MISLI O UDIMA

Po blagoslovu Bla
enog Vladimira, Mitropolita Kijevskog i cele Ukrajine
Izdato u okviru zajedni
kog izdava
kog programa IC Prolog i Kijevske Duhovne
Akademije
POPULARNA PRAVOSLAVNA ENCIKLOPEDIJA
Protojerej Stefan Ostroumov
Misli o
udima
tampa prema
asopisu Hri

anska misao, Kijev 1916 god. No. 2, 3, 5, 6

SADRAJ
1. Uvod
2. ta je to
udo?
3. Priroda i
uda
4. ta su to prirodni zakoni?
5. Granice poznavanja prirode
6. Nauka i vera
7. Pred tajnom
8. Istra
ivanje
uda
9. Vreme uda
10. Starozavetna
uda
11. Jevandjelje i
uda
12. Hristovo Vaskrsenje
13. Odnos izemdju
uda i verou
enja
14. Moralni karakter hri

anskih
uda
15. udo i molitva
PROLOG
Kijev 2004
Biblioteka Blagovesti
Moskva 2007

1.Uvod
Predubedjenost protiv natprirodnog i
udesnog je jedna od karakteristika na
eg vremena.
Ne samo odrasli obrazovani ljudi, vei neobrazovan narod, kao i
kolska deca su
predisponirani da se nepoverljivo odnose prema
udesnim dogadjajima iz svete istorije ili
iz itija.
Neobrazovani ljudi imaju takvo neraspolo
enje prema
udesnom kao prelaznom periodu
od malosvesne religioznosti k svesnoj veri, kao i uticaju obrazovanih ljudi (1); deca
primaju nepoverljivost prema
udima od starijih. Kod obrazovanih ljudi neraspolo
enje
prema
udima poti
e od nedostatka religioznosti, od sticanja znanja o prirodi, kojim se
objavljuje op
ta zakonomernost
ivota u Vaseljeni, od upoznavanja sa religijama
nehri

anskih naroda, pri

ama o izmi
ljenim
udima, od upoznavanja sa istorijom
neobrazovanih domoroda
kih naroda, koji su predani basnama i svakojakom sujeverju.
Naravno, do obrazovanih ljudi dopiru i odjeci te borbe protiv udesnog, koja se nekoliko
vekova vodi na Zapadu, a delimi
no i u Rusiji. Na
e vreme je svedok toga, kako uporedo
sa tom borbom protiv
udesnog u drevnim religijama postoji strasna
udnja za
tajanstvenim. Jevreji znake i
tu, i Grci premudrosti tra
e (1 Kor. 1:22), a knjievnici
na
eg vremena su negde izmedju ovo dvoje.
Kao
to
emo dalje videti, u izvesnom stepenu negativnim odnosom prema
udima je
pro
eto i Hristovo u
enje. udo je nesigurna osnova za hri

ansku veru. Vera se

u
vr

uje
ivotom po njoj. Neko je dobro rekao: Ako elida verujeu Boga, onda
ivi
tako da ti je uvek potrebno Njegovo postojanje. Vera u
uda nije sama po sebi
spasonosna vera, pa
ak iako je to vera u Hristova
uda; mogue je pri veri u Hristova

uda nemati nikakvo op

tenje sa Hristom. I pored svega negativan odnos obrazovanih
ljudi na
eg vremena prema hri

anskim
udima se ne moe smatrati nau
no osnovanim.
Pritom nikakva nauka nam ne
e podariti religiju bez
uda; religija bez
uda mo
e da
bude samo izu
avana religija, ali vera koja se
ivi je uvek puna
uda. Eto zbog
ega za
iskrenog hri

anina nema te
ko
a da veruje u jevandjelska uda.
Iako, kao
to smo rekli, vera u hri

anska
uda jonije spasonsona vera, koja sjedinjuje
sa Hristom i Crkvom, ali daleko od toga da je beskorisno imati i takvu veru, jer su mnogi
zbog te vere u
uda do
li u poslu
anje Hristu.
Treba uzeti u obzir i to, da kao
to nema neverja koje nije podvrgnuto kolebanjima, tako
je te
ko na
i veru, koja nije podvrgnuta sumnjama, iako prolaznim i retkim. Zato je uvek
i za sve korisno da pi
u,
itaju, objavljuju i slu
aju za
titu istine.
(1) Ovom re
ju zamenjujemo termin inteligencija
2. ta je to udo?
Nije lako odgovoriti na ovo pitanje, jer se
udo mo
e shvatiti i u
ei
ire, i unutra
nje i
spolja
nje. Naprimer, unutra
nje shvatanje
uda ima istinski hri
anin, koji je na sebi
osetio dejstvo Duha Boijeg i zna da Bog usli
ava toplu molitvu. ovek, kome je
hri

anstvo strano, pod

udom podrazumeva neobi
ni dogadjaj, kome se ljudi dive, ili


ude. Jedan nau
nik pod
udom podrazumeva dogadjaj, koji je neobja
njiv prirodnim
zakonima, a drugi i delovanje tih zakona prirode smatra udesnim. Neverujui ljudi pod

udima podrazumevaju ne istinske dogadjaje, veprojavu ljudskog neznanja, sujeverja,

obmana ili samoobmana.
Tako je velika razlika u shvatanju
uda!
I ljudska du
a razli
ito deluje na udo: kod jednog
oveka udo izaziva religiozna
ose
anja, a u drugom budi umnu delatnost, te
nju da istra
uje, razume, pove
e ga sa
obi
nim tokom stvari; druk
ije reeno, nekoga
udo primorava da se moli, a drugoga da
umuje.
Izmedju prirodnih i
udesnih pojava treba da postoji granica, ali zbog nepotpunih

ovekovih znanja o prirodnim pojavama ta granica je veoma neodredjena. Neobja

njivo, i
nerazumljivo
ovek je sklon ili da prizna kao udesno, ili da odbaci kao nepostoje
e.
Jedan crnoputi knez neke egzoti
ne zemlje je eleo da kazni misionara zbog toga
to je
ovaj rekao da u njegovoj zemlji voda ponekad postaje tako
vrsta da se po njoj mo
e
hodati. Crnoputo viso
anstvo nije nikad videlo led i smatralo je da mu se misionar
podsmeva. Neumerena bojazan od
uda mo
e da dovede u sme
an poloaj i nau
nike. U
XVIII veku nauka jonije znala za meteorite, iako se podaci o njima sreu i u Bibliji, i u
narodnim predanjima.
1768 godine je u jednom malom mestu u Francuskoj pao kamen u vreme
etve. Poznati
Lavoazje nije poverovao o
evicima i autoritativno je izjavio: Najverovatnije mi
ljenje je
da je u taj kamen, koji je mo
da bio prikriven zemljom i travom, udario grom i ogolio
ga. Sorbona je odbacila i samu misao o mogunosti pada kamena svi
e, ali taj pad je
danas nau
no ustanovljena
injenica. Trikovi indijskih fakira i danas mogu da dovedu u

orsokak svakog nau

nika. Razjasnimo malo duhovne pojave. ta je u njima: da li
delovanje zle sile, obmana, samoobmana ili projava neispitanih svojstva prirode? Ili sve
zajedno?
Jedan isti dogadjaj se u trenutku svog de
avanja nekome mo
e u
initi prirodnim, a
nekome -
udesnim. Kada je apostol Filip preneo Spasitelju
elju Jelina da Ga vide,
Spasitelj je uzviknuo: O
e, proslavi Ime Svoje! Tada dodje glas s neba: i proslavio sam i
opet
u proslaviti. A kad
u narod koji staja
e, govorahu: grom zagrmi; a drugi govorahu:
Andjeo Mu govori (Jn. 12, 28:29). To je jedan dogadjaj koji jedni prihvataju kao
prirodan, a drugi kao
udesan. Tako je bilo i pri obraenju Savla ka Hristu: Savlove
pristalice su ne
to videle i
ule, ali ne ono
to je uo i video sam Savle. Za prve je ta
pojava bila prirodna, a za druge
udo, koje je potpuno izmenilo njegovu du
u i njegov

ivot, u
iniv
i ga od gonitelja Savla prvovrhovnim apostolom Pavlom.
Krug
uda se ili su
ava, ili
iri u zavisnosti od
ovekovog moralnog stanja, od njegovog
umnog nivoa, poznanja i du
evnog nastrojenja. Postoje ljudi duhovnog ili misti
kog
nastrojenja. Oni, moe se rei neprekidno
ive u atmosferi
uda, i osetljivi su na
delovanje Svetog Duha na njih (miracula gratiae); ali
e

e se sre
u ljudi koji su zbog
navike izgubili sposobnost da se zadive bilo
emu. Za njih
itavo uredjenje sveta i sve
pojave u
oveku i van oveka (volja, misli, oseanja, rast, pokreti) predstavljaju ne
to
jednostavno i razumljivo. Tako Jevrejima koji su
iveli u vreme Isusa Hrista, Njegova

isceljenja nisu bila dovoljno zadivljuju

a, i oni su tra
ili od Njega poseban znak s neba
kao dokaz Njegovog nebeskog poslani
tva. Ali Isus, Sirahov sin, pripisuje i udesan
karakter i isceljenjima, koja se de
avaju posredstvom lekara, kao i samoj medicini. Od
Vi
njega je isceljenje, - kae ovaj mudrac. Zbog toga je On i dao ljudima znanje, da
bi Ga proslavljali u Njegovim
udesnim delima (Sir. 38:2, 6).
I pored svega,
udima i op
tem ustrojstvu prirode se ne dive samo pobo
ni ljudi, kao bl.
Avgustin, vei poznati protivnik istorijskog hri

anstva Renan. Sunce, - pi

e on, - je

udo, zbog toga

to ga nauka nije mnogo objasnila; radjanje
oveka je
udo, jer
fiziologija jouvek nema obja
njenje za njega; savest je
udo, jer predstavlja potpunu
tajnu; svaki
ivot je
udo, jer je po
etak
ivota zadatak, za ije re
enje nemamo ni
ta
(2).
Bli
e
udesnom su na
i voljni pokreti, jer oni preobra
avaju i menjaju unutra
nju prirodu
nervne
elije (3).
Da bismo suzili zadatak istra
ivanja
uda, isklju
i
emo sva
uda koja su sastavni deo
op
teg prirodnog ustrojstva,
udo stvaranja sveta,
uda promi
ljanja, uda blagodati i

uda predvidjanja.
Pored toga, smatramo nemogu
im da prihvatimo mi
ljenje blaenog Avgustina na
udo
kao na prirodnu pojavu, koja pripada oblasti neistra
enog (De civ. Dei, 28,8; Contra
Favst. 26,8). U prirodi ima mnogo pojava,
iji su uzroci nepoznati i koje ne treba da
smatramo
udima. Nauka
e u
initi korak napred, i ta prividna
uda
e do
i na svoje
mesto u prirodnoj harmoniji.
Istinsko
udo se nikada ne upro

ava, nikada ne
e biti obja
njeno, zbog toga
to je ono
Bo
ije delo. Spolja
njim ose
ajima nije dostupan na
in de
avanja uda. Priznavanje uda
je zasnovano na veri, i ono je nemogu
e bez prethodnog dopu
tenja, da
uda postoje.
udo je nemogu
e dokazati, i ako danas istra
ivanje
uda, kao po receptu E.Renana,
privlai lekare, to ne dosti
e cilj da se uveri neveruju
i
ovek. Protokoli o
udima ne
potvrdjuju
udo, vesamo nedoumicu nau
nika pred datom
injenicom.
I cilj na
ih primedaba nije da doka
emo
uda, veda pojasnimo nemogu
nost borbe
protiv
uda i da uka
emo na mesto
uda u istoriji spasenja ljudskog roda.
Za
oveka
e
udo uvek ostati nerazumljivim, ali za Boga je sve jasno i otkriveno od
veka. Za Njega su
uda samo dela, kako Hristos i naziva Svoja
uda, i u
e

e Oca
Nebeskog u upravljanju svetom. Za Boga su narodi kao kap vode na vedru (Is. 40:15),
ostrva i cela vaseljenja kao pra
ina na toku ili kap rose (Prem. 11:23). Bo
iji putevi i
sudovi su
oveku nepoznati (Rim. 11:33; Is. 55:8-11). Bog
ivi u nepristupnoj svetlosti (1
Tim. 6:16), koja predstavlja tajanstveni uslov
ivota (Jn. 1:4). ovek ne ivi znanjem, ve
verom, nadom, ljubavlju (1 Kor. 13:7-10). ovek je sam za sebe zagonetka, smesa
uzvi
enosti i ni
tavila (Post. 2:7; Ps. 8:5; 102:14).
Deisti tvrde da
uda protivuree Boijoj nepromenljivosti i da nisu u saglasnosti sa
Njegovom veli
inom kao mudrog Tvorca: samo neiskusni umetnik popravlja svoja dela.
Ali Bog ne popravlja Svoja dela, vedela moralno slobodnih bi
a, koja su stvorena radi

vrlina i sre
e. Nepromenljivi Bog Koji ne
ivi u vremenu je pre svih vekova uveo
uda u
plan upravljanja svetom.
Priznavanje slobodne volje razumnih, ali ograni
enih bi
a je vepriznavanje uda, po
to
je veslobodna volja natprirodni uzrok. Pri injenju zla sloboda volje se smanjuje, a zlo
narasta i mno
i se. Jedan prestup povla
i za sobom niz novih. Da zlo ne bi konano
trijumfovalo nad dobrim, neophodna su
uda. Ona obnavljaju
ovekovom slobodnom
voljom naru
enu ravnote
u.
Uzev
i u obzir ranije navedene napomene, udo mo
emo da odredimo kao svrsishodno
Bo
ije delovanje, koje se projavljuje u za ljudski opit neobi
noj formi uzrone veze.
Toj predstavi ne protivure
e ti nazivi
uda, koja se sre
u u Pismu. uda se nazivaju
silama, po
to su ona projave Bo
anske Sile. uda se nazivaju delima, jer su ona za Boga
prirodna, kao zraci za Sunce. uda se nazivaju svedo
anstvima, jer svedo
e da je Vladika
prirode Vladika savesti, Koji ispravlja stanje razumnih bia. uda su znaci, to jest zalog
ne
eg preuzvi
enog (4).
Sada nam predstoji da razmotrimo najrasprostranjenije mi
ljenje protiv istinitosti
uda,
prema kome ona kao da naru
avaju prirodne zakone.
(2) Les apotres. 1866. Introd XLVI.
(3) Askoljdov. U za
titu
uda. Pitanja filozofije I psihologije, 1904 god., knj. 1 (71),
s.45.
(4) Origen me
anje Boga u ivot prirode opravdava ukazanjem na vi
i, idealno ustrojstvo
sveta. On je obratio panju na razli
ite nazive uda u Pismu.
3. Priroda i
uda
Filozof Jum odredjuje
uda kao dogadjaje koji naru
avaju prirodne zakone. Ako se, pi
e on, - natprirodno ne de
ava po prirodnim zakonima, zna
i onda je to suprotno tim
zakonima; a ako je to tako, onda se zna
i
udom uni
tavaju prirodni zakoni. Citirajui
ove re
i protivnik Jevandjelja traus se potpuno slae sa Jumom (5). Taj stav su imali i
engleski deisti Toland, Vuljfston i Lok. Volter je odredio
udo kao dogadjaj koji
protivure
i razumu i prirodi. Nama vremenski bli
i filozofi Djubon, Tindalj i Spenser
smatraju
udo pojmom, koji je nesaglasan sa zakonomerno

