Don Kihot, Migel de Servantes

Don Kihot je roman panskog knjievnika Miguela de Servantesa. Sastoji se od dva dela, od kojih je prvi
deo objavljen 1605. godine, a drugi deset godina kasnije. Roman je u kratkom vremenskom razdoblju
postao jedan od najitanijih knjiga u paniji i doiveo brojna ponovljena izdanja, meu kojima i ona na
engleskom i francuskom jeziku.

Roman je prvenstveno zamiljen kao parodija na raun tada vrlo popularnih vitekih romana, ali je
kasnije postao jedan od najoriginalnijih romana u svetskoj knjievnosti.

Kratak sadraj

Radnja romana dogaa se u 16. veku u paniji u malom mestu u pokrajini Mana, gde je iveo plemi od
pedeset godina Alonzo Kihano, suvonjav, mrav i veliki ljubitelj lova. Dosadan ivot u selu naveo ga je da
potrai zabavu i uzbuenje u itanju starih romana u kojima su se vitezovi lutalice borili protiv divova,
oslobaajui device i ubijajui strane zmajeve.

Toliko je duboko uronio u izmiljeni svet da mu se mozak osuio i pamet pomutila, zbog ega je
zakljuio da treba obnoviti drevno vitetvo. Kada je naao stari oklop, lem i ravi ma, osedlao je svog
konja Rosinanta i osetio se spremnim za avanturu. Konj moda nije delio njegov entuzijazam jer nije bio
vie tako mlad.

Kako su vitezovi u priama imali devojke koje su spaavali tako je i Kihot odabrao jednu seljanku iz
susednog sela, davi joj mnogo vrlina u svojoj mati. Don Kihot od Mane jednog jutra je tako potpuno
neopaeno izaao iz svog doma i nakon celodnevnog jahanja stigao do gostionice za koju je pomislio da
je dvorac.

Kako je pomislio da je gostionica dvorac zatraio je od gostioniara da ga posveti za viteza, a budui da

je gostioniar bio vesela osoba spremna na alu, prihvatio je udan predlog svog gosta. Avanture
zabavnog viteza su tako poele tek na povratku kui.

Prvo je zapretio seljaku koji je tukao svog slugu, a koji je nakon toga dobio jo vie batina. Zatim se
sukobio sa grupom mazgara koji nisu hteli da pokau potovanje Dusineji od Tobosa, gospodarici njegova
srca. Kada su pred sobom videli poludelog starca dobro su ga istukli. Kihotu je na kraju pomogao jedan
seljak da doe kui, a kada su ga videli gazdarica i sinovica odluili su neto preduzeti.

Smatrali su da bi trebalo spaliti sve knjige ili viteke romane koji su predstavljali pravi otrov za Kihota, a
zbog ega se odluio na tako suludi in. Odluili su zazidati sobu u kojoj su se knjige nalazile, a kada se
vitez oporavio rekli su mu kako je zli arobnjak uinio da soba nestane. Izgleda da se Kihot opametio
jer sledeih petnaest dana nije uinio nita udno.

U meuvremenu je nagovarao komiju Sana Panzu da postane njegov titonoa, a on e mu zauzvrat

ponuditi ostrvo na kom e biti guverner. Jednog dana neopaeno krenu iz sela prema uzbudljivim
avanturama. Tako su jednog dana stigli do polja na kom se nalazilo trideset vetrenjaa. Donu se uinilo da
su to divovi i odjednom je nasrnuo sa svojim konjem da bi se obraunao sa tim stranim zverima, ali
svaki put neuspeno. Uzalud ga je Sano pokuao da uveri kako su to vetrenjae, a ne divovi.

Drugom prilikom su Don i Sano naleteli na stado ovaca. Don Kihot je pomislio kako se radi o vojsci
koju treba da pobedi i nasrnuo. Jedva je izvukao ivu glavu pred navalom pobesnjelih pastira. Dok su
Don i Sano hrlili prema novim avanturama za njima su u potragu krenuli pastor i seoski brija. Kada su
ih napokon pronali strpali su Dona u kavez na volovskim kolima i odvezli kui.

