Pravno-Ekonomski Pogledi br.

2/2012
Dr Slavomir Kalianin,
Dr Obren Kuli
Visoka kola strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje u Beogradu

EVROPSKE BERZANSKE DIREKTIVE

Saetak:
Poetak osnivanja Evropske zajednice u drugoj polovini dvadesetog veka, istovremeno je
oznaio i stvaranje novog pravnog sistema, tzv. komunitarnog prava, danas poznatog kao
pravo Evropske unije. Primarna
osobina koja pravni sistem EU razlikuje od drugih klasinih pravnih sistema je u tome
to su drave-lanice Unije prenele deo suverenih nadlenosti na institucije EU, to
praktino znai primenu:
principa neposredne primene i direktnog dejstva
principa primata nad nacionalnim zakonodavstvom u dravama lanicama
1.

2.

Princip neposredne primene, znai da propisi komunitarnog prava stvaraju prava i

obaveze direktno prema organima EU, dravama lanicama i prema njihovim
graanima.
Princip direktne primene u sutini odraava autonomnost komunitarnog prava u
odnosu na nacionalne propise drava lanica EU.

Osnova pravnog sistema EU lei u stvaranju jedinstvenog trita drava lanica na kome
slobodno funkcionie slobodno kretanje roba, kapitala, usluga kao i radne snage.
Kao i u drugim oblastima, tako je i u sveri finansijskih trita dolo do ujednaavanja
prava berzanskog poslovanja, utvrenih osnovnim aktima o osnivanju EU. Aktivnosti
koje su vodile ovo ujednaavanje odvijale su se preko usvajanja velikog broja,
pravilnika, uputstava, direktiva, preporuka i odluka.Tako je stvoren novi pravni okvir za
berzansko pravo i ukupnu brokesko- dilersku delatnost. Praktino to znai da svaka
berza i trgovac hartijama od verednosti, koji je dobio dozvolu za rad u jednoj dravi
lanici EU, na osnovog njenog prava, moe slobodno da posluje u svim ostalim
lanicama EU, bez potrebe da od njih trai posebnu dozvolu za rad.Radi se o primena
naela jednog pasoa.
U ovom radu posebno se stavlja akcenat na Berzanske direktive, i njihovu neposrednu
primenu.

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Kljune rei: Direktive, preporuke, uputstva, berze, finansijska trita, hartije od
vrednosti i berzansko pravo

A) UVODNO RAZMATRANJE

Ideje o nadnacionalnom povezivanju, bile su aktuelne i ranije a posebno su aktualizovane

u dvadesetom veku.Ta naglaena potreba za povezivanjem razliitih
trgovakih i drugih organizacija, kao i stvaranje Meunarodne

privrednih,

organizacija rada,

meunarodnih arbitraa, Meunarodne organizacije Komisija za Hartije od vrednosti i

drugih slinih organizacija i institucija koje donose svoje vlastite pravne akte i propise,
posebno su afirmisali ideju o nadnacionalnom pravu koja je osnaena Mastrihtskim
ugovorom iz 1992 godine.

Standardizacija berzanske i ukupne finansijske trgovine i kodifikacija pravila i ponaanja

brokersko-dilerskih drutava kao i drugih finansijskih subjekata, omoguili su primenu
ujednaenih finansijskih vrednosti, pravila i principa u berzanskoj odnosno ukupnoj
finanijskoj trgovini i na nadnacionalnim finansijskim tritima Evropske unije.

Glavne karakteristike savremenih finansijskih trita su vezane za proces globalizacije

svetske ekonomije. U oblasti finansijskog sektora to dovodi do liberalizacije kretanja
kapitala, ljudi i roba, a izmeu zemalja do porasta konkurencije i diversifikacije rizika
kroz pojavu univerzalnog tipa finansijskih organizacija koje se bave razliitim
finansijskim uslugama. Normativno regulisanje poslovanja finansijskih subjekata
zauzima znaajno mesto, jer je vrsta, dobra i standardizovana regulativa upravo
pretpostavka za veu slobodu kretanja kapitala, ljudi, roba i usluga, to je jedna od
osnova na kojima poiva Evropska unija. Na taj nain su prava i obaveze svih investitoraulagaa novca i kapitala u svim zemljama Evropske unije, ravnomerno zatiena a
berzanska trgovina, odnosno brokersko-dilerska delatnost i ukupna finansijska trgovina
objedinjeni su evropskom regulativom.Ujedno u izgradnji novog komunitarnog prava

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

nisu suspendovani nacionalni zakoni i drugi propisi ve se u posebnim postupcima
implementacije u svakoj zemlji vri postepena harmonizacija propisa.
Primarno Zakonodavstvo u okviru EU obuhvata:
osnivake ugovore koje ustanovljava Evropska zajednica,
meunarodne sporazume koje zakljuuju lanice zajednice sa treim dravama i
meunarodnim organizacijama.

Za razliku od primarnog, Sekundarno zakonodavstvo stvaraju iskljuivo institucije EU

(Savet ministara, Evropski parlament i Komisija) kao ovlaeni predlagai sekundarnih
akata. Navedene institucije EU donose ove sekundarne norme na osnovu ovlaenja koja
su im poverena osnivakim Ugovorom od strane drava lanica. Zbog ove injenice ova
kategorija pravnih propisa nosi atribut sekundarni, odnosno izvedena derivatna pravila.
Sekundarno zakonodavstvo obuhvata pored ostalog, Uredbe, direktive, opte i
pojedinane odluke, preporuke i miljenja1.