u u Vaseljeni, pa zbog toga

podriva principe znanja. Po njihovom mi
ljenju, onaj ko dozvoljava postojanje
uda, taj
je napustio nau
nu osnovu, ima mitsku predstavu o prirodi, po kojoj je za njega mogu
e
sve
to se mo
e zamisliti. Pomenuti filozofi ispu
taju iz vida da se bore samo protiv
neznatnog dela
uda, a ne protiv uop
tenog pojma o
udu. Kakvi prirodni zakoni
naru
avaju proro
ko predvidjanje, andjelsko slu
enje, vlast nad zlim duhovima,
ispunjavanje molitvi? udesan prolazak Jevreja kroz Crveno more je bio pra
en jakim
vetrom, koji je razgonio morske talase. Naru
avanje prirodnih zakona se ne mo
e videti u
tome
to je posle Spasiteljeve smrti do
lo do zemljotresa,
to se na Njegovu remore
sti
avalo i riba obilno upadala u mre
e. Egipatske kazne, isticanje vode iz stene posle
udara
tapom o nju, pojava prepelica za stranstvuju
i jevrejski narod, napad zmija na

njega, izvla
enje monete iz ribe koju je uzeo apostol Petar, su
enje smokve po
Gospodnjim re
ima su sve fizi
ki dogadjaji, prirodnog karaktera, koji ne protivure
e
uobi
ajenom poretku stvari. Ve
ina
udesnih isceljenja ne pretpostavlja nikakvu
perturbaciju prirodnih zakona. Kao prvo, Hristos se ponekad koristio fizi
kim sredstvima
(stavljao je prste u u
i, brisao o
i pljuvakom, slao da se umiju oi na izvoru; kao drugo,
dana
nja medicina zna zna
aj duhovnih uticaja na stanje tela i koristi ih. Ponekad je
Spasitelj isceljivao u Svom odsustvu: slugu kapernaumskog oficira, velmo
inog sina i
Hananejkinu
erku; u tim slu
ajevima nema nikakvog znaka uda neobi
nosti; kakvo je
tu naru
avanje prirodnih zakona? Sa spoljne strane u tim isceljenjima se vidi samo
blagoprijatna kriza bolesti (6).
Pojava analogna
udu se de
ava kada se
ovek me
a u prorodni tok
ivota snagom svoje
volje, uma i znanja. Naprimer, iskustvo lekara menja proces bolesti, gromobran menja
pravac munje i spre
ava njenu ru
ila
ku silu; slikar uz pomoboja o
ivotvorava platno ili
drvo, muzi
ar ovaplo
ava u zvuke ose
anja ljudske du
e, - sva ta dela unose u
ivot
Vaseljene ne
to novo, menjaju i preobra
avaju su
tinu. Kada ne bismo videli same
delatelje, onda bismo ta dela nazvali
udima, kao
to domorodac smatra
udom gramofon
ili telefon. Ali da li se tim delima naru
avaju prirodni zakoni? Ni u kom smislu. Naprotiv,

ovek se u tim delima koristi zakonima prirode, kombinuje njemu poznata svojstva stvari,
i savladjuje nisko uzvi
enijim. Zakoni ni
eg prirodnog stadijuma predstavljaju osnovu, na
kojoj deluju zakoni vi
eg stadijuma, ne naru
avaju
i tu osnovu i ne umanjuju
i njenu
silu. Magnet podi
e gvo
dje, ali se zakon privla
nosti ne ukida i deluje neprekidno.
ovek pri svoj svojoj slobodi i znanju ne bi mogao da odse
e drvo bez ni
ih osnovnih
zakona. ovek samo ostvaruje cilj na mrtvoj prirodi, koristi se njenim zakobima,
primenjuje ih ali ih ne naru
ava. Svi proizvodi ljudske kulture (ekser, krag, ku
a itd.) su
izradjeni radi savladjivanja prirode, ali
ovek ne moe da naru
i njene zakone
ak
ukoliko bi to i
eleo. ak i u vreme
uda hodanja po vodi
udotvorac savladjuje silu te
e,
ali je i koristi, jer je bez nje nezaimislivo hodanje.
Mo
e se govoriti ne o naru
avanju prirodnih zakona preko
uda, veo fizi
kim
posledicama
uda. Ali, isklju
uju
i svetsko
udo Hristovog Vaskrsenja, fizi
ke posledice

uda su male u poredjenju sa posledicama

ovekovih kulturnih poduhvata. Prosecanje
Sueckog kanala je pra
eno mnogo ve
im prirodnim posledicama (vlaga, vetrovi), nego
prolazak kroz Crveno more. udo je redak, lokalni i prolazni dogadjaj, a
ovekova
kulturna delatnost traje vesedam hiljada godina. I za sve te godine svoje delatnosti

ovek nije uni

tio nijedan najmanji prirodni zakon, vese samo koristio njima, da bi
stvorio novo na osnovi starog. To se postie i
udima.
udo je projava vi
eg na
ela, koje prevazilazi delovanje nieg. Tako nervna sila u
mi
i
ima savladjuje obi
nu silu te
e (7).
Biblija je puna
uda, ali se i u njoj utvrdjuje misao o zakonomernosti Vaseljene. U knjizi
Premudrosti (11:21) itamo slede
e: Bog je ustrojio sve merom, brojem i te
inom.
Valaam je govorio Valaku: Bog nije
ovek, da bi Mu lagao, i nije sin
oveiji, da bi se
On menjao. Da li e On re
i i ne u
initi? Ho
e li re
i i ne ispuniti? (is. 23:19). Ja sam
Gospod, Ja se ne menjam, - govori Bog ustima proroka Malahije (3:6).

Videli smo i jo
emo videti da je ono
to je prirodno
udesno; a ne s manjim pravom
se mo
e re
i da udo nije protivprirodno, ono je sastavni deo
ivota Vaseljene isto tako
kao i dela razumnih bi
a: ljudi, Angela i demona.
(5) Glaubenslehre, 230.
(6) Nije protivprirodno ni veliko
udo bezsemenog Hristovog za
ea Svete Djeve.
Najnovija nauka je otkrila maj
ino devstveno za
e
e (partenogenezis) i na ni
im
stupnjevima
ivotinjskog
ivota. Ali ne budu
i protivprirodno, Hristovo za
e
e je
natprirodno; nije protiv prirode, ali je iznad nje.
(7) Pogodin. Obi
na reza mudre stvari, s.153.
4. ta su to prirodni zakoni?
U prethodnoj glavi smo se dr
ali op
teprihva
enog pogleda na prirodne zakone kao na
izvedene iz opita pravila, kojima se odredjuje ivot prirode. Sada treba da razjasnimo da
takav pogled na prirodne zakone ne mo
e da bude priznat kao pravilan i nau
ni. Joje
Gete rekao: Gde postoji nerzja
njenost, tamo u pomopriti
e re. Rezakon je uzet
za pojave u prirodi i u oblasti ljudskih odnosa iz oblasti politike, gde ozna
ava
obnarodovanu volju zakonodavca. Ali po
to rezakon primenjuju u oblasti prirode
ljudi koji ne priznaju razumni Prauzrok i Promislitelja sveta, onda ona razobliava
nau
nike u grubom antropomorfizmu, to jest preno
enju ljudskih odnosa u oblast fizi
kih
pojava. To priznaje jedan od vode
ih ljudi pozitivizma Luis i preporu
uje da se iz nauke
izbaci rezakon, koja je samo prefinjenija forma natprirodne sile. Kada domorodac
ka
e da burom upravlja demon, a naunik buru pripisuje zakonu, - tada su ta obja
njenja
istovetna.
Zakon prirode ni
ta ne obja
njava, ni
ta ne govori osim toga da tako obi
no biva.
Naprimer, jabuka pada s drveta. Ta pojava ne privla
i na
u pa
nju, jer je to ne
to
uobi
ajeno. Ali ako ponete da ispitujete
ta primorava jabuku da padne, nauka odgovara
zakon Zemljine te
e, to jest ona samo ponavlja i pro
iruje to tvrdjenje koje je bilo u
pitanju. Tra
ili ste obja
njenje posebne pojave, a nauka vam je odgovorila da ta pojava
nije posebna, veop
ta. Zakon kao da uop
te nije zakon. Odgovor pod etiketom zakona

ak nije ni odredio pojavu, niti je napravio pretpostavku za njeno obja

njenje, veje
samo ukazao na njenu ponovljivost, rekav
i: tako uvek biva (8). Nepronicljiva tajna
prikriva od nas uzrok tih pojava, na koje smo se navikli. Sila privla
nosti, to jest
medjusobno privlaenje bezdu
nih materijalnih
estica, razdvojenih ogromnim
prostranstvima, niim povezanih, ne postaje jasnije, ukoliko nam naunik sa
neprikosnovenom uvereno

u
kolskog u
itelja ka
e: To je zakon. To treba re
iio
drugim pojavama, naprimer o hemijskom srodstvu. Zbog
ega kiseonik i vodonik kao
gasovi pri sjedinjenju u odredjenim koli
inama obrazuju novo jedinjenje, koje je slino
njima vodu? Zbog ega kiseonik poseduje neku preobra
avajuu i za mnoga jedinjenja
uni
tavaju
u silu? Vidimo kako se rascvetavaju pupoljci drve
a, pojavljuje se li

e, rastu
plodovi, ali sila, koja to ini, ostaje tajna ne samo za obi
nog
oveka, vei za najuenijeg
botani
ara. Joje tajanstveniji
ivot
ivotnije i
oveka. Kako oni ose
aju spolja
nji svet,
kako na njih uti
u svetlosne i zvune pojave, kako se kre
u, misle, kako u
e da prenose

sebi srodnim bi
ima svoja ose
anja i pre
ivljavanja? Nauka sa svojim prividnim
zakonima ne otkriva ni delitih tajni.
Sama sveop
tost takozvanih zakona prirode je pod znakom pitanja. Naprimer, zakon
odr
anja energije dokazujemo samo u pojavama neorganskog sveta; njegova primena na
organski
ivot je daleko od osnovanosti. Niko nije ustanovio mehani
ki ekvivalent

ivotnih funkcija, kao

to je ustanovljen mehaniki ekvivalent toplote. Niko ne mo
es
pravom da tvrdi da ljudski organizam predaje spolja
noj sredini ta
no toliko fizi
ke i
hemijske energije, koliko i dobija iz nje (9).
Prirodni zakoni su samo grafovi ili rubrike, po kojima se prirodne pojave rasporedjuju.
Ali u prirodi ima mnogo specifi
nih pojava koje se ne uklapaju u rubrike koje su im
pripremljene. Ukoliko te skromne rubrike ozna
imo gordom re
ju gospodstvom nad
prirodom, onda pot
injenost pojava slabi po meri pomaka od mrtve prirode ka razumnim
bi
ima. Stoks, predsednik britanskih istraiva
a prirode, pi
e: Dozvoljavaju
i, koliko je
to mogu
e,
ak i bez dovoljno dokaza, primenljivost zakona na
iva bi
a, koja kao
to je
priznato upravljaju (?) mrtvom materijom, ose
amo se istovremeno prinudjeni da
dozvolimo postojanje ne
eg tajanstvenog, koje prevazilazi te zakone, neeg sui generis,

to smatramo neuravnoteenim ili ne

im
to naru
ava obi
ne fizi
ke zakone, a koje
deluje s njima i preko njih ka dostizanju prednazna
enog cilja. ta je to ne
to,
to mi
zovemo
ivotom, je duboka tajna. Kada od
ivotnih pojava prelazimo u du
evne pojave,
tada stupamo u jotajanstveniju oblast (10).
To ne
to su
ivo oseali pesnici. Tjut
ev uverava: Nije to
to vi mislite, priroda nije
slepac, niti bezdu
ni lik; ona ima du
u, i slobodu .... Gete je govorio: Lutamo u
tajnama i
udima. Ali tu tajanstvenost prirode je jobolje opisao napesnik-filozof
V.S.Solovjev:
Mili prijatelju, zar ti ne vidi
,
Da je sve
to vidimo
Samo odblesak, samo senka,
Onoga
to se ne vidi o
ima?
Mili prijatelju, zar ne
uje
,
Da je bu
an
ivotni
um
Samo pokvareni eho
Sve
anih akorda?
Mili prijatelju, zar ne
uje
,
Da postoji samo jedno na celom svetu
Samo ono
to srce srcu
Govori u nemu
tom pozdravu?
Svaka promena, svako rodjenje je
udo, na
ta je ukazivao jobla
eni Avgustin.
Gde je granica izmedju zakonomernog i natprirodnog? Kada bi svet bio jednoobrazan,
onda bi odgovor bio jednostavan: ono
to prevazilazi oblasti te jednoobraznosti je
natprirodno. Ali i u
enici znaju da u svetu postoje
etiri carstva, i svako carstvo ima svoj
plus. U poredjenju sa mrtvom prirodom pojave organskog sveta su udesne; u poredjenju

