Avangardni film

1895 - 1939.
Priredio
Branko Vuievi

Izdaje

radionica SIC
Studentski izdavaki centar UK SSO Beograda
Balkanska 4/4, BEOGRAD

recenzenti
Dr Duan Stojanovi
Vuk Babi
glavni i odgovorni urednik
Zarana Papi
urednik
Branko Mairevi
grafika oprema
Dragan Stojanovski
prelom knjige
Ratomlr Radovi
korektor
Ida Svagll
tira: 2000
tampa: -Srbotampa-, Dobraina 8, 11000 Beograd
Beograd, februar 1984.

Sadraj
Uvod
Louis Lumiere: Patent
Guillaume Apollinaire: Jedan lep film
Leopold Survage: Obojeni ritam
W alther Ruttmann: Slikarstvo sa vremenom
Grigorij Kozincev: Ekscentrizam (posetnica)
Dziga Vertov: Kinoki. Prevrat.
Annette Michelson: Doktor Crase i gospodin Clair
Francis Picabia: Nema predstave
Francis Picabia: Pismo Reneu Clairu
Fernand Leger: Mehaniki balet
Fernand Leger: Oko Mehanikog baleta
Nepoznati autor: Pismo
Laszlo Moholy-Nagy: Simultani ili polibioskop
Sergej Ejzentejn: Kapital
Dziga Vertov: ovek s filmskom kamerom (Vizuelna simfonija)
Bora osi: Stvarnost bez pojastuenja
W alther Ruttmann: Zvuni film? !
Marcel Rival: Detektivska pria
Luis Bunuel: Andaluzijski pas
Aleksandar Vuo: Ljuskari na prsima
Salvador Dali: Kratak pregled kritike istorije filma
Laszl Moholy-Nagy: Problemi novog filma
Jean Vigo: Osetljivost filmske trake
P. Adams Sitney: Cornellovi filmski kolai

7
11

15
21

25
29
33
39
53
55
59
61
67
71
77
97
101

105
111

115
123
131
135
143
147

Za Ruu

UVOD
Po c e n u da d u b o k o ra z o a ra m lju b it e lje ro n je n ja u n e p ro z irn im
(m u tn im ? ) d u b in a m a o z b iljn ih , te o r ijs k ih p re d g o v o ra , o vd e u d a ti
sa m o n a jn u n ija o b ja n je n ja i u p u ts tv a za u p o tre b u o ve ilu s tro v a n e i
ta n ke .
O znaka a v a n g a rd n i u p o tre b ije n a je u s v o m n a jje d n o s ta v n ije m ,
n a jd o s lo v n ije m z n a e n ju ( jo s m is a o n o m u ra z d o b lju o b u h v a e n o m
o v o m k n jig o m ): a v a n g a rd n i f ilm je o n a j k o ji is tra u je , p re k o ra u je u s
p o s ta v lje n e g ra n ic e , k r i o s v e ta n a p ra v ila , p re u re u je i o b n a v lja f ilm
s k i je z ik k o ji se b rz o ra z v io , a li jo b re o k a m e n io u k o n v e n c ije .
To n ip o to n e z n a i da je m a la s k u p in a a u to ra ta k v ih film o v a , delu ju i u s v o m v i e s tru k o m a rg in a ln o m z a bran u, im a la m o n o p o l na izum e v a n je . U n e p re g le d n o j m a s i n o rm a ln ih film o v a , o d 1895. g o d in e
n a o va m o , im a m n o g o fra g m e n a ta i c e lin a k o ji s u p o d je d n a k o n o v a to rsk i, i a k p o n e k a d m o g u u in iti da p ra v i a v a n g a rd n i f ilm o v i n e p rija tn o
izn e n a d e s v o jo m a n e m i n o u . R e z u lta ti s v e s n e i n e sve sn e a va n
g a rd e e s to se p o d u d a ra ju . S am o je d a n p r im e r : o tp r ilik e u is to v re m e
D zig a V e r to v i B u s te r K e a to n u z e li s u za jun a ka film s k o g s n im a te lja .
I ka d K e a to n o v n a d o b u d n i s n im a te lj p rik a z u je s v o je p o e tn i k e p o k u
a je , o n i iz g le d a ju k a o k a d r o v i k o ji n e k o m n e o b ja n jiv o m o m a k o m i l i
p u k im s lu a je m n is u u li u V e r to v lje v o g oveka s film sk o m kam erom ;
re c im o , r a t n i b ro d u d v o s tru k o j e k s p o z ic iji p lo v i k la n c im a to ih tv o re
o b la k o d e ri M a n h a tta n a . T a k v i s u s r e ti m o g li b i se re d a ti u n e d o g le d , a
n jih o v b ro j se n e p re s ta n o u m n o a va ka k o na s v e tlo s t d an a p o n o v o iz
la ze z a b o ra v lje n i, n e k a d z a n e m a re n i i l i n e s h v a e n i f ilm o v i.
Iz b o r 1939. za g ra n i n u g o d in u m o d a ta k o e iz is k u je o b ja n je n je .
M is lim d a ta g o d in a iz b ija n ja d ru g o g s v e ts k o g ra ta o zn a a va d u g i p o
e ta k o v o g d a n a n je g v re m e n a , k o je je s u tin s k i d ru g a ije o d p r e t
h o d n o g , pa ra d ilo se o p o litic i, e k o n o m iji, te h n o lo g iji, s v a k o d n e v n o m
iv o t u . . . i l i a va n g a rd n o m film u . U to m , n a e m v re m e n u , p o ja m a v a n
g a rd e se is p ra z n io , to u je d n o o b ra z la e m o d a p o n e k o m u d n u
o d lu k u d a se z a n e m a ri p ro c v a t, i a k o m a s o v ija v a n je , p ro iz v o d n je
a v a n g a rd n ih , e k s p e rim e n ta ln ih , n e z a v is n ih film o v a . in i se, m e
u tim , d a je uz n e ta k o b ro jn e iz u z e tk e p o s r e d i u g la v n o m p o n a v
lja n je o tk r i a u in je n ih d o 1939. g o d in e : u m e s to je d n o g p o s t o ji s to tin u
m e h a n i k ih b a le ta : a n tiu m e tn i k i g e s to v i k o ji s u im a li s m is la s a m o
a ko se n a in e je d n o m p re tv a ra ju se u je d n o li a n i u n o s a n u m e tn i k i
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

z a n a t; b e z im a lo s tid a s e z a u z im a p oza b o g o m d a n o g s tv a ra o c a ; sam or e k la m e r s k i i l i s a m o o b m a n ju ju i p r o ir u je se d ib id u s n e p o s to je a

u m e tn i k a z e m lja D e m b e lija p u n a d rv e a ije s u k ro n je k rc a te sve
s a m im re m e k -d e lim a . Te re p riz e n e k a d a n jih o tk r i a d a n a s su m n o g o
s a v r e n ije (te h n i k i i e s te ts k i) , a li to n e p r ik r iv a n jih o v u p ra v u p riro d u .
G. S te in je n e g d e n a p is a la d a s u is tin s k i iz u m i u v e k g ru b o u ra e n i;
g la a n je d o s a v r e n s tv a je o b i n o p o s a o im ita to ra .
S a s ta v lja ju i o v u k n jig u , ru k o v o d io sa m se je d n im n a elom -eIjo m ; da u n ju u u t e k s to v i iza i l i is p r e d k o jih s t o ji film s k a p ra k s a i
k o ji je o b ja n ja v a ju i l i p o k a z u ju . U n a d i da e ta k o n a s ta la k n jig a b it i
i k o ris n a , ka o to s u to k u v a r i i s li n i p r a k ti n i p r iru n ic i.
S am o o nd a k a d n is u p o s to ja li o d g o v a ra ju i te k s to v i s a m ih a u to ra
film o v a , p o s e g n u o sam za n a p is im a k r iti a ra , im e je s m a n je n a k o li
in a r e to r i k e p le v e .
O s im ta m o g d e je k o r is t o d g r u p is a n ja b ila o ig le d n a , te k s to v i su
ra s p o re e n i p re m a v re m e n u n a s ta n ka .
Ipak, m a lo b la g o d a re i m a n e v ris a n ju u n u ta r to g h ro n o lo k o g o k
v ira , a m n o g o v i e p o m o i d ra g o c e n o g s a ra d n ik a S lu a ja , t i te k s to v i
ne sa m o to g o v o re s v a k i za se b e, ve i m e u s o b n o ra zg o va ra ju .
M e s tim i n a n e iz b e n a s k ra e n ja o b e le e n a s u na o v a j n a in : / . . . /
G o to v o s v i t e k s to v i p ro p ra e n i s u p o p is o m film o v a , b ib lio g r a fi
jo m i k o m e n ta rim a . V e lik a c rn a ta k a ( ) na k ra ju p o p is a film o v a
o znaava da s u o s ta la d e la d o ti n o g a u to ra s a s v im d ru g a ije p riro d e
i l i da po v re d n o s ti o g ro m n o z a o s ta ju za n a b ro ja n im .
S v o js tv a iz a b ra n ih te k s to v a o d r e d ila su s a d r in u ko m e n ta ra . O n i
ne kad d o p u n ja v a ju s lik u o film o v im a , d r u g i p u t ra z ja n ja v a ju o k o ln o s ti
n jih o v o g n a s ta n k a i l i p rije m a , i l i p a k u s p o s ta v lja ju veze sa p ro lo u
od n o s n o b u d u n o u . N a rav n o, b ilo b i le p o ka d b i sku p ko m e n ta ra
o bra zova o k ra ta k k u rs is t o r ije a v a n g a rd n o g film a . A k o n e k i su d i l i
s p o j in je n ic a z a z v u i e k s c e n tri n o , ita la c ne tre b a da se u znem irava.
To zna i sa m o da je p is a c k o m e n ta ra s e b i d o z v o lio da bude e k s c e n
tri a n .
P rip re m a n je ov e a n to lo g ije b i tra ja lo due i b ilo b i m u k o trp n o bez
p o m o i B a jk e M i e v i iz B ib lio te k e J u g o s lo v e n s k e k in o te k e . Jonas
M e k a s i s a ra d n ic i A n th o lo g y F ilm A rc h iv e s iz N e w V orka su p r ija te lj
s k i p r e d u s r e tljiv o o b e z b e d ili u v e li a n ja p o je d in ih k va d ra ta iz film o v a
Josepha C o rn e lia i B ruce a C onnera.

Prolog

Louis Lumiere
PATENT
Zna se da hronofotografski snimci stvaraju iluziju pokreta, i to tako
to se pred oima posmatraa brzo reda niz fotografija predmeta iii
lica u pokretu, snimljenih u malim vremenskim razmacima.
Na se izum sastoji u jednom novom ureaju koji slui za dobijanje i posmatranje takvih snimaka.
Osnovna osobina mehanizma tog ureaja jeste da on sa ravnomernim prekidima dejstvuje na ujednaeno perforiranu traku, tako da
izaziva njena uzastopna pomeranja razdvojena vremenima mirovanja
tokom kojih se vri bilo eksponiranje bilo posmatranje snimaka.
Svako od ovih pomeranja izvodi se promenljivom brzinom, nultom
na poetku i na kraju hoda, a maksimalnom na njegovoj sredini, kako
se traka ne bi otetila suvie naglim pokretom ili zaustavljanjem.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

11

O vi su uslovi praktin o os tva re ni ure ajem koji je prikazan na pri

loenim crteim a.

/ /
U p e rfo ra cije tra k e na je d n a kim razm acim a raspore ene du obe
ivice, mogu ui zupci h va taljke A ; u svom silaznom hodu zupci po
vlae traku nadole, dok se pri uzlaznom naprotiv odiu da bi je ostavili
u stanju m irovanja.
Zupce podie m ali zam ajac D, p rivren na ploi F, koji ulazi u
vijugavi ljeb izdubljen na obodu vansredinjaka B.
Iz takvog rasporeda sledi:
1. da se traka vue nadole za vre m e silaznog hoda zubaca A , a
da m iru je za v rem e njihovog uzlaznog hoda;
2. da zupci ulaze u p erfo ra cije tra k e i iz njih izlaze za vrem e m i
rovanja van sred in jaka, kada je brzina priblina nuli, bez obzira ko
lika je brzina pom aka;
3. da ti isti zupci zahvataju i putaju traku bez trzaja, i, sledstveno,
bez oteen ja p e rfo racija.
Traka se inae vrlo slobodno odm otava iz ku tije , gde se jedno
stavno dri na uvrenoj osovini.
Na pregradi G postoji otvor /, veliin e jed n e sliice; taj otvor se
naizm enino pokriva i o tkriva pomou zaslona, nainjenog od obinog
useenog kotura J iji je obris prikazan isprekidanom linijom . Usek
na koturu odgovara iseku ugla koji je dovoljno m enjati da bi se izm enilo vrem e eksp o zicije; taj ugao m oe dosegnuti oko 170, to bi
bilo ak i p revie za do b ijan je jasnih slika, ali predstavlja vrlo povoljnu
okolnost pri posm atranju istih.

/.../
M ehanizam koji je upravo opisan koristi se ili u istom ureaju
ili sa posebnim ureajim a:
1. za dobijanje slika u negativu ili otisaka, neposrednim eksponiranjem prizora koji se ele reprodukovati;
2. za izradu pozitiva;
3. za neposredno p o sm atranje ili za projekciju na ekranu fotogra
f i j a u pokretu.
O tisci u negativu dobijeni su na traci od osetljivog-prozirnog pa
pira ili, bolje, od osetljivog film a perforiranog du ivica kao to smo
ve objasnili.
Komora C je zatvorena i oprem ljena objektivom sm etenim na
spram otvora /, pa se uzastopne faze prizora u pokretu postavljenog
pred objektivom reprodukuju na traci dok je ova u stanju mirovanja
i nepokrivena zaslonom , a sputanje trake se odvija dok je otvor / po
kriven pom enutim zaslonom .
Na taj nain se mogu dobiti vrlo jasni snim ci koji se niu velikom
brzinom na prim er, 20 puta u sekundi s vrem enom ekspozicije
koje u tom sluaju moe da dostigne oko 1 /5 0 sekunde na potpuno
nepominoj povrini.
Eksponirana traka se slobodno sputa u mranu komoru koja se
nalazi ispod ureaja, gde se uzima na razvijanje.
Izrada pozitiva se takoe obavlja na osetljlvoj traci, prozirnoj ili
neprozirnoj, perforiranoj na isti nain kao prva.
12

Dve trake, postavljen e jedna preko druge, prolaze kroz ureaj na

preanji nain, brzinom koja, m eutim , m oe biti m anja, ve prem a
stupnju osetljiv o sti ili osve tljen ja .
N ajzad, isti ili slian m ehanizam posluie zatim za neposredno
posm atranje ili projekciju slika u pozitivu.
Louis Lumiere: Premier brevet de 13 fevrier 1895, prema Georges Sadoul:
Louis Lumiere, Editions Seghers, Pariz 1964, str. 108 111. Prevela Ana Jovanovi.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

13

Guillaume Apollinaire
JEDAN LEP FILM
Ko nem a neki zloin na savesti? upita baron D O rm esan . to se
m ene ti e , v i e ih i ne brojim . Neki od onih koje sam poinio doneli
su mi deb ele pare. A za to to danas nisam m ilio n e r, v i e su krivi m oji
a p etiti nego m oja obzirnost.
G odine 1901, sa nekolicino m p rija te lja osnovao sam C in e m a to g ra fic In te rn a tio n a l C o m p a n y, koju sm o skraeno zvali C /C . Trebalo
je da najpre nabavim o to za n im ljiv ije film o v e kako bism o posle m ogli
da prire u je m o kin e m a to g ra fs ke p redstave po glavnim gradovim a Ev
rope i A m e rik e . Im ali sm o odlino sas ta vlje n program . Z ahvaljuju i
indisk rec iji jednog sobara, doli sm o do za n im ljive scene ju ta rn jeg
ustajanja predsednika R epublike. K inem ato g rafis a li sm o i roenje al
banskog princa. S druge stran e, podm itivi nekoliko sultano vih nam e tenika ogrom nom svotom novca, ovek o v e ili sm o u svoj njenoj di
nam ici potresnu tra g e d iju v eliko g vezira M a lek -p a e, kada je nakon
bolnog o protaja sa enam a i decom ispio onu kobnu kafu, po naredbi
svog gospodara, na te ra s i kue u Peri.
N edostajao nam je jo prikaz nekog zloina. M e u tim , as kada
e se on dogoditi ne zna se unapred; zloinci retko delaju javno.
Poto sm o izgubili nadu da em o za konitim nainom dobaviti p ri
zor nekog a te n ta ta , odluism o da ga sam i organizujem o u jedn oj v ili,
koju sm o unajm ili u A u te u ilu . N a jp re sm o m is lili da angaujem o glu m
ce da odglum e zloin koji nam nedostaje; a li, osim toga to bism o
obm anuli svoje budue gled aoce nudei im lane scene, i mi sam i
nism o m ogli da budem o zadovoljni obinom pozorinom glum om m a
kar bila i savrena, je r sm o dotad navikli da k in e m a to g ra fie m o isk lju
ivo stvarn o s t. Im ali sm o ideju i da kockom odluim o ko m eu nam a
m ora da se rtv u je i izvri zloin pred naom kam erom . A li, ta m ogu
nost se niko m e nije dopala. Jednom re i, bili sm o udruenje e s tite
gospode; niko nije ba urio da izgubi svoju ast, ak ni u k o m e rc ija l
ne svrhe.
Jedne noi postavism o zasedu na uglu puste u lice , blizu v ile koju
sm o un a jm ili. Bee nas es to ric a, svi naoruani p i to ljim a . Proe jedan
par. Bili su to neki m lai ovek i ena, ija nam se o tm e n o s t uin ila
vrlo podesna da ponudi z a n im ljiv e e le m e n te za jed a n senzacionalan
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

15

zloin. U m rtvoj ti in i skoism o na ovo dvoje, vezasm o ih i prebacism o

u vilu . Tam o sm o ih o sta vili pod straom jednoga od nas. O p e t sm o se
v ra tili u zasedu; kada se pojavio jedan gospodin sedih zulufa u ve e r
njem odelu, mi ga p res reto s m o i odvukosm o u v ilu , iako se opirao.
Nai pito lji su ga na kraju ipak urazum ili i u u tkali, pored sve njegove
h rabrosti. Fotograf je n a m estio kam eru, postavio odgovarajue osvetIjen je i prip rem io se da snim i zlo in. etvo rica naih stadoe uz fo to
grafa i u p erie p ito lje u tro je zaro b ljen ika. M lad i ovek i ena bili
su u n esvesti. O slobodio sam ih o dee to lik o paljivo da je bilo d irljivo
gled ati. N joj sam skinuo suknju i p rsluk, a m ladia sam ostavio u ko
ulji. Z a tim se obratih gospodinu u odelu:
G ospodine, rekoh mu, m oji p rija te lji i ja ne elim o vam nikakvo
zlo. A li zato od vas zah tevam o , i to pod p retnjo m s m rti, da u b ijete
bodeom koji, evo, sputam pred vae noge ovog oveka i ovu
enu. N ajpre ete se potru d iti da ih o sve s tite . P aziete da vas ne za
dave. A poto su bez oruja, nem a nikakve sum nje da ete u tom po
duhvatu uspeti.
G ospodine, utivo mi odvrati budui ubica, pred silom se mora
uzm aknuti. Vi ste ve sve p rip re m ili, pa neu ni da pokuavam da vas
odvratim od vae nam ere, ije mi pobude nisu ba n ajjasn ije. A li, zamoliu vas za jednu m ilo st, jednu jedinu : d ozvolite mi da se m askiram .
R azm otrili sm o njegovu molbu i priznali da je zaista bolje, koliko
za njega to liko i za nas sam e, da bude m askiran. Vezao sam mu preko
lica m aram u na kojoj sam izbuio rupe na m estu oiju, te se nitkov
baci na posao.
Udari najpre po m lad ievim rukam a. Naa kam era, stavljena u
pokret, snim ala je tu turobnu scenu.
Ubica vrkom bodea ubode rtvu u ruku. M om ak skoi na noge
i baci se, snagom u d esetostruenom od uasa, na lea napadaa. Doe
do kratke borbe. M lad a ena se takoe povratila iz nesvestice; jurnu
u pomo svom p rija telju . Ipak pade prva, od uboda noem u srce. Za
tim doe red na m ladia. I on se sruio, prerezana grla. Ubica je dobro
obavio posao. Za sve v rem e borbe m aram a mu nije spala. Zadrao ju
je na licu dokle god je kam era snim ala.
Jeste li zadovoljni, gospodo, upita nas, i mogu li sada da se po
svetim toaleti?
estitali smo mu; oprao je ruke, zaeljao se, oetkao odelo.
Tek tada se kam era zaustavila.

Ubica je saekao da uklonim o sve tragove to su za nama ostali,

zbog policije koja e neizostavno doi sutradan. Izili smo svi zajedno.
Zloinac se s nama oprostio kao ovek iz visokog drutva. Pohitao je
da se vrati svom drutvancetu, je r nije bilo sumnje da e iste veeri,
posle jedne takve pustolovine, dobiti basnoslovne sume na kocki. Pozdravismo ovog kockara i zahvalism o mu se, pa odosmo na spavanje.
Imali smo svoj senzacionalni zloin.
16

Oko njega se podigla golem a graja. rtv e su bile ena m inistra

jedne dravice na Balkanu i njen ljubavnik, sin p retendenta na presto
jedn e kneevine u S evernoj Nem akoj.
V ilu sm o bili iznajm ili pod lanim im enom , a stanodavac je , kako
bi izbegao nep rilik e, izjavio da prepoznaje svog stanara u m ladom e
princu. Puna dva m eseca policija je padala s nogu. Novine su o b ja vlji
vale vanredna izdanja; mi sm o tada zapoeli svoju turne ju, i m oete
za m is liti koliki sm o uspeh im ali. Policija ni za tre n u ta k nije pretposta
vila da nudim o s tvarnost ubistva, prem da sm o se mi pobrinuli da to
objavim o jasno i glasno. A li zato se publika u tom pogledu nije preva
rila. P riredila nam je oduevljen doek i u Evropi i u A m e ric i; zaradili
sm o to lik o da sm o m ogli razd eliti lanovim a naeg udruenja, posle
est m eseci, svotu od tri sto tin e e trd e s e t dve hiljade franaka.
Poto je zloin podigao isuvie praine da bi ostao nekanjen, po
licija je najzad uhapsila nekog Istonjaka, koji nije m ogao da prui va
ljan alibi za no kad se dogodilo ubistvo. Uprkos njegovim uveravanjim a da je nevin, osudili su ga na s m rt i pogubili. I jo jedn om sm o
im ali s ree. Na fo to g ra f je, srenom igrom sluaja, m ogao da prisu
stv u je izvrenju kazne; tako sm o svoju predstavu uinili jo s onijom ,
dodavi joj ovu novu scenu, kao stvorenu da privue gom ilu.
Kada se dve godine k asnije, iz razloga na kojim a se ovde neu
zadravati, nae udruenje raspalo, ja sam , sa svoje stran e, podigao
v ie od jednog m iliona; to sam izgubio ve idue godine, na trk am a .
Guillaume Apollinaire: Un beau film, M essidor, Pariz, 23. decembar 1907. Prevela
Ana Jovanovi.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

17

Avangardni film

Leopold Survage
OBOJENI RITAM
O bojeni ritam nipoto nije nekakva ilu stra c ija ili in te rp retac ija m u
zikog dela. On je autonom na um etnost, iako zasnovana na istim psi
holokim d atostim a kao m uzika.
O n je g o v o j a n a lo g iji sa m u z ik o m : Nain uzastopnog reanja
e le m e n ata u vrem enu je s te ono to gradi analogiju izm eu m uzike,
zvunog ritm a i obojenog ritm a ije ostv are n je pomou kine m a to
grafa ja v e lia m . Zvuk je osnovni e le m e n t m uzike. K om binacije m uzi
kih zvukova, prem a zakonu jedn ostavnih odnosa izm eu broja i v ib ra
cija isto vre m en ih zvukova, ine m uzike akorde. O vi se pak kom binuju
u m uzike fraze, i tako redom . A li m uzika uvek o staje nain uzastop
nog nizanja u v re m e n u ra zli itih zvunih vib ra c ija . M uzi ko delo je
neka v rsta prefin jen o g jezik a pom ou kojeg a utor iskazuje svoje du
evno sta n je , ili, prem a jednom sreno naenom izrazu, svoj unutranji
dinam izam . Izvoenje m uzikog dela izaziva u nam a neto to je ana
logno tom autorovom dinam izm u; i to je slualac o s e tljiv iji kao
to bi bio neki udaraki in stru m en t vea je blisk o s t izm eu njega
i m uziara.
Osnovni e le m e n t m oje d inam ike um etnosti je s te o b o je n a v iz u e lna fo rm a , koja im a ulogu analognu ulozi zvuka u m uzici.
O vaj e le m e n t odreuju tri inioca: 1) v izuelna form a u uem s m i
slu rei (ap s trak tn a ); 2) rita m , to je s t, k reta n je i tra n s fo rm a c ije te
form e; 3) boja.
F o rm a , rita m : Pod apstraktnom vizuelnom form om podrazum evam svaku g e n era liza c iju ili g e o m etriza c iju jed n e fo rm e , jednog ob
jek ta , onoga to nas okruuje. N a im e, form a tih obje ka ta v rlo je slo
ena, iako su oni sasvim obini i nam a bliski, kao to su to drvo, ko
mad na m e ta ja, ovek . . . to v i e prouavam o pojedin osti ovih ob je
kata, oni se sve v i e opiru jedn ostavnom pred stav lja n ju . P redloeni
nain apstraktnog p re d stav lja n ja n epraviln e fo rm e jednog s tvarnog te
la, je s te da ovo svedem o na jedn ostavnu ili sloenu g e o m etrijs ku fo r
mu; tako tra n s fo rm isa n e p redstave bile bi, u odnosu na fo rm e o bjekata
iz spoljneg s veta, ono to je m uziki zvuk u odnosu na buku. M e u tim ,
to nije dovoljno da bi se p re d stav ilo neko duevno s ta n je ili izazvalo
neko oseanje.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

21

N ep o kretn a ap straktn a fo rm a jo nije dovoljno re ita . O krugla ili

ilja s ta, izduena ili etv rta s ta , jed n ostavna ili sloena, ona proizvodi
sam o krajn je zbrkan o s e a j: ona n ije nita drugo do obina grafika
zab eleka. Tek s tav lja n je m u p o kret, tran s fo rm a c ija m a i kroz su srete
sa drugim fo rm am a, ona p o sta je kadra da izazove o seanje. Svojom
ulogom i nam enom po staje ap straktn a. T ransform iui se u vrem enu,
ona b rie prostor; su sree d ruge fo rm e u toku tran sfo rm acije; one se
m eusobno kom binuju, as kreui se naporedo, as se sukobljavajui
ili igrajui, ve p rem a ritm u koji n am ee izvesna nedostatnost, i sama
potinjena duevnom stanju autora koje je redom veselo , tuno, sanjalako, m isaono . . . Evo ih sada u nekakvoj ravnotei. A li ne! Ta rav
notea je nestab iln a i tra n s fo rm a c ije ponovo zapoinju; tako vizuelni
ritam p o staje analogan zvunom ritm u m uzike.
U te dve oblasti ritam igra istu ulogu. S ledstveno to m e, u plasti
nom svetu, vizu eln a fo rm a svakog te la dragocena nam je samo kao
izvor, kao sred stvo da se izrazi ili izazove na unutranji dinam izam ,
a nikako da p redstavi znaen je ili znaaj koje to te lo , u stvari, ima u
naem ivotu. Sa stan o vita te d in am ike um etnosti, vizuelna form a
postaje izraz i re zu ltat ispoljavanja fo rm e-en erg ije u njenom okruenju.
Toliko o form i i ritm u , koji su n eodvojivi.
B o ja : Proizvedena m ate rijo m za bojenje, bilo zraenjem ili pro
jekcijo m , ona je isto vrem en o vasiona, energija-okruenje, za na aparat
percep cije svetlo sn ih talasa: oko.
Psiholoki gledano, ni boja ni zvuk nas ne dotiu niti na nas utiu
apsolutizovani i izdvojeni; to dejstvo vre sam o naizm enini nizovi
boja i zvukova. Stoga, zahvaljujui svom naelu pokretnosti, um etnost
obojenog ritm a pojaava tu naizm eninost, koja ve postoji u obinom
slikarstvu, ali sam o kao skup boja istovrem eno fiksiranih na nepo
m inu povrinu, bez prom ene odnosa. Pomou pokreta, ove boje stiu
snagu koja je vea no to je to sluaj sa nepom inim harm onijam a.
Otuda se boja sada vezuje za ritam . Prestajui da bude sporedno svoj
stvo objekta, ona postaje sadrina, sama dua apstraktne form e. Te
koe tehnike prirode lee u re alizaciji kinem atografskih film ova nam enjenih projiciranju obojenih ritm ova.
Za pare film a od tri m inuta treba predvideti snim anje hiljadu do
dve hiljade slika. To je mnogo! M eutim , ne nam eravam da ih sve
sam islikam . Ja u dati sam o neophodne etape. S malo zdravog rasu
ivanja, crtai e znati da na osnovu toga urade meufaze, iji u broj,
dakle i ritam , ja o drediti. Kada islikane table budu gotove, pustiemo
ih da prolaze ispred objektiva kinem atografskog aparata /z a projek
ciju u / tri boje.
Leopold Sturzwage: Rythme colord*, Les Solres de Paris, broj 26 27, juli avgust 1914, str. 426 29. Prevela Ana Jovanovi.
Leopold Survage ( = Sturzwage), Moskva 1880 PaiHz 1968.
Bibliografija: Survage Rythmes colords 1912 1913, Musde d'Art et d'lndustrle,
Saint Etienne 1973.
Menno van ter Braak: Der absolute film, W. L. & J. Grusse, N. V. Rotterdam 1931.
Standish D. Lawder: The Cubist Cinema, New York University Press, New York

22

G o to v o n a p o re d o s p rv im a p s tra k tn im s lik a m a , ja v lja ju se i p o k u

a ji p r a v lje n ja s li n ih film o v a . F u tu r is ti B ru n o C o rra i A rn a ld o G in na
su oko 1911 12. g o d in e , na tr a c i s k o je su s p ra li e m u lz iju , n a s lik a li
n e k o lik o k ra tk ih a p s tra k tn ih k o m p o z ic ija u p o k re tu i b o ji. S u rva g e je
p o a o d ru g im p u te m : p rip re m io je s to tin a k lis to v a ra e n ih v o d e n im
b o ja m a i tu e m , z a m is liv i da b u d u s n im lje n i c rn o -b e lo i o b o je n i p r ili
ko m p ro je k c ije , p o G a u m o n to v o m p o s tu p k u : t r i p ro je k to ra s filt e r im a
u k o m p le m e n ta rn im b o ja m a b a c a ju na e k ra n is tu s lik u i ta k o va spo s ta v lja ju p r v o b itn e b o je . M o d a zb o g iz b ija n ja ra ta , S u rv a g e o v p la n
n ije o s tv a re n .
N a v o d n i p r o je k t i a p s tra k tn ih film o v a K a n d in s k o g i S c h o n b e rg a p o
ka z u ju se ka d se p a ljiv ije p ro u e ka o s im b o lis ti k e d ra m e
(S c h n b e rg je za lik o v n o o b lik o v a n je f ilm s k e v e rz ije s v o je o p e re
Srena ruka D ie gluckliche Hand p re d v i a o K o k o s c h k u !)
T v o rc i i z a g o v o rn ic i a p s tra k tn o g s lik a rs tv a s h v a ta li su n e p re d m e tn o s t ka o d u g o u e n o p ris p e e u o b e a n u z e m lju , n a ko n v e k o v n o g lu
ta n ja s re d u ln ih is k u e n ja fig u r a tiv n o s ti, ka o e te r u k o je m le b d e g e o
m e t r ijs k i o b lic i i l i l ir s k e m r lje b oja . N a v o d n o je lik o v n a u m e tn o s t
k o n a n o n a la s v o je is tin s k o p o s la n je , o tr e s a v i p ra h s tv a r n o s ti to
je p o g a n io n je n u s u tin u . N o ta re lig ijs k o -a s k e ts k o g g a e n ja n ad s tv a r
n o u o d zva n ja u v e in i te k s to v a i m a n ife s ta a p s tra k tn ih s lik a ra . Teo
r ijs k e o d b ra n e a p s tra k tn o g s lik a rs tv a id u o d z a u m n o -te o z o fs k ih papaz ja n ija K a z im ira M a lje v i a p re k o p ro le te r s k o g tu m a e n ja n e m a k o g
lik o v n o g k r iti a r a A d o lfa B e h n e a p o s r e d i je o s lo b o d ila k a b o rb a iz
ra b ljiv a n e k la s e b o ja p r o tiv iz r a b ljiv a k e k la s e p re d m e ta , ta n a p a
ra le la p o liti k e i e k o n o m s k e o s lo b o d ila k e b o rb e o v e a n s tv a d o
k a p it a lis t i k i u tilit a r n e a p o lo g ije H ille vo n R e ba y (k o ja je p re v o d ila
K a n d in s k o g na e n g le s k i i b ila z a e tn ic a G u g g e n h e im o v o g m u z e ja nep re d m e tn e u m e tn o s ti u N e w Y o rk u ): N e p re d m e tn o s lik a r s tv o o s o b ito
je b la g o tv o rn o za p o s lo v n e lju d e je r ih iz v la i iz za m o rn e o v o z e m a ljs k e
ju rn ja v e i ja a im n e rv e * .
R a zum ne p rim e d b e o d o m a a jim a a p s tra k c ije ( d e k o ra tiv n o s t) i
ta n e d ija g n o z e ( s lik a r s tv u je b ilo p o tre b n o da iz d r i p ra v o u g a o n u d i
je t u F re d e r ic k K ie s le r ) o d b a c iv a n e s u s p o d s m e h o m i p re z iro m ka o
filis t a r s k o b u la n je n je .
P riro d n o , i a p s tra k tn i f ilm je u b rz o p ro g la e n za is t i l i a p s o lu ta n .
M e u tim , p ro iz v o d n ja ta k v ih a n im ira n ih s lik a r s k ih p la tn a ( D ere n ) m a rg in a ln a je i laka v rs ta p ro iz v o d n je film o v a . O d n o s i p rlja v e
s tv a r n o s ti i f ilm a n e u p o re d iv o s u ta n a n iji, s lo e n iji i p lo d n iji n o to
je to o s lo b a a n je o d s tv a r n o s ti p u te m a p s tra k c ije . S a m im t im to
je t o lik o la k o o v o o s lo b a a n je je i n e z a n im ljiv o . K ad je s v e m o g u e
(n a e lo c rta n o g film a ) n i ta n e iz n e n a u je . K ao to s e ka e u N esrenoj Kafini, alosnoj igri u p e t radnja Jo van a J o v a n o v i a Z m a ja :
U onom aru, u onoj
Sm eo sam s um a jo
U teh e radi, rad vaeg
M i sm o ko to znate,
G lum ci od krom pira.

stras ti
neto k azti,
m ira,

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

23

Mi nismo slike ive ni prave

Ako sam slago, evo vam glave!
(skine svoju glavu i baci je pred publiku)
Zavesa pada.
P re d m e tn i f ilm m o e da s tv a ra i o n d a ra za ra ilu z iju , o n o to je
s n im lje n o m o e d a p re o b ra z i m o n ta o m , p ro m e n a m a r itm a i s m e ra
k re ta n ja , o d n o s a bo ja , p o z itiv a i n e g a tiv a . . . a da se i n e g o v o ri o
n a jn o v ijim c o m p u te rs k im p ro c e s im a m e n ja n ja , b ris a n ja , d o p u n ja v a n ja
i b o je n ja p o s to je e film s k e s lik e ; m o e da p re d m e tn i s v e t p o d v rg a v a
m n o g o v e im , i v e m a s tv a r a la k im n a s iljim a , a o v a su u v e k neupor e d iv o e fe k tn ija je r p o d ra z u m e v a ju o tp o r, k r e n je fiz i k ih i o p ti k ih
z akona, p a i p o d riv a n je g le d a o e v o g p o d s v e s n o g u b e e n ja uza svu
s v e s t o f ilm s k im tr ik o v im a d a s u s lik e iv e i p ra v e .
U p o re e n ju s tim , ig ra a p s tr a k tn ih a ra je u is tin u beza zle n a i neu z b u d ljiv a p a r tija k lik e r a u o rs o k a k u .
U o v o m o d lu n o fig u r a tiv n o o p r e d e lje n o m iz b o ru , te k s to v i S urvagea i R u ttm a n n a s lu e s a m o ka o n a znake da p o s to ji s ile s ija a p s tra k
tn ih film o v a i h v a lo s p e v a k o ji je d in o n jim a p r ik a in ju u k ra s n i e p ite t
a v a n g a rd n i .

24

Walther Ruttmann
SLIKARSTVO SA VREMENOM
V rem e u kojem ivim o obeleeno je osobenom bespom onou spram
um etnikih stv ari.
G re v ito dranje za jednu vrstu odnosa prem a um etnosti koja je
odavno postala isto rijs ka , pojaava se, zajedno sa sve veom uverenou da je odum rla m ogunost d ejstva itav e grane u m etnosti, ta
vie da nam a, Zapadn jacim a, um etnosti uopte vie nem aju ta da
kau, poto su i one organski oblici, podloni zakonim a s m rti, m akar
ova bila i sam o p rivrem en a.
A li ova sta novi ta reakcionarna i s keptina nem aju svojstvo
iskrenog suoavanja oveka naeg v rem ena sa duhovnim zbivanjim a
naeg vrem e n a. Ona nisu nita drugo do poze bespom onosti spram
osobene s tru k tu re koja k a ra kteri e duhovnost naeg vrem ena.
O vaj spec ifin i k a ra kter vrem e n a presudno je odreen tempom
naeg doba. T e le g ra f, brzi vozovi, ste n o g rafija , fo to g ra fija , brza tam pa
i tako da lje , koje sam e po sebi ne tre b a vrednovati kao kulturna do
stignua, im aju za posledicu ranije nepoznatu brzinu prenoenja du
hovnih re zu ltata. Zbog ove brzine upoznavanje sa stv arim a se za poje
dinca pre tv ara u neprestanu p re p la v lje n o s t m a terija lo m , u odnosu na
koji otkazuju s ta re m etode obrade. ovek pokuava da sebi pom ogne
traei p rib ei te u sredstvu a s o c ija c ije . Isto rijs ko poreenje, upotreba
istorijsko g analogona olakava i ubrzava savladavanje novih pojava.
A li, naravno, uz ovakvu m etodu trp e razum evanje pojava i ovladavanje
njim a otud, dodue, proizlazi za b av lje n o s t vrem e n o m , ali ne i bi
vanje s vrem e n o m . O ito je da dodir pojedinaca sa duhom vrem e n a
ne m oe biti idealno prisan ako se pojavnim oblicim a pristupa u ru
kavicam a analo g ije. Poto p ritisa k i g om ilanje prouzrokovani osobenim
tem pom vrem e n a ne doputaju neposrednu, n e asocijativnu intuitivnu
obradu pojedin ih re zu ltata, a poim an je pom ou analogije nije dovoljno,
odnosno sam o je sekundarno, raa se nunost zauzim anja jednog pot
puno novog s tanovita.
To novo s ta n o vi te gradi se potpuno organski tim e to se, kao
posledica sve ve e brzine kojom se obru pojedinani podaci, pogled
odvraa od pojedin anih sadraja i o kree se prem a ukupnom toku
k riv u lje, s as ta vlje n e od ra zli itih ta ak a, kao fenom enu koji se odvija
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

25

v re m e n s k i. D akle, p red m e t naeg posm atranja sada su vrem en ski raz

voj i fizio n o m ija jed n e k riv u lje , sh vaen e u neprekid nom nastajan ju,
a ne v ie kao kruto nizan je pojed in anih taaka.
U to m e poivaju i razlozi nae o ajne bespom onosti u odnosu
na pojave u likovnoj u m e tn o s ti. Pogled, koji u duhovnim s tvarim a sve
v ie ide ka posm atranju v re m en skog dogaanja, v ie ne zna to da
ini sa krutim , s ved en im , b e zvre m e n im fo rm u lam a s likarstva. V i e ne
polazi za rukom da se iv o tn o st slik e, svedena na jedan tren u tak, sim bolizovana jed n im plodnim tren u tko m , doivi kao stvarni ivot.
Gde je spas?
N ikako u reakcionarnom silovanju nae duhovnosti, nikako u tom e
da se duh sabija u sred n jo veko vn e ili a n tike o kvire. Sam o u to m e
to e mu se dati hrana koju trai i koju m oe da svari. A ta bi hrana
bila jedna potpuno nova um etn o st.
Ne neto poput novog s tila ili neeg slinog. Ve: preneti u umetniku form u m ogunosti izraza ra zli ite za sve poznate u m etnosti,
jedno potpuno novo o sean je ivo ta, slikarstvo sa vrem enom . U m et
nost za oko, koja se od slik ars tv a razlikuje tim e to se odvija vre
menski (kao m uzika) i to te i te um etnikog n ije (kao na slici) u
svoenju (realnog ili form aln o g ) procesa na jedan trenutak, ve upravo
u vrem enskom razvoju form alnog. Poto se ta um etnost odvija vre
m enski. jedan od njenih najvanijih e lem en ata je s te vrem enski ritam
optikog deavanja. Z ato e da se stvori jedan potpuno nov, dosad
samo latentno prisutan, tip u m etn ika, koji se nalazi negde na sredini
izmeu slikarstva i m uzike. Naravno, vrsta optikog deavanja potpu
no e da zavisi od linosti um etn ika. Pokuaj da se prikae ta e
se videti valja uiniti sam o kao p rim er i nagovetaj.
Tehnika izvoenja je s te teh n ika kin em ato grafije.
Tako se, na p rim er, na ekranu p ojavljuje haotina masa crnih et
vrtastih povrina koje se kreu u neprestanom , sporom ritm u. Posle
izvesnog vrem ena ovom se p riklju u je isto tako tam no, trom o kretanje
u vidu talasa, koje stoji u form alnom odnosu prem a crnoj etvorougaonosti. Krutost kretanja i tam no se pojaavaju, sve dok se ne po
stigne odreena ukoenost. R asvetljenja u vidu bljeska, koja se vie
puta ponavljaju i pojaavaju u in ten zitetu i vrem enskom sledu, paraju
tamnu ukoenost, a zatim se na odreenom m estu na povrini slike
o blikuje zvezdasto svetlosno sred ite ponovo se pojavljuje talasasto kretanje sa poetka, ali ovog puta sve jae osvetljavano, u ivljoj
pokrenutosti, uvek povezano sa c re s c e n d o m svetlosnog sredita
okruglo, meko svetio rascvetava se i prelazi u crnu etvorougaonost
s poetka i konano dospeva do veselog, svetlog i razigranog kretanja
cele slike koja polako prelazi u svetao, radostan m ir. Zatim se moe
pojaviti pretee, tamno, zm ijoliko unjajue kretanje koje buja, potis
kuje svetio i, na kraju, izaziva neobino ivu borbu svetlog i tamnog
bele form e, kreui se kao konji u galopu, sudaraju se sa nadiruim tam nim masama nastaje rascep, besni kovitlac svetlih i tamnih
elem enata, sve dok se nekako, pobedonosnim narastanjem svetla, ne
postigne izravnanje i sazvuje.
Ovo je samo jedan prim er za beskonane mogunosti primene
svetla i tam e, mirovanja i kretanja, pravolinijskog i krivog, mase i ra26

lanjen osti, i njihovih bezbrojnih m eustupnjeva i kom binacija. Nova

um etnost se, naravno, ne okree dananjim posetio cim a bioskopskih
dvorana. Uprkos tom e, u svakom sluaju m oe da rauna na znatno iru
publiku nego to je im a slik ars tv o, poto je a ktivnost ove um etnosti
(tim e to se neto deava) m nogo vea nego kod slikarstva, gde se
ak i posm atra m ora da bavi te kim poslom rekonstruisanja nam eravane ivotnosti p redm eta na s lic i, koji je po sebi ukruen.
V e gotovo d e se t godina ubeen sam u nunost ove um e ino sti.
Tek sada sam savladao te h n ik e te ko e koje se postavljaju izvoenju,
i danas znam da e nova u m etnost postojati i iveti je r raste iz
vrstih korena i nije konstrukcija.
Walther Ruttmann: Malerei mit Zeit (tekst iz zaostavtine, napisan oko 1919).
Film als Film. 1910 b is heute, priredili Birgit Hein i W ulf Herzogenrath, Verlag
Gerd Hatje, Stuttgart 1977, str. 63 64. Preveo Filip Filipovi.
Walther Ruttmann, Frankfurt am Main 1887 Berlin 1941.
F ilm ovi: Opus I, 1918 19; Opus II, 1919; Opus III, pre 1923; Opus IV, pre 1923;
Falkentraum , sekvenca za film Fritza Langa Nibelungen: S iegfrieds Tod, 1923; saradnja s Lotte Reiniger D ie A b enteuer des Prinzen Achm ed, 1923 26; se
kvenca za film Paula W egenera Lebende Budhas, 1924; Opus V, 1925 26; dese
tak reklamnih filmova u boji, 1925 26; B erlin, die Sym phonie der GroBstadt,
1926 27; Tonende W elle, 1928; sekvenca za film Arnolda Fancka Das w eisse
Stadion, 1928; M elo die d er W elt, 1929; Des Haares und der Liebe W ellen, 1929;
W eekend/W ochenende, 1930; saradnja s Abelom Ganceom Le fin de monde,
1930; Acciaio, 1932 33
B iblio g ra fija : Val'ter Rutman: Absoljutnyj fil'm , N ovyj Lef, Moskva, broj 9, 1928,
str. 24 27.
Walther Ruttmann: Wie ich meinen Berlin-Film drehte, rukopis u zaostavtini.
: La Symphonie du Monde, La Revue du cinema, Pariz, 1. mart 1930,
str. 44.
Edmund Meisel: Wie schreibt man Filmmusik, Ufa-Magazin. Berlin, 1 7. april
1927.
Nepoznati autor: filmrhythmus, filmgestaltung, bauhaus, Dessau, tom III, broj 2,
april juni 1929.

N a k o n s tu d ija a rh ite k tu r e i s lik a rs tv a , ra to v a n ja na Is to n o m fro n

tu i p re tr p lje n o g s lo m a iv a c a , R u ttm a n n je 1918. g o d in e n a s lik a o pos le d n ju s lik u . Za r a z lik u o d n e k ih s lik a ra (M a lje v i , R o d e n k o ) k o ji su,
p rib li n o u is t o v re m e , d o n e li is t u o d lu k u , pa s u se k a s n ije , ja v n o i l i
p o ta jn o , ka o da p o p u ta ju s ra m n o m p o ro k u , v ra a li s lik a rs tv u , k a tk a d
s g ro te s k n o a k a d e m s k im re z u lta tim a R u ttm a n n o v g e s t b io je k o n a
an. P o s v e tio s e k in e m a to g ra fiji , k o n s tru is a o je s to za a n im a c iju
(za k o ji m u je n a d le n i d r a v n i u re d izd a o p a te n t) i p o e o d a p ra v i
a p s tra k tn e film o v e .
Opus I b io je u b o ji, a p ro p ra tn u m u z ik u k o m p o n o v a o je M a x B u t
tin g . N a s a u v a n o j p a r t it u r i R u ttm a n n je n a c rta o i o b o jio s v e k a d ro v e
f ilm a ; sa da je , m e u tim , n e m o g u e u t v r d it i d a l i je f ilm s n im lje n u b o ji
i l i n a kn a d n o b o ja d is a n . R u ttm a n n o v i f ilm o v i p r v i p u t s u ja v n o p rik a z a n i
u B e rlin u , a p r ila 1921. g o d in e .
R u ttm a n n o v o p rv e n s tv o je d u g o v re m e n a b ilo p o d s u m n jo m zb o g
s p le ta o k o ln o s ti k o je p o m a lo p o d s e a ju na d e t e k tiv s k i ro m a n .
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

27

 v e d s k i s lik a r V ik in g E g g e lin g ' je na k ra ju , ta d a u o b i a je n o g , g o

to v o ob a ve z n o g , p u ta o d u s v a ja n ja C e z a n n e o v ih p o u k a d o a p s tra k c ije ,
p o e o da ra z m i lja o m a in i za k o m u n ik a c iju , p r o jic ir a n ju o b o je n ih
fo r m i na o b la k e , pa i o k in e m a to g ra fu . M a r c e l J a n co se se a da m u
je E g g e lin g , p r ilik o m s lu a jn o g s u s r e ta na u lic i, p o k a z iv a o d e p n i b io s k o p (flip -b o o k), m a li b lo k ijim je lis ta n je m a n im ira o a p s tra k tn e
c rte e .
E g g e lin g je u Z u ric h u up o z n a o H a n sa R ic h te ra , p r e s e lio se u N em a k u i p o e o da ra d i z a je d n o s n jim . U to v re m e o b o jic a s u p ra v ila
a p s tra k tn e k o m p o z ic ije na s v ic im a p a p ira . O d k ra ja 1919. g o d in e , E gge
lin g je iv e o na im a ju R ic h te r o v ih r o d ite lja , g d e su p r ija t e lji s re d g o
m ila b la tn ja v e re p e i uz o d s a la z a s o p lje n e s v in je , n a s ta v ili e k s p e ri
m e n te . G o d in e 1920, p r iv a tn o s u ta m p a li b ro u ru U n iverzalni jezik
(U n iv e rs e lle S prache) i r a z a s la li je s t o t in i u g le d n ih li n o s ti ne b i l i
o b e z b e d ili p o d r k u za p r e n o e n je a p s tr a k tn ih s v ita k a na film . M e u
tim , p o k u a j s n im a n ja H o rizo n taln o -vertikalno g orkestra (Horizontal-V ertikal O rch e ste r) u p re d u z e u U FA n ije u sp e o , je r su a u to ri u v id e li
da jo ne u m e ju da f ilm s k i m is le . S tru n ja k k o ji im je d o d e lje n , re k a o
je, k ad s u m u p r e d a li l i s t s c rte o m -a k o rd o m : Da b ih p o k re n u o va
crte , m o ra te m i n a jp re p o k a z a ti k o ji o b lik p o in je da se k re e , kada
se i k uda k re e , k ada s e i k u d a k re u d ru g i o b lic i, k o lik o b rzo i l i sporo,
i, p o to m , k ada i g d e tre b a da n e s ta n u ! S ve su to b ila p ita n ja k o ja
n a d o b u d n im a u to rim a n is u n i p a d a la na um .
U b rzo je d o lo d o ra s k id a p r ija te ljs tv a ( R ic h te ro v o ta c je na im e
tro k o v a iz d r a v a n ja o d uz e o i p ro d a o je d in u E g g e lin g o v u im o v in u
G io rg g io n e o v u s lik u ). E g g e lin g je u B e rlin u , u n a jc r n jo j o s k u d ic i, na
s ta v io da p ro n i e u ta jn e film s k e te h n ik e : k ra je m 1924. d o v r io je i na
p riv a tn o j p r o je k c iji p rik a z a o Dijagonalnu sim foniju (D iagonal S im fonie).
Izm u en b o le u , u m ro je m a ja 1925. g o d in e . R ic h te r je is k rs n u o na
sah ran i, i l i n e to k a s n ije , i u s p e o je da se d o m o g n e b a r d e la E ggeling ove z a o s ta v tin e .
Lo s lik a r, p ro s e a n a li u to lik o p lo d n iji p isa c, d o b a r p o p u la riza to r ( v id i n je g o v u k n jig u Dananji protivnici film a sutranji p rijatelji
film a Film gegner von heute Film freunde von m orgen. V e rla g
H erm a nn R e c k e n d o rf, B e rlin 1929), a li iz v a n re d n o sp re ta n n e im a r v la
s tite k a rije re , R ic h te r je u b rz o z a p o eo i d e c e n ija m a n a s ta v io da p ro
iz v o ljn o . i po se b e p o v o ljn o , p o m e ra d a tu m e n a sta n ka E g g e lin g o v ih
i s v o jih a p s tra k tn ih film o v a , da o v e s ta ln o p re k ra ja , da p ris v a ja i k r m i
E gg e lin g o v e id e je , trg u je n je g o v im s lik a m a i c rte im a , i ak ih fals ifik u je ( to je u tv r e n o te k s ra z m e rn o nedavno, uz p o m o p o lic ij
sk ih s tru n ja k a ), o b e z b e d iv i tim e s e b i s ta tu s je d n o g od u te m e lja a
a v an gardnog film a 7.

Grigorij Kozincev
EKSCENTRIZAM
(posetnica)
Mjuzikhol Kinematografovi Pinkertonov
Star godinu dana!!!
Podaci nie.
1 KLJU IN J E N IC A
1. J u e Udobni kabineti! e lav e glave. Rasuivali, re a va li, m i
s lili.
D a n a s S ig nal. Na m aine! T ra n sm is ije , lanci, tokovi, ruke,
noge, e le k trik a . Ritam proizvodnje.
J u e M u ze ji, hram ovi, b ib lio te ke .
D a n a s Fabrike, kom bin ati, brodogradilita.
2. J u e
Kultura Evrope.
D a n a s Tehnika A m e rik e .
Industrija, proizvodnja pod zvezdanom zastavom . Ili a m erikanizacija ili pogrebni zavod.
3. J u e S aloni. N akloni. Baroni.
D a n a s U zvici prodavaa novina, skandali, polica je v pendrek,
galam a, kric i, to p o t, jurn jav a.
D A N A N JI TEM PO
R itam m aine koji je k o ncentrisala A m e rik a , a u ivo t uveo Bulevar.
U m e tn o s t bez v eliko g slova, p ije d e s ta la i sm okvinog lista.
IV O T ZA H TE V A
u m etnost koja je hiperb olino p rim itiv n a , zaprepaujua, rastrojavajua, otvoreno u tilita rn a , m ehaniki ta n a, brza, je r inae niko nee
uti, v id e ti ili s ta ti. S ve se svodi na sle d e e ; um e tn o s t dvadesetog
veka, u m e tn o s t 1922. godine, u m e tn o s t ba ovog tre n u tk a , je s te
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

29

E K S C E N TR IZA M .
N A I RODITELJI

Parade allez!
U rei ansona, P inkerton, izv ik ivan je lic ita to ra , ulina svaa.
U slikarstvu cirkuski p lakat, ko rice petparakog rom ana.
U m uzici dez-bend . . . cirku ski m arevi.
U baletu a m eriki v a rije te js k i ples.
U pozoritu m juzikhol, film , cirku s, c a f -c h a n ta n t, boks.
P R O G R A M E K SC EN TR IZM A
1) Predstava ritm ik o udaranje po ivcim a.
2) Vrhunac trik .
3) A u to r pro n alaza-izu m itelj.
4) G lum ac m ehanizirano k re tan je, ne koturno ve koturaljke, ne
m aska ve nos koji se upali. G lum a ne kretan je ve k rivljen je, ne
m im ika ve g rim asa, ne re ve krik. arlova zadnjica m ilija nam je
od ruku D uzeove.
5) Komad gom ilan je triko va. Tem po 1000 konjskih snaga. Trke, pote re , beanje. Form a d iv ertism an.
6) voruge koje rastu, trbusi koji bubre, klovnovske perike koje se
kostree zaetak novog scenskog kostim a. Osnova neprestana
transform acija.
7) Sirene, pucnji, pisae m aine, ekscentrina m uzika, eetka
zaetak novog ritm a . . .
8) Sinteza pokreta akrobatskih, sportskih, plesnih, konstruktivno-m ehanikih . . .
9) Kankan na uetu logike i zdravog razuma. Kroz nezamislivo i ne
mogue ka ekscen trin o m !!!

//
Nae ine jure m im o:
Pariza, Berlina, Londona,
rom antizm a,
stilizacije,
egzotike,
arhainosti,
obnove,
restauracije,
predikaonice,
hrama,
m uzeja!
30

Jedino su nae m etode ne d eljive i nem inovne:

A M E R IK A N IZ A C IJ A POZORITA
na ruskom znai
E KS CE NTRIZAM .
Grigorij Kozlncev: AV! Parad ekscentrika, Fkscentrizm , Ekscentropolis (bivi Petrograd) 1922. Preveo Branko Vuievi.
Grigorij Mfhajlovi Kozlncev, Kijev 1905 Moskva 1973.
Film ovi: (Kokota B e ts i i arlo?), 1922; Pohodenija O ktjabriny, 1924
B ib lio gra fija: Vladim ir Nedobrovo: Feks. G rig o rij Kozincev. Leonid Trauberg, Mo
skva Lenjingrad 1928.

