskih razloga. Gajenje je povealo trendove - to je rezultat potpisivanja dugoronih ugovora o snabdevanju, jednog
preraivaa, sa veim kupcima iz Nemake i Austrije.
Tabela 7 - Glavna uvozna izvozna trita NDP
Proizvod19
2009
2010
2011
2012
2013
2014
Proizvodnja
(t)
1.650
2.040
2.460
2.860
3.050
3.850
Povrina
gajenja (ha)
12
30
40
75
175
250
Gajeno(t)
35
95
125
235
540
820
Prikupljeno
(t)
1.615
1.945
2.335
2.625
2.510
3.030
Ukupno
izvoz (t)
1.562
1.887
2.241
2.571
2.629
3.240
Vrednost
izvoza
(evro)
2.100.000
2.650.000
3.150.000
3.750.000
4.167.000
5.200.000
Uvozne
zemlje
Top5 (%
ukupno
uvoza)
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Izvozne
zemlje
Top 5 (%
ukupnog
izvoza)
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
Srbija,
Nemaka,
Italija,
vajcarska,
Holandija
18 Ibid
19 Ibid
6.
Horizontalne i vertikalne veze
6.1 Horizontalne veze
Opti nalazi
Vertikalna saradnja u sektoru NDP moe da poslui kao primer svim ostalim
sektorima poljoprivrede, ne samo na Kosovu ve i u drugim zemljama. Postojei
modeli vertikalne integracije u ovom sektoru mogu biti akreditovani kao glavni
promoter jednog stalnog razvoja ovog lanca vrednosti u proteklom periodu.
Nemogue je da gledate ovaj proces samo iz lokalne perspektive. Pozitivan ili
negativan razvoj u regionu direktno utie na proizvodnju u Mitrovici.
Horizontalne veze, s druge strane, su i dalje izazov. Mala preduzea i negativan
uticaj koji su organizacija zadruga u socijalistikom periodu imale na ekonomiju,
ne doprinose uspostavljanju prirodnih horizontalnih veza. Ovaj proces treba biti
podran od strane odgovarajuih institucionalnih mera finansijskih subvencija.
Juna Mitrovica
U poslednjih nekoliko godina, akteri su uestvovali u razliitim dogaajima, kao

to su radionice, prezentacije i uee na lokalnim i meunarodnim sajmovima,
uglavnom u organizaciji i uz podrku donatorskih projekata. Kroz redovne
kontakte, akteri su poeli da sarauju mnogo bolje razmenjujui informacije
i raspravljajui o razliitim pitanjima. Osim toga, prole godine, preraivai
i izvoznici su osnovali udruenje pod nazivom Organika, koja ima za cilj
razvoj pod-sektora, kroz promociju organskih sertifikovanih proizvoda i kroz
poveanje investicija i saradnju aktera.
Trenutno, udruenje organizuje prezentaciju svojih organskih proizvoda na
sajmu BioFach u Nirnbergu, Nemakoj, najveem sajmu organskih proizvoda.
Uee na ovom sajmu je su-finansirano od strane GIZ-a i samih uesnika. Ne
postoji saradnja ili udruenje ostalih aktera za poboljanje horizontalne veze.
Severna Mitrovica
Na ciljnoj teritoriji postoji samo jedna poljoprivredna zadruga u optini Zubin

Potok, ali je ova zadruga strukturirana i razvijena kao kompanija, tako da ne
moemo da je identifikujemo kao tipina zadruga. Postoji ideja da se osnuje
zadruga u severnoj Mitrovici, ali konkretni koraci nisu jos preduzeti.
Preraivai sarauju (ponekad meusobno putem kupo-prodaje kupljenih
proizvoda ili prave strategiju o tome ko e koju vrstu proizvoda kupiti u
regionu), ali je saradnja sporadina i neformalna. Intervjui pokazuju da je
saradnja izmeu preraivaa mogua putem spoljnog posredovanja, budui
da su akteri svesni prednosti udruenja (kluster) prikupljaa, preraivaa i
drugih relevantnih aktera.
Kompanije iz Srbije e takoe biti voljne da uestvuju i postanu lanovi
udruenja i/ili klastera koji bi povezao sve relevantne aktere u regionu na
osnovu ekonomskih interesa.
27
28
6.2 Vertikalne veze

Vertikalni veze su prilino razvijene i protok informacija je lak. Kao rezultat poboljanog
pristupa u izvoznim tritima, preraivai su veoma brzo razvili veze sa Centrima za
prikupljanje i prikupljaima. Lanac vrednosti je potpuno integrisan: preraivai su ve
investirali i preuzimaju rizike finansirajui unapred operativne aktivnosti, ukljuujui
prikupljanje, agregaciju i osnovnu preradu. Veina kupuje proizvode pre obezbeivanja
trita koje, prema njihovim reima, ih izlae opasnostima ali to je jedini nain da pod
sektor radi.
Juna Mitrovica
Dobar primer unapreenih vertikalnih veza je kompanija Agroprodukt iz Istoka, koja

posluje u regionu Mitrovice. Kompanija obezbeuje sadni materijal, sadnice, i prua
savete na farmi farmerima za uzgoj MAB, garantujui potpuni otkup njihove proizvodnje
- to je savren primer organizovanog modela vertikalne integracije proizvodnje.
Istovremeno, prema zahtevima organske sertifikacije, preduzee potpisuje ugovore
sa centrima za prikupljanje za snabdevanje divljih NDP. Ovaj model je redak u celom
regionu Balkana i to je pomoglo u razvojui itavog lanca vrednosti ovo je model koji bi
trebao da se ponovi.
Glavni kosovski preraivai prenose informacije o koliinama, cenama i kvalitetu centrima
za prikupljanje i preko njih prikupljaima. Pored toga, oni pruaju tehnike informacije i
opis vrste, kalendar etve, vrste biljaka koje treba da se prikupe i upravljanje nakon etve,
uz podrku razvojnog projekta, ali nedavno i distribucijom njihovih vlastitih broura
centrima za prikupljanje i prikupljaima.
Severna
Mitrovica
Izgleda da nema (formalizovanih) ili zajednikih poslovnih poduhvata izmeu kupaca/

preraivaa. Protok robe na regionalnom tritu je dobro organizovan i obino je
zasnovan na ponuenoj ceni od strane razliitih veih regionalnih prodavaca na veliko.
Tokom top sezone, cena NDP obino varira na dnevnoj osnovi, tako da se uspostavljene
veze sa veim regionalnim prodavcima na veliko uvek smatraju kao velika prednost u
ovom poslu.
Poslovni odnosi izmeu aktera imaju tendenciju da budu neformalni, zasnovani na
poverenju i dugoronoj stabilnoj saradnji, pre nego ugovoreni. Meutim, znaaj
ugovaranja izgleda da postaje trend preduzea u sektoru NDP, naroito kada su vei
kupci u pitanju koji ele da obezbede robu ranije, i konkurentniji to se tie predvienih
koliina.
7. Glavne identifikovane osobenosti u ciljnom regionu