sa biljnim carstvom pojave

ivotinjskog carstva su
udesne; a pojave ljudskog sveta i
slobode su dvostruko
udesne.
U drugom Zakonu (29:29)
itamo: Skriveno pripada Gospodu, Bogu na
emu, a
otkriveno nama i sinovima na
im do veka, kako bi ispunjavali sve re
i ovog zakona. Iz
ovog tajanstvenog na
e mnogohvalno znanje nije uspelo da otrgne ni jednu tajnu iz ruku
Svemogu
eg Boga, bez obira na sve uporne napore. Kako je po
ela evolucija, kako je
organski svet nastao od neorganskog, kako je
ivo nastalo od mrtvog, kako je
organizovano nastalo od neorganizovanog, kako je intelektualno nastalo od fizi
kog na
sva ova pitanja na
e najnaprednije znanje nam ne daje vi
e dokaza nego
to mo
emo da
pro
itamo iz prve Knjige Postanja (11).
Karpenter je izjavio sa autoritetom, kojim se zaslu
eno koristio, kako ne samo da ne
znamo, veda nikada ne
emo ni znati, kako svaka odvojena
elija u na
em telu ispunjava
prednazna
enu joj funkciju. Na koji na
in potpuno materijalne vibracije koji spajaju
mo
dane molekule mogu da proizvode potpuno nematerijalne misli i ose
anja,
iju
sveukupnost mi nazivamo sve

u, - to je iznad na
e savremene analize isto toliko koliko
je diferencijalni ra
un iznad shvatanja domorodaca. Niko od
ivih bi
a nije u stanju da
nam objasni na koji na
in crni znaci
tampani na listu belog papira, odjednom postaju
ideje u umu onoga koji ih
ita (12).
Ali i u oblasti materijalne prirode njena lepota pobudjuje na razmi
ljanje. Tu lepotu
ose
aju ljudi razli
itih zemalja i vremena. Lepa tvorevina ljudskog uma nije predivna u
svojim delovima. Ali prirodne tvorevine kao
to je kristal, cveti
, travka i u svojim
deli
ima, i pod mikroskopom predstavljaju divnu stvar (13).
Svakodnevno radjanje, po mi
ljenju bla
enog Avgustina, nije manje
udesno nego
vaskrsenje malobrojnih. Umnoavanje semena nije manje
udesno od umno
avanja
hlebova. Zar
emo svo bogatstvo i lepotu prirode, um, poeziju, filozofiju, religiju,
Pu
kina, Filareta, Sokrata, Kanta pripisati slepom i slu
ajnom sjedinjenju atoma? Ako
nam ka
u da se ovde ne radi o slu
aju, veo neophodnosti, razlika e biti samo u re
ima.
Joje Njutn primetio da iz neophodnosti ne proisti
e raznoobraznost, neophodnost je
pravolinijska i svojstvena sama sebi. Raznoobraznost je rezultat uma i volje.
Neophodnost uslovljava stagnaciju, a ne razvoj (evoluciju).
Ali i sama ta neophodnost nije dokazana. Fiziar mo
e da tvrdi samo da je postoje
i
poredak realan, ali ne i to da je neophodan. Ako bismo na
li da su prirodni zakoni
sveop
ti, ni tada ne bismo imali osnova da ih priznamo kao neophodne. Izmedju
sveop
teg i neophodnog postoji velika razlika.
Sama ideja zakona pretpostavlja da postoji ne
to vanzakonito, koje se pokre
e zakonom
koji mu se protivi, i odstupa od njega. Iskustvo to potvrdjuje. U
ivotu prirode se mogu
videti odstupanja od rubrika zakona. Tu ne mislimo vena uticaj ljudske volje na prirodu.
Najosnovaniji zakon je zakon Zemljine te
e, ali se
ak i u na
em planetarnom sistemu
primeuju odstupanja od tog zakona. Naprimer, kretanje nekih zvezda (61-e zvezde u
sazvezdju Lebedja) je toliko brzo, da je za obja
njenje tih brzina nedovoljna privla
nost
svih poznatih nebeskih tela. Voda se ledi na 1 R, ali u zatvorenoj cevi mo
e da se ne

zamrzne i na -10 ; ona vri na +80, ali pri razredjenom vazduhu vri i pri +15. od hladnoe
se ne skuplja kao druga tela, vese
iri.
Zakoni mi
ljenja i aksiome
iste matematike su vi
e neosporivi nego takozvani prirodni
zakoni. Zbog toga je tvrdjenje da zakon caruje u prirodi, - nedopustiv. Naprimer, sila
privlanosti materijalnih estica je direktno proporcionalna njihovim masama i obrnuto
proporcionalna kvadratima rastojanja. Ovo je jedan od ta
nih zakona, koji je nastao
uo

tavanjem velikog broja dokaza, ali

ta je vladaju
e u tom zakonu?
Nau
nik postavlja svoj um van
injenica i posmatra
injenicu. Ali priroda i um su stvari
razli
itog poretka. I zato, prevode
i prirodu na zakone, koji tobo
e upravljaju njome,
nau
nik prema re
ima Butru upro
ava prirodu uz pomosimbola.
Zakon samo rasporedjuje prirodne pojave, ali ih ne obja
njava; i zbog toga je potpuno
beskorisno zahtevati od prirodnih zakona odgovor na pitanje o nastanku sveta. Ne samo
bogoslovi, vei ljudi opitne nauke i filozofi-pozitivisti su skloni priznaju natprirodnog
nastanka sveta. Glavni pozitivista Ogist Kant priznaje, da zakon prirode ne mo
e da da
odgovor koji se odnosi na njeno sopstveno nastajanje; uslovi slu
aja su nemo
ni da bilo

ta urade; sli
no tome, Vaseljena je nastala natprirodno (14).
Engleski filozof D.S.Mil pi
e: Ukoliko je Vaseljena imala svoj po
etak, onda je njen
nastanak
ak i pod uslovom slu
aja, bio natprirodni; prirodni zakoni ne mogu da nam
objasne njen nastanak (15). Profesor Hajl izjavljuje da je nemogu
e bilo kojom
racionalnom hipotezom objasniti nastanak
ivota na zemlji, ne obra
aju
i se pomo
ii
me
anju neke svemogu
e Sile (16).
Zbog toga ni ne postoje koliko toliko zadovoljavaju
e i slobodne od proizvoljnih hipoteza
teorije zemlje (17). Ali to naravno ne smeta hvaliteljima bezverja da govore o pobedi nad
verom. Gjujou u knjizi Bezverje budu
nosti pi
e: Geologija je jednim udarcom
opovrgla tradicije ve
ine religija. Fizika je ubila
uda. To isto je u
inila meteorologija,
toliko mlada i toliko obe
avajua.
Ima takvih nau
nika koji se vi
e bave opovrgavanjem, nego nepristrasnim istra
ivanjem.
Zbog njih ne
emo braniti nauku i odvra
ati se od nje.
(9) Askoljdov. Cit. S. 142.
(10) Unseen Universe, 1884. str. 237-238. Cit. A Pavlovi
a, Stranik, 1885, I, 264.
pristalice mehani
kog pogleda na svet neuspe
no poku
avaju da spoje neorgansko sa
organskim. Organizmi imaju organe. Nema
ki fiziolog Fervor ukazuje da i ma
ine imaju
organe. U tom slu
aju za
to ne nazvati organima ruke i noge lutke? Ma
ine imaju ne
to
zajedni
ko sa organizmima
to i druge stvari stvorene
ivim duhom. Kao primer
razmno
avanja neorganskih tela, Fervor ukazuje na razdvajanje kaplje
ive koja je pala
na
vrst predmet. Ali razmno
avanje nije spolja
nji akt, veunutra
nji.
(11) Baljard. uda neverja. SPb., 1910, s.107.
(12) isto, s.198.
(13) Mi jonemamo koliko-toliko zadovoljavaju
e teorije formiranja sun
anog sistema,
teorije meteora, grada, unutra
njeg sastava zemlje.
(14) Kod Pogodina, cit. S.135.

(15) Cit. A Pavlovi

a u Straniku, 1885., I.
(16) Baljard, cit. S.39.
(17) Getinger. Apologija Hri

anstva. .2, s.120.

5. Granice poznanja prirode
Kada ka
u da
uda nisu zakonomerna, to jest da ne pripadaju rubrikama prirodnih
zakona, mi s tim ne mo
emo da se slo
imo. Ali kada iz toga izvode zakljuak da je
udo
nemogu
e, kao bezuzro
na pojava, onda je taj zaklju
ak sasvim neosnovan. Uzro
nost i
zakonomernost su dva pojma, koja su medjusobno potpuno strana jedan drugom i prate
jedan drugog samo na ni
im stepenima stvarnosti. Zbog toga predstavljaju
i
udo kao
potpuno iregularan dogadjaj, mo
emo i treba da ga zamislimo kao dogadjaj koji je
pot
injen zakonu uzro
nosti, kao dejstvo koje ima svoga tvorca ili vinovnika. U udu ne
samo da ne treba videti naru
avanje zakona uzro
nosti, veni naru
avanje prirodnih
zakona. Pretpostavimo da ja imam
udotvornu sposobnost da samo svojom
eljom, bez
pomo
i mi
i
a primoravam predmete da se podi
u u vazduh. Da li to zna
i da ja
naru
avam zakon zemljine te
e? Nikako. Zakon bi bio naru
en kada bi predmeti prestali
da budu privla
eni ka zemlji. Ali ti predmeti koji se podi
u se povinjavaju mojoj volji, i
dalje su privu
eni ka zemlji proporcionalno njihovim masama. Moje dejstvo se ne
e
sastojati u tome da ja naru
avam tu privlanost, vesamo u stvaranju nove sile, koja
deluje suprotno od sile zemljine te
e i savladjuje je (18).
Uzronost je van oblasti prirodnih nauka i nju je nemogue posmatrati, a jo
neostvarljivije razumeti. Uzro
nost je oblast logike i filozofije. Mi posmatramo samo
posledi
nost ili istovremeno postojanje pojava i donosimo brz zaklju
ak (uop
tavamo),
da je od dve pojave jedna uzrok druge. Naprimer, kroz neko vreme posle munje
ujemo
grom i zakljuujemo da je munja uzrok groma. Vrednost takvog zaklju
ka nije visoka i
logi
na: i munja i grom mogu da budu izazvani tre
im uzrokom, koji ne vidimo. Takva
posledi
nost pojava u kojoj prime
ujemo zavisnost jedne pojave od druge i za um
neposti
nu vezu izmedju njih, se mo
e videti samo izmedju pojava mrtve prirode. Ali u
organskom svetu,
ivotinjskom i ljudskom, posebno u oblasti svesti, uzro
nost isklizava
od posmatranja. Ne samo u du
evnom
ovekovom
ivotu, ve
ak i u njegovom fizi
kom
stanju (zdravlju) se vidi mnogo toga
to nas primorava da pretpostavimo neku posebnu
uzro
nost za
ivot tog
oveka. Tako i
uda ne treba da smatramo bezuzro
nim pojavama,
vepojavama posebne uzronosti, koja je nedostupna ljudskom posmatranju. Sama
poraznost uda se obja
njava time
to mrtva priroda ostvaruje neke vi
e ciljeve i
prednazna
enja, i
to nerazumno postaje orudje duha i razuma.
Ali nisu li u tom odnosu sline
udesne pojave sa prirodnim pojavama i zakonomerno
priznatim? Dana
nje vladaju
e u
enje o razvoju (evoluciji) nas pobudjuje da na to pitanje
odgovorimo potvrdno. U
enje o evoluciji pokazuje tragove razuma i ciljeva u projavama
slepih prirodnih sila. Pravoverno bogoslovlje je oduvek u
ilo, da svet ostvaruje Bo
ansku
volju i ciljeve. To u
enje se naziva uenje o ciljevima, teleologija. To priznaje Geksli i

ak i Darvin poznati predstavnik evolucionog u

enja. Kada je Grej napisao da je Darvin
povratio teleologiju prirodnim naukama, Darvin se odazvao na to da mu je posebno
prijatno to,
to vi govorite o teleologiji (19).

U
enje o evoluciji je manje saglasno sa predstavom mehani
kog ustrojstva Vaseljene.
Razvoj pretpostavlja postupno kretanje po datom planu. Od koga zavisi taj plan? Priroda i
u deliima a i u celosti projavljuje takve tragove mudrosti, pred kojima se posmatra
nalazi u
orsokaku. Uzmimo naprimer oko ribe, mrava ili
oveka. Ono je zadivljuju
e
osposobljeno za svoj cilj. Opti
ar mo
e da uka
e na neke nedostatke u gradji oka, ali pri
svemu tome
e se saglasiti da oko svakog
ivog bi
a zadovoljava svoje nazna
enje. Kako
se ono formiralo? Prirodnjak ne
e re
i da je oko stvoreno u svojem dana
njem kona
nom
vidu. Ali
e re
i da je oko pro
lo dug put uslo
njavanja i usavr
avanja. On
e za taj
proces razvoja odrediti desetine i stotine hilhada godina. Ali vreme ni
ta ne
e
pojednostaviti, niti
e ne
to uiniti razumljivijim. Naprotiv, razvoj, koji se odvija mnogo
hiljada godina, postaje porazniji nego momentalno obrazovanje. Jer u prirodi deluje
mno
tvo sila ili takozvanih zakona. U prirodi se prime
uje ne samo stvaranje, vei
ru
enje, borba. Svaka sila deluje takore
i u svom interesu, ne brinu
i o drugima, a u
rezultatu se ne dobija haos, vezadivljuju
a harmonija, i delimi
na, i op
ta. Ograni
imo
se na zemlju. Drugaiji raspored vode i kopna na njoj bi bio pogibeljan za ve
inu biljaka i

ivotinja. Promena sastojaka vazduha bi disanje u

inilo nemogu
im. Faradej ka
e: kada
bi zemlja bila ravna kao Jupiter ili Saturn, onda bi zbog sile privla
enja kretanje
ivih
bi
a bilo ote
ano: zec bi puzao kao kornja
a, orao ne bi leteo bolje od koko
ke, plodovi
bi padali ne sazrevaju
i. Da li bi jobio mogufiziolo
ki organski
ivot na zemlji (20)?
Kako i ime se postie to blagorpijatno spajanje mnogih uslova? Slu
ajem? Ali prsnite
bojama na platno nee se dobiti slika.
Ovde je granica za poznavanje prirode, ta granica, iza koje to poznavanje prelazi u oblast
bogoslovlja ili katihizisa. I tu granicu veoma
esto prestupaju prirodnjaci i filozofi, koji
su sebi u zadatak postavili borbu protiv vere. Takav je naprimer Spenser. On pi
e:
Zakon nije tvorac, vesamo izraavanje na
ina delovanja Sile. Vaseljena je projava
Sile. Sila je naravno iznad svih projava. Zna
i, nad prirodom i u njoj samoj postoji Sila.
To je potpuno saglasno i sa 1-om glavom Postanja, i sa katihizisom (21).
Evo zbog ega
e se u nizu najve
ih prirodnjaka uvek nalaziti ljudi duboke vere. Oni
svesno prelaze od poznanja prirode ka Bogopoznanju. Jedan od njih, Paster, pi
e: Mi
smo okru
eni tajnom, i treba da se priklonimo pred tajanstvenom vla

u za nas nevidljive
strane stvari. Pozitivizam se ne sla
e sa jednim od najpozitivnijih pojmova o
beskona
nosti. Onaj, ko priznaje postojanje beskona
nosti (a niko ne mo
e da izbegne a
da to ne prizna) usredsredjuje u tom tvrdjenju vi
e natprirodnog nego u svim
udima svih
religija. Kada taj pojam ovlada na
im razumom, nama preostaje samo da se priklonimo
tome.
(18) Askoljdov, cit. Pitanja filozofije i psihologije, 1904.1 (71) 41.
(19) Baljard, cit., s.44. Zna se da nijedan zakon ne deluje sam, veu medjusobnom
odnosu sa drugim zakonima. U ljudskom telu postoje tri vrste poluga, koje menjaju
dejstvo privla
enja. Zemlja bira srednji put izmedju povinovanja inerciji i stremljenja ka
suncu. Sjedinjavanje
estica je suprotno njihovoj naklonosti ka raspadu; da nije toga
gasovi ne bi bili u stabilnom stanju.
6. Nauka i vera

