Astroloka simbolika u Platonovoj filozofiji

Prema nivou saznanja stvarnosti, osnovi i metodi proverljivosti tog saznanja, astrologija se pozicionira negde izmeu
filozofije i religije jer se njen nivo saznavanja jednako moe kvalifikovati i kao pretpostavka i kao verovanje. Temelji se
na razumu i motivaciji i proverava, najese, prema loginosti. Ovo poslednje astrologiju pribliava filozofiji dok je
nivo saznanja vie vue ka oblasti religije. Osnovne pretpostavke na kojima se zasniva predmet astrologije jesu: da je
svemir savreno ureen, koherentan i povezan sistem; da su svi dogaaji usklaeni sa kretanjem nebeske sfere,
odnosno, objektima na nebeskoj sferi, da svi nivoi kosmosa funkcioniu prema simpatikom principu i da astroloko
razmiljanje polazi od osnovnih ontolokih vrednosti (naela) ija arhetipska osnova predstavlja plan ureenosti
univerzuma i stvarnosti.
Kada se danas govori o Platonu najee se poinje sa kvalifikacijom da je on bio najbolji Sokratov uenik. Na ovaj
nain, vrlo brzo, vremenski i kulturoloki lociramo ovog, za astroloku misao, najvanijeg filozofa. Pisao je u formi
dijaloga i najpoznatiji je po svojim vrlo specifinim argumentima kojima je osnaio Sokratov stav o ispravnom
etikom poretku i jednoj istini. Ve na ovom nivou reprezentacije astroloki je lako postati inspirisan u pravcu solarne
simbolike i pokazae se da je Platonova filozofija, astrolokom terminologijom opisana, izrazito muka i primarno
solarna jer insistira na strukturi i poretku. U svrhu svoje argumentacije Platon je osmislio jednu ontoloku podelu
stvarnosti ne njen vidljivi i nevidljivi deo koji se sadri u idejnoj, duhovnoj stvarnosti sveta ideja. Na ovom nivou
Platon, zapravo, stvarnost razdvaja na njen pojavni oblik i svet planeta i njen idejni oblik i svet Sunca. U astrologiji
Sunce je to koje se dovodi u vezu sa idejom i inspiracijom, duhom i dematerijalizacijom. U dualnom svoenju ove
Platonove misli moemo poi od Sunca (svet ideja) i ii ka svetu refleksije tih ideja (Mesec) ili od Sunca (svet ideja) ka
Saturnu (manifestacija ideja, poetak, postojanje). Ideje za ovog filozofa predstavljaju nepromenljive i objektivno
postojee entitete. Njegove ideje su neka vrsta nacrta i modela iz kojih stvari nastaju. Platonova ideja nije pojmovni
proizvod razuma vec neto to stoji izvan razuma, objektivno u odnosu na njega. Platon je prvi koji je razum odvojio
od njemu nadreenog uma iz kojeg ontoloke vrednosti (ideje) kvalifikuju stvarnost prema nepromenljivim
postulatima. Tako razum u astrologiji simbolizuje Merkur dok je um pod solarnom signifikacijom ili u finijem
doterivanju Merkur je razum, a Jupiter je vii um. Posrednik je uvek Mesec koji prvo svetlo (Sunce, ideja) provodi,
reflektuje ka derivativnim nivoima postojanja (planete). Svetla na ovaj nain, ovim redosledom, distribuiraju polazne
kvalitete na pojavni svet prema vrsti vrline. Mudrost je pod signifikacijom Sunca i Jupitera, ali da bi se manifestovala
njena distribucija, kao i u svemu ostalom, kree se od posrednika Meseca ka referentnim planetarnim principima
Merkura i Jupitera. Merkur, tako, iz nie, unutranje sfere korespondira Jupiteru sa istoimenog broja superiorne sfere
(razum-um) pa je za pretpostaviti da se mudrost ove vrste sagledava iz veze ove dve planete i kvaliteta samih
luminara. Priu o idejama Platon razvija kroz alegoriji o peini u kojoj su ljudi privezani i okrenuti ka njenoj
unutranjosti. Vatra gori iza njih bacajui senke na zid ispred njihovog vidika tako da oni vide samo to i ne znaju za
drugo. Na ovaj nain Platon objanjava nae postojanje u ovom ivotu i ono to je istom referenca, to mu prethodi i iz
ega se isti formira. Ako bi se desilo da se neki ovek oslobodi i izae iz peine video bi jednu bitno drugaiju
stvarnost. Na ovaj nain Platon opisuje uzdignue oveka iz materijalne stvarnosti ka svetu ideja. I ovde uoavamo
solarnu sutinu njegove filozofije koja bi se lako mogla dovesti u vezu i sa priom o taki fortune i taki duha, sa
lunarnom takom (senke na zidu) i solarnom takom (izlazak iz peine, pozadinska vatra u prii). Tako fortuna negde
simbolizuje nae iskrivljeno poimanje stvarnosti i vrednosti koje nas formiraju i motiviu u ivotu, a duh nae pravo
dostignue i nau sutinu koju, najee, ne prepoznajemo na nivou razuma. Tako naa natalna lunarna taka postaje
signifikator materijalne zavisnosti koja ima daleko iru implikaciju od puke udnje za materijalnim bogatstvom.
Voeni, da upotrebimo alegoriju senki na zidu, iskrivljenom percepcijom stvarnosti i sistemom njenih vrednosti vrlo
lako se vezujemo za istu na jedini mogui nain ime se naa psihologija oblikuje u pravcu zavisnosti. Iz ovog razloga
neki taku fortune razumeju kao uticaj koji na nas ostavlja svet u kome ivimo, vrednosti koje ka nama dolaze iz
spoljanjeg okruenja, prosto trendovi vremena i drutva u kojem se formiramo kao individue dok taka duha, solarna
taka ili taka Platonovih ideja, simbolizuje uticaj koji ovek ostavlja na svet u kome ivi, onaj vrlo individualni,
kreativni peat koji ostaje i posle smrti. Ba kao i senke na peini u odnosu na vatru koja ih stvara i taka fortune je,
zapravo, odraz take duha. Mogli bi se lako pokrenuti i u obrnutom smeru pa taku duha percipirati kao odraz, ali u

kontekstu Platonovog koncepta ovo nije mogue. Da bi se ovo bolje objasnilo neophodno je definisati ideju. Ideja je
koncept i mentalna impresija. Prema nekim definicijama ideja je i predstavljena slika nekog objekta. U apstraktnijem,
filozofskom konceptu, ideja nije to, ona je ontoloki kvalitet postojanja, jedan od tih kvaliteta onako kako Platon to
objanjava. Ideja se raa esto refleksno, iz spontanosti. Sve navedene osobine, i slika objekta, i ontoloki kvalitet, i
sponatana inspiracija jesu ista solarna stvar u astrologiji. Da se radi o solarnom kvalitetu govori i to da se ista ne
moe saznati ulima, ne moe se videti, ulno opaziti. Jedino to moe jeste da se shvati umno, na prvom
inspirativnom nivou.
Platon upuuje na put ka ideji preko dijalektike, argumentovane, detaljne rasprave o nekom pitanju. Otkrivanju svrhe
nekog predmeta, odnosno otkrivanju razloga zbog ega je neto dobro da bude takvo kakvo jeste, mi pristupamo
iskljuivo umom jer su svrhe stvari poznate samo umu dok su stvari same po sebi poznate iskustvu. Svrha filozofije je
obnova tog prvobitnog boanskog plana u pravcu povezivanja stvari prema prvobitnoj ideja. Istu ovu svrhu nalazimo
u interventnoj, remedijalnoj astrologiji. Najoigledniji primer je vladar geniture i afirmacija njegove simbolike u
stvarnosti predmeta referentne horoskopske karte.
Drava je njegovo najkontroverznije delo sa brojnim saturnijanskim karateristikama. Platon ovde traga za savreno
idealnom dravom iji se poredak zasniva na tri odvojene klase, klasi filozofa (upravljaa), klasi vojnika (zatitnika) i
klasi proizvoaa (robova). Nije teko povezati ovaj koncept sa tri astroloka elementa, vazduhom (filozofi), vatrom
(vojnici) i zemljom (robovi). Kreativni, vodeni element nije kvalitet prihvatljiv njegovoj logici. Aristotel je, za razliku
od njega, imao daleko racionalniji pristup pitanjima dravne strukture verujui da idealna drava nije mogua.
Aristotelovo drutvo podeljeno je na dve klase, klasu upravljaa i klasu robova i ini se da je ovaj koncept daleko lake
astroloki uobliiti prema podeli na muke (upravljake) i enske (robovske) znake ili na muke (vatra i vazduh) i
enske (zemlja i voda) elemente. U Platonovoj dravi svako radi ono za ta je sposoban, sloboda izbora nije
dozvoljena. Bogatstvo i siromatvo, takoe, nisu dozvoljeni, svako dobija dovoljno za osnovne potrebe. Porodice,
praktino, nema. ene se sparuju s mukarcima iste klase, ali se ne sparuju samo sa jednim pa su i deca zajednika,
pripadaju zajednici. Brak izmeu jednog mukarca i jedne ene tako ne postoji do kraja reproduktivnog perioda ene
posle ega postaje mogu. Surovost i rigidnost ovog koncepta najvie se pokazuje u razmatranju zdravstvene nege
koja, prema njemu, treba da postoji samo za vitalne i snane. Bolesnima i hendikepiranima se pomo ne prua i oni se
preputaju smrti. Ovde je iz solarnog idealizma Platon pao na saturnijanski totalitarizam jer njegova drava nije
nita drugo do intersubjektivna kategorija, sistem koji funkcionie nezavisno od afiniteta i htenja pojedinca i u kome
ne postoji ni autonomija drutva ni autonomija pojedinca. Sve je podreeno njoj kao subjektu.
Njegovo idealistiko (solarno) razumevanje sveta ogleda se i u uenju o spoznaji koje je mogue jedino putem
miljenja. Svet ideja se jedino na taj nain moe videti dok materijalni svet spoznajemo ulima. I ovde se vraamo
na prvobitni dualistiki koncept solarnog i lunarnog, odnosno, solarnog i saturnijanskog. Usko vezana za ovo uenje je
i teorija seanja. Platon je verovao da se putem dijalektike ljudska dua podstie na zaboravljeno seanje na svet
ideja jer je dua u tom relmu obitavala pre pada u telo. Tako mi, zapravo, u ivotu ne spoznajemo nita novo ve se
vraamo zaboravljenom. Ovo je izrazito lunarno-saturnijanski koncept relativizacije pravca koji se manifestuje u
analogiji sa Platonovom spoznajom prema zaboravljenom. Tako i Mesec prema Saturnu jednako moe biti prva ili
poslednja sfera u zavisnosti da li se ide iz pravca roenja ili smrti, odnosno, iz pravca spoznaje ili seanja. Pozadina
ove delineacije je solarna referenca i svet zaboravljenih ideja.
Idealistika, solarna priroda Platonove filozofije najbolje se ogleda u njegovim reima da "Dok u dravama filozofi ne
postanu vladari, ili dok sadanji vlastodrci ne postanu pravi i dobri ljubitelji mudrosti, i dok politika mo i ljubav
prema mudrosti ne postanu jedno, ... nee prestati nesree ne samo za drave nego ni za ljudski rod".
Platonova bliska veza sa pitagorejcima ogleda se u prepoznavanju Platonove uloge u stvaranju jedne stroge filozofije
matematike vrlo bliske pitagorejskim naelima. Platon je brojevima i geometrijskim figurama, tzv. matematikim
biima i matematikim relacijama, dao posebno znaenje i posebnu ulogu u strukturi svega postojeeg. Matematika
bia i matematike relacije Platon vidi kao medijatore izmeu idealnog sveta ideja i ovog sveta. Ono to astrologija
dodeljuje planetama, odnosno, planetarnim sferama, Platon daje matematikim biima. Iz ove relacije izmeu planeta

sa jedne i brojeva i geometrijskih figura sa druge strane, razvila se mistina, ezoterijska matematika afirmisana u
irem zamahu od strane pitagorejaca i kroz zakon tetraktise koji predstavlja zbir, redosled i odnos etiri prva broja
dekade 1+2+3+4=10. Ovaj zakon objanjava matematike odnose u univerzumu. Dinamizam tetraktise ispoljava se u
progesiji od prvog broja preko formule 1, 1+2, 1+2+3. Harmonija progresije je trei deo ovog zakona koji je Pitagora
formulisao. Cela tetraktisa, kroz niz kombinacija, ima direktnu astroloku simboliku. Najosnovnija se ogleda u
povezivanju brojeva dekade i planeta prema planetarnom poretku dok podzakon progresije tetraktise astroloku
analogiju ima u etvoroelementalnoj podeli sublunarnog sveta.U skladu sa celom svojom filozofijom Platon je verovao
da se matematika bia mogu predstaviti konceptualnim modelima, ali da se ta bia ne mogu razumeti ukoliko se ne
veruje da su ti modeli samo blede kopije prave prirode tih bia. Za snalaenje u matematikim stvarima nieg nivoa,
tj. za snalaenje u konceptualnim modelima, zaduen je razum dok se umom percipira prava priroda matematikih
relacija, brojeva i figura. I ovde, nanovo, nailazimo na solarno-merkurijanski odnos, odnos uma i razuma, odnosno,
na jupiterijansko-merkurijanski odnos po istom osnovu.
U poznim ivotnim godinama Platon je napisao svoj uveni Timaj u kojem po prvi put poinje da govori o graditelju
svemira, Demijurgu, majstoru i matematiaru koji je nainio na kosmos na osnovu idejnog uzora i procene da je red
bolji od nereda. Ovakav Platonov bog je isti, rigidni, saturnijanski bog koji se rukovodi prema solarnoj referenci
(idejni uzor). Za razliku od biblijskog boga, Platonov bog svet nije stvorio iz niega. On je sredio postojei haos prema
idejnim matematikim naelima. Platonov Demijurg je inicijalni inspirator dualistike ezoterije, bog Saturn iza kojeg
kasnije poinje da se prepoznaje pravi solarni bog olien u Platonovom svetu ideja.
Prvi element Demijurgovog kosmosa ine geometrijska bia-trouglovi. Iz ovih su sainjeni pravilni poliedri: tetraedar,
oktoedar, ikosoedar (iji obim sainjava 20 trouglova), heksaedar (kocka) i dodekaedar (iji obim sainjavaju 12
pravilnih petougaonika). Ovi su poliedri kasnije dobili naziv "pet Platonovih tela". Prva etiri odgovaraju vatri,
vazduhu, vodi i zemlji.Tetredar je oblik vatre, oktaedar vazduha, ikosaedar vode i kocka zemlje. Dodekaedar se
pripisuje eteru, primordijalnom elementu eterinih sfera, koji se u astrologiji magije povezuje sa planetom Merkur. Za
Platona je vrlo karakteristina trojna kvalifikacija svakog pojedinanog elementa. Dok veina astrologa elemente
razlae na dva kvaliteta (toplo i hladno-vlano i suvo), Platon im dodeljuje po tri. Tako vatra za osobine ima svetlost,
tankou i pokretljivost, zemlja tamu, debljinu i tiinu. Vatra i zemlja su opozitni elementi dok druga dva pozajmljuju
kvalitete od njih. Vazduh od vatre uzima tankou i pokretljivost, a od zemlje tamu (u skladu sa solarnim
debilitacijama u vazdunim znacima i snagom tamnog Saturna). Voda pozajmljuje dva kvaliteta od zemlje, tamu i
debljinu, a pokretljivost od vatre (snaga vatrenog Marsa u ovom znaku). Ipak, u kvalitativnom poreenju elemenata
vatra i zemlja su duplo kvalifikovane u snazi pa je tako vatra duplo tanja od vazduha, tri puta pokretljivija i etiri puta
(koji odgovara maksimumu kvalifikacije) svetlija. Vazduh je duplo svetliji, tri puta tanji i etiri puta pokretljiviji od
vode. Voda je dva puta svetlija od zemlje, tri puta tanja i etiri puta pokretljivija od nje. Ono to je vatra vazduhu,
vazduh je vodi, a voda zemlji i obratno.
U dijalogu Simposium razrauje se jo jedan veoma poznat koncept koji potie od ovog filozofa. Platonska ljubav
objanjava mogunosti zainjanja ljubavi i njene evolucije u seksualnom i neseksualnom smislu jednako (suprotno
savremenom razumevanju ovog koncepta). Ljubav je u ovoj prii zapravo sredstvo ascenzije due kao boanskom pa
se prava ljubav deava onda kada je osoba drugom osobom inicirana u ovaj duhovni proces. Ljudi koji nas pribliavaju
solarnoj vertikali jesu ljudi koje istinski i volimo. Ona je kod Platona inicirana senzulano, ali kulminira u vrlo
duhovnoj ravni i ini se da ovaj koncept ima veze sa ciklusom Sunca i Venere, njenim helijakim fazama i dostizanjem
kulminacije kroz vrlo redak kazimi tranzit.

Autor teksta: Nataa Karali Koprivica