U ovom radu posebano e biti naglaena uloga i znaaj sekundarnog zakonodavstva kako
za lanice EU tako i za zemlje koji imaju nameru da postanu lanice zajednice.

B) CILJEVI STVARANJA JEDINSTVENOG BERZANSKOG PRAVA

Osnovni cilj stvaranja i ujednaavanja pravila berzanskog prava u okviru Evropske unije
je dosledno ostvarivanje i sprovoenje odredaba utvrenih u osnivakim ugovorima
Unije.Rad na ujednaavanju pravila i donoenjem velikog broja Direktiva i uputstava u
ovoj oblasti, doveo je do postupka njihove implementacije u nacionalna zakonodavstva.
Na taj nain je stvoren novi, nadnacionalni okvir za berzansko pravo.

Gordana Gasmi, Pravo i osnovi prava Evropske Unije, Univerzitet Singidunum, 2010
godine Beograd
3

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Zahvaljujui implementaciji svih ovih direktiva, berzanska odnosno ukupna finansijska
trgovina, definisana kao brokersko-dilerska delatnost postaje vaan inilac privrednog
razvoja svih lanica Evropske unije.

Unifikacija berzanske i ukupne finansijske trgovine i kodifikacija pravila i ponaanja

brokersko-dilerskih drutava kao i drugih finansijskih subjekata, omoguili su primenu
ujednaenih finansijskih vrednosti, pravila i principa u berzanskoj odnosno ukupnoj
finanijskoj trgovini i na nadnacionalnim finansijskim tritima Evropske unije.

Radom organa Evropske unije stvoreni su svi uslovi i realizovana je elja za stvaranjem
jedinstvenog finansijskog trita, pa se moe zakljuiti da berzansko pravo u okviru EU
predstavlja skup pravnih normi i procedura u regulisanju rada jedinstvenog finasijskog
trita.

S obzirom na zacrtane ciljeve koje je Evropska unija postavila, jasno je da bez stvaranja
uslova za slobodno kretanja lica ne bi bilio ni slobode kretanja usluga koja je sa njom u
najdirektnijoj vezi, ali ni slobode kretanja roba i kapitala koje su promovisane kao
principi funkcionisanja unutranjeg trita. Pored privrednog znaaja, sloboda kretanja
graana ima i svoje pozitivne politike i drutvene ciljeve, koje se pre svega ispoljavaju u
socijalnoj koheziji evropskih naroda i drava i praktinoj promociji evropskog graanina.

Komunitarno pravo koje regulie slobodu kretanja lica u najveoj meri donosi propise
koji se odnose na zasnivanje radnog odnosa na teritoriji Unije, odnosno uslove koje treba
zadovoljiti u nekoj drugoj zemlji lanici u pogledu obavljanja privredne delatnosti.

Pravila kretanja kapitala, ljudi, roba i usluga, ugraena su u nacionalna zakonodavstva

drava lanica, ali i u komunitarno pravo Evropske unije.
Za nas je posebno interesantno trite kapitala i novca i njihov slobodan protok. Sve je to
pretrpelo znaajne izmene u odnosu na regulativu koja je do tada bila poznata. U
okvirima Evropske unije donet je znaajan broj direktiva i uputstava u cijlju jaanja
zajednitva na tritu za finansijskim uslugama.Namera je da svi njegovi uesnici imaju
4

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

neogranien pristup svim delovima teritorije koju predstavljaju ova trita, tako da mogu
sprovoditi svoje aktivnosti unutar svih zemalja lanica Unije.

Na taj nain su prava i obaveze svih investitora-ulagaa novca i kapitala u svim zemljama
Evropske unije, ravnomerno zatiena, a berzanska trgovina, odnosno brokersko-dilerska
delatnost i ukupna finansijska trgovina objedinjeni su evropskom regulativom. Ujedno u
izgradnji novog komunitarnog prava nisu suspendovani nacionalni zakoni i drugi propisi
ve se u posebnim postupcima implementacije u svakoj zemlji vri postepena
harmonizacija propisa. Na taj nain se, jedinstvenom regulativom, preureuje postojea
nacionalna berzanska regulativa u savremenu nadnacionalnu regulativu Evropske unije.
Pravila koja su usvojena unutar zajednikog trita, prave razliku izmeu odnosa koji
nastaju u okviru lanica i onih izvan njih.To namee potrebu da tree zemlje, van unije
usaglase svoju finansijsku regulativu kao i lanice unije i da obezbede veu sigurnost za
investitore.

C ) DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE

Potreba za jaanjem i unificiranjem regulative na finansijskim tritima uoena je jo

osamdesetih godina prolog veka. Ona je imala za cilj:2

da zatiti investitore od obmana koje mogu nastati prikrivanjem informacija od

strane emitenata hartija od vrednosti
da unapredi konkurenciju i korektno ponaanje na finansijskom tritu
da pobolja stabilnost finansijskih trita
da ogranii aktivnost koncerna i monopolistikog ponaanja na domaem tritu
da kontrolie nivo ekonomskih aktivnosti

Fabozzi, Modigliani, Ferri, Foundations of Financial Markets and Institutions, PrenticeHall, International, USA, 1994
5

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Glavne karakteristike savremenih finansijskih trita su vezane za proces globalizacije
svetske ekonomije. U oblasti finansijskog sektora to dovodi do liberalizacije kretanja
kapitala, ljudi i roba, a izmeu zemalja do porasta konkurencije i diversifikacije rizika
kroz pojavu univerzalnog tipa finansijskih organizacija koje se bave razliitim
finansijskim uslugama. Normativno regulisanje poslovanja finansijskih subjekata
zauzima znaajno mesto, jer je vrsta, dobra i standardizovana regulativa upravo
pretpostavka za veu slobodu kretanja kapitala, ljudi, roba i usluga, to je jedna od
osnova na kojima poiva Evropska unija.