7.1 Prednosti
Sektor je potpuno izvozno orijentisan - 80-90% od ukupne proizvodnje u ovom lancu vrednosti uglavnom se izvozi u Srbiju, Nemaku, Italiju, vajcarsku i Holandiju20.
Postoji veliki izbor MAB i bobica na raspolaganju za sakupljanje u ciljnoj zoni - potencijal za
poveanje sakupljanja bobica i MAB koje se trenutno ne sakuplja u severnoj Mitrovici.
Blizina velikih trita.
Tradicija u prikupljanju NDP.
Postojea vertikalna integracija u mrei uzgajivaa, centara za sakupljanje i blizina oblasti
sakupljanja - kompanija Agroprodukt iz Istoka je najvei kupovni centar sa garantovanim cenama, vie od 40 centara za prikupljanje, 3,250 pod ugovaraa21, broj uzgajivaa na ugovoru,
sopstvena proizvodnja sadnog materijala i razvijen sistem savetodavne slube (vai uglavnom za junu Mitrovicu sa potencijalom za ponavljanje u severnoj Mitrovici).
Znaajna ulaganja u sektor - prerada MAB, proizvodnja sadnog materijala za MAB, savremene
mera zatite bilja, konverzija u uzgajanju (uglavnom u junoj Mitrovici).
Povrine pod uzgojem su u porastu - trenutni odnos prikupljanja- kultivacije je 70%-30% u
korist prikupljanja, ali sa poveanjem ulaganja u frakciji uzgajanja.22
7.2 Slabosti
Pristup kapitalu - skupi investicioni krediti (juna Mitrovica) ili nemaju pristup kreditima
(severna Mitrovica).
Nedostatak informacija unutar aktera lanca vrednosti na severu i jugu - akteri iz istog lanca
vrednosti ima drugaiju ili nikakvu informaciju u vezi sa razvojem sektora. Protok informacija
je posebno nizak izmeu severne i june Mitrovice.
Loa putna infrastruktura - smanjuje kvalitet prikupljenih ili gajenih bobica za vreme transporta.
Nedostatak odrivog sistema savetodavnih usluga na farmi- sadanja struktura podrke od
strane IADK zavisi od pomoi donatora. Model Integracije Agrorodukta prua neke usluge, ali
samo za poljoprivrednike koji imaju ugovore sa njom. Ne postoji funkcionalni institucionalni
sistem savetodavne slube trenutno.
Ogranien broj aktivnih preduzea u sektoru - mali broj veih hladnjaa koje se nalaze u regionu sa kapacitetima za pruanje prerade posle operacije.
Slaba veza izmeu obrazovnih institucija, kontrolnih institucija i kompanija - bez formalne
saradnje malih i srednjih preduzea i univerzitetskih programa, ograniavajua mogunost
za uvoenje novih tehnologija proizvodnje.
Ogranien broj uzgajivaa i relativno mala veliina farmi - gajenje bobica i MAP je relativno
nova aktivnost primenjena na malim demonstrativnim parcelama, sa prosenom veliinom
0.1ha i mali broj farmi koje su ukljuene u proces.
20
Carina Kosovo
21
Terenski intervjui
22
Diskusije fokus grupa
29
30
Diskontinuitet u tradiciji prikupljanja NDSP u severnoj Mitrovici i ogranieno znanja o procesu prikupljanja i postojeeg bio-diverziteta na terenu Ne postoje obrazovni programi obuke
za prikupljae, to je rezultiralo smanjenim aktivnostima prikupljanja. MAB se ne prikuplja
uopte u severnoj Mitrovici zbog nedostatka veza sa potencijinim kupcima.
Fokusiranje nisko vrednim proizvodima - proizvodi iz ovog sektora uglavnom se koriste kao
sirovina za dalju preradu, retko inicirajui lokalnu preradu.
Ogranien broj MPSRR grantova za podrku razvoju sektora agrobiznisa - MPSRR daje subvencije za poljoprivrednike i proizvoae, ali sa ogranienom podrkom ciljanom lancu vrednosti. Poljoprivrednici u severnoj Mitrovici trenutno ne dobijaju podrku iz MPSRR.
Ogranien broj sertifikovanih kompanija za organsku proizvodnju.
Nedostatak mehanizama za bezbednost hrane (severna Mitrovica).
Nedostatak odgovarajue opreme za upravljanje proizvodima nakon etve.
7.3 Mogunosti
Poveanje globalne potranje za ovim proizvodima.
Rastua globalna potranja za organskom hranom i piem, i globalno trite bobica - Prema
najnovijim raspoloivim podacima prikupljenim iz izvetaja irom sveta, konstatovano je da
godinji rast organske hrane i pia na globalnom tritu je + 12,8%.
Postojei sistem lokalne proizvodnje sadnog materijala MAB za lokalne uzgajivae (juna Mitrovica).
Niski trokovi radne snage - prosena bruto plata na Kosovu je 372 EUR23
Liberalan trgovinski reim - pristup tritima EU - Kosovo je lan Centralnog Sporazuma o
slobodnoj trgovini (CEFTA) koji omoguava slobodan pristup regionalnom tritu ali nije jo
uvek u funkciji ne - reciproan trgovinski reim sa zemljama EU.
Povoljna poreska politika - Kosovo ima paualni poreski sistem koji je jednostavan i smanjuje
poresko optereenje za pojedince i preduzea.
Potranja za visokim kvalitetom na izvoznim tritima i konkurentnom procesu - uvozni partneri potpisuju ugovore na 3-5 godina sa izvoznikom, u kojima su koliine i cene zagarantovane.
Pokretanje proizvodnje eterinog ulja iz razliitih MAB u severnoj Mitrovici - moe da pokrene
prikupljanje i gajenje MAB u ovom regionu.
23 http://hdr.undp.org/sites/default/files/khdr2014english.pdf
7.4 Rizici
Poslovno okruenje - Pravni okvir koji trenutno ne nudi mehanizme za nadgledanje, odrive
prakse prikupljanja, dozvole za prikupljanje ili kvote za prikupljanje koje treba da obezbede
zatitu biodiverziteta (bioloka raznolikost) u regionu.
Krenje uma i nekontrolisano prikupljanje dovodi do unitavanja biodiverziteta.
Klimatske promene koje drastino utiu na dostupnost proizvoda i potencijalno smanjenje
prikupljanja.
Migracija iz ruralnih u urbana podruja i migracija mladog stanovnitva iz planinskih regiona
- Smanjenje broja ljudi koji bi mogli da budu aktivni i u gajenju i sakupljanju u ovom sektoru .
Ponovno pokretanje operacija fabrike Trepa - zagaenja ivotne sredine i smanjenje kvaliteta prikupljenih proizvoda.
31
32
8 Zakljuci i preporuke za unapreenje sektora