S o s e tljiv o u i o tro u m n o u , s v o js tv e n im a n e k o lic in i n e z a v is

n ih le v ih m is lila c a , J o h n B e rg e r je p o ve za o u m e tn i k i s k a n d a l k o ji je
m e u o tm e n im g le d a o c im a , ra tn im b o g a ta im a i z a b u a n tim a iza zva la
is to r ijs k a p re m ije ra b a le ta Parada (C o c te a u S a tie P ica sso , 1917),
i s k a n d a l u iv o tu : p u k o v e k o ji s u o d la z e i na r a ti te , b le ja li ka o o vce ,
tim o v n u js k im p o n a a n je m is p o lja v a ju i n e m o n u s v e s t o v la s tito m
p o lo a ju .
S li n a m o n ta n a p a ra le la m o g la b i d a se u s p o s ta v i u R u s iji n a ko n
1917. g o d in e . G ra a n s k i ra t, s tra n a in te r v e n c ija , te ro r, p o tp u n i z a s to j
p ro iz v o d n je , g la d (u je d n o m tre n u tk u d n e v n o ra d n i k o s le d o v a n je h le b a
iz n o s ilo je p e d e s e t g ra m a ), m ra z (s p a lje n i su H im a la ji d rv e n ih ku a,
n a m e ta ja , p a rk e ta i k n jig a ), e p id e m ije i p o ja v e Iju d o d e rs tv a , p o e c i
e ro z ije te k o v in a re v o lu c ije , v la s t p r is ilje n a d a o z b iljn o ra z m a tra s p a
s o n o s n i p re d lo g je d n o g n a u n ik a ka ko da se h e m ijs k im s re d s tv im a
u k lo n e n a s la g e iz m e ta s p e tro g ra d s k ih u lic a i v e s ela u m e tn o s t.
Ipa k, ta k v a p a ra le la b i p re n e b re g la is k re n o u b e e n je d a su, uza
s v e s tra h o te , s t v a r i k o n a n o d o le na m e s to ( n a jb o lje iz ra e n o T a tljin o v im p ro je k to m S pom enika III in ternacionali k o ji n a jv i e p a r tijs k e
o rg a n e s m e ta u g e o m e trijs k a te la ije je o b rta n je u s k la e n o s k re
ta n jim a u k o s m o s u ) i d a je to d o b a d o b a p ro n a la z a tv a '.
1 Bilans sovjetske avangarde valja svoditi bez sentimentalnosti (svojstva njenih sadanjih
ljubitelja) ili fahidlotske nekritinosti (Istoriari umetnosti). Jer. bilo je to doba kad su razne
muke i enske gospoice pokuavale da svoje umetnlke paslje. proture kao proleterske, kad su
se ak i nastupi dresiranih zeeva zavravali Isticanjem parole ZEEVI SVIH ZEMALJA UJEDINITE
SE!. I kada su. po Brechtovlm relma. mnogi stavljali krastavcu podoban oblik na kocku, sve bi
ofarball u crveno I nazvali Spomenik Lenjlnu. Ako se ne pouzdamo samo u oznaku Made In
USSR. I obavimo kontrolu kvaliteta proizvoda za koju su se zalagali upravo najlucidniji tadanji
stvaraoci, pokazae se da Je taj bilans mnogo skromniji.
U knjievnosti mnogo onoga to Je nekad delovalo avangardno danas pokazuje svoju pravu
prirodu: ruiasta ornamentalna proza, bujni korov nategnutih metafora III dosadne stihovane re
zolucije.
U likovnim umetnostlma pokuaji prevazMaenja apstrakcije proizvodnjom Industrijskih
predmeta u uslovlma Industrijske zaostalosti: tako su nastale one stroge stolice za sedenje u
stavu mimo III tanjlrl s rubovima razliitih boja zelena za spana, uta za kajganu koji bi
kuvarice oterall u ludilo.
U arhitekturi neobavezno fantaziranje na papiru, a ostvarene graevine su modernistike
ljuture, katkad bez kanalizacije I ventilacije, uz to esto alosni rezultati nepromiljenog svoenja
oveka Iskljuivo na funkciju beslovesnog argata.
Na podruju oblikovanja knjiga, plakata I fotomontae ni najbolji uzorci ne mogu da Izdre
poreenje s radovima Moholy-Nagyja. Johna Heartflelda III Pieta Zwaarta.
U pozorltu kratku konstruktlvlstlko-blomehanlku fazu ubrzo Je smenlo povratak klasi
cima.
Ali, nije nikakva tragedija ako kvalitetnih proizvoda Ima znatno manje no to se obino
tvrdi, Ipak Ih ostaje dosta, naroito filmskih.
Uostalom, bolje manje a bolje.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

31

K ada s e G r ig o r i} K o z in c e v p r o b io d o P e tro g ra d a s ja s tu n ic o m
u k o jo j je im a o k o u lju , k n jig u M a ja k o v s k o g i r e p ro d u k c ije P ic a s s o o v ih
s lik a _ za n jim s u v e b ili: s tu d ije s lik a r s tv a k o d A le k s a n d re E k s te r,
m a la n je a g it-v o z o v a , re ija p o z o r i n ih p re d s ta v a sa iv im i sa d rv e
n im g lu m c im a . D e c e m b ra 1921, o d r a n a je D is k u s ija o e k s c e n triz m u, u ju lu s le d e e g o d in e o b ja v lje n je M a n ife s t ekscen trizm a, d e lje n
na u lic a m a P e tro g ra d a , p re s to n ic e k la s ik e ( o s ta ta k tira a je iz g o re o ),
i o s n o v a n a je F a b rik a e k s c e n tr i n o g g lu m c a (FEKS).
J e z g ro FEKSA s u i n i l i K o z in c e v , L e o n id T ra u b e rg ( o n i e d u g o
z a je d n i k i r e ir a ti film o v e ) , S e rg e j J u tk e v i i G e o rg ij K r i ic k i, a o ko
n jih s u s e o k u p ili m la d i p o e tn ic i, ka o i je d a n k lo v n i ja p a n s k i o n g le r.
E k s c e n triz a m s e te m e ljio na c irk u s u i m a n ife s tim a ita lija n s k ih
fu tu r is ta p o s v e e n im p o z o r i tu i m ju z ik -h o lu . U s v o jo j k n ji ic i o M aja k o v s k o m , k lo v s k i a k i L e n jin a u b ra ja u p r is ta lic e e k s c e n triz m a , i
c itir a , p o z a p is u G o rk o g , n je g o v u a n a liz u o v e o so b e n e v rs te p o z o ri n e
u m e tn o s ti: U to m e je s a d r a n n e k i s a tiri a n i l i s k e p ti a n o d n o s p re
m a u o b i a je n o m , o ito je n a s to ja n je d a se s v e p re o k re n e na g la vce ,
p o m a lo iz o b li i, da s e p o k a e a lo g iz a m o b i n o g a .
F e k s o v c i s u o d lu ili d a za p o e ta k o k re n u n a g la v c e G o g o lje v u
enidbu ( e n itb a ): p re d s ta v a , na k o jo j je p u b lik a g a a la g lu m c e de jim b a lo n im a , z a v r a v a la s e s c e n o m p i e v e s m r ti. To je nazvano
e le k tr ifik a c ijo m G o g o lja to n ije p u k i d u g fu tu r is ti k o m o d u e v lja v a n ju te h n ik o m : u to v re m e n a s ta la je i je d n a in a E le k trifik a c ija
4- s o v je ti = s o c ija liz a m . N je n o p tim iz a m n a jo itije p o k a z u je is tin ita
zgoda: ta k o re i is to d o b n o sa p r e m ije r o m enidbe z v a n i n o je p re d
s ta v lje n D r a v n i p la n e le k t r if ik a c ije z e m lje . P rip re m lje n je o ig le d n i
p rik a z v e lik i p an o na k o je m s u s ija lic e o b e le a v a le n a jv a n ije p u n k
to v e b u d u e e le k tro e n e rg e ts k e m re e . A li, da b i te s ija lic e za s v e tle le ,
is k lju e n a je s tr u ja u n e k o lik o e t v r ti M o s k v e .
enidbu je k ra s ila i je d n a film s k a a tra k c ija , m oda nazvana Kokota
Betsi i arlo, s le p lje n a o d o tp a d a k a C h a p lin o v ih film o v a .
P rv i film FEKSA, Pustolovine O ktjab rin e, a g it-s p e k ta k l u razm eram a N e v s k o g p ro s p e k ta (K o z in c e v ), ka o da je p o z a jm io u p ro e n u
p ri u s n e k o g Izloga FIOSTA: K u lid K e rz o n o v i P oenkare d o la z i u
P e tro g ra d s n a m e ro m da o d n o v e d r a ve n a p la ti d u g o v e c a rs k e R usije.
N je g o v e m a h in a c ije o s u je u je k o m s o m o lk a O k tja b rin a . To jc b io po vo d
da fe k s o v c i p rim e n e s v e m o g u e trik o v e iz k o m e d ija i s e rijs k ih f i l
m ova, i da iz m is le jo m n o g e nove.
P otom je izve d e n s a lto i s le d e i (n e m i) ra d o v i FEKSA kao da
im a ju d ru g a ije iz v o re : s lik a r s tv o g ru p e S vet u m e tn o s ti, p ro zu 77njan o va i S e rap ion ove bra e , n e m a k i fa n ta s ti n i film , i, za promenu, o z b iljn o shva en og , n e e le k trific ira n o g G ogolja.

32

Dziga Vertov
KINOKI. PREVRAT.
/.../
1
Posm atrajui film o v e koji su nam doli sa Zapada i iz A m e rik e , vodei
rauna o saznanjim a o radu i tra g a n jim a u inostranstvu i kod nas
dolazim do zakljuka:
sm rtna presuda koju su 1919. godine kinoki izrekli svim film o vim a
bez izuzetka, vai i danas.
I n a jp aljivije pos m atranje ne o tk riva nijedan film , nijedno tra g a
nje pravilno usm ereno
o s lo b o e n ju f ilm s k e k a
OZAKONJENA
m e re , koja se nalazi u
bednom ropstvu, potiKRATKOVIDOST
njena n e s a v r e n o m , og
ranienom ljudskom oku.
M i ne usta je m o p ro tiv p o d re iv a n ja film a knjie vn o sti, pozoritu,
mi potpuno razum em o kori en je film a u svim granam a nauke, ali te
fu n k c ije film a d e fin i e m o kao s poredne, kao ogranke koji se odvajaju
od njega.
O s n o v n o je i na j g la v n i je :
F IL M S K O O S E A N JE SVETA.
Polazna ta ka je : k o ri e n je f ilm s k e
k a m e re ka o kin o -o k a , s a v r e n ije g o d lju d
s k o g o ka, za is tra iv a n je h a o sa v iz u e ln ih
p o ja v a k o je is p u n ja v a ju p ro s to r.
ske
sko
te la
nja,
ove
smo

MESTA
MAINI!

Kino-oko ivi i kre e se u vrem e n u i prostoru, prim a i fik s ira u ti

dru k ije nego ljud
oko. Poloaj naeg
DOLE
za v re m e posm atra16 SLIICA
koliina tre n u ta k a
U SEKUNDI!
ili one pojave koju
opazili u sekundi
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

33

v rem en a ne obavezuju film s ku kam eru, koja to je savren ija tim

v ie i bolje opaa.
S voje oi ne m oem o u in iti b o ljim nego to jesu , ali kam eru mo
em o beskonano usavravati.
Do danas je sn im a telj u ne jed an p u t prigovarano zbog konja koji
se na ekranu neprirodno
SLUAJNO
sporo kretao (brzo o kre
RAZLAGANJE I
tan je ruice k am ere ) ili
obrnuto zbog trak to ra
KO NCENTRACIJA
koji je p reteran o brzo
RAZLAGANJE
preoravao polje (sporo
okretan je ruice kam ere) i tako d alje.
Ovo su, razum e se, slu ajn o sti, ali mi stvaram o sistem , pro m i
ljen sistem takvih slu ajn o sti, s iste m p r iv id n ih n ep ravilnosti, koje is
pituju i organizuju pojave.
Do danas sm o i n i l i n a s ilje nad
k a m e ro m i p r is ilja v a li je da p o d r a v a
ra d n a e g oka. I to je kopija bila uspelija, utoliko se snim ak sm atrao bo
ljim .

NE KOPIRAJTE
OI

Od danas oslobaam o kam eru i p risiljavam o je da radi u suprot

nom sm eru, dalje od kopiranja.
O igledne su sve slabosti ljudskog oka. M i ustanovljujem o kin o -oko, k o je u h a o s u k re
ta n ja n a la z i re z u lta n tu
MAINA
svog s o p s tv e n o g k r e ta
nja, m i u s ta n o v lju je m o
I NJENA KARIJERA
k in o -o k o k o je im a sops tv e n u d im e n z iju v re m e
na i p ro s to ra i k o je u s v o jo j s n a z i i s v o jim m o g u n o s tim a n a ra s ta do
s a m o p o tv r iv a n ja .
2
. . . N aterujem gledaoca da vidi onako kako meni najvie odgovara
da pokaem ovu ili onu vizuelnu pojavu. Oko se potinjava volji ka
m ere. Ona ga upuuje na one tren u tke sleda zbivanja koji najkraim

SISTEM

UZASTOPNIH

POKRETA

i najjasnijim putem dovode film sku reenicu na povrinu ili na dno

reenja.
Primer: snim anje boksa ne sa take gledanja prisutnog gledaoca,
nego snim anje sleda pokreta (postupaka) boraca.
Primer: snim anje grupe plesaa ne snim anje sa take gledanja
gledaoca koji sedi u sali i pred sobom ima balet na po
zornici.
34

Jer gledalac b aleta zbu

NAJNEDELOTVORNIJI,
njeno prati as optu grupu
NAJNEEKONOMINIJI
plesaa, as pojedina s luaj
PRIKAZ SCENE
na lica, a nekakve noice
n iz ra z b ije n ih o pa aja r a z li i
POZORINI PRIKAZ
tih za s v a k o g g le d a o ca .
Nem a potrebe da film s k i gled alac to trp i. S istem uzastopnih po
kreta nalae snim anje plesaa ili boksera u skladu sa redosledom
njihovih postupaka, uz p rin u d n o p rebacivanje gledaoevog pogleda na
one d e ta lje koje je neophodno uoiti.
K am era vue gled aoev pogled od ruica ka noicam a, od noica
ka oim a i ostalom , i to na najpodesniji nain, i organizuje delove u
pravilnu m ontanu etidu.
3
. . . T i ide ulicom grada C hicaga, danas, 1923. godine, ali ja te
prisiljav a m da se poklo
ni pokojnom drugu VoMONTAA
lodarskom , koji 1918. go
U VREMENU
dine ide ulicom P etro
I PROSTORU
grada, i on ti odgovara
na poklon.
Jo jedan prim er: sputaju u raku kovege narodnih heroja (s n im
ljeno u A s trahanu , 1918. godine), zatrpavaju grob (K ro ntat, 1921. go
d ine), poasni plotun (P etrograd, 1920. godine), vena im slava, s ki
danje kapa (M o sk v a, 1922. godine) sve se to spaja jedno s drugim ,
ak i ako je re o nezahvalnom m a terija lu koji nije snim ljen u tu svrhu
(vidi K in o -is tin a , broj 13). O vde tre b a dodati i m ontau pozdrava m asa
i m ontau pozdrava m aina drugu Lenjinu (K in o -is tin a , broj 14), snim
ljenih na raznim m e stim a i u ra zli ito vrem e .
. . . Ja sam kino-oko. Ja sam g ra d ite lj.
Ja sam te s m es tio , te b e ko
ga sam danas stv o rio , u do ovog
asa nepostojeu, najd ivniju so
bu, koju sam tak o e je stvorio.
To je soba sa d v an a e st zi
dova koje sam pozajm io na raz

O V E A N S TV O KIN O K A
T R O LA N I SAVET
M oskva, sala Inte rva la
DANAS
DANAS
------------------- 3 ------------------j p r iI

nim stran am a s veta.

S pajajui s n im k e zidova i
d e ta lje uspeo sam da ih raspo
redim na nain koji se te b i do
pada i da na in te rv a lim a p ra vil
no izgradim film s k u reenicu ko
ja i je s te ta soba.

REFERAT
D Z V na tem u
Soba
Kino

RE E N IC A

P oetak u 8 . uvee

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

35

Ja kino-oko stvaram oveka s avren i

jeg od A dam a, stvaram h iljad e raznih ljudi
na osnovu raznih p rethodnih crtea i sh em a.

ELEKTRINI
MLADI

Ja kino-oko.
Od jednog uzim am ruke, n ajsn an ije i n a jv e tije , od drugoga uzi
mam noge, najvre i n a jh itrije , od tre e g a uzim am glavu, najlepu
i najizraen iju , i m ontaom stva ram novog, savrenog oveka . . .
4
. . . Ja kino-oko. Ja m ehaniko oko.
Ja, m aina, pokazujem vam s v e t kakav sam o ja mogu da vidim .
Od danas zauvek oslobaam sebe od lju dske nepokretnosti; ja sam
u n e p re k id n o m p o k re tu , p rib liavam se
p red m etim a i udaljavam od njih, zavlaim
SNIMANJE
se ispod njih, penjem se na njih, kreem
U
se uporedo sa njukom konja u trku, punom
POKRETU
brzinom uleem u gom ilu, tr im ispred voj
nika u trku, prevrem se na lea, poleem
zajedno s aeroplanim a, padam i uzleem zajedno sa telim a koja padaju
i uzleu.
Evo, ja, kam era, kreem se po rezu ltan ti, balansirajui u haosu
pokreta, fiksiraju i u pokretu kreta n je u n ajslo enijim kom binacijam a.
O sloboena obaveze da snim am 16 17 sliica u sekundi, oslobo
ena vrem enskih i prostornih ogran ienja, su o a v a m sve take Z em
lje, bez obzira gde sam ih sn im ila.
M oj put vodi stvaranju novog shvatanja sveta. Evo, ja na nov na
in deifru jem nepoznati vam svet.
5
. . . Dogovorim o se jo jednom : oko i uho.
Uho ne m otri, oko ne p rislukuje.
P odela fu n k c ija .
Radio-uho m on ta n o s lu a m !*
K ino-oko m on ta n o v id im !
Eto vam, g ra an i, za p rv o vre m e , u m e s to m uzike, s lik a rs tv a , pozo ri ta , film a i o s ta lih k a s trira n ih izraza.
U haos kretanja koja kraj nas promiu, odlaze, naleu i sudaraju
se u ivot ulazi jednostavno oko.
Proao je dan vizuelnih utisaka. Kako
konstruisati dnevne utiske u aktivnu celinu,
ORGANIZACIJA
u vizuelnu etidu.
POSMATRANJA
Ako se sve to je oko videlo prenese
LJUDSKOG
na film sku traku, nastae, naravno, zbrka.
OKA
Ako se snim ljeno veto montira, bie jas36

nije. Ako se izbaci sm ee koje sm eta, bie jo bolje. Dobiem o organizovani podsetnik utisaka o b i n o g oka.
M ehaniko oko film sk a kam era, odbivi da se koristi ljudskim
okom kao pom agalom , preputajui se privlanim i odbojnim
ORGANIZACIJA
uticajim a k retanja, napipava u
POSMATRANJA
haosu v izuelnih zbivanja put sopMEHANIKOG
stvenog k retanja ili kolebanja i
OKA
e k s p e rim e n ti e, rasteui vreme, ralanjavajui pok ret ili, obrnuto, apsorbujui vrem e, prodiru
godine, i tim e shem atizujui
norm alnom
RAZLAGANJE I KONCENTRACIJA
oku nedostupne dugo
VIZUELNIH POJAVA
tra jn e procese . . .
. . . U pom o m aini-oku p ritie k in o k -p ilo t, koji ne sam o to up
ravlja kreta nje m aparata, nego se i o s la n ja
na njega prilikom e ks p e rim e n ata u prosto
MOZAK
ru; u budunosti e to biti k in o k -in e n je r
koji, na rasto janju, upravlja aparatim a.
R ezultat takvog, jedn ovrem enog d ejstva oslo boenog i usavre
nog aparata i s trateg ijs ko g ovekovog m ozga, koji usm erava i posm atra, koji bdi, bie neobino svea i zato zanim ljiva predstava ak i
najobinijih stvari . . .
. . . Koliko ih je e ljnih s p ektakla koji su poderali pantalone u
pozoritim a.
Bee od s vako dnevice, bee od proze ivota. A , m eutim , pozorite je gotovo uvek sam o rav fa ls ifik a t tog istog ivota plus p ri
glupi k onglom erat bale ts k ih k riv lje n ja , m uzikih pitanja, svetlosnih
arenih laa, deko ra c ija (od obojenih do konstruktivnih) i ponekad do
brog posla m ajstora rei, izopaenog svim tim be sm is lic am a . Neki
pozorini m ajstori rue p o zorite iznutra, lom ei sta re fo rm e i izba
cujui nove parole rada u pozoritu: u pom o je pozvana i biom ehanika
(sam a po sebi dobro za n im a n je), i film (svaka mu as t i slava), i kn ji
evnici (sam i po sebi nim alo loi), i konstrukc ije (im a ih i dobrih), i
autom obili (kako ne uvaavati autom obil?), i puana paljba (na frontu
opasna i im presivna s tv a r), a, sve u svem u, nikakvih re zultata.
P ozorite i nita vi e .
Ne sam o to nije sinteza , nego nije ak ni pravilna sm ea.
A drukije ne m oe ni da bude.
M i, kinoki, odluni protiv n ici p re vre m en e s in teze (Za sintezu na
vrhuncu dostig n u a!), s hvatam o da je b esciljno m eati klice dostig
nua; m ladunad e odm ah uginuti od tes ko b e i nereda. I uopte
A R E N A JE M A L A
Izvo lite u ivot.
Tu ra d im o m i m a js t o r i g le d a n ja o rg a n iz a to ri v id ljiv o g iv o ta ,
n a o ru a n i k in o -o k o m k o je s v u d a d o p ire .
Tu ra d e m a js t o r i r e i i zv u k o v a , n a jis k u s n iji m o n ta e ri u jn o g i
vo ta . I n jim a s e ta k o e u s u u je m da p o tu r im m e h a n i k o s v e p r is u tn o
o ko i z v u n ik ra d io -te le fo n .
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

37

ta je to?
To je

RADIOHRONIKA

KINO-HRONIKA

O b eavam da u org an izo vati paradu kinoka na C rvenom trgu ako

f u t u r is t i izdaju prvi broj m o n tira n e radio-hronike.
Ne film s k e novosti P athea ili G aum onta (novinska hronika), ak
ni K in o -is tin a (p o liti k a h ronika) ve prava hronika kinoka p o le ta n
p re g le d k a m e ro m d e ifr o v a n ih V IZ U E LN IH d o g a a ja ,
e s tic e A U T E N T I N E e n e r g ije (za razliku od p ozorine), s v e d e n e na
in te r v a le i a k u m u la c io n u c e lin u v e lik im m a js to rs tv o m m o n ta e .
Takva s tru ktu ra kino -p red m eta doputa razvijan je svake tem e:
kom ine, tra g i n e, zasnovane na triku ili kakve druge.
Sve je u ovakvom ili onakvom pro tivstavljan ju vizu elnih m om e
nata, sve je u in terva lim a.
N eobina g ipkost m ontane s tru ktu re om oguava da se u kino-etidu uvedu bilo koji p o litik i, ekonom ski ili drugi m otivi. I zato
O D D A N A S u film u n is u p o tre b n e n i p s ih o lo k e n i d e te k tiv s k e dram e,
OD D A N A S n is u p o tre b n e p o z o ri n e p re d s ta v e s n im lje n e na film s k u
tra k u ,
O D D A N A S s e ne a d a p tira za f ilm n i D o s to je v s k i n i N a t P in k e rto n .
S ve s e u k lju u je u n o v o s h v a ta n je k in o -h ro n ik e .
U zbrku ivota odluno ulaze: 1) k in o -o k o , koje pobija vizuelnu
predstavu o svetu ljudskog oka i predlae svoje vidim !, i 2) kin o k-m on ta e r, koji prvi put o rganizuje ta k o vien e m inu te izgradnje ivota.
Dziga Vertov: Kinoki. Perevorot, Lef, Moskva, broj 3, juni Juli 1923, str. 173
43. Preveo Milorad urii'.
Dziga Vertov ( = Denis Arkadijevi Kaufman), BJalistok 1896 Moskva 1954.
Filmovi: Kinonedella, 43 broja, 1918 19; Godovlna Revoljucil, 1919; Bol pod
Caricynom, 1919 1920; Process Mironova, 1919; Vskrytle moej Sergija Radoneskogo, 1919; Agitpoezd Vclk, 1921; Istorlja gradanskoj vojny, 1922; Process
serov. 1922; Goskinokalendar', 55 broja, 1923 25; Klnopravda, 23 broja, 1922 25;
Kinoglaz (lzn' vrasploh), 1924; agaj Sovetl, 1926; estaja ast' mira, 1926; Odinnadcatyj, 1928; Celovek s klnoapparatom, 1929; Simfonija Donbassa (Fntuzlazm),
1930; Tri pesni o Lenine, 1934
Bibliografija: Dzlga Vertov: Staty, dnevnlki, zamlsly, Izdatel'stvo Iskusstvo, Moskva
1965.
Annette Mlchelson: The Man With the Movie Camera': From Magician to
Epistemologlst., Artforum. New York, tom X, broj 7, mart 1972, str. 60 72.
: Od maioniara do eplstemologa, preveo Branko Vuievi, Filmske
sveske. Beograd, sveska VII, broj 4, oktobar decembar 1975, str. 306 19.
Stephen Crofts / Olivia Rose: An Essay Towards Man with a Movie Camera,
Screen. London, tom XVIII, broj 1, prolee 1977, str. 9 58.
Mikhail Kaufman: An Interview-, October. Cambridge. Massachusetts, broj 11.
zima 1979, str. 55 76.
Itvan Eri: Pismo nesavremenom klasiku, preveo Sava Babl, Knjievna re.
Beograd, 25. januar 1983, str. 2.
' Ove] ranije objavljeni provod uporeden Je a Izvornikom I meetlmlce Ispravljen. (Prlr.)

38

Annette Michelson
DOKTOR CRASE I GOSPODIN CLAIR
. . . A ko su sve s tv a ri liene sutastva
i ako je o vaj gusto naseljeni Buenos Aires,
po slo en osti uporediv s arm ijom ,
sam o san
o stvaren m agijom dua to udrueno rade,
Im a jedan tren utak
kada je po stoja nje grada na rubu opasnosti i nereda
i to je d rh ta v i tre n zore
kada su o ni to sanjaju svet m alobrojni
i sam o aica noobdija odrava
p e p eljastu i ovla ocrtanu
v iz iju ulica
koju e p otom d e fin is a ti za ostale.
Tren kad upornom snu ivota
p re ti opasnost raspada,
tre n kad b i Bog lako mogao u n i titi vascelo svoje delo!
Jorge Luis Borges

I
U prolee 1926. godine, tokom p osete B ru x elle su , Dziga V e rto v je v i
deo prvi c elo v e e rn ji igrani film jednog m ladog Francuza. Prem a opisu
samog V erto va , ovaj doiv lja j je bio ujedno razve se ljav aju i rastuuju. N jegovi dnevnici nude m alo upisa posveenih razm atranju kon
kretnih projek a ta koji nisu njegovi v la s titi; m oglo bi nam stoga iz
gledati udno to je ovaj m ali film u toj m eri izazvao posebno inte res o v an je priznatog s o vjetskog m ajs to ra d ok um entarne fo rm e da je
bio pobuen da to in te res o v an je za b ele i. Jer delo o kojem je re,
laka kom edija R enea C la ira P a riz k o ji sp a va (P a ris q u i d o r t f , duga
priblino sat, ini se, o ig le d n ije duguje s tilu i tem pu M a c k S enne tta
no pokuajim a e vropske i s o vje ts ke avangarde u n astajanju . M e u tim ,
1 ini se da je posredi omaka. Bioskop Ars u kojem je Vertov 12. a ne 18. aprila gledao
Clairov film nalazio se u Moskvi. Pariz koli spava je moda bio obuhvaen zbirkom uzoraka ra
dova francuskih autora (Gance, Epste'n, Kirsanov I, verovatno, Lger) koju je u SSSR doneo lija
Erenburg. (Prir.)
2 Scenario i reija: Ren Clair. Direktor fotografije: Maurice Desfasslaux. Snimatelj: Paul
Gulchard. Scenografija: Andr Foy. Uloge tumaili: Henrl Rollan (uvar Kuie), Albert Prjan (avljatiar), Marinelll (doktor Craae), Myla Seller (gospoica Crase), Madeleine Rodrigue (pustolovka),
Pr sin (detektiv). Proizvodnja: Films Dlamant-Berger. Trajanje: 60 minuta. (Prlr.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

39

u V erto vu je ta p ro jek c ija p ro izv ela po tres prepoznavanja, opisan u

njegovom d n evnikom zapisu od 18. aprila:
Video P a riz k o ji s p a v a u bioskopu A rs . Bio ogoren.
Pre dve godine sa stavio sam plan koji se u pogledu tehn ikog
o blikovanja tano podudara s ovim film o m . Sve vre m e sam traio
priliku da ga o stv arim . N isam dobio tu m ogunost. I, evo to su
uradili u in ostranstvu.
K ino-oko je izgubilo jedan poloaj za nastupanje. M alo je pre
dugo od m is li, od zam is li, od plana do njegovog ostvarenja. A ko ne
dobijem o m ogunost da svo je in o vacije o stvaru jem o naporedo s nji
hovim s m i lja n je m , p reti nam opasnost da neprestano pronalazim o,
nikad ne ostvarujui u praksi svo je p ro n alaske3.
Ova zgoda, s prop ratn im o s e an jem traen ja i gorkog gubitka,
sam o je jedna epizoda u dugom sledu o su jeenja i izn everavanja to
se uobliio kao po vest V e rto v lje v e ka rije re . V erto v e postati iz
m rcvareni hroniar sve v ee d e g e n eracije b irokratizovane film s k e in
du strije sta ljin is ti k e drave. A li, 1926. godine, on je bio vrsni prak
ti ar i te o re ti a r so vjetskog dokum entarnog film a . Film skim ogledim a
i film s kim novostim a K in o n e d e lja i K in o -is tin a on je uspostavio pre
mo jednog novog, revolucionarnog anra. Kao predsedavajui Tro
lanog saveta, objavio je svetu neposredno predstojeu likvidaciju
kune batine pozorinih i ro m an sijerskih konvencija i poetak re
volucionarne ofanzive pro tiv njenog potom stva u narativnom film u
poslerevolucionarnog razdoblja. K in o -o k o (1924) i N ap re d , S o v je te !
(1926) bili su sm iljen i i ostvareni kao uvodna poglavlja hronike iz
gradnje so cijalizm a. No, i v ie od toga, bili su zam iljeni i izvedeni
kao revolucionarni ju rii na stari f ilm s k i poredak. A najotriji i naj
agresivniji V e rto vljev i polem iki napadi bili su rezervisani za umetniki film , taj kom prom itovani proizvod estetskog m enjevizm a koji
je, u njegovim oim a, oliavalo Ejzentejnovo delo4. V ertov nije potedeo tra jk (S ta k a ) i O k lo p n ja u P o te m k in (B ro n e n o s e c P o te m kin ).
Zato ga je, onda, im p resio n irala ova skrom na kom edija? Gde se na
lazila taka podudarnosti C la iro v e blage ironije i V erto vljeve bolje
vike borbenosti? U tehnici i u formi?
Diskursi is to rije i te o rije film a potisnuli su ova pitanja upisana
posebno istaknutim crtam a u istoriju poratnog i poslerevolucionarnog
film skog razvoja tokom dvadesetih godina. V erto vljev krik zavidljive
obeshrabrenosti ostaje jedini gest pote ukazan prvom znaajnom
delu Renea C laira. Istorijska i kritika literatura ne prua nikakvo
oseanje potvrde tog u p eatljivo otkrivakog doivljaja zapisanog u
V ertovljevom dnevniku. A ak i sam C lair, sjajno artikulisan kad go
vori o vlastitom stvaranju, uti o film u P ariz k o ji spa va 5.
D akle, postavljam o ova pitanja i sprem am o se da sroimo odgo
vore na njih s oseajem da ispravljam o nepravdu prem a jednom delu

o ~ 'A S ? Sr:K^VSC,Wlt.rr,rT :!r,.t,'Srr"1f -

koje je pola veka udno bilo u zasenku. Postupiti tako znai pripisati
veliki znaaj k om ediji koja je u ovoj ze m lji poznata pod naslovom
a a vi z ra k (T h e C ra zy R a y): ovaj film obeleava prekretnicu u istoriji film a , tim e osve tljav a ju i onu prekretnicu nae v la s tite istorije
koju ini izum film a.
Evo, ukratko, scenarija.
Na junak im a visok poloaj u Parizu: uvar je E iffelo ve kule
i stanuje na njenom najviem nivou. Jednog dana, siavi u etnju,
p rim euje da je Pariz nepokretan. V eina glavnih a rte rija i trgova
m eu njim a, M a d e le in e , Place de la Concorde pusta je. Ovde-onde,
u drugim , s tam b enim etv rtim a na desnoj obali nailazi na fig u re u
stanju transa: sam oubicu s o p rotajn im pism om u ruci, sprem nog da
skoi u Seinu: ulinog istaa zaspalog nad m etlom ; ofera poleglog
na upravlja ta k sija; pijanca oslonjenog o zid; policajca zaustavljenog
u poteri za lopovom . Svi asovnici pokazuju tri i d vadeset pet. Grad
spava, a je d in e osobe izuzete iz opte obam rlosti jesu pilot i njegovo
etvoro putnika: N e sta, privlana m lada avanturis tk inja , jedan po
slovni ovek i zloinac lancem vezan za d e te ktiv a koji ga sprovodi.
Oni objanjavaju da su s tig li neto ranije tog dana da se nau sami
u ovom nem om , s tatinom svetu. Na junak ih poziva da mu se pri
drue na Kuli.
S ledeeg ju tra zajedno istrauju grad, i u toj ti in i i nepom inosti otkrivaju ok olnosti slobode. Pariz im pripada da u njem u po volji
uivaju. Kupajui se u v odoskocim a Trocadera, ulazei kud god zaele, pljakajui dra g u lja rsk e radnje i m uzeje, obijajui sefove uz po
mo zloinca i s au esnitvo njegovog uvara, oni u potpunosti ui
vaju u svojoj m oi. V ra tiv i se na Kulu s plenom (M o n a L isa je ne
hajno unuta u ugao njihove lim u zin e ), ubijaju v rem e raznim igram a.
Postavi pom alo n e m irn i, e tiri m ukarca poinju da se nadm eu za
naklonost lepe pustolovke koja je sad, po reim a jedn e popularne
pesm e iz tog razdoblja, jedina devojka na svetu. I ba kad zapreti
sukob, preko radija se zauje krik za pom o. Siavi zajedno, oni idu
tragom s ignala. O n ih dovodi u podrum sku labo ratoriju doktora
C rasea.
G ospoica C ra se , p ro fesorova sinovica i a s is te n tk in ja , je, bez
profesorovog znanja, pozvala u pom o. Sada ih obavetava da je pro
fesor izum eo m ainu iji zraci mogu da zaustave tok stv ari. On je bio
taj koji je , sle d e i je d n a in e izvedene na ta b li, jed n im punim okretom
poluge m aine bacio v as ce li Pariz u san. Tek sad, suoen s uspehom
svog paraliueg zraka, on shvata da je zaboravio da razradi form ulu
oivljavanja!
Kako sm o onda mi izm akli moi tog zraka? p ita n je je koje se
namah nam ee naoj grupic i, kao god i gledaocu. Ah, to je zato to
ste se vi, kao uvar Kule i putnici u vazduhoplovu, u tri i d v ade s etpet,
u trenutku zau stav lja n ja , za d es ili na v is in i, van dom aaja zraka, ob
janjava gospoica C ra se . I njenom objanjenju sledi kratka a n im i
rana sekvenca koja daje grafiku ilu stra c iju putanje zraka.
Sad ubede p rofesora da razradi form u lu za oslo baanje grada i
novim potis kiv an je m poluge ceo Pariz ope t oivi. Kao da n is u b ili p re A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

41

k in u ti, fig u r a n ts sad n a sta vljaju svak svo jim p utem : pijanac se te
tura dalje: ulini ista na sta vlja da m ete; (n e u s p e li) sam oubica sa
gledava ludost oajanja: zlo in ac i an dar produuju svoju jurnjavu.
Nai se junaci o p rataju jed n i od drugih i kreu svojim ra zli itim putevim a: poslovni o vek da potrai svoju lju bavnicu, a v ija ti a r i p usto
lovka odlaze put nepoznatih o d red ita; zloinac i d e te k tiv zapoinju
poteru koja e, u p araleln o j m o n tai, p o trajati do kraja film a .
Na junak je sada sam sa gospoicom C rase. lako je se stric
odrekao je r je odala njegovu ta jn u , ona odlui da se vrati kui. Shva
tivi da ne eli da ona ode, na junak se ponudi da je otp rati, ali takoe shvati da nem a para za ta ksi. U panici, nadahnut o ajanjem , do
kona da je re e n je u m aini: ako uspe da sam o jo jed nom zaustavi
vrem e, m oe napuniti depove da mu p o traje doveka. D akle, natrag
doktoru C raseu i njegovoj la b o rato riji.
Kad tam o stignu, guaju se sa jog unastim pronalazaem . Dok se
rvu, poluga m aine se pom era tam o-am o, o bustavljajui i vaspostavIjajui ivo t grada. C e le g radske e tv rti bivaju p aralisane u magnovenju; gom ila i saobraaj na Place de l O pera i velik im bulevarim a
bivaju zam rznuti u m estu sam o da za tren oka ponovo oive. Brodovi
to krstare Seinom as se zaled e , as, osloboeni, ure svojim pu
tem . A utom obili dem onskom brzinom iaju i zaoijavaju kroz dva
deset a rro n d is s e m e n ts . Jer mo zraka ne sam o to zaustavlja i po
kree, ve takoe ubrzava i usporava tok zbivanja. Tem po i ritam potinjeni su udljivo kontrolisanom dejstvu m aine, dok konani a c c e
le ra n d o ne izazove eksploziju koja jed in a m oe da stvarim a vaspostavi prirodan ritam i poredak, i, tim e , okona ovu craseovsku ludost.
Neto kasnije, dok pokuavaju da u policijskom kom esarijatu ob
jasne stvar, oni shvataju da je Pariz spavao bez snova, da spavai nisu
izgubili ni sekunde, a da njih, koji izlau ovu priu o zraku, sm atraju
ludim. Kad ih pritvo re, sreu o statak svoje grupe, iji su pripadnici
takoe zateeni kako lutaju unaokolo, pronosei istu priu. Poto se
pokaju, putaju ih na slobodu kao nezlobive. V rativi se s gospoicom
C rase na Kulu, na junak poinje da se pita nije li on sam sanjao,
kao to to vlasti tvrde. Iz pukotine Kule zasvetluca dijam ant, uveravajui ga da nije spavao. A to e biti savren vereniki prsten za
gospoicu Crase.
U ovoj jezgrovitoj, duhovitoj kom ediji C la ir kaskadom tananih ge
gova izlae topografiju velegrada: istrauje njegov razm er i ritam , ono
to odrava njegov ivot. Tem poralnost, shvaena kao kre ta n je u p ro
sto ru , vitalna je struja m etropole, kanal toka poslova, posla i
vota. Njihova mona i sloena im plikacija jeste generativno jezgro
film a. Usvajajui rod naune fan tastike koji je, kako znamo, jedan
od najstarijih oblika film a C la ir nudi jedan nov niz varijacija na
tem atsku skupinu velegrad, gom ila, kapital koju su bili poeli
da istrauju um etnost i film njegovog vrem ena. Zapravo, nema tem e
film a P ariz k o ji spava koju u an titetinom registru nije takoe istra
ivao ekspresionizam . M eutim , tanost i lucidnost Clairovog podu
hvata bile su plod jednog povlaenog poloaja, jedne naroite
spreme.
42

II
N aposletku um orom ta j drevni svet te svlada
Pastirko kulo Eiffelova ju tro s m ostovi bleje kao stada
D osta t i je ivljenja u grkoj i rim sko j sta rin i
Guillaume Apollinaire4

Doavi na film iz novinarstva, Rene C la ir je egrtovao kod Lou

isa F euilladea. Poinjui da itam o sloen film sk i te k s t koji pred
s tavlja P a riz k o ji sp ava , m oram o se stoga s e titi da je njegov tvorac
radio pod rukovodstvom vrhunskog m ajstora film a u nastavcim a i sni
m anja na te re n u . Zapravo, F euillade je sam Pariz, njegove bulevare
i predgraa, preobrazio u ogrom an film sk i dekor. F a n to m a s, Judex,
V a m p iri (L e s V a m p ire s ) sn im lje n i su na zakrenim ili pustim ulicam a
i sokacim a, u praznim s kla d i tim a , kafeim a i eleznikim stanicam a,
m ranim s iro tin js k im e tv rtim a i m irnim bogatim zdanjim a Pariza i
njegovih predgraa. S in tetisa n je jedan film sk i prostor u kojem su
svaka okuka i ulini ugao sadrali obeanje pustolovin e. Ljudi C lairove klase i pokolenja, fla n e u r s sred m euratnog sjaja prestonice
Evrope, s le d ili su s edm ine nastavke Feuilladeo vih rocam bolskih za
p leta s oseanjem da se njim a Parizu v raaju ta jan s tv e n o st i znaaj,
da se nanovo izu m lju je kao predeo m ate.
U s reditu tog pre dela nalazila se E iffelo va kula, konstruisana pri
likom proslave stog o d i n jic e re vo lu c ije . N jeno graenje je stoga jo
bilo svee u sean ju grada, a njeno prihva ta n je, ak kanonizacija, kao
olienja m odernog grada, jo u toku, u um etnikom stvaranju C lairovih savrem e n ika . U poetku m asovno doivljavana kao pre te i upad
u ta j predeo, Kula je ogoreno osporavana, pobuivala je strastan
otpor, kao to svedoi p ro te s t tam pan u jednom broju lista Le Tem ps,
iz 1887. godine, nakon ob ja vljiva n ja nacrta Kule i najave njene iz
gradnje:
Kao pisci, v a ja ri, a rh ite k ti i vatre n i lju b ite lji dosad netaknute
lepote Pariza, mi p ro te s tu jem o sa svom snagom i moi negodovanja,
u im e francuske u m e tn o s ti, ukusa i is to rije , ulaem o p ro te s t protiv
izgradnje E iffe lo ve kule tog tatog, udovinog pre dm eta u s re
ditu Pariza. H oe li se grad Pariz, u interesu trgovine, po m iriti s
grozovitim nacrtom ovog projekta? Jer E iffelo va kula, koju bi tre b a lo
da odbaci, i zapravo ju je odbacila, ak i kom erc ija lno nastrojena A m e
rika, znai izn ev e rav an je Pariza. To svak zna, kae i osea; svi su
duboko pogoeni, a mi p re d stav lja m o sam o
d e li ra zjaren e javnosti.
Stranci koji posete na grad uzviknue zapanjeno: ta? Zar su Fran
cuzi, tako uveni po svom ukusu, podigli ovaj udovino grozan spo
m enik? I bie u pravu. Rugae nam se i ism evae nas, i to s pravom ,
jer je uzvieni Pariz gotskog razdoblja jo Pariz Jeana G oujona . . .7
Lista potpisa uklju u je potp ise M e is s o n ie ra , G arniera,
A lexandra D um asa sina i G uya de M a upassanta, koji je k asnije pri6 -Zona, Gijom Apoliner: Red I pustolovina, preveo Nikola Bertolino, Beogradski izdavako-grafiki zavod. Beograd 1974, str. 45.
7 Za ovaj tekst oslonila sam se na verziju pretampanu
u knjizi Rolanda Barthesa La Tour
Eillel. editions Robert Delpire, Pariz 1964.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

43

m e tio da najvie voli da v e e ra va u restoranu na Kuli, je r je to jedino

m esto odakle m oe da gleda Pariz a da ne m ora da vidi Kulu. O va opa
ska je neto zan im ljiv ija i v i e se odnosi na stv a r no to se m oe
uiniti na prvi pogled, a Rene C la ir je u potpunosti sh vatio i p rim en io
njeno znaen je. N a im e, Kula na m ono ko nkretan nain spaja subjek
tivn o st i o b je ktiv n o s t. O na n ije sam o o ito v id ljiv a , ona je i in ilac
v id ljivo s ti; ovek je gleda i sa nje g leda na Pariz, oko Pariza i kroz
Pariz. Povrh toga, ona ne p rib av lja sam o jedan o pti, panoram ski pog
led na predeo, ve, na nain koji je C la ir shvatio i u potpunosti isko
ristio , i jednu m ainu za s tva ran je beskonanog broja kom pozicionih
va rijac ija . Ovo je prvi znaajan e le m e n t u razm atranju C lairovih fo r
m alnih s tra te g ija.
Radnja poinje u uvarevo j sobi, nizom optih planova pri emu
je kam era nepom ina a s v e tlo s t ra vnom erno raspodeljena s onom neizrazitom bezlinou k a ra kte ris ti n o m za veliki deo film skog o svetljenja tog vrem en a. S u varevim silaskom u grad, u slubu film skog iz
raza stavlja se sam a Kula. Postavljena u liftu , kam era proizvodi niz
iskoenja i kadrova koji deluju kao da su sn im ljen i sa krana. C lair tu
rekap itu lie jedno kratko, zab o ravljeno p oglavlje isto rije ranog film a,
je r su braa Lum iere vrlo rano sn im ala Pariz s ovog lifta u pokretu.
C lair sad uvodi Kulu kao celinu, u p otrebljavajui je kao okular, stalno
m enjajui poloaj, korigujui kadrove, m enjajui ugao, visinu i razda
ljinu, dajui svakom kadru i sekvenci radnje dinam iku posredstvom
mone, pro m en ljive a s im e trije uokvirujuih spojnica Kule. D akle, Kula
nije samo sloen, beskonano p o dsticajan dekor; ona obezbeuje op
seg poloaja kam ere iz donjeg i gornjeg ugla, jedan renik pokreta,
igru svetlosti i senke, punog i praznog, koji stvaraju vizuelnu nape
tost, jedan raspon kin etikih reakcija.
M e u tim , ponavljajui i proirujui s trateg iju brae Lum iere, Clair
ne koristi samo pokretni potencijal Kule, ve takoe uvodi u igru
njene subjektivne fu n kcije, njene sposobnosti da kadrira, dovodi u
fokus, slui kao okular. Kula je bila dekor i glum ica. Preobrazivi je u
sloen optiki instrum ent, film sk i aparat, C lair je p retvara u kam eru0.
Godine 1924, V erto v i Kaufm an poeli su da iroko koriste po
kretne sainioce sovjetske industrije, postavljajui svoje kam ere na
ine, d izalice, kola, vagone i p o kretne trake fabrika, eliana, eleznica i rudnika. irenje i usavravanje tehno logije film ske proizvodnje
tako je upisano u hroniku procesa in d ustrijalizacije koja oblikuje sre
dinju osu njihovog zrelog stvaralatva.
Ta ista godina nije dala samo C lairov prvi film i K ino-oko, ve i
jo jedan dokum ent ije su im p likacije vane za razum evanje film a
Pariz k o ji s pava; naravno, te 1924. godine objavljen je prvi M a n ife s t
n ad re a liz m a (M a n ife s te du S u rre a lis m e ).
Kao to znamo, nadrealisti su esto poseivali parike bioskope
i film ske klubove. Breton, Desnos, Aragon i Soupault, budui neu
morni peripatetiari, otkrili su u film ovim a svog vrem ena u seri
jama, komedijam a, farsam a i m elodram am a artikulaciju jednog
1928 godine^ '1/

44

,0kOe

,edn0 dokumentarnog lllma o Kuli koji Je puton u promet

diskursa to re m e ti buroaski poredak iz kojeg su ponikli. A njihova

naroita sklonost fotografskoj i film sk o j prii dae pa rafilm s ke oblike
kolaa i ilustrovanog rom ana. Kolani rom ani Ernsta pogotovo
predstavljaju sintagm a ts k e lance, serijaln o organizovane, oprem ljene
natpisim a, prikazane kao da su zaustavljeni i m ontirani. Njihova izu
zetna prostorna plas ti n o s t nagovetava sin teti n i spektakl artikulisan specijalnim e fe ktim a : stalno m enjanje razm era unutar i izm eu
slika nagovetava uzastopne prom ene objektiva, pridajui predm etim a
odnose koji se postiu kadrovim a snim lje n im irokokutnim objektivom .
Ilu stra c ija s potpisom fo r ts e tz u n g doarava trenutak konkretne radnje
p rekinute kao u zaustavljenom film sk o m kadru, a na ilustra c iji ze ig
d e in e n k o ff e r h er, m e in lie b e r fig u re koje bee ulaze iz ivice i udalja

vaju se od ivice leve odnosno desne kadra, potvrujui utisak

kadrirane, i stoga s eg m e n tira n e, radnje. O va izraajna s redstva do
aravaju utisak upad ljiv e m ontae unutar jedn e film s k e dijeg e ze .
M e u tim , n a d re a lis te e fo to g ra fija p rive s ti blie upotrebi film a.
Boiffardove fo to g ra fije koje ilustru ju e tn je i e ks p e d ic ije N a d e uvode
nas, arkadam a Palais Royala ili Trga M a u b e rt, na pozornicu nadrealistikog s usreta. To je p rostor svakodnevnog postojanja iz kojeg je
uklonjen tok ivo ta, gde je k reta n je poniteno. D rutvena arena preobraena je u pozornicu privatnog s usreta.
To je ujedno
gove fo to g ra fije
zloina . Recim o
tek pre d sto je ih

pros tor A tg eto vo g Pariza. Za W a lte ra B enjam ina, nje

su svojim praznim m irovanjem doaravale poprite
ra d ije da p ro jicira ju oseaj ugroavanja, m inulih ili
zbivanja. U njim a je v rem e obustavljeno: nalazim o

* Walter Benjamin: Umetniko delo u veku svoje tehnike reprodukcije. Eseji, preveo M i
lan Tabakovi, Nolit, Beograd 1974, str. 127.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

45

se iz m e u v re m e n a . Te u lice , trg o v i, b u levari, arkade raieni su za

pojavu le m e r v e ille u x ; njihova p raznina je e k s ta ti n a . To o b u stavljan je
v rem en a sreem o u film u P a riz k o ji sp a va . Z au stavljen i grad kojim
slobodno baza naa druina lu talic a A tg e to v je Pariz iz kojeg se po
vukla plim a poslova, ovde-onde os ta vivi nekog sta tis tu zaustavljenog
u ruhu i stavu svog zanata p o lic ajac, ulini ista, ofer, pijanac
poput s u b jekata s e rije p oznate pod n aslovom Les p e tits m e tie rs .
Projicirajui v re m en sku d v o s m islen o st pustih ulica, P a riz k o ji
spa va se poigrava odnosom fo to g ra fije spram p o kretn e slik e . Place
de la C oncorde, M a d e le in e , ke jo vi, ulice Passyja koje s naim juna
kom posm atram o tokom njeg o ve prve iznenaujue i istraivake e
tn je usnulim gradom jesu li to film s k e slike zaustavljenog grada
ili fo to g rafije, razgledniki prizori A tg eto vo g Pariza? Treperava svetlost p ro jiciran e tra k e je d in i je trag stru je v rem en a iji nivo ili po
p rite upisivanja ne m oem o lo cira ti s bilo kakvom izvesnou. Stalno
p rem etan je tog nivoa ili pop rita pokree ovo delo, njegove likove.
V id ei ovo, tako e vid im o da iza glum ake ekipe postoji jo
jedna ekipa to sazdaje priu u koju je u p letena m ala druina fla n e u rs .
O ve fig u re sve sam i m ehanizm i jesu Kula, radio, avion i ona
etvrta m aina, onaj aavi zrak film s k a kam era. Sve se one po
javlju ju na p re kretn ici vekova da upotpune prelazak m etropole u mod ernost, koju je m alo ra n ije slavio A p o llin a ire . Doktor C rase je , da
kle, film ski stvaralac. Svojom spravicom zaustavlja i ubrzava, stavlja
ivot u pokret i van pokreta, ubrzava i usporava tok stvari. Pokrenuvi jedan grad da se strm e kn e u vrtog lavi tem po m odernosti, on
moe da po volji zau stavlja to k ivo ta e kstatin im obustavljanjem sa
mog vrem ena.
Clairovo slav lje n je m odernosti stoga zavisi od one prekretnice
nae isto rije koju je inio izum film a. I u sekvencam a zaustavljanja
i pokretanja, usporavanja i ubrzavanja, mi doivljavam o potres i uz
buenje, uas i ushit to izraavaju ono opojno oseanje koje su svi
delili tokom prvih d ecen ija veka, ispunjenje une p ro m e s s e d e b o n h e u r
duboko upisanog u nade i fan ta zije nae kulture: kontrolu nad samom
tem poralnou. S vojim poigravanjem odnosom nepokretne i pokretne
slike Pariz k o ji spava vaspostavlja onaj trenutak kad je fotografska
slika, nakon ezd eset godina postojanja, skoila u dejstvo na ekranu
jednog bulevarskog pozorita tim e proirujui svoju spacio-temporalnost u film sku d im e n ziju 10.
Poslednja etvrtin a film a, njegov produeni vrhunac, gde se grad
podvrgava nasilju udljivog dejstva zraka, nudi likujue razvijanje su
tinskih izraajnih sredstava film a . Nude nam se, u vidu skupine va
rijacija na postupke zaustavljanja slike, ubrzavanja, usporavanja i ani
macije. oni aspekti film skog efe kta koji se najupornije opiru opisu i
analizi i fotografskom ilustrovanju: aspekti najdublje i najspecifi-

nije kara kteris tin i za film sk i proces. Z a leene gom ile, s ta tisti koji
se bude, dotle za ustavljeni u m litav os ti sna, strm o g lav ljiv a n je m iro
vanja u koreografiju grozniave de la tno sti, sveopte oivljavanje pu
tem ponovnog upisivanja vrem enskog toka u zadrem ali sve t ob
jav ljuju dem iju r ke moi film skog stvaraoca. Naunik, m aioniar i
dem ijurg stapaju se u liku doktora Crasea, koji se sad sis te m atsk im
razvijanjem film sk o g procesa razotkriva kao lik gospodina C laira, ija
preutna, nam a upuena poruka glasi: Spavai, probudite se! I
upravo ta mo, ta v la s t nad tem poralnou uklopljena u aparat, pro
izvodi potres ili uzbuenje, dok sa svakim pokretom poluge zraka
ponavljam o ono o tk rie iz godine 1895. da sm o mi povlaeni ko
risnici dara m odernosti, filo sofske igrake, onog predm eta iz na
une fa n ta s tik e to povlauje naoj trajnoj infantilnoj fan ta ziji o sve
m oi.
III
Kad b i s v i a so vnici u B erlin u odjednom po e li da na razne naine odstu
paju, m akar sam o za jedan sat, c e lokupni p rivre d n i i trgovaki ivot b i za
neko vrem e isko io iz in a . . . Tehnika ivota u m etro p o li je, opte uzev, ne
zam isliva a da sve njene d e la tn o s ti i uzajamni odnosi ne budu na najta n iji
nain organizovanl i k o o rdinis a ni u jedan vrsto odreen vrem enski o kvir k o ji
prevazilazi sve s u bje k tiv ne sainioce.
Georg Simmel

A n a liti k e sklonosti film a onako udno istraiv ane u film sk o j te o

riji i praksi dvad e s etih g odina " a to su osobito inili Epstein,
Ejzentejn i Leger tako nalaze svoj naju sre dsre e niji i najsloeniji
izraz u stv ara la tv u R enea C la ira i D zige V erto va . O bojica su za po
zornicu svojih m e ta film s k ih paradigm i uzela v ele grad, s njegovom
s trukturalnom sloenou i ne m irn im tokom . Postupajui tako, odgo
varali su na nade jedn og pokolenja in te lek tu a lac a, ljudi kao to su
Benjam in, Faure i E in stein, koji je , govorei ve 1920. godine, izrazio
podrku jednom s redstvu obrazovanja koje je dosad sam o probno
korieno u nastavi . . . T riju m faln i pohod k inem atografa produie se
na pedagokim podrujim a, i tu e im ati p rilik e da nadoknadi zla po
injena hiljadam a bioskopskih predstava koje prikazuju besm is le n e ,
nem oralne i m e lo d ra m s ke te m e .