Za ujednaavanje nacionalnih prava drava lanica Evropske unije u oblasti finasijskog

trita, znaajne su Direktive njenog Ministarskog saveta. Regulacija finasijskih trita u
Evropskoj uniji odvijala se kroz set direktiva, preporuka i upustava.

Najvanija pitanja vezana za rad finansijskih trita, definisana su u Evropskoj uniji

direktivama koje su bazirane na prihvatanju meunarodnih standarda i normi, prihvatanju
pravila regulatornih tela kao to je to Meunarodna organizacija komisija za hartije od
vrednosti, ali i udruenja berzi, udruenja brokera i dilera, samoregulatornih organizacija
i dr.
Direktive Evropske unije koje se odnose na bankarstvo i direktive koje se odnose na
hartije od vrednosti delimino se poklapaju.

Direktive su pravni akti koji obavezuje drave lanice na koje su adresirane u pogledu
ciljeva koji se moraju ostvariti, ali je adresantima ostavljena sloboda u pogledu izbora
oblika i sredstava njihovog sprovoenja u ivot, odnosno implementacije i izvrenje.Ova
sloboda podrazumeva slobodu izbora najpovoljnijeg instrumenta primene (proceduralna
diskrecija) i slobodu izbora sadrine (materijalna diskrecija).

Direktive Evropske unije su osnovni pravni akti jedinstvene zakonske regulative

evropskog finansijskog trita. Odredbe ovih direktiva su inkorporisane u nacionalna
zakonodavstvima lanica unije.

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Prve direktive Evropske unije koje su dale temelje na podruju jedinstvenog regulisanja
kretanja novca i kapitala, ljudi, roba i poslovanja zvaninih privrednih subjekata kao
uesnika na finansijskom tritu su:

1.

Direktiva saveta EU br 77/780/EWG iz 1977 godine, o usklaenosti ekonomskih,

pravnih, upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja
bankarske i brokersko-dilerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih
institucija.

2.

Direktiva saveta EU br 85/611/EWG iz 1985 godine o liberalizaciji slobodnog

kretanja kapitala i o usklaenosti pravnih i upravnih akata koja se odnose na
oficijelne uesnike u transakcijama kapitalom i hartijama od vrednosti , kao i u
oblastima zajednikih ulaganja.

3.

Direktiva saveta EU br.86/635/EWG iz 1986 godine o knjigovodstvu, zavrnom

raunu banaka i drugih finansijskih institucija.

4.

Direktiva saveta EU br.89/646/EWG iz 1989 godine, o usklaenosti ekonomskih,

pravnih i upravnih propisa koji se odnose na organizaciju i nain obavljanja
bankarske, brokersko-dilerske delatnosti od strane banaka i drugih finansijskih
institucija.

5.

Direktiva saveta EU br.89/647 iz 1989 godine o koeficijentu solventnosti banaka i

drugih finansijskih institucija

6.

Direktiva saveta EU br.93/6/EEC iz 1993 godine o adekvatnosti kapitala za

investitore i kreditne institucije.

Poetak stvaranja jedinstvenog naina regulisanja i procedura, kao i uslova za izdavanje

dozvola za emitovanje hartija od vrednosti, izradu i objavljivanje prospekata o emisiji,
kao i uslova i procedura za izdavanje dozvola za zvaninu i slobodnu berzansku trgovinu
emitovanim hartijama od vrednosti, ureeni su sledeim direktivama:

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

1.

Direktiva saveta EU br.79/279/EEZ iz 1979 godine, o usklaenosti uslova emisije

hartija od vrednosti za javni upis na berzi hartija od vrednosti,

2.

Direktiva saveta EU br.89/298/EWG iz 1989 godine o usklaenosti uslova za izradu,

kontrolu i umnoavanje prospekata koji se objavljuju u sluaju javnih ponuda hartija
od vrednosti,

3.

Direktiva saveta EU br.89/592/EEC iz 1989 godine o ujednaavanju pravila za

insider dealing.

4.

Direktiva saveta EU br.94/19/EEC o emama depozitnih garancija3.

Pored ovih direktiva, postoje i direktive koje se odnose na ujednaavanje pravila koja se
odnose kako na listing tako i na mogunost kotiranja berzanskg materijala na svim
berzama, ujednaavanje pravila za prijem berzanskog materijala na berzi i slino.

Evropska unija ujednaava nacionalna prava svojih lanica putem tri vrste pravnih akata i
to, uputstva, uredbe i preporuke.

Uputstva-direktive, Ministarskog saveta predstavljaju pravni akt koji obavezuje samo

drave lanice Evropske unije da ove direktive pretoe u svoja zakonodavstva ili
podzakonska akta. Na taj nain prava svih lanica postaju ujednaena i za sve postaju
obavezujua.

Uredbe-pravilnik, druga vrsta pravnog akta, koje neposredno obavezuju lica na teritoriji
unije na njihovu primenu, bez obaveze da ih vlade

zakonima uvrste u svoja

zakonodavstva.