8.1 Poboljano poslovno okruenje
8.1.1 Situacija
Uspostavljanje mehanizma za odrivo upravljanje, nadgledanje i kontrolu umskih prirodnih
resursa.
Zakljuci
Kontrolni mehanizmi za trenutne prakse prikupljanja, dozvole za prikupljae, dozvole za osnivanje
centara za prikupljanje ili zatitnih kvota za prikupljanje za odreena ugroena MAB nisu mogli
da se identifikuju. Pre 2009. godine, projekat poetnog mapiranja na teritoriji Kosova u vezi sa
dostupnou i distribuciju NDSP je pokrenut uz podrku donatora. Iako to nije bio dovoljno detaljan i
ne pokriva severnu Mitrovicu, ovaj proces je postavio temelje za razvoj odgovarajuih mehanizama
kontrole i razvoja kvote za odreene proizvode koji se smatraju ugroenim vrstama.
Mogua reenja
Podrati proces mapiranja NDP u ciljnom regionu u koordinaciji sa drugim relevantnim
organizacijama u direktnoj saradnji sa nevladinim organizacijama aktivnim u regionu. Ovaj
proces treba da se organizuje u saradnji sa lokalnim institucijama i postojeim univerzitetima
u regionu Mitrovice koji e obezbediti vlasnitvo nad postignutim rezultatima.
Olakavanje procesa razvoja odgovarajueg pravnog okvira koji bi trebalo da rezultira u
razvoju odgovarajuih mehanizama nadgledanja i kontrole u skladu sa nacionalnom strategijom NDP. Ovaj proces treba da vode relevantne centralne institucije, ali u isto vreme treba
da osiguraju aktivno uee malih i srednjih preduzea, lokalnih institucija i javnih organizacija. Novi zakonski okvir treba da razmotri uspostavljanje dozvola za prikupljanje, pravila za
poslovanje i upravljanje centrima za prikupljanje, regulisanje preraivaa i ugovora izmeu
prikupljaa i preraivaa, uspostavljanje kvota prikupljanja i obavezna obuka za prikupljae.
8.1.2 Situacija
Obezbediti bolji protok informacija u lancu vrednosti, koji bi zauzvrat obezbedio bolje korienje
raspoloivih resursa i poboljanje saradnje izmeu malih i srednjih preduzea u severnoj i junoj
Mitrovici.
Zakljuci
Postoje mnogi donatori ili institucije koje trenutno podravaju ovaj sektor. Glavna percepcija je da
se ove aktivnosti esto preklapaju, ine doprinose poboljanju rezultata. Nacionalna strategija o
sektoru nedrvnih umskih proizvoda na Kosovu za 2014-2020 prua smernice za koordinaciju svih
struktura podrke, sa ciljem da se definiu njihove uloge u sistemu. Svi lokalni akteri, u zavisnosti
od njihove uloge u sistemu, trebalo bi uloiti napore kako bi uskladili svoje aktivnosti sa usvojenom
nacionalnom strategijom.
Mogua reenja
Podrati razvoj srednjorone strategije za razvoj sektora NDP u jednoj optini u ciljnom regionu u skladu sa Nacionalnom strategijom za razvoj NDP. Ova strategija bi trebalo
da razmotri uee svih relevantnih lokalnih aktera, definisati ulogu optina u buduem razvoju sektora NDP i treba da poslui kao primer za ostale optine u ciljnom regionu.
8.1.3 Situacija
Poboljati mapiranje svih relevantnih aktera u regionu Mitrovice.
Zakljuci
Bilo koji formalni registar aktivnih preduzea u regionu Mitrovice se nije mogao identifikovati. Ovaj
problem je jo izraeniji u razmeni informacija izmeu severne i june Mitrovice. Tokom istraivanja,
projektni tim nije mogao da identifikuje prikupljanje lekovitog i aromatinog bilja (MAB) u severnoj
Mitrovici iako postoji garantovana cena za otkup MAB od nekoliko kompanija u junoj Mitrovici.
Tokom istraivanja bili smo svedoci nekoliko znaajnih investicija u ovom sektoru na terenu (npr.
fabrika za proizvodnju eterinih ulja u Leposaviu); instalacija suare za novo lekovito i aromatino
bilje u Istoku direktno zavisi od prikupljanja odgovarajuih informacija za dostupnost proizvoda i
prikupljaa u regionu i organizacije prikupljanja dovoljnih koliina MAB.
Mogua reenja
Razvoj odgovarajueg registra zainteresovanih strana u saradnji sa lokalnim institucijama i
nevladinim organizacijama koje postoje u ciljnom regionu. Ovaj registar treba da pobolja
protok informacija u lancu vrednosti, kao i saradnje izmeu severne i june Mitrovice.
8.1.4 Situacija
Poboljali koordinaciju aktivnosti izmeu svih aktera u regionu Mitrovice.
Zakljuci
Tokom istraivanja, utvreno da je nivo prikupljanja i prerade NDP i nivo organske poljoprivredne
proizvodnje bio ogranien (0.03% poljoprivredne povrine, a samo 10 proizvoaa u celoj teritoriji).
U poslednjih nekoliko godina, razliiti donatorski programi doprineli su razvoju sektora u ciljnoj zoni,
ali lokalna razvojna strategija nikada nije formalizovana, planirana i izraena izmeu svih aktera u
procesu. Zbog toga, investicije u ovom sektoru se ne upravljaju na najefikasniji i najefektivniji nain.
Iz tog razloga, neophodno je da se sistematizuje upravljanje ovim sektorom, ukljuujui sve aktere
(lokalne institucije, ekonomija, donatorske organizacije, obrazovne institucije, itd.).
33
34
Mogua reenja
Uspostavljanje regionalnog centra za razvoj NDP i organske poljoprivrede, iji je cilj
organizacija voenje i koordinacija stabilnog razvoja ovih sektora kroz podrku i/ili realizaciju aktivnosti, pruajui dobre usluge donatorskim organizacijama, privlaenjem investicija u
regionu Mitrovice, korienjem EU fondova koje podravaju organsku poljoprivredu, saradnju i sprovoenje nacionalnih politika za sektor, pokretanje projekata kako bi se poboljala
efikasnost uloenih kao i sprovedenih aktivnosti, uspostavljanje veza izmeu svih aktera u
identifikovanim lancima vrednosti, saradnja sa obrazovnim organizacijama, pokretanje aktivnosti za razvoj sektora, promotivne kampanje, podrka tritu NDP i organskih proizvoda,
razvoj tima za konsultantske i savetodavne usluge i drugih aktivnosti za unapreenje sektora.
8.2 Poboljane horizontalne i vertikalne veze