Obi
no misle da je nauka mo
na zbog opita, dok su oni veri strani. Taj stav je pogre
an:
nauka ne samo da nije bogata opitom, veni
isto razumskom delatno

u; pritom je u
nauci veoma sna
no i neophodno za nju u
e

e vere ne u religioznom, veu

psiholo
kom zna
enju te re
i.
Joje Gegelj rekao: isti empirici mogu da budu samo
ivotinje. Ograni
eni zna
aj je
pridavao opitu i pozitivist Litre. Opit, - pisao je on, - nema nikakav zna
aj u pitanjima
su
tine i na
ela. Van oblasti opita pozitivna filozofija ni
ta ne odri
e i ni
ta ne tvrdi; ona
ne poznaje nepoznato, ali konstatuje njegovo postojanje. Ljudski um je u toku svog
razvoja vi
e puta prihvatao stvari, koje su mu se prethodno
inile nezamislive, i
odbacivao druge koje je smatrao samo logi
nim. Tindalj izjavljuje da krug
ovekovog
poznanja se ne sme ograniiti na ono
to mu daju pet prostih
ula.
Opit ima ograni
eno zna
enje i u oblasti prirodnih nauka. Uzmimo naprimer astronomiju.
Razum ovde kontroli
e vidljivost i na osnovu nje utvrdjuje pozicije planeta, koje nisu
zasnovane na vidljivosti. Vepronalazak i primena teleskopa otkriva slabu stranu
vidljivosti. Ali i ti instrumenti, koji dopunjavaju nedostatke na
eg vida, ne
ine na
a
znanja potpunim. Astronom
e putem matemati
kih formula dokazati da van
najudaljenijih vidljivih sistema postoje sunca i nevidljivi svetovi, neobuhvatno veliki. Na
isto zna
enje razuma u oblasti nevidljivog ukazuje paleontologija, fizika i hemija.
Ukoliko bi nauku ograni
ili samo vidljivo

u, onda bi takva nauka bila

alosna i slepa.
V.S. Solovjev tvrdi da je o
igledno samo ono
to je malo va
no. Dva puta pet je deset, ali
je to znanje samo formalno, prividno. Pomsatrane
injenice su li
ene op
teg zna
enja,
naprimer, vremenska prognoza u odredjenom mestu. To znanje nije ni sveop
te, niti
trajno. injenica je realna samo ovde i sada. I barometar, i termometar neprekidno
variraju. O
iglednost je ili formalna, kao u matematici, ili slu
ajna kao ono
to se odnosi
na vreme. A sve to
to je sveop
te je neophodno i unutra
nje va
no, li
eno o
iglednosti
za um i opipljivosti za
ula. Nije pametno odbacivati to neo
igledno, i u odbacivanju je
manje kriv um, nego lukava volja. Nema srda
ne te
nje ka uzvi
enim istinama, nema

elje, da bi one postojale, jer oni smetaju da se

ivi bez razmi
ljanja o smislu ivota, i um
dolazi u pomolukavoj volji i zahteva dokaze. To je neverje, neuverenost u sebe,
ozlobljenost protiv odba
enog. Tom ozlobljeno

u ono se vidi, jer se ne mo

e gneviti na
ono
ega nema (22).
U vreme vladavine materijalizma je jobilo mogu
e suprotstaviti nauku veri i odbaciti
sve ono
to se ne mo
e izmeriti, osmotreti i opipati. Ali dana
nje duhovno se vi
e ne
smatra ni izmi
ljotinom koja je nastala kao suprotnost materijalizmu. Ono nam je dato u
na
im oseanjima,
eljama i mislima. Sumnjati u postojanje duhovnog je te
e od sumnje
u postojanje materijalnog, jer je sama sumnja duhovno stanje. Pored toga, mi osobine i
svojstva stvari primamo kao stanje na
eg duha i svesti. Duh, - ka
e D.S.Milj, - je jedina
stvarnost za koju imamo dokaza. Dakle, svet se sastoji od duha i materije. Ali ako to
dvojstvenost nekad bude objedinjena, onda e to jedinstvo imati duhovni karakter (23).
ak i takve pristalice opitnog znanja, smatraju dopustivim postojanje
isto duhovnih
li
nosti to jest Angela.

ovek religiozne vere treba trpeljivo da se odnosi prema nau

nim teorijama i hipotezama
i da ne
uri da ih prihvata ili opovrgava: ono
to je istinito u tim nau
nim postavkama, ne
mo
e biti protivno hri

anstvu religiji istine, a ono

to je u njima lano, nije dugove
no.
Dobar savet nam daje trezveni M.V.Lomonosov. Nezdravo, - pi
e on, - rasudjuje
matemati
ar, ukoliko eli da Bo
ansku veru izmeri
estarom. Isti je i u
itelj bogoslovlja,
ukoliko misli da iz Psaltira mo
e da nau
i hemiju. Nauka i vera su dve rodjene sestre, i
greh je sejati medju njih plevu i razdore.
Upravo sestre, a ne neprijatelji. Prof. S.S.Glagoljev je objasnio izjavu pripisanu
Tertulijanu: verujem zato
to nije lepo, jer ona predstavlja izopa
enje njegove misli; ta
izjava u kontekstu ima drugi zna
aj. Vera i nauka dopunjuju jedna drugu. U svakoj veri
postoji element znanja, a u svakom znanju ima mnogo vere. U veri su izvori znanja. Mi
ne znamo, ali verujemo da su na
i ose
aji iz spolja
nje sredine, na
e predstave i pojmovi
saglasni sa stvarno

u. Verujemo takodje i u prirodne zakone i sile, ne shvatajui

ta je to
prirdona sila.
Ne treba se smu
ivati situacijom da medju prirodnjacima nema mnogo verujuih ljudi.
Da je to tako to je na
alost istina. Ali se oni sre
u i medju bogoslovima, kao i medju
ljudima koji nemaju veze ni sa kakvom naukom. Ovde se treba setiti poslovice: luda
slava be
i, a dobra na mestu le
i. Jedan nevernik
e prodrmati vi
e ljudi sa
estitim
ubedjenjima. Dana
nje vreme je vreme anketa. Dekert je sproveo i takvu anketu medju
istra
iva
ima prirode. On je proverio poglede 423 nau
nika. I kakav je bio rezultat? 56
osoba nisu imale nikakvo mi
ljenje o religiji. 349 nau
nika su bili ateisti, 9 ravnodu
ni
prema veri i 9- neprijateljski nastrojeni prema hri

anstvu. To zna
i da je od 100
nau
nika vi
e od 95% neveruju
ih i manje od 2% verujuih.
Poznati prirodnjak Djubua Rejmon je u jednom od svojih predavanja izjavio da najnovija
prirodna znanja, koliko god to paradoksalno zvu
alo, treba za svoj nastanak da zahvale
hri

anstvu.
(22) Dela V.S. Solovjeva. Izd 1, t. VIII, s.108.
(23) Askoljdov, s.21.
7. Pred tajnom
Istinska nauka je smirena, a neznanje je gordo, - rekao je Spenser.
Ne samo da nauka nije odgonetnula
uda, niti natprirodne pojave, venije razjasnila ak
ni osnovne zakone. Nauka barata takvim pojmovima kao
to su prostor, vreme, materija,
kretanje, sila, i njih ne mo
e da zaobidje. Ali udubite se u svaki od tih pojmova, i
shvati
ete da je on nepostian i
ak sadr
i u sebi unutra
nju protivure
nost. Naprimer, da
li prostor i vreme zavise od stvari ili ne? Da li su oni ograni
eni ili beskonani? Da li oni
zaista postoje van nas ili samo u na
em umu? ovek se ne
e zadovoljiti nijednim
odgovorom na ova pitanja. Nauka se zasniva na tajnama.
ta je to znanje, ako ne sumnja? - pita ruski savremeni publicist. Sumnja postoji do
kraja, jer sve dok ne spoznamo tajanstvenu su
tinu postojanja, sva na
a znanja su samo

relativna.
Joje starozavetni mudrac rekao: ovek ne mo
e da dosegne stvari koje se de
avaju
pod suncem. Koliko god da se ovek trudi u istra
ivanju, on to ipak ne
e otkriti; a ako
neki mudrac ka
e da zna, on to ne mo
e da dostigne (Ekl. 8:17).
Sve se
ini jednostavno, samo zato
to smo navikli da sve gledamo. Vidimo, da list
raste, posmatramo kako raste, znamo inervaciju lista, pratimo korak po korak
razmmno
avanje
elija, i
itav mehanizam procesa rasta nam se otkriva kao na dlanu. Ali

ta ga primorava da raste batako, a ne duga

ije? ta primorava biljke ili
ivotinje da
imaju ovakav ili onakav oblik? Sva ova i hiljade drugih nerazja
njenih pitanja po na
em
neznanju su
tine stvari, pokazuju da smo okru
eni tajnama, i ukoliko sve te tajne ne
smatramo
udima, to je samo zato
to se s njima sreemo na svakom koraku. Mi ih ne
zovemo
udima, veuticajima, zasnovanim na prirodnim zakonima (24).
Prema prirodnim cudima smo neose
ajni ne toliko zbog nauke, koliko zbog navike.
Hiljade ljudi vidi kako sunce izlazi i zalazi svaki dan i nikada se ne zapita
ta je to sunce.
ak i medju naju
enijim ljudima postoje takvi, koji posve
uju decenije izu
avanju
rimske cloacae maximae carske imperije i nikada se ne zapitaju
ta je
ovek i koji je
smisao njegovog postojanja.
Odricanje
uda od strane takvih pravolinijskih ljudi nosi u sebi pretpostavku da je priroda
razgonetnuta. Potpuno suprotno: i filozofija, i nauka svedo
e o malozna
ajnosti i maloj
saglasnosti na
ih poznanja. Mi imamo pet
ula kojima spoznajemo prirodu. I su
tina
stvari, i povezanost pojava su sakriveni od nas, i mi mo
emo da vidimo samo njihovu
posledi
nost. Da li u Vaseljeni ima mnogo sila ili samo jedna koja se projavljuje u raznim
oblicima? Otkri
e radijuma i njegovih svojstava je unelo preokret u shvatanjima fiziara i
hemiara. Koristimo elektri
nu struju, be
i
ne telegrafe, a
ta je to elektrika ne
razumemo. Na
a ula su nesavr
ena, navid ne raspoznaje sve boje, za nas nepronicljivi
predmeti su pronicljivi za svetlost, ali ne i za oko! Slabi zvuci, slabi elektri
ni tokovi i
slabi mirisi su nam nedostupni.
U oblasti prirodnih nauka se de
ava neka revolucija za koju se ne zna kada i ime
e se
zavr
iti. Na kraju pro
log veka se mislilo da se svaka stvar (naprimer ugalj, kamen, drvo)
sastoji iz molekula i atoma. Ali danas se tvrdi da atomi nisu najmanja jedinica, i da se
svaki atom sastoji od miliona elektrona. Elektronom su nazvali jedinicu negativnog
naelektrisanja sjedinjenim sa etrom. Na taj na
in se materija pretvara u energiju. Pada
zakon o ouvanju materije (Lavoazjev zakon). Ali i osnovni principi fizike o odr
anju
energije (Majerov zakon) pobudjuju sumnje. S uni
tenjem materije, njenim prelaskom u
elektrone uni
tava se i sila, i sputava u
enje o prostim i slo
enim telima: od radijuma se
dobija prost element helijum. ak i matemati
ke aksiome gube karakter neospornosti
(25). Uporedo sa Euklidovom geometrijom, po kojoj prostor ima tri dimenzije, prava
linija se smatra najkra
im rastojanjem izmedju dve take i suma uglova u trouglu je 180,
postoji i geometrija Loba
evskog sa prostorom od
etiri dimenzije, koja odbacuje u
enje
o pravoj liniji i sumi uglova trougla.
Prirodnjak Tindalj pi
e: Uvek samo odmahivao glavom sa sumnjom kada su me pitali,
da li je nauka odgonetnula tajnu Vaseljene i da li
e je nekad odgonetnuti. Ljudski um ne
mo
e da da re
enje tog zadatka, jer on nadma
uje na
e snage. Naum se mo
e uporediti