Preporuke su akti Evropske unije koji ne nose obavezu da budu ugraeni u nacionalna
zakonodavstva, ali su na to esto prinuene zbog politikih pritisaka od strane onih koje
su ih ve prihvatili i zbog moguih ucena.
3

Sonja Buni, Berzansko pravo, Poslovni biro, 2008 godina, Novi Sad
8

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

D) EVROPSKE BERZANSKE DIREKTIVE

Stvaranje Evropske unije kretalo se u etapama, a motivi za integraciju drava nalaze se u

sveri svojih preovlaujuih interesa.4

Objedinjavanjem, Evropske zajednice za ugalj i elik i Evropske zajednice za atomsku

energiju, u osnoivi predstavljaju stubove na kojima poiva Evropska unija, zajedno sa
stvaranjem Evropske ekonomske zajednice. Ugovorom iz Mastrihta uvedeni su osnovni
ciljevi zajednice a to su stvaranje ekonomske i monetarne unije.Svakako presudan uticaj
na ove procese imalo je i uvoenje jedinstvene monete, kao i formiranje Evropskog
bankarskog sistema, odnosno stvaranje Centralne evropske banke. Institucionalni okvir
Evropske ekonomske zajednice koncipiran je po uzoru na Evropsku zajednicu za ugalj i
elik uz odreene razlike. Ovakva koncepcija imala je za cilj stvaranje jedinstvenog
zajednikog trita i stvaranje uslova za slobodan protok roba, ljudi, usluga i kapitala te
usklaivanje drugih politika na nivou zajednice. Proces integracije se odvijao uz stalne
reforme u okvirima sve ove tri zajednice. Sredinom 1990 godine poinje ostvarivanje
zacrtanih ciljeva ekonomsko monetarne unije, kroz liberalizaciju prometa kapitala i
jaanje monetarne i politike saradnje izmeu lanica.Osnovni ciljevi monetarne unije
bili su: Uvoenje zajednike valute sa visokom stabilnou cena i uravnoteen i stabilan
razvoj privrede sa visokim stepenom zaposlenosti radne snage. Kao rezultat politikih,
drutvenih i ekonomskih usaglaavanja poetkom 1992 godine, dvanaest drava lanica
Evropske zajednice potpisalo je u Mastrihtu Ugovor o osnivanju Evropske unije.
Osnovna naela na kojima poiva funkcionisanje drava lanica Evropske unije su:
razvoj demokratije
potovanje ljudskih prava
potovanje manjinskih prava i optih sloboda

Nenad Avramovi, Pravo Evropske unije, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi
Sad, 2009. godine
9

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

naelo slobode i nediskriminacije i dr.

E) SLOBODNO KRETANJE KAPITALA

Liberalizacija i otvorenost trita u sveri meunarodnih odnosa, odavno je pored trgovine

kao integracionog faktora svetske privrede, u prvi plan stavila finansije. Zahvaljujui
razvoju informatikih tehnologija i globalizacije trita kapitala na kome se trguje nonstop, oblast finansija postala je glavna integraciona snaga svetske privrede.Kao jedno od
tri najrazvijenija regionalna svetska trita, ni trite Evropske unije nije u tom smislu
izuzetak. Oblast finansija, odnosno slobodno kretanje kapitala, postao je jedan od
preduslova izgradnje jedinstvenog trita Evropske unije, uslov privrednog prosperiteta i
kamen temeljac buduih integracionih procesa.Sloboda kretanja kapitala je samo jedno
od etiri osnovne sloboda, na bazi kojih se razvija trite Evropske unije.

Ekonomsko-pravna teorija, meunarodno kretanje kapitala definie kao kretanje kapitala

iz jedne nacionalne ekonomije u dugu bez vremenskog ogranienja a sve u cilju
ostvarivanja odreenih ekonomskih pa i politikih ciljeva. U meunarodnoj poslovnoj
praksi mogu se susresti pojmovi kao: izvoz kapitala, uvoz kapitala, strana ulaganja, strane
invaesticije itd. Naa ekonomska i pravna teorija stoje na stanovitu da je pod pojmom
kretanje kapitala najpogodniji termin strana ulaganja. Krug subjekata koji uestvuju u
prometu kapitala kree se od preduzee, trgovakih drutava, kompanija, banaka, drava,
do meunarodnih organizacija iz najmanje dve nacionalne ekonomije.

Sloboda kretanja kapitala se najee vri u formi kredita, odnosno zajmova, portfolia i
stranih direktnih ulaganja.5

Kredit je po definiciji imovinsko pravni odnos izmeu dunika i poverioca u kome

poverioc svoj novac daje duniku na odreeno vreme i uz odreene uslove.
5

Nenad Avramovi, Pravo Evropske unije, Pravni fakultet za privredu i pravosue, Novi
Sad, 2009. godine
10

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Drugi oblik meunarodog kretanja kapitala su portfolio investicije, koje se javljaju u dva
oblika u meunarodnoj praksi trgovine sa hartijama od vrednosti.Prvi oblik se odnosi na
akcije i obveznice koje slue za prikupljanje sredstava na nekom meunarodnom tritu
kapitala.Drugi oblik portfolio investicija podrazumeva ulaganja u inostrana privredna
drutva, koja ne daju pravo upravljanja i kontrole nad njima, i nemaju znaajnog uticaja
na poslovanje drutva u koje je izvreno ulaganje. Ono to karakterie prvi oblik ulaganja
portfolio investicija je ostvarivanje dobiti od kamate ili kapitalne dobiti, a u drugom
sluaju likvidno i efikasno poslovanje gde su locirana sredstva.