8.2.1 Situacija
Ponavljanje uspenih modela vertikalne integracije koji funkcioniu u sektoru NDP.
Zakljuci
Kompanija Agroprodukt je jedan od lidera u procesu uzgoja i prerade lekovitog i aromatinog
bilja na Kosovu. Iako se ne nalazi u regionu Mitrovice, ona je razvila mreu saradnika irom Kosova,
od kojih se neki nalaze u regionu Mitrovice. Ova kompanija je ukljuena u kupovini prikupljenih
MAB i aktivno podrava uzgoj MAB, organizovanjem kompletnog sistema vertikalne integracije,
ukljuujui proizvodnju i distribuciju poljoprivrednicima, pruanje strunih usluga, ugovaranje
uzgajivaa i garantuje otkup na osnovu prethodno dogovorene cene. Karakteristike ove proizvodnje
su pogodne za vrstu poljoprivrednih domainstava koje postoje u regionu Mitrovice i moe da
obezbedi porodini ivot to bi bilo teko sa drugim poljoprivrednim proizvodima. Ovaj vertikalni
model integracije se retko via u regionu i moe se koristiti kao pozitivan primer koji se ponavlja za
proizvodnju bobica.
Mogua reenja
Podravanje daljeg razvoja prikupljanja postojeih lekovitih i aromatinih bilja i aktivnosti uzgoja. irenje ove aktivnosti do regiona severne Mitrovice, ukljuujui nove prikupljae ili uzgajivae, moe da obezbedi ivot mnogim porodicama u ovom regionu. Ponavljanje ili dalji razvoj modela Agroprodukta treba uzeti u obzir u ovom procesu.
U saradnji sa odabranim malim i srednjim preduzeima ili NVO u ciljnom regionu, podrati
razvoj modela vertikalne integracije u proizvodnji bobica koristei iskustvo Agroprodukta u proizvodnji lekovitog i aromatinog bilja. Ovaj sistem treba da bude zasnovan na pozitivnom primeru i prilagoen specifinostima regiona.
Podrati pokretanje proizvodnje eterinih ulja u Leposaviu, kroz organizovanje mree prikupljaa i uzgajivaa u junoj i severnoj Mitrovici. Izgradnja pogona za preradu i proizvodnju
eterinih ulja i nabavka opreme za preradu je trenutno u zavrnoj fazi. Ova kompanija e
zahtevati znaajnu podrku u proizvodnji sirovog materijala kroz organizovanje aktivnosti
prikupljanja i uzgoja.
U partnerstvu sa identifikovanim meunarodnim uvoznicima, podrati ciljanu proizvodnju umskih jagoda, u skladu sa zahtevima izvoznog trita. Postoji znaajna potranja
za umskim jagodama (i sveeg i smrznutog) na tritu EU. Projektni tim je bio u mogunosti
da identifikuje nekoliko probnih proizvoda umskih jagoda u regionu Mitrovice. Ovaj proces
e zahtevati identifikovanje lokalnih aktera koji bi trebalo da koordiniraju i lokalne farmere,
obezbediti odgovarajue skladine uslove i organizaciju proizvodnje na lokalnom nivou. Uspostavljanje direktne veze sa meunarodnim kupcima e osigurati pristup izvoznim tritima
i organizaciju proizvodnje u skladu sa zahtevima tih trita.
8.2.2 Situacija
Podrati razvoj modela zadruge kao efikasno sredstvo za poboljanje horizontalne veze izmeu
poljoprivrednika u regionu.
Zakljuci
Trenutno ne postoje funkcionalne moderne zadruge u regionu Mitrovice. Nekoliko zadruga koje
funkcioniu u severnoj Mitrovici imaju mnogo problema u vezi sa aktuelnim procesom privatizacije
i njihova organizacija i funkcije se drastino razlikuju od poslovanja savremenih zadruga. Nain
proizvodnje i karakteristike lokalnih farmi ukazuju na to da bi iniciranje savremene zadruge moglo
da pobolja konkurentnost malih farmera. Ovo je posebno vano za organizaciju prakse uzgajanja.
Osnivanje zadruga u okruenju u kojem ima vrlo malo poverenja ili osporiv pravni okvir je teak
zadatak koji e zahtevati znaajnu strunu pomo.
Mogua reenja
Podrati, na pilot osnovi, razvoj modela zadruge sa svim karakteristikama savremene
proizvodne zadruge. Ova struktura treba da obezbedi jeftinije proizvodne materijale, poveanje prodaje lanova poljoprivrednika, pruati savetodavne usluge svojim lanovima i poboljati svoju pregovaraku mo sa preraivaima ili trgovcima. Uspostavljeni model zadruga
treba da poslui kao primer drugim inicijativama u Mitrovici.
8.3 Pitanja koja se odnose na poboljanju marketinga za aktere lanca

vrednosti
Podrati proces pronalaenja odgovarajuih trita za bobice.
Zakljuci
Trenutno, izvoznici donose poslovne odluke na osnovu nedovoljnog razumevanja pojedinih
trita i trinih segmenata, nepotvrenim informacijama o konkurentima i pozicioniranju cena
koje smanjuju verovatnou razvijanja uspenog izvoznog plana. Jedan od najveih problema koji
se odnosi na proizvodnju jagodiastog voa (prikupljanje i gajenje) su ograniena lokalna trita
zbog specifinosti proizvoda. Uzgoj bobica u poslednjih nekoliko godina je znatno porastao. Kako
lokalna proizvodnja raste, domae trite nee moi da primi svu domau proizvodnju. Da bi se
nastavio aktuelni trend ekspanzije, od presudnog je znaaja da se razmotri izvoz na druga trita .
35
36
Mogua reenja
Podrati razvoj studija o pristupu na meunarodna trita kako bi se pomoglo lokalnim
proizvoaima i trgovcima da identifikuju odgovarajua izvozna trita za bobice. Ovaj proces takoe zahteva identifikaciju izvoznih trita koje bi mogle prihvatiti kosovske proizvode.
Ovaj proces treba da pripremi uslove koji moraju biti zadovoljeni za ciljana izvozna trita.
Podrati regionalnu inicijativu za brendiranje ciljanih NDSP proizvoda koji pruaju neku
dodatnu vrednost za odabrane proizvode. Poveanje potranje za proizvod, ili poveanje
vrednosti proizvoda, kroz uspostavljanje regionalnog brenda, treba da rezultira poveanim
obrtom za poljoprivrednike u regionu.
8.3.2 Situacija
Poboljati znanje kosovskih izvoznika vezano za odgovarajua izvozna trita.
Zakljuci
Reavanje ovog pitanja e zahtevati sprovoenje sveobuhvatnog istraivanja koja bi trebalo da
rezultira u odabiru odgovarajuih izvoznih trita koje odgovaraju specifinostima proizvodnje
na Kosovu. Ovaj proces treba da podri razvoj relevantnih veza sa potencijalnim kupcima iz
identifikovanih trita. U saradnji sa postojeim udruenjem, drugi sajmovi takoe mogu biti
identifikovani kao potencijalno mesto za predstavljanje proizvoaa Kosova. Vano je da selekcija
ovih sajmova bude zasnovana na konanu razvijenu strategiju za prodor na odgovarajuim
izvoznim tritima gde kosovski proizvodi imaju potencijal za proirenje.
Mogua reenja
Podrati organizovanje posete kupaca preraivaima ili izvoznicima za odabrane NDP.
Ovaj proces treba da pobolja veze izmeu domaih proizvoaa i uvoznika iz potencijalnih
odabranih trita.
U saradnji sa drugim donatorima, podrati organizaciju nacionalnog tanda na BioFach ili
drugim sajmovima. Ovi dogaaji bi trebalo da pomognu proces uspostavljanja kontakata
sa potencijalnim kupcima i partnerima i stvore budua strateka partnerstva. To e takoe
obezbediti pristup najnovijem znanju u organskoj poljoprivredi, nove poboljane tehnologije i prakse upravljanja.
Podrati organizaciju studijskih putovanja za odabrane proizvoae u regionu. Ovaj proces bi trebalo da pobolja njihovo znanje i pomogne proces uspostavljanja partnerstva sa
potencijalnim uvoznicima.
8.4 Poboljana proizvodnja MSP