Nastavljajui, Einstein nudi jedan program razvoja ovog medijuma

koji s izvanrednom tanou nagovetava revolucionarni projekt
Vertova:
Pomou kolskog film a , uz dodatak jedn ostavnog projekcionog
aparata, b i e p re s v e g a m o g u e p ro e ti iz v e s n e p re d m e te kakav
je g eografija koja se sad verg lo v sk i odvija u vidu m rtvih opisa
p u ls ira ju im iv o to m m e tro p o le . A lin ije na mapi zadobie potpuno
nov vid u oim a aka ako sazna, kao na putovanju, ta stvarno uk lju
uju i ta izm eu njih v alja p ro ita ti. Film takoe prenosi o b ilje obavetenja ako d aje ubrzanu ili usporenu sliku stvari kao to su rast
biljke, kucanje srca neke iv o tin je ili k reta n je krila insekta. M e n i se
11 Za razmatranje ovog pitanja vidi moj ogled Reading Eisenstein Reading Capital. October.
Cambridge, Massachusetts, broj 2, leto 1976, str. 2738.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

47

 in i da film im a jo v a n iju fu n k c iju d a u e n ic im a p ru i u v id u n a j

v a n ije g ra n e in d u s tr ije ije b i p o z n a v a n je tre b a lo d a b u d e z a je d n i k a
s v o jin a . B ilo b i d o v o ljn o s a m o n e k o lik o a s o v a d a s e u u m u e n ik a
tra jn o u tis n e k a k o s e p r o iz v o d i h id r o c e n tra la , lo k o m o tiv a , d n e v n i lis t,
k n jig a i l i ilu s tr a c ija u b o ja m a , i l i ta se d o g a a u e le k tr i n o j c e n tra li,
f a b r ic i s ta k la i l i p l i n a r i. . . 12
Spoj m e ta film sk o g p ro je kta s analizom stru k tu re i din am ike ur
banog kom pleksa ra zlik u je d elo C la ira i V erto va od znatnog broja i
vahnih vebanja koja s ain javaju an r gradskog film a , razvijan rado
vim a R uttm anna, C av alca n tija, V id o ra, pored m nogih drugih. Tim spo
jem oni su p ro irili, u reg is trim a ije u razlike uskoro razm o triti,
an alitiko um ovanje o p ro b lem ati n oj prirodi m etro p o le koje se po
javilo kao odgovor na njen razvoj kao s red ita industrijskog i finansijskog kap italizm a.
Godine 1903, S im m e l je , u svom ispitivanju specifino m odernih
aspekata savrem enog ivo ta, uoio da m etro pola stvara ulne t e
m elje duhovnog ivo ta, jednog ivo ta iji je oblik, suprotno obliku
seoske so cijaln e c elo vito sti, u su tin i in telektu alan . Prisna uza
jam na povezanost novane ek o n o m ije i prevlasti in te le k ta isp ituje se
u epohalnom tekstu M e tr o p o la i d u h o v n i iv o t.
isto in te le ktu a ln a osoba ravnoduna je prem a svim linim
s tvarim a, je r se iz njih razvijaju odnosi i reakcije koji se ne mogu
potpuno razum eti isto racionalnim m etodam a ba kao to onaj
jedinstveni sain ilac zbivanja nikad ne ulazi u naelo novca. Moderni
velegrad gotovo isklju ivo snabdeva proizvodnja nam enjena tritu,
to jes t, potpuno nepoznatim kupcim a koji se nikad ne pojavljuju u
stvarnom vidokrugu sam ih proizvoaa. Tim e interesi svake strane
stiu izvesnu neum itnu praktin o st, a njen racionalno sraunat egoi
zam ne treb a da strepi od ikakvog skretanja sa zacrtane staze pro
uzrokovanog nesraunljivou linih odnosa . . . Sraunljivost novca
proizvela je tanost i m eru izvesnosti, i nedvosm islenost ugovora i
pogodbi, ba kao to je, u spoljanjem svetu, ovu tan ost donela opta rasp rostranjenost depnih asovnika. Odnosi i brige tipinog i
telja m etropole to liko su m nogostruki i sloeni da se, a naroito kao
posledica okupljanja tolikog broja osoba s tako izdiferenciranim inte
resim a, njihovi odnosi i delatnosti spliu u jedan mnogoudni organi
zam. S obzirom na tu injenicu, odsustvo najvee tanosti pri obe
anjim a dovelo bi do toga da se celina raspadne u nerazm rsiv haos.
Kad bi svi asovnici u Berlinu . . ,'3
Ili u Buenos A iresu . . . ili u Parizu . . . i l i . . .
I. zaista, taj vrsto odreen vrem enski okvir obezbeuje Parizu
spavanje bez snova. Budei se, spavai nastavljaju svoj posao, stav
ljeni u pokret unutar beavnog ko ntinuiteta savrenog i savreno ne
vidljivog montanog spoja; ivot se nastavlja kao u dijegezi potpune

tehnike reprodukcije. Benjemln voli: -Tu se uplie kamera svojim pomonim sredstvima. spuStanjem i podizanjem, prekidom snimanja 1 Izdvajanjem. Sirenjem 1 sallmanjem toka. uvellavanjom I
umanjivanjem. O polltlko-nesvesnom saznajemo prvi put zahvajujul njoj, kao Sto zahvaljujui
psihoanalizi saznajemo o nagonsko nesvesnom. navedeno delo, str. 141.

fig u ra tivn e prozirnosti. U ovom Parizu, s reditu novane ekonom ije,

prvi i najn eposred niji zahtevi jesu zahtevi da se plati (rua za gospo
icu C ra se , taksi kojim e biti otpraena kui), da se ishodi kazna
za krau (kao kad d e te k tiv nastavi poteru za zloincem , koja je , po
put ekonom ije i njenih in stitu c ija , bila obustavljena tokom sna v e le
grada). U vrem enu, sve stvari plutaju s istom specifino m teinom
novca. Kao to je znao prvi a m erik i am basador pri dvoru u V ersaillesu, vrem e je novac. Naruavanje drutvenog poretka zasnova
nog na ekonom iji ugroava naelo sam og razum a. Ekstatina v irtu elnost nae nove v la s ti nad uzronou je stoga, po svom zadovolja
vanju e lje , dem onska.
Ova spoznaja odvaja C la iro v film od co rp u s a ekspres io n istik e
n aracije, od de la Langa, M urnaua, G riine a , M a y a, Pabsta, gde e se
tokom dvadesetih godina razraivati e le m e n ti S im m e lo ve analize ur
banog otu enja. N jegova re fle k s iv n o s t odreuje konkretnu prisnost
i monu ironinost C la iro v e glose uz te k s t ija prikladnost prevazilazi granice fo rm a ln e socio lo g ije. To je, zapravo, bila taka na kojoj
se S im m e lo v a n aliti ki poduhvat susreo s jezgrom m ark s is ti ke kri
tik e otuenja, proizvevi te k s t koji sad iziskuje itan je u s vetlosti
E k o n o m s k o -filo z o fs k ih ru k o p is a (O k o n o m is c h -p h ilo s o p h is c h e M a n u
s k rip te ). M a rx je u T re e m r u k o p is u obrazlagao da postoji e k v iv a le n t
nost novca i otuenog bia, tv rd e i da je novac svoenje ljudskih
vrednosti na one vred n o s ti koje su sam o koliinske, ra zm e n ljiv e , li
ene s p ec ifin o sti.
to za m ene postoji pom ou no vca , to ja mogu p la titi, tj. to
novac m oe kupiti, to s a m ja , sam posednik novca. Kolika je snaga
novca, to lik a je m oja snaga. S vojstva novca su m oja njegova po
sjednika s vojstva i sutin s k e snage. To to ja je s a m i to m o g u,
nije, dakle, nikako odreeno m ojom individualnou. Ja sa m ruan,
ali mogu kupiti n a jlje p u enu. D akle, ja nisam ru a n, je r je d je lo
vanje ru n o e , njena odbojna snaga, uniten a pom ou novca. / . . . / Ja
koji pom ou novca m ogu s v e za im ezne ljudsko srce, ne posje
dujem li ja sve ljudske m oi! N e pre tv ara li, dakle, moj novac sve
m oje nem oi u njihovu s uprotnost? A ko je n o v a c veza koja m e v e
zuje uz lju d s k i ivot, s d rutvom , s prirodom i ljudim a, nije li novac
veza svih ve z a ! N e m oe li on ra zrije iti i v ezati sve v eze! N ije li on
zato i ope s v o js tv o ra z d v a ja n ja ? On je prava m o n e ta ra z d v a ja n ja , kao
to je i pravo s r e d s tv o ve ze, g a lv a n o -k e m ijs k a sn ag a d ru tv a 14.
Nudei prizo r m ladog junaka koji budei se s tie s ve st o svo
joj u pleten osti u v eze novca, C la ir nam prua kom ino itan je ovog
teksta, zainjui tim d e lc e to m spoj m e tafilm s ko g diskursa i film s k e
kritike kapitala ija je pozornica pre stonic a Evrope.

u Karl Marx / Friedrich Engels: Rani radovi, preveo Stanko , Naprijed, Zagreb 1967,
str. 30910.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

49

IV
Sve pohvale neiscrpnom
Lavirintu uzroka i posledice
Koji ml, pre no to ml otkrije ogledalo
U kojem neu videtl nikog Ili u videtl neko drugo ja.
Podari ovo savreno vienje
Jednog jezika u asu njegovog osvita
Jorge Luis Borges
V e rto v je p rig rab io ovu dem onsku mo film a , stavivi je u slu
bu jed n e um etn o sti shvaene kao v e k to r revolucionarnog procesa.
Izveo je i razvio njene e p is te m o lo k e im p lik a c ije , stapajui duboko
zadovoljenje e lje da se k o n tro lie v re m e s jed n im spoznajnim pro
jekto m . Siste m a ts k a u potreba obrnutog kretan ja u vizuelno m tropu
h y s te ro n p ro te ro n tako p o staje sto erni e le m e n t razrade V erto v lje v e
m arksistike p ro p ed eu tike.
Poev od K ino -oka , V e rto v unatrag ocrtava radni proces pro
izvodnju hleba, proizvodnju m esa povezujui potronju s proiz
vodnjom , v asp o stavljaju i je d in s tvo d rutvene s tru ktu re koju ove pro
izvode putem analize njegovih faza u obrnutom redosledu. nicle i
kotleti koji se prodaju na pijaci tako se vraaju u prevozna sredstva,
zatim natrag u klanicu, gde, sp ektaku larnim ponovnim sastavljanjem
negativa vrem en a, vo vaskrsava, zatim biva ponovo skren u voz
koji e ga vratiti na m esto gde je odgajen.
N egativ vrem ena se tako razvija i usavrava u orue komuni
stikog deifro van ja s veta. Taj s vet je arena industrijske radnike
klase i njene izgradnje so cijalizm a, a, stiui se u velikom sintetinom
gradu, sam biva sazdan na m ontanom stolu od m aterijala snim ljenog
i u M oskvi i u O desi. H y s te ro n p r o te r o n zauzim a svoje m esto u ar
senalu izraajnih sredstava i anomalija (zaustavljena slika, ubrza
vanje, usporeno kretan je, podeljeni ekran i bravuroznost hiperbolino
naglaenog montanog postupka). Godine 1929, V ertov je ponudio
su m m u izraajnih sredstava i postignua nemog film a, i viziju grada
u kojem e uslovi otuenja biti ukinuti. Z atam njen ja, viestruke eks
pozicije, montani rezovi, v izu eln e rim e i paralelna m ontaa artikuliu
jedinstvo, kontinuum rada i dokolice, sela i grada, proizvodnje i po
tronje, u kojem razreen je klasne borbe p otiskuje razreenje antinom ija. I, poput M esa ra , Pekara i M aio niara, ija je mo zaaravanja upisana u lica dece koja su se na pijaci okupila oko njega, o
vek s film skom kam erom zauzim a svoje m esto u tom kontinuumu.
Kako se lica M aioniara i D e teta razotkrivaju kao lica snim atelja i
gledaoca, tako se film , poput m aije, razotkriva kao proizvod rada.
Tako C lairova ironina glosa o dinam ici otuenja nalazi svoj produ
etak u V ertovljevom slavljenju carstva slobode.

50

V
Sada u vam o b ja s n iti s v o j Izum.
Adolfo Bloy-Casares
Annette Michelson: Dr. Crase and M r. Clair, October, Cambridge, Massachu
setts, broj 11, zima 1979, str. 31 53. Preveo Branko Vulevi.
Rene Clair ( = Chom ette), Pariz 1898 Pariz 1981.
F ilm o vi: Paris q u i do rt, 1923; Entr'acte, 1924; Essals en couleur, 1927; La Tour,
1928

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

51

Francis Picabia
NEMA PREDSTAVE
Ravna bela zavesa. Film ska p ro jek c ija , iju sadrinu tre b a o d re d iti, u
trajanju od oko tr id e s e t sekundi, propraena m uzikom . Zavesa se
die; pozornica je u obliku ovalnog svoda, potpuno p re kriv en a v e li
kim belim b alo nim a. Beli te p ih . U dnu, obrtna v rata . M uzik a tra je jo
trid e s e t sekundi nakon dizan ja za ve se .
Jedna ena u s ta je sa s ed i ta u parteru ; u sveanoj je ve ern jo j
haljini, penje se na pozornicu preko p raktikabla.
M uzika: 35 sekundi. U tre n u tk u kad se ena pojavi na pozornici,
muzika pre stane .
ena se zaustavi na sred in i pozornice i razgleda dekor, a zatim
se ukipi. U tom asu m uzika ponovo za pone i tra je oko jedan m inut:
Kad pre stane , ena zaig ra . K ore ogra fiju tre b a u tv rd iti. O p e t pone m u
zika i tra je m in u t i po; ena ode u dubinu pozornice i napravi tri
kruga s obrtnim v ra tim a , onda se zaustavi, licem ka dvorani. Za to
vrem e trid e s e t m ukaraca u c rnim od e lim a , sa belim k ravatam a, be
lim rukavicam a i c ilin d rim a , jedan za drugim napuste svoja m esta u
gledalitu i penju se na pozornicu preko praktik a b la . T rajanje m uzike:
m inut i po.
M uzika p re s ta je u tre n u tk u kada u plesu, iju k oreografiju tre b a
u tvrditi, okrue enu koja se v ra tila na s redinu pozornice; okreu se
oko nje dok se ona s vla i, a onda se pojavi u trikou od ruiaste
s vile, sasvim p rip ije n o m uz te lo . M u zik a 40 s ekundi. M ukarci se od
maknu i ra sporede se du kulisa; ena nekoliko sekundi ostane ne
pom ina, dok se m uzika na stav lja tr id e s e t p e t s ekundi. U dnu po
zornice pukne ne kolik o balona. Z a je d n i ki ples. enu uznose visoko
iznad kulisa.

Zavesa
N e m a p a u ze /m e u in a / u
m inuta, uz film s k e p ro je k c ije
spram drugog, vodei razgovor
tokom d e se t m inuta. Za v re m e

pravom sm islu r e i; m uzika tra je p e t

s nim aka autora koji s ede jedan na
iji e se te k s t isp is iva ti na ekranu
p ro je k c ije natpisa nem a m uzike.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

53

Drugi in
Zavesa se die. Jedan minut muzike. Na tamnoj osnovi raspore
eni su svetlei natpisi koji se pale i gase; naizmenino se pojavlju
ju, u boji, imena Erika Satiea, Francisa Picabije, Blaisea Cendrarsa.
Dva-trl mona, vrlo mona reflektora uperena su sa pozornice
u dvoranu; osvetljavaju publiku i proizvode crno-bele efekte pomou
okruglih ploa sa prorezima. Jedan po jedan, mukarci se vraaju i
rasporeuju u krug oko enine haljine, poloene na pod, nasred po
zornice. Muzika 20 sekundi.
Zena se sputa; i dalje je u trikou, a na glavi ima venac od narandinih cvetova; oblai se, a za to vreme se sad mukarci skidaju i
pojavljuju se u trikoima od bele svile. Muzika dvadeset sekundi. Igra
iju koreografiju treba utvrditi.
Jedan po jedan, mukarci se vraaju na mesta, gde nalaze svoje
ogrtae. Muzika trideset sekundi. Ostavi sama, ena uzima runa
kolica, trpa u njih odela koja su mukarci ostavili, i odlazi da ih u
uglu izrui na gomilu; potom se to je mogue vie priblii proscenijumu, skine svadbeni venac i baci ga jednom od svojih igraa; on
e otii da ga stavi na glavu neke poznate ene koja se nalazi u dvo
rani. Muzika: petnaest sekundi. Zatim se i ena vrati na svoje sedite; sputa se bela zavesa, a ispred nje se pojavi sitna enica koja
igra i peva neku pesmu.
Muzika: 45 sekundi.
Francis Picabia: Scnarlo de Relfiche, Francis Picabia, Galerles Nationales du
Grand Palais, Pariz 1976, str. 126. Prevela Ana Jovanovl.

54

Francis Picabia
PISMO RENEU CLAIRU
S reda uvee
Dragi p rija te lju , u prilogu V am aljem film s k i u m etak za b alet. Sr
dano Va,
Francis Picabia.

Predigra
Punjenje topa, u usporenom kreta nju; top pune S a tie i Picabia; pucanj
treba da odjekne to ja e . Ukupno tra ja n je : 7 m inut.

Za vreme pauze
1. Bokserski okraj belih rukavica, na crnom ekranu: tra ja n je 15 s e
kundi. P rojekcija natpisa radi objan je n ja: 10 s ekundi.
2. P artija aha izm eu D ucham pa i M a n Raya. M la z vode koji upravi
Picabia zbrie fig u re : tra ja n je 30 sekundi.
3. ongler i otac Lacolique: tra ja n je 30 sekundi.
4. Lovac gaa nojevo ja je na vrhu vodenog m laza; iz ja je ta izae go
lub i s le ti na lovevu glavu; drugi lovac, nianei u goluba, ubije pr
vog lovca; ovaj padne, p tic a o d le ti: tra ja n je 1 m inut. P rojekcija nat
pisa 20 sekundi.
5. 21 osoba lei poleuke, izlaui s voje tab a n e:
jekcija rukom pisanog natpisa, 15 s ekundi.

10 s ekundi, pro

6. Igraica na providnom sta klu , s n im lje n a odozdo: tra ja n je 1 m inut:

projekcija natpisa, 5 s ekundi.
7. N aduvavanje balona i gum enih paravana na kojim a e biti nasli
kane fig u re s prop ra tn im te k s to m : tra ja n je 35 sekundi.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

55

8. Pogreb: m rtvaka kola koja vu e kam ila, itd., tra ja n je 6 m inuta,

p ro je kc ija natp isa 1 m in u t1.____________________________________________
Francis Picabia: Lettre Ren6 Clair, L'Avant-Scbne Clnma, Pariz, broj 68,
novembar 1968, str. 11. Prevela Ana Jovanovi.
Francis Picabia, Pariz 1879 Pariz 1953.
Bibliografila: Ren Clair: Entr'acte, priredio Glauco Vlazzl, Poligono, Milano 1945.
Michel Sanouillet: Francis Picabia et 391, Eric Losfeld, Pariz 1966.
O k o p re d s ta v e N e m a p re d s tav e u s p o s ta v io s e je d in s tv e n parale lo g ra m s ila : z g ra d a (T h e a tre d e s C h a m p s -E ly s e e s , s a z id a n o 1913. g o
d in e , p o p r o je k tu A u g u s te a P e rre ta , je d n o g o d z a e tn ik a m o d e rn e a r
h ite k tu r e i Le C o rb u s le ro v o g u ite lja ) , b a le ts k a tru p a ( ved ski b alet
k o ji je to k o m n e k o lik o s e z o n a zau z e o n e k a d a n je m e s to Ruskog ba
le ta), k o m p o z ito r i n e k o lic in a p r e te a d a d a izm a . Ta p r e m ije ra a k
m od a o b e le a v a k r a j ra z d o b lja to k o m k o je g je P a riz jo s r e d i te N o v e
u m e tn o s ti, m a da se, ono, z a p ra v o , v e r a n ije p r e m e s tilo u M o s k v u , a
p o to m u B e rlin . Tako te m e s m r ti, p o g re b n e p o v o rk e , n e u s p e lo g v a skrs a v a n ja i p e r ip e tije o k o n a tp is a K r a j u C la iro v o m film u s ti u d o
d a tn o iro n i n o z n a e n je .
T re n u tn o u s u k o b u s B re to n o m , P ic a b ia je , u tre n u , iz m is lio k o n
k u r e n ts k i u m e tn i k i p ra v a c , p r ik la d n o k r te n tre n u tn iz a m , pa je u
to m d u h u o b ja n ja v a o i s v o j b a le t:
Nema p red stave je iv o t, iv o t k a k a v v o lim ; iv o t bez s u tr a n ji
ce, iv o t u d a n a n jic i. . . A u to m o b ils k i fa ro v i, b is e rn e o g rlic e , . . . ne n i e n s k i o b lic i, re k la m a , m u z ik a , a u to m o b il, n e k o lik o m u k a ra c a u
c rn o m od e lu , p o k re t, b uka, i g r a . . . e to , to je N em a predstave. Nem a
predstave id e k ro z iv o t, g ro h o to m s e s m e ju i. . . K o h o e da je d e
m o ra r iz ik o v a ti d a p o k v a ri s to m a k !
S a tie je n a ja v io da e k o m p o n o v a ti p o rn o g ra fs k u m uziku, to
je, razu m e se, b io u z o ra k n je g o v o g h u m o ra , a re k la m e su o va ko iz
g le d a le :

DOITE
U POZORITE JELISEJSKA POLJA
DA IZVIDITE

NEMA PREDSTAVE
OD
FRANCISA PICABIJE
I ERIKA SATIE A
BALET KOJI NIJE NI BALET NI ANTIBALET
NE ZABORAVITE CRNE NAOARE
I VATU ZA UI!!!

P re m ije ra je o d ra n a 27. n o v e m b ra 1924. g o d in e . B a le ts k i d e o se

u g la v n o m d r a o P ic a b ijin o g s c e n a rija , uz iz v e s n e d o p u n e u d ru g o m
in u : r e d o v i re fle k to r a is p u n ja v a li s u c e lu p o z o rn ic u , Jean B o rlin , k o
re o g ra f i p rv a k vedskog bale ta - ig ra o je i u in v a lid s k im k o lic im a ;
S a tie se, n a vo d n o , d e jim a u to m o b ilo m p ro v o z a o p o s c e n i; ra s p o re d
m e s ta p ro p ra e n ih m u z ik o m b io je d ru g a iji. P o zn a va o ci b a le ta m o g li
b i o t k r it i iz n e n a u ju e s li n o s ti s n e d a v n im e k s p e rim e n tim a Y von n e
R a in er.
N ije ja s n o ka k o je i z a to b a C la iru p o v e re n o da n a p ra v i film s k i
m e u in ( t a n iji p re v o d b io b i p a u za ); ka d su p o e le p rip re m e ,
n je g o v p rv e n a c Pariz koji spava jo n ije b io p rik a z a n . A li, C la ir je u re
iv a o f ilm s k i d o d a ta k a s o p is a C om oedia, iji je iz d a va Ja cq u e s Heb e r to t b io i d ir e k t o r p o z o ri ta J e lis e js k a p o lja (ta veza m o d a o b
ja n ja v a i p o s e tu R u d o lfa V a le n tin a e k ip i film a Pariz koji spava g o
d in u d an a ra n ije ).
S c e n a rio k o ji je P ica b ia , p o s le o b iln e v e e re , n a r k a o na hart i j i za p is m a re s to ra n a M a x im 's , p r e tr p e o je v e lik e iz m e n e : ta k e 3
i 5 n is u s n im lje n e , b a le rin a je d o b ila b ra d u , a ce o f ilm tra je z n a tn o
due. U C la ir o v o j z a o s ta v tin i, p o re d b e le n ic e s u p is a n im izd a cim a ,
p o s to ji i k n jig a s n im a n ja o d d v a d e s e ta k k u c a n ih s tra n a , a li jo n ije
d o stu p n a .
O no P ic a b ijin o i t d iz ta k e 8 d o b ilo je n e o e k iv a n o z a n im ljiv u
s a d r in u :
P o g re b n a p o v o rk a u L u n a -p a rku . U m rtv a k a ko la , u k ra e n a d i
n o v s k im e v re c im a , k o b a s ic a m a i u n ka m a , u p re g n u ta je k a m ila .
P ra tn ja k re e i o b ila z i m a k e tu E iffe lo v e k u le (u s p o re n o k re ta n je ).
M r tv a k a k o la , sam a o d se b e , s v e b r e ju r e d ru m o m . O a lo
e n i tr e . K o la s e m im o ila z e sa b ic ik lis t im a i a u to m o b ilim a .
M e u o a lo e n im a je i o v e k b e z n og u, na k o lic im a . O n o d je d
n o m p o tr i.
K a m e ra ju r i u z i n iz to b o g a n u L un a -p a rku .
N a p o lja n i k o v e g is p a d a iz k o la . P ris ti u o a lo e n i i o k u p lja ju
s e o k o k o v e g a k o ji s e p o la k o o tv a ra : u k a z u je se lo v a c , u v e e r
n je m o d e lu . O n je s a d m a io n i a r. a ro b n im ta p i e m u in i da
n e s ta n e k o v e g . I o a lo e n i. M a io n i a r o k re n e ta p i p re m a sa
m o m s e b i i i e z n e .
P usta p o lja n a .
N a b e lo j p o z a d in i n a tp is K ra j . K ro z p o z a d in u (o n a je , is p o
s ta v lja se, o d h a r tije ) p r o le t i o v e k i p a d n e na z e m lju . U k a d a r
u la z i m a io n i a r; g e s to m p o k a e : N ije k ra j! U la z i d ru g i o v e k .
P re p irk a . D r u g i o v e k u d a ri m a io n i a ra n o g o m . O v a j p ro le e
k ro z p ro c e p a n i e k ra n o d h a r tije . P o n o vo s e s a s ta v e e k ra n i n a t
p is K raj .
P rilik o m d o e k a n o v e , 1925. g o d in e s p e k ta k l N em a p redstave is te rao je iz d a n a k : K inoske (C in e s k e tc h ), p ro iz v o d is t ih a u to ra , p rik a z a n
u is to m p o z o ri tu . M a r c e l D u c h a m p je n a s tu p io ka o g o li, b ra d a ti
A dam , u r e k o n s t r u k c iji s lik e L u ca sa C ra n a ch a , je d in o g s lik a ra ko g a je
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

57

Picabia trenutno sm atrao p o d n o ljiv im * (Evu je igrala Bronia Perlm u tte r alias Francisque Picabia).
Pariz koji spava, Meuin i Kula ine skupinu za sebe, potpuno
odvojenu od o sta lih C la irovih m litavih , bajagi d u h ovitih i malograan
skih film ova.
Povodom Meuina, Benjam in Fondane je autoru poeleo da po
stane Rimbaud; on je 1962. godine izabran za lana Francuske aka
d em ije radije postao zvanini, zeleno-zlatno-uniform isani B esm rt
n ik .

58

Fernand Leger
MEHANIKI BALET
Predm eti s lik e

najo b i n iji.

Ljudske fig u re , delovi fig u ra , delovi m aina, m etalni delovi, fa

briki izraeni p re d m eti, prikazani u krupnom planu, sa m inim um om
p e rspektive.
Posebni in te res film a je s te da ukae na znaaj koji pridajem o
nepokretnoj s lic i, njenoj a ritm e ti k o j, autom atskoj, usporenoj ili
ubrzanoj p ro jek c iji, zbirno, po sli n o s ti.
N em a s ce n a rija . R eak c ije ritm o v an ih slik a, to je sve.
Dva k o e fic ije n ta in te res o v an ja na kojim a je izgraen film :
v a rijac ija brzina p ro je k c ije ',
ritam tih brzina.
Znaajni doprinos koji dugujem o te h n ik o j novini gg. M urphyja i
Ezre Pounda. U m noena tra n s fo rm a c ija p ro jicira n e slik e.
Radi raznovrsnosti i kontra sta nekoliko s lik o v itih odlom aka i raz
glednica, koji nem aju v red n o s ti po sebi, ve u odnosu i u reakciji
sa slikam a to im sle d e .
Film je ralanjen na sedam v e rtik a ln ih delo va (krupni plan, bez
dubine, aktiv n e povrin e ) koji idu od usporenog do brzog.
Svaki od tih delo va p o sedu je osobeno je d in s tv o zahvalju jui s li
nosti skupova srodnih ili istovrsnih p re d m eta-s lika . O vo slui boljoj
konstrukciji film a i tim e se izbegava njegovo rasparavanje.
Da bi se obe zbed ila ra zn o lik o s t u svakom od tih delo va, ispresecani su vrlo brzim horizo n ta ln im prodorim a slinih oblika (boja).
Film je od poetka do kraja podreen v rlo preciznoj, najp re c izn i
joj m oguoj a ritm e tic i (broj, brzina, v re m e ).

Predmet se prikazuje ritmom od:

6

sli ica u

sekundi tokom 30

s li ic e

usekundi

sli ica u

sekundi tokom 30

10

sekundi

tok om

20 sekundi
sekundi

1 ; misli se. naravno, na brzinu snimanja. (Prir.J

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

59

Insistiram o s ve dok g led a o evo oko i duh vie ne prim aju.

Is crp lju jem o sp ektaku larn u vre d n o s t p re d m e ta sve do tre n u tk a kada
to postaje n epodnoljivo.

Ovaj film je realistiki a nikako apstraktni.

Napravio sam ga u prisnoj saradnji sa Dudleyem Murphyjem.
Zamolili smo kompozitora Georgesa Antheila da napravi sinhronizovanu muziku adaptaciju. Zahvaljujui naunom postupku g. Delacommea, nadamo se da emo mehanikim putem postii apsolutnu
istovremenost slike i zvuka.
Juli 1924.
Fernand Lger: Ballet mdcanique, L'Esprlt nouveau. Pariz, broj 28, 1925, str.
2337. Prevela Ana Jovanovl.

60

Fernand Leger
OKO MEHANIKOG BALETA
M e h a n i k i b a le t poti e iz epohe kada su a rh itek ti govorili o m ainskoj
c iv iliza c iji. Ta epoha u sebi nosi jedan n o v i re a liz a m koji sam lino
k oristio na svojim s lik am a i u ovom film u . Taj film je pre svega dokaz
da m aine i razni d e lo vi, da obini p re d m eti fa b rik e izrade, jesu
m o g u i i da im aju likovnu vred n o s t.
Ne p ostoje isklju iv o prirodni e le m e n ti, kakvi su nebo, drvee
i ljudsko te lo ; oko nas postoji i ono to je stv o rio ovek i to ini
na novi re alizam . To je za poelo onog dana kada je optevaei
ukus prih va tio kuu usred nekog p re d ela . Kua nije prirodni e le m e n t,
nem a, d akle, razloga da se za u stav im o , a za tim nastavim o da zam enjujem o v e lik i s u b je k t o b je k to m to je likovni problem dananjice.
Usred ta k vih is traiv an ja novog re alizm a, u ovom film u postoje i od
m arajui, zabavni i k ontrastni e le m e n ti. Film je v i e puta prikazan i
rom s veta. N eosporan je njeg ov uticaj na razvoj savrem enog film a
(R usija, N e m a k a), na u m e tn o s t iz lo g a i na ire n je album a fo to g rafija
gde se razvijaju g e o m e trijs k i i m ainski e le m e n ti.
Davanje p o k r e ta jed n o m ili n e ko lik im p re d m e tim a m oe da ih
uini p las ti n im . Takoe je m ogue da o s tv arim o likovni dogaaj lep
po sebi, a da nism o p rim orani da tra im o ta p re d stav lja . Da bih ovo
dokazao, jedn om sam posta vio zam ku nekim ljudim a. S nim io sam
glatki i sja jni n okat je d n e e n e, uvean sto puta. Z a tim sam ga pro
jicirao na platno. Z a ueni gled aoci su p overovali da prepoznaju neku
astronom sku fo to g ra fiju . O stav io sam ih u to m uv ere nju, a kada su
se nadivili utisku koji je na njih o s ta v lja la ta plan eta , kako su govo
rili, rekoh im: To je n o k a t sa p a lc a d a m e k o ja s e d i k r a j m e n e * . O tili
su n aljueni. Tim ljudim a sam dokazao da s u b je k t ili o b je kt nem a
znaaja: vaan je e fe k t.
Isto rija a vangardnih film o v a v rlo je jed n o stav n a. O ni su nepo
sredna re ak cija p ro tiv film o v a sa s c e n a rije m i sa zvezdam a.
O ni su m a to v ito s t i ig ra , s u p ro ts ta v lje n i kom erc ija ln o m poretku
stvari kod ovih drugih.
To n ije sve. O ni su o s v e ta s lik a r a i p e s n ik a . U u m etnosti kao to
je ova, gde s lik a tre b a d a b u d e s v e a rtv u je se rom aneskn oj anegdoti,
valjalo je o d b r a n iti s e i dokazati da im a g in a tiv n e u m e tn o s ti, odgur
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

61

nute kao spo red n e, mogu, sasvim sam e i v la s titim sred s tv im a , da

stvo re film o v e bez sc e n arija, u zim ajui p o k r e tn u s lik u za g la v n o g ju
naka.
Naravno, tvo rci o vakvih film o v a nikada nisu te ili za tim da od
njih naprave dela za iroku publiku i sa kom e rc ija ln im u inkom . Ipak,
na ovom svetu postoji jed n a m an jin a koja navija za nas, d aleko broj
nija nego to se obino m is li, ona k v a lite t p retp o stavlja kvan titetu .
Bilo da je re o M e h a n i k o m b a le tu , pom alo te o rijs k i n astro je
nom, ili o burlesknoj fa n ta ziji kao to je M e u in Francisa Picabije i
Renea C laira, c ilj je isti: p o b e i o d o s re d n jo s ti, oslobo diti se m rtv o g
b a la s ta koji je razlog posto jan ja kod drugih. O tre s ti se e lem en ata koji
nisu isto kin em ato g ra fsk i. Pustiti na volju m ati, sa svim opasno
stim a koje to sobom povlai; s tva rati pustolovinu na ekranu kao to
se svakodnevno stvara u slika rs tvu i u p oeziji.
Naa o g ra n i e n ja i o s k u d ic u nam eem o sam i sebi; m alo novca,
malo sredstava.
R asipanje novca p riliko m sn im anja v e lik ih k om ercijalnih film o va
je skandalozno. A ko E. von S tro h eim potroi itavo bogatstvo da bi
napravio P oh le p u (G re e d ), z ad ivlju ju i tako m alo poznat film , utoliko
bolje; m eutim , 9 9 % sn im ljen ih film o va ne zaslu uje te ogrom ne iz
datke. Novac je p r o tiv n ik u m e tn o s ti, p reo b ilje tehnikih sredstava je
p r o tiv n ik u m e tn o s ti. S tvaralaki Duh je navikao da ivi s oskudicom ,
on je dobro poznaje, i najbolja dela su najee sirom anog porekla.
Sve to je u um etn o sti dekadentno potie iz bogaenja.
N ije svakom dato um ee da usred izo bilja u ve d e u ig r u su zd ra
n o s t i o s k u d ic u .
Teko je b it i bo g at.
Filmu preti opasnost da ga ba to dotue. U svojim zlatnim bioskopskim dvoranam a i sa svojim srebrnim zvezdam a, film se ak vie
ne trudi ni da pie sc en arije, on potkrada pozorite, prepisuje pozo
rine komade. Onda m oete za m isliti da takvo prikupljanje ljudskog
m aterijala, neophodnog za ovu vrstu preduzetnitva, nije teko obaviti.
To moe da bude bilo ko. U zm em jedan vrlo poznat komad. Dodam
jednu vrlo poznatu zvezdu, pom eam , malo prom ukam , i izvadim vam
jedno od onih rem ek-delca B o u le v a rd P aram ounta, a vi ete mi posle
priati ta je s niim d alje bilo.
Sada je zanim ljivo v id eti koliko e nisko pasti Kom ercijalni Film .
Pozorina osrednjost se neto bolje dri. Nju podupire neka vrsta
trad icije, kao i tatina glum ca od krvi i m esa, koji ispred rampe daje
sve od sebe. Ako je jedne veeri slab, sutradan se izvue. Film je
mehanika u kojoj n em a o v a k v ih p o p ra v n ih is p ita .
Govoriu vam m alo o M e h a n i k o m b a le tu . Pria o njemu je sa
svim obina. Napravio sam ga 1923 24. godine. U to vrem e slikao
sam platna na kojim a su aktivni e lem enti bili p re d m e ti, nezavisni od
svake atm osfere i u novim odnosima.
Slikari su ve bili ra z o r ili s u b je k t. Tako isto bie u avangardnim
film ovim a razoren deskriptivni scenario.
M islio sam da taj zanem areni p re d m e t moe da dobije svoju vrednost i na ekranu. Poavi odatle, radio sam na ovom film u. Uzeo sam
sasvim obine predm ete i preneo ih na ekran, pridavi im pokret i
ritam , koji su bili veom a s m i lje n i i veoma sraunati.
62

S u p ro ts ta vljan je p redm eta, sporih i brzih odlom aka, predaha i e

stine ita v je f ilm iz g ra e n na to m e . K oristio sam k ru p n i p la n , je
dini izum koji nam je kin e m a to g ra f doneo. Posluio mi je i d e o pred
m eta; izdvojivi ga, mi ga p e rs o n a liz u je m o . Sav ta j posao naveo me
je da d o g a a j p re d m e tn o s ti ponem da sm atram vrlo aktuelnom i no
vom vrednou.
Dokum entarci i film s k e novosti su puni takvih vrlo lepih pred
m etnih injenica koje valja sam o da uzm em o i da um em o da pred
stavim o. ivim o u v re m e kad p re d m et s tu p a na v la s t i osvaja ra d n je
k o je u k ra a v a ju u lic e .
S tado ovaca u pokretu, snim lje n o odozgo i projicirano na itavo
platno, izgleda kao nepoznato m ore to uzbuuje gledaoca.
Eto, to je p re d m e tn o s t.
P edeset bedara ples a ic a to se disciplinovano v rti, projiciranih
u krupnom planu to je lepo i to je
p re d m e tn o s t.
M e h a n i k i b a le t m e je kotao oko 5000 franaka i zadao mi je m no
go m uke prilik o m m ontae. Tu im a ponavljanja pokreta koja je tr e
balo dugo podeavati. V a lja lo je krajnje paljivo sa topericom nad
zirati duinu tra ja n ja , zbog ponavljanja slika.
Na prim er, e n o m k o ja se p e n je s te p e n ic a m a eleo sam da gle
daoce najpre zapanjim , za tim da ih polagano u znem irujem , a onda
dovedem do razdrae nos ti. Za podeavanje trajanja okruio sam se
radnicim a i narodom iz m oje e tv rti, pa sam na njim a prouavao p ro
iz v e d e n o d e js tv o . U roku od osam dana znao sam ta mogu da po
stignem . Reagovali su g o to v o s v i u is to v re m e .
e na na I ju lja c i p re d s ta v lja ra z g le d n ic u u p o k re tu . Takoe sam
imao potekoa sa m a te rija lo m . Bilo je te ko izn ajm ljiva ti slam ne
eire, v e ta k e noge, c ip e le . Trgovci su m e s m atra li ili luakom ili
lakrdiiaem .
Sakupio sam sav svoj m a te rija l u sanduk. Jednog ju tra p rim etim
da su mi zdipili m oje lonce: m orao sam da ih platim i ovog puta
kupim druge.
Bilo je to burno v re m e is traiv an ja i igre na sreu koje se moda
okonava. N a stav lja ga C rta n i Film koji prua n e o granien e m oguno
sti naoj m ati i naoj d u h o v ito s ti. Sad on im a re.
Fernand Leger: Autour Ballet mecanique, napisano oko 1930, Fonction de la
peinture, Editions Gonthier, Pariz 1965, str. 164 67. Prevela Ana Jovanovi.
Fernand Leger, Argentan 1881 Gif-sur-Yvette 1955.
Film ovi: C h ariot cubiste, 1921; Le B a lle t m ecanique, 1924.
B iblio gra fija : Fernand Leger: Essai critique sur la valeur plastique du film dAbel
Gance La R oue*, prvi put objavljeno 1922, F onction de la p e in tu r e ..., str. 160 63.
------- : A New Realism the O bject (its plastic and cinematic graphic value),
Little Review, New York, zima 1926.
; : Novi realizam: predmet, preveo Branko Vuievi, Teorija film a, priredio
Duan Stojanovi, Nolit, Beograd 1978, str. 286 88.
: A propos du cinema, 1933, Fo nction de la p e in tu r e ..., str. 168 71.
: Povodom filma, prevela Gordana Velmar-Jankovi, Teorija f ilm a . . . , str.
288 91.
George Antheil: My Ballet Mdchanique, De S tijl, Scheveningen, tom VI, 1924 25,
broj 12, str. 141 44.
Standish D. Lawder: The C u b is t Cinema, New York University Press, New York
1975.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

63

N e z a p a d a ju i u A p o llin a ir e o v o s tr v lje n i p a tr io tiz a m , L e g e r je u e

e u p rv o m s v e ts k o m r a tu s m a tra o p r e s u d n im i k o r is n im is k u s tv o m :
N ik a d n is a m c r ta o to p o v e , im a o s a m ih p re d o im a . T o ko m ra ta s ta
ja o s a m na v r s to m tlu . Z a d v a m e s e c a n a u io s a m v i e n o za c e o
i v o t . . . K ada s a m je d n o m z a g riz a o u o v u re a ln o s t, p re d m e t m e v i e
n ije n a p u ta o . O d k ra ja ra ta d o 1924. g o d in e , o n je i n a s lik a o s v o je
n a jb o lje s lik e ( m e h a n i k a fa z a * ).
0 p rv o m L e g e ro v o m film s k o m p o k u a ju n i ta s e n e zna, p a a k
n i to da l i je u is tin u p o s to ja o . J e d in i m a te r ija ln i tr a g s u fo to g r a fije
L eg era sa s tiliz o v a n o m d r v e n o m lu tk o m C h a p lin a k o ju je a n im ira o i
u M eh an iko m baletu .
G o d in e 1922. g le d a o je G a n c e o v Toak (La R oue), o tu n o s e n ti
m e n ta ln u m e lo d ra m u , k o ja je , m e u tim , s a d r a la b rz o m o n tira n e sek v e n c e e le m e n a ta m e h a n iz m a lo k o m o tiv e , in a , d im a , sig n a la , d r
vea, m u n je v itih n a z ira ja lju d i, m n o g ih p o tp u n o n e p re p o z n a tljiv ih o b
lik a . Te s e k v e n c e , k a s n ije i s a m o s ta ln o p rik a z iv a n e u film s k im k lu
b o v im a , v e ro v a tn o je m o n tir a o L e g e ro v p r ija te lj, p e s n ik i p u s to lo v
C e n d ra rs . U k ra tk o m o g le d u o lik o v n im v re d n o s tim a Toka, L e g e r p r i
z n a je : F ilm m i je z a v rte o m o z a k . . . i b io s a m to lik o o p in je n film o m
da sa m m o ra o da s e o d re k n e m s lik a rs tv a . To je p o e lo k a d sa m v id e o
k ru p n e p la n o v e u Toku. Tada s a m za e le o d a p o s v a k u c e n u n a p ra
v im film . . .
1 z a to je o b e ru k e p r ih v a tio p o n u d u m la d o g A m e rik a n c a D u d le y a
M u rp h y ja da z a je d n o n a p ra v e f ilm . M u rp h y je im a o iz v e s n o p ra k ti n o
is k u s tv o je r je v e b io s n im io n e k o lik o film o v a ( e k s p r e s io n is ti k i ba
le t Danse M acab re iz 1923); Ezra P o und je o b e z b e d io vortoscope, u re
a j o d p r iz m i i o g le d a la , iz u m fo to g r a fa i s lik a r a A lv in a Langdona Cob urn a k o jim s u p o s tig n u te d e fo r m a c ije s lik e ; M a n R ay je s n im io
n e k o lik o d o d a tn ih k a d ro v a ; g lu m ile su M u rp h y je v a su p ru g a K a th e
rin e i K ik i, m o d e l i p r ija t e ljic a p a r i k ih s lik a ra (pa, tako, i Save um a no via ).
P ore d ov d e o b ja v lje n ih te k s to v a , sa u va n a su i e t ir i lis ta Legero v ih p rip re m n ih b e le k i i c rte a , o d a k le v re d i iz d v o jiti id e je k o je
n is u o s tv a re n e :
P o ja v lju je s e m a la b a le rin a , la ka, g ra c io z n a ( b e li tr ik o o tro o c r
tan s p ram c rn e po zad in e ).
P ro je k c ija c e le s tra n ic e n o v in s k ih re kla m a .
P o d e liti e kran na je d n a k e d e lo v e i p r o jic ir a ti is tu s l i k u . . . ra z li
itim ritm o v im a .
R e klam n e s lik e kao to je Beba C a d u m \
E fe k ti re fle k to ra u b o ji.
O b re se v i e b o jn i to a k *.
' uvena marka deijeg sapuna.

64

F ilm je p r v i p u t p rik a z a n u B eu , 1924, na M eunarodnoj izlobi

nove pozorine te h n ik e 2.
Je dn a p o z n ija L e g e ro v a z a m is a o ka o d a je n a g o v e ta v a la z a m i
ra n je o p in je n o s ti m r tv im p re d m e tim a :
S a n ja o s a m o f ilm u o d 'd v a d e s e t e t ir i a s a to ih iv i b ilo k o ji
par, b ilo k o je g z a n im a n ja . . . T a ja n s tv e n i i n o v i a p a ra ti o m o g u a v a ju
da ih s n im im o ta k o 'd a lju d i to i n e z n a ju , d a k ro z o tr u v iz u e ln u
s lik u is tra u je m o iv o t o d ta d v a d e s e t e t ir i a sa, n e d o p u ta ju i da
n am b ilo ta p ro m a k n e : n jih o v p o sa o , n jih o v o u ta n je , n jih o v u in t im
n o s t, n jih o v u lju b a v . P r o jic ir a jte f ilm o n a k o s ir o v k a k a v je s te , b ez
ik a k v o g p re th o d n o g p re g le d a i p o p ra v k u M is lim da b i to b ila ta k o
s tra v i n a s tv a r d a b i s v e t b e a o iz b e z u m lje n , d o z iv a ju i u p o m o
ka o p re d s v e o p to m k a ta s tr o fo m .

J U ostavtini organizatora Izlobe Frledrlcha Kleslera naena Je Jedna, po svemu sudei^

radna koplja (sada u Anthology Film Archives, New York) koja se po sadrlnl I ritmu unekoliko
razlikuje od standardne verzije Mehanikog baleta.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

65

Nepoznati autor
PISMO
(Prvi list)
dospeo ak u S am arkand. Praina, m uve u gnojavim oim a, peena
ovetina, s u krv ia st proliv, napukle d a m ije , bazd tru le i, o slepljujue
sunce, b uvljive kam ile bale, da ti doveka ne padnu na pa m et arabes
ques i rahatlokum . I onda, kroz z e m lje i godine, dovde i dosad, kad
ti piem i ne znajui ta je s tobo m , a li, raunam , zaelo navraa u
toplo m a te rin je gnezdo, pa tako i a d res u jem .
Izleen sam , m ilo m ili s ilo m , od pesnike m lita v e am otinje ,
nema v i e ja spavam po id eja m a evo, nego ti je drug vazda e n er
gian, kao da ga e le k trik a te ra , kako i p rili i jedn om m agnatu te h n ike ,
pa jo ovde, u N em a k o j. N a im e , s onog ludog rin g lp ila in fla cije s i
ao sam bogat. M o g lo je i obrnuto. Ispred siln ih 0000000000000000000
0000000000000000000000000000 na koncu se za u stav ila jaa num era.
1 zato, ako nisi u n a jb o ljim p rilik a m a , Boro, nem oj se e n ira ti, nism o
malo nekad bratski d e lili, i kod kue i u Ratu. O vda nje nae izbegavam i gradim se vaba ( to je i o fic ije ln o ), od nji su jed in o Rusi gori;
iskam e crkavicu, je r s iro tu ju , a onda udri u fo x tro t dok o p e t ne za
sline ubie im b o lje v ic i Cara-bauku i sve o te e . Zbog njih u
jo i rusku salatu za m rze ti. M nog o je c m o lja va , i otrovna, slovenska
dua. M oda i ovo ona iz m ene pie , a m oe b iti, p re tu rila se fla ic a,
pa da ne propadne m a stilo uzam an, a?

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

67

(Drugi list)
Pam ti li kako sm o kao m a li p o zirali tv o m e ujki da nas fotografi e za ap o tekarsku reklam u svog siru p a za ja a n je , pa nam proricao
da em o postati glum ci u kin e m a to g rafu ? Z am alo je pogodio.
Kupio sam kam eru i nain io F IL M !!! K rstio sam to Ein R a ts e lfilm ',
a evo ta se v id i. (1) S ed im en fa c e i onda mi kam era ue u glavu.
P retapanje u m ozak. (2 ) Tank, iz rata. (3 ) R egenbogen2, to je s t, sve
boje s p ektra. (4) Radenik za preso m tan cu je. (5) M o ja znanica skida
ru kavice, e ir, bundu, i sve, do svilen ih arapa. (4) i (5) naizm ence
i ubrzano, kao ale arlo v e. U zg red , m lad e vabice sad su fino viljaste, valjd a od slab e h rane. ( 6 ) zid an je m o je kue na jezeru kao
nekoliko go lem ih kubusa od sta kla i betona. S likano svaki dan po
m alo, al obrnuto s ta vljen o pa se g otova v ila razgradi, pobegne graa
s placa i na kraju u sprave se borovi to su m orali biti poseeni. (7)
Bogalji, slep ci, nakaze. (8 ) B avarske gore. D eca se grudvaju pred zam
kom aavog Ludw iga3. Labudovi na zaleeno m jeze ru . Jedan crn (ne
g a tiv !). (9) Z e le n a p o rculanska in ija s rum enim tren jam a. Isprazni
se sam a. Rukom m alano. (10) Lanjski R eisetagebuch4 Ham burg N ew
York. D elovi lae. Na palubi b oksujem s jednim sim p atinim stew ardom, pozadi ta lasi kao plan in e. Bal m askiranih putnika. Brodska kujna.
Kip Slobode pred N Y . Jurnjava au tom obila. W o lk e n k ra tze ri5. Sfinga.
K rokodili. C rnci se ce rekaju u a p a r a t . . . und so w e ite r4. NB. Sve
kratko. Jedan Dr o p tike ubeivao m e da oko ne vidi to je krae od
sekunde. N ije ono tako lenjo, i jo kad se m alice istrain ira, vidi i 1
sliicu to kresne u m agnovenju (A u g en b lick7). I tako, nekoliko sto
tina stvari za cig lih 7 min (p o jav lju je se i N j. V e l.8, s kim e sam se za
kaio oko S-na ). Pravi slikopad. Uz to putam daz sa gram ofona. To
ti je m oja privatna zan im acija, al, izgleda, po poslednjoj modi. Tu
skoro gledao sam m atin e u U fa P a la s t. . .
Objavljuje se prvi put.
Jed ne le tn je n e d e lje 1981, na z e m u n s k o j b u v ljo j p ija c i, na p la
s ti n o j f o l i j i s v rlo m e o v ito m ro b o m ( s ta re h a ljin e , e lji i, d e lo v i
n e p re p o z n a tljiv ih m e s in g a n ih s p ra v a ), is p o d h rp ic e ra s k u p u sa n ih , n e
z a n im ljiv ih k n ji ic a na en je i p r ir u n ik G u id a S ee b e ra D er Trickfilm
in seinen grundsatzlichen M o g lich k eiten , B e rlin 1927. P rim e ra k je b io
o d li n o o uvan, u le v o m d o n je m u g lu d ru g e s tra n e k o ric a n o s io je
u le p lje n lib r is (fig u ra D o s ite ja O b ra d o v i a u o v a lu ) Dragoslava M.
Petkovia. Izm e u s tra n ic a 44 i 45 b il i su u m e tn u ti o vde p re ta m p a n o
' Fllm-zagonetka (nam ). (Prlr.)
1 Duga (nem). (Prlr.)
(Prlr ) 3 Bavar9l<l kral) ('8451886). ljubitelj fantastlfne arhitekture I poezija. Wagnerov pokrovitelj.
4 Putni dnevnik (nem.). (Prlr.)
5 Oblakoder (nem ). (Prlr.)
I tako dalje (nem ). (Prlr)
7 Tren (nem ). (Prlr.)
Stu?- (1)*<| Karaort,avl4- Uz ovo meeto na margini Ja dopisano: -Otvara II policija po
* Moida aluzija na zloglasni Solunakl proces Iz 1917. godine. (Prlr.)
68

p is m o , f o to g r a fija fo r m a ta ra z g le d n ic e s lik o m m la e g m u k a rc a i pos e tn ic a iz v e s n o g In g Jo h a n n e s a S te ffa n a (Jo va n a S te fa n o v i a ? ), s p o

s lo v n o m i k u n o m a d re s o m u B e r lin u i b ro je v im a te le fo n a .
P ism o , ili, ta n ije , fra g m e n t p is m a s a s to ji se o d d va lis t a h a r tije
v e li in e 15 21 cm , u k a s te b o je , b e z vo d e n o g ig a. Is k o ri e n a je
sa m o recto s tra n a . P rv i li s t je p is a n p e ro m ( p r i d n u je z a le p lje n is e a k
ta m p a n o g c rte a b o ic e i d o a ra n a m r lja m a s tila ), d ru g i k u ca n m a
in o m , s n e k o lik o is p r a v k i i d o p u n a ru k o m . R u k o p is n i d e o je ir ili a n ,
k u c a n i la tin i a n . O ba lis t a s u je d n o m p re s a v ije n a .
U v rh u n a s lo v n e s tra n e S e e b e ro v e k n jig e s t o ji p o tp is Borivoje
Lazarevi, Bgd i ta j ru k o p is se r a z lik u je o d o n o g u p is m u .
O d m a h s e n a m e tn u la p o m is a o d a je p o s r e d i m is tifik a c ija . A li, s
d ru g e s tra n e , te k o je o b ja n jiv a m is tifik a c ija n a s u m c e b ae n a u s v e t.
K u p a c k n jig e k o ji s e p o m a lo z a n im a za p re d m e t p is m a d o a o je
na p ija c u p r v i p u t, n ik o m n e p o m e n u v i s v o j n au m . S to g a je o d lu io
da, d o k se n e d o ka e s u p ro tn o , o v a j s lu a jn o is k r s li te k s t s m a tra a u
te n ti n im .
N a jla k e je b ilo u t v r d it i d a lib r is p rip a d a K n ji a ri, a n tik v a rn ic i
i k n jig o v e n ic i D o s ite j O b r a d o v i , k o ju je u B eo g ra d u , 1927. g o d in e ,
o tv o rio D. M . P e tro v i (u m r o 1968; v id i D r L ju b o m ir D u rk o v i -J a k i :
Jugoslovensko kn jia rstvo 1918 1941, N a ro d n a k n jig a , B e o g ra d 1979,
s tr. 66 67, 92).
Is e a k c rte a p o ti e iz a s o p is a M e rz k o ji je u H a n n o v e ru izd a
vao K u r t S c h w itte rs . C rte s e n a la z i na 93. s t r a n i je d a n a e s to g b ro ja
iz 1925. (z v a n o g TYpo R E klam e i l i P elikan N u m m e r), ka o d e o o g la s a
za tu e v e te u v e n e firm e .
U p is m u p o m e n u ti U fa P a la s t je b e r lin s k i b io s k o p g d e je 3. m a ja
1925. p rik a z a n m a tin e A p s o lu tn o g f ilm a s o v im p ro g ra m o m : Film je
ritam R ic h te ra , D ijago nalna s im fo n ija E g g e lin g a , O pus 2, 3, 4 R u ttm a n na, Pokretne s lik e (M e h a n i k i b a le t) L e g e ra , C la ir o v M e u in , i Sonata
u bojam a, r e fle k to r s k e ig re b o ja H irs c h fe ld a -M a c k a . U k o lik o je n e
p o z n a ti p is a c tu s k o r o g le d a o t a j p ro g ra m to b i, u z d o d a tn u p o tk re p u d a tu m a iz la s k a u p o tre b lje n o g b ro ja a s o p is a M e rz, u k a z iv a lo
da p is m o p o ti e iz 1925. g o d in e .
N e o p h o d n o s tru n o is p it iv a n je (a n a liz a ru k o p is a , o d r e iv a n je s ta
r o s ti h a r tije i m a s tila , tip a i g o d in e p r o iz v o d n je p is a e m a in e ), id e n tifik o v a n je a u to ra i o d g o n e ta n je s u d b in e n je g o v o g film a -re b u s a
sve to iz is k u je v e lik e iz d a tk e te o s ta je za b o lje d an e. D o tle se v a lja
u z d r a ti o d ik a k v ih p o re e n ja s o n o v re m e n im i k a s n ijim a v a n g a rd n im
f ilm o v im a n a k o ja o v a j fra g m e n t m o d a i o d v e m a m i.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

69

Laszlo Moholy-Nagy
SIMULTANI ILI POLIBIOSKOP
M orao bi se izgraditi jedan bioskop koji bi bio o prem ljen aparaturom
i projekcio nim povrinam a za razne e ks p e rim e n ta ln e svrhe. Na prim er,
m oe se za m is liti da se uobiajena projekcio na povrina pomou je
dnostavnog ureaja za pom e ran je ralani na ra zli ite koso raspore
ene plohe i izboine, poput p re d ela b reuljaka i dolina, u ijoj se
osnovi nalazi najje d n o s ta vn iji m ogu princip podele, kako bi se m oglo
ovladati e fe kto m tako d o b ijen e is k riv lje n e p ro jek c ije .
Jedan drugi predlog izm ene projek c io n ih povrina bio bi: um esto
sadanje etvorougaone, povrina u obliku segm e na ta lopte. O va pro
jekciona povrina m ora im ati veo m a v e lik i poluprenik i, stoga, veom a
malu dubinu, i m ora biti p o s ta vljen a p rem a gledaocu pod uglom od
oko 45. Na ovu p rojekcio nu povrinu tre b a da se puta v i e film o va
(u prvim o p itim a m oda dva) i to ne p ro jicira n ih na jedn o utvreno
m esto, ve u n e prestanom kreta n ju sle v a nadesno odnosno zdesna
nalevo, odozdo nagore, odozdo nanie i tako d a lje . O vim postupkom
mogu se prika ziva ti dva, ili v i e , najp re m eusobno nezavisna zbi
vanja, a k asnije zbivanja koja se u proraunatom spoju m eusobno
sm isaono dopunjavaju.
V e lik a projek c io na povrina im a i tu p rednost da s veom uverIjivou p rikazuje k re ta n je , re cim o , k re ta n je autom obila s jednog kra
ja.n a drugi (k re ta n je u drugoj d im e n z iji) nego to to postiu sadanje
p rojekcione povrine na kojim a se uvek m ora fik s ira ti jedn a s lika.
Kako bih bio sasvim jasan, d ajem s hem atsku s k ic u +
Sleva nadesno te e film gospodina A : ro e n je, ivotni put. O do
zdo nagore te e film gospoe B : ro e n je, ivotni put. P rojekcione po
vrine dva film a se ukrtaju : ljubav, brak i tako d a lje . Oba film a sad
mogu te i d a lje ili uk rtaju i se, u vidu p re klo p ljen ih sekvenci zbi
vanja, ili paralelno , jedan uz drugi, ili m oe krenuti novi, zajedniki
film ove dve osobe. Kao tre i odnosno e tv rti filrn m oe te i film
gospodina C, isto vre m en o s o d v ija n jem A i B, odozgo nadole ili zde
sna nalevo, ili u nekom drugom pravcu, sve dok, ve prem a sm islu,
ne presee ili p re k rije os ta la dva film a i tako da lje .
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

71

O vakva s h e m a e, naravno, podjednako, ako ne i vie, odgovarati

n epredm etnim svetlo sn im p ro jek cijam a na podobu fotogram a. U klju
ivanjem kolo ristikih e fek ata tu m ogu nastati jo bogatije moguno
sti oblikovanja.
Tehniko reen je ovakvih p ro jekcija, recim o autom obila ili nave
dene skice, veom a je jednostavno i nim alo skupo. S am o se m o ra uba
c it i p o k re tn a p riz m a is p re d s o iv a film s k o g p ro je k to ra .
V elika projekciona povrina om oguava i sim ultano ponavljanje
sekvence slika, tako to se dodatne kopije iste film ske trake projici
raju na povrinu drugim p ro jekto rim a u nizu, i to kreui iz poetka.
Tako se uvek moe ponovo prikazati poetak jednog ve uznapredovalog pokreta koji se postepeno p reskae i tim e ostvariti novi
efekt.
O stvarenje takvih planova postavlja nove zahteve sposobnostima
naeg organa optikog opaanja, oka, i naeg prijem nog centra, mozga.
Dinovskim razvojem teh n ike i velikih gradova nai opaajni or
gani proirili su sposobnost istovrem enog optikog i akustikog funkcionisanja. Zato ve postoje prim eri i u svakidanjem ivotu: stanov
nici Berlina prelaze Potsdamski trg. Razgovaraju a is to v re m e n o u ju 9
trubljenje autom obila, zvonjavu tram vaja, sviranje omnibusa, po
vik koijaa, buku podzemne eleznice, viku prodavca novina,
zvuke iz zvunika i tako dalje,
i mogu da razdvoje ove razliite akustike utiske. Nasuprot tome, o72

vek iz unutranjosti koji je nedavno dospeo na ovaj trg bio je ovim

obiljem utisaka to lik o izbaen iz koloseka da je ostao kao ukopan
pred tra m va jem koji mu je dolazio u s usret. Analogni sluaj optikog
zbivanja m oete s m is liti i sam i.
Podjednako analogno, m odernu optiku i akustiku prim enjene kao
sredstvo um etnikog oblikovanja m oe prim iti sam o ovek otvoren
prem a s av rem e nos ti i jed in o takvog oveka mogu obogatiti.
Lszl Moholy-Nagy: Das simultane oder Polykino, M alerei Fotografie Film, Bauhausbiicher, Verlag A lbert Langen, Miinchen 1925, 31927, str. 39 41. Preveo Filip
Filipovi.
Lszl Moholy-Nagy, Borsod 1895 Chicago 1946.
F ilm ovi: B e rlin e r
weiss-grau, 1930;
1933; Life o f the
Things to Come,
G. Wellsa, 1936.