Trei oblik predstavlja ju direktna strana ulaganja.Prema definiciji Meunarodnog

monetarnog fonda, strano direktno ulaganje, postoji kada strani ulaga (nerezident) doe
u posed 10% ili vie svojinskih udela ekonomskog subjekta rezidenta, sa namerom da
ostvaruje trajni poslovni interes u privrednom subjektu u kome nema veinski vlasniki
deo.

Strana ulaganja, nezavisno od modela u kojim se realizuju, mogu se podeliti u dva

osnovna oblika. Prvi predstavlja ona ulaganja koja stvaraju novu proizvodnju i imovinu i
nazivaju se greenfield investicije.Ovaj vid investicija je najpogodniji za zemlju rezidenta.

Drugi oblik direktnih stranih ulaganja predstavljaju, brownfield investicije.Sutina ove

vrste direktnih stranih

investicija je kupovina postojeih postrojenja i preduzea,

preuzimanje kontrole u njima, sa namerom da novi vlasnik upravlja preduzeem

efikasnije od predhodnog.
Ova pravila kretanja kapitala na meunarodnoj osnovi ugraena su u nacionalna
zakonodavstva lanica Unije i u okvirima komunitarnog prava.
Ouvanje slobode kretanja kapitala prema treim dravama, mogue je samo ako je
predvieno nacionalnim zakonodavstvom, i da nema diskriminatorski karakter odnosno
da se uvodi sa ciljem ouvanja opteg interesa.Potpuna liberalizacija kretanja kapitala i
potpuna sloboda platnog prometa izmeu lanica Unije i treih drava uvedena je jo
1994 godine. Ipak ugovor o osnivanju Evropske Unije daje pravo Savetu ministara da
11

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

uvede embargo u odnosu na tree drave.Ove mere mogu biti i politiki determinisane a
u veini sluajeva imaju za cilj zatitu ekonomskih interesa Unije.

F) UPUTSTVA O TRITIMA VREDNOSNICAMA (MARKETS

IN

FINANCIAL INSTRUMENTS DIRECTIVE) MIFID

Markets in Finacial Instruments Directive (MiFID), Upustvo o tritima vrednosnicama

je jedna od najznaajnijih direktiva u okviru legislative Evropske unije koja regulie
investiciono posredovanje, investicione usluge i rad na finansijskim tritima a blie
definie efektivne berze i trgovinu vrednosnicama (Uputstvo br.2004/39, O.J.L.145/04).6

Uputstvo o tritima vrednosnica, izmenjeno je Uputstvom 2006/31 u pogledu nekih

zastarelosti (O.J.L.114/06), a radi njegove primene donete su dve posebne Uredbe:

Uredba 1287/2006 u pogledu obaveza trgovaca da dre evidencije, da vre

izvetavanja o poslovovima i prijemu vrednosnica u trgoviu,
i druga Uredba 2006/73 u pogledu uslova organizacije i poslovanja trgovaca i i
definisanje pojmova za potrebe Uputstva O.J.L.241/06.

Znaaj ove direktive ogleda se u tome to je postavljeni cilj, stvaranje jedinstvenog

finansijskog trita u okviru Evropske unije, ovom direktivom omogueno stvaranje
zajednike osnove za

dalju izgradnju.Znaaj je i u tome to MiFID, urejuje

vrednosnice, efektne berze i trgovinu vrednosnicama odnosno hartijama od vrednosti.

Pored brojnih Uputstava koja definiu trita vrednosnicama, ovom prilikom navodimo
jo nekoliko:

1.

Uputstvo br. 71/2003 o prospektu koji se objavljuje kada se vrednosnice nude

javnosti ili su primljene u trgovini.

Neboja Jovanovi, Berzansko pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2009 godine

12

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

2.

Uputstvo br. 34/2001 o prijemu vrednosnica u zvaninu berzansku kotaciju i podaci

koji se o njima objavljuju.

3.

Uputstvo o investicionim fondovima OJL 375/85.

4.

Uputstvo br. 47/2002 o ugovorima finansijskog obezbeenja.

5.

Uputstvo br. 6/2003 o trgovini upuenih i o trinim smicalicama (zloupotrebama) i

druga uputstva.

Cilj ujednaavanja je da se omogui trgovcima hartijama od vrednosti, da posluju pod

jednakim uslovima na celom podruju Unije, bez obzira u kojoj su dravi lanici
nastanjeni.

Osnovna prepreka stvaranja jedinstvenog trita, do donoenja MiFID-a, bilo je

postojanje zasebne regulatorne vlasti u svakoj zemlji lanici i nemogunost njihovog
kordiniranja. Nisu postojali uslovi ni za stvaranje jedinstvenog organa koji bi imao
mogunost izdavanja dozvole za rad po istim uslovima za sve aktere finansijskog trita.
Kako bi se prevaziao problem, reenje je naeno u postavljanju principa uzajamnog
priznavanja nacionalnih dozvola izdatih trgovcima u zemljama lanicama.

Poetak

uvoenja jednakih standara za sve trgovce, vezuje se za Uputstva o

investicionim uslugama u oblasti vrednosnih papira iz 1993 godine.Ovom direktivom

stvorene su osnove za uzajamno priznavanje nacionalnih dozvola za pruanje
investicionih usluga jedne lanice na teritoriji drugih lanica uz ispunjavanje minimalnih
uslova za osnivanje i njihovo poslovanje.Ove neophodne uslove, svaka lanica je imala
obavezna da unese u svoje nacionalno zakonodavstvo.