8.4.1 Situacija
Poboljanje sistema savetodavnih usluga farmerima u regionu.
Zakljuci
Trenutno, nismo mogli da identifikujemo formalni sistem strunih slubi u ciljnom regionu. Nedostatak savetodavnih usluga smanjuje kapacitet i konkurentnost poljoprivrednika Kosova. Razvoj is-
plativog i odrivog sistem savetodavnih usluga, koje e sluiti potrebama lokalnih poljoprivrednika,
trebalo bi da bude jedan od primarnih ciljeva bilo koje intervencije podrke.
Mogua reenja
Razmotriti razvoj isplativog i odrivog modela savetodavnih usluga unapreenjem postojeih inicijativa lokalnih savetodavnih usluga. Trenutno, inicijativa pruanja savetodavnih
usluga od strane IADK lokalnim poljoprivrednicima u ciljnom regionu zavisi od donatorske
pomoi bez koje, s obzirom da su strukturirani, imaju ograniene mogunosti preivljavanja.
Sistem savetodavnih usluga treba da omogui jaanje znanja poljoprivrednika kroz prenos
i ponavljanje pozitivnih regionalnih iskustava koristei tehnologiju ili alternativne procese
komunikacije.
Razmotriti razvoj srednjorone strategije za laboratoriju na Tehnikom Univerzitetu u
severnoj Mitrovici. Ideja o osnivanju laboratorije na Tehnikom univerzitetu u Severnoj Mitrovici je u poetnoj fazi. Koncept je da prui podrku za bolje korienje raspoloivih resursa
tj. bolje postavljanje ove laboratorije u pravnom okviru Kosova za NDSP treba da bude prioritet.
8.4.2 Situacija
Unapreenje konkurentnosti domaih proizvoda kroz unapreenje aktivnosti nakon etve.
Zakljuci
Tokom posete, tim je identifikovao ograniene aktivnosti nakon etve koje mogu omoguiti veu
vrednost za proizvod i mogunosti za ciljanje razvijenih trita EU. Kompanije kao to su AS Promet
iz Leposavia ili Agroprodukt iz Istoka, su ve poeli uvoenje nekih operacija nakon etve, ali ak i
u tim sluajevima njihov krajnji proizvod se jo uvek smatra sirovina za dalju preradu. Identifikacija
lokalnih lidera u ciljnom regionu koji su zainteresovani da poboljaju svoje poslovanje nakon etve
trebalo bi da poboljaju kvalitet domae proizvodnje.
Mogua reenja
Podrati uvoenje poboljanih operacija posle etve (ienje borovnica, suenje jagodiastog voa i/ili peuraka, bolje pakovanje, poboljano sortiranje i kalibracija, skladitenje i sl.) koristei unapreenu tehnologiju i opremu za odabrana MSP. Ovaj proces
bi trebalo da dovede do uspostavljanja sistema unapreenih mehanizama posle etve koji e
poboljati vrednost proizvoda. Ovaj proces treba da bude podran kroz pruanje adekvatne
tehnike podrke i opreme. Kad god je mogue, ovaj model treba ponoviti u drugim kompanijama u regionu.
Podrati pripremu tehnikog promotivnog materijala koji opisuje unapreene tehnologije za preradu. Ovaj materijal treba da se usmeri na lokalne preraivae, pruajui im
odgovarajue informacije u vezi sa novim tehnologijama prerade.
8.4.3 Situacija
Podrati lokalne aktivnosti za proizvodnju sadnog materijala.
37
38
Zakljuci
Tokom ovog istraivanja, tim je identifikovao nekoliko domaih inicijativa za proizvodnju sadnog
materijala. Poveanje kapaciteta, kvantiteta i kvaliteta domae proizvodnje sadnica e rezultirati
poboljanom konkurentnou domaih poljoprivrednika. Nedostatak kvalitetnog sadnog materijala
je jedan od glavnih ograniavajuih faktora za postizanje veeg rasta sektora uzgoja bobica.
Mogua reenja
Podrati domau proizvodnju sadnog materijala za bobice i lekovito i aromatino bilje i
povezivanje domaih proizvoaa sadnog materijala sa meunarodno priznatim centrima za
proizvodnju sadnog materijala. Ova strategija e osigurati transfer tehnologije i proizvodnju novih
sorti sadnica koje pruaju bolju vrednost za lokalne poljoprivrednike. Ovo bi trebalo da bude u
kombinaciji sa pruanjem savetodavnih usluga poljoprivrednicima.
8.4.4 Situacija
Poveati uzgoj bobica i medicinskog i aromatinog bilja i inicirati organsku proizvodnju.
Zakljuci
Broj uzgajivaa na Kosovu je u porastu zbog pomoi dobijene od strane razliitih donatorskih
organizacija. Trenutno, nivo organske proizvodnje je veoma nizak (0.03% od raspoloive povrine
i oko 10 identifikovanih proizvoaa). Uzgoj bobica ne zahteva velike parcele i ima tendenciju
da zavisi od velikih porodica koje mogu biti angaovane u proizvodnji (tj. aktivnost koja zahteva
intenzivan rad).. Kao rezultat razliitih donatorskih projekata, proizvodnja jagoda na Kosovu je
znatno porasla u poslednjih 10 godina. U proteklom periodu smo mogli biti svedoci rastueg trenda
uzgoja razliitih bobica (uglavnom malina i kupina) koje su pokazale da su pogodne za kosovske
klimatske uslove. Nastavak ovog pozitivnog trenda bi doprineo postizanju obima ekonomije koji
e omoguiti dalji rast sektora.
Mogua reenja
Da bi se olakalo poveanje broja uzgajivaa kroz uspostavljanje broja demonstrativnih
parcela u saradnji sa postojeim preraivaima. Ove farme treba da poslue kao promotivne i trening take, predstavljajui unapreene poljoprivredne prakse i promovisanje uzgoja novih sorti i modela parcela organske proizvodnje za odabrane proizvode. Ovaj proces
treba uskladiti sa postojeim zainteresovanim MSP za uspostavljanje ugovorenih odnosa sa
poljoprivrednicima garantujui otkup i pruanja podrke u procesu proizvodnje.
Podrati organizaciju proizvodnje organskih bobica na pilot osnovi. Ovaj proces treba
da obezbedi identifikaciju odgovarajuih proizvoda koji imaju garantovano lokalno trite,
poveati svest domaih potroaa za prednosti organske proizvodnje, pruati podrku identifikovanim domaim proizvoaima za organizaciju organske proizvodnje, priprema odgovarajuih tehnikih smernica i pruanje podrke u procesu organske sertifikacije.
Pripremiti set adekvatnog tehnikog video materijala koji opisuju proces uzgoja. Priprema ovog materijala treba da se uradi u konsultaciji sa zainteresovanim integratorima.
Razmotriti uspostavljanje tehnikog informacionog sistema koji moe da obezbedi adekvatan savet za poljoprivrednike u regionu u vezi sa korienjem odgovarajuih pesticida,
ubriva ili sprovoenje razliitih mera u procesu uzgoja u zavisnosti od klimatskih uslova u
regionu. Ovaj proces e zahtevati utvrivanje mree lokalnih meteorolokih stanica, nabavku
odgovarajueg softvera i organizaciju procesa diseminacije informacija sa ciljem direktnog
ciljanja veine lokalnih uzgajivaa.
8.5 Poboljani pristup kapitalu