S tllle b en , 1926; M a rs e ille Vieux Port, 1929; Lichtspiel schwarzZlgeuner, 1932; Sound ABC, 1932; A rchitekturkongress Athen,
Lobster, 1935; The N ew A rc h ite c tu re o f the London Zoo, 1936;
neupotrebljena sekvenca za film Alexandra Korde po romanu H.

B iblio gra fija : Laszl Moholy-Nagy: Filmvaz. A nagyvaros dinamikaja, Ma. Musik
und Theater Nummer, Wien, 15. septembar 1924, b.p.
Sibyl Moholy-Nagy: Moholy-N agy, E xperim ent in Totality, Harper Brothers, New
York 1950, T h e M.I.T. Press, Cambridge, Massachusetts, 1969.
Krisztina Passuth: M oholy-N agy Laszl, Corvina, Budapest 1982.

M a d a je k ra tk o v e n a m a a rs k a re v o lu c ija iz 1919. g o d in e b ila b la

g o n a k lo n o ra s p o lo e n a p re m a u k ra a v a n ju b u d im p e ta n s k ih zd an ja
a p s tra k tn im a ra m a i p re m a u k lju iv a n ju k a b a s tih k u b is ti k ih r e k v i
z ita u p rv o m a js k e p o v o rk e , M o h o ly -N a g y je , s n e p o p u s tljiv o u fa n a
tika , za m e ra o n je n im v o a m a p o lo v i n o s t: . . . re v o lu c io n a r i su za
b o r a v ili s tv a r n i s m is a o re v o lu c ije . . . Z a b o ra v ili su k u ltu r u . N jih o v a
re v o lu c ija n ije 're v o lu c io n a rn a p ro m e n a ' . . . I s t in s k i r e v o lu c io n a r n i
s is te m b i se u s v im a s p e k tim a ra z lik o v a o o d p o z n a to g s ta ro g o b ra sca .
Pre sve g a b i u k lo n io k a v e z u p o d o b n e k u e u s ir o t in js k im e tv r tim a ;
m rtv e m u z e je to s la v e la n u s lik u s v e ta ; b o ln ic e v o e n e za ra d p ro fita
ko je n e z n a n je m i p o h le p o m u b ija ju b o le s n ik e i z a p ra v o su m r tv a n ic e ;
b o rd e ls k e za b a ve v is o k ih in o v n ik a k o ji k u p u ju e n e ; p o z o ri ta i o p e re
to bazd e na e ti k u s lin a v k u i a p ; s p u ta v a n je s tv a r a la k ih m o i u
ko la m a k o je n a g ra u ju je d in o k a s tin s k i d u h . . . S a d a n ja k o m u n is ti
ka p a r tija jo je d e o o v o g b u r o a s k o g s v e ta i n je g o v v e t p ro p a g a n
d is t. O na d u v a u c rv e n u lim e n u tru b u a o p o n a a k u lt m r t v o g . . .
J e d n o m iz a a v i iz e k s p r e s io n is ti k e fa ze (c r te i i b o m b a s ti n i
s tih o v i) i s v e u p r o s t iv i u g e o m e tr ijs k e o b lik e , p lo n e , n e n a ru e n e
b o je : lim u n o v o u tu , s k e rle tn u , c rn u i b e lu , M o h o ly -N a g y je , ka o s li
ka r i v a ja r, d o k ra ja iv o ta o s ta o p o d je d n a k o fa n a ti n o v e ra n n e p re d m e tn o s ti. A li, k a o to s u s e n je g o v e o s ta le d e la tn o s ti e s to s v o d ile
na o b lik o v a n je p re d m e ta o d k n jig a p re k o p o z o rn ic e d o u s a v r e n o g
m o d e la te s te re ta k o je i n je g o v ra d na p o d ru ju fo to g r a fije , fo to m o n ta e i f ilm a b io p re te n o fig u r a tiv a n . O v a j p a ra d o k s ja v lja se k o d
n e k o lic in e g o r ljiv ih a p o s to la n e p re d m e tn o s ti u lik o v n o j u m e tn o s ti: ka o
da im je b io n e o p h o d a n n e k i v id o s v e a v a n ja p re d m e tn im s v e to m .
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

73

I sa m p o e ta k M o h o ly e v o g b a v lje n ja fo to g r a fijo m s a s v im je p ri*

z e m a n : to s u s n im c i n a in je n i p r ilik o m iz le ta .
N je g o v s c e n a rio D in am ik a v ele g ra d a , n a p is a n 1921 22. g o d in e ,
z a m e ta k je v r lo k o n k r e tn ih film o v a k o je e n e to k a s n ije o s tv a r iti
R u ttm a n n i V e rto v . S a m o d v a f ilm a M o h o ly -N a g y a sa o b ra e n a s u n je
g o v im s lik a r s k im o p r e d e lje n jim a : p rv i, Igra s vetlo sti: crno-belo-sivo,
r e g is tr u je s v e tlo s n e e fe k te p ro iz v e d e n e u re a je m k o ji je , p o M o h o ly e v im n a c rtim a , n a p ra v io je d a n p e d a n tn i b e r lin s k i m e h a n i a r; d ru g i
je fra g m e n t p r ip r e m lje n za n a u n o - fa n ta s ti n i ig r a n i film . In a e , o n je
d o k u m e n ta r is t: b ilo d a s n im a iv o t ja s to g a i l i Le C o rb u s ie ra na p u to
v a n ju b ro d o m d o A tin e g d e e b i t i p ro k la m o v a n a A tin s k a p o v e lja ;
s n im a ju i C ig a n e , a k se, p o p u t s n im a te lja na fro n tu , iz la g a o o p a s n o s ti
da ga m e c im a iz r e e ta ju s u b je k ti k o ji s u z a z ir a li o d ka m e re .
M o h o ly je p o k u a v a o i da d ir e k tn o c rta z v u n u tra k u (Zvuna
a b eceda), a li je a k i ta d a n u d io p r ija te ljim a da u ju ka k o z v u e n ji
h ova n a c rta n a lic a i l i n o s e v i.
F ilm je za u z im a o m n o g o m e s ta a k i u M o h o ly e v o m p o ro d i n o m
iv o tu n je g o v a k i H a tu lla b ila je n a jv i e s n im a n o d e te na s v e tu * ;
ipa k, od s v e g a to je s n im io n e u p o re d iv o su v re d n ije n je g o v e id e je .
J e s tira ub je o s ta v ila z g od an v e r b a ln i tre n u tn i s n im a k M o h o ly a
iz 1929. g o d in e , ka da ga je p o s e tila , z a je d n o s D o v e n k o m i V e rto v o m :
M o h o ly -N a g y s e b a v i
t r e t M a ja k o v s k o g . . . S lu i
da s m o s v i le p i. N e k a k a v
p o k lo p a c k la v ira i s v ira o
kam a

fo to g r a fijo m . P o k lo n io m i je p re k ra s a n p o r
n a s k a fo m i v o tk o m u m e s to lik e ra . N a la z i
p ija n is t-d a d a is t, m rta v o z b ilja n , p o d ig a o je
na s tru n a m a a no g a m a je u d a ra o p o d ir

P ro iriv a n je film a i n je g o v o m e a n je s d ru g im m e d ijim a n is u

e k a li da se p o ja v i ava n g a rd a i z a in te re s u je za film (ka o to n i k o m e r
c ija ln a re k la m a u v e lik im lis to v im a n ije e k a la da je f u tu r is ti ople
m ene, p rim e n ju ju i je u p o e z iji). M o d a p r v i s p o j film a i d ru g o g med iju m a o s tv a re n je u p a ri k o m p o z o ri tu C h a te le t ve 1896. godine.
P rilik o m re k la m n ih n a stup a , ju n a c i n e m ih k o m e d ija s ila z ili su
s ekran a i p re d g le d a o c im a uivo n a s ta v lja li ra d n ju . N a in na k o ji
je E jz e n te jn uve o f ilm s k i d n e v n ik G lu m o va u p o z o ri n u p o s ta v k u
Kola m udrosti, dvoja ludosti (N a vsjakogo mudreca dovolno prostoty.
M o s k v a 1923) v e rna je k o p ija tih n a s tu p a : g lu m a c tr i k ro v o m ( film )
i u la z i u p o z o ri n u d v o ra n u ; na k ra ju p re d s ta v e , r e d ite lj se k la n ja
( film ).
V s e v o lo d M e je rh o ljd je 1915. re ira o sada iz g u b lje n u Sliku Doriana G reya (Portret Doriana G reja), n am e ra va o je da e k ra n iz u je sla vn u
k n jig u Johna Reeda i n a ja v ljiv a o m o n u m e n ta ln i film o e le z n ic i, a li je,
in i se, u p o z o ri tu film k o r is tio sa m o kao m od e ra n re k v iz it i ilu s tr a
c iju . Tako n je g o v s c en og raf, s lik a rk a Lju b o v Popova, v e li da film s k e
p ro je k c ije dopun ja vaju te k s t, p o d v la e i i ra z ja n ja v a ju i b itn e p o je
d in o s ti radnje.
74

I k o d P is c a to ra ' f ilm s lu i u m e s to tra d ic io n a ln e s lik a n e p o za d in e

i l i ka o d o k u m e n ta rn i u m e ta k da p rik a e z b iv a n ja o d v e za m a na
da b i se m o g la s m e s t it i na p o z o rn ic i. Tek n e o s tv a re n i p r o je k ti W a lte ra
G ro p iu s a i E l L is ic k o g za to ta ln a p o z o ri ta n a m e n je n a P is c a to ru o d
n o s n o M e je rh o ljd u p re d v i a ju p o lib io s k o p s k a re e n ja .
G o to v o z a b o ra v lje n r a n i e k s p e rim e n t je s te p re d s ta v a M a rc e la
L 'H e rb ie ra iz 1921, Raskovani P rom etej (P rom ethee de chaine). U p rv o m
d e lu p u b lik a p r is u s tv u je s n im a n ju n e k o lik o scena, a z a tim g le d a tu
film s k u m o d e rn iz o v a n u v e rz iju m ita g de je P ro m e te j p o s ta o b an kar, a
o ra o k o ji m u k lju je d ig e ric u p re tv o rio se u a k c ije k o m p a n ije Cau
casian Eagle.
S v o je v rs n a k o m b in a c ija m e d ija b io je i b a l k o ji je M a n Ray re ira o
za je d n o g o d p a r i k ih m e c e n a (o b i n o m o d n ih k re a to ra i l i b o g a tih
a ris to k ra ta ) s k o jim a s u se a v a n g a rd is ti ta k o p ro b ita n o d ru ili: u d v o
r i tu g d e je s v e b ilo o b o je n o u b e lo , na m a su ra z ig ra n ih zva n ic a u
b e lim h a ljin a m a i o d e lim a , p r o jic ir a n i su ru k o m b o ja d is a n i M e lie s o v i
film o v i (s a m M e lie s je d a v n o b a n k ro tira o , a ko v e n ije p ro d a v a o ig ra
k e i b o m b o n e u h o d n ik u p o d z e m n e e le z n ic r ).
A u s t r ijs k i a r h it e k t F rie d ric h K ie s le r o v a k o o p is u je s v o ju e le k tro
m e h a n i k u p o z o rn ic u za p o s ta v k u a p e k o v e d ra m e R.U.R.:
D ra m a R.U.R. p ru ila m i je p r ilik u da u p o z o ri tu p rv i p u t (sic!
P rir .) u p o tre b im f ilm u m e s to n a s lik a n e p o za d in e , a ta k o e i te le
v iz iju , u to m s m is lu to sa m u s re d p o z a d in e u g ra d io v e lik i e tv r ta s t
p ro z o r s k a p k o m k o ji se m o g a o o tv a r a ti p u te m d a ljin s k e k o n tro le . Kad
b i, u ko m a d u , d ir e k t o r fa b rik e s lju d s k im ra d n ic im a p r itis n u o d ug m e ,
k a pa k se o tv a ra o i p u b lik a je v id e la d va lju d s k a b i a o d ra e n a p o m o u
o g le d a la ra s p o re e n ih iza p o z o rn ic e . U to m p r o s to ru g lu m c i su iz g le
d a li ka o d a s u v is o k i p o la m e tra , n e u s ilje n o s u se k r e t a li i ra z g o v a ra li,
a u li s m o ih p re k o s k riv e n o g z v u n ik a . B ila je to s ja jn a ilu z ija , je r
s te tre n u ta k k a s n ije v id e li k a k o se t i is t i g lu m c i, u s v o jo j p u n o j v e li
in i, p o ja v lju ju na p o z o rn ic i. U to m a s u n e m in o v n o se ra z le g a o p lje
sak. P o s to ja la je jo je d n a in o v a c ija , n a im e , o g ro m n a d ija fr a g m a u d nu
p o z o rn ic e . K a d b i d ir e k t o r z a e le o d a p o s e tio c im a p o ka e ka ko je
m o d e rn a n je g o v a ro b o ts k a fa b rik a , o tv a ra o je d ija fr a g m u k o ja je o tk r i
va la film s k u s lik u , iza d e k o ra p r o jic ir a n u na k ru n i e kra n, i v id e li s te
u n u tra n jo s t o g ro m n e fa b rik e s ra d n ic im a k o ji z a p o s le n o id u tam o-amo. To je b ila v a rka , je r je u u n u tra n jo s t fa b rik e u la z ila ka m e ra ,
d o k su g le d a o c i im a li u tis a k d a i g lu m c i za la ze u film s k u p e rs p e k tiv u .
P re s e liv i se u A m e rik u , K ie s le r je p o e tk o m 1929. g o d in e u N e w
Y o rku o tv o rio s v o j 1 0 0 % b io s k o p , je d in s tv e n p o k o n s tru k c iji, ra d i
ka lan p o fo r m i, o rig in a la n p o n a in u p ro je k c ije , g d e n ije b io sa m o
iz m e n je n i p o v e a n fro n ta ln o p o s ta v lje n i e k ra n v e se s lik a p o p o tre b i
p re liv a la i na b o n e z id o v e i ta v a n ic u d v o ra n e . U ta k v o m b io s k o p u se
b ez m u k e m o g a o p r ik a z iv a ti z a v r n i t r ip t ih G a n c e o v o g Napoleona
(19 27 ): t r i n a p o re d n e s lik e .
P o s le d n ja o v a k v a z a m is a o u ra z d o b lju o b u h v a e n o m o v o m k n jig o m
je s te E jz e n te jn o v d in a m i n i k v a d ra t o k o je m je s e p te m b ra 1930, u
H o lly w o o d u , g o v o rio la n o v im a A k a d e m ije f ilm s k e u m e tn o s ti i te h n ik e .
1 Piscator je u SSSR napravio film Pobuna ribara (Vosstanie rybakov, 1934).

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

75

Sergej Ejzentejn
KAPITAL*
1 2 /X [1 9 2 7 ]
O dlueno da se re ira K a p ita l po sce n a riju K. jedini fo r
m alni izlaz'.
NB. N a lep c i2 to su za p is i, iod am a p rivreni za zid m ontae.
1 3 / 27.
. . . N a s ta v iti (i postupno izlo iti) sled d ijale kti k o g razvitka u
m ojim s tv a rim a 3, pod s etim o se:
1) tr a jk u s m ere n je: nauno -tehniki film o m etodam a i pro
izvodnim proc es im a k lasne i ileg a ln e borbe. O tud i s e rijn o s t i neveza
nost za jedn o m e sto (u pro jek tu je postojao itav niz bekstava, a iz
zatvorske s va kid a n jic e pobuna, p re tre s , e tc ).
D ija le k t i [k i] p ro is te k li r e s u l t p a tetino-ivotna s tv ar o pro
stornoj uta m n ie n o s ti.
2) P o te m k in podvlaim d i j a l e k t i k i] re s u lt usm erenja: ivotna,
psiholoka p a te tik a (k o n k retn a: cera d a, a lo s t5 p a r e x c e lle n c e 6).
Neoekivano a p strak tn a p a te tik a lavova7: [p re s k o k ] od izraajnosti ivota ka u o ptavajuo j izvanivo tnoj likovnosti.
[ 3 ) ] O k to b a r, u p re g n u t za lavovim a: govori m enj e vik a, bicikli,
proboj (N B . nusproizvodi auto i m oto-trka um ontiranih u kosidbu Ge* EJzenteJnovl tekstovi nikad nisu laki, a to pogotovo nije ovaj sastavljen od fragmenata
njegovih radnih belenlca. Zato se poku3alo da bude prireen tako dase itaocu olaka trud I
usredsrelvanje na EJzenteJnovu misao, a da se ujedno potuje priroda teksta
(line
Skraeno napisane rel dopunio Je (u uglastlm zagradama) ruski prireiva, Naum Klejman.
Rel koje Je prevodilac mestlmlce morao da doda stavljene su u kose zagrade.
Neuobiajeno brojne napomene treba da prue podatke o linostima pomenutlm u tekstu I
objasne strane izraze I manje poznate pojmove. Napomene preuzete od ruskog prireivaa posebno
su obeleene.
Jedino odstupanje od originala sastoji se u tome to su naslovi 1 strani Izrazi sloeni kurzi
vom. (Prlr.)
1 Olovkom napisano na papiriu I zalepljeno u svesku. (Klejman.)
2 Tekstovi novinskih Iseaka dati su u okviru. (Prlr.)
3 Terminoloki zaostatak s poetka dvadesetih godina, kada su proizvodni umetnlcl tvrdili
da oblikuju korisne stvari a ne umetnlka dela. (Prlr.)
4 Rezultat (engl.). (Prev.)
5 Misli se na scenu kad grupa mornara pokrivenih ceradom eka da bude streljana, I na
scenu alosti graana Odese za ubijenim mornarom Vakullnukom. (Prlr.)
6 Prevashodno (franc.). (Prev.)
7 Tri kadra kamenih lavova koje Je Ejzentejn animirao montaom. (Prlr.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

77

belek

n e ra lk e 8), doveo je do potpunog o dstupanja od in je n ic e i aneg

dote: dogaaji O kto b ra (u ovom d elu ) poim aju se n e d o g a a j n o,
ve kao logini ishodi niza s itu a c ija nije posredi to to m en jevici
pevaju u v re m e kad se ve b ije b itka (nain isto film sko g preterivan ja), ve is to rijs ka k ra tk o v id o st m en jevizm a. N e to to m ornar
upada u spavau sobu A [le k s a n d r e ] F [jo d o ro v n e ]9, ve kanjava
nje m alograantine e tc . N e aneg d o ta s d ivljo m divizijo m , ve /iz la
g a n je / m etodike pro p ag an d istiko g rada, u im e boga '0 preobraa
se u tra k ta t o botvu.
Posle d ram e, poem e, b alade u film u , O k to b a r pokazuje novu form u
film s ke stvari zbornik E s s a y s " na niz te m a koje ine O ktobar. Uz
postavku da su u svakoj stvari vane uved ene sen te n c ije , form a
k o n v e r z a c i o n o g film a , osim zan im ljivo g ob navljan ja postupka,
daje jo i njihovu ra c io n a lizac iju u o b e n e rw a h n te r ,2 postavci. Tu je
ve dodirna taka s potpuno novim film s k im persp ektivam a i nagov etaji m ogunosti koje e se, o s tv aren e, pokazati u novoj stvari
K A PITA L po lib retu Karla . Film ski trak ta t.
4 /X I, vee
U A m e ric i su i groblja p rivatn a. U svem u 100% konkurencija.
Potkupljivanje lekara e tc . S a m rtn ici dobijaju prospekte: Samo kod
nas e te im ati veni m ir u hladu drvea i uz ubor potoia e tc. (za
K [ a p it a l]) .
2 3 /X I 27.
O snovnim re ijskim naelom valja uvek sm atrati ono koje kao
postupak konstrukcije proim a i stvar u celini i n ajsitniji d etalj, a i
po isto teh n ikim e le m en tim a n ije m anje verno sveukupnoj form i.
Tako je bilo s P o te m k in o m na planu dvojnog takta takta, gde
su se dvaput pojaano ponovile kako cele em ocionalne strukture tako
i neskraena m ontana parad (negde je sve to podrobno izloeno).
Za prvo prim erice: scena iekivanja na palubi i scena iekivanja
pri susretu s eskadrom .
Naelo deanegdotizacije je oito ( n e o s p o r n o ) osnovno
za O ktob ar. Radna teo rija gornjih tonova ak m oe biti svedena na
jednu postavku. D id aktiki, pri izlaganju naela O k to b ra korisno je i
neophodno, kao razvijanje naela izloiti i ovu etapu napipavanja,
je r O k to b a r u sutini jo ostaje obrazac dvoplanog razreenja: deanegdotizacija to je u sutini kom adi sutranjice, to je s t preduslov za sledeu stvar: K [ a p it a l].
To jest sami princip logikog dovoenja ad lim itu m '3 jedne principske posebnosti.
NB. Ovo podrobno izloiti u pogledu siea, obrade e tc.
' FDmilliarni nariv filma Generalna llnl/a. odnosno Staro I novo (Steroo I novoe). (Prlr.)
(Klejman1)01 ,r"Jnlazl Elzen5,ein Je odustao od filmskog poredenja trka I takmlenja u koSenJu.
Carica, supruga Nikolaja II. (Prlr.)
Sokvcnca kipova rezll6ltIh boanstava (Prlr )
Ogleda (engl ) (Prev )
Corepomcnutoj (nem ) (Prev )
Do krajnosti (lot ). (Prev )

78

O vde opaske Pudovkina o tehnici i m ajstorstvu O k to b ra . To je

nesvakidanje (kako on kae) postupanje s de ta lje m pri m ontai. P.
e x .14: vrata se pred K erenskim otvaraju osam puta (neskraenim
pariim a).
Kao paralelu za uhodavanje tog postupka on navodi postupak
privlaenja publike u eks p lo atac iji film a takozvanu B ojtlerovu15
m etodu: B a g d a d s k i /o p o v 16 m esec dana donosi prihod, drugog m eseca
[p rih o d ] opada. On tre i m esec dri praznu salu i od etvrtog m e
seca publika nanovo, pola godine bez prestanka hrli.
S lino to m e opis u je svoju reakciju (ta n ije nasluivanje pu
b like): ja v lja se norm alna reak cija , zatim otpor p rotiv opaanja ivot
no neloginog izdri se i ta j sa in ila c i od izvesnog tren u tk a dolazi
preusm eravanje na nesv a kid a n je opaanje i d e js tv u je dvostruko jae.
V o ye zF 7 Od tehnikog skra iv an ja preko socijaln e obrade do m etode
d istrib u cije sve je obje d in je n o . F a b e lh a ft/ ,8
U K [a p it a lu ] obavezno s n im iti pozori te lutaka, ali sam o ne
daj boe! na nain koji je prvi pao na um (po lito g ra fiji D a u m iera 9):
Louis P hilippe20 i p a rla m e n t Le c a p ita lis te e t s e s jo u e ts 21. Iskljuivo
p aralelizm om , ili o n i m p o s t u p k o m k o j i s e n a m e t n e .
2 / I [1 9 ]2 8 .
Za K a p ita l. Berzu ne dati kroz Berzu (M a b u s e , S t. P e te rs b o u rg 72)
nego kroz hiljadu sitnih d e ta lja . an rizm o m . V id . o to m e kod Zole
(L A rg e n t23). C u re 24 glavni senzal itavog kvarta. N astojnica zajmodavka. P ritisak ta k vih na stojn ic a u p ita n jim a priznavanja dugova od
strane S o v [je ts k e ] R usije.
Ista ta ja v n o s t hvata se na te m u p a trio tizm a. Ideja revana
ideja Kruppa,25 preko lista F ig a ro koji on fin a n s ira . U opte, za graansko-m alograanski m a te rija l a u s s c h la g g e b e n d 26 Francuska. ( 0
Kruppu po predavanju C h a rles a Rappaporta, o francuskoj tam pi,
prema V e e r k F ) .
14 Na primer (franc.). (Prev.)
'5 Upravnik Jednog moskovskog bioskopa. (Prir.)
The Thief of Bagdad (1924), film Raoula Walsha. s Douglasom Falrbanksom. (Prlr.)
17 Vidite (franc.). (Prev.)
18 Basnoslovno, prekrasno (nem.). (Prev.)
19 Honor Daumier (18081079), francuski slikar i karikaturist kojim se Ejzentejn oduevio
lo kao deak. (Prir.)
20 Francuski kralj, vladao od 18301848. godine, olienje buroazije u usponu. Njegova kru
kasta figura bila Je est predmet Daumierovih karikatura. (Prir.)
21 Kapitalist I njegove Igrake (franc.). (Prev.)
22 Filmovi Dr Mabuse kockar (Dr. Mabuse der Spieler, 1. Eln Bild der Zeit, 2. Inferno
Menschen der Zeit, 1922) Frltza Langa I Kraj Sankt Peterburga (Konec Sankt-Peterburga, 1927) Vsevoloda Pudovkina. (Prir.)
23 Novac (franc.). (Prev.)
24 Svetenik (franc.). (Prev.)
25 Industrijalac koji Je stajao na elu ogromnog metalurgljskog koncerna, temelja naoruanja
Nemake za I I II svetskl rat. (Prlr.)
24 Ima presudan znaaj (nem.). (Prev.)
27 Familijarni naziv lista Veernaja Moskva. (Prir.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

79

8/111
Jue m nogo ra zm iljao o K a p ita lu . O stru k tu ri stvari koja e p ro i;
zii iz sada (p o sle bogova) o tk riv e n e m e to d ike film s k e rei, film s k e
s lik e, film s k e re en ice .
Radna sred n ja v arija n ta .
U zeti triv ija la n postupan lanac o d vijan ja bilo kakve radnje. Na
p rim er, ovekov dan. M in u tie u s e m e n t28 izloen kao osnova koja do
puta da se o seti da se od nje odstupa. Sam o zato. Sam o za zanoveta n je uz razvoj as o c ija tiv n ih o g ranaka socijaln ih fo rm u lacija, uoptavanja i postavki K a p ita la .
U op tavan je d ate slu ajn o sti u pojam . (To e biti sasvim prim i
tivno, n aroito ako se s n es ta ic e hleba neposredno pree na krizu
hleba i m ehanizam p ek u lac ije . A li, od d ug m eta ka te m i hiperproduk
c ije ve je lepe i is tije .)
Kod u U ly s s e s u im a ono udesno p oglavlje napisano u
sho lastiko -kateh izisn o m s tilu . Postavljaju se p itanja i daju se od
govori.
Pitanja su na te m u kako zap a liti p etro lejku .
A odgovori iz oblasti m e ta fiz ik e . (P roitati to p oglavlje. M oe
biti m etodoloki korisno.) H vala A jvi V aljtero vn o j Litvinovoj2 .
[9 . 111 2 8 ]
Jue napisano za K a p ita l vrlo dobro. Sam o nai odgovarajuu tri
v ijaln o st za kimu siea.
M a t a n j a o c a r u . F ig a ro prep riava zanim ljivu epizodu
koja ubedljivo pokazuje kako francuska buroazija ezne za kra
ljem . List opisuje jarku sliku nonog bala prvog carstva, odr
anog pre nekoliko ned elja u raskonoj vili barona Pichona, na
keju Anjou. G rm eli su topovi A u ste rlitza , privlaei gom ile pro
laznika. G o rele su baklje. Ulazu su u trku prilazile starinske koi
je, dovozei zn am en ite is to rijs k e delatn ike. U devet asova uvee
u vilu je prispeo N apoleon sa svitom . U dvoritu ga je doekala
carska garda. Predstavio mu se austrijski poslanik. Napoleon se
sa enom popeo na sprat. Poeo je bal, na kojem su pored cara
uestvovali princ Joachim M u ra t, grof i grofica de M assat, Albufere i druge is to rijske fig u re. List s tugom prim euje da je itav
bljesak te veeri bio prividan, a car i njegova svita tek samo
naminkani Pichonovi poznanici i prijatelji.
( V e e rk a , 8/111 1928.)

17/111 28.
Na planu istorijskog m a terijalizm a, prim enjenog na dananjicu,
(u K a p ita lu ) treba nai sadanje ekvivalente prelom nim trenucim a
' Briilj.vo (I,anc ). (Prev )
" Supruga sovjetskog diplomata Maksima Litvinova koja |e Ejzentejnu nabavila Joyceovu
knpgu Postoji snimak Iz 1928. godine na kojem EJzenlteJn. obuen u prugasti mantil za kupanja
1 bele cipele. Ispod palmi ita Ullsa. (Prlr )

80

prolih epoha. Na prim er, te m u razboja i ru itelja m aina tkaa,

prikazati kroz sukob: e le k tri n i tra m va j u angaju, i hiljade kulijai
zbog njega lienih hleba, poleglih na ine da umru.
O botvu: n e zam e n ljiv m a terija l Aga Kan30, do krajnosti dove
den cinizam am anstva. Bog diplom irao na O xfordu. Igra ragbi i
ping-pong i prim a m olbe v ern ik a. A pozadi, raunaju na raunaljki u
boijem k njigovodstvu, koje prim a rtv e i darove. N ajbolje razgoliavanje te m e re ca i kulta.
Ekonomska in v a s io n 31 i podizanje novih gradova. H a n sa -B u nd 32.
M oe biti vrlo za n im ljivo prikazano kroz epizodu m ahnovtine. G uljaj-polje33, u zabitoj rupi jed n e s ed m ic e otvara ju v e lirs k e radnje, pokriva
ulino blato ilim im a i pos ta je , ako ne m ali Pariz, u svakom sluaju
m inijaturni Be. Kroz p re p lita n je e m ig ra c ije i pljakakih e lem enata
(iz knjige o M a h n u ). Uz to povezano sa sold ateskom C orteza i Pizzara34. (Ili za ponaanje id eje v i e n e iz drugog ugla.)
24/111 28.
Dobra epizoda iz Pariza. rtv a rata. ovek bez nogu na kolicim a,
okonava iv o t s am oubistvom baca se u vodu. Ispriao M a x 35 po
nekim novinam a.
N a jva n ije u ivotu s a d a i z v e s t i
z a k l j u k e iz fo r
m alne stran e O k to b ra .
V rlo je za n im ljiv o da su bogovi i uspon Kerenskog struk
turno jedn o te isto: u drugom s luaju is to ve tn o s t paradi i sm isleni
c re s c e n d o 36 natpisa, u prvom isto v e tn o s t (pod razum evanih) nat
pisa bog, bog, bog i s m is le n i d im in u e n d o 37 u m a te rija lu . S m i
sleni nizovi. N e m a sum n je da su to nekakve prve naznake postupka.
Za nim ljivo je da te stv ari izvansm isaono, izva n te m a tsk i ne m ogu po
stojati (kao to, na p rim e r, most m oe da fu n k c io n i e iib e rh a u p t).
A pstraktni fo rm a ln i e k s p e rim e n t ovde je n e z a m i s l i v . Kao, na
prim er, u uoptenoj m ontai.
E ks perim enta izvan te z e ne m oe b iti. (U ze ti na znanje.)
31/111 28, 1 s at noi
U K a p ita l obavezno kolu i crkvu. V o ye z Barbusse: F a its d iv e rs ,
Lin s titu te u r 39. Knjiga je u opte sja jn a. S prem an sam da povuem
30 Naslednl poglavar muslimanske sekte Ismaellta u Indiji, Iranu i drugde. Jednom godinje
se javno merlo, a vernlcl su mu poklanjali onoliko dragocenosti koliko Je teak. U Ejzentejnovom
arhivu Je sauvana razglednica s likom tadanjeg Age Kana. (Prlr.)
31 Najezda (engl.). (Prev.)
35 Hanzeatska liga, mona trgovaka organizacija nemakih primorskih gradova, osnovane 1241.
godine. (Prir.)
33 Doslovno: SetaJ-polje. Naziv pokretne prestonice Nestora Mahna (1884 1934), ukrajinskog
anarhiste, voe pobunjenih seljaka, koji se Jedno vreme borio zajedno sa crvenima, a kasnije pro
tiv njih. (Prir.)
34 Spanskl osvajai Meksika I Perua. (Prlr.)
35 Makslm Strauh, glumac, EJzenteJnov drug Iz detlnjstva I saradnlk. (Prlr.)
34 Pojaavanje (Ital.). (Prev.)
37 Smanjivanje (Ital.). (Prev.)
38 Uopte (nem.). (Prev.)
39 injenice, uitelj (franc.). (Prev.). Henrl Barbusse (18731935), autor antlratnog romana
uganj (Le Feu, 1916), potom Staljinov haglograf. (Prir.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

81

sve ravo o Barbusseu. itao sam tri sata bez prekid a, i nou. M nogo
neophodnog za K a p ita l.
Form a F a its d iv e rs , ili skupa k ratkih film s k ih e s s a is 40 sasvim je
p rikladna da zam eni cele s tv a ri. [ . . . ] S lino je u tra jk u . Epizoda
s buradim a kao u k lin je n je is te a m e ri k e k o m ed ije u veliku sum ornu
stvar. S eam se kako sam m o tiv is ao da e se [g le d a o c i] tokom
etiri sum orna ina z a m o riti, te tre b a dati kom ino d e te n tio n d e s
n e r fs 41 zarad d ubljeg d o iv lja va n ja z avrnih inova.
2 3 /IV 28, no
N egde na Zapadu. Tvo rn ica, gde postoji m ogunost da se iznesu
m etaln i delovi i alat. R adnici ne vo le p re tre s a n je . Zato su izlazna
kontrolna vra ta m a g n e t n a . K om entari izlin i. (M a k s je to ne
gde proitao. U lazi u K a p ita l.)
4 / I V 28.
. . . ironijski deo p re te e nad p ate ti n im . Za preim ustvo
iro n ije nad p a tetik o m znali su jo nem aki ro m antiari. Za po
jaan je p a t e t i k e
bilo
je
potrebno
uiniti
je
fantastinom
i h i b e r b o l i n o m . No to nije dozvo
lio ivi m a terija l isto rije . Z ato film im a napuklinu. (Lenjingradski list K in o , d isku sija o O k to b ru , lanak M . Blejm ana.)

U vezi s K a p ita lo m tre b a u sp o staviti o d eljak o nadraajim a, to

je st o odgovarajuim m a te rija lim a . Tako, na prim er, ovaj iseak iz
Blejm ana daje odgovarajue e le m e n te za patetiku u K a p ita lu (re
cim o za poslednje poglavlje d ijalektika m etoda u praksi klasne
borbe).
Onih velikih dana zapisao sam na kom adiu papira da e u no
voj kinem ato g rafiji m esto venih tem a (akadem ske tem e Ljubav i
Dunost, Oevi i D eca, Trijum f Vrline e tc .) zauzeti niz f il
mova na te m e tem eljnih m etoda. Danas je form ulisana sadrina
K a p ita la (njegov c ilj): n a u i t i
radnika
da d i j a l e k t i k i

mi s l i .
Pokazati m e t o d u d ija le k tik e . To bi, grubo uzev, moglo biti pet
neslikovnih poglavlja. (Ili est, ili sedam e tc .) D ijalektika analiza istorijskih pojava. D ijale k tika u pitanjim a prirodnih nauka. D ijalektika kla
sne borbe (poslednje poglavlje).
Analiza c en tim etra svilen e arape. (O svilenoj arapi k a o
t a k v o j G ria42 negde zapisao borba fabrikanata svile za kratku
suknju. Ja dodao konkurente majstore tkanina za duge suknje.
M oral. Episkopat e tc.
Jo je nekako sloeno m isliti izvansiejnom slikovnou. Ali,
nije strano ga v ie n d ra !*3
*' Ogleda (Iranc). (Prav.)
41 Pslhliko opuStanJe (franc.). (Prav.)
" Grlgorl) Aleksandrov (19031883). EJzenJteJnov saradnlk, filmski redltelj. (Prlr.)
41 Doi e I to (franc ). (Prev.)

82

V eom a za n im ljivo / p it a n je / obim a. Potpuno nov uzajam ni od

nos koliine i raznovrsnosti m a te rija la spram m etrae. O ptere
enje m e trae 44 (kao odgovor na G riina strahovanja ta? i Kina,
i Am erika? e tc., e tc .). Toga im a i u pisanju B. Gusm ana:
Film ski je z ik im a to svojstvo da za 'prevladavanje' p o
vrem enskom
trajanju
n e v a n e inje n ice iziskuje
ogrom no m notvo izraajnih s redstava, znatno ve e no u ikojem
drugom vidu u m e tn o s ti. O n o t o
se u k n j i e v n o s t i
moe naznaiti
s nekoliko
rei, p r e n o s i
se
na e k r a n u p o m o u i t a v o g
n i z a s c e n a , a po
nekad
i epizoda,
koje zauzim aju
veliko
me
s t o u f i l m u . Eto zato O k lo p n ja a P o te m k in proizvodi m no
go snaniji utis ak nego O k to b a r. ( . . . ) D ois ta , ta se pam ti posle
gledanja O k to b ra ? Kao jedn o od n a ju p e atljiv ijih m esta svakako
valja p riznati p rizor razdvajanja m ostova? Zato? Zato to je tu
film sk o m jezik u dato iroko p o lje. I upravo zato to prikazivanju
tih m ostova E jzentejn da je n e srazm erno v eliki prostor (a dru
ga ije E jzentejn i n ije m ogao p o s tu p iti, to je iziskivalo samo
bie film a ), njem u ne d o staje m e trae za k in o fik a c iju 45 itavog
niza v rlo bitnih i znaajnih s tran a o k tobarske re vo lu c ije . . .'i46

S asvim ispravno o kilo-m etrai p re vladavanja sitne in je

nice. M oe se rei j e d i n i c e in je n ic e . Na film s k e p o s t u p k e
od ju e , to je u potpunosti p rim e n ljiv o .
Sa s ta n o vi ta j e z i k a ! ! J er mi pre svega tra im o ekonom i
nost s r e d s t a v a , a gde bism o je drugde nali ako ne u n e p o
s r e d n o s t i47.
M e tra a odlazi na p re v la d av a n je j e d i n i c e i n j e n i c e . Isto
toliko e odla ziti na izraa v an je ( o b liko v a n je ) j e d i n i c e
misli.
Ova siejno odgovara je d in ic i dogaaja u s taro m film u .
A ko je P o te m k in u [ . . . ] u spevalo da p rikae jedan dogaaj ili 1 /2
dogaaja za sekvencu ( . . a lo s t m itin g , zastava; uskrs ste
penice; pauza c erada pobuna, itd .), onda je ovde j e d n a
mi
s a o , kao ta m o j e d n o
o s e a n j e (i to je ono upeatljivo, a
ne isisano iz dogaaja e n p a r e n th e s e s 48 alost, pauza, bojna go
tovost, panika e fc .), na s ek vencu ili pola sek ve nc e sasvim dovoljno.
Razlika je izm eu a tra k c ija , u s red s re en ih na izazivanje jednog poj
ma odreeno klasno zgusnutog (o v d e ), i a tra k c ija usredsre enih
na izazivanje (tam o ) je d n e klasno u s m ere n e zgusnute em o cije.
Razlika (zbun jujua pri p o re en ju ) nalazi se u p o d r u j i m a
gde a tra k c ije (to je s t, m ontani e le m e n ti) m oraju biti j e d n o efektne.
44 U smislu: smetanja Sto vISe znaenja. (Prlr.)
45 Jo Jedan, rogobatan, terminoloki zaostatak. Sada bi se reklo: -za ekranizaciju*. (Prir.)
44 Izvornik nije ustanovljen. (Klejman.)
47 Ejzentejn u zagradama dodaje neprevodlvu Igru rel: (ne po sredstvenosti). (Prev.)
49 U zagradama, uzgred (franc.). (Prev.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

83

E m ocionalne a tra k c ije g rupiu se po svo jstvu izazivanja jed n e

iste e m o cije (tuni starac + sputeno jedro + neotar a-,
t o r + prsti koji p re b iraju kapu + suze u oim a e tc .) Postoji
svo jevrsn a slinost.
Slinost m eu in te le k tu a ln im atra k c ija m a koje ulaze u jednu
m ontau, ali ne u em o c io n aln o m sledu. Zn ai, obavezno ne po spoIja n jo s ti. Ti p arii su slini po lin iji uslovnih refle k s a , to je s t po
lin iji svojih zn aen ja barokni H ris t i drveni balvan uopte nisu
s lin i, ali isto z n a e . B alalajka i m en jevik nisu slini fiziki,
nego apstraktn o .
Kina, p ira m id e, N e w Y o rk, koji su u p laili G riu, n i s u t e m e ,
nego m ontana parad za o b lik o v an je m i s l i . O dgovaraju krupnim
i sred n jim p lanovim a jednog dogaaja.
(N B . A b g e s e h e n 4V od pravopisnih p ravila, to je s t m ontane az
buke jedno sm isaono pare = m inim u m dva m ontana. Jer jedno
pare se u film u uopte n e v i d i , n e v i d l j i v o j e prvo ide
na iznenaenje, drugo na opaanje.)
Kaem o: jedno pare Kina odgovara krupnom planu
konja na m ostu. Naravno, bie p e t-est paradi (i v i e ). A li treba pam
titi da ona nisu u fu n k ciji p r e d s t a v l j a n j a
K i n e , ve pred
stavljan ja, tim pareto m u spoju s drugim a N ew York, Egipat
jedne m isli.
/ p a r e / je ovde doslovno jednoznano kao to je em ocionalno
jednoznaan kadar tunog starca.
Taj novi pogled na stvari i pojave se s najveom jasnoom ispoIjio u lokalnoj raspravi:
G ria: biem o u N e w Y orku, u Kini, u Egiptu. Rasplinuem o se.
Brda m ate rijala, e tc.
Ja sam o d vratio da mi tam o neem o tra iti e m o c i o n a l n u
predstavu
Kine, ili tako to, kao to smo navikli da inim o s
oklopnjaom, tvornicom,
p o d n e v o m , etc.
Emocionalna predstava zahteva metrau (tu je Gusman u pravu:
ali se pojam jezika prem a ovom e odnosi varvarski).
NB. Seam se kako sam na G lavrepertkom u 50 povodom O k to b ra
govorio da Sovkino51 nije dao 8000 za dosnim avanje sela i rejona. Po
sum njali su ako nije doteklo 500000, kako e sa [d o d atn ih ] 8
biti mogue to uraditi. Rekao sam m etraa ne ide na s m i s a o .
M etraa odlazi na em ocionalni naboj.
Jedino naelo iz iskustva m inule epohe je s te i ovde vaei
zakon:
Filmian je onaj film iji se sie moe ispriati u dve rei.
Ako film prikazuje jednu-dve m isli, kinoficira jednu metodu,
to odgovara elom odlomku posveenom tuzi to jest, sjajnim
film skim uslovim a. I uopte nije strano to su ovde smeani Kina,
Indija i avo bi znao ta jo.
Nezavisno (nem ) (Prev )
Glavno repertoarsko vee. (Prev.)
Filmsko preduzee. osnovano decembra 1924. (Prlr.)

84

Jer, poe li se d a lje , dolazi se na to da bi se, bez potrage za

arom om Egipta ceo K a p ita l m ogao izgraditi u studiju. S c h u ffta n 52.
Staklo, m aketa. M ogao bi se sn im iti u T r e o j
f a b r i c i ! ! ! 53
NB. To je , naravno, skre ta n je u paradoks. W o lk e n k ra tz e r aus
V o g e ls c h a u 54 i uopte strah o vita a trak tiv n o s t k a d r a
po s e b i
(em ocionalna a tra k tiv n o s t), to je s t, kadra i m im o sm isaonog op te re
enja (in te lek tu a ln a a tra k tiv n o s t) ovde je bezuslovno obavezna. Jer
m oraem o da e m o cio n a lizu je m o q u a n d m e m e 55.
To je
n e i g r a n a56, a l i
ne
nauna,
ve
za
bavna
i propagandna
/atraktivnost/.
Kerenski / iz a z iv a / m aksim alnu reakciju, aplauze, sm eh.
Bogovi po grai gotovo da su najistananija [s tru k tu ra ] i na
najsnaniji nain de lu ju m a te rija l. N jihov izbor je form alan (tj. abg e s e h e n od filozofskog o p te re e n ja ), a form alno protiv stav lja nje
akadem ski sjajna, em ocion a ln o -a trak tiv n a m ontaa.
R e v e n o n s a n o s m o u to n s 57. Ne sam o da film sk i jezik nije m etrano
s t r a a n . N a p ro tiv on je m aksim alno lakonski nain
izraavanja: na p e tn a e s t m e tara d is k v a lifik u je se ideja botva; u naj
manju ruku, radi se na to m e uz kudikam o m anju fizioloku ubedljivost.
6 / IV 28.
Prvi s t r u k t u r n i grubi nacrt K a p ita la sastoji se u tom e to
se uzim a banalni razvoj potpuno neuslovnog dogaaja. Recim o, dan
jednog oveka, a m oda neto jo banalnije. I e le m e n ti tog lanca
postaju ishodini m om enti obrazovanja aso c ija c ija , je r je sam o kroz
to i m oguna igra pojm ova. Na ideju o tom banalnom zapletu dolo
se sasvim konstruktivno.
A s o c ija cija p re tp o s ta v lja ishodini nadraaj. D ati lanac takvih
/n a d ra a ja /, je r bez toga se nem a na osnovu ega aso c irati. M a k s i
malna a p strak tn o s t pojm a koji se izlae os obito se re lje fn o pokazuje
u vidu izdanka m a ks im a ln e k onkre tnos ti ivotno banalnog. Kao p ri
pomo sam om oblikovanju nudi se jedan podsticaj iz U ly s s e s a :
.. . N ic h t g e n u g ! E in a n d e re s K a p ite l is t im S til d e r B u c h e r
fu r ju n g e M a d c h e n g e s c h rie b e n , e in a n d e re s b e s te h n t, n ach d e m
V o r b ild d e r s c h o la s tis c h e n T ra k ta te , n u r a u s F ra g e u n d A n tw o r t:
d ie F ra g e n b e z ie h e n s ic h a u f d ie A r t, w ie m a n e in e n T e e k e s s e l
zum K o c h e n b rin g t, u n d d ie A n tw o r te n s c h w e ife n in s g ro s s e
K o s m is c h e u n d P h ilo s o p h is c h e a b . . .58 (Iw an G o ll59, L ite r a ris c h e
W e lt, Berlin uzeto iz pro s p ek ta Rhein V e rla g za U ly s s e s a .
Eugen Schufftan (roen 1893), filmski snimatelj, usavrio postupak kombinovanog snimanja
radnje i delova dekora naslikanih na staklenoj ploi ili izraenih u vidu maketa. (Prir.)
53 Atelje Sovkina. (Prir.)
Oblakoderi iz ptije perspektive (nem.). (Prev.)
55 Ipak (franc.). (Prev.)
54 U sovjetskoj filmskoj teoriji je bio uveden ovaj naziv za dokumentarni film kao suprotnost
'granom. (Prir.)
57 Vratimo se naoj stvari, temi (franc.). (Prev.)
58 . . . Nedovoljno! Jedno poglavlje Je napisano u stilu knjiga za mlade devojke, drugo se.
pouzoru na sholastike
traktate, sastoji samo od pitanja i odgovora: pitanja se odnose na to
kako da uzavri ajnlk, a odgovori skreu u velike kosmike i filosofske probleme . . . (Prev.)
Nemako-francuski pesnlk (18911950). Uz Ljubomira Micia i Boka Tokina, autor Mani
festa zenitizrne. Zagreb 1921. (Prir.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

85

Joyce m oe prip o m o i m o jo j n am eri od ta n jira orbe do en

gleskih brodova koje je E n gleska p o topila.
D a lje nam ere p o stavka K a p ita la razvija se kao o igledn a na
stava d ija le ktik o g p ristu p a.
S tilis ti k i, ta sie jn o z a tvo ren a lin ija , ija svaka taka slui kao
ishodite ka id ejn o za tv o re n im ali i m aksim aln o izdvojenim m a te rija
lim a tim e i d aje m a ksim aln u ko n trastn o st.
Poslednje p o g la vlje m ora dati d i j a l e k t i k o
deifrovan j e one is te, od ove te m e n e z a v i s n e ,
p r i e . D e r g ro s te n
S p e is u n g / im e se p o s tie lepa s tilis ti k a organika stvari u celin i.
Naravno, to je sasvim za m is liv o i bez takvog lania (nipoto
ne siejnog ve n aprosto v eziv n o g ). A li na planu paradoksalnog, nam erni korai nazad od savren o g o blika uvek pojaava sjaj struk
tu re. Tako je u M u d ra c u 4' dobro, to nije jednostavno R e vu e42 nego
revid iran i O s t r o v s k i !
N izan je odskoita m oglo bi ii i sasvim drugaije. Poslednje
je pog lavlje o klasnoj borbi, i p riicu tre b a g raditi tako da m aksi
m alno pogoduje njenom d ija le k ti k o m razotkrivanju.
D akle, e le m e n ti s am e h is to r ie t t e 43 su poglavito e lem en ti koji kalam burno odbacuju u a p s tra kc iju i uoptavanje (oni su m ehanike od
skone daske za obrasce d ijalek ti ko g odnosa prem a pojavam a). H is
t o r ie tte je u c elo s ti graa za d ija le k ti k o razotkrivanje siln e strastnosti poslednjeg dela / p r i e /. I zato je [tre b a g ra d iti] m aksim alno
banalno i sivo . . .
P. ex. /p o k a z a ti/ da su kuanske vrline ene nem akog rad
nika n ajvee zlo i najm o n ija p repreka revolucionarnoj eksploziji
u nem akim p rilika m a . ena nem akog radnika nikad nee ostaviti
mua bez nekog toplog je la s a s v i m gladnog. I zato je ona ve
lika koniarka socijalnog p re o kreta, /t o je n je n a / negativna uloga.
U sieu bi to m oglo fig u rira ti kao v r u a
o r b i c a i ono to
ova znai u svetskim razm eram a. V elik a je opasnost ne upasti
u n ia is e r ie 44 m alice p reteran im uproavanjem , onim jasno kao
dan . . .
7 /1V 00,45
Banalno dotiui prstenastu s trukturu eherezade, T u ti-N am eh6i
(Knjiga Papagaja), H au ffo vih44 bajki e tc. kao prelaznu radnu shemicu, danas sam izloio m ehaniku stvari K a p ita l G rii u tram vaju A,
od Strasne /u li c e / do P etrove kapije (a moda od N ikitin e ne seam se . . . ) . Idui od ubove47, gde smo uz pashu i kuli48 pili o
koladu.
Vrhunac gozbe (nem.). (Prev.)
Proletk'ulta^fpT') adaptacl*a komada Ostrovskog koju ]e EJzen5tejn 1923. godine rellrao u pozoritu
" Revije (franc ). (Prev.)
1 Prilce (franc ) (Prev.)
' Glupost (franc ) (Prev.)
Zbirka persljaklh prla Iz XIV veka. (Prlr.)
Wilhelm Hauff (18021827). nemakl pesnlk I pisac bajki. (Prlr.)
1S8 ,;; 1 ^11*5
1959). prvo montaierka, a zatim autor dokumentarnih filmova. Vidi str.
M Uskrnja poslastica od belog elra I uskrnji kola. (Prlr.)