Don Kihot je ozdravio nakon nekog vremena, ali nije doao k sebi i tako su on i Sano krenuli po trei put
na urnebesno putovanje. Put ih je prvo odveo u Toboso gde je Don eleo da poseti svoju Dulsineju. Sano
koji je trebao da dogovori njihov susret odluio je da se poslui varkom i za prvu seljanku koju su sreli
rekao je Donu da je to njegova Dulsineja. Ali na njegovo veliko iznenaenje Don je rekao kako ona ne
moe nikako biti njegova odabranica i da se neki zli arobnjak umeao kada je od lepe devojke nastala
gadna spodoba.

U meuvremenu je Sanson Karasko razmiljao kako da odvrati Dona od njegovog nauma pa se

preobukao u viteza i izazvao Dona na dvoboj gde se pobeeni mora podiniti volji pobednika. Na
2

iznenaenje mnogih Kihot je pobedio Sansona koji se jedva izvukao. Nakon velianstvene pobede Don
Kihot i Sano su stigli do poseda vojvode i vojvotkinje koji su znali o kakvim se likovima radi, pa su se
odluili dobro zabaviti.

Naredili su svima da se ponaaju kao da je Kihot zaista vitez, svi su mu morali ukazivati poasti, a
dvorske dame zaljubljivati u njega. Vrhunac je trebala biti pojava zaarane Dulsineje koja e dobiti
slobodu ako Sano dobrovoljno primi 3300 udaraca biem po stranjici. Znajui da je Don obeao Sanu
ostrvo ako ga poslua, vojvoda je odluio i to realizovati.

Ostrvo je na kraju predstavljalo malo selo Barataria. Vojvoda je stanovnicima dao uputstva kako moraju
da prihvate novog upravnika, koji je iako nepismen i neuk, ozbiljno shvatio svoj posao. Ali morao je novi
poloaj da napusti nakon deset dana ostavi bez poloaja i novca.

Sanson Karasko opet izaziva Dona na dvoboj i ovog puta uspeva da ga pobedi. Naredi Kihotu da prestane
da bude vitez skitnica na godinu dana. Na povratku u selo u Donu se javila nova ideja, odluio je da e
postati pastir i iveti onako kako je to prikazano u pastoralnoj knjievnosti. Kada se na kraju vratio kui
Kihot se razboli i odrekne vitekih lutanja kao ludosti. Sano ga je pokuao nagovoriti da opet krenu na
put, ali Don je to odbio i na kraju je umro kao Alonzo Kihano.

Beleka o autoru

Miguel de Servantes roen je 1547. godine u paniji u gradiu Alkala de Henares, blizu Madrida kao
jedno od sedmoro dece u porodici. Pretpostavlja se da su este selidbe sa porodicom u ranoj fazi ivota
uticale na njegov nain pisanja. kolovao se u dva velika grada, Sevilji i Madridu, a upravo je tamo poeo
da pie prve pesme.

Kada je napunio dvadeset godina odlazi na put u Italiju i tamo se upoznaje sa neverovatnom arolijom
italijanske knjievnosti. Najvie su ga oarala dela Bokaija i Dantea. Dolaskom u Italiju ivot mu je
postao burniji, pa je tako uestvovao u mnogim bitkama, a ak je bio u zarobljenitvu u Aliru gde je
proveo pet godina.
3

Nakon Italije se vraa nazad u rodnu paniju i poinje vie raditi na svojim delima. Uprkos tome to je
napisao mnogo dela, naalost nikako se nije mogao nametnuti. Romani nisu imali zadovoljavajui uspeh,
a kako nije bilo ni novca Servantes je bio na rubu bankrota.

Propast bankara koji se brinuo za njegov novac odvodi ga opet u zatvor gde je poeo da pie prva
poglavlja svetski poznatog romana Don Kihot. Iz romana e na kraju nastati parodija i on e sa njom
postii toliko eljen uspeh.

Nakon romana Don Kihot, izdao je deset novela i poeo pisati poeme. Servantes je napisao i nastavak
prie o slavnom vitezu, to je postiglo velik uspeh u Evropi i ire. Ostao je poznat kao jedan od najveih
pripovedaa ne samo u paniji nego i ire i jedan od najveih pisaca u istoriji knjievnosti. Umire u
Madridu, 1616. godine.