Za trite vrednosnicima su znaajni i propisi Evropske unije u kompanijskom

bankarskom pravu.Propisi u kompanijskom pravu su znaajni zbog toga to su berze i

trgovci vrednosnicama obino privredna drutva (kompanije) koje ureuju ti propisi, kao
i zbog toga to se u ovim propisima ureuje i izdavanje akcija pri osnivanju otvorenog
akcionarskog drutva i u njegovim statusnim promenama (pripajanje, podela, spajanje).
Propisi u oblasti bankarstva su takoe znaajni, jer banke mogu da budu trgovci
13

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

vrednosnicama, kao i zbog toga to se na sve trgovce vrednosnicama primenjuju
bankarski propisi o ogranienju izloenosti ruziku u poslovanju i o primerenosti veliine
kapitala ruzicima u poslovanju.

Direktivom iz 1993 godine dozvoljeno je da investiciona firma kada jednom dobije

dozvolu za rad u matinoj zemlji, posluje na celoj teritoriji, odnosno u svim drugim
lanicama bez obaveze da se ponovo autorizuje. Ovakva firma moe postati lan bilo kog
regulisanog trita i mora joj biti omoguen slobodan pristup, to znai da ne moe biti
nacionalne restriktivnosti.

Da bi to postigla investiciona firma mora:

imati odgovarajui inicijalni nivo adekvatnosti kapitala
odgovarajuu kadrovsku strukturu i upravu
zaposleni moraju zadovoljavati odgovarajue kriterijume u pogledu kvalifikacija i
ponaanja
firma mora imati uspostavljeno knjigovodstvo po propisanim kriterijumima i
odgovarajuu tehniku opremljenost

Da bi zadovoljila kriterijume potrebne za regulisano trite, investiciona institucija treba

da:

da bude priznata kao regulisano trite u matinoj zemlji

da posluje regularno, saglasno propisima
da posluje po uslovima i ovlaenjima za koje je dobila dozvolu ukljuujui
listing i trgovanje
da zadovoljava uslove transparentnosti i potrebne oblike izvetavanja.

14

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Propisana je procedura izvetavanja po kojoj se ono mora izvriti, kao i procedura
transparentnosti koja specificira minimum podataka koji se moraju izloiti javnosti.

Evropska unija je donela jo direktiva, preporuka i uputstava, od kojih su najvanije one

koje reguliu:

adekvatnost kapitala investicionih konpanija

trine manipulacije i insajder informacije
propisane postupake preuzimanja kompanija
objavljivanje i sadraj neophodnih podataka u prospektu

Inae zemlje Evropske unije, za razliku od SAD-a, vie su orijentisane da se finasiranju

putem bankarskih kredita, nego da se finasiranju na tritu kapitala, putem emitovanja
vlasnikih i dunikih hartija od vrednosti.Zbog toga je stepen usaglaenosti propisa
vezanih za hartije od vrednosti manji nego to je to u bankarskom sektoru.Za razliku od
od Evropske centralne banke koja funkcionie kao jedinstveno telo, dakle postoji
EUROFED kao pandam amerikom FED-u ali u oblasti regulisanja poslovanja sa
hartijama od vrednosti ne postoji jedinstvena komisija Evropske unije koja bi regulisala
poslovanje sa hartijama od vrednosti, ve se radi o njihovoj to veoj kordinaciji i
pribliavanju.To praktino znai da jo uvek ne postoji Evropski SEC, kao u SAD.

G) SISTEM PRIMENE MIFID-A

MiFID predstavlja sveobuhvatni reim rada za finansijske trgovce i posrednike na

finansijskom tritu u Evropskoj uniji.

Osnovni cilj MiFIDA-a bio je da uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole trgovcu sa
vanou za rad u svim lanicama unije.

15

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Sistem se zasniva u osnovi na etiri mere:

1.

Jedinstvena dozvola
to znai da lice zainteresovano za trgovinu hartijama i finasijskim uslugama mora
da pribavi dozvolu samo od drave lanice gde je nastanjeno (home member
state), a dozvola se po principu uzajamnog priznavanja, prihvata i u dravi
poslovanja (host member state).

2.

Minimalni uslovi poslovanja

po pravilu su ujednaeni, a obuhvataju najblae uslove neophodne za osnivanje i
otpoinjanje delatnosti.Ovi uslovi vae i prihvaeni su za sve lanice.

3.

Nacionalni tretman
u osnovi podrazumeva da trgovac koji je dobio dozvolu za rad uiva taj poloaj u
bilo kojoj dravi lanici unije.

4.

Nadzor drave porekla

to znai da je drava koja je izdala dozvolu za rad odreenom licu, nadlena da
nadzire njegovo poslovanje i van njenih granica.7

MiFID Uputstvo o tritima vrednosnicama, je imalo zadatak da objedini potrebne

uslove, koncentrisanjem pravila u jednoj direktivi. Tako bi se stvorili uslovi za slobodnu
utakmicu i investitora i berzi. To je dalje znailo da se u sve veem broju investicionih
usluga i na sve vei broj finsijskih instrumenata primenjuje Evropski paso, odnosno
naelo uzajamnog priznavanja, ujednaavanja

i stvaranja jedinstvenih pravila za

podruje cele Evropske unije.

Jovanovi N., Pravo Evropske unije o investicionim uslugama, Pravo i privreda, br. 58/2006, Beograd
16

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

H) PRIMENA MIFID-A

Osnovni princip u pogledu polja primene MiFID- (Upustva o tritima vrednosnicama),

jeste da se direktiva odnosi i primenjuje samo u granicama propisanog ( u odnosu na
subjekte, uslove poslovanja i predmet poslovanja) te je van njenih granica merodavno
nacionalno zakonodavstvo.

MiFID se odnosi na investicione firme ija je glavna delatnost pruanje investicionih

usluga drugim licima na tritu.

Investiciona usluga je usluga koja se nekom prua a u vezi je sa

finansijskim

instrumentima.

Poloaj svake pojedinane investicione firme zavisi od prirode delatnosti kojom se firma
bavi, pod uslovom da ne obuhvata posebna oslobaanja navedena direktivom.

Naela koja primenjuje MiFID odnose se samo na investicione firme koje se bave
investicionim uslugama, a u njih su ukljuene:

investicione banke
portfolio menaderi
brokeri i dileri
finansijske korporacije
investicione firme koje se bave opcionim i fjuers ugovorima
firme koje se bave robnim derivatima8

Slavomir Kalianin, Repetitorijum iz berzanskog prava i hartija od vrednosti,Visoka

kola za raunovodstvo i berzansko poslovanje,Beograd, 2012 godina
17

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

I ) MINIMUM POTREBNIH USLOVA ZA OTPOINJANJE MIFID-A

Kao to je ve naglaeno na sve subjekte finansijskog trita primenjuju se jedinstveni

uslovi za otpoinjanje poslovanja i za njihovo osnivanje.

Usvojeno je pet minimalnih uslova za otpoinjanje evropskog poslovanja koji su

obavezni za sve lanice Evropske unije.Ovi minimalni uslovi u nacionalnom
zakonodavstvu lanica ne mogu biti blai od usvojenih.

1.

Sedite
Firme se moraju registrovati i dobiti dozvolu za rad u zemlji gde obavljaju deo
poslova, kako bi se izbeglo samo formalno registrovanje u zemlji lanici sa
eventualno blaim uslovima osnivanja a posao se obavljao preteno u drugim
zemljama.

2.

Poetni kapital
Investiciona firma mora da ima poetni kapital u minimalnom iznosu, zavisno od
vrste poslova kojim se bavi. Za brokerske poslove-minimum je 50.000 evra, za
poslove upravljnja tuim sredstvima i portfolio poslove, najmanje 125.000 evra,
za pokroviteljske poslove 750.000 evra itd. Za sve zemlje koje tee da uu u
Evropsku uniju pa tako i za Srbiju iznosi predvieni kao minimalni uslovi za
otpoinjanje delatnosti na finanijskom truitu, predstavljali su takoe osnovu od
koje se polazilo u zakonima koji reguloiu rad finansijskih trita. Tako je u
naem Zakonu za neke delatnosti i kriterijum neto stroiji nego u Evropskoj uniji
(za prtfolio menadere u Evropskoj uniji je 125.000, a kod nas 200.000 evra) ali je
za poslove poktrovitelj kod nas je predvieno 300.000, a u Evropskoj uniji
730.000 evra.

3.

lanovi uprave i uprava

Upravljanje investicionom firmom mora biti povereno samo licima koja su za to
struna i imaju proveren ugled i poslovnu reputaciju.Za lanove uprave ne mogu
18

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

biti imenovana lica koja su osuivana ili se vodi neki sudski spor, ali to moraju
biti lica koja zaista upravljaju kompanijom, a ne da njom upravlja i diriguje neki
skriveni ili tajni partner.

4.

Program poslovanja
Investiciona firma mora da podnese program poslovanja u kojem mora izloiti
koje sve vrste poslova eli da obavlja i odgovarajuu organizacijsku strukturu
koja joj to omoguava.

5.

Kvalifikovano uee vlasnika

Pri osnivanju investicione firme, nadleni organi pri postupku dodeljivanja
dozvole za rad, vre indentifikaciju svih akcionara koji je osnivaju.Proverava se
njihova podobnost za status osnivaa a u sluaju da stiu vie od deset posto
ukupnog kapitala proverava se i njihova solventnost.

J) DOZVOLA ZA RAD - EVROPSKI PASO

MiFID-(Upustvo za trita sa vrednosnicama) ovlauje svaku berzu i trgovca

vrednosnicama za koji je dobio dozvolu za rad u jednoj lanici Evropske unije (drava
porekla) na osnovu njenog prava, da slobodno posluje u svim ostaliim lanicam, bez
potrebe da od njih posebno trai dozvolu za rad.

Zamlja u kojoj se podnosi zahtev za dobijanje dozvole, predstavlja zemlju domaina.

Nadleni organ odluuje o podnetom zahtevu. Rok za reavanje zahteva iznosi est
meseci od dan podnoenja zahteva.

Nadleni organ ima mogunost da pozitivno rei podneti zahtev, ali isti tako i da odbije u
okolnostima da podnosilac zahteva ne ispunjava propisane uslove za dobijanje dozvole.
19

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Kao to ima nadlenost da donese odluku i odobri rad nekoj investicionoj firmi, isto tako
taj organ moe i oduzeti ve datu dozvolu u posebno propisanim sliuajevima:

ako investiciona firma ne otpone poslove u roku od dvanaest meseci od dana

dobijanja dozvole za rad
ako je dozvola dobijena na osnovu lane i nepotpune dokumentacije
ako firma prestane da ispunjava neophodne uslove za rad

U sluaju da se nekoj investicionoj firmi oduzme dozvola za rad, ona gubi pravo da vri
investicione usluge i o tome se obavetava

zemlja domain i poseban komitet za

vrednosne papire.