86

V o id 69.
Tokom celog film a ena kuva orbu za mua koji se vraa kui.
NB. Radi aso c ija c ija , m ogu dve ukrtene te m e : ena koja kuva orbu,
i mu koji ide kui. S asvim idiotski (m ogue kao radna hipoteza za
poetak): a so c ija c ija u tre e m (na p rim er) inu ide od bibera kojim
biberi orbu: Biber. C ayenne. a v o lje ostrvo. D re yfus 70. Francuski ovinizam . F ig a ro u K ruppovim rukam a. Rat. Brodovi potopljeni u luci.
(N aravno, ne u ovolikom o b im u !!) NB. Dobar, po neabloniziranosti,
prelaz: B i b e r D r e y f u s F i g a r o . Potonule (po Kuneru71, 103 d an a u in o s tr a n s tv u ) e ngles ke brodove dobro je zakloniti po
klopcem lonca. To i ne m ora biti biber ve pe tro lej za prim us i
prelaz na o//72.
P oglavlje 4-to (5-to e tc ., ali p r e t p o s l e d n j e kom ino, farsino):
enina pocepana arapa i svilen a u novinskom oglasu, koja
poinje, gickaju i se, da se um noava u 50 pari nogu R evue. Svila.
U m etnost. Borba za c e n tim e ta r s v ile n e arape. E stete su za. Episko
pat i m oral protiv . M a is c e s p a n tin s 73 pleu na koncim a fabrikanata
svile i s njim a zara en ih proizvoaa tka n in a za h aljine. U m etnost.
S veta u m etnost. M o ra l. S ve ti m oral.
U poslednjem inu, orba je skuvana. Prazna orba. Dolazi mu.
Socijalno ogoren. V ru a v odica opo rtu n is ti ki razvodnjava p ate
tiku. / / P ers p e ktiv e krvavih sukoba. I n a js tra n ije s ocijalna rav
nodunost, [r a v n a ] s o c ia ln o [j] iz d a j[ i] . Krv, s v e t u ognju k ataklizm e.
A rm ija spasa. V oju ju a crkv a. M u k ara c grli enin kostur. Navlai
okrpljeno is to ebe . Iznenaenje ( / s k o k / u iskreni liriza m ) ona
mu daje je v tin u c ig a re tu . S en tim e n ta ln o s t je utoliko strav in ija kao
vrhunac itavog uasa. e b e je navueno. Pod krev eto m nona po
suda. O d b ijen e dr ke . A li ipak lonac . . .
Zasad je , m oe b iti, grozno na nain T u tti-N a m e h . No poneto ve
nije loe. V rlo s trogo ora zn o vrs n jav a ti ino ve po m a t e r i j a l u
i
svaki svesti na jedan za klju a k . K lasni.
P itanje obim a m a te rija la koji m oe ui. R eavati krajnje I a k on i n o i svaki in na poseban nain. M oda jedan in ak igrano,
sa dve osobe g a n z fe in 74. Jedan / i n / sav od film s k ih novosti. Etc.
O e konom inosti govori k a ra k te ris tik a pokazanog m a terija la .
Drevni film je snim ao j e d n u
radnju
sa m n o g i h t a k i
g l e d a n j a . Novi m o n tira j e d n u t a k u g l e d a n j a o d m n o
gih r a dn j i .
NB. Kako e to biti u praksi q u i v iv r a v e r r a !75
M e u tim , bogove sm o spakovali na nekih 15 m etara!
49 Evo (franc.). (Prev.)
70 Kapetan Alfred Dreyfus, lano optuen za pijunau u korist Nemake, degradiran i poslan
da doivotno robija na avoljem ostrvu. Ova afera je izazvala provalu antisemitizma i raskol u
francuskom drutvu, a okonana Je Dreyfusovom rehablltacijom 1906. godine. (Prlr.)
71 Boris Kuner (18881938?), lingvist i pisac. lan OPOJAZ i grupe Lef. Taan naslov nje
gove knjige glasi 103 dnja ne Zapada. (Prlr.)
71 Nafta (engl.). (Prev.)
73 Ali ove marionete (franc.). (Prev.)
73 Vrlo istanano, fino (nem.). (Prev.)
75 Polveemo vldeemo (franc.). (Prev.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

87

N B. Sve napisano je pod g r o z o m o r n o m sum njom . Jo

je vrlo reakcio n arn o ! I m oda s tilis ti k i odgovara te k jednom sluaju.,
Potrebni su m nogo leviji slu a jev i (p o p u t bogova).
7 /IV 01,30
Potrebno p o g lav lje o m a te rija lis ti k o m shvatanju due. Pogla
vlje o re fle k s im a . C e lo ga je m og u e o rganizovati sam o tom enom
i lancem re fle k s a . M o to rn ih . Ero tskih. is to m eh anikih . S loenim
lancem uslovnih /r e f l e k s a /. Pokazivanjem m eh anizm a asocijativnog
m ilje n ja e tc .
R azo tkriti m eh an izam d uevnih stanja, recim o m o tivisan jem em o
cija sprovoda. G u b itak m ujaka. G u bitak hranioca. N asledn ici e tc . I
sav taj cin izam se obrnuto m o n tira u gan u tljivu pogrebnu povorku.
S u eliti n a d r a a j i p o s l e d n j u k a r i k u sloenog lanca
uslovnih re fle ks a. G de, ini se, ve nem a nikakve m eusobne veze.
Uasno grubo m a te rija la n (posebno gnusan ero ts k i) nadraaj i
kao poslednja karika neki in izvanredno visoke ( r e s p [ e c t iv e ly ] 76 po
rtvovne) duhovnosti.
NB. U opte, bilo bi zgodno uzeti za tu enu Hohlovu77. Bila bi za
bavna u prikazivanju n as tajan ja lep o tice od rugobe.
A , zatim , u zaletu rep ro d u ko vati m ehaniku nadraivanja. Potom
provesti g ledaoca kroz niz film s k ih nadraaja do odreenog em ocio
nalnog e fek ta , pa dati natpis:
Evo, sada ste doli u sta n je . . . e tc ., e tc. Za svako poglavlje
poseban postupak k in o fik ac ije . (01,45)
7 /IV , vee
P ro e k to r, 14 (1 3 2), G roszova78 autobiografija.
Ve tada je postojao uzn em iruju oseaj da moram poku
ati da izrazim i dam u s likarstvu neto slino onom e to je u
svojim delim a izraavao Zola . . .
. . . elim da se latim celog jednog ciklusa slika takve vrste
koje b i, po zanosnom izrazu slikarskog argona, d a s e i s k u
aju u jeziku.
A ovo, odatle, pak za K a p ita l:
...z a n o s n o v rem e, kada je sve bilo proeto sim bolikom
rata, kada je svaki p aket vetakog meda resio gvozdeni krst
drugog step en a, kada je na svako pismo pozadi lepljen natpis:
'Boe, kazni Englesku!' . . . K a d a
su s t a r e
kone
ko
fere
preraivali
u vojnike
cokule...
a u
veni ratni
k r e m b i o t a k o r a z j e d a j u da j e
p r o g r i z a o r u p e n a s t o l n j a c i m a . S a m o j e ov e k o v e l u d a c bi o k a d a r da s v e to i z d r i ! . . .
Odnoeno (engl ). (Prev.)
Aleksandra Hohlova (roena 1897), glumica, supruga Lava KulJeSova. (Prlr.)
Gcorg Grosz (18931959). nemakl slikar; u svojoj dadalstlkoj fazi Jedan od I
)iaa 1 fotomontae. EJzenSteJn ga pomlnje u svom tekstu o montai atrakcija. (Prlr )

NB. D obro je dati decu koja lapu krem , i njegove kaplje kako
razjedaju stolnjak.
Tu spadaju i (pre m a E rm lerovim 79 priam a o Berlinu) podm e
tai ispod k rigli piva s natpisom : Nem aka ne m oe da ivi bez ko
lonija. Pirina, biber, e tc . sve nam to daju k olonije. Engleska nam
je ote la kolonije e tc .
8 /IV
K a p ita l e biti zvanino posveen Drugoj internacionali!
Da se obraduju. Jer od K a p ita la opakiji napad na socijaldem okratizam u svim njeg ovim podrujim a teko je za m is liti.
Form alna stran a posveuje se .
O crtav an je pojava is to rijs kim redom . Na prim er, u farsinom delu,
sa savrem enog e p iskopata p ro ire n je na bokaovsko i lafontensko-rableovsko s v e ten s tv o . N ikako ne redom ve d u rch e in a n d e r*.
Jer su re k v izito rij i k o stim o g ra fija kulta i dan-danas okam enjeno-srednjovekovni, kao i itav a doktrina.
P ostupnost redosleda nipoto ne m ora biti postupna kao u si
eu logiki dosledno ra zvijan je e tc . A s o c i j a t i v n o - d o s l e d n o. Tada m etraa n ije s trana. Ponekad naroito le s d e b ris d 'act io n 9' siejno-dosled no. S am o ne: fa brikant s vile gosti episkopa.
F i! ! 92
Po lin iji D re yfu sa . Sud kao v e n tre le g is la t'd 93 D aum iera. Sudski
tipa84 svih sm rtn ih grehova. Ili, bolje, u d e setostruen jedan tipano s veobuhvatan. Z a tim se p o k a z u j e da sve to visi o koncim a.
Ruka G lavnog taba, ili to m e slino, f a it s a u te r le s p a n tin s 8\ (U
C h a m b re c o n s t it u tio n n e lle i L o u is P h ilip p e 97 kod D a u m iera !)
O vde je , unutar te sh em e , p a rale liza m paralelno g toka pre
ao u postupno-asocijativni niz. V e o m a v a n o .
S m ario n e ta je dobro prei na lutkarsko pozori te za decu (m no
go d o b r e d e u rlije ), sa o vin is ti k im lutkam a ovinis tik i odgoj
od pelena i za tim u G o tts tra fe -E n g la n d 99-sko kolo.
Iz K a p ita la se m oe film o v a ti bezbroj te m a ( viak vrednosti,
cena, renta) mi bism o e le li da film u je m o tem u M a r x o v a
metoda.
K a p ita l u izloenim skicam a jo nije k r a j n j a g r a n i c a
no
vih
m o g u n o s t i . To vrs to u p a m titi. No tre b a ga, m oda, raz
viti ba u o v o j
etapi.
G ria kae da je u devianskom obliku na nacrt neobino
pristupaan
s v i m a . A za tim em o p les ti tako da bude dostu Frldrih Ermler (18981967), filmski redltelj: Otpadak imperije (Oblomok imperii. 1929).
Seljaci (Krestjane. 1935). (Prir.)
00 Pomeano (nem.). (Prev.)
81 Krhotine radnje (franc.). (Prev.)
02 Fuj (franc.). (Prev.)
D Zakonodavni trbuh (franc.). (Prev.)
84 Ejzentejnov pojam koji podrazumeva da izabrani glumac ve spoljanjou obelodanjuje
svoju ljudsku, i klasnu prirodu, slino linostima klasine Italijanske komedije. (Prir.)
05 Pokree marionete franc.). (Prev.)
04 Ustavotvorna skuptna (franc.). (Prev.)
07 Naslovi Daumierovlh ciklusa karikatura. (Prir.)
83 Boe, kazni Englesku (nem.). (Prev.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

89

pan samo p o u r le s r a t lin e s m. Onda, moda, i racionalno preokrenuti

naglavce, ali ne sve do kraja. A to uiniti kasnije.
. . . O d g o varaju a s tru k tu ra za etap u O k to b ra hronika u vie
inova, s dva m a -trim a em ocionalnim zg ru cim a u g ran icam a te m e
tra e (m ost i uspon). T akoe ra zm is liti o e m o c i o n a l n i m
z g r u c i m a unu tar p o g lavlja K a p ita la . A li se ipak p o starati da se
urade a la uspon K erenskog p rim e n iti te postupke, a ne drevno-m ostovne90.
S asvim poseban bie pro b lem kadra u K a p ita lu . Id eolog ija jedno
znanog kadra e se ovde u sred sre en o p re is p itiv a ti. Kako zasad
jo ne znam . Potreban je e ks p e rim e n ta ln i rad. Za to je , pak, strano
potrebno p rethodno n ap raviti G l a s s h o u s e 9', gde se (uobiajena)
p redstava o kadru p re o k re e , a da o stali uslovi ostaju ortodoksni.
T u s k a d r o m / u i n it i / o n o to sa o b l i k o v a n j e m s t v a r i u
odlom cim a O k to b ra i u celo ku p n o j stru ktu ri K a p ita la .
Postoji jo jed n a va rija n ta u m esto o r b e za sluaj da K a
p ita l (u osnovnom zapletu) ne bude ogranien svetskim razmerama i Drugom in tern ac io n a lo m nego pedagokim o kvirim a gra
nica SSSR. Pokazati da je naa n es avesnost (izo stajan je s posla, hu
liganstvo e fc.) so cijaln a izdaja rad nike klase u ce lin i. Istina, to je
vrlo nem ilosrdno i m anje duboko. A osim toga ipak je socijalno vanije
m latnuti po so cijal-izd ajn iko m fro ntu u c elin i.
1 1 /IV
O

ponavljanju

Na planu d ija le k ti k e an alize, to je s t analize kroz protivrenosti,

takav postupak je vrlo d^bar. D e lim in o sm o ga im ali u Nastupanju
18. juna (n a c h m e in e m K o m p o s itio n s v o r s c h la g f2.
18. ju n a pobedniki pukovi; 18. ju n a strahote rasprskavajuih gra
nata; 18. ju n a Plehanov patrio tski d em onstrira kod Kazanske saborne
crkve; 18. ju n a n em ilosrdna borna kola gone N -ski puk na juri; 18.
ju n a iz fab rika kuljaju bezbrojne p rotestne dem o nstracije; 18. ju n a
udarni bataljoni poigravaju konje, e tc., e tc., e tc .; 18. ju n a le obeen
o icu.
To je, naravno, obrazac d ija le ktikog prikazivanja. Veom a mi je
ao to nije ostvaren.
N o te z 93 o pet jed in stvo natp isa!!! Kao u bogovima i (obrnuto) u
Kerenskom .
Na tom planu bilo bi moguno reiti;
Ein Paar s e id e n e S tru m p fe 9* um etnost.
Ein Paar s e id e n e S tru m p fe moral.
Ein Paar s e id e n e S tru m p fe trgovina i konkurencija.

E in P aar s e id e n e S tru m p fe indijske ene, prinuene da p o d

p a z u h o m legu lutke svilenb ube.
2 0 /IV 28.
ta se deava s neporonim devicam a du m o m e n t95, kad poi
njem da govorim o K a p ita lu i inte lek tua lnoj atrakciji! S ekretarica
um etnikog s aveta Sovkina d 'u n c d te 9b (kom som ol), stara poljska ile
galka d e l'a u tr e 97. O be / / odgovaraju. O be su apsolutno spo
sobne za ekstazu. O ne su za e m ocionalnost m ojih radova. Govore o
toplini, koju u m ojim radovim a tre b a uvati. S tvarati . . . Tres d rd le 9B.
ista srca one glag oljaju istinu?!
M is lim da in te le k tu a ln a a trak c ija uopte ne iskljuuje em ocio
nalnost. Jer re flek siv n a d e la tn o s t se i poim a kao takozvano nalije
afe kta . P itanje puteva utic aja i p e rsp e k tive z u r O ffe n b a ru n g M o g lic h e n " m ogunosti u s fe ri izrazivog zahvalju jui tim s pecifino no
vim pute v im a . O u v a n j e e volucionog e fe k ta je o b a v e z n o i
praksa ga uopte ne isk lju u je : p. ex. Kerenski s te ig t '00 im a svoje
L a c h s a lv e n !]0]
2 2 /IV
O g o n e k, 17 od 2 2 /IV 28. g. doneo je za K [ a p it a l] i uopte:
P o t a n s k o s a n d u e z a n a h o a d . U A tin i je u
jedn oj ulici pored S iro ti ta posta vljen o sandue u koje m ajke
mogu da podm etnu novoroene. D e te dospeva pravo na duei. Svaka dva sata sandue se p regleda i njegova sadrina srneta u s iro ti te . O vo usavreno p otu ranje, naporedo s o riginal
nou, im a i neke m ane. Z a m is lite , na prim er, da za dva sata
podm etnu tri d e te ta . Prvo od njih bi se loe provelo. [C rte sand u eta.]
Izuzetno sjajan m a te rija l, podloan
nije. Buroaska k ultura i fila n tro p ija .

sabijanju

do krvave iro

Profesionalno-tehnika dostignua buroaske um etnosti u

oblasti u m e tn ik e k u ltu re v e lik a su. Za p ro le ta rija t su oso
bito vana dostignua iz p os lednjih d e ce n ija, kada su m etode
planskog i k onstruktivnog pristu p a um e tn ik o m s tvaranju, koje
su izgubili u m e tn ici-p re d s ta vn ic i s itn e b uroazije, b ile obnov
ljene i d o vedene do v is in e naune an alize i sin teze . U tom pe
riodu za poe ti proces s tih ijs k o g pronicanja u stvara la ki proces
d ija le k ti k ih i m a te rija lis ti k ih postupaka, kojih um etnici nisu
bili s vesn i, p re d s ta v lja sirovi m a te rija l za buduu u m etnost proleta rija ta .
95 Dananjice (franc.). (Prev.)
96 S Jedne strane (franc.). (Prev.)
97 S druge (franc.). (Prev.)
93 Vrlo smeno (franc.). (Prev.)
99 Otkrivanja mogueg (nem.). (Prev.)
100 Penje se (nem.). (Prev.)
101 Salve, prolome smeha (nem.). (Prev.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

91

To su zlatne rei A . K u re lle 102 iz nae d e k la ra c ije kojom je u te

m e ljen a grupa O k to b ar103. U o s red n jem re fe ra tu s e k re ta ra grupe,,
druga M ih a jlo v a (p o v eza n o s t liko vn ih u m e tn o s ti104 i film a ) nije loe
reen o ono o u s itn jen o sti i an a litin o sti kao odlici in dividualizm a
k a p ita lis ti kih odnosa.
To je izuzetno m nogo dalo u analizi u m etn o sti.
T rag e d ija dananjih leviara je s te u to m e to se jo nedovreni
a n a liti ki proces naao u u s lo vim a kada se trai sin teza . . .
O novim
temama.
F ak tiki, u O k to b ru je bilo vano p ri
kazati t a k t i k u , a ne d o g a aje. N ajvan iji zadatak u kulturnoj revo
lu ciji ne puko d i j a l e k t i k o d e m o n s t r i r a n j e , ve o b u
avanje d ija le k ti k o j metodi.
P rem a p o s to je im pod acim a o film u , t i zadaci jo nisu reeni.
Film ne m oe posedovati ta izraajna sred stva kad do sada nisu po
sto jala, a te k sada poinju da se ja v lja ju p o trebe i zadaci te v rste.
[ Kapital]., Iskusstvo kino.

Sergej Mihajlovi Ejzentejn, Riga 1098 Moskva 1948.

Filmovi: Dnevnik Glumova, 1923; Staka 1924; Bronenosec Potemkin, 1925; Okijabr,
192728; Staroe i novoe, 192629; Everyday, 1929 (reija: Hans Richter; Ejzen
tejn glumac)
Bibliografija: S. M. Ejzentejn: Izbrannye proizvedenija v esti tomah, Izdatelstvo
Iskusstvo. Moskva 1964 1971.
ntajn (sic!): etiri studije o film skoj montai, preveo Gustav Gavilioteka, Beograd 1950.
a atrakcija, preveli Branko Vuievi, Olga Vlatkovi, Gustav Gavjanovi, Nolit, Beograd 1964.
orf: Sergej M. Elsenstein, Materialien zu Leben und Werk, Hanser
n 1975.
Jay Leyda & Zina Vojnow: Elsenstein at Work, Pantheon Books / The Museum of
Modern Art, New York 1982.
N akn ad na m u d ro s t (o d k o je n ik o ne m a k o r is ti) bez p o m u k e u vi a
da E jz e n te jn , n a m is liv i da s n im i f ilm p o Kapitalu, n ije sa m o doao
na d o m a k n a jz a n im ljiv ije g , fo rm a ln o i s m is a o n o n a jb o g a tije g m eu
s v o jim o s tv a re n im i n e o s tv a re n im film o v im a , ve i da je s ta ja o na
o no m ra s k r u iz b a jk i g d e s e p re d ju n a k o m ra v a ju m n o g i p u te v i, i
s a m o je d a n v o d i s re n o m is h o d u , a s v i o s ta li u k lo p k e i p ro p a s t.
Kada je 19. a v g u s ta 1929. g o d in e kre n u o u in o s tra n s tv o sa G rigorije m A le k s a n d ro v o m i E du a rdo m T is e o m (s v a k i je d o b io d v a d e s e t p e t
red Kurelle (18951975). uesnk bavarske revolucije, funkcionar Komunistike Interna-

d o la ra za p u tn e tro k o v e ), E jz e n te jn s e n a la z io na v rh u n c u : n je g o va
s la v a m e u lju b it e ljim a f ilm s k e u m e tn o s ti i in te le k tu a lc im a iro m
s v e ta b ila je ra v n a s la v i n a jv e ih a m e ri k ih zve zda m e u o b i n im g le
da o cim a , b io je m o s k o v s k a z n a m e n ito s t k o ju su re v o lu c io n a r n i t u r is t i
i g o s tu ju i u g le d n ic i o b ila z ili ka o C a r-zvo n o i L e n jin o v m a u zo le j, ve
je im a o p o z iv d a r a d i u H o lly w o o d u , n a p is a o je n e k o lik o te k s to v a to
i d a n a s in e z d ra v o je z g ro u s iv ilu t e o r ije f ilm a ; na li n o m p la n u
z a h v a lju ju i F re u d u i r e v o lu c iji b io se iz b a v io p re te e s u d b in e da se
iz m e tn e u w ild e o v s k o g d e k a d e n ta ; ra z re io je s lo e n o d n o s sa s v o
jim d ru g im , d u h o v n im o c e m M e je rh o ljd o m (p o to je u to m ra z re e n ju
fig u r ira la i e lja da se ota c d o s tig n e i p re s tig n e , b ilo b i z a n im ljiv o
iz n a i da l i je i E jz e n te jn , p o p u t M e je rh o ljd a , d o iv e o k o m e rc ija ln o -p u a ku p o a s t da se n je g o v im im e n o m n azo ve je d n a v rs ta c ig a
re ta ) . . .
S ve to s e na to m d u g o m p u to v a n ju E v ro p o m d o g a a lo kao da je
b ilo u s p o n na n o v e v rh u n c e : u p o zn a va o je u m e tn ik e , n a u n ik e , le p e
e ne ; b lis ta o je na k o n g re s im a , n a ju g le d n ijim u n iv e rz ite tim a , po sa
lo n im a i u m e tn i k im k a fa n a m a ; v id e o je s ija s e t z a n im ljiv ih s tv a r i;
a k je i tr e n u tn e n e zg o d e , k a o to s u m la k i p o k u a ji izg o n a iz F ra n
cu ske , p re tv a ra o u n o v e tr iju m f e .
_
Tada se n ije m o g lo p r e d v id e ti d a je to t r iju m f a ln i p o h o d u ka
ta s tro fu .
E jz e n te jn o v i r o k o v n ic i to lik o s u g u s to is p u n je n i za ka za n im sa
s ta n c im a i t e le fo n s k im ra z g o v o rim a da s e m o e s a m o n a g a a ti da li
m u je u t o j t r c i u o p te o s ta ja lo v re m e n a d a r a z m i lja o Kapitalu, p ra v i
b e le k e i s k u p lja is e k e . Is tin a , i tu ka o d a s u m u o k o ln o s ti i le na
ru ku . K ra h b e rz e u W a ll S tre e tu , n a ja v a v e lik e d e p re s ije , d o a o je kao
p o ru e n d a o b e z b e d i d o d a tn a p o g la v lja f ilm a K apital, n u d io je o b ilje
g ra e (p o e v o d o n e n a jb a n a ln ije : s u n o v ra iv a n ja b a n k ro tira n ih k a p i
ta lis ta s o b la k o d e ra i u n i ta v a n ja v i k o v a ro b e ) i ka o da je ko n a n o
d a va o za p ra v o .
S k la p a n je u g o v o ra s k o m p a n ijo m P a ra m o u n t i p re la z a k u S A D na
s ta v a k s u o v e p rija tn e , p o b e d n i k e tu r n e je : E jz e n te jn p i e s c e n a rije
po D r e is e ro v o j A m e ri k o j tra g e d iji (A n A m e ric a n Tragedy) i C e n d ra rs o v o m Z latu (L O r). D v e g o d in e ra n ije , u p is m u L u n a a rs k o m , iz ra z io
je b o ja za n da b i ra d e i iz v a n R u s ije m o da za pa o u a b lo n e h ilja d e
d ru g ih m e u n a ro d n ih r e d ite lja . ita ju l i s e b e z b o le iv o s ti, o v i s c e
n a r iji s v o jo m k o n v e n c io n a ln o u p o tv r u ju te s lu tn je .
Tu je v e m a lo p o s u k n u la p o z la ta t r iju m fa .
N e s re n o p re k ra e n i p r o je k t N eka ivi M e k sik o ! (jQ u e viva M e
xico!) p rv a je k a ta s tro fa . E jz e n te jn n ik a d n ije p re b o le o to m u je ta j
f ilm o te t i ra z g ra e n . A l i a k i ru k o m n e z n a lic a i p r o fite r a n e ta k n u ti,
n e m o n tira n i m a t e r ija l ( k o ji s e p o ja v io m n o g o g o d in a k a s n ije ) z b ir je
z a b rin ja v a ju ih s im p to m a p ro m e n a (za k o je s e n e m o e r e i da su
iza zvan e s p o lja n jim u z ro c im a ): s tr u k tu r a f ilm a p o n a v lja z a s ta re li o b
razac G r if f it h o v e N e trp e ljiv o s ti (In to le ra n c e ) p r i e iz r a z li itih is to r ijs k ih e p o h a i n ije b ilo m n o g o iz g le d a da b i t a j z a r a li v re m e p lo v
d o b ro fu n k c io n is a o a k i d a g a je E jz e n te jn d o v r io : s v e je la n o
n aivn o , u p ro e n o i n a m e te n o ; v la d a m o n u m e n ta ln o s t lo ih s p o m e
n ik a ; k o m p o z ic ija k a d ra i s t i l fo t o g r a f ije h rle u a k a d e m iz a m is tin a ,
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

93

egzotian k o ji opravdava surovo tanu opasku G riersona da re

d ite ! j, kad umre, posta je u m e tn iki fo to g ra f.
P o e tk o m m a ja 1932. g o d in e E jz e n te jn s e v r a tio u SSSR ( iz B e r
lin a je p u to v a o s B r e c h to m k o ji je n o s io s v o j f ilm K uhle W am p e d a
ga p rik a e u M o s k v i g d e n is u s h v a t ili s c e n u s a m o u b is tv a , je r za
to b i s e n e z a p o s le n i ra d n ik u b ija o k a d p o s e d u je r u n i s a t!? ).
N a s ta v a k p r i e je p o z n a t: p e d a g o k i ra d , p is a n je n e b ro je n ih te o
r ijs k ih te k s to v a , n e o s tv a r e n i p r o je k ti (u n e k o lik o m a h o v a je p r im e n io
s t r u k tu r a ln o re e n je iz N e ka ivi M e k s ik o !) i film o v i Bein Lug
(Bein Lug, 1935 36, u n i te n ), A le k s a n d a r N evski (A le k s a n d r N evskij,
1938), Ivan G rozni (Ivan G ro zn yj, I d e o 1941 44; II d e o 1943
46, z a b ra n je n ), s v a k i s v e b li i p ra n ja v o j, p r o v in c ijs k o j o p e ri, c a rs tv u
lo ih v e ta k ih b ra d a i b a ja g i b a ro k n e a z a p ra v o m o le rs k e d e k o ra tiv n o s ti.
N e p o b itn a E jz e n te jn o v a tr a g e d ija o b i n o p r ik r iv a in je n ic u da je
on b io id e a la n u s lu n i u m e tn ik , u iv a la c p o v la s tic a i rtv a p o g ib e lji
to ta j s ta tu s p ra te . K a d a s e n a la z io na v rh u n c u d o b io je i sa v e to d a v c a k o ji m u je n a jv i e la s k a o , li n o J. V. S ta ljin a . S ta ljin m u je o b
ja s n io k a k o da z a v r i S taro i novo i uka za o m u na m o i z n a a j film a .
S ta ljin o v te le g ra m U p to n u S in c la ir u ( e jz e n te jn iz g u b io p o v e re n je s v o
jih d ru g o v a u s o v je ts k o m s a v e z u s to p s m a tra e se d e z e rte ro m k o ji
je ra s k in u o sa s v o jo m z e m ljo m s to p ) d o p rin e o je k ra h u m e k s i k o g
p o d u h v a ta . S ta ljin u je E jz e n te jn p riz n a v a o g re k e film o v a Bein Lug i
Ivan Grozni i z a v e to v a o '05 s e da e ih uz n je g o v u m u d ru p o m o is p ra
v iti. O d S ta ljin a je d o b ija o o rd e n je i p o a s ti.
K ad je tre b a lo , p is a o je o tv o re n a p is m a G o e b b e ls u ili, p o s le nem a k o -s o v je ts k o g p a k ta , u liz i k i r e ira o W alku re, da b i, k a d je p o
e o ra t, o b ja v ljiv a o p a tr io ts k e a n tin e m a k e ap e le .
D o k s e D z ig a V e rto v g r io u k u tu z a je d n i k o g stana, iu a va ju i s e to u s e b i n im , g a la m d ijs k im s u s ta n a rim a o d k o jih n em a
m ira , ne n a la z i o s o b in e n ov o g , b o lje g o ve ka , E jz e n te jn se ir io u
e t ir i sobe, u n o v o j d a i je ra s p o re iv a o m a j in s t ils k i n a m e ta j, s a
u v a n k ro z r a t i r e v o lu c iju , i n a ru iv a o je iz in o s tra n s tv a k n jig e , v ik to rija n s k a o g le d a la i u k ra s n e b u k e te v o ta n o g cvea, p a je se d e o za
s to lo m i, p i u i za se be , o d b a c iv a o s v o ju fo rm a lis ti k u p r o lo s t i
h ip n o tis a o s e k a k o je N evski b o lji o d O ktobra.
Jo 1920. g o d in e , V e rto v je s lu a o d v o jic u s e lja k a ka ko k r i t i k u ju
k o n je n a s lik a n e na a g it-v o z u zb o g m n o g ih o d s tu p a n ja o d to g a k a k v i
su k o n ji u s tv a rn o s ti, da b i p re z riv o z a k lju ili: to su k o n ji-g lu m ci .

V e rto v lje v a m r n ja p re m a g lu m i -n e is tin i n ije s tu p a la u d e js tv o

sa m o ka da su p o s r e d i o s ta c i p r o lo s t i. N je g o v iz r i it c ilj b io je :
n e p o te d n o ra z o b li a v a n je n e d o s ta ta k a d a n a n jic e . . . D e ifro v a n je
m is tifik a c ija na e k ra n u i u iv o tu (d n e v n i k i za p is o d 15. m a rta 1927).
U to lik o m u je m o ra lo b it i n e s n o s n ije n e z a d r iv o s u a va n je o pse g a
o n o g to se u f ilm u m o e p o k a z a ti.
M n o g o v i e n o a n a h ro n i n o n a iv n i V e rto v , E jz e n te jn je b io e do
o v o g ve ka u k o je m s u p o litik a , p riro d n e nau ke, filo s o f ija i p s ih o lo g ija
r e la tiv iz o v a le p o ja m is t in e d o k g o to v o n ije i ile o iz p o s to ja n ja . K od
E jz e n te jn a je s v e b ilo g lu m a . N je m u iz g le d a n ije b ilo te k o da iz
Oktobra is e c a a k te re r e v o lu c ije k o ji s u p a li u n e m ilo s t i l i da za Staro
i novo p o d i e d e k o re n e p o s to je e g m o d e rn o g so vho za, u s a v r e n a Pote m k in o v a s e la to z a k la n ja ju k rv a v u s tv a r n o s t u to v re m e sp ro v o e n e p r is iln e k o le k tiv iz a c ije . (P o tv rd a da o d n o s s tv a rn o s t-film -p ra k ti n a p o litik a n ije ta k o b e z a z le n d a b i d o p u ta o o v a k v e o la k e p o te ze
m o e se n a i a k i u H ru o v lje v o m ta jn o m re fe ra tu na X X k o n g re s u
KP S S: S e lo i p o ljo p r iv r e d u p o z n a v a o je / S ta ljin / s a m o iz film o v a . A
t i f ilm o v i ja k o s u u lje p a v a li s tv a r n o s t. M n o g i su f ilm o v i ta k o s lik a li
k o lh o z n i iv o t da se v id je lo s to lo v e k o ji su se s a v ija li o d te in e p u
rana i g u sa ka . S ta ljin je m is lio d a to ta k o s tv a rn o i je s t .)
L i n e tra g e d ije n e m o g u se m e r it i k a n ta ro m . Ipa k, o d tra g e d ije
u s lu n o g u m e tn ik a v e a je tra g e d ija o v e k a k o ji je c e lo g iv o ta sa
n ja o o fa b ric i in je n ic a , c rta o s h e m e n je n e o rg a n iz a c ije i ve ro v a o
da je f ilm is tin a , p a z a v r io ka o a n o n im n i a rg a t u f a b r ic i la i
zv a n i n o m f ilm s k o m u rn a lu . A r g a t k o ji je v o le o d a p liv a a n ije
p liv a o , k o ji je v o le o u m u , s u n c e i va zd u h a iv e o u s m r d ljiv o m
gra du , k o ji je o d d e tin js tv a v o le o p s e a n ije im a o p sa, k o ji je h te o
da film o m p o k a e is t in u a n is u m u d a li.
G o ro s ta s n a S ta ljin o v a s e n k a o d is ta je s v u d a d o p ira la , a li o n ip a k
n ije k r iv za sve , p a ta k o n i za E jz e n te jn o v e d v o b o je c a n g rlja v ih lim e
n ih m a rio n e ta i l i za d is n e y e v s k i o d n o s s lik e i z vu ka u A leksandru
Nevskom . J e r a k o je S ta ljin g r e n i u z ro n ik E jz e n te jn o v ih e s te ti k ih
p ro m a a ja , k a k o s u o n d a u t o j is t o j k in e m a to g r a fiji, p r it is n u t o j b ir o
k ra ts k im a p a ra to m i s tra h o m d a s e ne s k re n e , n a s ta li, s t a ljin is t i k i
p o d u h u i s a d r in i, a li ip a k iv i i in v e n t iv n i f ilm o v i B a rn e ta , D o ven ka ,
M e d v e d k in a i d ru g ih ?

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

95

V '
Ren Clair: Pariz k o ji spava, 1923: radni fotos.

Francis Picabia/Ren6 Clair: Meuin. 1924.

Francis Picabia/Ren Clair: K inoske. 1924; Marcel Duchamp kao Adam.

Fernand Leger: M e ha niki balet, 1924.

rt, das nacli links

dem Auto gogenvon racbts in die
, ruckartigo Bewo
i fithrt gleichzeitig

, Bildmitte (das Haas v

kge/ogen; dins orgtbt r

hi

Tiger kreist wutend in semem

TEMPO TEM PO

inz klar

TEMPO

oben hoch

HSusorreiha auf dor

omen Seito der Strafie.
durchschoinend, rast
rechts durch das erste
Hans Hftuserreihe
lauft rechts wag und
kommtvon rechtsnach
links wieder Einandor
gegenOber liegende
HSuserreihen, durchscheinend, in entgegengeseUter Richtung lasend. und die
Autos immer rascher,
so daB bald ein FLIMMERN entsteht

TEMPO
TEMPO
TEMPO
TEMPO

1
1
1

t t 1 1 i
r 1 i f I
11
1 1
t

Bahn-

411*11
t T
t t
AUF ^ t

a u f-^

i
1 1
ABi n

23 4 5
23 4 5
23 4 5

Lszl Moholy-Nagy: Dinamike velegrada, 1921 24.

Walther Ruttmann: B erlin, s im fo n ija velegrada, 1927.

Walther Ruttmann. Berlin, simfonija velegrada. 1927.

S. M. Ejzentejn u New Yorku, 1930; snimila Margaret Bourke-White.

S. M. Ejzentejn: Kapital; iz sekvence par svilenih arapa.

Dziga Vertov.

Dziga Vertov: ovek s filmskom kamerom. 1928.

Luis Bunuel: A n da lu zijski pas, 1928.

Nepoznati autor: Umesto -socialne* umetnosti. 1932: vidi komentar, str. 128.

Joseph Cornell: Rose Hobart, oko 1933; fotos Anthology Film Archives

Joseph Cornell: Bez naslova (Snena devica). oko 1933.

Bruce Conner: Kosmlkl zrak. 1961; fotosl Anthology Film Archives.

Dziga Vertov
OVEK S FILMSKOM KAMEROM
(Vizuelna simfonija)
Film o v e k s film s k o m k a m e ro m pre d stav lja pokuaj film skog iskaza
vizuelnih pojava bez pom oi natpisa (film bez natpisa), bez pomoi
s cenarija (film bez s c e n a rija ), bez pom oi pozorita (film bez glu
m aca i kulisa).
O vaj novi e k s p e rim e n ta ln i rad Kino-oka usm eren je stvaranju iz
vornog m eunarodnog film sk o g je zik a , stvaranju a p s o l u t n o g
f i I m o p i s a, potpunom razdvajanju kinem a to g ra fa od pozorita i
k njievn osti.
S druge s tran e, film o v e k s f ilm s k o m k a m e ro m kao god i Je da
n a e sta . vrsto se prib lia v a periodu Radio-oka koji kinoki sm atraju
novom , viom etapom razvoja n e g lu m lje n e k in e m a to g ra fije .
P R V O
O b reli s te se u m aloj ali za uujuoj ze m lji gde se svi d oivljaji
ljudi, njihovi postupci, pa ak i sve p rirodne pojave potinjavaju stro
gom rasporedu i deavaju se tano u odreeno v rem e .
U bilo kom tre n u tk u po vaoj naredbi m oe da padne kia, da se
raspom am i nepogoda ili bura na m oru.
Ako se zatrai p ljusak e p re s ta ti. Barice e se sm esta osuiti.
Na nebu e za s ija ti sunce. M o g u e je ak dva, tri sunca.
Vi za e lite i dan se p re tv ara u no. Sunce u M e s e c . Pale se
zvezde. U m e sto leta s tie zim a. P ahuljice se roje. Ribnjak se ledi.
M ra z ukraava prozore aram a.
M o e te po e lji potapati i spaavati lae na m oru. Izazivati po
are i ze m ljo tre s e . P rire iva ti rato v e i re vo lu c ije . V am a se potm javaju sm eh ljudi i njihove suze. S tra s t i ljubom ora. Ljubav i m rnja.
Na osnovu preciznog plan a koji s te sas ta vili ljudi se tuku i
grle. e n e se i razvode. Raaju se i um iru. U m iru i o ivljavaju. Po
novo um iru i ponovo o iv lja v a ju . Ili se ljube u okruglom izrezu i to
ponavljaju sve d o tle dok re d ite lj ne bude zadovoljan i ne utvrdi da je
dobro ispalo.
Eto nas u film s k o m stu d iju gde ovek sa m egafonom i s ce n a ri
jem d irig u je ivo to m d rave izgraene od re kv izita.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

97

D R U G O
A to u opte n ije dvorac, v e sam o fasada od ofarbanih dasaka i '
per-ploe.
A brodovi u o pte nisu na m oru, ve su to laice u kadi. N ije kia
nego tu. N ije sneg nego p a p erje . N ije m esec nego s lik a rija .
I to u o pte n ije iv o t v e igra. D eja igra kie i snega. D vo
raca i zadruga. Igra s e la i gradova. Ljubavi i s m rti. G rofova i razboj
nika. Igra fin a n s ijs ko g in sp e k to ra i igra graanskog rata.
Igra rev o lu c ije . Ig ran je in o stranstva.
Igra

novi ivot i s o cija lis tika izgradnja.

T R E E
Iznad tog m alog re k vizitn o g s veta sa njegovim ivin im lam pam a
i e le k tri n im suncim a v iso ko na pravom nebu gori nad izistinskim
ivotom izistin sk o sunce. F ilm ski stu dio je m inijaturno ostrvo u pom am nom ivotnom okeanu.

ETVRTO
U krtaju se u lic e i tra m v a ji. Zdanja i autobusi. N oge i osm esi.
Ruke i usta. Ram ena i oi.
U krug se v rte volani i to ko vi. Ringlpili i ruke verglaa. Ruke
valja i bubanj p re m ijs k e lu trije . Ruke sa tkakim unkom i stopala
bic ik lis ta .
S usreu se m ukarci i en e. Poroaji i um iranja. Razvodi i bra
kovi. Sam ari i rukovanja. pijuni i p esnici. Sudije i optuenici. A g ita
tori i oni kojim a se ag itu je. S e ljaci i radnici. Radnici-studenti i strani
deleg ati u p oseti.
V rtlog doticanja, udaraca, zag rljaja, igara, nesrenih sluajeva,
fis ku ltu re , plesova, naredaba, prizora, kraa, dokum enata prim ljenih i
dokum enata o tp rem ljen ih , a na pozadini svih vidova uzavrelog ljud
skog rada.
Kako da se snae obino, nenaoruano oko u tom vizuelnom haosu ju rn jave ivota?

PETO
M ali ovek naoruan film sko m kam erom naputa mali rekvizitni
svet film skog studija. U sm erava se u ivot. ivot ga baca tamo-amo,
kao iverku. Kao raspukli am i na burnom okeanu. Neprestano ga za
pljuskuje m ahniti gradski saobraaj. Ljudska gom ila juri i uri i stiska
ga na svakom koraku.
Gde god se pojavi radoznalci, kao neprobojni zid, sm esta op
koljavaju kam eru, vire u objektiv, pipaju i otvaraju futrole s kasetama.
Na svakom koraku su prepreke i iznenaenja.
Za razliku od film skog studija gde je aparat za snim anje gotovo
nepomian, gde se sav ivot usm erava u strogom redosledu po rad
nom nareenju, po scenam a, po kadrovima, ka objektivu kamere
ovde ivot ne eka i ne slua uputstva reditelja. Svaki od hiljada i miliona ljudi radi svoj posao. Zim u sm enjuje prolee. Prolee leto.
Nepogoda, kia, oluja, sneg, ne potinjavaju se naredbama scenarija.

Poari, brakovi, sahrane, o b le tn ice sve se to deava u svoje vrem e

i ne m oe se izm eniti zbog zahteva kalendarske shem e koju su iz
m islili film sk i dram atu rzi.
ovek s kam erom se m ora odrei svoje uobiajene nepokretnosti. M o ra da ispo lji m aksim um pro n ic ljiv o sti, brzine i okretnosti da
bi sustigao ivotne pojave koje hoe da mu uteknu.
E S T O
Prvi koraci oveka s kam erom zavravaju se neuspesim a. Neuspesi ga ne obespo kojavaju. On se uporno ui da ne zaostaje za i
votom . P ostaje isk us niji. P rivikava se na okolnosti i, prelazei u na
pad, poinje da p rim en ju je ita v niz posebnih m etoda (skriven a ka
m era, iznenadno sn im a n je, s kre ta n je panje i s lino). Trudi se da sni
ma a da ostane ne p rim e en , da snim a tako to radei svoj posao u
isto v rem e ne o m e ta rad drugim a.
S E D M O
ovek s kam erom hoda u korak sa ivotom . Do banke i do kluba.
U krm u i dom zd ra vlja. Do optinskog s ovjeta i kunog s aveta. U
zadrunu prodavnicu i u kolu. Na m iting i sastanak osnovne orga
nizacije. Svuda s tie ovek s film s k o m kam erom .
P risustvuje vojn im paradam a, kongresim a, zalazi u radnike sta
nove, deura pred te d io n ic o m , poseuje d isp anzer pa elezniku sta
nicu, razgleda p ris ta n i ta i aero d ro m e , putu je i u toku iste nedelje
seli se iz auto m o b ila na krov voza, iz voza na aeroplan, s aeroplana
na g lise r, sa g lis e ra u podm ornicu, iz podm ornice na krstaricu, sa
k rsta rice na hidroplan i ta k o d a lje , i tako d a lje .
O S M O
U procesu po s m atran ja i snim a n ja postepeno se razotkrivaju
svojstva ivotnog haosa. N ije sve sluajn o. S ve je zakonom erno i ob
janjivo. Svaki s e lja k sa s e ja lic o m , svaki radnik za strugom , svaki
polaznik radnikog fa k u lte ta za k njigom , svaki inen je r nad skicom ,
svaki pio n ir koji u z im a .re na sastanku u klubu svi oni rade jedan
te isti potreban, v e lik i posao.
S ve to i nanovo izgraena fa b rika , i strug koji je radnik usa
vrio, i novi re sto ra n d ru tv en e ishrane, i otv a ran je seoskog obdanita, i dobro poloen isp it, nova k aldrm a, nov drum , nov m ost, re
m ont loko m o tive o roku sve to im a svoj sm isao, sve su to v e
like i m a le pobede u borbi novog sa s ta rim , u borbi R evo lucije s kon
tra rev o lu c ijo m , u borbi zadruge sa priva tn ik o m , kluba p rotiv kafane,
fis ku ltu re p ro tiv ra zvra ta , zd ra vs tv en e s ta n ic e sa bo le stim a . Sve je
to osvojeni poloaj u borbi za izgradnju Z e m lje S ovjeta, u borbi sa nevericom u s o c ija lis ti k u izgradn ju.
Film ska k am era p ris u s tv u je najv e e m boju izm eu sveta kapita
lista, sve ta pek u lan a ta , fa b rik a n a ta i s pahija, i sve ta radnika, seljaka
i kolo nijalnih robova.
K am era p ris u s tv u je odluujuoj bici izm eu je d in e Z e m lje Sov
jeta na svetu i svih o s ta lih buroaskih ze m alja.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

99

V I Z U E L N A

A P O T E O Z A

iv o t. Film ski a te lje . I film s k a kam era na strai socijalizm a.

N a p o m e n a : Posebna a n e velika proizvodna te m a put trake
od ap arata za sn im an je, preko la b o rato rije i m ontae, do ekrana
bie uklju en a m on tan im p u tem , i to na poetku, u sredini i na kraju
film a .
3 1 . 1 2 . 19 2 8 .
Dziga Vertov: elovek s kinoapparatom (Zritel'naja simfonija), Staty, dnevniki,
zamysly, Izdatel'stvo Iskusstvo, Moskva 1965, str. 27780. Preveo Vuk Babi.

100

Bora osi
STVARNOST BEZ POJASTUENJA
/.../
Dziga A rk a d ije v i V erto v reava se na upravo udesnu stvar: da ka
m erom , iju rukicu jo uvek tre b a pravilno v rte ti kao kada se mea
lag, uslika sav ta j m usavi ivot, bez trunke zazora i bez obzira na
moralne re zu ltate ovog poduhvata.
Tako n astaje v e lik i k in e m a to g ra fs ki strip o novoj Rusiji u kome
nalaze m esta fin e s li ic e o ruenju to rn je va na nepotrebnim bogom o
ljam a pretv ara n im u b ib lio te k e , kao i spoljni zid iste m etafo re (versko pijanstvo): k o nkretne a lk o h o lia re , uline korisnike votke, zamusane ra kijsk e p a daviare zdruene m ontanim
brojnim

liza te ljim a tam o

neke ne dode lje ne

trik o m

sa

jo

uvek

ikonice. Potom slede

druge scene istih d im en zija , v eom a v e lik i broj priica opisanih urnalskim s red s tv im a . K IN O -O K O , verto vs ki pronalazak kine m a to g ra f
skog deurstva na pulsu s va ko dnev ice p o staje neka vrsta duhovne
poarne kom ande: njegovi

a utom obili

naoruani

nezgrapnim

kam e

rama jurcaju na a la rm n e znake sam oubica, rtava saobraajnih udesa

i svuda, bez zazora s lik aju tu istu puzdru, krv i gnoj stvarnosti, veom a
obilato. Sa s li n im

na m era m a poseuje

Dziga

i ostala

m esta

iste

stvarnosti: s lika on nain na koji se u novom drutvu usm ruje stari

tip stoke (b ik ) i a n alizira (o b rn u tim tok om tra k e ) put od izvaene u tro
be do sm rtonosnog noa. O d li n e stvari vide se i u jednom azilu za
enske um obolne p a c ije n te u kom e neka oiana devica m itinguje
protiv ese rsk ih pogrom a. Zaudo, K aufm an-V ertov ne osea ni najm a
nju griu s avesti zarad pokazivanja ovakvih ne prili nosti koje, s ob
zirom da postoje, bie da im aju nekakav m ali razlog da budu i uslikane. Da je ovo odsustvo kom pleksa k v a lite t od zn aajnije izuzet
nosti pokazuje i nadalje o b ilje slik a sli n e jakosti koje se nutkaju sva
kodnevno:
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

101

PACOVI JEDU IVOG RADIVOJA

...S v e su mu pacovl pojeli: I poslednju

slamku u slamarlcl I slamaricu i jastuk
sve osim gvoa. ovek spava, a po podu
(mada se pod ne vidi od prljavih otpadaka
drveta), po onim drvima, po krevetu i po
starom oveku Radivoju Radosavljeviu
tre stotine pacova. Cijuu. Grizu mu odeu
i obuu. Ujedaju ga po elom telu pa i po
licu. On, naprotiv, mirno lei, smeka se
i, nesvestan onoga to se dogaa oko njega
i s njim ...
Da ne g o vorim o o ve leg en d arnom O D G R IZ A N JU U H A BLAGAJ
N IK A K U N O G SA VE TA , o ovi koji pie n a jd u i roman na svetu, o
drugom koji trai sa v e t kako da sreno i dugoveno nosi cip ele a da
mu se ove ni n ajm an je ne iskrzaju, o pronalazau b e lih m uva, o mu
enikom vlasniku p e rfid n e k u kavice koja ne kuka, ili najzad, o hom oljskom m om ku koga dre na lancu sam o zato to mnogo jede,
sve, sve, SVE, pa ak i zem lju !
V erto v je , m e u tim , m rtav, b ie ve dobrih d eset godina (1896
1945).
On, uostalom ,
n ije n ikakav naroiti probira i njegova tem a je
iroka skoro ujoyceovskom sm islu : tako stie da zabelei v r s ti k o
ra k e r in s k o g k r a j o d ra (Lenjinovog) kao i krvavo odoje koje iskli
zne iz trbuha m a tere kao gadan, izm usavljeni crv, stotin e dokaza za
N a p re d , s o v je ti!, dvo krilca koji le p tirasto letu cka iznad itnih polja
(pljunuti aeroplan sa koga D A nnunzio baca svoje p esm e-letke a ispod
kakvog na p atrio tski akro b at A le k s i drei se za zube, lebdi sa na
cionalnom zastavom u rukam a). Sledi intervju razbetonirane udarnice-g rad iteljke D njeprogesa, koja je , pavi u itku kau, uspela otuda da
se izvue i da polui orden Lenjina. Govore i drugi na nain potpuno
rouchovski, pravo u o b jektiv, a kako, usled vrem enske preuranjenosti,
ne postoji ton, njihova re se uje sa titlo va. Tako nam pria svoj
dogaaj livac-revolucionar koji je uhvatio za peeve Kaplanku kada je
pucala na lljia, govori nam o svojim problem im a jedna ena-predsednik kolhoza, kao i mnogi drugi, a sam Lenjin sm ei se u V ertovljevu
kam eru nasred Crvenog trga (jo sasvim neravnog, prepunog turske
kaldrm e). Nadalje ima i odlinih scena iz biroa za razvode i venanja,
sastavljenih od obinog pulta sa kratkovidim inovnikom i pred koga
dolaze sram eljive udavae i m rgodne razudavae da jednim kosim
potpisom zaniraju ili raniraju svoj ivot. / . . . / Sve to ocrtava se
preciznou bakropisca a odmah zatim evo i raspam eene masovke:
mnogoljudnost ulica i pijaca postignuta sennettovskim dinamizmom,
brda tram vaja, provokativni d etalji damskih eira, kamen i gvoe,
predrevolucionarne viem etarske afie (u povodu zaboravljenih pu
dera i bombona), chaplinska m ehanizovanost pakerke socijalistikih
cigareta (mnogo ranije pre scene sa zavrtnjim a u M o d e rn im vre m e
nim a), Buoni i Voroilov, Stahanov lino, um rljan udarnikim znojem
i ugljem , sve to u jednom izludelom ritm u punom sjaja i kolosalnih
in teligentnom ontaerskih asocijacija.
102

Dugovanja i anticipacije
Vidni su naroito u o v e k u sa ka m e ro m , najvitalnijem film u ru
ske k in e m a to g ra fije .
V erto v svakako i bez pogovora duguje A tgetu (fotografu), J. ceu (po reenoj beziscrpnosti i uasno am bicioznoj dubini, irini, v i
sini), fin im g ra fia rim a iz prolog veka (kada slika namah zalii na
stare lito g ra fije , a fi e za ste zn ik e , na ilu stra c ije harrypielovskih tiva),
fu tu ris tim a (po svojoj p rivrenosti m aini, od prostog eksera do gi
gantskih kranova, avionim a i m am u tskim gvozdenim konstrukcijam a,
m ostovim a i kated ra lam a , sveoptem DR ALU grada, m nogoljudne
m oderne ive p iram id e ), a zatim i kalejdoskobdijam a sa putujuih
vaara, kada beskrajno p relam a sliku tvorei spratove tram vaja ili
kada optikom varkom rui najlepe (a n tik e ) g raevine po Odes i, itd.
Upravo na ovim izvorim a nie onaj kolosalni s vet krojakih lu
taka, kom arne p re trp a n o sti izloga, sa torzim a prekrivenim izloenim
rubljem , k itn jas tih re sto ra ns kih i bife d ijs k ih firm i, nadrealnih fasada,
itave one ta ka ste, k airane i m aneken ske ravni, fali n e i lude u
svom epavom geganju kroz pravi ivot. O vde kao na crnim fotosim a parikih ulica naikanih roletn am a cip e lara i stezniara, koje
je foto g rafis a o sta ri A tg e t, ili, jo ta n ije , kao u s in teti n im razgovo
rim a T ra k ta ta o m a n e k e n im a Bruna Schulza, v ide se sam e oplate, traverze i jo itka m asa s tv arn o s ti, sam proces stvrd njavanja oblika i
odnosa, i sve to kao u nekom poglavlju U lis a , pliva, m rda i vrcka levo
i desno, psujui i onere u ju i, vre a ju i i b listaju i, hum orno, jetko,
bogato i sasvim nezam is liv o .
Od ovih d e ta ljis a n ih ataka na ivotnu m a teriju , Dz. V. posred
stvom re voluc io narne s itu a c ije , sredinog dekora svojih radova, stie
do iracionalne s u tin e sopstvenih hum orno d ram atinih slika. Ve
s tandardnim n a ruavanjem re aln o s ti (vihori konjice, poludele i pre
vrnute lo ko m o tive itd .), p ridolaze novi i uzbudljivi prikazi skupnih
asova plivanja, bolnih re k re a tiv n ih c en tara u kojim a naroitim valjcim a, n e pokre tnim b ic ik lim a i v rajim v ra tilim a stanovnici nove zem lje
pokuavaju da skinu salo, os ta ta k starog sve ta . O vim a se im aju pri
druiti fa b u le nen am e rn e k om ike: rea va n je problem a postrevolucionarne nezaposlen osti o tv a ran je m aktiv a C r v e n i to r b a ri (koji poput na
ih klasinih p re d ratn ih ro a polaze u s v e t potranje sa svojom m ini
jaturnom robom ), d ije ta ln i radniki resto ra n i u v rem e opte gladi, a
zatim na te re n im a m nogo hra p av ijim : gluvonem i i slepi korpari, ple
tilje , v e zilje i p lis e rk e koje i d a lje , p rikra en e za poneko ulo, ispi
suju neke s ta rin s k e ip k ice i are.
Na drugoj s tran i, pakosni p rim eri a n ticip a cija : saznanje da se ama
ba nita ne m oe izm is liti u savrem e n o j k in e m a to g ra fiji, sasvim preizm iljenoj ve V e rto v im : tzv. skriv ena kam era koja ulee u krvotok
jedne ulice i d ija lo g izira sa ivotom , diptih i trip tih , poezija sta
tine fo to g ra fije (m ilje n e fra n c u sk e i jugoslo venske film s k e avan1 Jedno od poruenih zdanja je BolJoJ teatr. (Prir.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

103

garde), dugi far, ve reeni intervju, sve to u elementarnom i istom

stanju jednog visprenog pronalazatva.
/.../
Bora osi: Stvarnost bez pojastuenja, Dziga Vertov, 1896 1954, Delo, Beo
grad. knjiga X, broj 2, februar 1964, str. 157 161a.

Walther Ruttman
ZVUNI FILM? !
Jo dok sam iao u kolu, jednog dana desilo se neto uzbudljivo:
opet sm o s ta ja li pred prodavnicom razglednica da bism o pregledali
izloene petp a ra ke k rim in a lis ti k e rom ane. A tam o: Bism arck raz
glednica, fo to g rafis a n a, tam p ana a ipak re lje fn a . Jedan kapitalist
meu nam a otkupio je tu kartu i sada sm o svi m ogli da se uverim o:
mada je to bila fo to g ra fija , sve je bilo tu i m oglo se pipnuti: nos kao
otra izboina u s red in i, obrazi neto m anje ispupeni, grudi blago
isturene. N e d e lja m a je ovaj k u rio zite t re lje fn e fo to g ra fije bio pred
m et s trastvenog skupljanja sve dok se svi nisu uverili da se to
stvarno m oe napraviti i dok se tim e nije ponovo otvorio put za sku
pljanje potanskih m araka i s li ic a .
Za n im a n je n em ake publike za zvuni film koje se silno razvilo
u poslednje v re m e , iako ve ina jo nije vid e la nijednu probu, pom alo
podsea na ta j dogaaj iz v rem e n a kad sm o bili aci-prvaci. Jer, pred
stava koju proseni graanin im a o govornom film u ukorenjena je u
onom m e n ta lite tu koji u nem om film u vidi pro ire nje fo to g rafije , i u
m ati sanja o d a lje m pro iriv an ju , tako da film dobije boju, relje fn o s t,
govor i tako d a lje .
Da odm ah kaem : v e ru je m u zvuni film . Jer nem ogunost r e lje f
nog p o rtre ta na ra zglednici ni izdaleka ne dokazuje e stetsku nem o
gunost uspenog za jednikog d e js tv a izd ife re n c ira n e plohe i re lje f
nog oblika. Jedino s m atra m da nije beuslovno neophodno da se u
zvunom film u koji s m atra m um e tnik om v rsto m krene sa jo
nieg nivoa nego to se to u svoje v re m e d esilo sa kinem atografijo m .
Takva praksa bi zna ila obezbe eno guenje nove stvari u sam om za
etku.
Kada, nadalje, govorim o um etnosti, ne m islim na privatni po
riv nekog pojedin ca da svoje ivo tn e utis ke fo rm u lie za sopstveni
raun, p ro tiv ravog s ve ta . N ap ro tiv , v eru je m da danas m oe biti
u m etnost sam o ono to se, sa n ajp unijim oseanjem odgovornosti,
uini za ravi s ve t . U m e tn o s t postoji sam o jo za nau publiku, od
nosno za nae blin je.
U pravo zvuni film v e sutin s k i, po svom nainu proizvodnje,
ima izvesne osoben osti koje iskljuuju nekadanje diktatorsko su
p ro ts ta v lja n je u m e tn ika i p ublike. Tip u m etnika sa m ansarde koji je
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

105

nekad bio m ogu kom e se g arantovao uspeh za 200 godina za

nas je kom ina fig u ra . N a su p ro t to m e, zvuni film vi e ne dozvoljava,
tvrd o g lavo d ran je za jed an poseban ta le n t i sam o zalju b ljen o st u n je
ga. Postaje sv ejed n o da li je neko sam o m uzikalan ili poetian ili s li
karski o bdaren. O tp ad a razd v aja n je s p ecifin ih d aro vito sti i poto
se u m etn o st danas pravi za o veka, a ovaj ovek im a kako oi tako
i ui i m ozak, n a staje p o treb a za odgovaraju im u n iverzalnim tipom
u m etn ika. P re zas i en o s t ko n certn im dvoranam a, g ale rija m a slika i poz o ri tim a dovela je do bioskopa. Na sasvim drugaiji i po mom
uverenju is to vrem en o jai nain, zvuni film e biti u stanju da
nas izvede iz uskih o kvira s p e cija lizo van e u m etnosti i zadovoljenja
p o treb e za zabavom , ako - - A ko od poetka bude im ao d ovoljno hrabrosti da bude originalan,
ako p roducent bude im ao d ovoljno p o verenja u stvar koju radi te da
je ne d eg rad ira na postupak repro d ukovanja, ije poetno zbunjujue
dejstvo m ora sp lasnuti u n ajkraem roku. A to sp lanjavanje se de
ava sa sm rtonosnom izvesnou ako se gradi na to m e da e ljude
due od pola godine za b a vljati da konstatuju kako njihov film ski lju
b im ac m oe da govori u istom taktu u kojem se pokreu njegove
usne.
A li kako?
P okuajte da ra is tite s tim da zvuni film , po nainu stvaranja,
moe biti ita drugo do ko n trapunkt. To znai: slika se ne moe po
jaati paralelno te ku im zvukom . To bi neizbeno bilo slabljenje, isto
kao kod p onovljene za kletv e ili lanog izgovora koji ovek pokuava
da podupre sa dva razli ita arg u m en ta. M e u tim , zvuni film pravljen
kao kontrapunkt bio bi svesno su e ljavanje dva izraajna sredstva
slike i zvuka u m isaonoj v ezi. Na p rim er:
uje:
Vidi:
uje:
uje:

eksploziju i vidi: uasnuto lice ene

bokserski ring i uje: masu koja urla
tunu violinu i vidi: ruku koja neno m iluje drugu ruku
re i vidi: uinak rei na licu drugoga.