8.5.1 Situacija
Poboljati kapacitet MSP vezane za primenjivanje grantova.
Zakljuci
Postoji nekoliko postojeih grant struktura podrke razvijenih za poveanje konkurentnosti malih i
srednjih preduzea na Kosovu. Tokom istraivanja i razgovora sa malim i srednjim preduzeima, bilo
je jasno da postoji velika konfuzija i nedostatak informacija u vezi sa grant procesom, koji se sprovodi
bilo od strane donatorskih organizacija ili agencija na elu centralnih institucija. Podnosiocima
projekta je esto nedostajalo razumevanje u vezi procesa selekcije, vrsta informacija potrebnih za
pripremu dobitnih predloga ili znanje da svoje ideje stave na papir. Vlasnici preduzea esto ne
razumeju proces distribucije grantova i ne razumeju znaaj izbora odgovarajuih konsultanata,
sposobnih da pripreme odgovarajue aplikacije za bespovratna sredstva. Pored toga, podnosiocima
zahteva esto nedostaje strateki plan razvoja koji ih spreava da pripreme dokumenata za
prijavljivanje. Postojee strukture podrke (individualni konsultanti, nevladine organizacije ili
konsultantske kompanije) nisu adekvatno razvijene jo uvek da bi mogle da zadovolje potrebe ovih
preduzea. Edukacija MSP i struktura obuka podrke trebalo bi da bude jedan od prioriteta, ako
elimo odrivo korienje raspoloivih ema finansijske podrke.
Mogua reenja
Poboljati lokalno znanje za pripremu potrebne dokumentacije za grant aplikacije. U
saradnji sa nevladinim organizacijama aktivnim u regionu, pogodne obuke i podrka u pripremi prijava treba razvijati na pilot osnovi.
Organizovati programe izgradnje kapaciteta za lokalne NVO, konsultantske kompanije ili
lokalne konsultante za pripremu odgovarajuih predloga za bespovratna sredstva u sektoru
NDP.
8.5.2 Situacija
Poboljati trenutni institucionalni program za podrku preduzeima koje su aktivne u lancu
vrednosti NDP.
Zakljuci
S obzirom na veliinu poljoprivrednika u ciljnom regionu, obezbeivanje kontinuirane finansijske
podrke treba da obezbedi dugoronu stabilnost ovog sektora. Strukturiranje pomoi koja se
prua institucijama i usmeravanje ka pravim poljoprivrednicima je uvek izazov. Trenutno, podrani
projekti su finansirani 60% od kosovskih institucija i 40% od strane korisnika. Trenutno, podravaju
prikupljae sa donacijama od 5.000 do 30.000 EUR u okviru IPA mere 302. Istovremeno, institucije
smatraju sektor NDP i njihov uzgoj kao jedan od stratekih sektora kosovske poljoprivrede.
39
40
Mogua reenja
Analizirati trenutne kosovske mehanizme vezane za finansijsku podrke i predloiti poboljanja. Ovo bi trebalo da bude kontinuiran proces obezbeivanja stalne povratne informacije institucijama za efikasnost pruene mera podrke i predloiti konkretna poboljanja
ovog procesa. itavim procesom trebaju upravljati lokalne nevladine organizacije u koordinaciji sa MSP iz regiona.
Aneks 1 Lista obavljenih intervjua

Ime i prezime
Institucija/organizacija
Sektor
Lokacija
Kastriot Kpuska
TEB Bank
Banka
Pritina
Ganimete Rexhepi
Vijator
Transport
Pritina
Armend Hoxha
ProCreditBank
Bank
Pritina
Benar Kelmendi
Intereuropa
Transport
Pritina
Nusrete Doda Gashi
Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i

ruralnog razvoja
Kosovske institucije
Pritina
Faruk Bojaxhi
Kosovska agencija za ume
Pritina
Fadil Millaku
Fakultet biologije, odeljenje botanike
Univerzitet Hasan
Prishtina
Pritina
Visar Idrizi
Vi-Print
Kompanija za dizajn i
tampu
Mitrovica
Benar Kelmendi
Intereuropa
Transport
Pritina
10
Alban Dedi
Kanun
Marketing i oglaavanje Pritina
11
Fatmir Selimi
USAID NOA
USAID Contractor ARD
Pritina
12
Vlora Basha
Index Kosova
Istraivaka institucija
Pritina
13
Hysni Veseli
Hysi
Centar za prikupljanje
NDP
Vuitrn
14
Halit Avdijaj
Agroproduct
Izvoznik NDP
Istok
15
Xhemshit Veliu
AgroFlorentina
NDP
Polac
16
Zenel Bunjaku
IADK
NGO
Vuitrn
17
Bedri Bajrami
Optina Mitrovica
Kosovske Institucije
Mitrovica
18
Adem Fejzullahu
Bajgora
Bajgora
19
Halid Avdiaj
Agrosuna
Hladno skladitenje/
centar za prikupljanje
Istok
20
Nebojsa Arsi
Pritinski Univerzitet
Obrazovanje
Mitrovica
21
Aleksandar
Ristovski
Pritinski Univerzitet
22
Milojko Petrovi
Optina Leposavi
Leposavi
23
Aleksandar Djukic
Fakultet poljoprivrede, Univerzitet

Pritine
Obrazovanje
Mitrovica
24
Ivan Milojevi
Peppermint
Preraiva eterinih
ulja
Leposavi
25
aslav
Radosavljevi
GRM Impeks
Hladno skladitenje
Mitrovica
26
Dragan Vukovi
Centar za prikupljanje Leposavi
Leposavi
27
Miodrag Vukovi
Leposavi
28
Goran Vukovi
Leposavi
Obrazovanje
Mitrovica
41
42
29
Dusko Mini
Univerzitet Pritina
Obrazovanje
Mitrovica
30
Rade Utvi
Utvi cooperation
Hladno skladitenje/
Zubin Potok
31
Ivan Vukoii
AS-Promet
Hladno skladitenje/
Leposavi
32
Dori Pavlovska
Georgievska
IBCM
Obrazovanje
Mitrovica
33
Dragan Stanojevi
Vule Komerc
Preraiva
Leskovac
34
Jelena Neni,
tehnolog
FUNGO-JUG Leskovac
35
Mijodrag
Nedeljkovi
STRELA
36
Radia Petrovi
Radia Export Import doo
Preraiva
Kurumlija
37
Milan ivkovi
Regionalni voni klaster za jug Srbije
Sektor NDP
Leskovac
38
Dragan Stanojevi
Vule Komerc
Preraiva
Leskovac
39
Jelena Neni,
tehnolog
FUNGO-JUG Leskovac
40
Mijodrag
Nedeljkovi
STRELA
41
Radia Petrovi
Radia Export Import doo
Preraiva
Preraiva
Preraiva
Preraiva
Preraiva
Leskovac
Leskovac
Leskovac
Leskovac
Kurumlija
Aneks 2 Donatorski programi za pod-sektor NDP24

Donator
USAID
Projekat
Kosovski biznis servis, implementiran od strane Chemonics International, Inc.
Period implementacije
2000 2003
Budet
Oblast delovanja
Najvia postignua
irom Kosova
-
-
-
-
-
Razliite studije za proizvodnju i trite bilja

Izgradnja kapaciteta za gajenje lekovitog bilja
Izgradnja kapaciteta za divlje peurke u vezi sa prikupljanjem, post etvom i
marketingom
Razvijene veze sa regionalnim preraivaima
Studijsko putovanje u regionu
Donator
Vlada vajcarske
Projekat
Promocija hortikulture na Kosovu, implementiran od strane Intercooperation
2002 2012
Budet
500,000 EUR
Oblast delovanja
irom Kosova
Najvia postignua
-
-
-
-
-
-
Uvoenje uzgoja najmanje pet vrsta

Uspostavljanje preraivaa
Uspostavljanje najmanje 10 centara za prikupljanje
Poveanje ljudskih kapaciteta za proizvodnju i preradu lekovitog i aromatinog bilja
Izrada inventara NDP (iskljuujui peurke)
Pokretanje organske sertifikacije - tri kompanije sa sertifikatom
Donator
Vlada Holandije
Projekat
Regionali ekonomski rast za stabilizaciju REGS implementiran od strane CARE

Kosovo
2004 2010
Budet
1.6 miliona EUR
Oblast delovanja
irom Kosova
Najvia postignua
-
-
Uspostavljanje 10 centara za prikupljanje, podravajui ih sa suarama i opremom

za posle etve
Priprema broura za identifikaciju lekovitog bilja
Donator
Vlada Nemake
Projekat
Promocija konkuretnosti privatnog sektora u ruralnim podrujima, implementiran

od strane GIZ
2006 2014
Budet
Oblast delovanja
Najvia postignua
N/A
irom Kosova
-
-
-
-
-
Istraivanje trita za pod-sektor NDP

Posete i izloba NDP preraivaa na najmanje 10 meunarodnih sajmova tj.
BioFach
Izgradnja preraivakih kapaciteta za marketing proizvoda na izvoznim
tritima kroz treninge i studijska putovanja
Razvoj crvene knjige lekovitih vrsta
Izrada Nacionalne strategije za pod-sektor NDP u saradnji sa MPRR i MSPP
24 Lista ne obuhvata sve projekte i donatore
43
44
Donator
USAID
Projekat
Program za privatno preduzetnitvo Kosova, sproveden od strane Booz Allen Hamillton
2008 2012
Budet
17.3 miliona USD ceo projekat
Oblast delovanja
irom Kosova
Najvia postignua
-
-
-
-
Uspostavljanje prostora za hlaenje

Podrka u implementaciji HACCP standarda
Uee na meunarodnim sajmovima kao npr. Fancy food SAD
Studijske posete regionu i EU-i
Donator
Vlada Finske
Projekat
Pripremna pomo Draga
2008-2010
Budet
403,623 EUR
Oblast delovanja
Optina Draga
Objektivi
Krejiranje okvira za odriv razvoj optine Draga i smanjenje gubitka biodiverziteta.

Krajnji cilj projekta je da ciljne zajednice budu u mogunosti da identifikuju potrebe
i probleme sa kojima se suoavaju ene, i shodno tome preduzmu neophodne aktivnosti za njihovo reavanje putem sveobuhvatnog pristupa zajednice.
Projekat je podrao uspostavljanje Upravnog Organa Sharrprodhimi i pomogao u
formulaciji integrisane strategije za razvoj, kao u implementaciji velikog broja pilot
aktivnosti koje su doprinele stvaranju okvira za odrivi razvoj optine Draga.
Donator
Finska Vlada
Projekat
Razvoj poljoprivrede / Program za drutveni razvoj na Kosovu
2008-2010
Budet
1.2 miliona EUR
Oblast delovanja
Mitrovica Region
Objektivi
Razvoj poljoprivrede:
Razvoj proizvodnje i kvalitet proizvoda za sektor poljoprivrede na severu Kosova,
prua mogunost za bolju preradu, poveanje seoskog dohotka i omoguava da
ove aktivnosti budu realizovane u skladu sa normalnim pravilima poslovanja.
Drutveni razvojni program:
Doprineti osnaivanju ena i jednakosti u 15 sela na severu Kosova kroz obuke, aktivnosti vezane za poveanje dohodaka, podizanje svesti, mobilizaciju, efektivno
uee zajednice i umreavanje.
Donator
Finska Vlada
Projekat
Odrivi razvoj u Dragau
2009-2013
Budet
2.9 miliona EUR
Oblast delovanja
Optina Draga
Objektivi
Pruanje kontinuirane podrke u uspostavljanju odrivog razvojnog okvira za

optinu Draga, jednu od najsiromanih optinu na Kosovu, gde je biodiverzitet od
vanosti kako za Kosovo tako i za Jugoistonu Evropu.
Opis
Promocija odrivog razvoja sa fokusom na: i) ouvanju biodiverziteta; ii) ponovno

uspostavljanje i razvoj poboljanih lokalnih biznisa na osnovu odrive obrade zemlje; iii) usluge zasnovane na praksi odrivih principa za zatitu sredine; iv) poveanje
kapaciteta i osnaivanje lokalnih vladinih drutvenih lidera i ena u promociji razvoja u saradnji sa centralnim sektorima.
Donator
USAID
Projekat
Nove mogunosti za poljoprivredu, koju sprovodi TetraTech
2011 2015
Budet
17.3 miliona USD ceo projekat
Oblast delovanja
irom Kosova
Najvia postignua
-
-
-
Podrka za uzgoj vie od 100 hektara kamilice

Osnivanje dva mainska prstenova za obradu i berbu kamilice
Uee na meunarodnim sajmovima primer BioFach, Nemaka
Donator
Vlada Finske
Projekat
Obuka za poljoprivredne savetnike na Kosovu
2011-2013
Budet
353,000 EUR
Oblast poslovanje
irom Kosova
Opti cilj
Razoj prilika za zapoljavanje u sektoru poljoprivrede kroz razvoj kapaciteta sistema

postojeih poljoprivrednih savetnika
Rezultati
1) Primarni razvoj kapaciteta 20 savetnika poljoprivrede u tri optine (Vuitrn, Srbica i

Kosovo Polje), zatim Ministarstva poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja (MPSRR)
kao i fakulteta poljoprivrede i veterinarstva, Univerziteta Pritine na Kosovu.
2) Poveati prodaju i poboljati ivot poljoprivrednika i drugih uesnika lanca vrednosti u mlenom sektoru.
Donator
Finska Vlada
Projekat
Pomo trgovini
2012-2016
Budet
1.4 miliona EUR
Oblast delovanja
irom Kosova
Glavni objektivi
Opti razvojni cilj projekta Pomo trgovini je podsticaj odrivog i sveobuhvatnog

ekonomskog razvoja, kroz promociju trgovine i poveanja konkurentnosti Kosova.
Ukazujui na vanost trgovine i industrije u ekonomijama u razvoju i njihov pozitivan
uticaj na zaposlenost i smanjenju siromatva, projekat se fokusira na konkretne intervencije neophodne za dugorono poboljanje trgovine i ekonomije kroz razvoj
kapaciteta u vezi uea i koristi od meunarodne trgovine.
Projekat Pomo trgovini prua tehniku pomo i podrava razvoj kapaciteta Ministarstva trgovine i industrije u razvoju i implementaciji trgovinskih reformi zasnovanih
na evidencijama.
45
46
Aneks 3 Bibliografija
1. Osnovna ocena ekonmskog regiona jug - izdato od strane UNDP, 2014
2. Konferencija o ulozi ene u oblasti umarstva na Kosovu izdato od strane Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja, Kosovo, 2013
3. Integracija ivotne sredine u oblast i poljoprivrede i sumarstva, Napredak i Prospekti u
Istonoj Evropi i Centralnoj Aziji izdato od strane Svetske Banke, 2007
4. Strategija Kosova za poljoprivredne mogunosti - Booz, Allen, Hamilton, 2010
5. Konkuretnost Kosova i Regulatorna procena odabranih u lancu vrednosti hortikulture,
Roger Cozens, Fatmir Selimi, Christian Filipov and Martin Maher, Kosovo, 2014
6. Zeleni izvetaj Kosova, 2014 izdato od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i
ruralnog razvoja, Pritina , Kosovo 2014
7. Inventar uma na Kosovu - izdato od strane Ministarstva poljoprivrede, umarstva i ruralnog
razvoja, Kosovo, 2012
8. Izvetaj o Kosovu izdato od strane Arcotrass consortium, finansirano od strane Evropske
Komisije, Kosovo, 2006
9. Strategija sektora za nedrvne umske proizvode 2014-2020 izdato od strane Ministarstva
poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja, Kosovo
10. Politika i strateki papir o razvoju sektora umarstva, 2010-2020 izdato od strane
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja, Kosovo, 2009
11. Kalendar proizvoda, karta lanca vrednosti sektora umarstva u Dragau Kosovo, Adolfo
Rosati (ekspert za lanac vrednosti umarstva), 2013
12. Strategija i Plan rada za biodiverzitet 2011-2020 izdato od strane Ministarstva ivotne
sredine i prostornog planiranja , 2010, Kosovo
13. Strategija za odriv razvoj umarstva, Vehbi Sotiu Septembar 2013, Tetovo, bivsa
jugoslovenska republika Makedonija
14. Program za privatna preduzea na Kosovu (KPEP), USAID Veronica R. Bartolome, Nazmi
Planna, koji sprovodi Booz Allen Hamilton, 2009
15. Izvetaj o humanom razvoju na Kosovu 2014, izdato od strane UNDP, 2014.

Analiza Lanca Vrednosti - Nedrvni Šumski Proizvodi

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza Lanca Vrednosti - Nedrvni Šumski Proizvodi

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI

Posebna zahvalnost se upuuje svim ispitanim preduzeima i drugim relevantnim akterima.

Optine Mitrovica, Vuitrn i Srbica

Optine Leposavi, Zubin Potok, Zvean, Severna Mitrovica

Analiza opasnosti i kritinih kontrolnih taaka

Inicijativa za razvoj poljoprivrede Kosova

Meunarodna poslovna kola Mitrovica

Meunarodna politika za poljoprivredu

Meunarodna organizacija za standardizaciju

Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i ruralnog razvoja

Medicinsko i aromatino bilje

Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja

Nedrvni umski proizvodi

Mala i srednja preduzea

Amerika agencija za meunarodni razvoj

Program Ujedinjenih nacija za razvoj

Nemako drutvo za meunarodnu saradnju (Deutsche Gesellschaft fr

Porez na dodatu vrednost

8. Zakljuci i preporuke za unapreenje sektora32

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

Slika 2 - Grafika prezentacija lanca vrednosti Severna Mitrovica7

Preraivai eterinih ulja

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

Prikupljai su ljudi/porodice koje ive u ruralnim regionalnim oblastima,

* Vei uzgajivai postoji preraiva Agroprodukt iz Istoka , koji ima 16 vrsta

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

Nedavno je dolo do velikog interesovanje za negovanje bobica, poto godinji

3.2 Kupci/trgovci/centri za prikupljanje

Pod-operatori su preduzea koja imaju infrastrukturu da osue i/ili hlade i da

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

U ciljnom regionu postoje dva centra za prikupljanje/pod-operatora, koja se nalaze

Centri za prikupljanje u Bajgori posluju sa vie od 200-300 prikupljaa divljih NDP,

8 Na engleskom jeziku: Herbs

Tokom istraivanja, identifikovana su etiri preduzea za otkup i preradu umskog

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

To su registrovana preduzea koja kupuju velike koliine proizvoda za

Agroprodukt - kompanija ima 33 stalno zaposlenih radnika, sa 200 sezonskih

Tokom istraivanja, osim za suenje i zamrzavanje proizvoda, ne postoji

10 Podaci su dobijeni tokom intervjua

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

Kompanije iz Srbije, koje sarauju sa kompanijama sa Kosova (sa cele teritorije,

Glavni izvoznici su Agroprodukt i Agroflorentina. Agroprodukt izvozi na trita

U ciljnom podruju postoje specijalizovani izvoznici koji su identifikovani. Svi

3.5 Strune usluge

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

3.8 Pristup kapitalu

3.9 Transport & Logistika

3.10 Marketing organizacije

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

4. Karakteristike potranje i snabdevanja

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

Tabela 2 - Operativni trokovi preraivaa

4.2 Situacija u severnoj Mitrovici

14 Podaci su dobijeni tokom intervjua.

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

ANALIZA LANCA VREDNOSTI - Nedrvni umski proizvodi, Region Mitrovice - 2015

8. Zakljuci i preporuke za unapreenje sektora32

5. Domaa spoljna trgovina i trini trendovi ulazne

8.3 Pitanja koja se odnose na poboljanju marketinga za aktere lanca