Izdaje:

Dom kulture Studentski grad

Akademski filmski centar
Bulevar AVNOJ-a 179, Novi Beograd
Za Izdavaa
Branko Krlvokapl.dlrektor
Urednik:
Mlodrag Miloevl
Recenzent:
Ivko R.el
Grafiki urednik:
Zorlca Kljevanln
Fotografija na koricama:
Sven Pepeonik
Tlra: 700
tampa:
Studio plus, Dom kulture Studentski grad'
Beograd, 1990.

AVANGARDNI FILM 1895-1939

II DEO
Priredio Branko Vuievi

Beograd, 1990.

Knjievna delotvornost od znaaja moe jedino potei Iz

stroge razmene delanja I pisanja; ona se mora razvijati u lecima,
brourama, revijalnim lancima I plakatima, skromnim formama koje bolje odgovaraju
njenom utlcaju u aktivnim zajednicama nego pretenciozni, univerzalni gest knjige.
Jedino se takav jezik trenutka pokazuje delotvomijl u sadanjem asu. Mnjenja su za
gorostasni aparat drutvenog ivota ono to Je ulje za maine;
ne Izlazi se pred neku turbinu a da se ona ne podmae
malnsklm uljem. Ubrizga se nekoliko kapi u
skrivene zaklvke i sastavke koji se moraju poznavati.
Walter Benjamin

Arnaldo Ginna
ZABELEKE O AVANGARDNOM FILMU
FUTURISTIKI IVOT

Snimljen u Firenzi, u leto l9l6.godine.

Marinetti je poverio Arnaldu Ginni da napravi film Futuristiki ivot (Vita fu tu rista ),
sintetino sastavljen od kratkih sekvenci, od kojih bi svaka bila posveena jednom
posebnom psiholokom i futuristikom problemu.
U raspravama vodjenim i do duboko u no, u firentinskom hotelu Baglioni, smiljene su
sekvence i o njima se odluivalo. Bili su prisutni: Marinetti (knjievnik i novinar), Balla (slikar),
Arnaldo Ginna (slikar, publicist i snimatelj), Bruno Corra (romanopisac), Luio Venna (slikar),
Settimelli i Mario Carli (publicisti) i Neri Nannetti (slikar).
Film je realizovao Arnaldo Ginna, koji je istovremeno bio producent, reditelj i snimatelj.
Snimljen je tada modernom kamerom Path, velikog formata, sa ruicom i dve kasete za
filmsku traku.
Osim delova snimljenioh u eksterijeru (Cascine, obale reke Amo, trg Michelangelo), film je
snimljen u filmskom ateljeu koji je ve posluio Luci Comeriju da u njemu snimi prvi italijanski
filmski urnal. Atelje, gotovo sav u staklu, nalazio se na poslednjem spratu jedne zgrade na
uglu ulica Spontini i Delle Porte Nuove. U njemu su bile i prostorije sa kadama i drugim
priborom za razvijanje probnih snimaka.
Na prvom probnom snimku, koji je Ginna razvio i kopirao, otkrivene su mnogobrojne bele
takice prouzrokovane prainom. Budui da je jo od l9o8.godine slikao apstraktne slike,
Ginna je u tome video mogunost da kreira ona duevna stanja to su proimala i zasiivala
sredine u kojima su se kretali likovi. Uz Venninu pomo, a sa mnogo strpljenja, latio se da
takice- jednu po jednu-oboji. Tokom rada na filmu Venna je ubrzo postao pomonik,
sekretar, rekviziter i dr. Arnalda Ginne.
Rad se odvijao sa mnogo tekoa i uz svakovrsne rtve. Ginna je vie navrata dolazio u
iskuenje da prekine sa radom koji se tada inio nemoguim i bezumnim.
Samo razvijanje i izrada kopija obavljeni su u Rimu, u tada jedinoj postojeoj laboratoriji, u
ulici Flam inia U Firenzi nije bilo opremljenih laboratorija te se moralo putovati tamo-amo
izmedju Firenze i Rima.
Film je prvi put prikazan u Firenzi, u bioskopu Marconi koji se nalazio na trgu Strozzi, a iji
je vlasnik bio Castellani. Njegovo je bilo i pozorite Folies B ergres u istom gradu.
7

Jedna anegdota sa projekcije: dok je Settimelli pokuavao da ubedi g.Castellanija da treba

da kupi film, neki osobenjak Trilluci stade da kritikuje film - u pomrini pue amar koji je
Settimelli opalio izgredniku. Taj dogadjaj je doprineo da se publika, koja je ve dizala graju,
jo vie uzbudi.
U konanoj verziji film je bio dug 12 metara.
Evo njegovih sekvenci:
1. 'Scena u restoranu na trgu Michelangelo". Stari sedobradi gospodin (Luio Venna)
sedi za stolom ispred restorana. Tek to nije zapoeo ruak oljom supice kad upada
nekoliko mladih futurista koji na sav glas zameraju starcu kako jede. Neki Englez, prisutan
ovom prizoru, ne shvatajui da je posredi gluma, sav razjaren pokuava da se umea i
obraa se Marinettiju: 'Ne kinjiti starcel'
Starac je simbolizovao retrogradni pasatizam, a mladi futuristi budunjaki dinamizam.
2. "Sentimentalni futurist". Mladi futurist, pun obesti, doputa da ga savlada ljubavna
sentimentalnost i da se nad njega nadviju pasatistike psihike sile, predstavljene svetlostima ambijenta koje trnu i poprimaju plavu boju - efekti u boji postignuti viraom - kako bi
izrazile duevno stanje mlitavosti.
3. 'Kako spava futurist". U jednoj sobi dve osobe spavaju u krevetima postavljenim
uspravno umesto vodoravno, a saobraznim introspektivnim kretnjama slede se psiholoke
i dinamike intuicije.
4. 'Karikatura Hamleta, simbola pesimistikog pasatizma" Likovi u pokretu, deformisani
pomou izdubljenih i ispupenih ogledala. (Glumci: Settimelli, Venna, Chrti, Nannetti.)
5. "Ples u geometrijskom sjaju". Devojke, odevene samo u razliito modelirane komade
staniola, igraju dinamiko-ritmiki ples. Moni reflektori bacaju snopove na staniol u pokretu,
stvarajui svetlosne zrake koji se ukrtaju i presecaju, na taj nain razarajui materijalnost
tela.
6. "Ritmovana pesma Rema Chitija". Recitovanje propraeno istovremenim pokretima
ruku.
7. Introspektivno istraivanje duevnih stanja". U mranom prostoru ljubiaste boje,
zajahavi drvene nogare, Chiti, Venna i Nannetti, u tiini, koja bi trebalo da bude natprirodna,
netremice motre kretanje nekoliko mrkvi obeenih o konac koji dre kaiprst i palac.
8. Balla pokazuje nekoliko obojenih drvenih predmeta i kravata, takodje od drveta, veliajui
njihovu plastino-dinamiku sadrinu.
Film je prikazivan u drugim bioskopima u Rimu, ali su projekcije morale biti obustavljene jer
su gledaoci bacali predmete, kamenje i dr. na ekran koji se pokazao suvie krhak za ovako
ratoborne predstave.1
Arnaldo Ginna: 'Note sul film d'avanguardla Vita futurlsta', u Mario Verdone: Ginna e
Corra, Cinema e letteratura del futurlsmo, Blanco e Nero, Rim, oktobar-novembar-decembar 1967, str. 104-106. Prevela Gordana Vulevl

'

Prema Verdonoovoj rekonstrukciji film je sadrao I satirinu epizodu Zaito nije umro Franja Joslf
Izostavljenu na zahlev cenzure I |o4 nekoliko kratkih scena. (Prtr.)

Arnaldo Ginna ( = Arnaldo Ginanni Corradini),Ravenna 189?.

Filmovi:(u saradnji s Brunom Corrom) A ccordo di colore, Studio di effetti tra quattro
colori, Canto di prim avera, Les Fleurs, L arcobaleno, La danza, I9IO-I9I2, Vita futurista,
1916.

Moni de Buli
DOKTOR HIPNISON
ILI
TEHNIKA IVOTA

Scenario za film
Kad ne zna - sve ne zna
Kad zna - nita ne zna
Posle ovog objanjenja projektuje se prva scena. Orkestar svira 'Prolee od Griga. Venti
latori proizvode prijatan povetarac. Pred gledaocima kotarice pune ananasa, banana,
grodja i kokosovih oraha. Vazduh mirie na cvee 2 Onaj teak, tropski miris cvasti. Naglo,
svi gledaoci diu ruke u vis. Svako se udi koliko Doktor Hipnison lii na svakog. Hipnison
je opti obrazac oveka. Sada je na vrhu brega, usred ma kakvog pejsaa. Opti obrazac
pejsaa. Njegova se silueta ocrtava precizno kao crte u modeurnalu. eka izlazak sunca.
Povetarac ga blago miluje i opija mirisom tropskih rua. Spazivi bledi mesec blizu zenita
na njegovom se elu ispie ova pesma:
Da napojim
Lakomu duu svoju
Pruam jezik u nebo
I liem strasno
Medeni mesec
Dok ne pojedem
Sav med iz tanjira
Tada duh neki
Nanovo
Puni moju zdelu
Jer mi se dua
Vena pre ivota
Vena posle smrti
Hrani samo
Mednom svetlou
Meseine
2

Jesu II nai modernisti*, nai avangardltl, bili 'opsednutl mirisima? Imali smo |o |edan matlne u Subotlcl.
Lom u publici. Tamo Je Arato Izmislio: zato se sve umelnostl obraa|u uglavnom oku I uhu, a drugim ulima
mnogo manje, a niko ne moe porei da postoje I druga ula. Pa kako su Izmislili taktillzam, Arato Je Izmislio
da I za nos mora da postoji umetnost. Pa |e tamo u Subotlcl, priredio koncert mlrisa.._Arato je Imao neki duvaki
aparat, sa nekim trubama Iz kojih su Izlazili mirisi zajedno sa bogzna kakvim zvucima. Jako se trudio da razni
parfemi odu do kraja sale. pa Je snano duvao. Talasi mirisa preplavili su publiku koja |e koncert obogaivaJa
kaljanjem'. -Iz seanja Arpada Lebla.(Prir.)

11

Hipnison proguta mesec, strpa oblake u dep, mahnu rukom pred oima i zameni fakulta
tivni pejsa drugim iluzornim kulisama: oko brega beskrajna pustinja purpurne boje. Na
podnoju jedan crni ator, oriente izlazi kockasto i modro 3sunce. Ventilatori proizvode
vreo, saharski simun. Preda se gledaoci imaju vodu i urme. Muzika svira orijentalne melodije.
Hipnisonu se kockasto sunce priini neukusno. On ga zameni drugim, ognjenim elipsoidom. Ali mu se i ovo sunce nije svidelo i srdit, dohvati ga munjevitim udarcem cipele, utne
ga kao ragbi loptu medju sazvedja, ono preleti Mleni Put i razbi se katastrofalno negde
daleko, daleko u Svemiru. Muzikanti su svom snagom udarili u crnake bubnjeve. Odjed
nom stvari izgubie smisao perspektive. Hiperbole, spirale, elipse i koordinate previjale i
uvijale su se na, kroz i iza platna: svi su osetili da eksplozija Sunca ima veze sa hiperprostorom, etvrtom ili petom dimenzijom.
Vasione tune
Katastrofe hune
Melodije mune
I poeme zvune
U sali nastade tiina i potpun mrak. ula su se samo kuckanja asovnika u prslucima i srdaca
u grudima. I kao da se sve povraa starom poretku. Ali ne. Sunca je nestalo. Hipnison je sa
brega posmatrao zvezdano nebo i on primeti da je Konstelacija Velikog Slona obogaena
jednom novom zvezdom dvojnicom. Ta je zvezda bila nae suncel Beskrajno radostan
Hipnison otvori usta. Orkestar zasviraVinaverovu simfoniju Kosmiki smehovi , usta su mu
bivala sve vea i vea, ogromno rilo smejalo se, ventilatori su putali vodenu paru i ugljen
dioksid. Kako su se strano smejale, kako su bile crne, duboke, ogromne i bezdane te
eljusti. Evol evol zubi se pretvaraju u zvezde Velikog Slona: alfa, beta, gama...i monstruozni
zev postade celo nebo. Tada jedan komet iara repom ove stihove Doktora Hipnisona:
Moje oko
Teleskopsko
Samo za as
Spazi noas
Zvezdu dvojnicu
I za mene
S vaseljene
Donesene
Nove teme
Te poeme
Dua mi jezdi
Na dvojnoj zvezdi
Kada e propasti
Neu se spasti
S njom u pasti
U kosmike vlasti
Medj zvezdane strasti
U nebeske slasti
U Hipnisonovim oima naslika se ator i znak pitanja na elu. Muzika ubrzava tempo i menja
teme. Nervoza svugde. Ko je u atoru?

12

The Hypnoalllma are coloured

EZNUE ZA NEPOZNATIM
Ali on je znao da je mata- bogatija od stvarnosti, da moda nikoga nema u atoru, da to
crnotelo moda i nije ator, da verovatno nema crne pege ni pustinje. Zato Hipnison ostade
na bregu i samo matom udje u ator. (Vidi se kako mu glava biva svakog aska vea, ruke,
noge i trup sve manji. Telo mu postaje suvie slabo da podnosi tu glavetinu koja ubrzo pada
na zemlju - nepomina i zatvorenih oiju.)

SAN

Nebo se za tren pretvori u ator. ena koja je tu (naravno sama) leala (naravno naga) nije
imala nijednu fiziku odliku: ona je postala fotografisanjem na istoj ploi i u istom poloaju
svih ena na svetu, tako da su samo zajednike crte ostale vidne. (Opti obrazac ene.) Ali
joj Hipnison odmah stavlja na lice masku Ideala koju vadi iz srca. Poto nije imao zemaljskog
blaga Hipnison joj pokloni jednu pesmu. Kinematografska dvorana konstruisana kao lift
naglo se sputa u podzemne dubine. Muzika, iskoriavajui Doplerov Princip poveava
oseaj padanja. Ventilatori sve to potenciraju vrtoglavom vejavicom.

Du zrake zvezdane
Klizim u Kosmos
I tako putujem
Brzinom misli
U zvezdu daleku
to namiguje na me
Da trepavicama pomilujem
Ljubljenu sferu
Al usred puta
Gubim o gubim ravnoteu
I
U bezdanom cirkusu vaseljene
Padam
Padam
Padam

13

RADIOKINEMATOGRAFSKA PESMA
SENKE SRCA*

... I odjednom, dekoncentracijom misli, Doktor Hipnison se nadje na ulici.On ide jednim
strmim, balkanskim orsokakom gde kue nisu vie od ljudi. Muzikanti sviraju primitivne
melodije u narodne instrumente. Kaldrma je od neotesanog kamena a te turske straare od
neprovidnog su stakla. Tada Vaseljenski Mudraci stadoe mlazevima svetlosti da bombarduju Stakleni Grad.
PREDOSEANJE
Jedna otvorena vrata, pravougaonik prepun tmine, slian tajanstvenim ulazima peina gde
u venoj tami borave-slepa bia.

PREDOSEANJE
Pred gledaocima ito. Muzika svira Pogrebne Mareve Skrijabina, iljati krovovi, ratoborni
noevi turskih straara i Paralelni Redovi Kubistikih domova napadaju se, kolju i unitavaju
medjusobno. Takodje strme ulice oivljuju na padinama i kao bujica od kamenja kotrljaju
se nad leevima kua i Doktora Hipnisona ve vaskrslog u venom snu.

Moni de Buli: Doktor Hipnison ili Tehnika ivota*, Hipnos, Beograd, br.2, januar 1923.
Moni de Buli (Solomon Buli),Beograd 194 - Pariz 1968.

14

Parikih bioskopa zraci mozak su mi probadali veeras.

Milan Dedinac "V artolom ejska no",1921.
'Zemlja je i prema nama, mesto dosadanjih svojih idilinih, seljakih pejsaa, obrnula haos
ulica i plotova, sasvim kubistiki; bolnice i stanice, adjave i strane, sa krikom samoubica
i ostavljenih porodilja, sasvim futuristiki...' - Milo Crnjanski. Drugim reima.Veliki Rat
(1914-1918) bio je i Veliki Teaj Filmske Montae (= Avangardnog Miljenja). Kad je analitiki
demontirao samog sebe u potrazi za korenom svoje koncepcije montae, Ejzentejn se
setio ratnog prizora sastavljanja pontonskog mosta.
U poratno vreme, film je je dan od (makar i povrno shvatanih) amblema modernog duha 4
U naim tadanjim "velikim gradovima', ba zato to su b ili austrougarska prov.ncijska
sredita ili poluorijentalne palanke, do tog amblema se utoliko vie dralo.
I tako - i zato - braa M ici ipariki oboavaju ConradaVeidta, Tokin objavljuje estetiku
film a' u L Esprit nouveau, Poljanski izdaje 'reviju za filmsku kulturu' K inofon, Podbevek
takodje pie o filmu, otud kinematografski ukrasi pesmama, pozivanja na 'Charlota",
scenariji i 'scenariji' (Ljubomir Mici: Simi na groblju latinske etvrti, Zenitistiki RadioFilm u 17 soinenija') i, kasnije, ritualno pominjanje Bunuelovih filmova u nadrealistikim
publikacijama (na primer, Vane Bor & Marko Risti: Anti-zid, 1932).
Kola i fotomontaa stoje na pragu filma, to su FILMOVI OD HARTIJEI NA HARTIJI. Naslovni
kola Marka Ristia za seriju La vie mobile iz 1926. sadri i ulepljenu re c in 6 _5. Istorodni
radovi ernigoja, Jo Kleka (Josipa Seissela), i, potom, Tokina, Pavla BihaJya i Franje ,
takodje ne zaboravljaju film kao stovarite materijala.
Scenario Monija de Bulija nastao je iz 'neozbiljnih' pobuda, iz elje da se i on uvrsti medju
saradnike Draineve mesene revije za intuitivnu um etnosf H ipnos (ije je tampanje
finansirao Buli-otac) i time bude definitivno primljen u krug 'm odernista'iz kafane 'Moskva'.
I uspeo je : 'Samo to je Rade bacio letimian pogled na moj mkopis, on je oduevljen i ne
manje zaudjen, uzviknuo: Pa to je odlina stvar"(...) Marko Risti, Milan Dedinac i Rastko
Petrovi pohvalili su me na korzou u Knez Mihajlovoj ulici...'
Ali, kad se paljivo ita, pokazuje se da Bulijev tekst jeste pravi scenario: mogla b i se tano
oznaiti mesta koja treba raditi a la Melies ili crtani film, kratki apstraktni pasai kao
pozajm ljeni od Ruttmanna;tu su scene koje ironiu amerikanske egzotine melodrame,
pokuaji stvaranja nauno-fantastinog filma (Buli je oito itao Wellsove Prve ljude na
Mesecu i popularizatorske knjiice o modernoj fizici i astronomiji). Tu je i futuristiki" projekt
usavrene kinematografske dvorane. I, najvanije i najneoekivanije, literarnim sredstvima
odlino doarani film ski efekti (pretapanja, uveliavanja, krupni planovi, ubrzanja...)

"Mogunosti tilma su neograniene, a n|egovi Izvori bogati I beskonani. N|egova poezija, loo% modema
poezija, sveobuhvatna, precizna, fragmentarna f sintetina. To je poezl|a dnevnika sa putovanja, Eiffelovog
tomla. baedekera, plakata, razglednice, mape, anegdote, groteske, poezija nostalginih provincijskih
uspomena, jer su sean|a na gradove uspomene na ljubav, poezl|a kafana punih svetlosll dima, pesma
modernih sirena Red-Star-Une, turistika poezi|a dugih koridora hotela I prekookeansklh brodova, sa
tajanstvenom numeracijom vrata soba I kabina. Putovanla oko sveta, frivolnost, klovneri|a I pustolovlje,
opremljeni potpunim konforom-Karel Telge: "Estetika filmu a Wnografie", Host, Praha, 1924. broj 6-7.
Navedeno prema prevodu Aleksandra llla u Vaar umetnostl, Mladost, Beograd, 1977. str.114.

O filmu. Istina, na "francuski nain" I razneeno poetino, najlepe je pisao Risti (u Pokretu I Putevima).
Fragmenti njegovog dnevnika koji polako poinju da se pojavljuju, obelodanjuju da je bio vatren fllmofil (vidi
Uoi nadrealizma, NollU.Beograd, I985.)

15

Zamiljeni film Monija de Bulija nije nimalo holivudski. Time je isprednjaio svojim
drugovima i savremenicima. Vorkapi je otiao u Hollywood. Tokin otome sanja fje din o
to elim...Los Angelos da vidim u Califomiji kinematografski centar sveta "). A kad on i
dadaist Dragan Aleksi reiraju film (Kaaci uToplderu 1924, 6, meta je imitacija amerikih
burleski. Putopisni filmovi Rastka Petrovia nisu protivuvrednost njegovih Otkrovenja.

16

Od Kaaka ni|e oslalo mita osim nekoliko folosa I novinskih Iseaka. I legendardnlh anegdota o snimatelju
ko|i |e spalio negallv I uDlo se (?). I beogradskim gospod|lcama ko|e su se u Toplderu skidale gole.

Man Ray
POVRATAK RAZUMU

Istraujui razliite faze fotografije tokom svojih prvih dana u Parizu neminovno sam obratio
panju na film. Ne da sam imao elju da profesionalno zadjem na to podruje, ali moju
radoznalost je pobudjivala zamisao da stavim u pokret neke od rezultata koje sam postigao
u fotografiji. Nabavivi malu automatsku kameru koja je primala nekoliko stopa standardne
filmske trake - u to vreme nisu postojale esnaestmilimetarske ili osammilimetarske kamere
- snimio sam nekoliko medjusobno nepovezanih sporadinih kadrova, kao to su polje belih
rada, goli torzo koji se kree ispred prugaste zavese kroz koju se probija suneva svetlost,
jedna od mojih papirnih spirala obeenih u ateljeu, kartonska kutija za jaja to se okree na
kanapu - mobili, pre no to je ta re izmiljena ali bez ikakvih estetskih implikacija i ne kao
pripremu za budui razvoj: u istinskom Dada duhu. Maglovito sam pomiljao da u, kad
proizvedem dovoljno materijala za desetominutnu ili petnaestominutnu projekciju, dodati
nekoliko nepovezanih titlova - filmovi su tada jo bili nemi ali nisu mirovali - i poastiti svoje
dadaistike prijatelje, jedine kadre da cene takvu bezbrinost. Jedino je moj sused i prijatelj
Tristan Tzara bio svestan ovog novog skretanja, pratio ga je sa zanimanjem, govorei da je
to jedno od podruja koja dadaizam nije dotakao: vreme je da se proizvede neto u tom
smeru kako bi se protivstavilo svim onim blesavostima to su ispunjavale ekrane.
Bejah odloio kameru na stranu, budui zaokupljen prenijim zahtevima, kad se jedne srede
ujut'ru Tzara pojavio sa tampanim oglasom za znaajnu dadaistiku manifestaciju koja je
trebalo da se odri sledee veeri u pozoritu Michel. Na programu se moje ime pojavljivalo
kao ime reditelja dadaistikog filma, dela programa pod naslovom Bradato srce (Le Coeur
a barbe). Poznajui ve prilino dobro, na osnovu slinih demonstracija, naviku grupe da
oglaava krajnje neverovatnu pojavu neke poznate linosti, na primer, Charlesa Chaplina,
povladjivao sam Tzari rekavi da bih voleo da prisustvujem toj priredbi, u svakom sluaju
da joj dam podrku. Ali, u ovom sluaju, Tzara je bio ozbiljan; ja imam neke filmske sekvence
koje se mogu projicirati i ve je unajmljen operater sa projektorom. Objasnio sam da ono
to imam ne bi trajalo due od minuta, nije bilo dovoljno vremena da se ita doda. Tzara je
bio uporan: ta je s mojim Rayografijama, kompozicijama nainjenim bez kamere, nepo
sredno na fotografskom papiru; zar ne bih mogao isto uiniti na filmskoj traci i. pripremiti je
za preastavu? Zamisao mi se uinila moguom i obeao sam da u za sutra imati neto
spremno.
Nabavivi rolnu od sto stopa filma, uao sam u mranu komoru i isekao materijal na kratke
parie, privrstivi ih iodama za radni sto. Po nekim trakama sam posuo so i biber, poput
kuvara koji sprema peenje; po drugim sam nasumce bacao iode i ekserie; potom sam
sekundu-dve upalio belo svetio, kao to sam inio za svoje Rayografije. Onda sam paljivo
17

podigao film sa stola, stresao ostatke i razvio ga u svojim kadama Narednog jutra, kad se
osuio, razgledao sam svoj rad: so, iode i ekserii bili su savreno reprodukovani, beli
spram crne podloge, kao na rentgenskim snimcima, ali nije postojala podela na sukcesivne
sliice, kao u filmu. Nisam imao pojma ta e ovo proizvesti na ekranu. Takodje nisam nita
znao o filmskoj montai pomou acetona, te sam jednostavno slepio parie, dodavi onih
nekoliko kadrova, najpre snimljenih mojom kamerom, kako bih produio projekciju. Sve
zajedno nee trajati due od otprilike tri minuta. Uostalom, razmiljao sam, stvar e se zavriti
pre no to publika bude mogla da reaguje; bie drugih taaka na programu koje e dovesti
u iskuenje strpljenje gledalaca, to je glavni cilj dadaista.
U pozorite sam stigao nekoliko minuta pre no to se podigla zavesa, odneo sam film Tzari
i rekao mu da treba da ga najavi, poto nije bilo titlova ili natpisa. Film sam nazvao Povratak
razumu (Le Retour k la raison).
Uvod se sastojao od itanja pesama, uglavnom nerazumljivog trtljanja, propraenog s malo
ludiranja mladih pesnika: Aragona, Bretona, Eluarda, Pereta, Ribemont-Dessaignesa, Soupaulta i Fraenkela koji je sedeo u uglu, itajui novine i zvonei zvoncetom. PuDlika je sve
to dolino propratila uzvicima *ua* i zvidanjem. Onda se na pozornici pojavio Tzara i na
savreno razumljiv nain najavio moj film - Povratak razumu, prvo prikazivanje dela onog
glasovitog umetnika Man Raya, napravljenog u jednom od njegovih lucidnih trenutaka. Uz
glasan uzdah olakanja i mali pljesak publika se opustila na seditima. U dvorani je zavladao
mrak a ekran se osvetlio. To je izgledalo kao vejavica, sa pahuljicama koje su letele u svim
pravcima umesto da padaju; onda se naglo pretvorilo u polje belih rada, kao da se sneg
kristalizovao u cvee. Ovome je sledila druga sekvenca ogromnih belih ioda koje se se
ukrtale i kovitlale u epileptinom plesu, a potom usamljeni ekseri koji je inio oajnike
napore da napusti ekran. U publici se zaulo gundjanje, potkrepljeno ponekim zvidukom,
ali se zbog moje nestrune montae film odjednom prekinuo. Dok je lepljen, dvorana je
ostala u mraku. Dolo je do nekoliko razmena miljenja, ali ni do ega ozbiljnijeg. Publika
se nadala da predstoji neko otkrovenje. Sledea slika bila je kadar svetlou ispruganog
torza koji je izmamio aplauz izvesnih znalaca, ali kad su spirala i kutija za jaja poele da se
okreu, zauo se uzvik protesta koji je publika prihvatila, kao to se uvek dogadja na
skupovima. Medjutim, film se opet prekinuo, bacivi dvoranu u tamu. Jedan gledalac je
glasno dao oduke svom nezadovoljstvu, odgovorio mu je neki ovek iza njega, oito
simpatizer dadaista: dijalog je postao liniji, konano se zauo gromki amar, propraen
fuljanjem nogu i vikom. Zauo se zahtev za svetlom, dvorana se osvetlila otkrivajui grupu
spletenu u borbenom stavu to je uesnike spreavalo da zadaju udarce. U drugim delovima
pozorita videle su se grupice podeljene na dva tabora, zaokupljene slinim delatnostima.
Grupa policajaca postavljenih ispred pozorita u oekivanju nereda, jurnula je unutra i uspela
da isprazni pozorite. Na ploniku su i dalje trajale izolovane bitke. Dadaisti su bili ushieni
- to se mene tie, znao sam da je kraj rolne bio blizu, te nisam alio zbog prekidamaprotiv,
on je moda naveo publiku da zamilja da u filmu ima mnogo vie stvari i da joj je izmakao
smisao Povratka razumu. Ova epizoda mi je donela nov ugled, prialo se da sam poeo
da se bavim pravljenjem filmova. Ali ja sam odloio kameru.
Nisam imao nameru da iskoristim ovaj publicitet, znajui da je moj pristup filmu u potpunoj
suprotnosti s onim to bi industrija i publika od mene oekivale. Prisetio sam se svoje prve
posete Picabiji, kad sam potpisujui njegovo platno za goste 7 , proroki dodao, kao Dada
gest, Reditelj loih filmova, na loem francuskom. Ili je to bilo u spomen mog nedavnog
neuspelog iskustva sa Duchampom, u New Yorku? Pomaui mu u njegovom istraivanju,
snimio sam sekvencu sa samim sobom kao berberinom koji brije stidne dlake golog modela,
sekvencu koja je takodje upropaena u procesu razvijanja i nikad nije ugledala svetio dana.
Oseao sam da bi sve to bih ja sa svojim dadaistikim pristupom mogao preduzeti u vidu
filma bilo izloeno cenzuri iz moralnih ili estetskih razloga, da bi, ukratko, bilo loe.
7

Kao io su olmene domaice imale kn|lgu gosti|u. PlcaOlu |e svojim poselloclma nudio da se kilcom polpiu
na plamu. Tako |e nastalo ulje' L'oell cacodylale 1921 (Pnr.)

Man Ray: Self P ortrait, Andre Deutsch, London 1963,str.259-263. Preveo Branko Vuievi

Man Ray, Philadelphia 1890-Pariz 1976.

Filmovi: Le Retour & la raison. 1923. Emak Bakia, 1927. LEtoile de mar, 1928. Les M ystres
du Chateau de D6s, 1929.
Man Ray je sebe cenio kao slikara, tvorca zagonetnih objekata i fotografa; film je dolazio
daleko iza ena, jela i pia. Sve to je tu uradio bilo je po narudbini, na nagovor i uz naporno
savladavanje lenjosti. Ipak, njegova zvanina filmografija mogla b i se dopuniti:
snimio je dva filma Marcela Duchampa: stereoskopski pokuaj, Moustlques Domestiques DemiStock (192), propao prilikom razvijanja negativa i Anem ic Cinema (1926).
nekoliko kadrova u zajednici sa Dudleyom Murphuyem. Odustao je kad je trebalo da sam uloi novac
u ono to e potom postati Mehaniki balet
Takodje:
filmski protret Brancusija;
Duchampovo venanje;
poetak nadrealistikog filma po scenariju Bretona i Eluaida, koji su i glumilimzajedno sa svojim
suprugama, Lie Deharme i erkom jednog seljaka (1935);
opit s filmom u boji (more je ispalo mrko, nebo zeleno);
dve gole ene koje vode ljubav.
Odbio je da reira igrani film o spiritizmu koji je trebalo da se dogadja sred egipatskih piramida,
I da snimi izgnanog Trockog na ostrvu Prinkipo (to je njegovom kamerom obavio jedan mladi
arheolog).

19

Gyula Szava
PRVI

i
(Odlomak studije u pripremi)

Osamnaestog augusta l928.godine advokat dr Sndor Lszl, kao zastupnik Mrtona

Geroa, trgovca, sa stanom u ulici Kirly broj 22, VI kvart, obratio se Glavnoj upravi
budimpetanske policije sledeom predstavkom:
"Cenjena Glavna upravo!
Mog sina, Gyorgya Geroa je cenjena Glavna uprava odeljenja za dravnu bezbednost
pozvala, jer je navodno odravao veze s komunistikim organizacijama.
Budui da je moj sin prema strunom miljenju ovlaenog psihijatra i neurologa Kraljevskog
suda dr Gyule Schustera, koje je ovaj izneo u priloenom lekarskom uverenju, duevni
bolesnik opasan kako po okolinu tako i po sebe, molim potovanu Glavnu upravu da moga
sina Gyorgya Geroa na osnovu priloenog uverenja kao duevnog bolesnika opasnog po
okolinu i sebe, uputi na leenje u instituciju zatvorenog tipa u nekoj od budimpetanskih
duevnih bolnica i tam o ga smesti na moj troak.
Budui da je ovlaeni sudski vetak utvrdio da je moj sin Gyorgy Gero duevni bolesnik
opasan po okolinu i sebe, s potovanjem molim cenjenu Glavnu upravu da ga prebaci u
instituciju zatvorenog tipa, odmah, bez sprovodjenja ispitivanja i policijske istrage.
Pored lekarskog uverenja prilaem i sve one duhovne produkte mog sina koji ak i laiku
potvrdjuju da^e samo ovek razorenog uma i nerava mogao da ovako ta napie, sastavi i
iznese pred javnost (...)'
'Priloeni duhovni produkti' su nam ostali poto su se nalazili u spisima br.l928/9o26
budimpetanskog Kraljevskog suda. To su veinom rukopisi. Postoji i nekolkiko navrljanih
skica na poledjini reklamnog letka. I jedno od strane autora, Gyorgya Geroa za ista ' pred
javnost izneto' delo: deo asopisa Is, broj 1/1924, overen peatima.
To je partitura prvog madjarskog avangardnog film a
21

22

II
(Prilozi uz reprodukcije)
Ove slike su se prvi put pojavile januara l927.godine u asopisu Dokum entum .
Jedan sve do danas tajanstven i jedva razotkriven pokuaj - prema svedoenju Lajosa
Kasska i Imrea Pna - fragmenti prvog madjarskog avangardnog filma", nastalog NA
INICIJATIVU I U REIJI GYORGYA GERA . (Kassk L.-Pn I.:
Az izm usa ktortn ete ,
Magveto, Budapest 1972, str.284-85).

III
GYRGY GER (pesnik, urednik, filmski stvaralac itd.), 195-?

Szva Gyula: Az elso' film /m u v e s z e t (a m agyar kisrle tifilm to r te n tl, Torteneti Muzeum, Budapest 1983, str.4. Prevela onja Liht.

23

Nepoznati autor
PISMO
(Prvi list)
dospeo ak u Samarkand. Praina, muve u gnojavim oima, peena ovetina, sukrviast
proliv, napukle damije, bazd trulei, oslepljujue sunce, buvljive kamile bale, da ti doveka
ne padnu na pamet arabesques i rahatlokum. I onda, kroz zemlje i godine, dovde i dosad,
kad ti piem i ne znajui ta je s tobom, ali, raunam, zaelo navraa u toplo materinje
gnezdo, pa tako i adresujem.
Izleen sam, milom ili silom, od pesnike' mlitave amotinje, nema vie spavam po
idejama evo , nego ti je drug vazda energian, kao da ga elektrika tera, kako i prilii jednom
magnatu tehnike, pa jo ovde, u Nemakoj. Naime, s onog ludog ringipila inflacije siao
sam bogat. Moglo je i obrnuto. Ispred silnih oooooooooooooooooooooooooooooooooooooooooocoooo na koncu se zaustavila jaa numera. I zato, ako nisi u najboljim prilikama,
Boro, nemoj se enirati, nismo malo nekad bratski delili, i kod kue i u Ratu. Ovdanje nae
izbegavam i gradim se vaba (to je i oficijelno), od nji su jedino Rusi gori; iskame crkavicu,
jer sirotuju, a onda udri u foxtrot dok opet ne zasline - ubie im boljevici Cara-bauku i
sve otee. Zbog njih u jo i rusku salatu zamrzeti. Mnogo je cmoljava, i otrovna, slovenska
dua. Moda i ovo ona iz mene pie, a moe biti, preturila se fiaica, pa da ne propadne
mastilo uzaman, a?

25

(Drugi list)
Pamti li kako smo kao mali pozirali tvome ujki da nas fotografie za apotekarsku reklamu
svog sirupa za jaanje, pa nam proricao da emo postati glumci u kinematografu? Zamalo
je pogodio.
Kupio sam kameru i nainio FILMI! I Krstio sam to Ein Ratselfilm , a evo ta se vidi. (1) Sedim
en face i onda mi kamera udje u glavu. Pretapanje u mozak. (2) Tank, iz rata. (3) Regenbogen
9, to jest, sve boje spektra. (4) Radenik za presom tancuje. (5) Mojaznanica skida rukavice,
eir, bundu, i sve, do svilenih arapa.(4) i (5) naizmenice i ubrzano, kao ale arlove.
Uzgred, mlade vabice sad su fino viljaste, valjda od slabe hrane. (6) zidanje moje kue
na jezeru - kao nekoliko golemih kubusa od stakla i betona. Slikano svaki dan po malo, ali
obrnuto stavljeno pa se gotova vila razgradi, pobegne gradja s placa i na kraju usprave se
borovi to su morali biti poseeni. (7) Bogalji, slepci, nakaze. (8) Bavarske gore. Deca se
grudvaju pred zamkom aavog Ludwiga 1 Labudovi na zaledjenom jezeru. Jedan crn
(negativi). (9) Zelena porculanska inija s rumenim trenjama Isprazni se sama. Rukom
malano. (Io) Lanjski Reisetagebuch11 Hamburg-New York. Delovi ladje. Na palubi boksujem
s jednim simpatinim stewardom, pozadi talasi kao planine. Bal maskiranih putnika Brodska
kujna. Kip Slobode pred NY. Jurnjava automobila. Wolkenkratzeri 12.Sfinga. Krokodil. Crnci
se cerekaju u aparat...und so weiter13 NB. Sve kratko. Jedan Dr optike ubedjivao me da
oko ne vidi to je krae od sekunde. Nije ono tako lenjo, i jo kad se malice istrenira, vidi i
I sliicu to kresne u magnovenju (Augenblick 7) 14.1 tako, nekoliko stotina stvari za ciglih
7 min (pojavljuje se u Nj.Vel. 15 s kime sam se zakaio oko S-na 16. Pravi slikopad. Uz to
putam daz sa gramofona To ti je moja privatna zanimacija, al, izgleda, po poslednjoj
modi. Tu skoro gledao sam matine u Ufa Palast...

Jedne letnje nedelje 1981. na zemunskoj buvljoj pijaci, na plastinoj foliji s vrlo meovitom
robom (stare haljine, eljii, delovi neprepoznatljivih mesinganih sprava), ispod hrpice
raskupusanih, nezanimljivih knjiica nadjen je i primnik Guida Seebera Der Trickfilm in
seinen grundsatzlichen Mglichkeiten, Berlin,1927. Primerak je bio odlino ouvan, u levom
donjem uglu druge strane korica nosio je u ulepljen libris (figura Dositeja Obradovia
u ovalu) Dragoslava M.Petkovia. Izmedju stranica 44. i 45 bili su umetnuti ovde pretampano pismo, fotografija formata razglednice s likom mladjeg mukarca i posetnica izvesnog
Ing.Johannesa Steffana (Jovana Stefanovia?), s poslovnom i kunom adresom u Berlinu
i brojevima telefona.
Pismo, ili, tanije, fragment pisma sastoji se od dva lista hartije veliine 15x21 cm, ukaste
boje, bez vodenog iga. Iskoriena je samo recto strana. Prvi list je pisan perom (pri dnu
je zalepljen iseak tampanog crtea boice i doarana mrlja mastila), drugi kucan
mainom, s nekoliko ispravki i dopuna rukom. Rukopisni deo je irilian, kucani latinian.
Oba lista su jednom presavijena.
U vrhu naslovne strane Seeberove knjige stoji potpis Borivoje Lazarevi, Bgd i taj rukopis
se razlikuje od onog u pismu.

e
9
10

12
io
i4
is
ie

26

Fllm-zagonelka (nem)(pnr.)
Doga (nem.) (Prir.)
Bavarski kral| (45-1886). Ijubllelj fantastine a/filteMure I poezije. Wagnerov pokrovfte<|. (Prir.)
Putni dnevnik (nem.) (Prir.)
OtMakoder (nem.)(Prtr.)
I tako dalje (nem.)(Prlr.)
Tren (nem.)(Prir.)
Aleksandar Karad|ord|evt. Uz ovo mesto na margini je dopisano: 'Otvara IIpolicija poilu'.(Prir )
Moda nluzlla na zloglasni SolunsM proces Iz l9l7.godlne (Prir.)

Odmah se nametnula pomisao da je posredi mistifikacija. Ali, s druge strane, teko je

objanjiva mistifikacija nasumce baena u svet. Kupac knjige - koji se pomalo zanima za
predmet pisma - doao je na pijacu prvi put, nikom ne pomenuvi svoj naum. Stoga je
odluio da, dok se ne dokae suprotno, ovaj sluajno iskrsli tekst smatra autentinim.
Najlake je bilo utvrditi da libris pripada Knjiari, antikvarnici i knjigovenici Dositej
Obradovi', koju je u Beogradu, l927.godine, otvorio D.M.Petrovi (umro 1968. vidi Dr
Ljubomir Durkovi-Jaki: Jugoslovensko knjiarstvo 1918-1941, Narodna knjiga, Beoqrad
1979, str.66-67, 92).
Iseak crtea potie iz asopisa Merz koji je u Hannoveru izdavao Kurt Schwitters. Crte se
nalazi na 93.strani jedanaestog broja iz 1925. (zvanog TYpo REklame ili Pelikan Nummer),
kao deo oglasa za tueve te uvene firme.
U pismu pom enuti Ufa Palast je berlinski bioskop gde je . 1925. prikazan matine
'Apsolutnog filma', s ovim programom: Film je ritam Richtera, Dijagonalna sinfonija
Eggelinga, O pus 2, 3, 4. Ruttmanna, Pokretne slike (M ehaniki balet) Legera, Clairov
Medjuin i Sonata u bojama, 'reflektorske igre boja' Hirschfelda - Maka. Ukoliko je
nepoznati pisac 'tu skoro'gledao taj program to bi, uz dodatnu potkrepu datuma izlaska
upotrebljenog broja asopisa Merz, ukazivalo da pismo potie iz l925.godine.
Neophodno struno ispitivanje (analiza rukopisa, odredjivanje starosti hartije i mastila, tipa
i godine proizvodnje pisae maine), identifikovanje autora i odgonetanje sudbine
njegovog 'film a-rebusa' - sve to iziskuje velike izdatke te ostaje za bolje dane. Dotle se valja
uzdrati od ikakvih poredjenja s onovremenim i kasnijim avangardnim filmovima na koja
ovaj fragment moda i odve mami.
(Dopisano 1988) Stiglo je pismo iz New Yorka. Duguljast "manilski koverat, uobiajene
amerike marke, dosadne u svojoj neegzotinosti, rukopis izgleda poznat (ali ne odaje ko
je poiljalac). Pod rukom se ini da je sadrina koverta oskudna. A li sve je tako pedantno,
deluje netaknuto, marke su zalepljene savreno ravno, na u milimetar istoj razdaljini od
rubova koverta, da se pismo mora uredno otvoriti, bez nestrpljivog kidanja. U kuhinju po
no. Vadim list hartije. Xerox novinske fotografije ispod koje je irilicom dopisano: "Nepoz
nati autor" u N jujorku -1929.god.
Za kopiju su dreee ruiastom plastinom spajalicom spojena etiri iseka filmske trake.
Odmah se prim euje: traka je stara, zapaljiva, malice poutela. Svaki iseak se sastoji od
dve filmske sliice.
Briem naoare maramicom, stavljam prvi iseak na prozorsko staklo. Naziru se ...
Stoj! Dosta! Zar opet isto!
Kaljava staza zloina nije strma i klizava samo u viktorijanskim romanima - ormanima.
Krenuo sam da napiem neto sasvim drugo.
X+)(&?z:!&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&&
Mozak sabotira. Prsti namerno udaraju pogrene dirke.
Jo jednom, ispoetka.
Dragi itaoe, nepoznati autor (koji je, evo, ponovo pokuao da se uunja u ovu knjigu),
njegov film i pismo, SVE JE TO IZMILJENO. I onu mrlju mastila zamrila je moja fal27

28

29

sifikatorska rvka. Proverive sporedne injenice su tu samo da izmiljenom daju verodostojnost.

Moja nam...nam...nam...er...a...a...a...
(Pustimo krivca neka se pribere. Za to vreme, u zagradi, nekoliko tehnikih pojedinosti.
Tekst pisma je pasti delova Dnevnika o arnojeviu i neulizikih partija pisama Rastka
Petrovia. Citiran je jedan stih Vladislava Petkovia D/sa. Apotekarska reklama je opis deje
fotografije Jovana Popovia, potonjeg socijalnog knjievnika. Borivoje Ls7arevi',
hipotetini primalac pisma, pozajmio je ime od onog avangardiste, u filmu Splav Meduze,
to se prodao Kapitalu, a ovaj od priredjivaevog dede po majci, nesudjenog literate,
umrlog - nakon meseca dana muka - od metka neoprezno ispaljenog prilikom ienja
pitolja. - Moda se ovde kriju olakavajue okolnosti ?).
A razlog ove ekstravagancije7 17
Detinjasta elja da se usavri prolost, dopuni istorija. Da se uz ono to je u jugoslovenskoj
avangardi jedino ravno vrhuncima evropskih - ernigoj - postavi film.
Neosporno, u ovom falsifikatu kostrei se je-ironija (je, jer bodlje idu u raznim pravcima).
Ironija na vlastiti raun, na raun jugoslovenskih avangardista, esto zanimljivih udaka ali
loih stvaralaca, na raun njihovih predanih prouavalaca (svi smo im zahvalni), koji sve
obradjuju s mrtvaki sveanom ozbiljnou, na raun avangarde uopte, na raun 'novih'
avangardi.
Ipak.
Medjutim.
Sreom.
Re 'avangarda' jedino u naem jeziku ima i dodatna znaenja. Ona obuhvataju onu
podrugljivu sliku deka ustaboenog na prevrnutom avanu, koji, poklopljen trorogim
eirom od novina, vitla drvenom sabljom; ali i slinost avana sa madjioniarskim cilindrom
iz kojeg - dok gledaoci stavljaju nevericu van snage - izlaze belizeevi, raznobojne marame,
svakovrsne ZANIMLJIVE OPSENE.

Tako glasi lili Iz filma Man Raya Emak Bakla ko|l |e trebalo da *ob|asnl* doti proteklu,dadalsllkl nesuvislu
' ^ - -figure, par nogu
<
radniu ( sudar automobila
aulomobl--------------radn|u
more. nebo, ahovske
Izvodi
charleston ). Tlllu su sledili kadrovi
elegantnog Jacguesa
ia Rlgauta
RJ
koji slile taksijem. Iz kofercela vadi celuloidne okovralnlke I epa Ih

Antonin Artaud
KOLJKA I SVETENIK 18
Film i stvarnost
ini se da se danas pred filmom otvaraju dva puta, od kojih sigurno nijedan nije pravi.
ist ili apstraktni film s jedne strane, a s druge, ona vrsta oprostive hibridne umetnosti koja
uporno nastoji da prevede u manje ili vie uspele slike psiholoke situacije koje bi bile
savreno umesne na pozornici ili na stranicama knjige, ali ne na ekranu, budui da postoje
samo kao odblesak sveta to svoju materiju i smisao crpe drugde.
Jasno je da je sve to se dosad m oglo videti pod oznakom apstraktnog ili istog filma dal eko
od odgovora na ono to se ukazuje kao jedan od sutinskih zahteva filma. Jer, koliko god
ovekov duh bio sposoban da pojm i i prihvati apstrakciju, on ne moe da ne bude
neprijemiv za isto geometrijske linije koje same po sebi nemaju vrednost znaenja i ne
pripadaju oseaju koji oko ekrana moe da prepozna i katalogie. Ma koliko se duboko
poniralo u duh, u izvorite svake, pa i intelektualne, emocije, nalazimo nervni afektivni oseaj
koji, moda na elementarnom, ali u svakom sluaju na opaajnom stupnju, podrazumeva
prepoznavanje neeg sutinskog, izvesnog treperenja to uvek podsea bilo na poznata
bilo na zamiljena stanja, stanja zaodenuta nekim od bezbrojnih oblika stvarne ili sanjane
prirode. Smisao istog filma bi, dakle, bio u vaspostavljanju izvesnog broja takvih oblika, u
pokretu i ritmu koji bi bio specifian doprinos te umetnosti.
Izmedju isto linearne vizuelne apstrakcije (a igra senki i svetlosti je poput igre linije) i
psiholoki utemeljenog filma koji iznosi razvoj neke dramske ili neodramske prie ima mesta
za napor u smeru istinskog filma iju materiju ili smisao nita u dosad prikazanim filmovim a
ne nagovetava.
U filmovima sa zapletom, sve emocije i sav humor poivaju jedino na tekstu, iskljuujui
slike; s nekoliko retkih izuzetaka, celokupni smisao jednog filma jeste u njegovim titlovima,
ak i u filmovima bez titlova; emocija je verbalna, iziskuje razjanjenje ili potporu rei, jer se
sve situacije, slike, postupci vrte oko jednog smisla. Valja tragati za filmom isto vizuelnih
situacija ija bi drama proisticala iz ataka na oko, koja bi se crpla, ako bi se tako smelo rei,
iz same supstance pogleda, ne bi proizilazila iz psiholokih okolienja diskurzivne sutine,
koja su zapravo samo vizuelno preveden tekst. Nije re o tome da se u vizuelnom jeziku
pronadje protivuvrednost pisanog jezika pri emu bi vizuelni jezik bio samo njegov rdjav
18

Scenario: Antonin Artaud. Reija:Germaine Dulac. Fotografija: Paul Guicnard. Uloge tumae: Alex
Alln(svetenlk), Genlca Alhanaslou(ena) I Luclen Batallle (oficir). Trajanje: 38 minuta. (Prir.)

31

prevod, ve o tome da se obznani sama sutina jezika i da se radnja prenese na ravan gde
e svako prevodjenje postati izlino i gde ta radnja gotovo intuitivno deluje na mozak.
U scenariju koji sledi nastojao sam da ostvarim tu zamisao vizuelnog filma gde i samu
psihologiju prodiru postupci. Bez sumnje, ovaj scenario ne ostvaruje apsolutnu sliku svega
to se moe uiniti u tom smislu, ali to bar nagovetava. Nije re o tome da film treba da se
lii vaskolike ljudske psihologije: to nije njegovo naelo, ba naprotiv, ve da se toj psihologiji
da ivlji i aktivniji oblik, bez onih veza koje pokuavaju da pokretae naih postupaka prikau
u apsolutno glupoj svetlosti umesto da ih pred nas iznesu u njihovom prvobitnom i dubokom
varvarstvu.
Ovaj scenario nije reprodukcija sna niti ga takvim treba smatrati. Neu pokuati da opravdam
njegovu oiglednu nepovezanost olako se izgovarajui snovima. Snovi imaju jo neto osim
svoje logike. Imaju svoj ivot u kojem se ispoljava vie no jedna mudra i mrana istina. Ovaj
scenario ispituje mranu istinu duha slikama koje iskljuivo proizilaze same iz sebe i ne
izvlae svoj smisao iz situacije u kojoj se razvijaju, ve iz svojevrsne unutarnje i silne potrebe
to ih projicira u svetlost neopozive istine.
Film se prevashodno igra ljudskom koom stvari, konim tkivom stvarnosti. On uznosi
materiju i iznosi je pred nas u njenoj dubokoj duhovnosti, u njenim odnosima s duhom,
odakle i izvire. Slike se sustiu, proizlaze jedne iz drugih kao slike, nameu jednu objektivnu
sintezu prodorniju od svake apstrakcije, stvaraju svetove koji ni od koga i ni od ega nita
ne trae. Ali iz ove iste igre spoljanjosti, iz ove transsupstancije elemenata radja se jedan
neorganski jezik koji duh uzbudjuje osmozom i bez ikakve transpozicije u rei. I samim tim
to se igra materijom, film stvara situacije koje proistiu iz jednostavnog sudara predmeta,
oblika, odbijanja, privlaenja. Ne odvaja se od ivota ve nanovo pronalazi prvobitno stanje
stvari. Najuspeliji filmovi u ovom smislu jesu oni u kojima caruje izvestan humor, takvi su
prvi filmovi Bustera Keatona i najmanje oveni Chaplinovi filmovi. Film ozvezdan snovima
koji prua fiziki doivljaj istog ivota nalazi svoj trijumf u najpreteranijem humoru. Izvesna
ustreptalost predmeta, oblika, izraza ispoljava se samo grenjima i iznenadnim trzajima
stvarnosti to kao da se sama unitava ironijom u kojoj se uju krici krajnosti duha.

Objektiv otkriva oveka obuenog u crno, zaokupljenog odmeravanjem tenosti u ae

razliite visine i debljine. Pri tom pretakanju on se slui nekom vrstom ljuture ostrige, i posle
svake upotrebe razbija ae. Gomila razbijenih boica oko njega je neverovatna. U jednom
trenutku vidimo kako se otvaraju vrata i na njima se pojavljuje oficir dobrodunog, blaenog,
nadmenog izgleda, pretovaren odlikovanjima. Za sobom vue ogromnu sablju. On je tu kao
neka vrsta pauka, as u mranim okovima, as na tavanici. Svakoj novoj razbijenoj boici
odgovara skok oficira. Ali oficir se odjednom nadje za ledjima oveka u crnom. Iz ruku mu
uzima ljuturu ostrige. ovek se preputa, udno iznenadjen. Sa koljkom u ruci oficir
nekoliko puta obidje dvoranu, zatim naglo izvue sablju iz korica i divovskim udarcem razbija
koljku. Cela dvorana se trese. Svetiljke se njiu i na svakoj slici podrhtavanja vidi se
svetlucanje vrka sablje. Oficir izlazi tekim korakom, a ovek u crnom, koji izgledom mnogo
podsea na svetenika, etvoronoke izlazi za njim.
Na ulinom kolovozu vidimo svetenika koji prolazi etvoronoke. Uglovi ulica se premetaju pred ekranom. Odjednom se pojavljuju koije koje vuku etiri konja. U koijama,
malopredjanji oficir sa prelepom enom bele kose. Skriven na uglu ulice, svetenik vidi
kako prolaze koije, prati ih, trei iz petnih ila. Koije stiu pred crkvu, oficir i ena izlaze,
ulaze u crkvu, upuuju se prema ispovedaonici. Oboje ulaze u ispovedaonicu. Ali, u tom
trenutku svetenik skoi, baci se na oficira. Oficirevo lice se raspukne, rascveta, rastoi;
32

svetenik vie ne dri oficira ve duhovnika u m antiji19. ini se da je i belokosa ena spazila
tog duhovnika, ali u drugom poloaju, i u njzu krupnih planova videemo sladunjavu
duhovnikovu glavu, ljubaznu kad se ukazuje eninim oima, a grubu, srditu, stranu kad je
posmatra svetenik. Sa zapanjujuom naglou sputa se no. Svetenik die duhovnika i
vitla njime, a oko njega atmosfera postaje apsolutna Obre se na vrhu planine; u dvostrukoj
ekspoziciji, pred njegovim nogama isprepletene reke i ravnice. Duhovnik izlee iz svetenikovih ruku kao djule, kao zapua koji eksplodira, i vrtoglavo pada u prostor.
ena i svetenik se mole u ispovedaonici. Svetenikova glava se leluja kao list i odjednom
kao da neto u njemu progovori. On zavre rukave i blago, ironino triput kucne o zid
ispovedaonice. ena ustaje. Svetenik tad lupa pesnicom i kao sumanut otvara vrata. ena
stoji pred njim i posmatra ga.On se baci na nju i epa joj prsluk, kao da hoe da joj iskida
dojke. Ali, njene dojke je zamenio oklop od koljki.On upa oklop i die ga uvis gde svetluca.
Mahnito mae njime, a poprite radnje se menja i ukazuje se balska dvorana. Parovi ulaze;
neki tajanstveno i na vrhovima prstiju, drugi krajnje zaposleno. Veliki svenjaci kao da slede
pokrete parova. Sve ene su u kratkim haljinama, pokazuju noge, isturaju grudi i kratko su
podiane.
Ulazi kraljevski par: malopredjanji oficir i ena. Zauzimaju mesta na podijumu. Parovi su
smelo zagrljeni. U uglu je usamljen ovek sred velikog praznog prostora. U ruci dri ljuturu
ostrige i posmatra je udno zaneseno. Postepeno u njemu prepoznajemo svetenika.
Obarajui sve u prolazu, ulazi isti svetenik drei u ruci oklop kojim se maloas tako mahnito
igrao. Podie oklop kao da bi njime da iamara jedan par. Ali u tom trenu se svi parovi
okamene, belokosa ena i oficir iezavaju u vazduhu, ali se ista ena opet pojavi na drugom
kraju dvorane, u luku vrata koja su se upravo otvorila.
Njena pojava kao da prestravi svetenika. On ispusti oklop koji, razbijajui se, izbljuje
dinovski plamen. A zatim, kao obuzet oseanjem iznenadnog stida, uini pokrei kao da
eli da se zagrne svojim ruhom. Ali dok hvata skutove mantije da pokrije bedra, skutovi kao
da se izduuju i pretvore se u beskrajan noni put. Svetenik i ena bezumno tre kroz no.
Jurnjava je ispresecana uzastopnim pojavama ene u razliitim stavovima: as s ogromnim
naduvenim obrazom, as isplaenog jezika koji se uzduuje u beskraj i za koji se svetenik
kai kao za konopac. A potom sa stravino nabubrelim grudima.
Na kraju jurnjave vidimo svetenika kako izlazi u hodnik a za njim kao po nebu pliva ena.
Odjednom velika vrata, obloena gvodjem. Vrata se otvaraju pod nevidljivim pritiskom i
vidimo svetenika koji uzmie i poziva nekog ko ne dolazi. Ulazi u veliku odaju. U njoj je
ogromna staklena kugla. Prilazi joj natrake, i dalje pozivajui prstom nevidljivu osobu.
Oseamo da je ta osoba pored njega. On podie ruke, kao da grli ensko telo. Potom, kad
je siguran da dri tu senku, neku vrstu dvojnika koji se ne vidi, baca se na nju, davi je s
izrazima neuvenog sadizma. Oseamo da njenu odrubljenu glavu uvlai u staklenu
posudu.
Ponovo ga vidimo u hodnicima, smirenog, dok u rukama vrti veliki klju. Ide hodnikom, na
kraju hodnika su vrata, otvara ih kljuem. Iza tih vrata je drugi hodnik, a u dnu hodnika par
u kojem prepoznajemo onu istu enu i oficira okienog odlikovanjima.
Poinje potera. Medjutim, sa svih strana pesnice probijaju vrata. Svetenik se obre u
brodskoj kabini. Ustaje sa leaja, penje se na brodski most. Tamo je oficir, okovan lancima.
19

Zadran Je ustal|en prevod naslova filma, mada je clergyman zapravo anglikanski duhovnik.^ Ovde se sad
pojavl|uje le pretre, svetenik koji e u nastavku biti oznaavan kao duhovnik. U svakom sluaju, to je ve
vld|enl oficir, ali u mantl|l. U fragmentu neke vrste knjige snimanja koju je Artaud pripremio za Germaine Dulac
mogua zabuna je otklonjena: postoji samo jedan svetenik I oficir u mantiji .(Prir.)

33

Svetenik tad kao da se pribere i poinje da se moli, ali kad podigne glavu pred oima su
mu dvoja usta koja se spajaju, otkrivajui mu pored oficira enu koja maloas nije bila tu.
enino telo lei vodoravno u vazduhu.
Tada ga protrese gr. Kao da njegovi prsti trae vrat. Ali izmedju prstiju su nebo, svetlucavi
predeli - a on sav beo, izgledajui kao utvara, prolazi svojim brodom ispod svodova
stalaktita.
U daljini se vidi brod na srebrnoj puini.
U krupnom planu vidimo glavu svetenika koji lei i die.
Iz dubine njegovih poluotvorenih usta i izmedju vedja izlaze svetlucavi dimovi koji se
skupljaju u uglu ekrana, oblikujui dekor grada ili neobino blistave predele. Na kraju, glava
potpuno nestaje, a kue, predeli, gradovi se niu, vezuju, razvezuju, oblikuju neku vrstu
udesnog svoda nebeskih laguna, peina s uarenim stalaktitima; a ispod tih peina, u
oblacima, sred laguna vidimo siluetu broda koji prolazi, pa se vraa i ponovo prolazi, crn
spram bele pozadine gradova, beo spram tih dekora iz vizija koji naglo postaju crni.
Medjutim, na sve strane se otvaraju vrata i prozori. Svetlost u jakim snopovima nadire u
sobu. Koju sobu? Sobu sa staklenom kuglom. Sluavke, spremaice preplavljuju sobu, s
metlama i kotama, i ustremljuju se na prozore. Na sve strane se snano, mahnito, sumanuto
riba. Ukoena guvernanta, sva u crnom, ulazi s Biblijom u ruci i seda kraj prozora. Kad joj
razaznamo lice, primeujemo da je to ona ista lepa ena. Napolju, na putu, vidi se duhovnik
koji hita, a u daljini devojka u batenskoj odei sa teniskim reketom u ruci. Ona igra s
nepoznatim mladiem.
Duhovnik ulazi u kuu. Sa svih strana nadiru sluge i na kraju obrazuju impozantan palir. Ali
zbog ienja se mora premestiti staklena kugla koja je, zapravo, neka vrsta vaze napunjene
vodom. Predaju je iz ruke u ruku. Katkad kao da se u njoj vidi glava koja se mie. Guvernanta
alje po dvoje mladih koji su u vrtu, tamo je i duhovnik. U njima prepoznajemo enu i
svetenika. Kao da se spremaju da se venaju. Ali u tom trenutku u svim uglovima ekrana
gomilaju se, pojavljuju se vizije to prolaze kroz mozak usnulog svetenika. Pojavljuje se
ogroman brod koji epa ekran nadvoje. Brod iezava, a sa stepenica koje kao da se penju
do samog neba silazi svetenik bez glave i nosi u ruci paket zavijen u hartiju. Kad stigne u
dvoranu gde su svi okupljeni, odvija hartiju i iz paketa izlazi staklena kugla. Panja svih
prisutnih je krajnje napregnuta. On se tad saginje prema tlu i razbija staklenu kuglu: pojavi
se glava, njegova glava.
Glava pravi odvratnu grimasu.
On je dri u ruci, kao eir. Glava lei na ljuturi ostrige. Dok pribliava usne koljci, glava se
topi i pretvara u crnkastu tenost koju on ispija sklapajui oi.

Antonin Artaud: 'La Coquille et le Clergyman", N ouvelle R evue F rancaise, Pariz, broj 17,
novembar 1927. Tekst prema Antonin Artaud: Oeuvres co m p letes, tom III,Galllmard,Pariz
1961, str.21-29, Prevela: Vera Tomi.

34

Antonin Artaud, Marseille 1896-lvry-sur-Seine 1948.

Filmovi: Fait divers, 1923. (reija:Claude Autant-Lara;Artaud glumac); Mathusalem, 1927.
(reija Jean Painlev; Artaud glumac); La Coquille et le Clergyman, 1927.

G ermaine Dulac, Asnieres (ili Amiens) 1882-Pariz 1942.

Filmovi: La C oquille et le Clergym an, 1927. Disque 927, 1928. Thames et variations,
1928. G erm ination d un haricot,1928. Etude cinegraphique sur une arabesque,1929.

35

Kristin Thompson
DEKEUKELEIRE PROTIV NARACIJE

Posle francuske premijere 20 Dekeukeleire je izjavio parikom intervjueru: N estrpljivost

zatvara jedno razdoblje mog stvaranja. Oseajui se, u svom praktikovanju apstraktnog
filmskog stvaralatva, suvie odvojenim od publike i prikazivaa, planiram da u predsto
jeem projektu iskoristim scenario koji je vema u realistikom duhu, uvek zadravajui u
prii onu ozbiljnu Ikikovnost i snano oseanje za ritam kojima sam teio i jo teim 21
Ton je ovde malice visokoparan, ali je Dekeukeleire uspeo da ostvari taj cilj u svom prvom
narativnom film u D etektivska pria (H istoire de d tective). Film sadri izraajna sredstva
poznata iz N estrp ljivo sti: opsesivno ponavljanje malog broja elemenata, panorame pmdela snimljene iz ruke i ritminu montau. Ali tu gradju uobliuje nekoliko novih struktura.
Film se predstavlja kao izvetaj o jednom sluaju detektiva T. koji kao orudje istrage koristi
filmsku kameru. Mimo nekoliko kratkih scena T-a koji radi u svojoj laboratoriji, montai i
projekcionoj sali, svi kadrovi (osim titlova) navodno potiu iz T-ovog dela. D etektivska pria
je, tako, film u filmu, a titlovi nam pripovedaju povest, ne naprosto sluaja ve i T-ovog
snimanja tog sluaja.
Opisi filma iz pera onovremenih recenzenata bili su udno slini i svi su veoma obmanjujui.
(Podozrevam da su svoje opise zapleta napisali na osnovu istog kratkog sadraja radnje.)
Ali, postoje i izvesni dokazi da je Dekeukeleire premontirao film nakon poetnih projekcija.
Praktino svaki prikaz pominje "ples jabuka", oito scenu snimljenu sliica po sliicu;
sveopta zabuna u pogledu njene svrhe moda je navela Dekaukeleirea da je ukloni.
Takodje, film je podeljen na delove titlovima s brojevima. Originalni negativ u belgijskom
Arhivu sadri scene numerisane od I do 4, zatim skae na 7, pa na '4 Bis", potom na 9-I2.
Oito, Dekeukeleire se, uvodjenjem "4 Bis", poigravao numeracijom, no to bi utoliko vie
olakalo izbacivanje pojedinih odeljaka. Kako sada stvari stoje, film ima duinu kratkog
igranog filma.
Natemelju postojeeg negativa, priae bavi Jonathanom, koji je u neurasteninom stanju.
Gospodja Jonathan je na poetku filma upravo najmila T-a da otkrije uzrok stanja njenog
mua. Film prikazuje kadrove Jonathana u Bruxellesu. On zatim odlazi na oporavak u
Ostende, ali se onde dosadjuje. Kree natrag u Bruxelles, ali produi za Luxembourg, opet
se dosadjuje, pa odlazi u Bruges gde ostaje neko vreme, pravei este izlete na obalu mora.
Dekeukeleire ubacuje niz kadrova gdje Jonathan, u modernistikim haljinama, kako ener
20
21

filma Nestrpljivost (Impatlence).(Prir.)

Roquet: En desslnant Charles Dekeukeleire', Aurore, ? 22.aprll I929.

37

gino telefonira, slua gramofon, pie i dri govor. Prikazana je kao frenetino moderna
ena. Konano, Jonathan luta brdovitim predelom i odlui da sred ivopisnih drevnih
ruevina podigne fabriku. Njegova ena zakljui da je sad izleen; T. je uspeo.
U nainu prikazivanja ovih zbivanja u Detektivskoj prii postoji neka udna tenzija. Same
slike ne prenose gotovo nita od radnje. Sve to vidimo jesu dva glavna lika i ponekad T.,
uvek u odvojenim kadrovima, kako hodaju, sede, telefoniraju. Nema dijalokih titlova.
Kadrove glavnih likova Dekeukeleire proarava brojnim kadrovima zgrada i predela; esto
su vidjeni okrenuti naopako ili promiu u krajnje trzavim pokretima kamere iz ruke. Takodje
ukljuuje kadrove trivijalnih predmeta - oljica, knjiga, komada hleba - koji uzrono ne ulaze
u naraciju. Umesto da zbivanja prikazuje na prihvaen nain nemog filma, sa to je mogue
manje titlova. Dekeukeleire ubacuje brojne dugake titlova. Od tih titlova zavisi gotovo
celokupna naracija Kadrovi izmedju njih deluju tako neinformativno da gotovo poinju da
lie na nadjeni materijal oko kojeg je konstruisana pria.
Dekeukeleire od poetka paradira ovom narativnom nepotpunou. Film poinje dugakim
pokretnim titlom koji objanjava kako je moj prijatelj T. napravio ovaj film kao deo istrage
za raun gdje Jonathan. Titl saoptava: Ako elite da ga posmatrate kao priu slinu svakoj
drugoj, ovaj film ima brojne praznine. To je niz psiholokih dokiumenata'. U jednoj od prvih
scena vidimo kako onathan u Ostendeu sastavlja telegram, saoptavajui supruzi da e se
vratiti kui, u Bruxelles. Sledi srednji plan gdje Jonathan kod kue, potom titl: U izvesnim
trenucima veliki priliv putnika koji se tiskaju veoma oteava snimanje. Izvinite zbog neotrine*. Kadar nakon ovog titla vraa se na gdju Jonathan koja ita telegram, a potom sledi brza
montana sekvenca (ponekad od pojedinanih sliica), najpre njegovog lica, a onda njenog.
Sekvenca u kojoj Jonathan putuje u Bruxelles ali produi za Luxembourg sastoji se od
sledeeg:
1. Trti: T

2. iroki total, panorama seoskog predela

3. Titl: 'kola za spavanje koja je uzeo*
4. Kao 2
5. Titl: 'nisu ga odvezla u Bruxelles'
6. Kao 2
7. Trtl.'ve'
8. iroki total, vrlo trzav kadar planina, snimljen iz ruke
9. Titl: 'u Luxembourg.
Sledei put Jonathana vidimo kako luta seoskim predelom u blizini Luxembourga.
Gluma ima malo veze sa takvim narativnim stilom. Poznanici-neglumci igrali su T-a, g.Jona
thana i gdju Jonathan. Dekeukeleireov prijatelj Paul Werrie (pisac scenarija za Boksme-Combat de boxe) opisao je kako je Dekeukeleire radio sa svojim glumcima u
Detektivskoj prii:
'Bili su naterani da ine izvestan broj stvari, na primer, da upaju travu nadunama, ali uopte
nisu znali kojoj bi to svrsi moglo sluiti. Jednostavno su iveli i kamera je hvatala njihove
reflekse. Potopoto nisu glumili, ak ni 'prirodno'. U strahu od glume, gluma je bila
ukinuta' 22
Detektivska pria je eksperimentalni film koji u sebe priputa naraciju, samo da bi je
negirao, ukidajui ne samo glumu ve i sve vizualne konvencije koje je nemi film bio izgradio
za predstavljanje gradje prie gledaocu. Onovremeni recenzenti su dosledno korili Dekeukeleirea to toliko zavisi od titlova. Bili su odavno svikli da hvale filmove, kakav je Poslednji
22

38

Paul Werrie: 'L'Oeuvre de Ch. Dekeukeleire, ou le lyrtsme documentalre-, Reflate, Bruxelles, april IMo. str.7.

ovek (Der letze Mann), zbog izostavljanja titlova. Malo ta u prethodnom filmskom
stvaralatvu moglo je pripremiti gledaoce za film koji je narativno znaenje svojih slika
navlano uinio potpuno zavisnim od obim nog teksta. (Zapravo, moda su titlove ozbiljno
uzimali samo zato to je Dekeukeleire dao poznatom piscu Mauriceu Casteelsu da napie
tekstove, a uvenom slikaru V.Servranckxu da grafiki oblikuje titlove.)
Moda najpogodnija sekvenca za ilustrovanje Dekeukeleireovog delovanja protiv naracije
jeste Jonathanov boravak u Brugesu. Bruges, glavni grad Zapadne Flandrije, moderno je
mesto izraslo oko malog jezgra krasno ouvanih srednjovekovnih gradjevina, sazidanih du
spleta majunih kanala, zbog ega je dobio naziv "Venecija Severa".
Sekvenca ovako poinje:
1. Titl: "Jonathan trai drugi dekor".
2. Titl: "T.ga prati"
3. Total gradjevine, iz donjeg ugla.
4. Trti: "Bruges".
5. Kao 3.
6. Detalj, odozgo, prazna oljica za kafu.
7. Total (kratak, 22 sliice) Jonathana na starom mostu u Brugesu.
8. Titl: "Jonathan nije video:"
9. Krupni detalj: mala mapa starog kvarta Brugesa. Olovka obeleava jednu taku.
10. Titl: "B guinage i bgu in es *3 (utemeljene u XIII veku a koje su nadahnule pesnika
Georgesa R odenbacha)".
11. Kao 7, Jonathan sedi na ogradi mosta.
12. Kao 6, u kadru se pojavljuje sisak i puni oljicu kafom.
13. Kao II, Jonathan sedi
14. Titl: "Jonathan nije video:"
15. Kao 9, olovka se pomera i pokazuje drugu taku.
16. Titl:" Hotel G ruuthuuse (sazidan 147. i otad esto pregradjivan)".
17. Kao 13, Jonathan i dalje sedi.
18. Kao 15, olovka krui, pomera se ka sredini mape.
19. Titl: "Gradsku kuu (utemeljio, 1377. Louis de Maele, grof od Flandrije)".
20. Kao 17, Jonathan sad pui
21. Kao 12, oljica za kafu.
22. Kao 2o, Jonathan ustaje i polazi sa mosta.
23. Titl: "Jonathan nije video:"
24. Kao 18, olovka se pomera prema junom kraju starog kvarta.
25. Titl: "Jezero ljubavi i labudove, koji podseaju na ubistvo sudije Pierrea Lanchaisa, u
ijem se grbu nalazio labud, koga su ubili itelji Brugesa, pobunivi se protiv Maximilliena".
26. Kao 22, Jonathan naputa most.
27. Kao 24, olovka ide du kanala
28. Titl: "Nije se provozao amcem". Na istom titlu se pojavljuju rei "Bruges", zatim "Venecija
Severa", potom "43 mosta".
29. Kao 26, Jonathan stoji na suprotnom kraju mosta.
Film zatim paralelno montira razliite kadrove mosta i oljice za kafu, i kadrove gdje
Jonathan, zabrinute u Bruxellesu. Upravo pobrojanim kadrovima Dekeukeleire krnji svoju
naraciju pokazujui stvari koje njegov protagonist nije video. (Sve je ovo dvostruko ironino
jer je sredinji deo Brugesa vrlo mali: Jonathan je teko mogao biti na tamonjem starom
mostu a da nije video neke od navedenih znamenitosti.) Dekeukeleire takodje produuje
titlove mimo njihove narativne funkcije, dodajui svakom opisu fraze iz turistikog vodia.

23

Pripadnice Jednog od poluredovnlklh milosrdnih drutava; Beguinage - njihovo utoite za nevoljnike. (Prir.)

39

Ukupan rezultat ovakvih strategija jeste film koji gotovo poseduje nevidljivu naraciju. Titlovi
ine liniju prie sasvim jasnom, ali gledajui film gledalac ne mo2e da zaista vidi kako se
pria razradjuje. Slike ne protivree onome to predstavljaju titlovi, ali samo ponekad
pokazuju ita to se zbira u verbalne opise ili se sa njima odista podudara (osim na pasivan
nain, kao kad Jonathan sedi na mostu dok titlovi opisuju kako 'ne vidi* stvari). Nije mi
namera da nagovestim kako je film nezanimljiv - siloviti pokreti kamere i ritmine montane
sekvence skloni su da mu daju neka od svojstava apstraktnog filma I dok se upinjemo da
otkrijemo narativno znaenje ovih kadrova, sama njihova neprozirnost ini da nas kopkaju.
Detektivska pria obeleava ulazak politikih preokupacija u Dekeukeleireovo stvaralatvo.
ini se da gro naracije nema politikih implikacija. Jonathanova neurastenija kao da nastaje
iz isto linih uzroka. Prikaz njegove supruge nagovetava da je ova frivolno zahvaena
savremenim modama i idejama; deluje kretavo i moda zvoca. Jonathana su, podozrevamo, otudjili njegov brak i modemi ivot. Ipak u iznenadnom zavretku, Jonathan naglo
postaje uspean kapitalist, izgradivi fabriku (na radost svoje supruge). U poduem
zavrnom delu Dekeukeleire paralelno montira kadrove starih ruevina i zamkova sred
nenaruenog predela i kadrove fabrika i dimnjaka.
Ironinost svega ovoga je, izgleda, promakla bar nekim gledaocima.
(...)

Najposle, Dekeukeleire moda deluje tako moderno zato to je za razliku od veine drugih
filmskih stvaralaca svog vremena radio uglavnom protiv tada postojeih tradicija. Drugi
nezavisni filmski stvaraoci trudili su se da uspostave anrove kao to su isti film, nadrealistiki ili dokumentarni film. Koncepcija filma kao vida umetnosti jedva da je bila stara jednu
deceniju, i veina ljudi zainteresovanih za film jo je bila zauzeta pokuajem da se istrae
mogunosti tog medijuma. A Dekeukeleire je napravio jedan nenarativni film, Nestrpljivost,
koji ipak nije bio ni isti film. Niti je svoje filmova izlagao kao predmete prijatne estetske
kontemplacije, kao to je sluaj s apstraktnim filmovima kakvi su Ruttmanovi Opus 1,11i tako
dalje, Fischingerove Studije (Studien) iliTusalava Lena Lyea.
Dva Dekeukeleireova remek-dela su moda Iznad svega osujeivala gledaoevo teenje
narativnom tumaenju. Netrpeljivost, sa svojim nagovetajem narativne situacije koja se
nikad ne ukazuje I Detektivska pria, sa svojom preteranom zavisnou od pisanog
teksta, rade na naraciji, niti Je potvrdjujul niti je poriui. Ovaj pristup Je postao relativno
pojmljiv modernoj publici posredstvom filmova kao to su; -*
|: Talasna duina
(Wavelength) Mlchaela Snowa, koji takodje dodiruju narativne potencijale a onda Ih
gledaocu uskrauju.

Kristin Thompson: (Re)Discovering Charles Dekeukeleire*, Millenium Film Journal, New

York, broj 7-8-9, jesen 1980,str.l23-l29. Preveo Branko Vuievi.
Charles Dekeukeleire, Ixelles,l905-Werchter 1971.
Filmovi: Combat de boxe, 1927; Impatience, 1928; Hlstolre de detective, 1929; Witte
vlam.1930; Visions de Lourdes ,1932.

40

Flamanac Dekeukeleire je olienje autora avangardnih filmova: sam ih je finansirao, snimao

s prijateljima (esto u vlastitoj kui),ak ih sam razvijao (u podrumu).
pica N estrp ljivo sti najavljuje da film ima "etiri lika": to su "Planina, Motocikl, ena,
Apstraktni blokovi". Apstraktni blokovi su neka vrsta viseeg mobila - tri (drvena ?) trougla
s jednim zarubljenim vrhom. ena je nekad obuena u kono odelo, ima motociklistiki
koni lem i naoare, a katkad se pojavljuje gola. Peti element je blank. Od svega toga,
Dekeukeleire je koreografisao etrdesetominutni mehaniki balet Cnajvaniji filmovi ovog
prvog razdoblja bie film ovi Eggelinga, Richtera, Ruttmanna i M ehaniki balet Fernanda
Legera koji je moda remek-delo' - Dekeukeleire,1933.).
Dekeukeleire je oblikovanju D etektivske prie pristupio ne skrivajui velike ambicije: "Mi
na jedan nepoznat nain koristim o postojei jezik. elimo da stvorimo novu sintaksu
odnosa, analogija, disonanci. Kad je dnom bude usavrena, ova tehnika e nas izbaviti iz
sadanjeg prim itivnog stanja kinematografa. Pre no to se taj novi jezik kodifikuje, ili bar
dok ga publika ne zavoli, treba saekati da tokom nekoliko godina jedan niz dela bude
izvidan'.
Prirodno, ono to je tada napadano, danas je najvrednije: film u filmu; zamenjivanje linosti
kadrovima njihovih posetnica a obaveznih "jakih" scena kadrovima predela, gradske gomile
ili detalja maina; numerisana poglavlja; natpisi koji grade igre rei (bar - barrage = brana
i slino), a ove guraju dalje razvoj "radnje"...
Mada Detektivska pria u svome vremenu deluje kao zagonetni aerolit, ipak je podjednako
zagonetno da filmske arheologe ko ji je sad iskopavaju i sa nje etkicama skidaju prainu,
ime Victora Servrancka nije potaklo da jo j ipak nadju kontekt, istina, izvan podruja filma.
Naime, Servranck je bio prijatelj Renea Magrittea. Dekeukeleireov narativni postupak
podsea na Magritteove metafiziko-humoristike igre sa odnosom predmeta,slika i
njihovih imena: znamenita lula ispod koje pie Ovo nije lula" nastala je takodje 1928-29. 25

25

Neemo brzopleto tvrditi da |e detektiv T.MagriTTe. Ipak, Magritte |e oboavao detektivske romane, pa Je I
sam napisao Jedan fragment o Naiu Ptnkertonu, koji suvoom, ogol|enou I turobnim homorom podseca na
Dekeukeleirea:
Privatni detektiv stie u svoju kancelari|u. Oetektlvov pomonik predstavila Jednog posetloca. Kad posetllac
ode, detektiv izdaje nared|en|a pomoniku. Pomonik stavl|a revolver u futrolu I Izlazi Iz kancelarije. Detektiv
pali cigaru I pie pismo. Oko podneva odlazi u gurmanski restoran. Posle obeda eta I, Iz navike, mentalno
fotografle sve osobe koje sretne...*
I tako dal|e.

41

UMESTO SOCIALNE UMETNOSTI*

42

Nepoznati autor
UMESTO SOCIALNE UMETNOSTI,,

Nepoznati autor :"Umesto socialne umetnosti", Nadrealizam danas i ovde. Beograd, broj 3,
juni 1932.b.p.

Ova fotografsko-montana veba, iskoriena u polem ici s pobornicima socijalne literature,

nije bila samo pametan predlog kako da se politika funkcija te literature ostvaruje na
moderniji i delotvorniji nain, ve i potencijalno plodonosan film ski projekt.
Lako se moglo desiti da neki od trinaestorice beogradskih nadrealista, mahom izdanaka
dobrostojeih porodica - to je podrazumevalo vladanje stranim jezicim a, muziciranje na
klaviru, ajanke i partije kroketa (postoji draesna fotografija iz godina estojanuarske
diktature i svetske ekonomske krize, na kojoj se vidi kako Vuo i brani par Risti u bati
igraju kroket)-poseduje amatersku filmsku kameru Path-Baby, pa snim i i montira slian
kin em ato grafski kola amerikanizovanih, bogatakih Terazija i, recim o, ciganskoproleterske Jatagan Male.
***

Samo nekoliko meseci po izlasku prvog izdanja knjige AVANGARDNI FILM 1895-1939, Branko
Aleksi objavljuje u POUTICI(I) podlistak "Beogradski nadrealisti u Parizu". U etrnaestom
nastavku, od 25.jula 1984, A leksi pom inje kako je jedan od njih, Stevan ivadinovi - Vane
Bor, potpisao protest protiv premontiranja Tajni New Yorka fThe P erils of Pauline), sa
Pearl White i prijateljevao sa saradnicima La Revue du cinm a, a naroito sa Jean-Paulom
Dreyfusom. Posle anegdotske smesice "Zanimljivo je da Dreyfus kritiku filma Fritza Langa ena na Mesecu, u broju lo.asopisa,
l.maja l93o.godine, posveuje Vanetu Boru. Kritika poinje tvrdjenjem: "Da b i se neko bavio
takvim sieom, trebalo b i da bude pesnik...", a posveta glasi: "Mom prijatelju Vanetu Boru,
koji je eleo da snim i prvi film na Mesecu".
- dolazi iznenadjenje:
U Zemunu, Bor e b iti jedan od osnivaa Filmske kulturne zadruge, registrovane 1936.
Pored film skih kritiara, osniva i lan Zadruge je bio takodje kompozitor Josip Slavenski.
Na neobian nain, Slavenski ima zasluge za je dan nadrealistiki film k o ji e snim iti Vane
Bor.
43

Amerika pijanistkinja i filmski reiser, Esther Johnson, u to vreme je putovala Evropom,

pravei seriju dokumentarnih filmova o evropskim gradovima. U Beogradu se, po muzikoj
liniji, povezala sa Slavenskim, a uz njegovu prepomku, Vane Borje angalovan za snimanje
filma o Beogradu. Zanimljivo je da se Vane Bor ve godinama ranije pripremao za slinu
ideju, skupljajui po gradu interesantna mesta' i unosei u belenicu materijal koji bi
mogao snimiti! Aparat za snimanje su pozajmili od Aero-kluba, i Johnsonova i Bor su se
dali na posao.
Kada je vldela da Bor ne snima glavne ulice I trgove, nego neke straare, grbove na
kuama I sporedne prolaze, Johnsonova Je poela da protestuje. U Beogradu se tada
zidao most preko Save. Radnici su smill neke zgrade III samo skinuli zidove s nekih
kalana, I tajnovite kulise tajnovitog Izgleda koje su ostale od gradjevina, privukle su Borovo
oko. Snimao je freske namolovane na zidovima u unutranjosti kalana I radnike koji
spavaju na buradima. To se Amerikanki dopalo kao kuriozitet, ona nije mogla da veruje'.
Na nekim duanima su ostale slike 'dentlmena\ naivne kao slike carinika Rousseaua.
Ule su u film.
Film je premijerno prikazan u Oficirskom domu u Beogradu, a Vane Borje pogreno otiao
u Kolarevu zadubinu, oekujui tamo projekciju. Medjutim, Josip Slavenski je
prisustvovao premijeri u Domu i bio je oduevljen plakatima i udnovatim oglasnim tablama
koje se ljuljaju na vetru, i "kafanom bez kafane.
(...)

Bio je to film napravljen po Borovom ukusu - jedan od onih filmova koje vredi videti, 'jer
nam otkriva neto novo, neto od onog nepriznatog ili neprimeenog odnosa sa stvarnou
koji izbija u snovima, u automatskim tekstovima ili u onim bezglavim Vicevima" na koje se
(jo uvek) mnogi ne smeju'.26

26

Vane Bor I Nikola Vuo su oko 1930.godine snimili Izveslan broj odlinih fotografija.

45

Stefan i Franciszka Themerson

EVROPA

Evropa je pregled razliitih mogunosti savremenog filma (film sainjen od fotograma,

kadrova u negativu, apstraktni film - od tipografskih elemenata, iseaka28, krupnih planova,
umnoavanja, neobinih uglova snimanja &td). Izvestan broj izvrsnih studija ljudi koji jedu,
grizu, vau; prekrasnih enskih aktova. Velianstveni simbol vlati trave to raste iz pukotine
izmedju kocki kaldrme i raznosi kamenitu povrinu kolovoza* (M.Wallis u asopisu Dro
ga,1932).
Fragmenti Evrope su sauvani, no samo u vidu pojedinanih filmskih sliica i fotomontaa:
na temelju te gradje autori su pokuali da vaspostave scenario filma koji je snimljen 1931/32:
Trava raste -sliica po sliicu; seenje pamunih vlakana, sliica po sliicu, premotavanje
unatrag 26, belo lie na vetru spram crne pozadine - fotogram: lie se pokree pomou
pokretnog svetlosnog izvora, panorama u negativu i pozitivu kojoj slede fotomontae - serija
autorovih 27 fotomontaa - prodiranje, razotkrivanje posredstvom svetlosti, itd., ukljuujui
montau oblakodera koji makaze, sliica po sliicu, seku odozgo, premotavanje unatrag:
bokser se boksuje bez protivnika - Skulski, kolega student arhitekture; Eligiusz-nezaposleni,
, model na Akademiji: krupni plan, sliica po sliicu, venk paralelno s njegovim telom, od
glave do cipela, kamera na tafelaju, sliica po sliicu, studija jedenja - model je momak
koga smo sreli na ulici i za koga se ispostavilo da je mesar: glava oveka koji prodire biftek,
glava je postavljena horizontalno u odnosu na ekran - njegova usta - jelovnik Hotela
Europejski s natpisom "Europe" - ponavlja se krupni plan oveka koji jede krike jabuke,
osmostruka ekspozicija, S.T.jede, sliica po sliicu - autoportret - pokretna traka s krikama
jabuka - novine - novine nagurane u usta - glava i mikrofon, crte Georgea Grosza - umesto
srca motor, animiran sliica po sliicu, ovaj kadar su isekli cenzori mislei d aje crte portret
Prystora, biveg Predsednika; panorama kojoj slede fotomontae -korice Terese arnovver
za Evropu 28 - dve figure koje su od hleba slepili bolesnici iz duevne bolnice u Tvvorkima:
25
2
27
28

U originalu: cut-outs;moda kolai? Mada Themersonovl od 1939. godine ive u Engleskoj, gde Je Slefan
Imao malu Izdavaku kuu I ak napisao knjigu o izbeglltvu Kurta Schwittersa, oigledno nikad nije sasvim
savladao engleski lezlk. Otud ne|asna mesla u ovom tekstu (Prir.)
.
,
u ortglnalu: wind-back; moda premolavanje (lima u kameri unatrag, cime bi se potom dobila dvostruka
ekspozlcl|a (Prir.)
To jest Stefanovm. (Prir.)
U gornjem desnom uglu iskeeni majmun. Iza njega drugi, manji; oko sredine uz samu levu Ivicu - par Igra;
Ispod horizontalnog pojasa s Imenima autora A.STERN M.SZCZUKA (crvena slova na ukastoj osnovi) pojas
fotomontae: stroj vojnika pod lemovima - dve topovske cevl - lice zaspalog mukarca s ogradom stepenica
u dvostruko| ekspoziciji (reklo bi se: fotos Iz Pabstovog 'psihoanalitikog* filma Tajne jedne due Geheimnlsse elner Seele, 1926) - povorka Izbegllca, na elu kineski vojnik - dve girls - 1jo neki sitniji, na
reprodukciji neraznatljlvl elementi. (Prir.)

47

Djavo i ovek u luakim kouljama, ovek ima pokretnu glavu, ona klima, sliica po sliicu;
preko ovih snimaka se pojavljuje slika vojnika pod lemom, u rovu, koji baca runu bombu
- trea ekspozicija
bodljikava ica, ruka na krstu, klin za djon - klavijatura - dez - snimak
srca koje kuca - belo na crnom; bajonet i trbuh - bajonet se izvlail snimak dlana - rimske
cifre V i XX naspram pozadine prepona; brojke nestaju, prepone preko celog ekrana kolovoz, kocke kaldrme, krupni plan, pukotine izmedju kocki, vlat trave raste, sliica po
sliicu; premotavanje unatrag; korenje izmedju kocki postaje vre - vlat trave izrasta u
drvo; drvo dominira - naginje se - pada pravo na kameru; gole Bahantkinje?-modeli s
Akademije: tre pravo na kameru - delovi tela - njihove ruke kidaju elektrini vod, itd. brze
poluapstraktne montae prepone - hleb - glava; snimak trbuha - detalj koe; snimak srca
koje kuca - kao ranije, preko celog ekrana, srce u pozadini; preko toga se na sredini ekrana
pojavljuje majuna ena koja sa trambuline skae u vodu; golo dete luta livadom - ini se
da se isti snimak nalazio na kraju Dobrodunog oveka 3*
Film as Film, Formal Experiment In Film 1919*1975, Arts Council of Great Britain, London
1979.str.89. Preveo Branko Vuievi.
Stefan, Plock I9I9, i Franciszka Themerson, Warszawa I9o7.
Filmovi: Apteka.1930; Europa,I932; Przygoda czlowieka pocziwego, I937; Calling Mr
Smith,I943; The Eye and the Ear, I945.
Bahata premo velikih sila, presudna u ratu, politici i ekonomiji, delovala je i na podruju
istorije umetnosti, doprinevi da odu u zaborav avangardni pokreti malih naroda. Nepravda
je utoliko vea to su ovi bili vrlo internacionalistiki (iva prepiska, kolovanje, boravci i
izlobe u velikim evropskim centrima, objavljivanje priloga stranih, uvenijih saradnika). Tek
kad je gotovo iscrpljena zaliha gradje za istraivanje avangardi \elikih sila dola su
otkria(?) da su postojali, na primer, eki i poljski konstmktivizam 33
KonstruktivistMieczyslswSzczuka 1924. godine pravi skice za apstraktni film, a do smrti-1927
- priprema film Ubio je, ubio si, ubio sam (Zabil, zabiles, zabilem).
Student arhitekture Stefan Themerson 1929. konstruie vlastiti sto za animaciju, pravi
fotomontae i sa suprugom Franciszkom snima prvi film. Njihov sledei rad nadahnut je
poemom Anatola Sterna Evropa (1929) u opremi Szczuke i sa koricama Terese arnovver.
Prvi put je prikazan na medjunarodnom matineu novog filma ', pod pokroviteljstvom
arhitektonske grupe Praesens, januara 1933, zajedno sa filmovima Richtera (o novoj
arhitekturi i novom stanu), Chenala (o arhitekturi Le Corbusiera), Ivensa i Bassea; na
pozivnici programu opisan je kao novi poljski film o haosu naih dana'. Uskoro su osnovane
organizacije avangardnih filmskih stvaralaca (Themerson je 1937. izdao dva broja asopisa
f.a.), te je verovatno proizveden i vei broj filmova, a ne samo dva koja se obino pominju:
Beton (1933) Janusza Brzeskog i Kaszimierza Podsadeckog, takodje autora brojnih
fotomontaa; i rs (ritmika sraunavanja) /or(obliczenia rytmiczne)/933/34
29

33
34

48

U originalu penetration. (Prir.)

S. I F.Themerson: Dolvl|aj dobrodunog oveka (Prir.)
Otkrie datira od Izlobe Konstruktivizam u Pol|sko| 19231936 BLOK Praesens a r.\ Essen 1973. Propraena
obimnim katalogom potom le obila svet
Jalu Kurek: U umetmkim litmovima se borimo za autonomni ivot slike u pokretu, to |esl. slike kao takve,
bez obzira na n|eno znaen|e za labulu. To |e svo|evrsna islo optika predstava ko|a prenebregava znaen|e
sadrlne slika. Ona odbacuie sve realistike pretpostavke i, zapravo, sve to ne moe Imali mesla u (limu I
to |e van tlima..
U lllmu ra nema i|udskog lica kako bi se bol|e Islatdo da |e mogue na ekranu Izraziti radnju, aktivnost, pokret,
brzinu, dramatinost bez pnbegavan|a l|udskom licu...
Poznajemo kolu za vodu ko|a |e na ekranu glumila bolje od Pole Negrl.
Originalnost filma prolslle Iz n|egovog uredjenla lo jesi, reosleda vremenskih sekvencl I montae. Io jesi,
Iz sraunavanja rezova I preplllanja slika V

Robert Desnos
AVANGARDNI FILM

Pogrean nain miljenja, uvreen usled postojanog uticaja Oscara Wildea i esteta iz
devedesetih godina prolog veka, uticaja kojem izmedju ostalog dugujemo i javne istupe
g.Jeana Cocteaua, stvorio je u filmu pogubnu pometnju.
Preterano potovanje umetnosti, mistika izraza doveli su celu jednu grupu reditelja, glumaca
i gledalaca do stvaranja takozvanog avangardnog filma, osobitog po brzini kojom zastarevaju njegova ostvarenja, po odsustvu ljudskih oseanja i po opasnosti kojoj je izloio
celokupnu kinematografiju.
Da se razumemo. Kada su Ren6 Clair i Picabia reirali Medjuin, Man Ray Morsku zvezdu33
i Bunuel svog divnog A nd a luzijskog psa (Un Chien andalou) nije bilo posredi strvaranje
umetnikog dela ili nove estetike, ve povinovanje dubokim, iskrenim porivima koji su,
sledstveno, iziskivali novu formu.
Ne, ja se ovde obruavam na filmove tipa Neovena (L ln h u m a in e J ^ A asa u m inuta
(24 heures en m inutes), Senke(Schatten) 35 i tako dalje.
Neu nastojati, jli u to initi samo malo, na kominosti naih glumaca; poredjenje fotografija
Bancrofta3 i Jacquesa Catelaina dovoljno je da pokae grotesknost i sujetnost ovog
drugog, koga moemo uzeti kao prototip avangardnog glumca kao to je g.Marcel LHerbier
prototip avangardnog reditelja.
Korienje tehnikih postupaka koje radnja ne zahteva, konvencionalna gluma, pretenzija
da se izraze proizvoljna i sloena duevna stanja glavne su odlike tog filma koji bih rado
nazvao gnjavatorskim.

33
34

35

Ovde se pisac ovih redova pravi pomalo skroman

Film Marcela L'Herblera iz l924.godine. Smiljen da bude Izlog Izvene francuske predstave o modemom'
(dekori Legera, Cavalcanllja I Mallet-Stevensa; muzika Dariusa Milhauda; najbri trkaki automobili; bajagl
nauno-fantastlnl zaplet koji se zbiva l95o.godlne a temelji se na maini koja mrtve vraa u ivot, film je
propao, ismejan I pominjan Je kao spomenik pretencloznosll 'prve avangarde'. Medjullm, od l968.godlne Noel
Burch se posvetio rehabilitaciji LHerblera, Epsteina I drugova. Po n|emu, bar dva dela - Epstelnovo Trokrilno
ogledalo (La Glace a trois faces,1927) I LHerblerov Novac (L'Argent.1929) - predstavljaju prekretnice u
razvoju filma. Sline 'revlzlonlsllke' poglede zastupa I podrobnim analizama potkrepljuje Richard Abel u
svojoj kn|izl.French Cinema, The First Wave,1915-1929, Princeton University Press, Princeton 1984,1987. (Prir.)
Ovaj nemacki film nije naveden tek olako, ve kao primer alosne dekadencije filma s onu siranu Ra|ne.
George Bancroft koji Je oarao francuske ljubitelje filma ulogom gangstera u Slembergovom Podzemlju
(Underworld,1927). (Prir.)

49

Takva dela su imala svoje apologete i dovoljno je proitati lanak koji je g.Moussinac
posvetio filmu svog zeta, 24 asa u minuta, pa da se uverimo kakav neverovatan stupanj
zablude i smicalica mogu dosegnuti kritiari.
Smuenost, zbrka, mucanje, galimatijas i haos tu nalaze divnog tumaa koji, sasvim
prirodno, zakljuuje preporuujui svojoj radnikoj publici, koja e, sreom, imati previe
istinskog ukusa da bi ga posluala, jednu bednu imitaciju originalnih filmova Sauvagea i
Cavalcantija 37 nautrb jednog neosporno humanog, zdravog i poetinog delarimenovao
sam Andaluzijskog psa.
A u svoj toj pometnji nije najudnije to to su se ovde kao pristalice istih ideja zajedno nali
kritiar LHumanita i prodorni protestantski analitiar g.Jean Prevostiz La Nouvelle Revue
Francaise 40.
U stvari, avangarda, u filmu, knjievnosti, pozoritu, jeste fikcija. Ko god pretenduje da se
ubroji medju ova bojaljive revolucionare vodi politiku odelo ini oveka".
Lepe maske, ne moete nas obmanuti.
Da bismo vas uverili u vae podvale, dovoljno je da prikaemo jedan od vaih filmova
demodiranih kao rukavi na puf pre ili posle prekrasnog Stroheimovog Svadbenog mara
(The Wedding March)u kojem treba pozdraviti genija podjednako autentinog i podjed
nako znaajnog, sa stanovita uticaja, kao to je Chaplin. Eto istinski humanog filma u svoj
njegovoj dirljivoj i traginoj lepoti. Vi ste, Stroheime, tu povest preiveli. Ponovo sam naao
likove iz filmova Luckaste ene (Foolish Wives), Pohlepa(Greed), Vrtuljak (Merry-GoRound).Kakav bol ve odavno nosite u sebi, kakav golemi bol, kad se niste umorili da
neprestano oivljavate okolnosti njegovog nastanka i stalno igrate stranu ulogu koju ste
bez sumnje nekada preuzeli?
I tu nalazimo nau avangardu.
lako je "otkrila" Chaplina etiri-pet godina posle oveka iz naroda, naa avangarda to sebi
pripisuje. Postoji Chaplin, i to je sve.
E, nije tako. Volim Chaplina i divim mu se ve dvanaest godina, ali priznajem da me Stroheim
uzbudjuje na neposredniji nain, na nain koji vie odgovara mome temperamentu.
I upravo zato to je Stroheim imao hrabrosti da nam pokae ljubav kakva jeste, on je danas
najrevolucionarniji od svih reditelja, i najhumaniji.
Jedino su njegovi znameniti jabukovi cvetovi koje je porugama izloila svata bagra umetnika
i prosveenih duhova mogli da nas najdublje i najopravdanije uzbude: koji istinski zaljubljen
ovek nije u stvari bio "jabukov cvet", "razglednica" i "refren romanse'l
Samo je iskrenost revolucionarna. Odlika svake reakcije jeste la i neiskrenost. I upravo ta
iskrenost doputa nam danas da u istu ravan stavimo istinski revolucionarne filmove:
Potemkina, Poteru za zlatom (The Gold Rush), Svadbeni mar i Andaluzijskog psa,
37
40

50

Misu se na Sauvageove dokumentarne (limove o Parizu I CavalcantHev Samo asovi (Rlen que les
heures.l926).(Prtr.)
Vidi: 'Sur trols dims dlls d'avant-garde', L'Humanlle. 6.oktobar 1929. Mousslnac Izraava mnoge rezerve u
pogledu Ta|nl zamka Kocka (Man Ray) I Andaluzijskog psa, a (limu 24 asa u minuta naprollv dodeljuje
samo pohvale: 'Moe se rei da |e Io prvi nauni ogled koji |e ostvaren u Francusko|, Izuzimajui neke
fragmenle Ganceovih dela...Tu nema mesla za snove. Zaokupljenost 'korom' ods!ran|u|e svaku poeziju...' U
N.R.F.. XXXIII, 1929. govorei o filmovima Renea Ctalra I Lulsa Bunuela. Jean Prevost plie: 'Kad sve le ludohje
budu zamonle. ovi isll umelnld lalle se Istine koja je jedina neiscrpna'.

dok istoj tmini preputamo Pad kueUsher(La Chute de la Maison Usher) gde se otkriva
nedostatak mate ili, tanije, paralizovana mata Epsteina; Neovenu, Panam nije Pariz
(Paname nest pas Paris). Zapravo, nema vee avangarde no to je francuski film u celini,
bilodajereofilm u-rom anu ili produkcijama Nalpasa-Gancea (jadni Napoleon), Baroncellija
i tu tti quanti. Sve je u tom e da se zna avangarda ega?
Neka mi bude doputeno da ne napiem otru i konanu re koja bi je lako okvalifikovala.
Uostalom, da bi se ocenili ti napredni duhovi bilo bi dovoljno videti kakav je bio njihov stav
u vreme pojave zvunog filma. (Govorni film je druga pria, i pre no to bismo o njemu
raspravljali, trebalo bi znati ta je to. Izvinjavam se to to ne znam, poto jo nisam video
istinski govorne filmove.)
Iz tih nenih usta izaao je samo krik uasavanja.
Neopozivo su osudili taj izum na isti nain na koji su umetnici s poetka ovog veka osudili
film u celini. Korieni su isti argumenti. Zloupotrebljena je osrednjost postojeih ostvarenja
da bi se osudila budua...
Medjutim, u mraku gde odzvanjaju prepoznatljiv Chaplinov korak i Stroheimovi oajniki
poljupci, u blagonaklonoj tami bioskopskih dvorana, izvan svake umetnike teorije, dvoje
mladih zaljubljenika lebde, zagrljeni i na sedmom nebu, dok na ekranu Betty Compson daje
znak da ima neto da kae. I kazae.

Robert Desnos: Cinma davant-garde , Docum ents, Pariz, 1929, broj 7. Tekst prema
Robert Desnos: Cinema, Gallimard, Pariz,I966,str.l89-I92. Prevela VeraTomi.

Robert Desnos:Pariz,l9oo-Terezin I945.

Filmovi: L Etoile de mer,l928 (reija:Man Ray; Desnos scenarist' i glum ac);R ecords 37,
I937. (reija Jacques B.Brunius; Desnos autor propratnog teksta).

51

HRONOLOGIJA

Navedeni su svi filmovi koji su u doba svog nastanka smatrani avangardnim. Pregledom
dostupnih asopisa iz tog vremena pronadjeno jo tridesetak naslova filmova koji nisu mogli
biti ak ni priblini datirani. Hronologija takodje obuhvata dogadjaje (osnivanje organizacija
za prikazivanje nekomercijalnih umetnikih, zabranjenih - najee sovjetskih - i avangardnih
filmova; pokretanje asopisa; sastanke) i bibliografske podatke (knjige i lanci autora
avangardnih filmova).
Skraenice; (A) =Argentlna; (B)=Belgija; (S)=ehoslovaka; (E)=Engleska; (F)=Francuska; (H)=Holandija; (l)=ltalija; (M)=Madjarska; (P)=Poljska; (PT)=Portugalija;
(R)=Rusija; ()=panija.

1912.
Arnaldo Ginna i Bruno Corra: A cco rd o di colore; Studio di effetti tra quattro colori; Canto
di prim avera; Les Fleurs; LA rcobaleno; La danza,(l).
Bruno Corra: 'M uica cromatica', u knjizi II pastore, ii gregge e la zam pogna, Editore
Beltrami.

1914.
V.Kasjanov: Dram a v kabare fu tu ris to v No I3, (R),.'G lume' Mihail Larionov, Natalija
Gonarova, i David Burljuk.
Leopold Sturzwage: 'R ythme colore', Les S oires de Paris, juli-avgust.

1916.
Arnaldo Ginna: Vita fu tu ris ta (I).
Marinetti i drugovi: La cin em ato grafia futurista, manifest.
53

1917.
George Grosz i John Heartfield: Pierre in St.Nazaire,(N).Propagandni animirani film za
nemaku vojsku. Nedovren.
1919.
Walther Ruttmann: Opus I, Opus II (N)
1920.
Marcel Duchamp: Moustiques Domestiques Demi-Stock (SAD)
Uniten
Viking Eggeling i Hans Richter zapoinju rad na filmu Horizontal-Vertikal Orchester (N).
Hans Richter: Universelle Sprache, Forst/Lausitz.
Hans Stoltenberg: Relne Farbkunst In Raum und Zelt - Elne Elnftihrung In das
Farbtonbuntsplel.

1921.
Marcel LHerbien Promethe dechain, (F)
Fernand Lger Chariot cubiste (F). Nedovreno.
Hans Richter: pokuaj apstraktnog filma.
Charles Sheeler i Paul Strand: Manhatta (SAD).
Theo van Doesburg: Abstrakte Filmbeelding', De Stijl.juni
Viking Eggeling: 'Elvi fejtegesek a mozgmGvesztrol, Ma, avgust.
Hans Richter: "Prinzipielles zur Bewegungskunst*, De Stijl, 4/7.
1922.
Werner Graff: Filmpartitur Komp.l/22(N). Realizovana I960.
Grigorij Kozincev i Leonid Trauberg: /Kokota Betsi i Sarlo/(SSSR).
Dudley Murphy: Danse Macabre, (SAD).
Walther Ruttmann: Opus III; Opus IV(pre I923), (N).
Osnovan FEKS.
U Moskvi poinje da izlazi asopis Kinofot; urednik Aleksej Gan. Medju saradnicima
Majakovski, Vertov, Kuljeov, Rodenko.
Grigorij Kozincev; Ekscentrizm, Ekscentropolis (bivi Petrograd).
Fernand Lger: *Essai critique sur la valeur plastique du film d'Abel Gance La Roue",
Comoedia, decembar.
Hans Richter. Film*, De Stijl, juni
Dziga Vertov: 'My.Variant manifesta", Kinofot, broj I.
1923.
Claude Autant-Lara: Fait divers, (F)
S.M.Ejzentejn: Dnevnik Glumova, (SSSR)
Oskar Fischingen Orgelstabe, (N)
Man Ray; Le Retour la raison,(F)
Walther Ruttmann: Falkentraum, (N). Sekvenca u filmu Fritza Langa Die Nibelungen:
Siegfrieds Tod.
Dziga Vertov: Kinopravda, (SSSR)
54

Moholy-Nagy postaje nastavnik u Bauhausu.

Richter pokree G, Z e itsch rift f iir elem entare Gestaltung,Berlin.
Werner Graff: Film partiturK om p.il/22 i 'Anmerkungen zur Filmpartitur Kom p.ll/22*, De
Stijl, maj.
Raoul Hausmann: 'Von sprechenden Film zur Optophonetik', G, broj I
Hans Richter: 'Film ', De S tijl.broj 6/5.

1924.
Adrian Brunei: C rossin g th e G reat Sagrada, (E).
Rene Clair: Entr acte, (F).
Viking Eggeling: Diagonal S inphonie, (N).
Gyorgy Gero: B6la, (M).
Jean Gremillon: P hotognie m canique, (F).
Grigorij Kozincev i Leopold Trauberg: Pohodenija Oktjabriny, (SSSR)
Fernand Leger: B allet m canique, (F).
Kazimir Maljevi: projekt anim iranog filma.
Hans Richter: R hythm us 21; Rhythm us 23, (N).
Mieczyslaw Szczuka: skice za apstraktni film.
Dziga Vertov: K inoglaz (izn vra sp loh ), (SSSR).
Friedrich Kiesler u Beu priredjuje A usstellung neuer Theatertechnik. Filmske projekcije.
U katalogu tektovi Legera, Kieslera, Lisickog.
U Parizu Jean Tedesco otvara umetniki bioskop Vieux-Colombier.
S.M. Ejzentejn: 'M onta atrakcionov', Lef, juni-juli.
Lszlo Moholy-Nagy: Filmvaz. A nagyvaros dinamikaja', Ma, M usik un d Theater Nummer,
septembar.
Francis Picabia: 'A propos dE ntr acte , Film s 28,1. novembar.
Francis Picabia: Interview sur Entr'acte , Comoedia, 31. oktobar, str. 4.
Francis Picabia: Pourquoi jai ecrit Relache , Le Siecle, 27. novembar.
Francis Picabia: Pourquoi Relache a fait relache , Comoedia, 21. decembar.
Francis Picabia: Programme de Relache , La Danse, novembar.
Hans Richter: /M anifest o filmu - s potpisom G / G, broj 3.
Hans Richter: Die schlecht trainierte Selle , ibid.
Dziga Vertov: Kinoki. Perevorot , Lef, juni-juli.

1925.
Adrian Brunei: The T yp ica l B udget, (E)
Henri Chomette: Jeux des re fle ts et de la vitesse, (F)
Jean Epstein: P hotogenies, (F)
Robert Flaherty: 24 D ollar Island, (SAD)
Dimitri Kirsanoff: M 6nilm ontant, (F)
Guido Seeber: KIFO, (N).
Mieczyslaw Szczuka: Zabil, zabiles, zabilem , projekt apstraktnog filma.
Osnovano The London Film Society.
U Berlinu prikazan prvi program apsolutnog filma .
Lszl Moholy-Nagy: M alerei Fotografie Film, Verlag Albert Langen, Miinchen
Karel Teige: Film, Vclav Petr, Prag
George Antheil: My Ballet Mecanique , De Stijl, broj 6/I2
Rene Clair: Rythme', Cahiers du m ois, broj I6-I7
55

Germaine Dulac: L'Essence du cinma: lide visuelle', ibid.

Benjamin Fondane: "Entracte ou le cinma autondme", Integral, broj 1 (mart 1925).
Fernand Lger. "Ballet mcanique", LEsprit nouveau, broj 28.
1926.
Alberto Cavalcanti: Rien que les heures, (F).
Henri Chomette: Cing minutes du cinma pur, (F).
Marcel Duchamp: Anemic Cinma, (F)
Oskar Fischingen Spiralen, (N)
Lszl Moholy-Nagy: Berliner Stilleben, (N)
Jean Renoir: Charleston, (F)
Hans Richter: Filmstudie, (N).
Walther Ruttmann: Opus V, (N)
Henri Chomette: "Cinema pur, art naissant" ,Clna-Cln-pour-tous, I5.juli
G, broj posveen filmu
Fernand Legen "A New Realism-The Object in its Plastic and Cinematographic Value", Little
Review, broj 2.
1927.
Jean Arroy Paris-Londres, (F).
Oswell Blakeston: I Do Like to be Beside the Seaside, (E).
Jacques B.Brunius i Edmond T.Greville: Elle est Bicimidine, (F).
Alberto Cavalcanti: La ptite Lily, (F).
Pierre Chenal i Jean Mrtry Paris Cinma, (F).
Charles Dekeukeleire: Combat de boxe, (B)
Germaine Dulac: La Coquille et le Clergyman, (F).
Oskar Fischinger: R-l, Munchen-Berlin Wanderung, (N).
Josir Ivens: Zeedijk-Filmstudie, (H)
Boris Kaufman: Les Hailes centrales, (F)
Kurt Kranz: projekti apstraktnih filmova (do I93I). Neki od njih su realizovani l972.godine
(20 Bilder aus dem Leben einer Komposition; Schwarz:Weiss/Weiss:Schwarz; Der
heroische Pfeil).
Kenneth Macpherson: Wing Beat, (E).
Jean Painleve: Mathusalem, (F).
Man Ray. Emak Bakia, (F)
Walther Ruttmann: Berlin, die Simphonie der Grossstadt, (N), Muzika: Edmund Meisel.
Guido Seeben Kreuzwortratselfilm, (N)
U Amsterdamu osnovana Filmliga.
Germaine Dulac pokree asopis Schmas; izaao samo jedan broj.
Kenneth Macpherson i Bryher osnivaju izdavako-producentsku kuu Pool i izdaju asopis
Close Up (do decembra 1933).
Ernesto Gimenez Caballero pokree u Madridu list La Gaceta Literaria;
filmsku rubriku u poetku vodi Luis Bunuel.
Antonin Artaud: "La Coquille et le Clergyman", NouvelleRevue Frangaise, novembar
Antonin Artaud: "Le Cinma et I'abstraction" Le Monde illustr, 29. oktobar.
Miklos Bandi: "La Symphonie Diagonale de Vicking Eggeling", Schmas, broj 1.
Germaine Dulac: "Du sentiment la ligne", ibid.
Germaine Dulac: "Les Esthethiques, les entraves, la cingraphie integrale", u LArt cinmatographique, tom II, Librairie Felix Alcan, Pariz.
Edmund Meisel: "Musikalische Richtlinen zu Berlin-Symphonie", LIchtbildbQhne, broj 235.
56

Man Ray: 'Emak Bakia , C lose Up, avgust.

Walther Ruttmann: "Wie ich meinen Berlin-Film<jrehte1Lichtbildbiihne, broj 241.
Hans Richter. 'M ouvement*, S chm as, broj I.

1928.
Marc Allegret: Les Troglod ytes, (F).
Luis Bunuel: Un Chien andalou, (F).
Rene Clair: La Tour, (F).
Pierre Chenal: Un C oup de des. (F)
Charles Dekeukeleire: Im patience, (B)
Germaine Dulac: Disque 927; Them es et variations; G ermination dun haricot, (F)
Paul Fejos:The Last Mom ent, (SAD)
Joris Ivens: De Brug (H), Etudes de m ouvem ent (F)
Charles Klein: The Tell-Tale Heart; P rim itive Love, (SAD).
Georges Lacombe: La Zone, (F)
Jean Lods i Boris Kaufman: Cham ps-Elysees, (F)
Dimitri Kirsanoff. B rum es dautum ne, (F)
Len Lye: Tusalava, (E)
Erno Metzner: Uberfall, (N)
Man Ray: L Etoile de mer, (F).
Aleksandr Razumovskyj i Klementij Mine: Fil m No I - Mjasorubka, (SSSR).Jedini film
oberiuta.
Jean Renoir: La Petite Marchande d allum ettes, (F).
Hans Richter: Inflation(N); prva, dua verzija sluila je kao uvod za igrani film Die Dame
mit der Maske; R ennsym phonie, (N), prvobitno uvodna sekvenca igranog filma Ariadne
im Hoppegarten; V orm ittag ssp uk, (N) - muzika:Paul Hindemith; medju glumcima' Darius
Milhaud i Werner Graff.
Andre Sauvage: Etude su r Paris, (F).
Marcel Silver: LHorloge, (F).
Sacha Stone: N ahm aschine, (N). Stoi ,<s je bio fotograf; njegova fotomontaa se nalazi na
omotu prvog izdanja Jednosm erne ulice Waltera Benjamina.
Alex Strasser: B erlin von unten, (N). Strasser je ostvario i filmove Landpartie, Regen,
K uddelm uddel (datumi?), kao i filmske inserte za predstavu Der Kaufmann von Berlin
(reija: Piscator; scenografija: Moholy-Nagy).
Slavko Vorkapi i Robert Florey: The Life and Death of 94I3 - a Hollywood Extra,(SAD).
James Sibley Watson: The Fall of the House of Usher, (SAD).
U Parizu poinje da izlazi La Revue du cinm a, urednik Jean-Georges Auriol.
M anifest oberiu, Lenjingrad; sadri i odeljak "Ka putevima novog filma'.
Gimenez Caballero i Bunuel osnivaju u Madridu prvi panski kino-klub.
Adrian Brunei: 'Experiments in Ultra-Cheap Cinematography", Close Up, oktobar.
Germaine Dulac: "Films visuels et anti-visuels", Le Rouge et Noir, juli.
Germaine Dulac: 'La Musique du silence', Cingraphie, broj 5,15. januar
Frederick Kiesler: 'lo o Per Cinema*. Close Up, august.
Val'ter Rutman: "Absoljutnyj firm", Novyj Lef, broj 9.
James Sibley Watson: 'A n Amateur Studio Picture', Transactions of the Society of Motion
Picture Engineers, tom XII, broj 33.

1929.
Claude Autant-Lara: C onstruire un feu, (F).
Marcel Carne: Nogent, Eldorado du dim anche, (F).
Henri dArche (= d Ursel?): La Perle, (F)
57

Hans Curlis: Calder, (?).

Eugne Deslav: La Marche des machines. Muzika: Luigi Russolo.Montparnasse ,(F).
Charles Dekeukeleire: Histoire de dtective, (B).
Jean Dreville: Autour de IArgent, (F).
Germaine Dulac: Etude cingraphique sur une arabesque, (F)
Oskar Fischingen Studie No I, (N).
Robert Florey:The Loves of Zero; Johann the Coffin Maker, (SAD).
Mannus Franken: Le Jardin de Luxembourg, (F).
Jorins Ivens i Mannus Franken: Branding; Regen, (H)
Joris Ivens i Hans van Meerten: lk-film, (F).
Gussy Lauwson: Ombres et lumires, (B).
Roger Livet: Fleurs meurtries, (B).
Kenneth Macpherson: Foothills; Monkeys Moon, (E).
Lszl6 Moholy-Nagy: Marseille Vieux-Port/ili Impressionen vom
alten Marseiller Hafen/. (N).
Man Ray: Les Myst&res du Chateau de Des, (F).
Hans Richter: Zweigroschenzauber; Alles dreht sich, alles bewegt sich(N), Everyday (E);
saradnik: Len Lye; Ejzentejn glumac'.
Walther Ruttmann: Wochenende, (N).
Stella F.Simon: Hands, (SAD).
Ralph Steiner: H20, (SAD).
Henri Storck: Images dOstende, (B).
Dziga Vertov: elovek s kinoapparatom, (SSSR).
Jean Vigo: A propos de Nice, (F).
Herman Weinberg: City Symphony, (SAD).
U zamku La Sarraz (vajcarska) odran I medjunarodni kongres nezavisnog filma (3-7.septembar). Medju uesnicima: Ejzentejn, Richter, Ruttmann, Franken, Gimenez Caballero.
U New Yorku Kiesler uredio prvi '1% bioskop'.
Stuttgart (maj-juni): izloba Film und Foto, kasnije prenesena u nekoliko gradova (pa i u
Zagreb, 193). Sovjetsko odeljenje uredio El Lisicki. Projekcije avangardnih filmova. Preda
vanje Dzige Vertova.
Hans Richter Filmgegner von heute - Filmfreunde von Morgen
Verlag Hermann Reckendorf, Berlin.
Nepoznati autor' Filmrhythmus, filmgestaltung'Bauhaus, april-juni.
Luis Bunuel: 'Un Chien andalou', La Revolution surraliste, decembar.
Eugene Deslav: 'After My Premieres', Close Up, mart.
Theo van Doesburg: 'Film als reine Gestaltung'Die Form, broj lo.
Robert Herring: *A New Cinema, Magic and the Avant-Garde'. Close Up, april.
Hans Richter 'Neue Mittel der Film-Gestaltung', Die Form, broj 3.
ReD (urednik Karel Teige): specijalni broj posveen fotografiji, filmu i tipografiji.
Walther Ruttmann: 'Tonfilm?-!', Illustrierter Film-Kurier, broj 1115.
Charles Vincent: 'The Independent Cinema in Belgium', Close Up, oktobar.
1930.
Luis Bunuel: L'Age dor, (F).
Oswell Blakeston i Francis Brugifcre: Light Rhythms, (E).
Jean Cocteau: Le Sang dun pote, (F).
Eugne Deslav: La Nuit 6lectrique, (F).
Charles Dekeukeleire: Witte vlam, (B)
Oskar Fischinger: Studie No 2; Studie No 3; Studie No 4; Studie No 5, Studie No 6 ,(N).
Paul Gilson: Maniere de croire, (F)
Ernesto Gimenez Caballero: Esencia de verbena; Noticiario del Clne-Club, (S).
58

Alexander Hackenschmied: Bezueln prochzka, (S).

Lewis Jacobs, Jo Gercon i Hershell Louis: Mobile Com position, (SAD).
Lewis Jacobs: The S to ry o f a Nobody, (SAD).
Kenneth Macphereson: B orderline, (E).
Lszl Moholy-Nagy: L ich tsp ie l schwarz-weiss-grau, (N).
Corado de Rico (?): Stra M ilano, Stra Milano, (I).
Ralph Steiner S urf and Seaweed; M echanical Principles, (SAD).
Stefan Themerson: Apteka, (P).
II medjunarodni kongres nezavisnog filma u Bruxellesu (27.novembar - l.decembar). Medju
uesnicima: Germaine Dulac, Blakeston, Enrico Prampolini, Dekeukeleire, Storck, Painleve,
Vigo.
Nadrealistika grupa objavljuje manifest LAge dor.
Prva projekcija avangardnih filmova u Pragu.
Jean Vigo: 'Le Point de vue documente, Vers un cinema social', uvodna re za projekciju
filma: Povodom Nice, I4.juni.
Poinje da izlazi asopis E xperim ental Cinema; urednici: Lewis Jacobs, Seymor Stern i dr.
(SAD).
H.D. ( = Hilda Doolitle): B orderline, A Pool Film with Paul Robeson,London, broura.
Antonin Artaud: La Revolte du Boucher*, Nouvelle Revue Fran 9aise, juni.
Claude-Autant-Lara: "Le premier essai de film large: Construire un Feu (1928-1929)', La
Revue du cinm a, novembar.
Eugene Deslav: 'Cinema a b stra if, C ercle et Carre, juni.
Eugene Deslav: 'Cinem a and Robots' C lose Up, decembar.
Hans Richter 'L Objet et Mouvement*, C ercle et Carre",mart.
Walther Ruttmann: La Symphonie du M onde' La Revue du cinm a, mart.

1931.
Irving Browning: C ity o f C ontrasts, (SAD).
Pierre Chenal: A rh itectu re s; Dram es su r ce llu loid, (F)
Janusz rzeski: Przekroje, (P).
Cehanovski (?): (23I), (SSSR).
Cordero i Martina: V elocity, (I).
Emlen Etting: O ram unde; Laureate; Poem 8, (SAD).
Oskar Fischinger S tudie No 7; S tudie No 8, Liebesspiel, (N).
Jay Leyda: A B ronx M orning, (SAD).
Lszl Moholy-Nagy: projekt filma R eflekiertes Bild, (N).
Manuel de Oliveira: Douro, daina fluvial, (P).
Frantiek Pilat i Otakar Vavra: S vetio p ro nik tm ou, (S).
Walther Ruttmann: In d er Nacht, (N).
Henri Storck: Idylle a la plage, (B).
Stefan i Franciszka Themerson: Europa, (P).
Jean Vigo: Taris ou la natation, (F).
Herman Weinberg: A utu m n Fire, (SAD).
Prva izloba 'm odernistike fotografije' i matine avangardnog filma u Krakowu.
Dr Menno van ter Braak: De A bso lu te film , W.L&J.Grusse, Rotterdam.
Germaine Dulac: 'Cinema: LAction de Iavant-garde cinematographique', L Etat moderne,
decembar.
Arnaldo Ginna: 'Cinematografia d'avanguardia', O ggi e dom ani,januar.
Fernand Leger: 'The Cult o f the Closeup', The A rts, maj.

59

1932.
Luis Bunuel: Las Hurdes-Tierra sin pan, ().
Oskar Fischinger: Studie No lo; Studie No II; eksperimenti sa sintetikim zvukom, (N).
Alexander Hackenschmied: Na praskm hrad, (S).
Lszl Moholy-Nagy: Tonnendes ABC (Sound abc?); (Grossstadt?) Zigeuner, (N).
Enrico Prampolini: Mani(l).Nije sigurno da je film snimljen.
Henri Storck: Histoire du soldat inconnu; Sur les bords de la camera, (B).
Charles Vidor: The Spy, (SAD).
Janusz Brzeski osniva SPAF (Studio polskiej avanguardi filmowej).
Salvador Dali: Babaouo, scenario Indit, prcd dUn Abrg d'une histoire critique
du cinma, suivi de Guillaume Tell, ballet portugais, Editions des Cahiers libres, Pariz.
Germaine Dulac: Le Cinma davant-garde', u Le Cinma des origines nos jours, uredio
Henri Fescourt, Editions du cygne, Pariz.
Arnaldo Ginna: Cinema futurista', Futurismo, 9.oktobar.
Lszl Moholy-Nagy: Probleme des neuen Films', Die Form, maj.
Jean Vigo: Sensibilite de pellicule*. Ssame, decembar.
1933.
Alexandre Alexeief: Une Nuit sur le mont chauve, (F)
Janusz Brzeski i Kaszimierz Podsadecki: Beton, (P).
Jacques B.Brunius: Violons dlngres, (F).
Oskar Fischinger Kreise, (N).
John Flory i Theodore H uft Mr.Motorboat's Last Stand, (SAD).
Brian Desmond Hurst:The Tell Tale Heart, (E).
Jalu Kurek: OR, (P).
Norman McLaren: Seven till Five, (E).
Lszl Moholy-Nagy: Architekturkongress Athen, (N).
Maurice Sollin: La Rue, (F).
Jo Spier i GJ.Teunissen: Sjabbos, (H).
E.Vivian Braun: Exhiliration, (E).
Jean Vigo: Zro de conduite, (F).
James Sibley Watson i Melville Webber: Lot in Sodom, (SAD).
B.Vivian Braun pokree asopis Film (od drugog broja: Film-Art, International Review of
Advance-guard Cinema).
Antonin Artaud: 'La Viellesse prcoce du Cinma', Cinma 33 - Les Cahiers Jaunes, broj
Luis Bunuel: Giraffe', Le Surraiisme au Service de la Rvolution, broj 6.
Alexander Hackenschmied: Film and Music', Cinema Quarterly,prolee.
1934.
Berthold Bartosch: L'lde, (F).
Joseph Berke: Dawn to Dawn, (SAD).
Oskar Fischinger. Studie No 13; Eln Spiel in Farben; Quadrate; (Reke i predeli), (N).
Lewis Jacobs, Schillinger, Bute: Synchronization, (SAD).
Georges Franju i Henri Langlois: Le Mtro, (F).
Elia Kazan i Ralph Steiner: Pie In the Sky, (SAD); isti autori su neto ranije snimili Caf
Universal.
Dimitri Kirsanoff: Rapt (F); scenario: Benjamin Fondane.
Irene Nicholson: Ephemeral, (E).

Vladimir Smejkal: Ruce v utery; H istorie vojka, (S).

Otakar Vvra: ijem e v Praze, (S).
B.Vivian Braun i Irene Nicholson: B eyond the Open Road, (E).
Orson Welles: The Hearts of Age, (SAD)
'Open Letter From Moholy-Nagy, To the Film Industry and to all who are interested in the
evolution of the good film ', S ig ht and Sound,leto.

1935.
Corrado Errico: La gazza ladra, (I).
Oskar Fischinger K om po sitio n in blau, (N).
Jan Kuera: Burleska, (S).
Len Lye: A C olour Box; K aleidoscope, (E).
Norman McLaren: Camera M akes W hopee; C olour C ocktail, (E).
Lszl Moholy-Nagy: Life o f the Lobster, (E).
Osnovana Zadruga poljskih filmskih stvaralaca (SAF).

1936.
Vane Bor i Esther Johnson: Film o Beogradu.
Guy Branch: Punch and Judy, (E).
Mary Ellen Bute i Ted Nemeth: A n itra s Dance, (SAD)
Joseph Cornell: Rose Hobart, (SAD).
Robert Fairthorne i Brian Salt: x+ x= 0 ,(E ).
Oskar Fischinger. A llegretto, (SAD)
Benjamin Fondane: Tararira, (A).
Len Lye: Rainbow Dance, (E).
Norman McLaren i Helen Biggar: Hell Unltd, (E).
Stewart McAlister C inderella, (E). Nedovreno.
Laszlo Moholy-Nagy: The New A rh itectu re of the London Zoo, (E).
B.Vivian Braun: T e rrific A dventure, (E).
VictorSchamoni: Das Lichtsp ie l, M o glichkeiten des absoluten Film, Reimann, Hamburg.
Joseph Cornell: "Monsieur Phot (Seen through the Stereoscope)" u Julien Levy: Surrealism ,
Black Sun Press, New York.
Robert Fairthorne: "Abstract films and the mathematicians", Film Art, jesen.
Len Lye: "Experiment in Colour", W o rld Film News, decembar.
Man Ray: "Answer to a questionnaire", Film Art, broj 7.
Telehor, (Brno), specijalni broj posveen Moholy-Nagyju.

1937.
Robert Barlow, Le Roy Robbins (i Hy Hirsch?): Even as You and I, (SAD).
Jacques B.Brunius: Records 37, (F).
Mary Ellen Bute i Ted Nemeth: Evening Star, (SAD).
Oskar Fischinger. An O ptical Poem, (SAD)
Sandor Lszl: M agyar tria n gu lu m , (M).
Len Lye: Trade Tattoo, (E).
Stefan i Franciszka Themerson: P rzygoda czlow ieka pocziwego, (P).
Stefan Themerson izdaje dva broja saopisa f.a.

61

1938.
Mary Ellen Bute i Ted Nemeth; Parabola, (SAD).
Norman McLaren: Love on the Wing, (E).
Orson Welles: Too Much Johnson (SAD). Filmski insert za pozorinu predstavu.
F.T.Marinetti i Arnaldo Ginna: 'La cinematografia' Bianco e Nero, broj 4.

1939.
Joseph Cornell: Cotillon; The Children's Party; The Midnight Party, (SAD).
Humphrey Jennings: Spare Time, (E).
Jiri Lehovec: Divotvorn6 oko, (S).
Len Lye: Swinging the Lambeth Walk, (E).
Harry Smith: Film No I, (SAD).
Luigi Veronese: film n.l; film n. 2; I caratteri, (I). Uniteni prilikom bombardovanja.

62

The Avant-Garde Film 1895-1939, Part Two

supplements an annotated anthology published under the same title by
Radionica SIC (Belgrade, 1984, out of print).
Along with texts by/on Ginna, Man Ray, Gerd, Artaud, Dekeukeleire,
the Themersons, and Desnos, it contains some less known Yugoslav material: a
screenplay by Monny de Bouly (from 1923), a description of a surrealist documentary
on Belgrade made by Vane Bor (Stevan Zivadinovi) in 1936, as well as documents on
an apocryphal (?) film from 1925, a work of a Yugoslav living in Berlin.
The Chronology" lists films which at the time of their appearance were considered
avant-garde or experimental, the organizations for screening or distribution, important
meetings, etc. It also contains
bibliographical data on books and articles by avant-garde filmmakers.
This is one in the series of publications on avant-garde/experimental film and video
issued by
Academic Film Center/Cultural center "Students City"

63

A rnaldo Ginna
ZA B ELEK E O A V A N G A R D N O M
FILM U
FU T U R IS T I K I IV O T
M oni de Buli
D O K TO R H IP N IS O N
ILI
T E H N IK A IVO TA
M an Ray
PO VR ATA K RA ZU M U
Gyula Szava
PRVI
Nepoznati autor
PISM O
Antonin Artaud
KOLJKA I SVETENIK
Kristin Thom pson
DEKEUKELEIRE PR O TIV NARACIJE
N epoznati autor
UM ES TO "SOCIJALNE UMETNOSTI'"
Stefan i Franciszka Them erson
EVROPA
Robert Desnos
AVANGARDNI FILM
HRONOLOGIJA