Samo tako se ove dve stvari koje se sutinski razlikuju po ma

terijalu : zvuk i slika, mogu uzajam no ojaavati. Ako teku paralelno,
rezu ltat je: panoptikum .
Oseaj publike za s til, koji se previe potcenjuje u film skoj pra
ksi, reagovae na zvuni film isto onako sprem no kao i nekada, u
sluaju reljefn ih razglednica.
Walther Ruttmann: -Tonfilm?
1929. b.p. Preveo Filip Fillpovi.

!, Illustrierter Film-Kurier,

Berlin, broj

1115.

U ru k o p is u i dan danas n e o b ja v lje n o m , R u ttm a n n v e li: * Tokom

d u g ih go d in a m og ra z v o ja k ro z a p s tra k c iju , n ik a d n isa m izg u b io e lju
da g ra d im k o r is te i iv i m a te r ija l i da sazdam je d n u film s k u s im fo
n iju od m irija d e p o k re tn ih e n e rg ija v e lik o g g ra d a *. N iz iz g u b lje n ih , i l i
bar n e d o s tu p n ih , re k la m n ih film o v a iz 1925 26. g o d in e jam a n o b i
lep o pokazao ta j ra z v o j; da su t i n a ru e n i ra d o v i b ili z a n im ljiv i po
fo rm i, s v e d o i se a n je R u ttm a n n o v e ta d a n je s a ra d n ice Lore Leudes106

d o r ff: Tu sa m m o g la da p rim e n im s v e to sam n a u ila u B au h au su

/ s v e je b ilo / . . . n o v o p o b o ja m a i o b lic im a , a uz to tro d im e n z io n a ln o !
O s tv a re n je R u ttm a n n o v e e lje b io je Berlin, s im fonija velegrada.
Z a m is a o je p o te k la o d C a rla (s la v n o g s c e n a ris te Kabineta
doktora K aligarija Das K abinett des Dr. C aligari, Poslednjeg oveka
D e r le tzte M ann, T a rtu ffea / Zore S unrise) ko m e b eh u d o s a d ila
o g ra n i e n ja i a r t if ic ije ln o s t s tu d ija . G ru p u s n im a te lja p re d v o d io je
K a rl F re u n d ( b ilo b i g re h n e p o m e n u ti da je , p re m a B o s i S lije p e v i ,
F re u n d o k o 1912. g o d in e o s n o v a o p rv u film s k u la b o ra to r iju u B eo g rad u
i m o d a s n im io f ilm o u b is tv u A le k s a n d ra i D ra g e M a in ); m u z ik u je
ko m p o n o v a o E d m u n d M e is e l, a u to r p a r titu r e za n e m a k u v e rz iju Oklopniae Potem kin.
D u h, p a i s a d r in u , R u ttm a n n o v o g film a n a jb o lje e d o a ra ti p ro z a i n o -iro n i n i s t ih o v i E ric h a K a s tn e ra , n a s ta li g o to v o is to v re m e n o :
R azm otrim o Berlin s ta tis ti k i.
U ataru ovoga grada m oe te nai sve to poelite,
recim o, 190 osig uravajuih zavoda
i 916 h ektara groblja.
Svake godine u m ire 53.000 Berlinaca,
dok se rode i pre iv e puke 43.000.
Ne bojte se, ova razlika nee nauditi gradu,
je r takoe s tie 60.000 p ridolica.
Ura!
P riblino 900 m ostova potrebno je B erlincim a,
a njihova potronja m esa dosegla je 303 m iliona kilogram a.
Svake godine Berlin je o evidac 40-ak uspenih pokuaja ubistva.
A njegova naj ira ulica poznata je pod im enom Kurfurstendam m .
U Berlinu se godinje za belei 27.600 udesa.
I 57.600 stanovnika p re s ta je da v e ru je u svoju re ligiju.
Berlin im a 606 s te a ja, delo m potenih delom nam etenih,
kao i 700.000 gusaka, kokoaka i golubova.
A lilu ja !
Postoji 20.100 k rm i; takoe se zna
da u ovom gradu im a 6.300 lekara i 8.400 krojaa za dam e,
kao i 117.000 porodica koje bi v o le le da im aju stan.
M e u tim , n em aju. Ba te ta .
/ . . ./
U Berlinu ivi 4,5 0 0.0 00 ljudi, tako kau brojke,
i 36.600 svinja ni govora o p re n as e lje n o s ti.
D a kle , ta velite?
F ilm je p o s tig a o v e lik i u s p e h , a li je le v a k r itik a (d o k o je je R u tt
m a n n n a jv i e d r a o ), p re b a c u ju i a u to ru zb o g h la d n o e i sa m a b ila
v rlo h la d n a .
.
N e d o s ta je id e ja - v o d ilja . . . V e le g ra d B e r lin se o v d e p o ja v lju je l i
e n s v o g is t o r ijs k o g k a ra k te ra , li e n k o n k r e tn e s v rh e . A u t o r i su h te li
da ga p rik a u b e z ik a k v e te n d e n c ije . M e u tim , s tv a r n o s t je o te lo v lje n a
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

107

EINLADUNG

juste
[EIN FILM VON WALTHER RUTTMANN
te n d e n c ija . B e rlin je k a p it a lis t i k i v e le g ra d . K a p ita liz a m m u u tis k u je
s v o j ig : p o te ra za p r o fito m . S v a k i m in u t u o v o m g ra d u is p u n je n je
k la s n o m p r o tiv r e n o u i k la s n o m b o rb o m . A ova is to r ijs k a te n d e n c ija
m o ra s e o b u h v a titi i p rik a z a ti. K o ne u in i tako, s n im a p u ku fasadu.
'O b je k tiv n o s t' se o k re e p r o tiv nje g a . (A n a ro ito ka d je je d in i p o li
t i k i tre n u ta k film a tre n u ta k s H in d e n b u rg o m .) P aul F rie d la n d er, u g la s ilu KP N e m a k e Rote Fahne, 25. s e p te m b a r 1927.
N je go v film se m od a te m e lji na p re d s ta v i o B e rlin u kao gradu
te m p a i rada, a li to je fo rm a ln a id e ja k o ja . . . ne pod ra zu m e va sadr inu, i m oda u p ra v o iz to g ra z lo g a o p ija n e m a ko g m alo g ra a n in a , u
s tv a rn o m iv o tu i k n ji e v n o s ti S ie g fr ie d K racauer, Frankfurter
Zeitung, 1. d e c e m b a r 1928.
R utm a nn je jo o p tu iv a n da n e u tra ln o odraava p a ra liz u nem a
k o g d ru tv a i p la g ira V e rto v a (o v a j se, opet, m u io da se o p e re od
k le v e ta da p ok ra d a R u ttm a n na ).
B u d u i da su d v a d e s e tih g o d in a n a jp ro n ic ljiv ije i n a ju p o tre b ljiv ije
m is li o film u d o la z ile u p ra v o s le v ic e , sva je p rilik a da je neprihvata n je R u ttm a n n o v o g Berlina p ro iz la z ilo iz p o g re n ih pro ce n a s ta n ja u
N e m a k o j (p re d v e e rje p o b e d o n o s n e re v o lu c ije ). ak i ako se uzm e
da je R u ttm a n n sam o re g is tro v a o o p tu paralizu, la koa s k o jo m je
H itle r doa o na v la s t, sam o p o tv r u je da je p a ra liza p o sto ja la .

Takoe n e tre b a s m e tn u ti s u m a da su u p ra vo p o in ja le da d o
m in ir a ju id e je p ro le te rs k e k n ji e v n o s ti i da su Luka cs i O. B ih a (ly )
s u m n ja li a k i u id e jn u is p ra v n o s t B e r to lta B re ch ta .
(P o m a lo s m e a n p o z n i o d je k ta k v ih m i lje n ja z a in te re s o v a n i ita
la c m o e n a i u K rle in o m a s o p is u Danas, iz 1934. g o d in e , gde se u
k ru p n e g re h e k o m p ro m is e rs k o - p r o fite rs k ih d e la tn o s ti izd a va ko g p red u ze a N o lit u b ra ja o b ja v ljiv a n je ro m a n a za d e c u Emil i dete ktiv i
Emil und D e te k tiv e m a lo a s c itir a n o g K a s tn e ra ije su k n jig e u
N e m a k o j v e b ile s p a lje n e na lo m a a m a pa im se i p e p e o ra zve jao .
E m il je p ro g la e n za a p o lo g e tu k a p ita liz m a i n je g o v e p o lic ije .)
A p o lit i n i i p o lu s le p i Ja m e s J o y c e b io je o tr o v id iji, kada je, b i
ra ju i h ip o te ti n o g r e d ite lja U lisa, p re s u d io : E jz e n te jn i l i R u ttm a n n .
N a re d n i d u g o m e tra n i R u ttm a n n o v f ilm M e lo d ija sveta je , na s li
a n f o r m a ln o - r itm i k i n a in , k o n s tru is a n o d d o k u m e n ta rn o g m a te rija la
k o ji je s ta v ila na ra s p o la g a n je je d n a k o m p a n ija za p re k o o k e a n s k u p lo
vid b u , p r i e m u je R u ttm a n n p o ka za o da, za ra z lik u o d m n o g ih , ne
z a z ire o d zvu ka, ta d a s m a tra n o g u b ic o m f ilm s k e u m e tn o s ti.
Kraj n e d elje je z v u n a m o n ta a , b ez p ra tn je s lik a . P o s le d n ju
re u n jo j a b ila je to re nu la iz g o v o rio je sa m a u to r.
R u ttm a n n je 1928 29. g o d in e b o ra v io u SSSR, u z a lu d p o k u a v a
ju i da o rg a n iz u je s n im a n je f ilm a p o k n jiz i Ja cka Lon do n a Kralj alko
hol (John B arleycorn). S li n u s u d b in u im a o je i p r o je k t Don Q uixote.
O s im ig ra n o g f ilm a e lik , p re m a P ira n d e llu , s n im lje n o g u I t a liji
(M u s s o lin i je za ra z lik u o d H it le r a i S ta ljin a c e n io n e k e v id o v e izo
p a e n e u m e tn o s ti), R u ttm a n n je d o k ra ja iv o ta p ra v io k ra tk e d o k u
m e n ta rn e f ilm o v e : o n e m a k im g ra d o v im a , fa b rik a m a , o ra ku . Jedan
iz 1933. g o d in e n o s i s u m n jiv n a s lo v Krv i tie (B lu t und Boden), a n e
k o lik o p o s le d n jih n e d v o s m is le n o s la v e n e m a k o o ru je . R u ttm a n n o v
u d e o u f ilm u T riju m f v o lje (Trium ph des W ille n s ) n ije ra z ja n je n ; na
vo d n o je tv o r a c p ro lo g a (N iir n b e r g u o e k iv a n ju H itle ro v o g d o la s k a i
F u h re ro v w a g n e rija n s k i le t k ro z o b la k e ), d o k sa m a L e n i R ie fe n s ta h l
tv r d i da s u titlo v i sve to je R u ttm a n n u ra d io . R u ttm a n n je ve je
d n o m r a n ijo m p r ilik o m s v o je m i lje n je o u m e tn o s ti o ve p o k lo n ic e anti k o -a rije v s k o g id e a la /e p o fe iz ra z io d o s e tk o m na fra n c u s k o m : beautis e (b e a u te = le p o ta ; b e tis e = g lu p o s t).
U m ro je 1941. g o d in e p r ilik o m a m p u ta c ije n o g e ; p re m a m oda
a p o k rifn im p ri a m a , b io je ra n je n na Is to n o m fro n tu .

' Vldl Susan Sontag: -Fascinating Fascism-, Under the Sign of Saturn. Vintage Books. New
York 1981, str. 73105.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

109

Marcel Rival
DETEKTIVSKA PRIA
Re je o film u m ladog re d ite lja D e k e u k e le ire a ,
(C o m b a t d e b o x e ) i N e s t r p ljiv o s t i (Im p a tie n c e ).

autora B oks-m e a

B o k s -m e je bio fo rm a i rita m . N e s t r p ljiv o s t dram a i zanat.

B o k s -m e je bio p ristojno de lo koje je im alo svojih vrlina, ali je
predugo tra ja lo . S adralo je delo ve u negativu, i to je stvaralo veom a
neobine e fe k te sred crno-belih slik a. to se ti e N e s tr p ljiv o s ti, rei
em o sam o to da ovaj pokuaj zasluuje izvesnu podrku, ali ne i hvalospeve, pa jo za sla en e . N ego, v ra tim o se D e te k tiv s k o j p r i i koja
nas danas jed in o zanim a. Pre svega, evo scenarija:
Gospodin Jonathan, dokon i n e urastenian, podloan je neobja
njivim be ks tv im a. Z a b rin u ta , gospoa Jonathan se obraa privatnom
d ete ktiv u T-u da bi saznala kako njen mu prevodi v rem e tokom svog
najnovijeg odsustva. M e to d e T-ove istrag e s astoje se u to m e to
snim a osobu koju je zaduen da p ra ti. P ribavljena dokum entacija obra
zuje celo v itu studiju ps ih o lo g ije da te lin o s ti. Da bi upotpunio svoje
istraiv an je , T s nim a i gospou Jonathan, ali bez njenog znanja. Upra
vo te film o v e koje je sn im io d e te k tiv i gled am o na platnu.
G ospodin Jonathan naputa B ru x ellles i odlazi u Bruges gde se
uveliko dosauje; najzad s tie na m ore. N am erava da se vrati kui,
ali u poslednjem tre n u tk u , n eto m alo pre polaska voza, epa te le
gram koji je bio s p rem io za svoju suprugu. Prolazi kroz B ruxelles, ali
se u njem u ne zadrava.
U nekom zabitom kraju Luxem bourga duboko p re m i lja . Trai neki
c ilj i razlog iv lje n ja . Posle m nogih izleta po tom predelu, odlui da
na odreeno m m estu re ke S ure izgradi v eliku branu da bi e le k trif i ko
vao tu obla st. Kupivi z e m lji te , ustupa ga jedn oj kom paniji koja e
njegovu zam isao s provesti u delo . G ospoa Jonathan sada m ua sm a
tra v e lik im ovekom i v o le e ga jo v i e nego ra n ije . ^
Kad ga je jedan p rija te lj pitao o D e te k tiv s k o j p r i i, D e k e u k ele ire
je odgovorio: To je pria o m om nem iru koji je poverovao da je ko
risno da s ebe ponudi u vidu jedn og bezazlenog zapleta.
Koliku je istin u tada izrekao D e k e u k e le ire !
Z a p le t njegovog p o slednjeg o s tv are n ja je tanak, da ne kaem o
naivan. Z a to se na njem u n eem o zadravati, je r i po autorovom m i
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

111

 lje n ju nem a n ikakve v a n o s ti. G o vo riem o o slikam a, i sam o o njim a.

to se toga ti e , sadanja D e k e u k e le ire o v a teh n ika d aleko je bolja od
one u B o k s -m e u . F o to g ra fija je ja sn ija, o trija . A p arato m za sn im a
nje se, izgleda, rukovalo sa v i e lakoe. K o n trasvetla su s tru n ije po
s ta v lje n a, kop iran je je is tije , natp isi b ri ljiv ije izraeni. Oni koje smo
v id eli poseduju trezv en u ukrasnu v red n o st i neposredno dejstvo na
g ledaoca. C rtao ih je V . S ervra n ckx, p rem a te ksto vim a M au ricea
C as tee ls a.
D e k e u k e le ire nam p re d s ta v lja d etin jastu i brbljivu gospou Jo
nathan kraj tele fo n a i gram o fo n a, iz trid e s e t razli itih uglova. D vad e
s et ih je suvinih!
Kad gospodin Jonathan razgleda Bruges, vidim o ga sam o ispred
zvonika em u slui to se ovaj p okazuje nagnut ulevo, a zatim ude
sno? Iza sam ostana Bogorodiine crkve i ispred o ljice kafe! Zvonik
i o ljica kafe za njega im aju, ini se, istu likovnu vrednost!
A onda, otkud e lja da nam se dokae kako graani Brugesa lie
na m uve . . . je r idu naglavce?
U O sten d eu gospodin Jonathan, suoen s okeanom , preiava
svoju hipohondriju . . . Tu se otvaraju lepi prizori talasa, peanog na
sipa, ala u tren u tku kad se m ore povue i ostavi nabore na pesku.
A gospoa Jonathan se dosauje u B ruxellesu. D e te k tiv T joj u
svojoj p rojekcionoj dvorani p rikazuje nekoliko kratkih film ova. Evo
neke prie o jabukam a. Jedna voka, dve voke, d eset voki, tri vo
ke, dve voke i tako redom . . . O s v e tlje n je je lepo, slike zabavne,
ali liene sm isla.
Z atim se gospoi Jonathan prikazuje jedan vese liji film . Re je o
nekoj razbludnoj eni koju pipka (nam a) nepoznata ruka. Ruka klizne
izmeu nabora enine suknje, te s pravom pretpostavljam o da je ta
ruka vrlo spretna i hitra! enina glava, u srednje krupnom planu, kao
da blesne nekom dem onskom radou, oi se iskolae, enice iz
vru . . . Krupni plan lica gospoe Jonathan ijim telom takoe prou
m arci, nozdrve joj podrhtavaju, a usta se ovla iskrive . . .
Ovaj odlom ak, uraen vrlo sm elo ali i vrlo veto, podsea nas
na Pabsta, m ajstora takvog tip in o pruskog realizm a.
Nakon ovoga, nudi nam se jedan velian stveni predeo divljih u
ma i dolina, u svoj njegovoj isto ti. Kruniu ga ruevne zidine srednjovekovnog dvorca. Upravo tu lepotu, taj m ir, ba taj prozrani vazduh,
tu veselu reku, D ek eu ke le ire bi eleo da pokvari, uniti, usmrdi, isui
zarad zadovoljstva da tu izgradi branu i fabriku.
Kao da D eke u k ele ire mnogo ne voli devianski netaknutu prirodu;
p retpostavlja joj fabriku, vin ovnicu smradnih dimova, jada i bede, za
gaenja, runoe. On mrzi drvee, ali voli betonske stubove.
Ne voli ono to mu se ini beskorisnim. O, m aterijalisto! Ali
i knjievnost je beskorisna, i film , i sve ono to vraa ivo st duhu . . .
ini nam se da D ek eu ke leire ima izvesnog sm isla za film . ali mu
nedostaje discipline. O stavlja utisak deteta kom e bi u nekoj radnji
bilo dozvoljeno da ree drvene konjie, otkida glave pajacima i otvara
lutkam a stom ake kako bi video ta ima unutra. D ekeukeleire nastoji
da zaprepasti gled alite. O bjavljuje tajanstvene teo rije, ali, na alost,
suvie prozirne i nevete da ikog zavaraju. Osea se izvetaenost.
112

Neka se jednom za svagda oslobodi svih onih naina podesnih

da zabezeknu i zbune m alograanina, neka nam ponudi estito na
pravljeno delo. M i em o prvi zaplje sk a ti.
D e k e u k e le ire m oe dobro da radi. Im a i nadahnua i m ate. Ba
zato i jes m o strogi prem a njem u.
Marcel Rival: Histolre de dtectlve, Fllm-Revue, Bruxelles (?), (?), 1929, str.
10 11. Prevela Ana Jovanovi'.
Charles Dekeukeleire, Ixelles 1905 Werchter 1971.
Film o vi: C om bat de boxe, 1927; im patience,
W itte vlam , 1930; V isions de Lourdes, 1932

1928; H is to ire de dtective, 1929;

N ije p u k o u p ra n ja v a n je b e z a z le n o g s p o rta p re tv a ra n ja n ude (n e

p o s to ja n je o d g o v a ra ju e g te k s ta ) u v rlin u , a ko se kae da je p o u n o
v id e t i i k a k o je iz g le d a o p ro s e a n , n e p r is tra s ta n * p rik a z je d n o g avan
g a rd n o g film a , p ro e t s n is h o d ljiv o u u ite lja k o ji b a n a jb o lje ne
s h v a ta o n o o e m u g o v o ri.
F la m a n a c C h a rle s D e k e u k e le ire je p a k p o d je d n a k o d o b ro o li e n je
a u to ra ta k v ih film o v a : s a m ih je fin a n s ira o , s n im a o s p r ija te ljim a ( e
s to u v la s t it o j k u i), a k sa m ra z v ija o (u p o d ru m u ).

D e k e u k e le ire s e p rv e n s tv e n o n a d a h n jiv a o d e lim a E jz e n te jn a , Pu

d o v k in a i V e rto v a , p a je o b lik o v a n ju D e te k tiv s k e prie p r is tu p io s v e
lik im a m b ic ija m a : M i n a je d a n n e p o z n a t n a in k o r is tim o p o s to je i
je z ik . e lim o d a s tv o r im o n o v u s in ta k s u o d n o sa , a n a lo g ija , d is o n a n c i.
K ad je d n o m b u d e u s a v r e n a , o v a te h n ik a e n a s iz b a v iti iz s a d a n je g
p r im itiv n o g s ta n ja k in e m a to g r a fa . P re n o to se t a j n o v i je z ik k o d i t i
ku je , i l i b a r d o k ga p u b lik a n e z a v o li, tre b a s a e k a ti da to k o m n e k o lik o
g o d in a je d a n n iz d e la b u d e iz v i d a n .
' Prevod Je raen prema fotokopiji nedatlrenog novinskog Iseika Iz arhiva Kraljevske bel
gijske kinoteke. (Prlr.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

113

U D e te k tiv s k o j p ri i, ra e n o } p o s m i lje n o b a n a ln o m s c e n a riju

M a u ric e a C a s te e ls a , i s a n e p r o fe s io n a ln im g lu m c im a , k r itik a je , ka ko
s e i o e k iv a lo , v id e la s a m o tu b a n a ln o s t i n e d o p u te n u ra s p u te n o s t
fo rm e .
P riro d n o , o n o to je ta d a n ap a d a n o , d a n a s je n a jv r e d n ije : f ilm u
f ilm u ; z a m e n jiv a n je li n o s t i k a d ro v im a n jih o v ih p o s e tn ic a a o b a v e z n ih
ja k ih s c e n a k a d ro v im a p re d e la , g ra d s k e g o m ile i l i d e ta lja m a in a ;
n u m e ris a n a p o g la v lja ; n a tp is i k o ji g ra d e ig r e r e i (bar barrage =
b ran a, i s li n o ) , a o v e g u ra ju d a lje ra z v o j r a d n je . . .
D ete k tiv s k a pria je p o m a lo d a d a is ti k i film -ro m a n ra e n u kons tr u k t iv is t i k o m s tilu .

114

Luis Bunuel
ANDALUZIJSKI PAS
Objavljivanje ovog scenarija u asopisu La R evolution surrealiste jedino je
koje dozvoljavam. Ono izraava, bez ikakvih ograda, moju potpunu i bezuslovnu
privrenost nadrealistikoj misli i delatnosti. A ndaluzijski pas (Un Chien andalou)'
ne bi postojao da ne postoji nadrealizam.
Uspeo film eto ta misli veina osoba koje su ga videle. Ali, ta ja mogu
protiv tih vatrenih ljubitelja svake novotarije, ak i ako ta novotarija vrea nji
hova najdublja ubeenja; ta mogu protiv tampe, potkupljene ili neiskrene; protiv
ove glupe gomile koja smatra le p im ili p oetinim ono to je, u sutini, samo
oajniki, strastveni poziv na ubistvo.
L. B.

Predigra
Bio jednom . . .
Balkon u noi. ovek o tri brija kraj balkona. P osm atra nebo
kroz prozor i vidi . . .
Tanki oblak kako se prib lia v a punom M e s ec u .
Z a tim glavu de vo jk e koja iznenaeno gleda. O tric a brijaa pri
bliava se oku.
Tanki oblak sad prelazi preko M e s e c a .
O tric a brijaa raseca devo j in o oko.

Kraj predigre
O sam godina kas nije .
Pusta ulica. Kia.
P ojavljuje se jedan m ukarac u tam nosivom odelu, na biciklu.
N jegova glava, lea i sla b in e obavijeni su o grtaem od belog
platna.
' Scenario: Bunuel I Salvador Dali. Fotografija: Albert Duverger. Scenografija: PlerreSdillzneck. Montaa: Bunuel. Muzika s ploa: Wagner I Jedan tango. Uloge tumae: Plerre Ba cheffJmu_
karac). Simone Mareull (devojka), Jaime Mlratvllles. Salvador Dali (bogoslovcl). Bunuel
9
brijaem). Trajanje: 17 minuta. Snimanje: mart 1928, u Parizu I Le Havreu. Premijera: april 1929.
Film Je finanslrala Bufiuelova majka. Dali Je proveo samo Jedan dan na snimanju.
Protagonist ,
Mareuil I Batcheff, skonali su samoublstvom. (Prlr.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

115

Na gru d im a mu je ka i ev im a p rivren a pravougaona ku tija sa

kosim crn im i b e lim prugam a. M u k a ra c m ehaniki o kree pedale, pu
stivi u p ravlja, poloivi ruke na kolena.
M u ka ra c vi en s led a do b u tin a, u am eriko m planu; u d vostru
koj e ks p o zic iji sn im ak u lic e kojom p rolazi, leim a o krenut kam eri.
M u k arac se p rib lia va k am eri sve dok prugasta kutija ne doe
u krupni plan.
O bina soba, na tre e m s p ratu , u ovoj ulici. N asred sobe sedi devojka u odei ivih boja i p aljivo ita knjigu. N ajedared zadrhti, rado
znalo o s lu ku je i oslobodi se k n jige, hitnuvi je na oblinji divan.
Knjiga o stane o tvo ren a. Na jed n o j stranici vidi se reprodukcija Verm e ero ve P le tilje ip k i. D e vo jka je sad uverena da se neto dogaa:
ustane, naini p o lu o k re t i, brzim korakom , ode do prozora.
D o le, na u lici, m alo p re an ji m ukarac te k to se zaustavio. Bez
ikakvog otpora, noen in e rc ijo m , padne u ulini odvodni kanal zajedno
sa b iciklo m , usred nanosa b lata.
D evojka naini p o k re t pun srdbe i kivno sti, a onda jurne niz ste
p en ite kako bi dola na ulicu.
Krupni plan m u karca ispruenog na z e m lji, bezizrazna lica, u
istovetnom poloaju kao u tre n u tku pada.
D evojka izae iz kue i baci se na b iciklistu; m ahnito ga ljubi
po u stim a, oim a, nosu.
Kia po staje sve jaa tako da prethodna scena iezne.
P retapanje na kutiju ije se kose pruge nadodaju na linije kie.
D ve ake dre klju i i otvaraju kutiju, odakle vade kravatu umo
tanu u svilen i papir. Treba vo d iti rauna o tom e da kia, kutija, svileni
papir i kravata m oraju biti p red s tavljen i kosim crtam a koje se razli
kuju jedino po irin i.
Ista soba.
D evojka stoji pored krev eta i posm atra stvari koje je m ukarac
im ao na sebi ogrtae, kutiju, kruti okovratnik sa tam nom jednoboj
nom kravatom sve je rasporeeno tako kao da te predm ete ima
na sebi neka osoba ispruena na krevetu. Devojka se najzad rei da
uzm e u ruku okovratnik, s kojeg skida jednobojnu kravatu kako bi je
zam enila prugastom , m aloas izvaenom iz kutije. Ponovo je spusti
na isto m esto, a zatim sedne pored kreveta, u stavu osobe koja bdi uz
m rtvaca. (N a p o m e n a : K revet, to je st, prekriva i uzglavlje, ovla su
izguvani i ulegnuti, kao da tu zaista poiva ljudsko telo.)
M lada ena ima oseaj da se neko nalazi iza nje i okrene se da
vidi ko je to. Bez im alo uenja ugleda mukarca, koji je sad bez
ijednog od navedenih predm eta na sebi; on s velikom panjom po
sm atra neto na svom desnom dlanu. U toj velikoj panji ima puno
strepnje i teskobe.
ena se priblii pa i sam a razgleda to to on ima na dlanu.
Krupni plan ruke: u sredini dlana vrve m ravi, izm ileli iz crne rupe.
Nijedan od njih ne padne.
Pretapanje na dlaice ispod pazuha jedne devojke, ispruene na
peskovitoj sunanoj plai. Ponovno pretapanje na morskog jea ije
se pokretne bodljice lako njiu levo-desno. Novo pretapanje na glavu
druge devojke, snim ljenu iz izrazitog gornjeg ugla i okruenu irisom.
116

Iris se potpuno otvori i pokae da se ova devojka nalazi usred grupe

ljudi; ti ljudi pokuavaju da probiju kordon policajaca.
U s reditu tog obrua devojka pokuava da tapom digne sa ze
m lje odseenu aku sa m anikiranim noktim a. Prie joj policajac i
otro je ukori, a za tim se sagne i pokupi aku; briljivo je zavije i
stavi u kutiju koju je nosio b icik lis t. Onda sve to preda devojci i voj
niki joj otpozdravi kad mu se ona zahvali.
Treba voditi rauna o to m e da u asu kad joj policajac urui ku
tiju , devojku obuzm e neobino uzbuenje koje je sasvim odvoji od
svega ostalog. Kao da su je zaarali odjeci neke daleke crkvene mu
zike: moda m uzike koju je ula u n ajranijem detinjstvu.
Poto su zadovoljili radoznalost, posm atrai poinju da se razi
laze u svim pravcim a.
O vu scenu v id e la su lica koja sm o ostavili u sobi na tre e m
spratu. O pazim o ih kroz prozor na balkonu sa kojeg se vidi zavretak
opisane scene. Kad policajac p redaje kutiju devojci, njih dvoje, na
balkonu, izgledaju i sam i obuzeti istim uzbuenjem , uzbuenjem koje
ide do suza. N jihove glave se njiu kao da prate ritam te neujne
m uzike.
M u karac posm atra m ladu enu; uputi joj pok ret koji kao da kae:
Jesi li videla? Z a r ti nisam rekao?
Ona ponovo svrati pogled na ulicu, na devojku koja je sad sama,
kao prikovana u m estu , u stanju potpune zakoenosti. A utom obili pro
laze vrtoglavom brzinom . Jedan od njih iznenada naleti i pregazi je,
grozno je unakazivi.
Tada se m ukarac, s odlunou oveka koji na to im a puno pra
vo, priblii m ladoj eni; najp re je pohotno gleda pravo u oi, unosei
joj se u lice; za tim je epa za dojke preko tka n in e . Krupni plan poh otljivih ruku na d ojkam a. D o jk e se p om aljaju ispod haljine. Preko
m ukarevog lica u tom tre n u tk u m ine je z iv izraz gotovo sm rtne zeb
nje. Iz usta mu curi krvava pena i kaplje na otk rive n e devojine
grudi.
D ojke nestaju i p re tv ara ju se u bedra koja m ukarac nastavlja
da pipa. N je g o v izraz se p rom enio . O i mu c akle zlobom i bludnom
poudom . iroko otv ore na usta se skupe, postanu siuna, kao s teg
nuta s fin ktero m .
Devo jka ustukne ka unutranjosti sobe; m ukarac je prati, i dalje
navalju jui.
O na naglo naini e n erg i an p o k re t da bi mu razdvojila ruke i tako
se oslobodila n a m etljivo g dodira.
M u k ar ev a usta se gnevno gre.
O na shvata da e poeti n e p rija tn a ili nasilna scena.
U zm ie, korak po korak, sve do ugla sobe, gde se zakloni iza
stoia.
M u k ara c ini p o k rete, poput v ero lo m n ika u m e lodram am a. O svr
e se na sve s tran e, neto tra e i. Kraj svojih nogu ugleda pare
ueta i dohvati ga desnom rukom . Levom takoe potrai i epa istovetno ue.
P riljubljena uza zid, devojka uasnuto gleda ta ini njen na
pada.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

117

O vaj jo j se polako p rim i e , sa v e lik im naporom vue za sobom

ono to je p rivezan o za uad.
Prvo se vidi kako prolazi jed an ep, zatim dinja, pa dva bogoslovca i, na kraju, dva raskona ko ncertna klavira. U klavirim a su m a
ga re e le in e; njih o va ko p ita, re p ovi, sapi i izm e t izviru iz rezonato rsk e k u tije . Kad jed an klav ir p roe ispred o b jektiva vidi se golem a
m ag area g lava na va lje n a na k la vijatu ru .
S ve liko m m ukom te g le i ta j te re t, m ukarac se oajniki proDinje ka d e vo jci. O b ara s to lic e , s to love, stojeu lampu i ostalo. M ag a
ree sapi zapinju o s ve. Jedna gola kost zakai u prolazu svetiljku
obeenu o ta van icu ; s v e tiljk a e n astaviti da se njie sve do zavr
etka scen e.
M u k ara c sam o to n ije do h vatio devojku; u tom trenutku, ova
odskoi, izm akne se i pobegne. N apasnik ostavlja uad i daje se u
poteru za njom . D evo jka otvori v ra ta i kroz njih nestane u susednu
sobu, ali nedovoljno hitro da bi m ogla da se zatvori. M ukareva
ruka uspeva da proe izm eu v ra ta i dovratka, i tu ostane, prikljetena
za zglob.
S druge stran e, u sobi, devojka, sve vie pritiskujui vrata, posm atra kako se aka bolno g ri, u usporenom kretanju, i m rave koji
se, op et se po javivi, ra zm ile po vra tim a . D evojka sm esta okrene
glavu ka u nutranjosti nove sobe koja je istovetna s prethodnom , je
dino to e joj o s v e tlje n je dati drugaiji izgled; devojka ugleda . . .
Isti onaj k rev e t na kojem je opruen mukarac ija je aka i dalje
zarobljena u v ratim a, obuen u og rtae i sa kutijom na grudim a, pot
puno nepom ian, irom o tvorenih oiju i sa su jevernim izrazom lica
koji kao da kae: U ovom tren u tku dogodie se neto zaista izu
zetno!

Oko tri sata izjutra

Na odm oritu ispred ulaznih vrata stana, o krenut leim a, za
ustavlja se novi m ukarac. On p ritisn e dugme zvonceta kraj vrata
stana u kojem se sve ovo dogaa. Elektrino zvonce se ne vidi; ume
sto njega, na m estu gde bi treb alo da stoji, ugledamo kako se kroz
dve rupe n apravljene iznad vrata provlae dve ruke koje drmaju sre
brni s h ake r. N jihovo dejstvo je trenutano, kao kad se, u obinim fil
m ovim a, pritisne dugm e zvonceta.
M ukarac opruen na krevetu, uzdrhti.
D evojka ode da otvori vrata.
Pridolica krene pravo ka krevetu i zapovedniki naloi mukarcu
da ustane. On poslua, ali sa toliko zlovolje i mrgoenja, da je ovaj
drugi prim oran da ga zgrabi za ogrtae i silom natera da ustane.
Poto mu najpre, jedan po jedan, strgne ogrtae, pridolica ih pobaca kroz prozor. Istim putem ode i kutija, kao i kaievi koje je pa
enik uzalud pokuao da spase od propasti. A to navede pridolicu
da kazni mukarca: alje ga da stoji licem okrenut zidu.
Pridolica je sve ove radnje obavljao potpuno okrenut leima.
Sad se prvi put okrene da bi neto potraio na drugom kraju sobe.
118

Za tre n u ta k slika se zam agli. Pridolica se kree usporeno i v i

dim o da su njegove c rte istovetne sa crtam a onog drugog; oni su je
dno, sam o to ovaj im a m ladalakiji i patetiniji izgled, kakav je
verovatno i onaj im ao pre m nogo godina.
Pridolica odlazi u dubinu sobe; kam era je ispred njega i on
je sledi, u a m erikom planu.
aka klupa prem a kojoj se uputio ulazi u kadar. Na klupi su
dve knjige i razni kolski pre d m eti; njihov raspored i etiki sm isao
bie briljivo odreeni.
On uzm e ove dve knjige i ponovo se okree ka m ukarcu. U
trenu sve se v rati u norm alno s tanje; zam agljena slika i usporeno
k retanje prestaju.
Priavi m ukarcu, naredi mu da prekrsti ruke na grudim a, stavi
mu po jednu knjigu u svaku aku i zapovedi da za kaznu ostane u tom
poloaju.
Kanjeni sad im a o ta r i podm ukao izraz lica. O kree se pridolic i. Knjige, koje jo uvek dri, pretv ara ju se u revolvere.
Pridolica ga posm atra s nenou, s oseanjem koje sve vie
jaa.
Pretei orujem , m ukarac s o grtaim a p risili drugoga da po
digne h a n d s u p ! i, uprkos to m e to ovaj poslua, isprazni oba revol
vera u nj. P ridolica pada s m rtno ranjen, u am erikom planu; lice mu
se bolno gri (s lik a se ponovo z a m a g li, a njegov pad napred prikazan
je u s p o re n im k re ta n je m , nag la en ijim od prethodnog).
Izdaleka vid im o kako pada ra n je n ik koji v ie nije u sobi, ve u
parku. Kraj njega sedi, nepom ina i okrenuta leim a, ena golih ra
m ena, blago nagnuta napred.
U padu, ra n je n ik pokua da dohvati i p om iluje njena ramena;
jednu ruku, svu drhtavu, privukao je sebi, drugom dotakne kou obna
enih ram ena. N ajzad padne na ze m lju .
P rizor vien izdaleka. N e ko lik o prolazn ika i uvara pohitaju da
mu ukau pom o. Podiu ga i na rukam a odnose kroz um arak.
U vesti stras tv e n o g opavca.
Onda se v raam o u onu istu sobu. Lagano se otvaraju vrata,
upravo ona kojim a je bila p rik lje te n a aka. P ojavljuje se poznata
nam devojka. Z a tv ara v rata za sobom i vrlo paljivo posm atra zid pred
kojim je sta ja o ubica.
ovek v i e n ije tu. Zid je n etaknut, bez ikakvog nam etaja ili
ukrasa.
D e vo jka naini n e s trp ljiv u i s rditu k retn ju.
Ponovo v id im o zid nasred kojeg se nalazi crna m rljic a.
V i ena izbliza, ova m rljic a je le p tir m rtvaka glava. Leptir u
krupnom planu.
M rtva k a glava sa le p tiro vih k rila p rekriva ceo ekran.
Iznenada, u a m erik o m planu, pojava m ukarca s ogrtaem koji
brzo prinosi ruku us tim a, kao neko kom e ispadaju zubi. Devojka ga
prezrivo gleda.
Kad m ukarac skloni ruku, v id im o da su usta nestala. Devojka
kao da mu kae; Pa, dobro. I ta sad? i karm inom d oteruje usne.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

119

Ponovo vidimo mukarevu glavu. Na mestu gde su se nalazila

usta poinju da niu malje.
Opazivi ovo, devojka prigui krik i brzo se zagleda ispod pazuha,
gde nema nijedne dlaice. S omalovaavanjem isplazi jezik mukarcu,
prebaci maramu preko ramena, pa, otvorivi oblinja vrata, pree u
susednu sobu koja je neka velika plaa.
Pored vode eka trei mukarac. Oni se vrlo ljubazno pozdrave i
krenu u etnju, pratei krivudavi rub talasa.
Kadar njihovih nogu i talasa koji im zapljuskuju stopala.
Kamera ih prati farom. Talasi lagano izbacuju pred njihove noge
najpre kaieve, zatim prugastu kutiju, onda ogrtae, i, konano, bi
cikl. Taj prizor se produava jo nekoliko trenutaka, a onda more
vie nita ne izbacuje.
Oni nastavljaju etnju plaom dok malo po malo ne izblede, a
za to vreme na nebu se pojavljuju rei:

S prolea
Sve se promenilo. Sada je tu pustinja bez horizonta. Postavljene
u sredite, ukopane u pesak do grudi, vidimo glavnog junaka i de
vojku, oslepele, u iscepanoj odei, izjedene zracima sunca i rojem
insekata.
Luis Bunuel: Un Chlen andalou, La Revolution surrallste, Pariz, broj 12, 15.
decembar 1929. Prevela Ana Jovanovl.
Luis Bunuel, Calanda 1900 Ciudad Mexico 1983.
Filmovi: Un Chlen andalou, 1928; L'Age d'or, 1930; Las Hurdes Tierra sin pan,
1932
Bibliografija: Luis Bunuel: Une Giraffe, Le Surrallsme au Service de la Re
volution, Pariz, broj 6, 15. maj 1933.
: Autobiography for the Museum of Modern Art (1938), Francisco Aranda:
Luis Bunuel, A Critical Biography, Seeker & Warburg, London 1975.
: Notes on the Making of Un Chien Andalou*, Art In Cinema, uredio
Frank Stauffacher, San Francisco Museum of Art, San Francisco 1947, str. 2930.

N a d re a lis ti, ta d ec a v e k a film a , p o R o b e rtu D esnosu, im a li su

ik o n o s ta s s v o jih f ilm s k ih s im p a tija : F e u illa d e , nem a ko m e d ija , M u rn a u ov N o sferatu (N o sferatu , Eine Sym phonie des Grauens, 1922),
Lo u is e B ro oks, M a rle n e D ie tr ic h u S te rn b e rg o v im film o v im a , H athaw a y o v Peter Ibbetson ( 1 9 3 5 ) . . .
N jih o v a film s k a p ra k s a b ila je p r ili n o ra zo a ra va ju a : n e k i n je n i
re z u lta ti s u b e z n a a jn i (M a n R ay: Povratak razumu Le Retour k la
raison, 1923), d ru g i po/ef/no d e k o ra tiv n i (M a n Ray: M orska zvezda
LEtoile de m er, 1928), a tre im a su s a m i p rip a d n ic i g ru p e p o ric a li
p ra v o da se n a z iv a ju n a d re a lls tl k im . Tako je film koljka I svetenik
(La Coquille e t le clergym an, 1928), k o ji je po s c e n a riju A n to n in a A r120

ta u d a re ira la G e rm a in e D u la c , d o e k a n e s to k im n e g o d o v a n je m i uz
v ic im a G o sp o a D u la c je k ra v a !
P rv i is t in s k i n a d r e a lis ti k i f ilm A ndaluzijski pas, uz B re to n o v u
Nau i p r e g r t k o la a i s lik a , je d a n o d ono m a lo n e o s p o rn o k v a lite tn ih
p ro iz v o d a n a d re a lis ti k e g ru p e (z e je p lo d n e i r o d it e ljs k i s le p o za
lju b lje n e i u n a jb e z n a a jn iju s v o ju tv o re v in u ), n a sta o je p ro tiv fra n
c u s k e film s k e a v a n g a rd e o li e n e D u la c o v o m , G anceom , L H e rb ie ro m
i E p s te in o m . S am B u n u e l je p o e o da se b a v i film o m kao E p s te in o v
a s is te n t (Pad kue U sher La C hute de la m aison Usher, 1928).
B u n u e l je o v a k o o b ja n ja v a o n a s ta n a k svo g i D a lije v o g s c e n a rija
za f ilm k o ji je p rv o b itn o tre b a lo da n o s i n a s lo v Zabranjeno je nagnuti
se unutra:
* P rilik o m ra z ra d e fa b u le o d b a e n a je ka o n e b itn a sva ka p o m is a o
na n e k u ra c io n a ln u , e s te ti k u i l i k a k v u d ru g u p re o k u p a c iju te h n i k im
p ita n jim a . R e z u lta t je n a m e rn o a n tip la s ti a n , a n tiu m e tn i k i film , u ko
lik o se o c e n ju je p re m a tra d ic io n a ln im ka n o n im a . Fa bu la je p lo d
SVE S N O G psihikog auto m a tizm a, / u to lik o ne p o ku a va da p re p ri a
san, p re m d a k o r is t i m e h a n iz a m a n a lo g a n m e h a n iz m u snova. I d o d a je
da je p r i p is a n ju s c e n a rija s m e s ta o d b a c iv a n a sva ka s lik a il i id e ja
k o ja je p r o iz la z ila iz s e a n ja , k u ltu r n ih o bra za ca i l i je b ila s v e sn o
p o ve za n a s d ru g o m , r a n ijo m id e jo m . U f ilm u NI TA NE S IM BO LIE
B ILO TA.
O vu z d ra v u m r n ju p re m a s im b o lim a ilu s t r u je je d n a b o in a p ri a
iz v re m e n a B u h u e lo v o g b o ra v k a u H o lly w o o d u , 1930. g o d in e : v itla ju i
g o le m im b a to v a n s k im m a ka za m a i k li u i D ole s im b o li! , upao je
u C h a p lin o v u k u u i p o tk re s a o s v e g ra n e b o g a to o k i e n e je lk e . A li,
ja m e i za p o tp u n o ir a c io n a ln u m o tiv a c iju i n e o b ja n jiv o s t s lik a u
A ndaluzijskom psu, B u n u e l g lu m i n a iv n o s t i p re n e b re g a v a v la s titu
b io g ra fiju .
N a jb r u ta ln iji i n a jd e lo tv o r n iji s le d k a d ro v a u A ndaluzijskom psu
o b la k p ro m i e s p ra m k o lu ta M e s e c a , b r ija ra se ca e n in o o ko
k o ji z a g o n e tn o z a d ra va g o to v o n e s m a n je n u s u b v e rz iv n o s t i p r i p o
n o v n o m g le d a n ju , iz v e s n o je p o v e z a n s ig ra m a iz B u h u e lo v o g d e tin js tv a (u p a lje n a ib ic a p r in o s i s e s v e b li e o k u d e v o j ic e d o k ova ne
u s tu k n e i n e p o b e g n e ), s in je n ic o m d a je o b ja v ljiv a o p ri e u a s o
p is u za s le p e , sa o n im p a n s k im n o n im s u d o v im a na ije m je d nu
n a s lik a n o o k o k o v rd a v o u o k v ir e n o n a tp is o m V id im te ! O v a k v im
n a d o d a v a n je m p o je d in o s t i b io g r a fije na v e in u s lik a u Psu n jih o v i iz
v o r i b i s e la k o m o g li n a i u p ra v o u s e a n ju i k u ltu rn im o b ra s c im a .
B u n u e l je o e k iv a o d a e A nd a lu zijs k i pas s a b la z n iti i z g ro z iti
g le d a o c e , m e u tim , f ilm je p o n je o u sp e h .
Z latn o doba je iz a z v a lo p r i e ljk iv a n i s a v r e n i s k a n d a l: d e m o n s tra
c ije d e s n i a ra , d e m o lira n je b io s k o p a , p o lic ijs k a in te r v e n c ija , zabrana
ja v n o g p rik a z iv a n ja , ra z ja re n i k r i t i k i p rik a z i, m a n ife s ti, iz b a c iv a n je
g ro fa d e N o a ille s a , k o ji je b io p ro d u c e n t, iz J o c k e y C lu b a. K ad se g le d a
dan as, b e z n e p o tr e b n ih p o v o ljn ih p re d ra s u d a , f ilm n i iz d a le k a nem a
ta j e k s p lo z iv n i u in a k , p o m a lo je z a s ta re o b a zb o g n a d re a lis ti k e
o rto d o k s n o s ti, a f o r m a ln i p ro n a la s c i p o k a z u ju s v o j s k ro m n i d ose g.
D a kako , za n a d re a l is t e s e f ilm o v i d e le na Z latno doba . . . i s v e o s ta le .
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

121

M e u tim , Z e m lja bez hleba, le d e n o d o k u m e n ta rn i p rik a z iv o ta u

je d n o j z a o s ta lo j p o k r a jin i p a n ije , id e a ln a je n a d o p u n a A ndaluzijskog
psa, s u d a r n a d r e a lis ti k e m a te i u ro e n e n a d re a ln o s t i s a m o g iv o ta .
S v i o s t a li n a d r e a lis ti k i f ilm o v i i l i film o v i s n a d re a lis ti k im e fe k
t im a n e o b i n o s u je d n o li n i. U o s ta lo m , je d n o li n o s t je b o ljk a n a d
re a liz m a , u k ru p n im s tv a r im a i u s itn ic a m a . im se, re c im o , p ro u lo
d a B re to n u p a r i k o j n a d r e a lis ti k o j c e n tr a li p i e z e le n im m a s tilo m ,
u b rz o s u s e z a z e le n e le m a s tio n ic e i u filija la m a , B e o g ra d u i l i Pragu.

122

Aleksandar Vuo
LJUSKARI NA PRSIMA
Film
Predigra koja se ne igra
Neka pozadina bude senka ili crni talas. Najbolje bi jo odgovarala mukla no,
taj mrki pojas veitog zida koji ne odaje tajne. Mokra, tamno-mrka boja ima
dobru osobinu da krije tragove zloina: ona upija kao sunder pruge krvavih pr
stiju. Niko prema tome nee primetiti da se na peatima oljutenog maltera, na
tom sifilisu zidova, mogu pod lupom otkriti otisci i sumnjivi, problematini tragovi.
Zadravamo se dakle na toj boji.
Sa desne strane, gde se pod jednom bledom rukom ugasila svea, dolazi
strela. Ona je putokaz i smrt, ali nije jo osloboena od polazne take, za koju
je vezuje srebrni konac, koji sumnjamo, da e ma ko videti. Konac polazi iz srca
nevine devojke, ije se grudi kao skrivalice pojavljuju na svakoj slici: u ispupenom obliku kamena, u arama ribljih krljuti, u vodenim borama, a jo najee
u dimovima jutra, to jest u planinama koje se svakog jutra na horizontu skupljaju.
Zato je neophodno da se dogaaji posmatraju sa svih strana, iz svakog poloaja,
vrlo radoznalo i sa najveom panjom.
Devojka e produiti da ivi i posle Velikog Svretka. To je vrlo vano. To
pravo samo njoj pripada. Hoemo da objasnimo da nije tano da sve prestaje kad
srce prekine svoj rad.
Da bi se to potpuno osetilo, potrebno je leati mirno i sa pritisnutim oima.
Jo je bolje ako neko ima ljubavnicu, verenicu ili neku drugu zaljubljenu enu.
Te drhtave, nene, uznemirene ruke, u stanju su, kad dodirnu oi, mnogo da
objasne.

I
Kia bije pravo u prozor, okna se tope. C e la se soba pokriva kosim
prugam a kie. Na sred in i sobe, u kojoj jo nikoga nem a, dodiruju se
tri stola je d n ak e v e li in e . Na svakom se stolu nalazi po jedno sta
kleno zvono. Pod prvim zvonom lei jedna bela, gum ena rukavica.
Pod drugim zvonom jedn o zapeaeno pism o i dve kovrde plave
kose. Pod tre im zvonom klju i jedna m ala, svilena, enska koulja.
Sve su te stv ari jako o s v e tlje n e i neobino is te .
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

123

Is to v re m e n o , kroz ja s n e p ro p lanke je d n e ogrom ne um e galopiraju ed n e ira fe . Pejzai se vrlo brzo m en jaju . Reka se nalazi iza
p ou m ljen o g breg a, iza g u ste tra v e gde su kao m unje p ro ju rile zebre.
Sad u v isin i pored lia kao oblaci plove g lave ira fa . Kroz gustu
travu puze p ru g aste z m ije . S ve je to vrlo p rijatn o i vrlo uteno. M o are.
P reko krovova gde se pue d im n jaci, juri jedan ovek u dugakoj
p e le rin i. On krije lic e. C rn a p e le rin a se v ije iza njega kao zloslutna
zastava. Na m estu gde p re sta ju redovi krovova po javlju je se gvozdena
kon stru kcija jed n o g ve lik o g m o sta. ovek skae na taj m ost i sputa
se do njegovog kam enog svoda. Pod tim svodom , nad sam om vodom
koja je crna, naglo se o tv araju jed na m ala vrata. Iza njih strm e s te
pen ice. Na pragu nepoznate sobe, na m estu gde se obino ostavljaju
c ip e le , sto je dve en ske noge, o d seen e do kolena. Noge su obuene
u tan ke arap e i s ja jn e , lakovane cip e le . ovek im prilazi sa ogrom
nim zad o vo ljstvo m i d o d iru je ih blago. Z atim svlai svoje cip ele i a
rape, koje o sta vlja na istom tom pragu, uzim a noge u n aruje, i bos,
jo uvek vrlo radostan ulazi u jedan prostrani hem ijski laboratorijum .
Iza njega, na za tvo re n im vratim a o staje jako uveliano njegovo lice,
okrueno crnom bradom i o zareno divnim osm ehom . U laboratorijum u ovek p o staje u z n em iren . N ervozno baca enske noge na jedan
otom an, p okriven b elim aravom i urno prilazi velikom akvarijum u
koji se nalazi na drugom kraju sobe. A kvariju m je napunjen beliastom ten o u . Kroz njegovu sredinu razapeta je ica, za koju je
privren a jed n a ptica, koja p o topljena u tu teno st jo ivi, ali sa
svim m alaksalo m ae krilim a . ovek sa bradom postaje jako uplaen.
O ajno podie ruku, uzim a jednu epruvetu, iz koje sipa u akvarijum
nekoliko kapi jednog tam nog rastvora. Sve je m eutim uzaludno:
ptica se poslednji put trza i gine. Na cinkanom stolu do akvarijum a
lee jo dve m rtve p tice. ovek sa bradom se povlai u senku, zgu
van, nem oan, bled. uje se njegov slom ljeni glas: O zato nisi
zaplivala ptico! Evo, ve pune tri godine se m uim kao marva . . .
Ispunjeni su svi uslovi . . . proraun svih plunih disanja . . . Voda-Vazduh . . . R ahm ila, m ila m oja keri!
R ahm ila stoji na o tvorenom prozoru iste one prugaste sobe, u
kojoj se na sredini dodiruju tri stola. Pod staklenim zvonima meu
tim , um esto onih pred m eta nalaze se tri crne ptice. No je. Otvaraju
se cvetovi, zatim oi zverova, zatim devojaki seksovi. Diu se zavese, pokrivai sa dejih kreveta, poklopci sa finih kutija od em ajla.
Ona je u veliko j nedoum ici i vidno uzbuena. Najzad se reava. Po
inje naglo da se svlai. Ona se upravo ne svlai, ve samo dodiruje
haljinu, koja n estaje pod njenim rukama. Posle nekoliko trenutaka
potpuno je gola. U istom tom asu, pored samog prozora, sputa se
jedan padobran. Ona ima jo samo toliko vrem ena da skoi kroz pro
zor. Postepeno, pod tom belom peurkom ona nestaje u noi.

II
Jedna velika, mirna voda bez obala. Po njoj gazi do pojasa mladi
u koulji. S vrem ena na vrem e on se saginje i vadi sa dna po jedno
zrno krupnog bisera. Svaki biser pogleda prezrivo, i sa izrazom: ni
124

sam to tra io, baca ga natrag u vodu. To se ponavlja nekoliko puta.

O djednom , njegovo lice dobija izraz: naao sam . Brzim skokom on
zaroni kroz vodu, i posle nekoliko sekundi pojavljuje se presrean,
sa belom ribicom u ruci. Izlazi na obalu koja se sada pojavljuje po
suta sja jnim m e taln im novcem , v eliin e dvodinarki. U trenutku kad
se prib liu je obali m e taln e pare se pretvaraju u alke, brzo se pribliuju, vezuju, izvijaju kao zm ije , i najzad postaju dugaki lanevi, koji
se takoe pribliu ju, s kupljaju, vezuju, pokrivajui celu povrinu peska
ogrom nom m etalnom m reo m , koja se m estim ino i s vrem ena na
v rem e pokree i uzdie kao da ivi. M la d i se strano ljuti. O kree
se i prilazi vodi u koju sa najveim gnevom pljune nekoliko puta. To
m eutim nije dosta. Sve benji, on lomi i otkida prste sa svoje leve
ruke i baca ih takoe u vodu. I to je uzalud. Sasvim izvan sebe, on
izbezu m ljeno upa m ii e iz svoje leve ruke, iz snanih butina i sa
irokih, ispupenih grudi. O p e t uzalud: ilava m iina tkiva pretva
raju se u njegovoj ruci u pepeo. Rupe na m estim a gde je iupano
m eso ispunjuju se postepeno m alim m orskim rakovim a koji se lenjo
i jeziv o pokreu. M la d i je pobeen i oajan polazi nekuda ivicom
vode. Jedna v e lik a riba pliva kroz vodu.
Pusta ulica pored reke. Dugaak red golih drveta. Pod jednim
d rvetom na sam oj s redini ulice stoji ovek u bradi, potpuno mokar,
kao da je sad ba iziao iz vode. On gleda u grane koje su naikane
n epokretnim avkam a. S ve su grane pokrivene tim crnim pticam a.
O djednom iz pobone u lice dolazi jedan ovek. On je lepo obuen i
kad se priblii p repoznajem o m ladia koji je sada sasvim sed, ali jo
uvek v rlo m lad o lik . Leva mu je ruka u zavoju. On prilazi oveku sa
bradom , skida svoj zavoj sa ruke i brie mu m okro elo. ovek sa
bradom mu se za h va lju je i neto mu znaajno apue na uvo. M ladi
je razum eo. Jednim snanim pokretom desne ruke on zatres e drvo,
sa koga u ogrom nom broju padaju avke kao gnjili plodovi. O ne su
ive, ali ni jedn a ne m oe da p o le ti. ovek sa bradom se saginje,
vadi iz depa jedn o pare kanapa, na koji nie jednu po jednu avku
vrlo paljivo i sa najv e im za dovoljstvom . M la d i hoe da poe, ali
ga ovek sa bradom silom zadrava. G ovori mu vrlo ubedljivo i tiho:
Ja u te izle iti . . . u je , izle iti! . . . Ja, ja . . . M la d i najzad pri
s ta je i polazi s njim . Na ulici lee nanizane avke . . .
P oluosvetljen hem ijs ki lab o ra to riju m . Na divanu lee odseene
enske noge koje m ladi odm ah ne p rim e u je. ovek sa bradom pred
jedn im o gledalom , koje se sada prvi put vidi, pravi neke udne^ po
k rete . N e to izm eu m o litv e i vedske gim n as tik e. Pokreti su tuni i
m alo kom ini. U ogledalu se p o ja vlju je jedan deko od 8 do 10 godina.
On ponavlja te p o k rete v rlo ozbiljno i savreno tano. M la d i stojj i
gleda ih zaueno. U istom tre n u tk u u kavezu jedn e zooloke bate
prevru se m ajm u n i. O dm ah za tim na jedn oj se livadi sparuju konji.
S lik e se v rlo brzo m e n ja ju , p repliu i utapaju jedna u drugu. ovek
sa bradom koji je p restao sa udnim p okretim a im a izrazj e sad je
dobro. N aglo prilazi m ladiu sa lea i jedn im o trim noem raseca
mu kaput, koji odm ah pada na ze m lju . M la d i se okree go do pojasa.
Na te lu mu se v id e rane, p okrivene m alim m orskim rakovim a koji
m rdaju. o v e k sa bradom prilazi akvarijum u i jednom cevicom od
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

125

slam e uvlai u usta b elia stu vodu. Sa napu njenim u stim a on opet
p rilazi m ladiu i prska ga po ranam a. To m eutim nita ne u tie na
m a le rako ve, koji se i d a lje jezivo pokreu. M la d i je oajan. Polazi,
ali u tom tre n u tk u ugleda e n s ke noge na divanu. Jednim naglim sko
kom on je ve kraj njih, uzim a ih nervozno i ne obraajui vie pa
nju na oveka sa bradom o tvara v rata i zajedno sa nogam a ispod
m ike ju ri p reko s te p en ica kao lud, sa izb ezu m ljen im izrazom lica:
naao sam , naao sam .
V elik o va ro k a s tan ica pod s ta k le n im krovom . N ekoliko divnih
loko m o tiva pod punom parom . Jedan dugaak voz, sprem an za pola
zak. Na peronu puno sveta. P i taljka ve svira za polazak, kad se u
g o m ili, pro b ijaju i se besom uno pojavlju je m ladi u vrlo dugakoj,
crnoj p e le rin i. (O vu je p e le rin u u poetku nosio ovek sa bradom .)
Pod njom se p rim e u je dugaak p red m et, koji m ladi paljivo krije.
N a sredini voza on naglo zas taje. Pogleda p laljivo oko sebe i onda
vrlo paljivo , skoro pobono izvlai ispod p elerin e dve enske noge,
koje polako polae preko ina, ispred sam ih tokova vagona. Voz po
lazi. Jedan po jedan vagon o d m ie pored m ladia koji sasvim blizu,
n epokretno sto ji. Kad je proao i poslednji vagon, na oderu izmeu
ina lee prsti od je d n e m uke ruke i jedna bela, gum ena rukavica.
M la d i uzim a p rste i sasvim m irno ih nam eta na svoju levu ruku.
Svaki prst na svo je m esto . Posle toga, jo m irn ije, na istu tu ruku
navlai gum enu rukavicu i bez ikakvog uzbuenja, savreno pribranim
koracim a upuuje se ka izlazu. Na peronu nem a ni jednog oveka. Na
inam a ni jedan voz. Stanica je potpuno prazna.
III
Prugasta soba. Na sredini se dodiruju samo dva stola, sa dvem a
crnim pticam a ispod staklen ih zvona. Na jednom velikom krevetu,
koji ranije nije bio u sobi, lei R ahm ila. Pored nje jedna isto tako lepa
devojka, samo neto punija, m alo s tarija, prim etno grublja. One se
strasno ljube, steu, prip ijaju , ponaajui se vrlo perverzno. Napolju
je uasna oluja. V e ta r podie gustu prainu, suvo lie i neverovatno
veliki broj pobacanih h artija. H artije se naglo pretvaraju u crne ptice,
koje su u poetku sasvim m ale, pa sve vee, tako da je odjednom
celo nebo pokriveno ogrom nim crnim krilim a. Na ulici rastu suneri
i potkovice.
Iz jedne okrugle, crne rupe ulinog kanala penju se usporeno
uzane m erdevine. One se kreu koso, u pravcu prozora prugaste sobe,
ali se pred prozorskim oknim a ne zadravaju, ve lomei staklo pro
diru u sobu. U tom se trenutku pojavljuje iz kanala ruka u gumenoj
rukavici. Ona se penje tim m erdevinam a, skae sa jedne poprene
letve na drugu, odsenim , brzim skokovim a skakavca. Rahmila i njena
p rija teljic a sada stoje na sredini sobe, pored stolova, jo jednako
vrsto pripijene. M iluju se vrlo znalakim intim nim dodirima tela,
drskim , bestidnim rukama. Devojka je klekla i pripija svoju glavu na
Rahm ilin trbuh. Ruka u rukavici skae pravo sa prozora na krevet,
gde istog trenutka nestaje. M erd evine se povlae, slom ljena stakla
se sastavljaju u celo prozorsko okno. U istom tom asu na krevetu
126

lei i spava m ladi koji nije v ie sed. Devojka koja jo klei prim euje
ga iznenada. Naglo odgurne od sebe Rahmilu i seda na stolicu koja
se nalazi do krev eta. Rahm ila plae u jednom uglu sobe, savijena kao
zm ija. M la d i se budi, prijatn o se protee i ljubavnim , zauenim
oim a gleda pravo u devojku, koja je takoe iznenaena i zadivljena.
To tra je dosta dugo. O djednom se devojka rastuuje, die se sa sto
lice i polazi ka v ratim a . M la d i je zabrinut. Da bi je zadrao pokazuje
joj m lade na vratu , kap suze na dlanu, jedan m ali, otvoreni perorez.
D evojku to ni n ajm anje ne in te res u je. Ona hoe da poe i ve pri
tis ku je kvaku na v ra tim a . M la d i se iznenada neega seti. Prilazi pro
zoru i kroz staklo koje se ne lom i provlai ruku, koju odmah zatim
vraa natrag sa jed n im krupnim zrnom bisera na dlanu. Devojka je sad
ozarena, prilazi mu ljubazno, uzim a zrno bisera i proguta ga. M ladi
ponovo provlai ruku kroz prozor, prua joj novo zrno bisera, koje
ona takoe proguta. To se ponavlja nekoliko puta. Najzad ta igra pre
sta je . Devo jka je luda od radosti i okree se u krug na vrhovim a pr
stiju kao u baletskoj ta ci. Z a staje zatim u finalnoj pozi, pokrivena
po elom te lu , po licu, po oim a, po kosi krupnim zrnim a bisera. M la
di je zgranut, razoaran. O ajno iri ruke, hvata se za glavu i bei
u ugao sobe gde jo plae R ahm ila. Devo jka se vie ni m alo ne inte
resuje za njega. O na ponovo poinje da igra, jo benje, jo bre.
Rahm ila i m ladi se prvi put vide. Ona se upija u njega oim a punim
suza, u staje polako i ljubi ga v rlo neno i dugo pravo u usta. M ladi
je podie na rukam a, sa nam erom da je odnese, ali ona iznenada
iezava. Na njegovom levom laktu, u crnoj bori od kaputa lei sada
jedna m rtva bela ribica. M la d i se blago sm ei na nju i odlazi kroz
vrata sa uzdignutim rukam a kao da jo nosi devojku i sa pogledom
koji se ne odvaja od te be le rib ice . D evo jka pokrivena biserim a nepre
stano igra. Na s to lo vim a , pod s ta kle n im zvonim a pojavljuju se dve
m ale ko rp ije. O ne rastu , i rastui prodiru ptice, prodiru zatim sta
klena zvona, prodiru s to lo ve i najzad padaju na zem lju gde se spajaju
i postaju jedn a v e lik a , gnusna korpija, koja, sa uivanjem s ite ivo
tin je , lenjo m rda. O ko nje jed n im paklenim tem pom igra devojka u
bisernom panciru.
IV
Pusta ulica kraj golog drvoreda. Tam na reka. Sredinom po kol
skom putu ide ovek u bradi, sasvim m okar, sa ogrom nim , razapetim
crnim k rilim a, koja su mu prikaena za kim u. Krila s v rem ena na
v rem e usporeno m au. Na sam oj s redini jedn o drvo naikano belim
ribam a. Pod drv eto m spava m ladi, pokriven do pojasa m alim m or
skim rakovim a koji se jeziv o pokreu. Lice mu je isto, vedro, oza
reno beskrajnom ljubavlju.
Jedan red aka, preko puta red m ilo srdnih sestara. Jedan red
vojnika, preko puta red belih konja. Jedan red robijaa, preko puta red
crnih popova. Svi ti redovi koraaju paradnim m arem , prilaze kao u
kadrilu jedn i drugim a, k lanjaju se dostojanstveno, povlae se i zatim
ne staju, kao odneeni v etro m sa suve ze m lje jedn e ogrom ne prazne
poljane.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

127

Aleksandar Vuo: Ljuskarl na prsima, Film-, Nemogue L'lmposslble, Nadrealistika

izdanja, Beograd 1930. str. 68 72.
Aleksandar Vuo, Beograd 1897.
Bibliografija: Aleksandar Vuo: Podvizi Druine Pet petlia, Nadrealistika izda
nja, Beograd 1933.

M a d a u s r p s k o j m o d e rn o j, i l i m o d e r n is ti k o j, k n ji e v n o s ti d v a
d e s e tih g o d in a p o s to je t e k s t o v i o b e le e n i ka o s c e n a r iji (L ju b o m ir M ic i : im i na g r o b lju la tin s k e e tv r ti, Z e n itis ti k i R a d io -F ilm u 17 so in e n ija , M o n i d e B u li: D o k to r H ip n is o n i l i te h n ik a iv o ta * ) , m n o g i
k in e m a to g r a fs k i u k ra s i p e s a m a k a o i o n a fo to g r a fija film s k e ka
m e re p r o g r a m s k i re p ro d u k o v a n a u M ic i e v im Kolim a za spaavanje
(1922), V u o v i L ju s k a ri s u je d in i n a c rt o d k o je g je u is tin u m ogao
n a s ta ti film .
to s e t i e o c e n e m o ra ln o g i s o c ija ln o g s m is la V u o v e d e la tn o
s t i n a k o n 1945. g o d in e (pa , d a k le , i o n e u s v o js tv u p re d s e d n ik a K o m i
t e ta za k in e m a to g r a fiju V la d e D FJ i p is c a s c e n a rija ) p o s to ji p ouzdan
e ta lo n -m e ta r u v id u p is m a d ir e k to r u Politike, d a tira n o m 14. a p rila
1930, i j i s u p o tp is n ic i, uz Vua, o r e J o v a n o v i , D u a n M a ti i M a r
k o R is ti : . . . M i ne m is lim o n ik o m e s m e ta ti: m i n ik a d a n e e m o p i
s a ti p e s m e k o je e u i u a n to lo g iju n o v ije s rp s k e lir ik e , p o to nee
b i t i 'c e le le p e '; m i n e e m o p is a t i n a g ra e n e ro m a n e ; m i n e e m o p r i
a ti p r i e sa s o c ia ln o m te n d e n c ijo m ; n e e m o p is a ti p s ih o lo k e dram e,
n i e s e je o v e lik im lju d im a , n a im i s tra n im , i l i o v a n im p o ja va m a
iz o b la s ti u m e tn o s ti; m i n e e m o p o s ta ti la n o v i P e n-kluba; m i n e e m o
p r ir e iv a ti p r o s la v e ; m i n e e m o s lik a ti s lik e za m u z e je ; m i n e e m o
b it i n i v a ja ri, n i m u z i a ri, n i p r o je k ta n ti m o n u m e n ta ln ih g ra e vin a .
A li m i e m o d o p r in e ti a r h ite k tu r i s lo b o d e i duha.
Nepoznati autor: Umesto socialne umetnosti Nadrealizam danas i ovde, Beo
grad, broj 3, juni 1932, b.p. Vidi reprodukciju u llustrovanom dodatku.

D ok V u o v s c e n a rio d o b rim d e lo m k o r is ti ve tada o v e ta li in

v e n ta r n a d r e a lis ti k ih s lik a ( k o r p ije k o je e g lu m iti u p ro lo g u
B u h u e lo v o g Zlatnog doba; ira fe ; s ta k le n o zv o n o ; z rn o b is e ra i tako
re d o m , a da s e i n e za m a ra m o n a b ra ja n je m fre u d o v s k ih s im b o la ), ova
fo to g ra fs k o -m o n ta n a veba, is k o ri e n a u p o le m ic i s p o b o rn ic im a so
c ija ln e lite r a tu r e , n ije b ila sa m o p a m e ta n p re d lo g kako da se p o li
ti k a fu n k c ija te lite r a tu r e o s tv a ru je na m o d e rn iji i d e lo tv o r n iji nain,
v e i p o te n c ija ln o p lo d o n o s a n f ilm s k i p ro je k t.
Lako se m o g lo d e s iti da n e k i o d tr in a e s to ric e b e o g ra d s k ih nadre a lis ta , m ah om izdanaka d o b ro s to je ih p o ro d ic a to je podrazum e v a lo v la d a n je s tra n im je z ic im a , m u z ic ira n je na kla v iru , ajanke I
p a r tije k ro k e ta (p o s to ji d rae sna fo to g ra fija Iz g o d in a e s to ja n u a rske
d ik ta tu re i s v e ts k e e k o n o m s k e kriz e , na k o jo j se v id i kako Vuo i
b ra n i p a r R is ti u b a ti ig ra ju k ro k e t) p o s e d u je a m a te rs k u film s k u
k a m e ru P athe-Baby, pa s n im i i m o n tira s li a n k in e m a to g ra fs k i kola
128

a m e rik a n iz o v a n ih , b o g a ta k ih T e ra zija i, re c im o , c ig a n s k o -p ro le te rs k e
Ja ta g an M a le .
M o d a n ije p u k i s lu a j to je m la d i D u an M a k a v e je v , o p in je n
m o n ta o m a tra k c ija , a im a ju i u v e k p r i r u c i a s o p is Nadrealizam da
nas i ovde ( li n i o fe r i b iv ih n a d re a l is ta su, z n o je i se i s te n ju i,
t e g lili u a n tik v a rn ic e k o fe re k rc a te d e v i a n s k i is tim , n e ra s e e n im
p rim e rc im a ) , n a jp re s n im io b a p o lo v in u ta k v o g kolaa , n a g o v e te n o g
d v a d e s e t g o d in a r a n ije d o k u m e n ta rn i f ilm Jatagan M a la (1953; iz
g u b lje n ).

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

129

Salvador Dali
KRATKI PREGLED
KRITIKE ISTORIJE FILMA
Suprotno rairenom uverenju, film je neuporedivo siromaniji i ogranieniji u
izraavanju stvarnih misaonih procesa od knjievnosti, slikarstva, vajarstva i ar
hitekture. Iza njega je jo samo muzika, ija je duhovna vrednost, kao to svako
zna, gotovo nikakva. Samom svojom prirodom film je neodvojivo vezan za ulnu,
prostu i anegdotsku stranu pojava, za apstrakciju, za ritmika dejstva, jednom rei,
za harmoniju. A harmonija, sublimisani proizvod apstrakcije, po definiciji je su
protstavljena konkretnom, pa, sledstveno, i poeziji.
Brzo i neprekidno reanje filmskih slika, iji je implicitni neologizam upravno
srazmeran jednoj izrazito uoptavajuoj vizuelnoj kulturi, spreava svaki pokuaj
svoenja na konkretno, i najee niti (zahvaljujui iniocu pamenja) njegov intencionalni, afektivni, lirski karakter. Mehanizam pamenja, na koji ove slike deluju izuzetno upeatljivo, ve po sebi tei dezorganizaciji konkretnog, idealizaciji.
U budnom stanju, latentna intencionalnost i strastvenost konkretnog gotovo
su uvek duboko potisnute u zaborav, ali zato esto izranjaju u snovima. Da bi
dosegla istinski lirizam, poezija film a iziskuje, vie no ma koja druga, traumatski
otar zaokret ka ko n k re tn o j iracion a ln osti.

E ksperim entalni poeci film a , zakljun o s M e lie s o m , ine njegovo

m e tafizi k o razdoblje (k o n te m p la tiv n im i ispituju im nainom izla
ganja stvari i pojava, kao i prisustvom a kc ije koja se nudi kao privid).
Posle n e zanim ljivog razdoblja tehnikog usavravanja, film se najpre
s tid ljiv o okrenuo prolaznom pseudo naturalizm u, a zatim je naglo do
segnuo svoje istin sko zlatno doba, os tv ariv i prva m a te rija lis tik a
dela ita lija n sk e kole (pred ra t i poetkom ra ta). M is lim na grandio
zno razdoblje histeri n o g film a s Francescom B ertini, G ustavom Serenom , Tuliom C a rm in a tije m , Pinom M e n ic h e lli i drugim a . . . , na onaj
film koji je tako divno, tako n e p o s re d n o blizak pozoritu; on ne samo
da im a ogrom nu zaslugu to nam nudi istin ita i konkretna svedoanstva o svim v rsta m a p s ih ikih s m e tn ji, o verodostojnom toku neuroza
iz d e tin jstva , o os tv are nju u svakodnevnom ivotu ak i najp rljavijih
elja i fa n ta zija , pre toga o lie n ih prekrasnom a rhitek turom s ecesije,
ve i zaslugu to je u potpunosti ovladao svojim osnovnim tehnikim
sred s tv im a . O d tog tre n u tk a film e brzo zapadati u dekadenciju.
A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

131

G lu m ci su za is ta p ro iv ljav ali o ve film o v e , uvek iznova i bez stida,

onako kako to sa vrem e n i ra z m e tljiv i hum or v ie ne bi trpeo. Tada je
to bio, u svoj svojoj rasko i, zn alaki enski eksh ib icio n izam . Seam
se onih ena klecavog hoda i g r e v itih kre tn ji, njihovih ruku ljubavnih
b rod o lo m n ica to pipaju du zidova, du hodnika, hvatajui se za svaki
zasto r, svaki bun, onih ena u duboko izrezanim haljinam a to veito
klize s n a jo b n aen ijih ram en a na film sko m platnu, u n eprekidnoj noi
em p re s a i m ram o rn ih ograda. U to prelazno i nem irno doba erotizm a,
ene krhkog i p retu b erku lo zn o g izgleda, koji nije iskljuivao sm elo
izvajana te la , oblikovana p re u ran jenom i grozniavom m ladou, bu
kvalno su g rizle , zubim a kid ale p alm e i m ag nolije.
Upravo sm o u jed n o m takvo m film u s naslovom O g a n j (II F u o co )
m ogli da v id im o potpuno nagu Pinu M e n ic h e lli u kostim u od perja koji
podraava sovu, i to s je d n im je d in im vid ljiv im razlogom : da opravda,
kad se sm rkn e, sasvim p rim itiv n o i bedno sim bolino po reenje iz
m eu sove ije je ona o te lo tv o re n je i ognja ljubavnog koji je
svojim fa taln im rukam a upravo za p alila pred ugaslim oim a Gustava
S eren a, o kruenim ogrom nim crnim podonjacim a od garantovane
on an ije. On je od tog tre n u tk a kadar da ini jo samo najnunije po
k re te, a u to m atske i d e p resivn e, koji mu dozvoljavaju da trzajim a i po
s tepeno sie u vodu jeze ra , dok ne ponu da se ire koncentrini i
u obiajeni krugovi to vasp o stavljaju m ir na povrini vode, nakon sam oubistva koje je m oralna pouka film a . Te autom atske i depresivne
k re tn je mogu se u porediti jed in o sa kretnjam a starog W ilh elm a Telia,
zaslep ljen o g svom onom bakarnom svetlou zalazeeg sunca, W il
helm a T elia ve suoenog sa sm ru, okrvavljen ih kolena, oiju punih
suza, dok jo koraa, s dva ja je ta na oko nem arno stavljena na rame.

Posle italijanskog film a i izvanrednih T a jn i N e w (The P e rils

o f P a u lin e ), dinam izam , sport i to liko drugih otunih m itologija koje
nam je doneo nastajui am eriki film ski standard, i dalje uspostav
ljaju jedva vid ljive ali stalne osm oze sa svojim avangardnim umetn iko-knjievnim prim enam a, u em u e katolika i moderna in teli
gencija Evrope posebno uivati. Film se sm iljeno zapuuje apsurd
nom i glupom stazom apstraktnog. Stvara jedan dosadan jezik, za
snovan na optereujuoj vizuelnoj retorici gotovo iskljuivo muzikog
karaktera, to kulm inira u ritm ovanom korienju krupnih planova, vo
nji kam ere, pretapanja, dvostrukih ekspozicija: u korienju udo
vinog divizionizm a' pri podeli na kadrove, u prim eni aluzivne i senti
m entalne duhovnosti m ontae, i u jo stotini drugih slinih grozota.
Sve bi to, preko oajnih ozvuenih film ova iz svih zem alja !

132

film om koji je sve v ie f ilm (avangardni2 film ovi, posebno belgijski),

najposle dovelo da nije bilo iznenadnog pronalaska zvunog film a
do autentino g istog film a , to je s t, do jo zgodnije i potpunije
sram ote, ukoliko je tako neto uopte m ogue, od one koju nam nudi
isto slik ars tv o u doslovnom i tanom sm islu te rei.

Zvuni film donosi nam predivnu neistotu i pohvalnu zbrku, to

nam om oguuje da u okviru sam o jednog kadra prisustvujem o dijalo
zim a jedva neto m alo duim od onih u nem om film u. On nam takoe
donosi, pre no to se k n jievn ost i um etnost budu uplele (to uplita nje predstoji i v e je razazn a tljiv o ), vaspostavljanje izvesnih poj
mova konkretnog kadrih da izazovu m akar trenutane sm etn je i te
koe, zasnovane na pos toja nije m zadravanju rei no slika u pam
enju, na velia n s tv en u tetu ovih potonjih.
Kroz isto riju film a , a pre svega kroz savrem eni film , jedan jedini
pravac: k o n k re tn a ir a c io n a ln o s t, m ahnito i pesim istiko strem lje n je
proizvoljnom , n astavlja uzlaznom linijom , sve s te rilis a n ije , sve svesnije, u film o v im a nepriklad no nazvanim kom inim . I to iz jednog
jedinog i nedovoljnog razloga: najee izazivaju sm eh, sm eh bes
krajno osoben, to nikako ne m oe podrazum evati dobro poznate suze
koje bi ta j sm eh navodno tre b a lo da p rik rije ; to je odvratna i netana
izm i ljo tin a lite ra ta , koju su podrale neke svinje kakva je Bergson,
je r na ta j nain zaas ra sk rste sa svim onim Smej se, bajaco, ne
iscrpnim i gotovo uvek izdanim izvorom k njievnosti i um etnosti, a
koji na film u pos ta je te m a p a r e x c e lle n c e , jedin s tv en a, obavezna, sve
ana, svem on a, v elia n s tv en a , carska, nuna, izvorno i priroeno ne
m inovna, boanski s troga, s am rtno stroga.
A naliza is to rije takozvanog kom inog film a upravo i tei da po
kae postupno p o tis kiv an je tog Sm ej se, bajaco, koje na jedan veo
ma latinizovan, veom a svinjski oslikan nain pre tpos ta vlja sve tobo
nje tra n s ce n d e n ta ln e klic e a p s trak cije u oblasti ivota.
Da se zaustavim o na s avrem enom film u , tom psiholokom , um etnikom , knjievn om , s en tim e n ta ln o m , hum anitarno m , m uzikom , in te
lektualnom , duhovnom , kolo nijalnom , okrunom i portugalskom ubretu, da se za ustavim o, kaem , na tom totalnom ubretu Smej se,
bajaco, koje su, bez ra zlik e i sa podjednakom ljubavlju, negovali
S ternberg, S tro h e im , C haplin, P a b s t. . . itd . . . itd, i da zakljuim o da
jedino kom ini film o v i s iracionalnom tend e n cijo m oznaavaju istin
ski put poe zije . Takvi su neobini M a c k S ennettovi film o v i, svi drugo
razredni kom ini film o v i sa nepoznatim g lum cim a bez posebnih ta le
nata, kao i svi oni koje dugujem o n ekolicini genija, Harryju Langdonu
2 Izuzimam Meuin zbog njegovog istorijskog znaaja. Uprkos Reneu Plairu- ?'/1 . ,| |'
pravo rezimira nekoliko ideja Marcela Duchampa, Man Raya i Francisa Picabije, ideja koje P o
stavljaju Jedan izdvojen smer, paralelan ostvarenjima amerike filmske komedije, no koje zDog
poetskih, negatlvistlkih i nekonformistlkih preokupacija tvoraca Meuina, svedoce. na
i
sofije, o svojevrsnom nesvesnom agnosticizmu, ako uzmemo u obzir njihovo zaziranje oa pojava
svakog pokuaja totalnog svoenja istih, kao i vrlo osoben koncept neuhvatljivosti i teorijskog
sustva saznanja onu stranu ubitanih afrodlzljaklh vrtoglavica sluajnosti.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

133

ili W illia m u P o w ellu , podjednako, ili podjednako m alo, kom inom kao
Langdon. Tu nedavno A n im a l C ra c k e rs 3 sa braom M a rx dospeli su
na sam vrh razvoja kom inog film a . U ovom za d ivlju ju em ostvarenju
d olaze do vrhunca e lje za s is te m a ti n o m i konkretnom iracionalnou late n tn o p risu tn o m u k o m in im film o v im a , e lje koje su se po
step en o o s lo b a ale svake p o tre b e za o p ravdavanjem , izgovorom , sub
je k tiv n im hu m orom , i tako redom . . . , odbacujui o lakavajue okol
nosti to su s p re av ale op aan je njihove e s tin e m oralne kategorije,
preko koje su p o s tajali film o v i s tezo m . A n im a l C ra c k e rs doseu do
one vrs te o zb iljn ih , upornih i siro vih sklonosti i zaraza, hladnih i pro
zirnih, do kojih se dolazi ve o m a retko , i sam o poto smo prevazili
p rete ra n o fizio lo k i stupanj hum ora, stupanj lakom islenih reen ja, to
je s t, onih rek re a tiv n ih s h izo fre n ija , nakon zakoraivanja na tie ustu
paka tre n u ta n im m e n ta ln im hip o tezam a kako bi se dosegla istinska
i o p ip ljiva lirska ko n s tern ac ija koju u m eni delotvo rno izazivaju neko
liki odlom ci R aym onda Roussela. Takoe mi je mogue da se pribliim
tom stanju k o n s tern a cije preko izvesnih pojm ova izvedenih iz ljubavi
koji mi se mogu ukazati u vidu iznenadne i pom am ne kie od est ili
sedam osred n jih A na K arenjina, obuenih u portugalske olje, sa ru
icam a d elim i n o p rek rive n im kis e lim m lekom .
Lice onog b rata M arx sa kudravom kosom, to lice koje je ovaplo en je u verljivo g i pobedonosnog ludila, kad sasvim na kraju film a,
u jednom odve kratkom tre n u tk u , beskrajno dugo svira na harfi, uinie da se iza horizonta knjievnih in icijacija u psiholoki pseudotrans cen d en talizam izgubi beskonano prozaini pogled Ch. C haplina s
kraja S v e tlo s ti v e le g ra d a ( C it y L ig h ts ), pogled blago skorojeviki i bez
p rem ca, osim onog koji m oem o p retpostaviti u besram nih slepaca ili
pak u fen o m en aln ih i sm rd ljiv ih beznogih bogalja, pogled ueeren i
p ro letn ji.
Godine 1929. Bunuel i ja sm o napisali scenario za A n d a lu z ijs k o g
psa, a 1930. scenario za Z la tn o doba. To su prva dva nadrealistika
vilma.
O sim film o va revolucionarne kom unistike propagande koje
opravdava njihova propagandna vrednost, ono to se moe oekivati
od nadrealizm a i ono to se m oe oekivati od izvesnog film a nazva
nog kom inim , je s te sve to zasluuje da bude uvaeno.
Salvador Dali: Babaouo, scenario inedit, precede d'Un Abrege d'une histoire criti
que du cinema, suivi de Guillaume Tell, ballet portugais, Editions des Cahiers
libres. Pariz 1932. str. 11 21. Prevela Ana Jovanovi.
Salvador Dali, Figueras 1904.

Filmovi: Un Chien andalou, 1928; L'Age d'or, 1930; sekvenca sna u filmu Alfreda
Hitchcocka Spellbound. 1945.

1 Budui da su naslovi prvih filmova brae Marx prave klopke za prevodioce, ovaj se

134

Laszl Moholy-Nagy
PROBLEMI NOVOG FILMA
I Situacija
Ne toliko u praksi koliko u te o riji poslednjih godina se probila ideja
0 delu koje opravdava vasko liko stvaranje.
I u film u se ljudi ve dece n ijam a bave opravdanou dela. Pa,
ipak, film sk o stv ara la tv o jo i danas zavisi od sveta predstava nas leene ta fe la jn e s lik e i u stvarnosti se m alo zapaa da je film ski
m a terija l s ve tlo s t, a ne boja, i da bi film m orao te iti pokretnoj pro
stornoj p ro jek c iji um esto da se, kako danas biva, na jednu povrinu
projiciraju pokretne statine slik e .
Ali i akustika kom bin acija, zvuni film , dri se svog prisilno iza
branog uzora: pozorita. B a vlje nje sopstvenom delotvornou trenutno
se teko m oe nai ak i u te o riji.

II Odgovornost
O dgovornost za ispravan program rada utoliko je vea to se
ne d vo s m isle n ije razvija te hnik a oprem a film a i drugih vrsta kom uni
kacije i izraavanja (radio, te le v iz ija , daljinski film o v i, daljinska pro
jek c ija i tako d a lje ).
Postavljanje problem a pa, stoga, i njihovo reavanje kree
se, opte uzev, utabanim idejnim stazam a. Za teh n ia re je dananja
film sk a form a konvencija, odnosno s nim anje (fik s ira n je ) predm etne
1 zvune s tvarnosti i njena dvodim enzionalna projekcija.
Kada bi krenuli od izm enje nih pretpostavki moda bi doli do
potpuno d rugaijih re zu ltata. N jihov rad bi odm ah skrenuo u drugom
pravcu. Kroz nov program rada, postali bi i saradnici u stvaranju no
vog, dosad nepoznatog vida oblikovanja, jedn e potpuno nove izra
ajne m ogunosti'.
1 Theremin, naunik zasluan za pronalazak muzike etarskih talasa, predstavlja, recimo, najbolji
primer za pogreno postavljanje problema. On je poao od stare instrumentalne muzike. Pokuavao
je da novim instrumentom etarskih talasa podraava staru konvencionalnu muziku.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

135

III Postavljanje problema

Da bi se ulo u s p e c ifi n o s t ita v e ove m a te rije najb o lje je da
se ponaosob isp itaju n ajva n iji te h n i k i sainio ci film a:
o p ti k o (v id ljiv o ),
k in e ti ko (p o k retn o )
i
aku s tik o (u jn o ).
Is p itiv a n je psiholokog (p sih o fiziko g ) kakvo se ja v lja na pri
m er u n a d re a lis ti k im film o v im a ovde e b iti sam o dotaknuto.

IV Optiko
O b liko v a n je slik e ili o blikovanje svetlosti?
S asvim je m ogue da e se slikarstvo kao iskljuivo manuelno
(runo) o b liko van je o drati jo d e cen ijam a, s jed n e strane kao peda
goko sred s tvo , a sa druge kao p rip rem a za novu kulturu oblikovanja
boja odnosno s v e tlo s ti. A li va lja sam o postaviti pravo p itanje i, u
skladu s tim , p o staviti novog optikog organizatora da bi se ovaj
prip rem n i s tad iju m skratio .
Sim p to m i zapoetog opadanja tradicionalnog slikarstva pri
em u sada ne m islim na tre n u tn e strane ekonom ske nedae slikara
ispoljavaju se ve na odluujuim m estim a u duhovnoj isto riji, kao,
na p rim er, u razvoju su p re m atis te M a lje v i a . N jegova poslednja slika
beli kvadrat na kvadratnom belom platnu jasan je simbol ekrana
za pro jekciju d ijap o zitiva i film a ; sim bol prelaska sa slikanja pigm en
tom na oblikovanje s v etlo s ti: n a b e lu p o v r in u s v e tlo s t se m oe p ro
jic i r a t i n e p o s re d n o , a k i u p o k re tu .
M a lje v i e v rad je znaajan p rim er novog duhovnog stava. Moglo
bi se rei da je to in tu itivn a pobeda nad nerazum evanjim a u dana
njem film u , koji dobro i loe podraava za nama ostalo razdoblje tafelajn o g slikarstva: izrezom s lik e, esto nedovoljnim kretanjem i sli
karskom m ontaom . S u p rem atistika slika dokrajuje runo naslikani
uzor i stvara ta b u la ra s a : i sam o slikarstvo mora krenuti novim putevim a, pa kako onda film m oe da kao uzor preuzm e staru tafelajnu
sliku? M o ra m o k r e n u ti o d p o e tk a , od novih sredstava, a ne od pre
noenja prethodno naslikanog slikarskog dela. Zato je pobeda tako
zvanih apstraktnih pravaca u slikarstvu istovrem eno pobeda nastupajue kulture svetlo sti koja mora da nadraste ne samo tafelajnu sliku,
ve i saznanja i prodore u slikarstvu to kao su m m a stoje iza M aljevieve slike.
M e u tim , samo iz ovoga jo ne proizlaze sve osnove optikog
oblikovanja. Neposredno svetlosno oblikovanje, kinetike, reflektor
ske igre svetlosti zahtevaju sistem atsko ispitivanje. Slikarstvo, film
i foto g rafija su samo parcijalni problemi unutar toga, ali, sami po
sebi, jo ni izdaleka nisu razjanjeni, a kamoli iskorieni do krajnjih
granica.
136

V Svetlosni atelje budunosti

U prethodnike nove kulture svetlosti u iji delokrug rada
ulaze svetlosni izvori podloni proraunu i regulisanju, spadaju pre
svega: jaki ve ta k i svetlosni izvori, re flek to ri, projektori, fiziki apa
rati, pola riza cija i in te rfe re n c ija sve tlo s ti, nova optika i, prevashodno,
poveana o s e tljiv o s t e m u lzije (i, tim e , reenje pitanja reljefnoq film a
i film a u b o ji)2.

VI Znaaj i budunost filmskog ateljea

U nae dananje, politik i i ekonom ski porem eeno vrem e, film
sko izvetavanje o inje n ica m a , reportaa, kao vaspitno i propagandno
sredstvo, m ora se izvui u prvi plan. Ipak, m oem o tvrd iti da film
kao i svi drugi oblici izraavanja svojim sredstvim a: svetlou,
pokretom , psiholokom m ontaom , m oe izazvati napetost iji je ko
ren u biolokom i nezavisan je od drutvenog (na prim er, apstraktni
film ). Iz tog razloga budunost film a e, u ne m aloj m eri, biti pove
zana i sa radom u a te lje u , gde se ovakvi e fe kti mogu postizati sa
vie svesti i k ontrole. N aravno, i ove film s k e fo rm e im ae izvesne
odnose prem a svom e vrem e n u . M oda su ti odnosi ak i dublji i pot
puniji od onih koji su spoljanjo m a ktuelnou v id ljiv ije povezani sa
svojim vrem e n o m , poto naj e e izviru iz nesvesnog i tim e pred
sta vljaju deo nesvesnih puteva vas pita nja , neophodnih za priprem u
odgovarajueg oblika sve sti budueg drutva.
Razum e se sam o po sebi da svetlosni a te lje budunosti nee
biti usm eren na oponaanje, im itac iju , kao to je sluaj danas, kada
je najvei ponos da se daska m agijom pretvori u drvee, a svetlost
re fle k to ra u sunce. U a te lje u budunosti e se, u osnovi, polaziti od
osobenosti e le m e n a ta , m a te rija la kojim se radi.
Na to j osnovi izm en i e se i uloga film skog a rh itek te . On e
film sk u a rh itek tu ru k o ris titi, istovre m en o s akustikom , kao rekvizit
koji proizvodi s ve tlo s t i senku (re e tk a s ta konstrukcija, s k e let) i kao
kom pleks povrina koji upija odnosno odbija sve tlo s t. (Zidovi za organizovanu raspodelu s v e tlo s ti.)
Klju za obliko v a n je s v e tlo s ti u film u je s te fotogram , fotogra
fija bez kam e re. N je n i brojni stupnjevi crno-belog i raspon sivih valera (k a sn ije s igurno i v ale ra boja) od sutinskog su znaaja3.
2 Ako Igde. onda je po mome miljenju uspostavljanje takvog privremenog, za sad od prak
tinih obaveza nezavisnog, svetlosnog opltnog centra najpre mogue u Rusiji, mada bi se i veiiKi
deo naih slikarskih akademija mirne due ve danas mogao pretvoriti u svetlosne akademije-,
(Vidi moj lanak Photogramm und Grenzgeblete-, Die Form, broj 10, 1929.) Ipak. Rusija u ovom
trenutku Ima vie izgleda. Prvo: zato to se filmski rad u svim zemljama odvija samo kao komer
cijalna delatnost. Filmsko, I uopte optiko, stvaralatvo kako ga mi shvatamo. jedino se u Husu'
sagledava kao kulturno dobro, kao duhovno stvaralatvo, a ne kao komercijalni artikl. Drugo: zato
to nigde ne postoji vea mogunost radikalne, revolucionarne promene stava i u odnosu na u
nlke zadatke nego to je to u Rusiji. Za Rusiju je najolglednlje propao stari pojam -umetn"<umesto starog, manuelnog mentaliteta tamo se polako Izgrauje novi. duhovno-orgamzacijski^zumiteljstvo se tamo ne odvija samo unutar manuelne delatnosti; umesto da vode rauna o detalj
(aktuelne obaveze), tamo sada pokuavaju da razmiljaju u vidu sinteza (uzajamne veze).
J U narednom periodu pokuau da se ovim problemom praktino pozabavim i kroz f'^ s k''rad .
U asopisu Die Form, broj 11-12. 1930, objavio sam lanak -Lichtrequisit emer e ektrlschen
Buhne-, gde sam Izvestlo o Jednom radu sa svetlom obavljenom na parikoj izlozbi Werkbunda 1930
godine. Sada Je moj plan da ta) rad prenesem na film. ne kao reprodukciju mainerije i svetlosmh
efekata, ve pretoen u filmski jezik.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

137

Prem a to m e, te k se u jed n o m n eim ita tiv n o m ate lje u mogu stvo

riti s v etlo sn i o b lici ija nam je u zb u d ljivo st dosad bila nepoznata. A li
film n ije sam o p ro b lem o b lik o v an ja s v e tlo s ti, ve, isto tako, i obliko
v anja p o k re ta i zvuka. Ni ovim p ro iren jem p ro b lem atika film a nije
iscrpena. U nju spada i niz e le m e n a ta koji d elim in o dodiruju fo to
grafiju , a d elo m i njen novi i zam ani pedagoki zadatak, na prim er,
s tva ra n je novog o b lika s vesti za iz m enjeno sh vatanje prostora i v re
m ena.

VII Oblikovanje kretanja

N ed o sta je ikakva tra d ic ija k o rienja pokreta u film u i ovlada
vanja n jim e. ak je i s av rem en a praksa jo veom a kratka. Prinuena
je da se razvija iz n ea rtiku lisan o g stan ja. To objanjava injenicu da
se film kao u m e tn o s t p o k r e ta jo nalazi na relativno prim itivnom
stupnju.
N ae oi jo nisu navikn u te na iskustvo ra zliitih sim ultanih faza
ili tokova kretan ja; u ve in i slu ajeva ovek bi danas viefaznost
neke igre pokreta, koliko god njom e ovladao, jo doivljavao ne kao
organizam ve kao haos.
Z ato e prodori u tom pravcu bez obzira na njihove estetske
vred n o sti im ati prvenstveno tehniki odnosno pedagoki znaaj.
Ruska m ontaa je dosad jed in i stvarni mada u poneem u i
sporni prodor na ovom podruju. S tvaranje i doivljaj sim ultanog
bioskopa is to vrem en e p ro je kc ije razliitih m eusobno usklaenih
film o va dosad su ostali sam o lepe e lje 4.

VIII O zvunom filmu

Zvuni film je jedan od najveih pronalazaka koji e proiriti ne
samo vidno i ujno polje, ve i znanje oveanstva preko onoga to
danas m oem o da za m islim o . A li zvuni film nema nieg zajednikog
sa reprodukcijom zvukovnih i govornih nizova u sm islu pozorita.
Pravi zvuni film ne m oe biti usm eren samo na to da dokumentaristiki re g is tru je i odraava akustine pojave u spoljnjem svetu. Ako
to ini, onda se to mora dogoditi kao m o ntaa zvuka, analogna s ob
likovanjem nemog film a. To je jedan iz kruga zadataka zvunog film a.
M e u tim , ujni deo zvunog film a nee predstavljati obogaenje
u odnosu na nemi film ako se pod njim podrazumeva zvuno podslikavanje, zvuno ilustrovanje optiki reenih montanih delova. Ono
to je ve postignuto jednim optikim sredstvom samo e se
oslabiti uvoenjem paralelnog akustikog postupka. Kvalitativni -

138

predak, nova prodorna izraajna form a, nastae te k kad se oba sainioca k o riste u punom obim u i uzajam nom dejstvu. Tu poinje prava
ekonom inost i sam og reportanog zvunog film a 5.

IX Trenutni problem zvunog filma

Naa sposobnost akustikog poim anja m ora se silno razlabaviti
i proiriti pre nego to sm em o da od zvunog film a oekujem o istin
ska ostvarenja.
M uziari do dan-danas nisu doprli do produktivnog stvaranja
gram ofonske ploe, a da ne govorim o o radiju i etarskim instrum en
tim a . Na ovom podruju oni m oraju da nanovo prom isle neobino
mnogo stvari.
Zvuni deo film a bi m orao da izae izvan s fere dokum entarnog
i da nae ui obogati dosad nepoznatim ujnim efe ktim a . Isto ono to
sm o u pogledu vidljivo g oekivali i, delom , dobili od nemog film a, vai
i za akustiko.
Zvuni film m ora da se odvoji od e lje za reprodukcijom koju
ispoljava publika, u poetku zbunjena m a terija lo m , i da dovede do
o pto fonetske s in teze . Ako zvuni film utire put takvoj s intezi, to, u
krajnjem ishodu, znai: a p s tra k tn i z v u n i film . To onda m oe oploditi
sve v rste film o va . O sim k ateg o rije dokum entarnog zvunog film a
i e ks tre m n e k a teg o rije apstraktnog zvunog film a , organski e na
stati i m ontani zvuni film o v i . Ne sam o m ontaa optike i zvune
paradi za sebe, ve i jedn ih i drugih zajedno.
Zato bi zvuni film tre b a lo da privrem en o proe kroz razdoblje
is k lju iv o zvunih e k s p e rim e n ata. To znai: najpre, izolovanje od op
tikog: praktino: o dvojiti zvunu deonicu tra k e svetlosnog tona i
opitno m eusobno kom binovati pojedin ane parie. (Jasno je da ovde
im a isto onoliko m alo m e sta za m uziki nasleene form e, kao to i
popularno anrovsko s lik ars tv o ne m oe im ati nieg zajednikog s op
tikom stranom film a .) S le d e a etapa, koja bi, m eutim , m ogla tei
naporedo s prvom , m orala bi da uzm e u obzir s ledee sm ernice:
1. kori en je re a ln ih a kustinih fenom ena kakvi nam stoje na ras
polaganju u vidu prirodnih um ova, ljudskog organa ili instrum enata;
2. prim enu optiki za b ele iv ih ali od realnog postojanja neza
v is n ih zvunih slik a, koje se m ogu s n im iti na tonsku traku prem a p re t
hodnom planu, a za tim p re tv o riti u realn e zvukove. (N a prim er, kod
Tri-ergon s is te m a pom ou s ve tlo-tam nih traka, ija se abeceda mora
prethodno nau iti.)
Uz to:
3. m eanje ovog dvoga.
Uz 1:
a)
govorni film ne m ora nuno sadrati kontinuirano akustiko
dogaanje.
A ku s tik o m oe d elo vati dvostruko inte n zivn ije kada se pojavlju
je neoekivano, p odeljeno na krae ili due vrem e n sk e odseke.
5 Pre Izvesnog vremena u Berlinu je prikazano akustlki izvanredno dostignue Vertova. Entu
zijazam. koje potvruje ovo shvatanje poetnog stupnja zvunog filma.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

139

b) Kao to o p ti ki film im a m ogunosti da razliito fik s ira pred

m e t, odozgo i odozdo, sa s tran e i spred a, fro n taln o i u skraenju ,
n eto slin o m o ralo bi p o sto ja ti kao m ogunost i u sluaju zvuka.
R azliitim pra vc im a p ogleda m oraju odgovarati razli iti pravci slu
an ja. Uz to do laze ak u s tik i krupni planovi, usporavanje (razvlae
n je), ub rzavan je (s a im a n je ), ce p a nje, p retap an je, i, uopte sred stva
m ontae zvuka: o p tik o j s im u lta n o sti m ora odgovarati akustika;
to znai: o vek m ora im a ti hrab ro sti da s akustikim tokom govora,
ak i onog is p u n je n o g s m is lo m , pom ea druge zvune slike, ili da ga
naglo p rek in e i ubaci, pocepa, razvue, sam e neku drugu akustiku
d im en ziju i te k potom n astavi p rvobitnu liniju, i to m e slino.
Uz 2:
a) ali prava vis in a s tv arala ke iskorienosti govornog film a dos egnue se te k kad savladam o akustiku abecedu u obliku fo to g raf
skih p ro je kc ija (na p rim e r, kod s is tem a svetlosnog tona).
To znai da bez realn ih ak u stikih dogaaja u spoljnjem svetu
p la n s k i re g is tru je m o aku sti ke fen o m en e na film sko j traci, ako je
potrebno, sinhrono s o p ti kim ; to znai: kom pozitor zvunog film a
m oe da, k o ristei sam o opto fo n etsku abecedu, stvori zvunu igru
koju je z am islio ali je nikada n ije uo, i koja uopte ne postoji4.
b) Prvi istinski govorni film napravie onaj ko pomou ove ili
one m eto d e stvo ri v la s t it i a k u s ti k i je z ik predm eta i zbivanja i nji
hovih spojeva.
c) To bi nas osposobilo da stvorim o akustike obrise dogaaja
ili pojedinih pred m eta.
d) To bi, izm eu o stalog, bio i put za stvaranje akustikog krup
nog plana to je s t, istican ja a ne detaljisanja.

X Prikazivanje
Z ategnuto etvorougaono platno ili neki drugi slian ekran za
projekciju u naim bioskopim a, u osnovi je samo tehnifikovana tafelajn a slika. N ae predstave o prostornim pojavama, o prostorno-svetlosnim odnosim a prilino su p rim itivne. Iscrpljuju se pojavom
poznatom svakom e zraci svetlo sti kroz jedan otvor padaju u odre
eni prostor.
N asuprot ovome m oe se zam isliti da svetlo st projektora pada
na u prostoru razm etene projekcione zidove, reetke, m ree i tako
d alje, p o stavljene jedne iza drugih i delim ino prozirne (na primer,
kao u eksp erim en tim a s projekcijom na Piscatorovoj sceni, u pred
stavam a B e r lin s k i trg o v a c K au fm a n n von B e rlin . 1929, i Hai-Tang,
1930). Isto tako, sasvim je zam islivo da um esto ravnog projekcionog
zida bude zakrivljen (jedan ili vie njih), u obliku lopte, koji se moe
rastaviti i iji su delovi pokretni, sa isecim a ili bez njih. (Na prim er
kao to sam ve predloio povodom nemog film a svi zidovi
bioskopske dvorane mogli bi biti pod unakrsnom paljbom filmova:
1 U meuvremenu ie Izveden I taj eksperiment: u Engleskoj je jedan slikar na dugakoj traci
papira svetio*tamnim linijama nacrtao glas koji ne postoji ali se moie prikazati na lllmu.

140

sim ultani bioskop; vidi odgovarajue poglavlje u B au h au sbu ch broj

8, S lik a rs tv o , fo to g r a fija , f ilm 7.)
Takoe je sasvim zam islivo da se iz razliitih projektora alju
dim ili para, ili da se na takam a ukrtanja razliitih svetlosnih zraka
obrazuju s vetlosni likovi; dalje, m oe se zam isliti ne samo za ap
s traktne slik e, ve za objektivno prikazivanje, reportau dalje usa
vravanje ove vrste ; re lje fn i bioskop pomou stereoskopske tehnike
snim anja. (S istem i soiva postavljen i oko predm eta mogu da ovaj
o bilaze i da ga zatim na isti nain reprodukuju.)
Zvuni film i njeg ove a kustike m ogunosti o kojim a jo nije ni
raspravljano svakako e prouzrokovati te m e ljn e prom ene i u ovim i
u narednim stv arim a.

XI Zadaci filmskog rada

Praksa potrebna za obrazovanje tri v elika problem ska kruga film a
sve tlos t, p o k ret i zvuk m ora zahva titi na jra zliitija podruja
dananje nauke i te h n ike . Ona zavisi od rada
fo to g rafa 8,
fizia ra i h em iara,
a rh ite k te , s n im a te lja i p rikazivaa,
re d ite lja i s c e n a ris te .
Ona zavisi od problem a te h n ik e snim anja, optike, osetljiv o sti na
sve tlo s t, u ltra lju b i a s tih i infra crv en ih zraka, hipe rs e nzibilira nja (kao
to nae oi mogu da se sve v ie navikavaju na tam u, tako em o
jednog dana im ati a p arate koji reaguju u m raku sve do trenutnog
snim ka),
film a u boji,
re lje fn o g film a ,
zvunog film a ,
kao i od p roblem a trodim e n zio n aln o g p rikazivanja; ekrani koji se
ukljuuju jedan za drugim i prostorno su organizovani, projekcione
povrine dobijen e pom ou dim a i pare, kupole, dvostruka projekcija,
v ie aparata; m ehanika pretapanja; igre sa ablonim a;
od problem a
a kus tik e i
m o n ta e koja sve to spaja u film -s in tezu (film s ko dejstvo).
Lszl Moholy-Nagy: Probleme des neuen Films, D ie Form, Berlin, broj 5, 15. maj
1932, str. 155 59. Preveo Filip Filipovi.
7 Vidi u ovom izboru str. 7173. (Prlr.)
a Bez sumnje, analfabet budunosti nije samo onaj ko ne poznajepismo, ve i onaj ko nije
upuen u fotografiju. Koliko mi Je poznato, fotografija dosad nije nigde bila sistematski razvijana.
Tako izgleda da pruski ministar za kulturu, kada je 1928. godine zvaninim dekretom uveo fotografiju
kaokolski predmet uprkos nemakoj temeljitosti nije mogao da za nju odredi ikakvesmernice. Meutim, lako bi se mogao sastaviti kostur jednogprograma nastave i istraivanja:
1. oblikovanje svetlosti pomou kamere Ili bez nje (fotografi|a, fotogram, rentgenski snimak,
noni snimak)
2. fiksiranje injenica
a) amaterski snimak
b) nauna (struna) fotografija (mlkrofotograflja. uveliavanje)
cj prikazivanje (dokument)
3. fiksiranje
kretanja: trenutni snimak (reportaa)
.
4. razliite mehanike, optike,
hemijske reakcije: krivljenje, izvltoperavanje. rastapanje i
rastvaranje slojeva, neuspeo snimak i tako dalje
5. simultanost:
pretapanje, fotomontaa.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

141

Jean Vigo
OSETLJIVOST FILMSKE TRAKE
ovekovo oko, na sadanjem stupnju nauke, nije mnogo o s e tljiv ije
od njegovog srca.
O vakva bi tv rdnja bila obeshrabrujua kad ne bism o im ali nekog
razloga da se jo uzdam o u film sk u traku.
Poslednjoj e m u lziji koja je u prodaji pripisano je svojstvo hipero s etljiv o sti ; to svojstvo ne m oe da bude sudbonosno. Nem a sum nje,
prethodni slian sluaj sa s trunim izrazom supervizija, kada je
vrhovno O .K .1 re ije najzad proglaeno sve tim , daje nam pravo da
ispoljim o zabrinu tost. A ko svojstva to ih isti e jedna povrna oznaka
bez budunosti mogu da zavaraju nau sabrau koja su vlasnici
radnji i trgovina a pre va re se iz in te res a kao gledalac iz lenjosti,
m istic izm a ili s am oubilake s klonosti bar vas, portvovane nau
nike po labo ra to rija m a , za in tere s o va n e za eks p e rim e n ta ln o dokazane
in je n ice bez unapred datih im ena, v i e ne mogu nasankati otkako je
onom ad jedan va cenjeni kolega, iz e lje da mu pas bude nafriziran,
uzalud prozvao tog svog dukca pudlicom !
A ba te prave dobrotvore film a mi p re klin jem o za pom o.
S.O.S!
V i, koji jo ne zna te da je film v elika um etnost, da je film ivot,
da je film posao.
Ja ipak ne zaboravljam da ste vi prve drage e p ile p ti n e slik e pre
pustili K .I.N .E .M .A .T .O .G .R .A .F .I.J.I, i da niste znali da nam stoiki us
k ratite, kao ta ta i m am a svojoj deci, usporeno kreta n je i o stale tr i
kove da bi nas bolje sauvali od istog film a . A je s te li jo jue,
u asu uspona sto posto zvunog film a , iz predostronosti odstranili
te nore , m in istre i ostale?
Znam i to da e vaa boja biti bez anilina, va re lje f plitak, a
vaa te le v iz ija sa k o n fo rm isti k im za ta m n je n jim a , iz straha pred
Vlau.
. . . A li poto se v ie ne uzdam o ni u jednu od film sk ih uzdanica!
Z a r v e ito ne poredim o p o zorite i film ; zar se uvek ne pozivam o
na odreenog s lik ara pred prizo rim a u pokretu; zar ne govorim o o mu
zici i m uziarim a^ povodom svakog zvunog reenja; zar ne
1 Ameriki izraz koji iskljuivo koriste francuski filmski radnici i koji znai O.K.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

143

p ro u avam o k in e g ra fsk o p o lje kroz z a p le t izvesnog knjievnog dela,

kao da je re o p rovidnom papiru?
V e poodavno tvrd im o kako je film
kako sm o sam i po stali s ta rc i.

m lad, da ne bism o priznali

A u ovim se godinam a zara u je za iv o t jo sam o na lu triji.

Ko e da se kladi? P rotiv film s k ih radnika.
Na nep o zn ate tro g lo d ite iz e p ru vete.
N aravn o , i jed n i i drugi su nai b lin ji.
Zap ravo , loe o b jan javam . Ko e da se kladi?
P rotiv ljudi koji rade s k in e m a to g rafo m .
Na m ate riju koju je o tk rio i nam etnuo sluaj, a u prisustvu ljud
skog ka talizato ra , kako se to obino kae.
H ajd e da i ovde, kao ve i u svim o stalim o blastim a, ustupim o
v las t s tv arim a , m ain i.
Prestan im o da tv rd im o kako e najzad onaj re d ite lj, ona zvezda,
ovaj pro d u cen t kako e najzad, ta??? kada k ritika, sve bogatija,
to liko p o sku p lju je nezavisn e i re klam n e stranice.
Svrsta jm o se to pre u pom onu slubu, te ako nas ova teka
vrem en a n ateraju da zara u jem o za ivot, ostanim o kvalifikovani
teh n i a ri.
Kvalifiko van i te h n i a ri, ali poput onih C rnaca koji, m im o svoje
v o lje i znanja, uestvuju u najlep o j od svih pustolovina, kao nosai.
Bili bism o zadueni da na prirodna poprita spontanih zbivanja
donosim o u re aje za sn im an je s lik e i zvuka; ve le da bi se ubudue
na najtei zadatak sastojao u to m e da ne zaboravim o da se neto
kasn ije v ra tim o po njih, dok bi p ien ce u oblinjem bistrou trailo
svu nau pam et, volju, o b darenost, ukus.
Tako su izgledala m oja ra zm iljanja te sasvim m rane veeri 2.
sep tem b ra 1932, u Parizu, pred dvoranom Bullier, gde je trebalo da
M aksim G orki, W illy M iin zen b erg , M arcel C achin, vernik i Henri
Barbusse, izm eu ostalih , podnesu izvetaj o svom delegatskom man
datu na S vetskom kongresu pro tiv rata, nekoliko dana ranije odra
nom u A m sterd am u , pod p red sednitvom Romaina Rollanda.
O ko 25000 ljudi, od kojih je svega 7000 moglo da prodre u dvo
ranu.
Na ulici je ekala gom ila radoznalaca i aktivista, m irna, pomalo
tuna, tih a, pod zatito m p o licije.
A u 21 as, zvanini zviduk pitaljke: juri!
Konjanici na propetim konjim a sabljam a kre prolaz; specijalna
brigada, u kojoj Francuska k rije svoje atlete. Pokretna garda, para
doksalno zatiena lem ovim a. Pendreci, ne od ratluka ve od drveta,
koji oveka zaas zagreju, obruavaju se na lobanje, namah raspukle . . . Pesnice udaraju nos koji se razm rskava, oko koje visi na kraju
onog ivca, kao lukoviasti sat naih oeva o lancu. Freudovski
udarci nogom u donje delove stom aka ena i mukaraca.
Razilazite se!
21 as i 15 m inuta.
Na m estu voljno! U dvojne redove! Ne javljaju da ima mrtvih
meu dem onstrantim a, ranjenih meu naim policajcim a.
144

U line plinske s v e tiljk e nedovoljno su jake da o svetle ovaj pri

zor uglaenog ophoenja!
Kada e, dakle, film sk a tra ka , kad ve ljudi nee, prestati da
bude neo se tljiva na s line prizore?
Jean Vigo: -Sensibility de pellicule, Sesame, Bruxelles, 1. decembar 1932. Prevela
Ana Jovanovi.
Jean Vigo, Pariz 1905 Pariz 1934.
F ilm ovi: A propos de Nice, 1929: Taris ou la natation, 1931; Zero de conduite,
1933: L'A talante, 1934.
B iblio gra fija: Jean Vigo: Le point de vue documents, Vers un cinema social,
uvodna re za film Povodom N ice, 14. juni 1930.
: Dokumentovana taka gledita, prevela Tanja Kraus, Teorija film a, prire
dio Duan Stojanovi, Nolit, Beograd 1978, str. 299 301.
Paulo Emilio Sales-Gomes: Jean Vigo, Editions du Seuil, Pariz 1957.

Po o b im u n e v e lik im d e lo m (u k u p n o t r i s a ta p ro je k c ije ) V ig o je
p o s th u m n o u s p e o d a p re v la d a n e o d o ljiv u s lik o v it o s t v la s tite d a vid c o p p e r fie ld o v s k e b io g r a fije : o ta c -a n a rh is t k o ji je k a s n ije p o d le g a o is
k u e n jim a ra s k o n o g iv o ta , p o s ta o p o d m i e n i p a c ifis t, i sko n a o u
z a tv o ru (m o d a ka o rtv a p o liti k o g u b is tv a ); d e tin js tv o p ro v e d e n o u
in te r n a tim a ; b o rb a s tu b e rk u lo z o m ; za b ra n a N ule iz vladanja; ra sko m a d a v a n je A ta la n te d o k a u to r le i na s a m rtn i k o j p o s t e l j i . . .
Z a d o je n o m a n a rh is ti k o m m r n jo m p re m a D r a v i, C rk v i, V o js c i,
k o li i P o ro d ic i, V ig o u je m o ra lo m n o g o z n a iti p o z n a n s tv o s B o ris o m
K a u fm a n o m , b ra to m D z ig e V e rto v a . F ilm Povodom N ice n ije sa m o
s n im lje n k a m e ro m k o ju je B o ris u p o k lo n io b ra t, v e je s ig u rn o i p lo d
p re p ri a v a n ja te o r ijs k ih p o s ta v k i o k in o -o k u i iv o tu u h v a e n o m na
p re p a d .
M la d i V ig o je v e b io s k lo n d a iv o t h v a ta na p re p a d , b ilo da se
r a d ilo o u p a d a n ju u h o te l p r ilik o m C ha p lin o v e p o s e te A u rn o j o b a li,
o p ris u s tv o v a n ju o p e ra c ija m a ka d a V ig o, p o p rs k a n g n o je m iz b a s n o
s lo v n o n a te k lih m o n ic a n e k o g s ta rc a , u m a lo n ije p a o u n e s v e s t, i l i
o iz la g a n ju p o lic ijs k im p e n d re c im a . Z a to V ig o o v i f ilm o v i, ka o g o d i
n je g o v i a n g a o v a n i te k s to v i, im a ju m o ra ln o p o k r i e u iv o tn im p o
s tu p c im a , to n ije ta k o e s to , n i o n d a n i dan as.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

145

P. Adams Sitney
CORNELLOVI FILMSKI KOLAI
/.../
Joseph C ornell je sebi krio put prem a film sk o m s tvaralatvu oklevajui i sporo. Posedujem o s ce n a rije koje je napisao i objavio, nje
gove m ontae s a s ta vlje n e od kom adia film o v a koje je skupljao, i
film o ve koje je odista reira o ali nije sam snim io. ini se da u ovom
pristupu postoji izvesna is to rijs ka pro g re sija. G odine 1936, M u ze j m o
derne um etnosti objavio je C o rn e Ilo v um e tn ik i profil u katalogu iz
lobe F a n ta s ti n a u m e tn o s t, dada, n a d re a liz a m ( F a n ta s tic A rt, Dada,
S u rre a lis m ):
A m eriki k o n s tru ktiv ist. Roen u N e w Y orku 1904 / s i c ! / . Sa
mouk. A u to r dva n a d re a lis ti ka s c e n a rija . ivi u Flushingu, Long
Island1.
S cenario M o n s ie u r P h o t (v i e n k ro z s te r e o s k o p ) (M o n s ie u r P ho t
/ S ee n th ro u g h th e S te r e o s c o p e /) m oe se d e fin itiv n o d a tira ti u 1933.
godinu2, ali ta je onaj drugi n a d re a lis ti k i scenario? H ow ard Hussey
je predloio o b ja n je n je da je to P o z o ri te H a n sa C h ris tia n a A n d e rse na (T h e a tre o f H a n s C h ris tia n A n d e rs e n ) koje se pojavilo u s pec i
jalnom broju asopisa D a n c e In d e x (o b ja vlje n o m 1945) u slavu pripovedaa kao bale to m a n a 3. Dva pro b le m a ine ovu id e n tifik a c iju zbunjujuom : zato je C o rn e ll ekao jednu de ce niju da objavi scenario, i u
kojem se sm islu ovaj m oe nazvati nadre a lis tik im ? Istraiv an je i
razm i lja n je doveli su m e do za kljuk a da je H ussey verovatno u
pravu.
Od ova dva s c e n a rija , M o n s ie u r P h o t je potp unije razraen. Sa
dri e tiri podrobno opisane s cene i e pilog. U njem u se m oe lako
zapaziti uticaj s avrem enog francuskog avangardnog film a . O niri na sa
im anja i d is lo k a cije u dvam a film o v im a S alvadora D a lija i Luisa
Bunuela, A n d a lu z ijs k i p a s i Z la tn o d ob a, odzvanjaju kroz C ornel lova
sloena ponavljanja i preo b raa je sred i n jih slika koje ukljuuju fo
1 Katalog Izlobe Fantastic Art, Dada, Surrealism, uredio Alfred H. Barr mladi. The Museum
of Modern Art, New York 1936, str. 266. Biografija Je. pretpostavljamo, zasnovana na (sada Izgublje
nom) upitniku koji Je popunio umetnlk. Naravno, datum roenja Je 1903
2 Objavljeno u Jullen Levy: Surrealism, Black Sun Press. New York 1936. str. 77iB8; pretampano u The Avant-Garde Film: A Reader of Theory and Criticism, uredio P. Adams Sitney, New York
University Press. New York 1978, str. 5159.
3 Dance Index, New York, tom IV, broj 9. septembar 1945, str. 15559.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

147

to g rafa i njeg o v ap a rat, d ev e to ricu ulinih derana, h arfistu, pijanistu,

koaru s ru b lje m , v e ja n je snega koje se stapa sa slikam a razbijenog
s ta k la i vo doskoka, i, n ajp o sle, fazana s divotnim p erjem . Cornell
se n ajvi e p rib lia va panskim n ad re a lis tim a u drugoj sceni gde suvo
p rik azu je fo to g rafa u salonu vik to rijan sko g hotela kako posm atra p ri
b liav an je s o b arice: Dok mu se p rib liava, ona tako energino mae
pa jalico m ( ije je p erje po v e li in i i boji istovetno s fazanovim ) oko
sv o je b e le u n ifo rm e da ta zapan ju jua podudarnost natera foto grafa
da skoi na noge, isp u stivi zbirku fo to g ra fija . Sobarica ne obraa
panju na njega i kroz n eko liko m in uta izlazi desno, uz put briui
prain u 4. T ra d ic iju za ovu scenu nisu p ribavili sam o Dali i Bunuel,
ve i G e rm a in e D ulac iji film k o ljk a i s v e te n ik (1928), koji je sni
m ila po s ce n ariju A n to n in a A rtau d a, sadri slinu paradu sobarica s
n e p rikla d n im p riborom .
Kada je re o C o rn ellu , m oram o uzeti u obzir njegovo odstojanje
spram n a d realizm a, kad navodim o njegove ko n tin u itete s tim monim
izvorom . N a siln o sti D alija , Bunuela i Dulacove nem a m esta u njego
vom s cen ariju , a ni njihovom prem onom erosu. Reakcija fotografa
d ram atizu je udnu podudarnost s fazanovim perjem .
C o rn ell je dovoljno dobro poznavao francusku knjievnost da bi
im ao ilu zija u pogledu novine n ad realizm a. Srena saglasja koja M allarm e opisuje u svojoj pesm i u prozi D e m o n a n a lo g ije (Le D e m o n
d 'a n a lo g ie ) d efin iu jednu poetsku psihologiju. Revolucija nadrea
lizm a preteno se s a sto jala u upornom tvrenju da ova psihologija
sainjava jednu te m e ljn u ep is tem o lo g iju . N adrealisti su to prem etanje naglaska esto postizali uklanjanjem organizujue senzibilnosti
pesnika kao sred ita d o ivljaja p esm e. italac je gurnut u svet ne
p o m irljiv ih nepodudarnosti. C o rn ell je pak video prednost u tom e da
zadri poetskog posrednika, mada ga je dosledno liavao biografije
koja bi njegova oseanja m ogla uiniti racionalnim . Ovde je taj po
srednik M o n s ie u r Phot, ovek um nogome slian kam eri, ali ipak to
liko o s e tljiv da ga redovno savladavaju zbivanja u svetu izvan njega
(svetu pred njegovom kam erom ), kad se ta zbivanja ponaaju kao da
su vie m an ifes tac ije duha.
R asklopljeni zaplet M o n s ie u r P hota opisuje neprim erenost sta
tin ih slika za hvatanje sloenosti jedn e estetske epifanije. Ba kad
se fo to g raf, Phot, u uvodnoj sceni sprem a da snimi komponovanu
s liku, u njegovo vidno polje ulee neobini fazan. Poto je uhvatio
svoju kom poziciju, foto g raf je neobjanjivo potresen:
Krupni plan fo tografa koji se, kao u transu, pom alja ispod crnog
platna. Oi su mu vlane i duboko je potresen. Neko vrem e ostaje
zaleen u stavu blage ekstaze5.
Film ne nalazi vizuelnu vrednost ravnu fotografovom oseanju.
N jega moe prevesti jedino muzika. Od devetorice ulinih derana
koje je snim io zajedno, o staje samo jedan koji svira na harfi, nesvestan fotografovih suza. M uzika se nastavlja i ponavlja sve dok se
teko moe zam isliti transcendentnije lepa interpretacija4, jo dugo
.Monsieur Phot-. Avant-Garde Film. str. 54.
' Ibid . str. 52.
Ibid.. str. S3

148

poto je pala no a ekran se gotovo zam raio . C ornell bi hteo da u

tom m raku nekako vidim o da pada sneg.
U film u , fotografove n epokretne slike, koje sreuje u hotelskom
salonu, ine jednu nadrealistiku priu, ukljuujui tu i hiperbolinu
sliku snega to je navejao sve do kopita m onum entalne s tatue konja
nika, stvarajui utisak da konjanik jezdi kroz sneg7; na njegovoj is
pruenoj ruci poiva s lom ljena harfa. Jaz izm eu Photove foto g rafsk e
prie i sutinske moi s veta da ispolji ta jans tv e no m oe se izm eriti
fotografovim zbunjenim izrazom i znojenjem kad ugleda bezbrinu
sobaricu s njenom p e rjastom p aialicom .
Fazan to se poja vlju je u svim epizodam a ovog im aginarnog f il
ma p redstavlja prebogato o b ilje koje m o tiv i e um etnost, a ipak joj
izm ie. Svaka njegova pojava bila bi u boji, u ovom inae crno-belom
film u. M oram o se s e titi da je M o n s ie u r P h o t napisan pre putanja u
distrib uciju B e c k y S h a rp Roubena M a m ouliana (prvog kom ercijalnog
film a u boji) godine 1935. C orne ll je bio znalac film a: itao je strune
istorije kao i asopise za oboavaoce zvezda. Znao je da su jo od
vrem ena izum a tog m edijum a vreni opiti snim anja u boji. M orao je
videti m noge rukom bojadisane film o v e iz vrem e n a pre prvog svetskog rata, kao i dela iz dvad e s etih godina, raena pom ou ra zli itih
postupaka vetakog bojenja. A li je , istovre m en o, 1933. godine m o
rao biti svestan eks tra va ga ntnos ti predloga da se snim i avangardni
film s e tiri dela u boji. Naravno, M o n s ie u r P h o t nije napisan da bude
s nim ljen ve da se za m i lja . Neobino s m en jiva n je crno-belog i boje
oznaava nadm o im aginarnog film a nad proizvo dim a s reta n im u bioskopim a. Ujedno, u s ce na riju o a fe ktiv n o j moi iskustva da prevazie
svoje ulne p odsticaje, ukazuje na o granienja m edijum a.
Fotograf plae je r se suoio s m oi v la s tite m ate. N e briljivo
kom ponovane s lik e, ve pre njihov konani uzajam ni odnos, raa priu
koju C ornell nagovetava kad o pisuje s re iv an je fo to g ra fija . Kada je
1936. godine Julien Levy prvi put objavio M o n s ie u r P ho ta u svojoj
knjizi N a d re a liz a m (S u rre a lis m ), tam p ao je sam o te k s t. Postoji pet
s tereooptikonskih slika koje je C ornell ko ris tio u prekucanim p rim ercim a s c e n a rija 8. O ne ne sam o to ilu stru ju p e t m esta radnje u film u ,
ve i naznauju C o rn e llo v stvara la ki proces koji se odraava u Photovom . Prva slika p rikazuje deve to ric u m ukaraca u vikto rijan sk o m
ruhu kako stoje podno s ta tu e konjanika na onom to izgleda kao neki
evropski trg. Ta s lika, poput o s ta le e tiri, oig ledno je p rethodila pi
sanju scen a rija . Podjednako oig ledno te s lik e su bile te m e lj, statina
slikovna osnova, na kojoj se poigravala C o rn e llo va m ata. M u k arc e
je preobrazio u uline d erane. H a rfa i korpa s neim , pre kriv en a belim
aravom , takoe se pojavljuju na prvoj s lic i. C ornell je ove e le m e n te
uzeo kao re k v izite s vojih ponavljanja i dislok a cija.
Po sebi, ove fo to g ra fije su sam o udne, no C ornell je u njih uitao
jedan film : uo je m uziku, uveo boje i organizovao vrem e n sk i oblik
za te slik e. Ipak, on ih u scen a rio ubacuje u svoj njihovoj ogoljenoj
praznini; svaka p re d stav lja polovinu stere o o p ti k o g prizora, jednu
? Ibid.
8 Ovih pet slika pojavilo se u primerku scenarija koji je Cornell dao Marcelu Duchampu
(zbirka The Art Institute of Chicago). Postoje bar Jo tri prlmerka rukopisa sa stereooptikonskim
slikama.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

149

je d in u d v o d im en zio n aln u fo to g ra fiju . udnovata dra fo to g ra fija proiz

lazi iz nem in o vn o g u p is iv an ja izgu b ljenog v rem en a u takve slik e . C ilj
je C o rn e llo v e u m e tn o sti da te p rizo re o ivi, ne p rikrivaju i njihovu
p ro as to s t i n e p o k re tn o s t. P re tp o stavka o ivljavan ja je s te da se tu
n ita ne m oe do g o d iti.
U ep ilo g u M o n s ie u r P h ota, fo to g ra f se kom ino p ribliava poloaju
film s ko g stv a ra o ca . Radnja tre b a da se izvede kao u b aletu9. O vim
re im a C o rn ell d ra m a tiz u je razliku izm eu ilu zije prirodnog p okreta u
konven cio n aln o m film u i s tiliz a c ije b aleta. Zavrni stereoskopski pri
zor, pozorinu pozadinu to se gubi u dubini, prati opis staromodnog
pozorinog deko ra vi en o g kroz p o rtal. Zvuci nevidljivog orkestra
p retv ara ju scenu u pozorinu p red stavu. M o n s ie u r Phot, na koturaljkam a, ugurava svoju fo to g ra fsk u kam eru u ta j dekor sve dok se, van
kadra, ne srui u o rk es tar, gde njen pad pokree odjeke ulubljenih
in s tru m e n ata . Potraga za o iv lje n im nainila je od njega figuru nadrealistiko g s la p s tic k a .
Drugi C o rn e llo v o b jav lje n i scenario, P o z o ri te H an sa C h ris tia n a
A n d e rs e n a , mnogo je s h e m a ti n iji. Njegovih jed an aest epizoda tam
pano je na svega dve s tran ice asopisa D a n c e In d e x. Scenario je
p red s tav lje n kao b a le t. Ipak, on sadri izrazito film s k e elem en te, ba
kao to M o n s ie u r P h o t sadri b ale t. Pre no to e dati eliptian opis
scena od kojih d e s e t p red s tav lja ju A n dersenove bajke, a jedanaesta
je naprosto Ta b le au fin a le , sa svim likovim a Cornell opisuje
spoj pozorita i film a koji bi ovom scenariju dao njegov zam iljeni
o blik:
Katkad s v etlo sti ram pe ustupaju m esto srebrnom ekranu, u vidu
crtanog film a , crno-belog ili u teh n ikolo ru, pri em u je potonji ublaen
m ekom Ijupkou boja arobne lam pe. A, potom , pozornica je ponekad
obojadisani d ija p o zitiv oivljenog stereoskopa. U postavci ovih efekata nem a nieg starom odnog to je ona prvobitna, 'runo pravljena
ljupkost ro m antiarskog p o zo rita10.
M o n s ie u r P h ot je napisan 1933. godine kada su se pojavili prvi
D isn eyevi crtani film o v i u tehn iko lo ru. C ornellovo povezivanje kom er
cijalnog naziva za film u boji s idejom crtanog film a potkrepljuje p ret
postavku da je scenario po A ndersenu, mada objavljen 1945. godine,
mogao biti napisan istovrem eno s M o n s ie u r P h o to m ili ubrzo potom.
Proces kojim je C o rn ell stvorio drugi scenario veom a Je slian prvom,
mada su film ski d eta lji m alobrojniji. U broju asopisa D ance Index
posveenom Andersenu, scenario poinje na 155. strani, uvodom od
dva pasusa. Jedanaest epizoda tam pano je na stranam a 158 i 159. U
m euprostoru, na raskriljen im stranam a 156 i 157, tampano je dva
naest slika koje valja sm atrati ilustrovanom knjigom snimanja za taj
film . Slike su stavljen e u istovetne okvire, ili otvore pozornice, koji
lie na originalne Andersenove siluete od hartije. reprodukovane u
elom broju asopisa. U svakom okviru, ili otvoru pozornice, nalazi
se jedna ilu stracija prie. C ornell je, izgleda, upotrebio postojee ilu
stracije pria, ne m enjajui ih. Na poslednjoj strani pojavljuje se za
vrna, izdvojena ilustracija.
-Monsieur Phot-. Avant-Garde Film. str. 58
Dance Index, str. 155. 158.

150

C ornell odreeno pom inje film u tri od je d a n a es t b a leta: povodom

drugog, P a lia , on pie: Dodatni e fe k ti film s k e fa n ta zije dok m alu
junakinju lep tir na listu vue po vodi; le t lasta put kue, i tako dalje;
sedm i balet, D iv lji la b u d o v i, sadri sam o sledei opis: Film ska ob
rada. Predeo kako ga iz v is in e vidi Eliza; najposle, deve ti b a le t c itira
jedan odreen film sk i s til, m io C ornellu : Karte: pil karata oivi da
bi izveo v rag o lije koje podseaju na m noge ljupke stvari te v rste ,
raene u n ajranijim francuskim film o v im a zasnovanim na trik o v im a i
m aiji, posebno u M e lie s o v im . U obim noj zbirci film o va koju je C or
nell sakupio da zabavlja sebe i svog brata Roberta, invalida, n alazili
su se T rik o v i s m a io n i a rs k im k a rta m a u , rani francuski film koji je
pogreno pripisao M e lie s u a to je greka koju je esto ponavljao.
Tu oivljuju aduti: andar izvodi a krobatske v e tin e , Kralj i K raljica
igraju.
P o z o ri te H a n sa C h ris tia n a A n d e rs e n a objavljeno je kao balet.
Kao to sam ukazao, postoje dokazi da je ovaj b a le t ujedno, ili pre
teno, bio film sk i scenario. C ornell je , zapravo, esto povezivao ba le t
s film o m , a naroito kad mu je uzor film s k e s tru k tu re bio s til fra n
cuskog trik -film a iz prve d e c e n ije ovog veka. M eu film o v im a iz tog
razdoblja u njegovoj zbirci n alazili su se N e o b i n o k u v a n je , gde di
novski noevi i v ilju k e s tiu ljudske ruke i noge kako bi m ogli da
zajedno igraju; D r u tv o za a u to m a ts k e s e lid b e , gde ceo stan biva
ispranjen od na m e ta ja koji se p re se lja v a i kom plikovano iznova razm eta u novoj kui, bez ljudske in te rv e n c ije , sve pom ou snim anja
sli ica po sli icu koje m rtav p re d m e t m oe p re tv o riti u gracioznu
balerinu; i S e s tre D a n a if, film o porodici akro b a tk in ja koje s p ek ta ku
larno preskau jedn a drugu i obrazuju urnebesne i zam r e n e fig u re ,
povezujui svoja izuvijana te la .

Kada je C o rn e ll, kao urednik A nd e rs en u posveenog broja aso

pisa D a n c e In d e x , u uvodu opisao o dlike za je d n i ke A nde rs en o v im
priam a i rom antiarskom ba le tu, ne h o tic e je k atalo g izirao svojstva
kojim a se divio u fran c u sk im trik -film o v im a iz razdoblja prvobitnog
razvoja: oslobaanje, beg, uzvin ue, s u p ro ts ta v lja n je ogra n ie n jim a
m aterija ln o g s veta; dobroudnost; ta n a n ije os e a n je za s ve tlo s t i vazduh . . ,13 O sim toga, razdaljina izm eu tih ranih film o v a i rem ek-dela
n adrealizm a, s n im lje n ih gotovo tr id e s e t godina kas n ije , nije tako p re
sudna kao to su isto ri a ri film a bili skloni da p re tp o s ta v lja ju . U nacrtu
pism a francuskom istoriaru film a C laudeu S erbanneu, datiranom 26.
m arta 1946, C orne ll ih dovodi u vezu: Izvesni delo vi Z la tn o g d ob a,
koliko ga pam tim , dopadaju mi se, m islim , kao m a ta to sam m o
gao v id e ti kod M e lie s a 14. O M e lie s o v o m gotovo savrem e n iku Ze cc i,
" Ibid.. str. 15859.
, Na alost, originalni naslovi filmova iz Cornellove zbirke nisu mogli biti utvreni. (Prlr.)
13 Dance Index, str. 159.
Nacrt pisma Claudeu Serbanneu od 26. marta 1946. godine (Zbirka Josepha Cornelia, Antho
logy Film Archives, New York). Ova zbirka sadri pisma, fotose I knjige o filmu koje je nakon umetnikove smrti Arhivu poklonila Cornellove sestra, Elizabeth Cornell Benton. Godine 1969, sam Cornell
je poklonio Arhivu zbirku svojih filmova, I onih koje je sam napravio I onih koje je skupio da
razonouje sebe I svog brata Roberta. Zbirka obuhvata mnoge od opisanih ranih francuskih trlk-fllmova.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

151

do d aje p o d robniju opasku koja p ro iru je nae razum evanje C ornellovog in teres o v an ja za ovaj a sp e kt film a :
Ipak m is lim da sm o n jegovi dunici je r je inio ono to je
M L l S in io tak o re tko radio en p le in a ir, o stavivi atgetovsku
sliku to lik ih p a rikih fin - d e - s ie c le belega (n ep reten cio zn ih belega po
put duana kob asiara kakav im am u svom o v e k u s te le o m g la v o m
koji se to lik o s vid eo D a liju i u kojem je / s i c ! / izvesno svojstvo Gerarda de N e rv ala. A ovaj tip dela o p et je uticao na rano stvaralatvo
Renea C la ir a ) '5.
S kraja na kraj pism a Serb an n eu, uprkos njegovog frag m entarnog,
nedovrenog o b lika, C o rn ell o tk riv a svoju p rije m iv o s t i originalnost
kao g le d alac film o v a . Na jednom m estu , gde pism o s engleskog pre
lazi na fra n c u sk i, on ve li a J en n ifer Jones u film u L ju b a vn a p is m a
(L o v e L e tte rs , 1945) enkom ionom koji gotovo ponavlja njegovo oda
v an je pote H edy Lam arr, tam pano 1941 42. godine u asopisu V ie w .
U p o red ite ta dva pasusa. O Jonesovoj je pisao:
Son vis ag e q u e lq u e fo is e st quelquechose de rare sur le c ra n
d aujourd hui. Au p re m ie r ii y a q uelque passages ou e lle doue les
close-ups d un elo q u en ce a ra p p e ler I age heroique du silence. Ici
des e clats fu g itiv e s de /n e it k o / lyrique de Falconetti, pourtant sans
le p rofondeur. A m o i-m em e, au m o in s!'4
Pohvala Lam arrovoj, pod naslovom Z aa ra n a lu ta lic a (E n ch a n te d
W a n d e re r), daje s led ei pasus:
Sred jalo vih pustoi govornih film o va povrem eno se jave odlom
ci koji nas ponovo pod sete na duboku i sugestivnu mo nemog film a
da doara jed an idealan sv e t lepote, da oslobodi nesanjane poplave
m uzike iz pogleda jednog ljudskog lica zatoenog u tam nici srebrne
sv e tlo s ti. A li, m im o prolaznih frag m enata na koje se neoekivano nai
e, koliko esto nastaju prevashodne i velianstvene slike kakve su
o ivele p o rtre te Falconetti u J o v a n k i O rle a n k i /L a P assio n de Jeane
d 'A r c /, Lillian G ish u S lo m lje n im m la d ic a m a /B ro k e n B lo s s o m s /, Si
birske u M e n ilm o n ta n tu i C aro le N eher u P ro s ja k o j o p e ri /D ie D re ig ro s c h e n o p e r/ ?
I zato smo zahvalni Hedy Lam arr, zaaranoj lutalici, koja ponovo
govori poetinim i evo kativn im jezikom nemog film a, m akar ponekad
apatom , uz praznu halabuku zvune trake . . .
Ko u njenom uvelianom licu nije zapazio svojstva ljupke smernosti i produhovljenosti koje su se, uz okolnosti kostim a, dekora i
zapleta, za ve rile da je poisto vete s carstvim a uda, privlanijim od
onih vetakih, i kuda nas ve bee pozvao pogled koji je znala kao
d e te? 17
Podudaranje ova dva teksta ukazuje na jedan nain gledanja fil
mova koji prevazilazi konkretnu opinjenost Hedy Lamarr, Jennifer
Jones ili ma kojom drugom glu m icom . U toj perspektivi se ukazuju
II Pismo Serbanneu. loc. c/f. Annette Mlchelson lni sllnu opasku u svojoj analizi Clalrovog

n : & . r*
152

dva naela film a: da izraz lica i g e st ine njegov sutinski jezik , i,

presudnije, da je pojava zvuka uni tila im anentnu s p iritu alnu m uziku
film ova. U izvesnom dubokom sm islu izraz je njegov film u
je doao kraj pre no to je Joseph C ornell napisao svoj prvi scenario
ili napravio svoje prve film o ve . U tom , za film te ko m , v rem enu eri
zvunog film a poetini i evokativni jezik m oe se ja v iti sam o
u prolaznim fra g m en tim a , a njihova carstva uda nuno posre
duju seanje na nem e film o v e . C ornello vo udno re to rik o pita n je u
Z a aran oj lu ta lic i, Ko . . . nije zapazio . .. , ika poim an je i draka nas
svojim nagovetajim a da znai v ie no to m oe da iskae. Ako su
vetaka carstva scene i zapleti film o va u kojim a se glum ica
pojavljivala, onda ona privlanija . . . c arstva uda m oraju biti im a
ginarni odrazi koje jev tin i film sk i prizori zainju ali nuno ne uspevaju
da ostvare. Ovo je potpuno saglasno s C ornello vom te o rijo m im agina
cije: slom i neuspeh sadanjosti koji donose jednu d irljiv u i monu
naknadu. Ali ta bi m ogao znaiti onaj pogled koji je znala kao dete?
Ovde s intaksike izokrenuto sti skrivaju jednu sloenu igru erosa
i vrem ena. Prilikom prvog itan ja m oglo bi se za klju iti da se ljupka
sm ernost i produhovljenost H edy Lam arr sas to je u njenoj sposobno
sti da odri usredsreen i udesan pogled d e te ta pred otrc a n im deko
rima u kojim a je glum ila kao odrasla. A li, ako je to sve to je C ornell
imao na umu, to je lako m ogao rei s m anje dv o sm is le n o s ti; on je
bio vrlo dobar pisac.
Formula pogled koji je z n a la kao dete (ku rziv moj P.A.S.)
nastavlja da m e draka. Kao d e te , g led ala bi nem e film o v e , kao to
je Cornell kao d e te uistinu inio. N e m ogunost odranja d e tin jeg v i
enja stalni je topos p o e zije rom a n tizm a, gde je povezan s podjed
nako uasnom nem ogunou zaborav lja n ja da je izgubljeno. U tom
kontekstu, C ornello va Lam arr je s te m e tafo ra za posredovanje skrha
nog i rasparanog zvunog film a . P o isto veenje s njom d ra m atizu je
udnju lju b itelja film a i distancu spram onoga to ga p rivla i.
M e utim , postoji jo jedn o zn aenje pogleda koji je znala kao
dete koje sledei pasus poinje da ra zotkriva:
_ ak i njene na jn eu s p e lije uloge o tk ri e neto je d in s tv en o i p ri
vlano obezoruavajuu iskrenost, naivnost, ne vinos t, e lju da ugo
di, dirljivu u svojoj isk re nosti. Ona bi sa s le p im p o v ere n jem krenula
svakim sm erom koji bi poeleo najb edniji njen g le d a la c ! 18
Pogled koji je znala kao dete m oda ipak n ije njen v la s titi. To
je, unekoliko, pogled odraslog oveka, najbednijeg njenog gledaoca,
uperen u m alu devojicu. O na carstva uda v rlo p ogibeljno skreu
u blizinu Z e m lje uda prem a kojoj je Lew is C a rro ll us m erio d e te koje
je nazvao A lic e i onde u nj uperio n e tre m i n i pogled.
Film , dakle, uva i distan c ira erots ki s u sre t d e te ta i odraslog, ba
kao to o te lo vlju je gubitak nevinog v ienja kod odraslog i paradok
salnu uzbudljivost tog gubitka. S lino to m e , rom a n tia rsk i b a le t nije
estetski v redniji od savrem enog, ali je neizbeno povezan sa biogra
fijam a m ato vitih baletom ana i njihovim n e ispunjenim e ro ts kim fascinacijam a. Iluzorna prisno st i stvarna be zli n o s t film a nuno stapaju
tenje i prom aaje rom antiarskog b aletom ana.
18 Ibid.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

153

C o rn e llo v prvi i n ajim p re s iv n iji film , R o se H o b a rt (oko 1936), ilus tru je m noge id e je ko je je kas n ije izrazio povodom H edy Lam arr i
J en n ife r Jones. U su tin i, to je p re m o n tiran o izdanje film a Is to n o od
B o rn e a (E a s t o f B o rn e o ), p ra u m ske dram e u proizvodnji U niversal
P ictu res, iz 1931, sa Rose H o b art i C harlesom B ickfordom . Cornell
je o ito sm a tra o da govorni film G eorgea M e lfo rd a sadri odlomke
koji nas p o d sete . . . na sug estivn u mo nem og film a da doara jedan
id ealan s v e t lep o te.
Danas Is to n o o d B o rn e a d elu je kao neugledan uzorak onovrem e
nog film a . Tu sm ela i deaka Linda (Rose H o bart) preduzim a opasno
puto van je do izm i lje n e in d o n ezijske kneevine M arudu kako bi nala
m ua (C h a rles B ickford) koji je postao pijani dvorski lekar uglaenog
i zlokobnog p rinca (G eo rg e s R en avent). Doktor je napustio ozbiljna
m ed icin ska istraivan ja, postavi rtva nezasnovane opsesije da nje
gova supruga im a ljubavnu vezu s jednim njegovim p rija te lje m . U M aruduu, Linda dokazuje svoju vern o s t odbijajui prinevo udvaranje, uprkos m u evljevo m gnusnom odbacivanju p o m irenja. Princ, diplom irani
sorbonac s uglaenim pred stavam a o veoj utananosti vla s tite kul
tu re i re lig ije u odnosu na zapadne, m istin o je povezan sa sudbinom
aktivnog vulkana to se uzdie nad njegovom kneevinom . Na kraju
film a Linda puca i rani princa ba uoi erupcije vulkana. Obavivi
svoju m oralnu dunost kao dvorski lekar, doktor se osvesti i bei sa
enom dok eru p cija u nitava M arudu.
To je je v tin o sn im ljen film sa sm eno skrpljenim vulkanom i asor
tim an o m p raum skih uasa, ukljuujui tu udava, pantera i veliki broj
krokodila. N ije to graa koja ba m nogo obeava. N iti se uloga Rose
H obart m oe uporediti s o stvaren jim a izm am ljenim od glavnih glu
m ica u ve likim nem im film o v im a , katalogiziranim u Z a a ra n o j lu ta lic i.
Hobartova jedino um e da pravi brze, nervozne gestove rukama i hitro
m enja izraz lica, od uasa do sm ejanja samoj sebi kad vidi da je
njena p restraen o st nezasnovana.
Cornell je uglavnom izdvojio te prelazne trenu tke i reorganizovao
ih unutar svoje m ontae. N ije ukljuio zavrno vulkansko razaranje i
nije uzeo gotovo nita od dugog i pogibeljnog putovanja rekom do
M arudua kojim zapoinje prvobitni film . C ornellova montaa je zapanjajue originalna. Jo trid e s e t godina potom nita slino se nee
pojaviti u isto riji film a. Nam erno pogreni spojevi kadrova, svoenje
razgovora na slike glum ice bez odgovarajuih kadrova njenog sagovornika i nagle prom ene m esta radnje, bili su tako sm eli za 1936.
godinu da bi i najp refin jen iji gledaoci film pre sagledali kao nevet
no kao briljantan. C ornell je, m eutim , tu hrapavost oterao jo neko
liko koraka dalje. Uklopio je nekoliko kontinuiranih delova prvobitnog
film a sekvence to sadre ak osam kadrova zaredom koji slue
da nas podsete na obaveznu tenost hollywoodske montae tokom
tog razdoblja i ine da Cornellova rekonstrukcija izgleda utoliko pri
m itivn ija. M estim in o zadravanje ponekog vezivnog kadra (recimo,
odgovarajueg lika u razgovoru s junakinjom ) naglaava Cornellove

ekscentrine elip s e. N ajposle, neke kadrove je upotrebio upravo od

trenutka kad poinju da se zatam n juju ili kad se v rata za tvaraju , izo
stavljajui glavnu radnju.
Jedino je kolekcionar film o va m ogao napraviti m ontau ove v rs te .
Kad ovek poseduje kopiju nekog film a i esto je prikazuje, dolazi do
nezgoda pri projekciji i prem otavanju: neki delovi bivaju o te e ni i
prilikom opravke nastaju udne e lip s e. Dok veina kolekcionara na
njih gleda s uasavanjem i ra d ije bi ih p renebregnula, C ornell je m o
da te nezgode kvarenja p re tv o rio u m odel fo rm e svog prvog film a .
Montaa R ose H o b a rt s tvara dvostruk utisak: p rikazuje jedan a spekt
nasumce pokidanog, udno isprem etan og i na brzinu opravljen og igranog film a koji v ie nem a sm is la, a, istovre m en o, svaki od tih udno
nam etenih lom ova zapanjuje nas novim znaenjem . O vim prvim f i l
mom Cornell je uinio ono to e o s tv a riti m nogim svojim kutijam a:
postigao je da udesno izgleda lako, gotovo a utom atsko. N i ta nije
tee no odrati iluziju sluajnog p re liv an ja znaenja.
Bavio sam se povrinskom hrapavou R o se H o b a rt. C ornell je
ujedno izvrio izvestan broj prom ena prvobitnog film a koje daju novo
jedinstvo i dos tojanstvo njegovoj m ontai. Pre svega, zvuni film je
projicirao kao nem i. Liivi ga d ijaloga i propratne m uzike preobrazio
je njegovu banalnost u onirinu ta jn u . N ije ga sam o prikazivao bez
govora, ve ga je i p ro jicira o nem om brzinom / . . . / , usporio je rad
nju i gestove film a Is to n o o d B o rn e a , ne dovoljno da delu ju kao uspo
reno kretanje, ve da bi im pridao prim es u e le g a n c ije i produenosti.
Onda je s ve tlo s t crno-belog snopa propustio kroz ta m noplav u staklenu
plou19. Dok se odvijala sad plavo-b ela m ontaa, gotovo hipnotiki je
ponavljao fra g m en t bra zils ke m uzike na gram ofonu. O du zim an je zvuka,
usporavanje, bojenje i m uzika pra tnja p rib av ljaju je d in s tv o i fluidnost kojim a m ontani stil p ro tiv re i.
Uprkos prividu p rim itiv n o s ti, m ontaa nikad nije s luajn a. C ornell
je pedantno izgradio nov za p le t, uzevi nekoliko kadrova iz drugih f i l
mova, verovatno naunih, i radikalno preras p o red iv i zbivanja film a
Is to n o o d B orne a. U pism u S erbanneu, opirn o je pisao o svom odu
evljenju L ju b a v n im p is m im a , opisuju i sam film kao da se urotio
da proizvede uinak koji oveka svladava u zn e m iru ju im oseanjima20.
R ose H o b a rt navlano pravi la v irin t od banalnog za p le ta film a
Is to n o o d B o rne a. Izaziva napad uzne m iru ju ih ose a n ja tim e to
obre dram atino poklapanje psiholokog ra zre en ja i p rirodne kata
strofe iz prvobitnog film a . Presudno prirodno zb iva n je u R o se H o b a rt
jes te pom raenje Sunca koje je C o rn e ll uveo iz drugog film a . Oko
njega je organizovana c elokupna m ontaa. To pom ra e n je je , u stv ari,
vesta i zapanjujua m ontaa dva v eo m a ra zli ita e le m e n ta : najp re
vidim o potpuno p om raenje m ajunog koluta Sunca koje tra je sam o
nekoliko sekundi; im senka m ine i sjaj koluta se v ra ti, C orn e ll rezom
prelazi na sliku s ta kle n e kugle to pada kroz vazduh (na ekranu kugla
ran no'9|nbiran^e Rose, Hobart Je izazvalo velike sporove. Kada Je Cornell prikazivao film, projicinanra^,i I i i Z tamnoplavu staklenu plou. Meutim, kad Je Anthology Film Archives ponudio da
irnmnniiJl i

lzabrao purpurni vira. Razlika izmeu rane primitivno plave i vrlo pozno
pozitne koplje u purpurnoj boji predstavlja Jednu od mnogih Cornellovlh ambivalentnosti.
20 Pismo Serbanneu, /. c/f.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

155

im a p rib lin u v e liin u Sunca i n ag o vetava da je p o m raen je zapravo

iz m e s tilo S unce s neb a): kugla pada u je z e rc e i kroz vodu razastire
u sporeno m re ka n je . N ijed an od ovih kadrova ne p o tie iz film a Is to
n o o d B o rn e a .
C o rn ell nas p rip re m a za ovu solarnu katastro fu zapoinjui film
kadrom (ko ji ne postoji u izvornom film u ) ljudi zagledanih u nebo.
C e lim to ko m d e v e tn a e s t m in u ta R o se H o b a rt rasporedio je nagove ta je klim a k tik o g d ogaaja. V rlo rano, ju n akinja i princ kao da s
balkona p o sm atraju n eposredno p red sto jee p o m raenje. U toj ranoj
epizodi ja v lja se frag m e n tarn o pred oseanje pljuska u vodu, mada ne
i stvarn o p o m ra en je i pad kugle. Isprva prestraen a, Rose Hobart
brzo savlada svoju nelag o d n o st i o dm ahuje glavom , podsm evajui se
v la s tito j p re teran o j rea k c iji. Tek naknadno se sve m ranije nebo iznad
para na balkonu povezuje s u sporenim m rekanjem vode. N ajvei deo
n ap eto sti ove scen e pro izlazi iz C ornellovog izbora sekven ce u kojoj
H obartova arab eskn im hodnikom juri prem a kam eri i zabrinuto gleda
nanie, u bazen pun krokodila. Kad vidi da je ne ugroavaju, njoj na
as p o staje sm ena v la s tita n elagodnost u toj udnoj novoj sredini.
C o rn ell onda jam u s k ro ko d ilim a za m en ju je nam rekanim jezercetom
tako da ne m oem o da pod elim o njen strah. O va sekvenca se mora
ponoviti pred kraj film a , pri em u je neobini pad Sunca predstavljen
m ontaom , kako bi nas taj dogaaj svladao uznem irujuim oseanjim a. Kad se pad od ista pojavi, Rose H obart se ne sm eje, ve
sum orno uperi pogled u je z e rc e u kojem se utopilo Sunce.
U zb u d ljivo st te konane m ontae kojoj strem i ceo film proistie
iz autorovog poetskog izum a Sunca koje doslovno nije vee no to
izgleda vieno sa Z e m lje . O vaj prelaz s figurativnog na bukvalni razm er hiperbolino uveava katastrofu kojom se okonavao film Is to n o
o d B o rn e a. Ba kao to je tam o vulkan bio oigledno vetaki, jevtino
skrpljen za film , Sunce u R ose H o b a rt nije nita vie do uverljivija
re kv izita . M e u tim , mo m ontae p roistie iz onoga to je preputeno
naoj m ati. U asne posledice sveta koji je izgubio svoje Sunce pro
iruju se po zavretku film a. U C ornellovoj rekonstrukciji vulkan je
izgubio svoju razornu silu, je r pred stavlja puku prirodnu prepreku. Za
ovog u m etnika jedino katastro fa koja se odigrava u spojevim a kolane
aso cijacije m oe poetski izazvati uistinu uznemirujua oseanja. On
prikazuje vulkan to tin ja i eksplodira, ali u kontekstu koji ga ini
kom inim ; kao deo zavoenja Linde, princ razgrne zavesu da bi otkrio
rigajui krater. C ornell sjajno odreuje vrem e njegove pojave da bi
nagovestio dislocirani in seksualnog ekshibicionizm a: iznenadno ot
kriven noni prizor kao da ejaku lie kako bi ostavio utisak na Lindu.
U Cornellovom kolanom film u slike nikad ne nose svoju punu
teinu. Vulkan se srozava na film sku verziju jedne geoloke pojave i
ironino doarava seksualni susret. C ornellov svet idealne lepote
nevidljiv je i blii muzici no konkretnim slikam a. Pomraenje Sunca,
kugla koja pada, sve iri krugovi na vodi. nisu ubedljivi po sebi. Poput
izdvojenih nota skale oni doaravaju m elodiju. Oni su take oko kojih
gledalac moe da rasporedi svoj im aginarni film o Suncu ieprkanom
s neba.

'//
156

p Adams Sitney: The Cinematic Gaze of Joseph Cornell, Joseph C ornell, uredio
Kynaston McShine, The Museum of Modern Art, New York 1980, str. 69 77. Pre
veo Branko Vuievi.
Joseph Cornell, Nyack, New York, 1903 Flushing, New York, 1972.
Film ovi: *Rose H o b art", oko 1936; *C otillon, oko 1940 1968: * The C hildren's Party,
oko 1940 1968; *The M id n ig h t Party, oko 1940 1968; *Jack's Dream, (?); *Thim ble
Theater, (?): *Carrousel, (?); *deset filmova bez naslova i datuma: The Aviary,
1954; Joanne, Union Sq, oko 1954; A Legend fo r Fountains, pet verzija, 1954; G nir
Rendovv, 1955; C enturies o f June, 1955; N ym phlight, dve verzije, 1957; Angel, 1957;
Seraphina's Garden, 1958; Flushing M eadow s, 1965.
Bibliografija: Joseph Cornell: Monsieur Phot (Seen through the Stereoscope),
Julien Levy: S urrealism , Black Sun Press, New York 1936, str. 77 88.
: 'Enchanted Wanderer. Excerpt from a Journey Album for Hedy Lamarr,
View. New York, I serija, broj 9 10, decembar 1941 januar 1942, str. 3.
: Theatre of Hans Christian Andersen, Dance Index, New York, tom
IV,
broj 9, septembar 1945, str. 155 59.
Annette Michelson: Rose Hobart' and 'Monsieur Phot': Early Films From Utopia
Parkway, A rtfo ru m , New York, tom XI, broj 10, juni 1973, str. 47 57.

C o rn e ll je p r v i p u t p rik a z a o Rose H o b a rt d e c e m b ra 1936, u g a le

r i ji J u lie n a L e vy ja . P ro g ra m n azva n a a v e film s k e novosti u p o tp u n io
je s n e k o lik o ra n ih film o v a iz s v o je z b irk e . Tom p r ilik o m d iv lja k i ga
je napao S a lv a d o r D a li. K a s n ije se G ala D a li iz v in ila u m u e v lje v o
im e, o b ja s n iv i da je o n p o v e ro v a o da je C o rn e ll p o k ra o n je g o v e
n e o s tv a re n e z a m is li. O ta d a je C o rn e ll ta k o r e i k r io Rose H obart.
Tek m n o g o k a s n ije se o b e lo d a n ilo d a je s le p io , a li n e i d o v r io , n iz
ko la n ih film o v a ija je k o n s tru k c ija , p re m a P. A d a m s S itn e y u, jo
e k s c e n tri n ija . Tri, v e ro v a tn o n a jr a n ija C o tillo n , D e ja zabava /'
Ponona zabava s a s to je s e o d s c e n a s k o s tim ira n o m d e c o m , n ji
h o v ih p le s n ih ta a ka , m ik ro s k o p s k ih s n im a k a a m e b a , k a d ro v a sazvea, fig u r e b og a T h ora s m u n ja m a , g o li a v e , d u g o k o s e d e v o j ic e na
ko n ju k o ja iz ig ra v a la d y G o d iv u . . .
A li i C o rn e llo v e k u tije n e k e o d n jih p o d s e a ju na m a k e te v i
lin s k ih p o z o ri n ih d e k o ra , s v rlo lu k a v im e fe k tim a p e r s p e k tiv e i m o n
ta n im d o s e tk a m a , d o k d ru g e s a s v im f ilm s k i u m n o a v a ju is te s lik e
p o z iv a ju da se g o v o ri o film u .
I C o rn e l lo v n a in iv o ta p o d s e a na I e p f ilm : tr g o v a k i p u tn ik u
t e k s tiln o j b ra n i, b aza o je N e w Y o rk o m , to m p re s to n ic o m d v a d e s e to g
veka, p re k o p a v a o p o a n tik v a rn ic a m a tra e i m a t e r ija l in u v e , grav ire n e ka d s la v n ih b a le rin a , s ta k le n e te g lic e , s ta r e m a p e i fo to g r a fije ,
ra i e o d c rv e n o g c e lu lo id a , d e je s lik o v n ic e , lu le , o r n ito lo k e a tla s e
i b a e d e c k e re ; s v ra a o u s a lo n e za za ba vu, a u to m a ts k e re s to ra n e , g a
le rije ; o d la z io na b a le ts k e p re d s ta v e ; d ru io s e s b io s k o p s k im k a s iric a m a i k o n o b a ric a m a k o je s a n ja ju da p o s ta n u f ilm s k e zve z d e (je d n a
od n jih ga je p o k ra la , a k a s n ije je u b ije n a ); n e g o v a o je p a ra liz o v a n o g
b ra ta i u p re trp a n o m p o d ru m u m o n tira o s v o je k u tije .
Na p o s le tk u , je d a n p o liti k o - film s k i k u r io z it e t : g lu m ic u R o se H o
b a rt je n je n k o le g a Lee J. C o bb , na s a s lu a n ju p re d K o n g re s n im o db o21 Zvezdlca ispred naslova obeleava kolanl film. (Prlr.)

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

157

ro m za a n tia m e r i k u d e la tn o s t, p o tk a z a o k a o la n ic u K o m u n is ti k e
p a r t ije S A D .

T v rd i s e d a je C o r n e ll p r v i o d p o s to je e g ig ra n o g film a n a in io
f ilm s k i read y m ade re c tifie p o D u c h a m p o v o m re c e p tu (u p is m u A lfre d u B a rru m la e m , o d 13. n o v e m b ra 1936, o n v e li: Za s lu a j da e te u
k a ta lo g u r e i re -d v e o m o m ra d u , b io b ih va m z a h v a la n ka e te l i da
n e d e lim te o r ije n a d r e a lis ta o p o d s v e s n o m i snu. P re m d a se u s rd n o
d iv im v e lik o m d e lu n jih o v o g rad a , n ik a d n is a m b io z v a n i n i n a d re a lis t
i v e r u je m da n a d re a liz a m im a z d r a v ije m o g u n o s ti no to su d o s a d
ra z v ije n e . K o n s tr u k c ije M a r c e la D u ch a m p a , k o je p riz n a ju i s a m i nadr e a lis t i, p o tv r u ju , v e ru je m , o v u m is a o ).
Ip a k , jo p o e tk o m d v a d e s e tih g o d in a , J e s tira ub je , uz a s is te n
c iju m la d o g E jz e n te jn a , m o n ta o m m e n ja la k la s n u u s m e re n o s t f i l
m o v a u v o e n ih u R u s iju i ta k o je L a n g o vo g Dra M ab usea kockara p re
tv o r ila u Pozlaenu tru le (Pozoloennaja g n il), d o k je u vee, k o d kue,
o tp a tk e a m e r i k ih s e r ijs k ih film o v a le p ila u n o v e m o n ta n e k o m b i
n a c ije k o je su, p o re d d ru g ih , g le d a li K u lje o v i A le k s e j Gan, te o r e ti a r
k o n s tr u k tiv iz m a i u re d n ik a s o p is a K inofot. E jz e n te jn se k a s n ije p ris e a o s li n o g m o n ta n o g to u r de force k o jim je n a u trb is to r ijs k e
is t in e p o p r a v lje n je d a n f ilm o fr a n c u s k o j r e v o lu c iji, ta k o da se Danto n o v p r e z r iv is p lju v a k na R o b e s p ie rro v o m lic u p re o b r a tio u suzu k o ju
je N e p o d m it ljiv i p r o lio n a d s u d b in o m p r ija te lja rtv o v a n o g za s tv a r
S lo b o d e .
J e s tir a u b je is to m p o s tu p k u p o d v rg la a rh iv s k e s n im k e u s v o jim
film o v im a Pad d in a s tije Rom anova (Padenie dinastii Romanovyh, 1927)
i R usija N iko laja II i Lav T olstoj (R ossija N ikolaja II i Lev Tolstoj, 1928)
k o je je g ru p a L e f p ro g la a v a la film s k o m p ro tiv u v re d n o u k n ji e v n o
s t i in je n ic a .
L evo o rije n tis a n a u d ru e n ja lju b ite lja film a u N e m a k o j i H oland i j i s u ta k o e p re tv a ra la z v a n i n e film s k e n o v o s ti u p ro le te rs k e . O ve
su p o n e k a d b ile k ra tk o g v e k a : u s u b o tu u vee, n o rm a ln a k o p ija je
s e e n a i n a n o v o m o n tira n a , u n e d e lju , u to m izdanju, p rik a z iv a n a u
film s k o m k lu b u da od m a h p o to m b u d e v a s p o s ta v lje n s ta r i re d o s le d
k a d ro v a p re no to s e k o p ija v r a ti d is tr ib u te r u k o ji n ije n i sanjao da
o va im a d v o s tr u k i iv o t. Povest neznanog junaka (H isto ire du soldat
inconnu, 1932; zv u n a v e rz ija 1959) H e n rija S to rcka , V ig o o vo g a s is te n
ta i k o r e d ite lja iz v rs n o g d o k u m e n ta rn o g film a Beda u Borinageu (M isere au Borinage, 1933), p o k a z u je k ako su d e lo v a la ova m ontana p o
d riv a n ja i iz o k re ta n ja s m is la b u r u js k ih film s k ih n o v o s ti.
Kad je iz b io II s v e ts k i ra t, o ve v e tin e su, dakako, d o b ile na
c e n i, je r s u z a ra en e s tra n e o b iln o k o r is tile n e p rija te ljs k e m a te rija le
u v la s tito j p ro p a g a n d i. B u n u e l je , re c im o , s k ra tio , p re m o n tira o i s p o jio
u je d a n film Triju m f vo lje / V atreno krtenje (Feuertaufe, 1939) Hansa
B e rtra m a , d o k je Len Lye, m o n ta om i ko p irk o m , n a te ra o H itle ra da
z a ig ra la m b e th w a lk (Swinging the Lambeth W alk, 1939).
158

Is tin s k i C o rn e llo v n a s le d n ik je B ru c e C o n n e r22 ( a m e r i k i v a ja r;

roen 1933) iji s u f ilm o v i m a h o m s k lo p lje n i o d n a e n o g m a te r ija la ,
n asum ce u b a c iv a n ih n a tp is a ( K ra j , K ra j tre e g in a ), c rn o g i s ta r t-blanka. Te iro n i n e sa la te s m e a n e su o d a k ro b a ts k ih p o d v ig a i
o s ta lih v e tin a te la i d uh a, p o te ra iz w e s te rn a , p rir o d n ih k a ta s tro fa ,
poara, ra tn ih s tra h o ta (F ilm A M o v ie , 1958), p a trlja k a M ic k e y
M o u sea i p o m o rs k ih b ita k a (K osm iki zrak C osm ic Ray, 1961),
o vla p o rn o g ra fs k ih iz v ija n ja p o lu g o le , i m la d e , M a r ily n M o n ro e (P et
puta M arilyn Five Tim es M a rily n , 1973), u b is tv a Jo h n a K e n n e d y ja
i O sw alda, t e le v iz ijs k ih re k la m a , b o r b i s b ik o v im a (Izv e ta j Report,
1967), i l i o d a m a te rs k ih i d o k u m e n ta rn ih s n im a k a na o s n o v u k o jih
C onner k o n s tru i e v la s t it u a u to b io g ra fiju (V a ls e T ris te , 1978).

Mada ne treba zaboraviti Nevinost bez zatite (1968) Duana Makavejeva.

A v a n g a rd n i f ilm

1895 1939.

159

Branko Vuievi, Beograd. 1934. Prevodilac s engleskog. Sce

n a riji: Splav Meduze. 1980; ta koe, u saradnji: Rani radovi. 1969;
Uloga m oje porodice u s vetskoj rev o lu c iji, 1971; Sloboda ili strip.
1971; S like iz ivota udarnika. 1972: M ontenegro, or Pigs and
Pearls. 1981.
Publikacije: Novi am e riki film . Film ske sveske, Beograd 1969;
Splav Meduze, Viba film . Ljubljana 1980; Izabrane k ritik e i sce
na riji. Centar za kulturnu dje latn ost. Zagreb (u priprem i).
AVANGARDNI FILM 1895 1939 APOLLINAIRE. BUNUEL,
CLAIR. CORNELL, DALI, DEKEUKELEIRE, EJZENTEJN, KOZIN
CEV. LEGER. LUMIERE, MOHOLY-NAGV, PICABIA, RUTTMANN,
SURVAGE, VERTOV. VIGO. VUO: MANIFESTI, SCENARIJI, PA
TENTI. PROJEKTI. PRICE. ISTORIJA FILMA, PISMA. OGLEDI,
FOTOSI, KOLAI, CRTEI. SHEME.