Investicione firme koje dobiju dozvolu za rad u bilo kojoj zemlji lanici, stiu pravo da
poslove za koje su registrovane, obavljaju van svoje zemlje u svim zemljama EU.
Prekogranino poslovanje investicinih firmi mogue je kroz osnivannje posebne firme u
zemlji poslovanja, zatim putem ogranka i najzad, pruanjem usluga bez zavisnog drutva
i ogranaka, na naelu slobode pruanja usluga na celom podruju Evropske unije.

K) ZAKLJUAK

Glavne karakteristike savremenih finansijskih trita su vezane za proces globalizacije

svetske ekonomije. U oblasti finansijskog sektora to dovodi do liberalizacije kretanja
kapitala, ljudi i roba a izmeu zemalja do porasta konkurencije i diversifikacije rizika
kroz pojavu univerzalnog tipa finansijskih organizacija koje se bave razliitim
finansijskim uslugama.

20

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

Normativno regulisanje poslovanja finansijskih subjekata zauzima znaajno mesto kod
drava lanica Evropske Unije, jer je vrsta, dobra i standardizovana regulativa upravo
pretpostavka za veu slobodu kretanja kapitala, ljudi, roba i usluga, to je jedna od
osnova na kojima poiva Evropska unija.U tom smislu nadlena tela i organi Unije
saglasno svojim ovlaenjima iz Ugovora o osnivanju, donose odreena pravna akta iz
oblasti Finansijskih trita.

Najvanija pitanja vezana za rad finasijskih trita, lanica Evropske unije, definisana su
direktivama, preporukama, odlukama i uputstvima.

Uredbe (regalations) imaju obaveznu pravnu snagu i direktno se primenjuju u svim

dravama lanicama, Direktive (directives) takoe poseduje obaveznu pravnu snagu, ali
se ne primenjuju neposredno.
Direktive definiu ciljeve koje treba postii u odreenoj oblasti, dok izbor metoda i formi
njihovog sprovoenja preputaju dravama lanicama, Odluke (decisions) su sekundarni
komutnitarni pojedinani akti koji takoe imaju obaveznu pravnu snagu u dravama
lanicama, Preporuke i miljenja (recommendations and opinions) nemaju obaveznu
pravnu snagu, ali nose odreenu politiku teinu, obzirom da predstavljaju smernice za
sadraj buduih pravnih akata.

Zemlje koje imaju nameru da postanu lanice Evropske unije takoe svoju pravnu
regulativu prilagoavaju ovim propisima radi ujednaavanja rada i funkcionisanja
finansijskih trita- odnosno slobodnog kretanja kapitala, robe i ljudi.

European Stock Exchange Directives

Summary

Foundation of European Community in the second half of the twentieth century, at the
same time announced a creation of new legal system, previously called Community Law,
today known as European Union Law. Primary feature which differentiates EU legal
21

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

system from other classic legal systems is that Member States of the Union have
transferred a part of their own jurisdictions to EU institutions. In practice, it means
applying:
A principle of direct application and a principle of direct effect
A principle of priority over Member States legal systems.

1. A principle of direct application means that Community Law directives create

rights and obligations directly towards EU institutions, Member States and their
citizens.
2. A principle of direct effect essentially reflects Community Law autonomy
regarding national regulations of EU member states.
Basis of EU legal system lies in creating a unique market and free exchange of goods,
capital, services, and workers and citizens.
Harmonization of legal regulation of Securities and Stock Exchange, established in the
act of EU foundation, has occurred in the area of financial markets following other
areas. Activities which have led to this standardization went through adopting a great
number of regulations, instructions, directives, recommendations and decisions. It
created a new legal framework applying to Stock Exchange and all broker-dialer activity
in it. In practice, it means that every Stock Exchange and securities trader which has a
work permit to operate in one State, member of EU, based on its right, can freely operate
in all other Member States without an obligation to ask for a special work permit from
them. It represents a principle of "Single Passport" for all States, members of EU. This
work especially emphasizes directives related to Stock Exchange and Securities and their
direct application.
Key words: directives, recommendations, instructions, Stock Exchange, Financial
markets, Securities, legal act

LITERATURA

1. Fabozzi, Modigliani, Ferri, Foundations of Financial Markets and Institutions,

Prentice-Hall, International, USA, 1994
2. Nenad Avramovi, Pravo Evropske unije, Pravni fakultet za privredu i
pravosue, Novi Sad, 2009. godine
22

Pravno-Ekonomski Pogledi br. 2/2012

3. Neboja Jovanvi, Pravo Evropske unije o investicionim uslugama, Pravo i
privreda, br. 5-8/2006, Beograd
4. Ljubica Nikoli, Berzansko pravo i poslovanje, izdava, Five&Co, Ni, 2008.
godine
5. Gordana Gasmi, Pravo i osnovi prava evropske unije, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2010. godina
6. Neboja Jovanovi, Berzansko pravo, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu,
Beograd, 2009. godina
7. Sonja Buni, Berzansko pravo, Poslovni biro SB, Novi Sad, 2008. godina
8. Slavomir Kalianin, Repetitorijum iz berzanskog prava i hartije od
vrednosti,Visoka kola za raunovodstvo i berzansko poslovanje, 2012. godine,
Beograd

23