sa muzi
kim instrumentom, kome je svojstven samo ograni
en broj tonova, ispod i iznad
kojih se nalazi beskona
na oblast
utanja (26). U svakom slu
aju, nema sumnje u to, da
je pravi svet drukije ustrojen od onoga kako nauka pretpostavlja, i mnogo je slo
eniji
(27).
1880. godine na zasedanju Berlinske Akademije nauka posve
ene Lajbnicu profesor
E.Djubua Rejmon je izjavio da u svetu postoji sedam tajni, od koje su
etiri potpuno
nerazre
ive (ignorabimus nesaznajne). Te etiri zagonetke su: su
tina materije i sile,
nastanak kretanja, ose
aja i sloboda volje. Tri perostale zagonetke: nastanak
ivota,
celishodnost prirode i nastanak misli i jezika mogu po predlogu Djubua Rejmona, iako sa
najve
im te
koama nekako da budu razja
njeni. Trideset pet godina je pro
lo od
vremena kada je ovo izjavljeno, i mnogo toga je uradjeno u tom periodu nau
nih
pronalazaka, ali se nauka nije pribli
ila razumevanjuu
ak ni te tri zagonetke, koje je
Djubua Rejmon smatrao re
ivim.
G.Spenser je putem
isto nau
nih istra
ivanja do
ao do saznanja da oblast du
e,
ispunjene religioznim verovanjima, nikada ne mo
e da opusti, jer
e tamo uvek nastajati
velika pitanja, koja se tiu nas samih i Vaseljene, i da je u realnom
ivotu svuda i uvek
bio neophodan taj uticaj, koje su na pona
anje ljudi imali teolo
ki simboli i sve
tenika
dejstva. Neophodno potinjavanje individua dru
tvu je opstajalo samo zahvaljuju
i
crkvenim ustanovama (28).
Oni, koji misle, da je agnosticizam (Spenserovo u
enje o Nepoznatom) isto
to i
bezreligioznost, tada kao u stvarnosti ono predstavlja religiozni stav koji odgovara
ljudskom duhu, upadaju u gre
ku, zbog toga
to smatraju da se radi o odnosu linosti
prema nekoj ni
oj od nje formi postojanja. Ali u stvari li
nost se ovde suprostavlja na
elu
koje je iznad nje. Zar je nemogu
e dopustiti da postoji takva forma postojanja, koja u tom
stepenu prevazilazi razum i volju, u kojoj ovi poslednji prevazilaze mehani
ko kretanje?
(29)
Nasavremenik Ernest Gekelj je poku
ao da upro

eno predstavi pogled na svet,

objediniv
i materijalno i duhovno, religiju, filozofiju i nauku. Gekeljova filozofija je bila
po ukusu njegovih savremenika i poprimila je
iroke razmere. Ali Gekelj nije razre
io
najve
u zagonetku:
ta je to priroda ili Vaseljena,
ta je su
tina stvari? A u toj zagonetki
su i sve ostale tajne Vaseljene. Razvojem nauke i filozofije ta zagonetka ne samo da se ne
razja
njava, vepostaje sve tajanstvenija.
(24) Zapisi Pirogova. Ruska starina, 1884. Rezimirajui odnos nauke prema
udesnom,
Mejer ka
e, da nauka ne odstranjuje udo iz realnosti, veiz svog opisa realnosti, asopis Ministarstva Narodnog Prosve
enja, 1909, jul, s.300.
(25) Tajne predmeta, - ka
e G.Spenser, - koje se spoznaju na
im
ulima, le
e van
predela na
eg razuma, ali su za njih jonerazre
vije zagonetne tajne prostranstva, koje
sadr
i u sebi sve postoje
e. Prve mogu biti obja
njenje, po mi
ljenju vernika, stvaranjem
sveta, a za agnostike se
ine obja
njivim hipotezom svetske evolucije, dok za tajne
prostora ne postoje nikakva obja
njenja. Kako su deisti, tako i agnositici podjednako

prinudjeni da priznaju ve
na svojstva prostora, i da je on sa svom sveukupno

u svojih
svojstava prethodilo stvaranju sveta i evolucionom procesu (injenice i komentari,
1903, s.202).
(26) Rei i
lanci. M., 1875.
(27) V. Dzejms. Mnogoobraznost religioznog opita. Za
oveka je
ak zagonetka i voda.
Istina je da dva atoma vodonika sa jednim atomom kiseonika obrazuju vodu. Ali vodonik
je zapaljiv gas i kiseonik potpomae gorenje; kako se njihovim sjedinjavanjem obrazuje
te
ko te
no jedinjenje sa novim osobinama sposobno da spre
ava gorenje? Neobja
njiva
je i pojava zbog
ega korenje biljki ide u zemlju, a stabla rastu navi
e. Zbog
ega se ovde
gubi zna
aj privla
ne Zemljine tee? Pogl. Prof. Prot. I.J. Svetlov. Religija i nauka.
Odmor Hri

ania, 1913 g., II, s.332.

(28) Butru. Nauka i religija u savremenoj filozofiji. SPb., 1910 g., s. 110-111.
(29) Isto, str. 108.
8. Istra
ivanje uda
Sujetna je nada da se sve razume, bilo da se radi o prirodi ili o religiji. Sve spoznati zna
i
spoznati u potpunosti Boga,
to bi zna
ilo sam biti Bog (30).
Medjutim ne treba se sve tajanstveno smatrati
udesnim. S druge strane,
udo mo
e da
nema zadivljuju
i karakter, naprimer, darovanje ki
e po molitvi.
Hoe li
udo imati karakter zadivljujueg dogadjaja ili karakter prirodne pojave - vera ili
neverje u
udo zavisi od raspolo
enja ili neraspolo
enja da se poveruje u
udo. Paskal je
govorio: Ukoliko
elite da budete neveruju
i, za to je dovoljna samo va
a
elja (31).
Volteru se pripisuju re
i: Kada bi se
udo vaskrsenja desilo na moje o
i i johiljade
drugih oevidaca, ja ne bih poverovao svojim o
ima niti o
ima onih koji su priznali to

udo.
Taj Volter koji pori
e
udesno i idealno
ivi u svakom
oveku; navika ima vlast nad
svakim
ovekom, i
ini um malopokretnim. Ali istovremeno u svakom oveku, ne
isklju
uju
i ni Voltera, postoji neka tenja ka
udesnom, neka smutna
e
nja, da su
mogu
i dogadjaji, koji se ne mogu svrstati u uobi
ajeni poredak stvari. emu god da nas

ivot u
i, srce veruje u
uda: postoji velika sila, postoji i velika ve
na lepota. Jedni se
bore sa tom e
njom za udesnim, a drugi joj daju prostor.
U pogledu tih suprotnih ovekovih raspolo
enja veoma je po
eljna nepristrasna,
spokojna, zasnovana na logici i preciznom poznavanju kritika
uda i dogadjaja, koja se
smatraju za
udesna. Ovde u pomoprirodnim naukama treba da pritekne istorija,
poznavanje jezika, psihologija i medicina.
U dana
nje vreme i u pro
lom veku istra
iva
i opitnih znanja u kritici
uda se nisu
koristili metodom opitnih nauka (navodjenjem, indukcijom); vemetodom filozofskih
nauka zaklju
kom, dedukcijom. Oni su u osnovu svoje kritike stavljali neopovrgnuti
stav (aksiomu), da su
uda nemogu
a, a potom napu
taju
i taj stav, razmatrali su posebna

uda i nisu u njima nalazili nesumnjive znake

udesnosti.

Pritom su se
esto pozivali na jonepoznate prirodne zakone, kojima se gubi natprirodni
karakter datih
uda. Prema Kantovom mi
ljenju, sli
na kritika je zasnovana na principu
lenjog razuma.
Jasno je da se istra
ivanju vrste
injenica ne sme pristupati sa preodredjenim mi
ljenjem
o njihovom nepostojanju. Ukazivanje na to, da su
uda nesumnjivo la
na, ne opravdava
preodredjenost kritike. Postojanje o
igledno la
nih
uda poziva kriti
ara na posebnu
obazrivost pri istra
ivanju
uda. Postoji la
na statistika, ali to nauniku ne daje prava da
se sa predubedjenjem odnosi prema svakoj statistici. La
na moneta pretpostavlja
postojanje prave. La
na vidjenja i
uda su samo neuspe
na podra
avanja istinskim.
Ukoliko od grupe ljudi pet ili deset svedoka ne zaslu
uju poverenje, onda se tu ne treba
ni
ta
uditi: medju ljudima uvek ima mnogo pomra
enog uma i moralne tame.
Ka
u: vera u
uda se mo
e videti kod mladih i nerazvijenih naroda. Sta je to? Da li je
neko ukazao na granicu izmedju du
e domoroca i Evropejca? Da li je neko saznao kada
narod skida prsni oklop i stavlja pla
t? Zar
ete nazvati razvijenim narodom kojemu je
potpuno strana vera u
uda! Takvog naroda nema u celom svetu.
Joka
u: vera u
uda suava i pori
e razum. Ali vas jone pozivaju na veru u
udo, ve
na nepristrasno istra
ivanje
uda. Vera ne mo
e da su
ava razum, zbog toga
to je ona
op
teljudsko nastrojenje du
e, jedna od projava njene slobode. Vera je neizbe
ni sastavni
deo svake spoznajne delatnosti, po
ev
i od mra
nih ose
anja negativnih ose
aja. Vera
poma
e razumu u spoznanju istine, tako da su ono
to su apostoli rekli verom razumem
(to jest poverovav
i po
injem da razumem) se ne odnosi samo na religiozne spoznaje, ve
i na nau
ne.
Didon objektivno pi
e u uvodu svoje istorije
ivota Isusa Hrista: kritikovati dogadjaje i
dokumente s ta
ke gledi
ta nastrojenja veka ili vladajueg mi
ljenja, zna
i podvrgavati se
riziku da se pogre
i, zbog toga
to se nastrojenja i mi
ljenja menjaju. U osnovi kritike
treba da se nalaze sveop
ti, stabilni, bezuslovni razumski zahtevi. Takva kritika e biti
iznad svoga veka i iznad svake
kole. Takva kritika je stra
na za religije Bude, Zoroastra,
Magometa, za panteizam, ali ne i za hri
anstvo. Izvrtati istinu radi vladaju
ih kaprica,
odbacivati
injenice, nepoeljne i neprijatne na
im predubedjenjima, nije kritika ve
obstrukcija, ustajanje protiv istine; nije
asno tra
iti svoj
ig na dokumentima. Kritika
nije slu
avka racionalizma, ona je slobodno dete razuma koje slu
a samo svog oca. Ona
ne
e izopa
iti ono
to je na
la u dokumentima, kao
to ga ne
e ni razvodniti niti
preuveli
ati. Ona samo obja
njava
injenicu u vezi sa njenom situacijom.
Hristova
uda i prvobitno hri

anstvo su posvedo
eni kao nijedan od dogadjaja klasi
ne
antike, koji ne pobudjuju sumnje u nauci. Do nas je do
lo vi
e od 1700 rukopisa Novog
Zaveta; medju njima 160 uncijala iz IV veka i ne
to kasnije. Rukopisi gr
kih i rimskih
klasika nisu stariji vi
e od V-X vekova. Ali ne govore
i veo drevnim klasicima,
osnovanije mogu da budu sumnje u nedavne dogadjaje, naprimer, u Napoleonove
podvige, nego u Hristova
uda, kako je to dokazao jedan od engleskih arhiepiskopa (32).

Negativna kritika pretpostavlja nemogu

e uslove za proveru istinitosti
uda. Naprimer,
Renan ka
e: Jose nijedno
udo nije desilo pred grupom ljudi, koji su sposobni da
potvrde
udesni karakter
injenice. Renan pretpostavlja mogu
nost vere u
udo pri
slede
im uslovima: udotvorac izjavljuje da
e vaskrsnuti umrlog. Saziva se komisija
nau
nika, istra
uje se mrtvo telo, utvrdjuje se smrt i ukazuje se pozornica za
injenje

uda. Zatim se udotvorcu po izvr

enju
uda naredjuje da ponovi
udo pri drugoj
okolnosti (33). Ovde se
udo razmatra kao samocilj, tada kada je ono samo sredstvo u
Bo
ijim rukama;
udo se razmatra kao ljudsko delo, a ne kao Boije. Iako se u toku
Hristovih
uda nije sastajala komisija od hemi
ara i fizi
ara, mnoga Hristova uda su
u
injena pred zdravorazumskim svedocima. Pokazna
uda Renan mo
e da vidi samo u
apokrifnim jevandjeljima i u legendama o Simonu Magu.
Autor veoma priznate Logike D.S.Milj druk
ije rasudjuje nego Renan, i priznaje
mogu
nost
uda sa
isto logi
ne ta
ke gledi
ta. Mi ne moemo, - ka
e on, - da
napravimo taj apsolutni zaklju
ak da teorija
udresnog treba odmah da bude odba
ena.
Ako smo dozvolili postojanje Bo
anstva, onda sa ozbiljnom mogu
nos
u treba da
dozvolimo i postojanje neposredne projave Njegove volje i delovanja.
(30) Razmi
ljanja Vine iz knj. Sokolovskog Religija ljubavi i egoizam. M., 1891,
s.113.
(31) V.S. Solovjev tako varira ovu misao: Obi
no se istine vere unapred odbacuju ne
zbog neosetljivosti uma, vepo lukavosti volje.
(32) Historic Doubts relative to Napoleon.
(33) Uvod u Isusov ivot po izd. Sitina. M., 1907, s. 7-10, 69-70.
9. Vreme uda
ak i obi
ni ljudi obra
aju panju na to da su
uda neravnomerno rasporedjena u istoriji

ove
anstva: u nekim epohama ih ima mnogo i zadivljuju
a su, a u drugim ih ima tako
malo i toliko su neuverljiva, da mnogi stavljaju njihovu prirodu pod znak pitanja.
U stvari, kako je mnogo
uda opisano u Jevandjelju! Kako su ta uda raznovrsna i
zadivljuju
a! Ali jevandjelisti nas uveravaju da je njima opisan samo neznatan deo
Isusovih uda. Kada bi se pripovedalo o svemu
to je Gospod naIsus Hristos u
inio i
rekao, onda prema tvrdjenju jevandjeliste Jovana, broj napisanih knjiga ne bi stao u ceo
svet.
I u Delima sv.Apostola postoje svedo
anstva o velikom broju
uda (2:43; 4:30; 5:12; 8:68; 14:3), ali su od njih opisana samo neka.
Tako veliki broj
uda u prvobitnom hri

anskom periodu u poredjenju sa njihovim malim

brojem danas donekle opravdava
esto izgovaranu frazu: danas nema
uda. Ali kada toj
frazi misle da podmetnu verodostojnost novozavetnih
uda, onda je takav zakljuak
brzoplet i povr
an.
Razlika u broju, i da tako ka
emo kvalitetu
uda iz prvobitnih hri

anskih i dana
njih
vremena se obja
njava ciljem
uda.

Prema u
enju apostola Pavla,
uda su znaci za neveruju
e (1 Kor. 14:22), ali ne
neveruju
ima po upornosti, veonima koji su se udaljili od Boga umom i srcem, a ne po
neznanju. Za takve ljude su
uda dokazi Bo
anskog porekla hri

anstva. Ona ih zovu u

Hristovu Crkvu, kao
to zvono poziva bogomoljce u hram i prestaje da zvoni kada se
hram ispuni.
Takav je vaspitni metod: u po
etku o
igledan, a potom usmeni, unutra
nji. U po
etku
deluje na um, a potom na um i srce. Ukoliko bi Crkva uvek imala potrebu za velikim
brojem zadivljuju
ih
uda, onda bi to svedo
ilo o odsustvu unutra
nje kreposti i
predanosti Bogu njenih
lanova. Neko je rekao: uda su pelene mlade Crkve, a ne
ode
a Njenog zrelog uzrasta(34).
udo je otkrivanje Boga oveku. Ali brzo otkrovenje je
oveku potrebno samo u
sopstvenom preporodu. To je dobrovoljno delo. Spoljna pomoovde protivure
i
samom zadatku. Ukoliko pri
ovekovom preporodu postoji Bo
ija pomo
, onda je ona
nevidljiva, unutra
nja i nerazdvojiva od moralnih snaga onoga koji se preobra
ava.
Gospod u potpunosti uvaava prirodu koju je stvorio i njene zakone kao dela Svoje
beskona
ne, najsavr
enije premudrosti; zato Svoju volju vr
i obi
no posredstvom prirode
i njenih zakona, naprimer, kada ljude ka
njava ili ih blagosilja. I zato ne tra
i od Njega

uda bez posebne potrebe (35).

Pri razmatranju odnosa uda prema prirodnim zakonima videli smo da prirodne pojave u
periodu preobraaja imaju nesumnjivo
udesan karakter. Prva pojava organske materije i
biljnog carstva se ne mo
e a ne smatrati udesnim, po
to se danas posmatra prelazak
neorganske materije u organsku. Prva pojava organizama ivotinjskog carstva nije ni
ta
manje
udesna, jer danas prime
ujemo da se sve ivo radja iz jaja. Ali kako je nastalo
prvo jaje? Ukoliko je ono done
eno sa druge planete, onda u Vaseljeni uop
te treba da
bude obja
njena prva pojava biljnih i
ivotinjskih organizama, ne govore
i veo
oveku,
u kome postoji ne
to novo u poredjenju
ak i sa vi
im
ivotinjskim vrstama. Za
obja
njenje sli
nih preobra
aja istra
iva
i mehani
kog ustrojstva Vaseljene pribegavaju
pretpostavci da su nekada ranije delovali drugi zakoni, druge sile. Ali ne znai li to pustiti

udo na druga vrata? Jer se

udom smatra bezuzro
na pojava, ali pojava koja poti
e od
druge zakonitosti, druge Sile i Uzroka, od onih koje deluju u obi
nom poretku stvari.
Kako se u prirodi udesno najbolje projavljuje u vreme preobra
aja, tako je i u svetu ljudi

uda vi
e i ona su vi
e zadivljuju
a kada poinje novi period ljudske istorije. Tako sama
Crkva u
i o udu.
Bla
eni Irinej, u
enik u
enika apostolskog (III vek), je priznavao razliku izmedju
prirodnog toka stvari u njegovo vreme i
uda iz apostolskog vremena. Bla
eni Avgustin
je govorio da su se uda od vremena
irenja hri

anstva prekinula zbog suvi

nosti, a da su
se nastavila postala bi uobi
ajena pojava. Medjutim on protivure
ei samom sebi u
jednom od svojih dela navodi mnogo njemu savremenih
uda (36).
Zlatoust u 32-oj besedi na Mateja ka
e: Ne zahtevate li i od nas
uda koja su
inili
apostoli, dolaze
i da propovedaju, kako bi i mi
istili gubave, izgonili demone,
vaskrsavali iz mrtvih? Ali najve
i dokaz va
eg blagorodtsva i ljubavi
e biti ukoliko

budete verovali u Boga, bez rezerve. Bog je prekinuo da

ini
uda kako iz tog razloga,
tako i zbog drugih. Ako bi se oni koji imaju dar da
ine uda, kao
to neko ima dar da
besedi ili dar blago
estivosti, preuznosili, odvajaju
i se od drugih ljudi, onda kako ne bi
bilo podela, kad bi postojala joi
uda? A to ne govorim po dose
anju, veiznosim kao
dokaz Korin
anima, koji su se zbog toga razdvojili. Ne tra
i
uda, vespasenje du
e. Ne
trai da vidivaskrsenje jednog mrtvaca, kada znada
e svi mrtvi vaskrsnuti, ne trai da
vidida je slepac progledao, veposmatraj kako danas svi po
inju da dobijaju bolji i
korisniji vid. Nau
i se i sam da gledacelomudreno i ispravi svoje oko. Istina, kada bi mi
svi
iveli kako treba, mnogoboci bi nam se vi
e divili nego
udotvorcima. uda se
esto
smatraju obmanom i ljudi u njima nalaze mnogo toga podozrivog, iako hri

anska
uda
uop
te nisu takva. Ali neporoni
ivot ne mo
e da se podvrgne nikakvom slinom
podozrenju naprotiv, vrlina svima zatvara usta (37).
Odblesak tih uda, koja su se de
avala pri dolasku Glave Crkve i radjanju same Crkve e
se ose
ati u svim vremenima. Ta
uda su i za nas
iva i dejstvena. Ona su kamen u osnovi
Crkve, i bez njih ona ne bi bila ono
to jeste. I zato je u pravu Lesing kada ka
e:
Postojanje Crkve nam zamenjuje sva druga
uda.
(34) Ali neophodno je pretpostaviti pove
anje broja
uda na kraju crkvene istorije, po
to

e on biti po
etak novog neba i nove zemlje, gde ivi istina. Ali ni
uda na poetku, ni

uda na kraju ne pripadaju istoriji, jer je ona razvoj i kretanje, ali ne i po

etak kretanja
niti njegov kraj.
(35) Prot. I.Sergijev. Razmi
ljanja hri

anina. SPb., 1903, s. 37.

(36) B Retract., a o prekidu
uda govori u Dc civ. 22, 8; Dc retil. Cred. 16; De vera relig.
25.
(37) Dela Zlatousta u prevodu Sankt-Peterbur
ke Duhovne Akademije, t. VII, 360-361.
10. Starozavetna
uda
Najuverljiviji dokaz istinitosti starozavetnih
uda bi bilo istra
ivanje verodostojnosti i
istinitosti starozavetnih spisa. Ali takvo istra
ivanje pri velikom broju prigovora protiv
verodostojnosti knjiga, koje ulaze u sastav Biblije, pri mnogim pretpostavkama o
vremenu i mestu sastavljanja tih knjiga ne mo
e biti predmet novinskog
lanka.
Zbog toga
emo se zbog neophodnosti ograni
iti na detaljne napomene o starozavetnim

udima uop
te i o nekim od njih pojedina
no.
Stari Zavet sam po sebi predstavlja kao uvod u Novi, pripremu za primanje Hrista. Ta
veza izmedju dva Zaveta je najbolje izra
ena u starozavetnim proro
anstvima. S biblijske
ta
ke gledi
ta proro
anstva se ne smeju shvatati kao dela upravljana samo ljudima:
ovek
u proro
anstvima predstavlja orudje Svetoga Duha, ne gube
i svoju svest i duhovna
svojstva svoje linosti. Za prirodne nauke takva ta
ka gledi
ta je te
ko prihvatljiva. Ali i
sa svoje ta
ke gledi
ta oni ne mogu da odbace proro
anstva pre svega zato
to su
proro
anstva o Hristu
injinice, niz
injenica, koje su dostupne istra
ivanju. U knjigama
koje su napisane stotine godina pre Hristovog Rodjenja, Njegov
ivot, Njegova Li
nost i

Njegovo delo su opisani tako

ivo i konkretno, da pred tim ne mo
e da se ne zaustavi ni
najupornije neverje.
S druge strane, nauka, koja objavljuje postojanost delovanja zakona u Vaseljeni i u
istoriji, nema pravo da pori
e mogu
nost iako prirodnog predvidjanja budu
ih dogadjaja.
Ne samo proroanstva, vei druga
uda Starog Zaveta se grupi
u oko Hristove li
nosti,
ili preciznije, oko
uda Bogoovaplo
enja radi spasenja ljudi. Zbog toga su ona bila
skoncentrisana medju narodom, koji je izabran kao uvar i prvi glasnik vere u spasenje i
Spasitelja. Ta veza izmedju drugih
uda i
uda Hristovog javljanja svetu je ukazana u
Njegovom odgovoru Jovanu Prete
i. Mue
i se zbog nevoljne
amotinje u zatvoru, Jovan
je poslao u
enike da pitaju Isusa: Jesi li ti onaj
to
e do
i, ili drugoga da
ekamo? A
Isus odgovaraju
i re
e im: Idite i ka
ite Jovanu
to
ujete i vidite: slijepi progledaju i
hromi hode, gubavi
iste se i gluhi
uju, mrtvi ustaju i siroma
nima propovijeda se
Jevandjelje (Mt. 11:2-5). uda prethode, prate i posleduju Onoga, Koji je do
ao da
spase ljude.
Pojedini
udesni dogadjaji Starog Zaveta, kao
to je naprimer grehovni pad prvih ljudi,
imaju karakter ne lokalni i prolazni, vesvetski i op
teljudski. On govori ne samo o tome

ta je bilo, vei o tome

to uvek biva. To je tipi
no isku
enje
elja da se bude kao bog,
traenje spoljne autonomije, savr
enstva, koje se posti
e bez truda i neprekidnih napora. I
Hristos je pozivao ljude na bogopodobije, samo ne putem gordosti i samopouzdanja, ve
putem smirenja, samoodricanja i stradanja.
Pri razmi
ljanju o
udima Starog Zaveta pora
ava neobinost nekih od njih, kao
to je
naprimer stajanje sunca pri Isusu Navinu, mogovora Valaamove magarice, kit, koji je
progutao i sauvao Jonu. Ali ono
to je zadivljuju
eu
udesnom dogadjaju nisu
njegove spoljne razmere, vena
in njegovog izvr
enja koji je nedostupan proveri i
posmatranju. udo je delo Bo
ije, i kao takvo nije dostupno ni ljudskom oseaju, niti
ljudskom razumu. Kada bi se
udo de
avalo na na
e oi, naprimer, pretvaranje vode u
vino u kristalnom sudu, onda ni to vidjeno
udo ne bi nam postalo razumljivije, po
to
nismo videli Bo
iju ruku i silu. to se ti
e
uda iz davne pro
losti nastav se ote
ava
time
to mi dodajemo svoju savremenu ta
ku gledi
ta ka formi i su
tini opisivanih
uda,
trudimo se da shvatimo i objasnimo
udo u svetlosti na
ih jadnih,
kolsih znanja. Za
proizvodjenje jednog te istog prirodnog efekta mo
e postojati nekoliko naina. Jedan deo
tih naina nam je poznat, a drugi deo nam ostaje nepoznat. Pod tom nepoznanicom se i
krije zadivljuju
e prosto obja
njenje efekta. To treba re
i i za
udo. Pri njegovom
izvr
enju Bog je upotrebio najprostiji na
in, lak, kao Kolumbovo jaje, ali taj na
in je van
na
eg delokruga, i mo
da e nam zauvek ostati nedostupan. A mi mudrujemo, lupamo
glave, pravimo pretpostavke o elektri
nim suncima pri Isusu Navinu (38), o i

ezloj vrsti
morskih
udovi
ta, od kojih je jedno progutalo Jonu. Velika je nadmenost smatrati jedno
od mogu
ih obja
njenja na
ina izvr
enja
uda jedinim obja
njenjem. Onaj ovek koji
veruje u Bo
ija
uda ne treba da pita kako se desilo ovo ili ono zadivljuju
e
udo. Za nas
su sva
uda nemogua, ali ne i za Boga. Zato je On Bog: Njegovoj sili i razumu nema
granica.

Pri rasudjivanju o starozavetnim udima zaboravljamo na veliku razliku izmedju na

eg
vremena i vremena starojevrejskih sudija, razliku u pojmovima i jeziku. Na tu razliku je
ukazao Gospod, kada je vi
e puta osudjivao strah Jevreja prema
udesnom. Jevreji su
naprimer pripisivali magijsku silu Mojsiju i ak i njegovom ezlu. Ali im je Gospod
govorio: Mojsije ne dade vama hljeba s neba, nego vam Otac Moj daje hljeb istiniti s
neba (Jn. 6, 32). Jevreji su upokojenje Enoha i Ilije shvatali kao uzla
enje na nebo, ali
Gospod odbacuje to ose
ajno shvatanje, govore
i: I niko se ne pope na nebo osim Koji
sidje s neba, Sin ovje
iji Koji je na nebu (Jn. 3, 13). U ovim re
ima je ukazano na
razliku izmedju neba fizi
kog i neba duhovnog, razliku koju su spoznali bogoprosve
eni
mu
evi Starog Zaveta, ali koja nije usvojena od strane narodne mase. Jevreji su imali
plotsko shvatanje javljanja Boga prvim ljudima, patrijarsima. Ali svaki Hristov uenik
tvrdi: Boga niko nije vidio nikad; Jedinorodni Sin Koji je u naru
ju O
evom, On Ga
javi (JN. 1:18) (39). Jevreji su trogodi
nju su
u u izrailjskoj zemlji pripisivali sili
proroka Ilije, ali Hristos ka
e: Mnoge udovice bijahu u Izrailju u vrijeme Ilijino kad se
nebo zatvori tri godine i
est meseci (Lk. 4:25).
Mi
ivimo u periodu rasudjivanja, a starozavetni Jevreji su
iveli po ose
anjima. Na
jezik je precizan, iako i nesavr
en, a jezik Jevreja je slikovit. Sv.Jovan Zlatoust u
besedama na Knjigu Postanja tvrdi, da se Mojsije prilagodjava shvatanju svojih
sunarodnika. Evo primera: I re
e Gospod Mojseju i Aaronu (..) reci im: () ne
ete ui u
zemlju, na kojoj sam se Ja, zavetovao da vas naselim (is. 14:26, 28, 30). Ovde je o
podizanju ruke re
eno samo radi
ivopisnije predstave o zavetu. U 31-oj glavi Izlaska

itamo da je Bog Mojseju dao dve tablice otkrovenja, tablice kamene, na kojima je bilo
napisano prstom Boijim (st. 18). Posle poznatog razbijanja tih tablica, Gospod je
naredio Mojseju: Iste
i sebi dve tablice kamene, sli
ne prethodnim, i izidji k Meni na
goru, i Ja
u ti napisati na tim tablicama re
i, koje su bile napisane na predja
njim, koje si
razbio. () I istesao je Mojsije dve tablice kamene () iza
ao je na goru Sinaj () I
ostao je tamo Mojsije kod Gospoda
etrdeset dana i
etrdeset noi; i napisao je Mojsije
na tablicama rei zaveta desetoslovija (Ish. 34:1, 4 I 28). U svetlosti druge izjave se vidi
kako treba shvatati pisanje prstom Bo
ijim i re
i Ja
u napisati. Sli
ni slikoviti izrazi
su mogu
i i danas. B.I.Gladkov, od koga smo pozajmili primedbu protiv bukvalnog
shvatanja re
i iz Biblije, se poziva na re
i preosv. Antonina, koje su izgovorene 26
decembra 1904 godine u Petrogradskoj Kazanjskoj crkvi povodom predaje Port-Artura.
U govoru je re
eno, da su na tvrdjavskoj litici prstom Bo
ijim napisana pregre
enja
jednih i mu
eni
tvo drugih. Mislim medjutim da bez obzira na te re
i Preosve
enog,
niko ne
e po
eti da na gorama Port-Artura trai takve natpise.(40).
Zlatoust biblijsku pri
u o stvaranju oveka, njegovom nastanjenju u raju od strane Boga,
stvaranju Eve od rebra i hodjenju Boga u raju oslobadja od antropomorfnih omota i
tumai je u duhovnom smislu (pogl. Njegove besede na Knjigu Postanja 8, 13, 15 I 17).
Ve
inom starozavetnih
uda se opovrgava shvatanje
uda kao dogadjaja, koji naru
ava
prirodne zakone. Tako devet prvih egipatskih kazni predstavljaju prirodne pojave
svojstvene zemlji u kojoj su se odigrale. Koji prirodni zakoni su naru
eni, kada je vrana
donosila hleb proroku Iliji, kada lavovi nisu dotakli proroka Danila, kada su krave koje su
Filistimljani upregli u taljige sa kov
egom, dovezle kov
eg u Izrailjsku zemlju, kada je

reb ukazao na porodicu, koja je bila kriva za utajenje neprijateljskog plena pri

zauzimanju Jerihona, kada je Gedeon bio ukrepljen pri

om o snovidjenju u
neprijateljskom logoru?
U Knjizi Esfir nema nieg zadivljujueg i tajanstvenog, ali je ona puna
uda u smislu
Bo
ijeg promi
ljanja o spasenju jevrejskog naroda, nad kojim je bio podignut ma
. Radi
odvra
anja o
igledno neumitne pogibije, desilo se niz podudarnosti u vreme dato
Jevrejima. Bilo je potrebno da se pre
itanja letopisa za razbijanje nesanice on otvori na
stranici, na kojoj se govorilo o otkrivanju Jevrejima od strane Mardoheja opasne zavere
protiv cara; bilo je potrebno da Mardohej u svoje vreme ne bude nagradjen za tu dr
avnu
zaslugu; bilo je potrebno da carev favorit Aman sam odredi nagradu Mardoheju,
pretpostaviv
i da se car sprema da nagradi njega samog Amana; bilo je potrebno da
rizi
no naru
avanje etiketa ne navu
e na Esfir carski gnev itd. Sve te podudarnosti ne
naru
avaju nikakve zakone, vesu oni
udo, koje se desilo po narodnoj molitvi za spas
od skore nevolje.
Ako se pa
ljivo pro
ita istorija napoleonskih ratova, onda se vidi da u njoj ne nedostaju
takve krupne posledice, koje su nastale od malih uzroka. Mala Napoleonova bolest u
Borodinskoj bitki, njegov bolesni napad 28 avgusta 1813 godine, posle pobede kod
Drezdena, imali su odlu
uju
i znacaj za ishod kampanje. Za skepti
nog istori
ara
Napoleonova sudbina
e kroz 300 godina predstavljati varijantu mita o Prometeju. On je
kao i drugi za svoje velike zamisli bio prikovan (iako Napoleon ne bukvalno) za liticu,
stradaju
i u prinudnoj nemoi.
Spasenje Francuske herojstvom ane dArk nije manje
udesno, nego spasenje Izrailja od
strane proro
ice Devoroje.
Pa
ljivo oko veruju
eg istra
ivaa dana
njeg svetskog rata otkri
e i u njemu tragove
Bo
ijeg Promisla.
Oni koji u
udu vide naru
avanje prirodnih zakona se pozivaju na
udo isplivavanja
potonule sekire, koje je u
inio prorok Jelisej i na udo skraivanja senke cara Jezekilja.
Prvo od tih
uda protivure
i zakonu Zemljine te
e: gvo
dje je 9 puta te
e od vode i treba
da tone. Ali zar ne plove
eli
ni brodovi, pritom natovareni velikim tovarom? Zar ne
pliva eli
na igla, koja je dobila od prstiju mali sloj masnoe i pa
ljivo stavljena na
povr
inu vode? Zar magnet ne privla
i navi
e opiljke gvo
dja? U svim tim slu
ajevima
zakon Zemljine tee i dalje va
i. To se sve spoznaje pri ovekovim ograni
enim znanjima
i snazi. Ali Bo
ija mudrost i mosu takvi da je za Njega sve mogu
e bez naru
avanja
Njime ustanovljenog poretka Vaseljene. Pritom Njegovi na
ini mogu da budu
jednostavni kao Kolumbovo jaje. Kombinacija sila i zakona, nama poznatih i jo
nepoznatih, mo
e da dovede do varljivog utiska protivure
nosti prirodnom poretku stvari.
Biblija, govore
io
udima, se zadovoljava ukazivanjem na njihov cilj i ne bavi se
nau
nim obja
njavanjem naina njihovog izvr
enja. Za Onoga Koji je uinio najve
e

udo stvaranja sveta sva ostala najzadivljujua

uda su jednostavna i prirodna. Od prvog

uda, kao od korena, izrastaju sva ostala. Postoji samo jedno umi
ljeno, ali neverovatno

udo - misliti da svet koji je stvorio Tvorac mo

e i na tren da postoji bez Njegovog
u
e

a u njegovom daljem postojanju.

to se ti
e skraenja senke (4 Car. 20:9-11) profesor S.S. Glagoljev je negde rekao da se
ta pojava moe posmatrati u vreme pomra
enja Sunca. Ne garantujemo da je to ta
no
tako bilo i u vreme bolesti cara Jezekije. Oblast mogu
nosti nije ograni
ena, i Bog je
svedr
e
i Doma
in tih mogu
nosti.
(38) Pogl. Na
lanak o stajanju Sunca pri Isusu Navinu u Odmoru Hri

anina, 1912
god., knj. IV.
(39) Slino tome, starozavetna bogojavljanja su bila bogoop
tenja, dostupna samo
veruju
ima.
(40) Prvi uzrok na
eg ateizma. SPb., 1906, s.13.
11. Jevandjelje i
uda
Ne mo
e a da se ne prizna da za za
titnika istine novozavetna
uda ne iziskuju toliko
napora koliko starozavetna. Dokumenta, koja opisuju uda Isusa ili apostola, su napisali
ili sami o
evici tih
uda, ili ljudi, koji su slu
ali pri
uo
udima od o
evidaca. Ti
dokumenti su do
li do nas medju velikim brojem rukopisa starih i onih iz kasnijih
vremena, i veoma ih je te
ko razdvojiti. injenice koje su sadr
ane u njima nisu
protivure
ne. U tim
injenicama nema nieg izve
at
enog i fantasti
nog, one nisu
saop
tene s ciljem da zadive, veda otkriju Bo
ije milosrdje; njih nisu zapisali neki
zanesenjaci, veljudi koji su spokojno uvereni u istinu svog ispovedanja, koji su tu istinu
posvedo
ili i svojim
ivotom, i spremno

u na stradanje i smrt. Neke re

i apostola nalaze
svoju potvrdu
ak u knjigama koje su neprijateljske hri
anstvu. Naprimer, apostoli su
govorili Isusu, da jedan
ovek koji ne ide za Njim Njegovim Imenom izgoni demone
(Mk. 9, 38). Tu
injenicu je potvrdio Talmuda (Aboda zara 40, 4). Eliezara ben-Duma je
ugrizla zmija; tada je kod njega do
ao Jakov iz Kirera Sami (to jest Jakov apostol) da ga
isceli u Isusovo Ime. Ravi Izmail to nije dozvolio, i bolesnik je umro.
Obja
njenja racionalista su ponekad veoma precizna, razumna, logi
na, ali oni ne
obja
njavaju te
injenice, koje su u Jevandjelju i Delima, vedruge, koje su dobijene
izopa
enjem teksta. Njihova kritika ne obja
njava to
to treba da se objasni, niti uda koja
su zapisali o
evici, vepretpostavke koje su se nakupile u mozgu kritiara. Izmedju tih
pretpostavki i teksta dokumenta nedostaje karika koja ih povezuje. Naprimer, kao
obja
njenje nahranjenih 5 hiljada ljudi kriti
ar je pretpostavio da je Hristos svima
predlo
io da podele svoje zalihe hrane. Ali ako je to bilo tako, kako je onda tok dogadjaja
bio druga
iji, i zbog
ega taj dogadjaj nije izlo
en u pretpostavljenoj situaciji, veu
drugoj potpuno neodgovaraju
oj? Umesto obja
njenja teksta predla
e se potpuno
nenau
no praznoslovlje. To ak nije ni racionalno, ni kriti
no, veprosto naivno.
Naivnost ovde nije ispoljena samo u nasilju nad tekstom, vei u la
noj predstavi, da je u
jevandjeljskom
udu najva
nija njegova
udesnost. Medjutim Jevandjelja predstavljaju
Hristova
uda u takvoj svetlosti, da njihova
udesnost dolazi u drugi plan i ona ulaze u
tok Hristovog
ivota. Jevandjelja se ne zaustavljaju na
udesnosti Hristovih dela, ve
glavni akcenat stavljaju na vezu
uda sa Njegovim prizivom i Njegovim svr
etkom (41).

Istina je da su se neki o
evici
uda bavili njima vi
e nego
to treba i verovali su u Hrista
samo zbog
uda. Ali Spasitelj nije ose
ao naklonost prema takvim vernicima i ne
povjerava
e im Sebe; jer ih sve znadija
e, i ne treba
e Mu da ko svjedo
i za
ovjeka; jer
Sam znadija
e
ta bje
eu
ovjeku (Jn. 2:23-25). Jer i Isusovi neprijatelji, videv
i
Njegova uda, nisu sumnjali u njih, vesu se samo u
vr

ivali u svojoj mr
nji prema
Bogu i Ocu (Jn. 15:24). Jevandjelisti nisu imali takav odnos prema
udima: ona sama po
sebi nisu privla
ila njihovu pa
nju, veu vezi sa Isusovim uenjem, s Njegovim prizivom
i smr
u. uda u Jevandjelju nisu sama sebi cilj, kao u drugim religijama, vesamo znaci
uzvi
enog i boljeg.
Hristova
uda su predstavljala simbol nastupaju
eg Carstva Bo
ijeg (Is. 35:5 i dalje). Sve

to je Isus govorio i radio u prvoj polovini Svog slu

enja, je bila potvrda prvih rei
Njegove propovedi: Pokajte se jer se pribli
ilo Carstvo Nebesko (42).
Hristova
uda su takodje potvrdjivala Njegovo u
enje o Njegovoj Li
nosti, poslani
tvu i
odnosu prema Ocu. Ne postoji mogu
nost da se
uda iz Jevandjelja izuzmu a da se
pritom ne poremeti u
iteljski deo Jevandjelja. Za sve godine Svog pouavanja Hristos je
imao najve
e neraspoloenje da
ini
uda radi glasina, i divljenja mase. Kako su Ga malo
razumeli neki racionalisti, koji su tvrdili da je Isus toboe
udotvore
i podr
avao
predrasude Svoga vremena! Da li je bila mogu
a takva pretpostavka o Onome, Ko je bio
u
itelj najistije moralnosti, o Koga su sami Njegovi neprijatelji smatrali ovekom za
Koga ne postoje la
i i obmane! uda su nerazdvojno pro
ela ne samo Isusovo u
enje,
vei Njegov
ivot. Njegovo zae
e i Rodjenje je udo, Njegovo kretanje po zemlji je
pra
eno velikim brojem
uda, i Njegova smrt je povezana sa Vaskrsenjem. Nas dodiruje
Hristova ljubav, ali se ona projavljuje u
udima: pretvara vodu u vino, umno
ava
hlebove, vaskrsava umrle. Kada ne bi bilo ovih ili onih Hristovih
uda, onda bi bila
uzaludna i ta pa
nja koju je
ove
anstvo ukazivalo Hristu tokom 19 vekova. Uzaludna je
onda pa
nja koju su prema Njemu imali racionalisti. Ukoliko Hristos nije vaskrsao, ve
istrunuo u zemlji, onda je uzaludan i besplodan religiozan odnos prema Njemu koji su
imali, imaju i ima
e milioni ljudi koji su
iveli i
ive na zemlji. Odricanjem
jevandjelskog Hrista, Hrista dogme i Crkve nestao bi i Hristos istorije. Ali odricati Hrista
istorije je
isto bezumlje; pa je prema tome i Hristos Crkve, naHristos, Sin Boga ivoga
ve
no istinit.
Neubedljiv je i nenau
an poku
aj svesti Hrista i Jevandjelje samo na moralno uenje.
Sadraj Jevandjelja se nikako ne iscrpljuje moralnim zapovestima. Ono izla
e dogadjaje
koji su u dubokoj vezi ne samo sa moralnim u
enjem, vei sa op
tefilozofskim idejama
hri

anskog pogleda na svet. Misliti, da se su

tina Jevandjelja sastoji samo u moralnosti,
zna
i su
avati njegovo istinsko zna
enje. Jevandjelje je celokupan pogled na svet. I u
njemu, kao i svakom drugom pogledu na svet, pored u
enja o moralu, postoji i u
enje o
sada
njosti i budu
nosti, to jest religiozna metafizika i ontologija (43).
Takva mnogozna
nost Jevandjelja pri njegovom unutra
njem jedinstvu slu
i kao najbolji
dokaz njegove vrednosti i istinitosti kao celine i pojedina
nih delova. Ako
uda
potvrdjuju u
enje Jevandjelja, onda i uzvi
enost Hristovog u
enja treba da podr
ava veru
u
uda. Na to je obratio pa
nju joZlatoust: Istinitost onoga
to je Hristos rekao, - pi
e

sveti Otac, - slu

i kao dokaz istinitosti Njegovih
uda. Da bi to bilo jasnije nave

u slee
i
primer: Hristos je vaskrsao Lazara i jednom re
ju mu je povratio
ivot. On je rekao da
vrata ada nee odoleti Crkvi (Mt. 16:18). Ko ne bi po
eo da veruje da je Lazar vaskrsao,
taj treba da poveruje tom predskazanom
udu koje se odnosi na Crkvu; jer ono
to je za
nju re
eno se ispunilo posle toliko vremena: vrata ada zaista nisu nadvladala Crkvu. Zato
je jasno da je Onaj Koji je izogovorio istinu u tom predskazanju u
inio i
udo.
(41) Prof. M.M. Tarejev. Hristos 2-o izd. Sergejev Posad, 1908, s. 144.
(42) isto, s. 222.
(43) Pitanja filozofije i psihologije. 1903. LXX, 433. Pogl. Prof. Askoljdova.
12. Hristovo Vaskrsenje
Ranije smo videli kako je liderima racionalizma te
ko da poveruju u
udo Vaskrsenja.
Sam Hristos je za vreme Svog hodjenja po Galileji i Judeji pridavao Vaskrsenju posebno
zna
enje, ali je o njemu govorio prikriveno: Judejima koji su od Njega zahtevali znake
ukazovao je na zna
aj vaskrsenja Jone iz kitove utrobe; onima koji su Ga pitali o pravu
da odlu
uju u hramu ukazivao je na to da On mo
e za tri dana da obnovi razru
eni hram,
to jest Svoje telo. Svojim u
enicima je vi
e puta govorio direktno, ali veoma kratko o
Svojoj mueni
koj smrti i Vaskrsenju tre
eg dana.
Sam dogadjaj Vaskrsenja je jedno od najboljih svedo
anstava
uda: o njemu govore svi
jevandjelisti, Dela i apostol Pavle. Razlike izmedju objava u broju, mestu, vremenu i
redosledu pojava nemaju protivure
an karakter: sve te objave se mogu sjediniti u jednu
celokupnu pri
u.
Istinitost Vaskrsenja se potvrdjuje raznoliko

u situacija, u kojima su se de
avala
javljanja Vaskrslog. On se javljao u razli
ite dane, u razli
itim mestima,
as mnogima,

as malobrojnima, i ta javljanja nisu bila na tren, jer je on razgovarao, uzimao hranu, i

dozvoljavao drugima da se uvere u Njegovu telesnost.
Naredni dogadjaji u hri
anskoj zajednici su neobja
njivi bez Vaskrsenja. Da je bio
pobedjen neprijateljima i smr
u Hristos ne bi mogao da postane centar istorije, da okupi
pod Svoju Crkvu tre
inu
ove
anstva, postane predmet beskrajnog strahopo
tovanja za
milione ljudi razli
itog intelektualnog nivoa, razliitih
ivotnih uslova, razliitih vremena
i naroda, da za njih postane rukovodilac, nada, Bog.
Samo
udo Vaskrsenja je moglo da razveje sumnje, koje su o
igledno, trebalo da
opovrgnu samu veru (apostola) u veni mrak smrti, - priznaje jedan od protivnika
hri

anstva Hr. Baur (44).

Racionalista de-Vette je na smrtnom odru priznao da je dogadjaj Hristovog Vaskrsenja,
iako je nain njegovog de
avanja prekriven nepronicljivim mrakom, toliko nesumnjiv,
kao i Cezareva smrt. Kada je istori
ar Neander proitao to priznanje vodje nemakih
racionalista, suze su mu navrle na oi, i on je razmotriv
i istorijske dokaze Vaskrsenja,
bezuslovno priznao njegovu istinitost.

Pretpostavku da Isus nije umro na Krstu, ak i traus smatra neosnovanom. Izi

av
i iz
groba polumrtav, - pi
e ovaj racionalist, -
ak i toliko slab, da su mu bili neophodni
medicinska pomo
, povezivanje rana, leenje i neprekidna nega, i da pri svemu tome
ostane bolni stradalnik, Isus nikako ne bi mogao da ostavi na u
enike utisak pobednika
smrti i ada, izvora
ivota.
Isus je Vaskrsao te reci su izmenile celu istoriju. Nijedan dogadjaj nije ostavio tako
duboke tragove u istoriji, kao taj. Bez njega ne bi postojala hri

anska kultura.
Vaskrsenje, pi
e V.S.Solovjev, - je trijumf razuma. Ono je
udo samo u smislu nove
pojave koja primorava
oveka da se
udi. Svaka faza svetskog procesa u tom smislu je

udo. Kao
to je pojava prvog organizma
udo, prvog razumnog bia takodje
udo,
tako je udo i pojava prvog duhovnog, nerazdeljivog Bi
a koje ne podle
e smrti. Prva
dva
uda prethode pobedi nad smr
u, a Vaskrsenje je zavr
etak procesa, trijumf razuma.
Ako Hristos nije vaskrsao, onda bi Kajafa bio u pravu, Irod i Pilat bi bili mudraci, a svet
bi bio besmislica, carstvo zla, la
i i smrti. Tu se onda ne bi radilo o prekidu
ivota, veo
prekidu istinskog
ivota.
(44) Christenthum und Kirche der drei ersten Jahrh. 1816, II, s.3.
13. Odnos
uda i verou
enja
U Jovanovom Jevandjelju se veoma
esto ukazuje na to da
uda predstavljaju potvrdu
istinitosti uenja. Nikodim koji je k Isusu do
ao no
u ka
e Mu: Znamo da si Ti U
itelj
od Boga do
ao; jer niko ne moe
udesa ovijeh initi koja Ti
iniako nije Bog s njim.
(Jn. 3:2). Sam Hristos i apostoli su se vi
e puta pozivali na uda kao dokaze istine (45).
Novozavetna
uda pre svega predstavljaju najubedljiviju potvrdu te istine, da Gospod
caruje i u prirodi, i u istoriji
ove
anstva, u duhovnom
ivotu naroda i ljudi pojedina
no.
On je Hleb
ivota, zadovoljavaju
i potrebe za istinom. On je svetlost sveta, jer
zadovoljava potrebe uma za istinom, u Njemu je razre
enje svih pitanja i zagonetki. uda
su projave Hristove slave (Jn. 2:11; 9:3), pokazatelj toga, da Mu je data svaka vlast na
nebu i na zemlji.
U Hristovim
udima se jasno vidi Njegovo bogo
ove
ansko dostojanstvo: Hristos ih
ini
mirno i uverljivo, Svojom silom. Apostol Petar pada na kolena pred vaskrsenjem Tavite,
apostol Pavle obuhvata telo mladia koji je pao kroz prozor, kako bi ga o
iveo, a Hristos
naredjuje devici i mladi
u da ustane, kao i Lazaru da izadje iz grobnice. Dodir, naredjenje
to su na
ini Njegovog
udotvorenja, koji podse
aju na prve dane stvaranja sveta.
Pritom je Hristu potpuno strana gordeljivost, i
elja da se proslavi, On se uzdr
ano koristi
Svojom silom, i ne
eli da pobudjuje divljenja. Njegovo obra
anje ljudima je jednostavno
i prirodno, On je snishodljiv u kritici ljudi, ponekad pohvaljuje i zadivljen je njihovim
dobrim osobinama, ali ne
eli da koristi Svoju silu radi samoza
tite.
uda predstavljaju deo iskupiteljnog Hristovog podviga. Prvo
udo u Kani On
ini posle
primedbe Majci (
ta je Tebi do Mene eno), i misao o Njegovom o
ekivanom
udu je
pra
ena Njegovom predstavom o Njegovom smrtnom asu (nije do
ao
as Moj).
Privezanost narodne mase ka
udima pobudjuje u Njemu ose
anje tuge. On zna, da
uda

ne uzvode duh njihovih svedoka ka uzvi

enom i nebeskom. Ne tra
ite Me
to
udesa
vidjeste, nego
to jedoste hljeba i nasitiste se (Jn. 6:26). Njegov duh se smu
uje i On
plae pre vaskrsenja Lazara. Isus ka
e carevom
oveku koji Ga je pozvao radi isceljenja
svog sina: ako ne vidite znake i
udesa, ne vjerujete (Jn. 4:48). Spoj uda, koja je
Hristos
inio, sa zahtevom duhovnog preporoda je ono
to Ga je dovelo na Krst (46).
Vera u uda je postojala u narodu, ali po
to se Hristos negativno odnosio prema
politi
kim narodnim stremljenjima, onda se ona u zna
ajnom delu naroda pretvorila u
mr
nju. Hristos je tugovao,
to vera u
uda nije privela k pokajanju i Galilejce (Mt.
11:20; Lk. 10:13).
Po toj vezi s ciljem Svog dolaska Hristova
uda se razlikuju od
uda religija Indije, Kine,
Arabije, kao i od uda apokrifnih pisama. Ova druga su fantastina, samoprotivure
na,
ponekad besciljna, a ponekad imaju nizak i grub cilj. Ta
uda su beskorisna za misiju
onih, kojima se pripisuju, naprimer za misije Magometa ili Bude. Ali Hristova
uda su
nerazdvojna sa Njegovim u
enjem: njima On ukrepljuje veru Svojih u
enika u Sebe i
narodu potvrdjuje istinu Svog u
enja i Svog poslani
tva. Njegova uda su znaci i po
unutra
njoj vezi sa uenjem i li
no

u
udotvirca, i po svom proroanskom zna
aju za
budu
nost.
udesno je i samo Njegovo u
enje, i Njegove re
i. Naprimer, On obe
ava bla
enstvo za
takve projave du
evnog veli
anstva, koje se pre Njega nisu priznavale za dobro i
dostojanstvo. Nije li
udesno Njegovo obe
anje slave Svojih u
enika posle gonjenja? U
svetu
ete imati nevolje, - govorio je On, - ali ne bojte se, jer Ja pobedih svet. I drugi
mudraci su govorili mudre re
i, ali su se one pokazale ugaslim iskricama, a Hristove re
i
imaju neiskazivu i ve
nu silu, svetle i greju vekovima i narodima. Kakva je naprimer
svetlost razuma sadrana u re
ima:
esarevo esaru, a Bogu Bo
ije. Te re
i su postale
osnova mnogih zakonodavstava, i na njima grade svoje stavove narodni predstavnici
razli
itih palata. I niko ne mo
e da ka
e da je dubina tih rei iscrpljena. U izreci ko
mo
e da primi neka primi su u divnoj saglasnosti ideal i stvarnost, boansko i ljudsko.
Snaga Isusovih re
i je bila takva da se narod divio i u
asavao Njegovog u
enja. Ne samo
da su uda potvrdjivala Njegovo u
enje, vei suprotno: Hristove re
i su Ga projavljivale
kao istinitog udotvorca. Kada je sinedrion uputio sluge da dovedu Isusa, ovi su se vratili
ne ispuniv
i naredjenje, izjaviv
i: Nikada
ovek nije govorio tako, kao
to On govori.
Pro
li su vekovi, promenila se kultura i duhovni nivo
ove
anstva, ali je ta izjava
sa
uvala svoju potpunu snagu. iva Hristova re
, zaklju
ana u mrtvom pismu, dvokratno
preina
ena pri prevodu, kroz 19 vekova je sa
uvala svoju vlast nad ljudskim du
ama.
Sofokle i Antigona ka
u: Ima mnogo
uda, medjutim najve
e
udo je sam ovek. Te
re
i su istinite:
ovek je sam za sebe zagonetka i nikada ne
e prestati da veruje u
uda.
Svi ljudi su
udesni, ali je Hristos najve
e udo u svakom trenutku Svog postojanja, u
delima, trpljenju, razumu, ljubavi. Iako je reeno da je
ovekova du
a po prirodi
hri

anka, ali je nesumnjivo da u prirodi i

ove
anstvu postoji ne samo privla
nost, vei
sna
no protivljenje hri

anstvu. Zbog toga je koren hri

anstva u Bogu.
Svaki
ovek je
udo, jer je on ne
to vi
e nego delo prirodnih
ivotnih uslova. Rekao
sam da ste bogovi svi, i sinovi Svevi
njeg (Ps. 81, 6). Istinitost tih re
i je potvrdio Sam

Hristos (Jn. 10:34-35). Ali u Samom Isusu se bogo

ove
anska svest projavila u najvi
em
stepenu, po
to Ga je Otac posvetio i poslao u svet (10:36). Hristos je jedinstven i
neponovljiv, On je Jedinorodni u Oca. Onima koji su od Njega tra
ili znake ukazivao
je na Sebe kao na najve
i znak (Lk. 11:29-36). Znak je bio Jona, ne zbog toga
to je bio
dane i no
i u kitovoj utrobi, vezato
to je pobudio pokajni duh u gre
nom stanovni
tvu
Ninevije, ali je Hristos u tom kontekstu
udesniji od Jone. Solomon je bio
udesni
mudrac, ali kako je bleda i ni
tavna njegova mudrost u poredjenju sa Hristovom
mudro

u. Ko je spoznao Hrista, taj prestaje da se

udi svim ostalim
udima.
(45) Mt. 11:4-5; 12:23. Jn. 5:36; 10:25 I 38; 11:42 I dr.: Dela 2:22; 11:17; Rim. 15:18; 2
Kor. 12:11-12; Gal. 1:15-17; 3:1-5; Jevr. 2:3-4 I dr.
(46) Prof. M.Tarejev. Hristos, 2-o izd. Sergejev Posad, 1908 str. 216. iz ove knjige je
preuzeto obja
njenje razmi
ljanja o odnosu Hristovih
uda prema Njegovom
iskupiteljnom podvigu.
nastavice se ...
preuzeto sa http://www.wco.ru/biblio/books/wonders/Main.htm
prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic