1.

Uvod
Sredstva za podlaganje spreavaju prenoenje nadraaja
(termikih, hemijskih, mikrobiolokih i galvanskih) na pulpu preko
dentinskih kanalia otvorenih preparacijom. Mogu se podijeliti na:
lakove i
sredstva za prekrivanje (zatitne podloge).
I jedni i drugi stvaraju zatitni sloj u vidu tankog filmana
eksponiranim povrinama i ponaaju se kao mehanika barijera
prodoru tetnih nadraaja u dublja tkiva.
Tu se ubrajaju i lajneri (prekrivai), koji se nanose preko
dentina u tankom sloju, i tzv. baze, dentinske nadoknade koje
nadoknauju izgubljeni dentin kod veih lezija. Izbor podloge i
nain zatite zavisi od veliine i dubine kaviteta, kao i od izbora
materijalaza ispune.

2.1 Lakovi
Lakovi su rastvori prirodnih ili vjetakih smola rastvorenih u
organskim rastvaraima (hloroform, alkohol, aceton, toluen, etar,
etilacetat, amilacetat i dr.). Isparljivi rastvarai nestaju brzo posle
aplikacije laka, a preko dentina ostaje tanak sloj, tzv. film smolaste
materije.
Sloj laka se ponaa kao semipermeabilna membrana koja
spreava prodor pojedinih jona. Lakovi smanjuju penetraciju
fosfatnih jona, pa se preporuuju kao intermedijarna podloga pri
cementiranju cink-fosfatnim ili silikatnim cementima. Spreavaju
prodor metalnih jona iz amalgamskih ispuna u dentin i gle,
odnosno prebojavanje zubnih struktura. Ne preporuuju se ispod
kompozitnih ispuna jer omekavaju smole i sa njima reaguju.
Spreavaju duboko kvaenje kaviteta smolama.
Lakovi su materijali niske viskoznosti koji se nanose u tankom
sloju (film debljine 2-5m) kao zatita dentina, smanjujui
propustljivost dentinskih kanalia. Koriste se kao zatita ispuna od
dehidratacije (glas-jonomer cemenata), odnosno smanjenja
mikropropustljivosti amalgamskih ispuna nakon inicijalne
kontrakcije.

Banja Luka, maj 2016

U fazi inicijanog vezivanja ne

posjeduje dovoljnu mehaniku
otpornost da izdre sile
proizvedene kondenzacijom
materijala za ispune.
Lakovi su slabo rastvorljivi u
destilovanoj vodi u odnosu na
organske rastvarae. Imaju
malu otpornost na abraziju,
malu termiku i elektrinu provodljivost. Meutim, primjenjeni u
tankom sloju nisu dobri izolatori. Pakovani su u dobro zatvorenim
boicama zbog mogunosti da rastvara ispari. Nanose se u
ravnomjernom sloju i po suenju se moe nanijeti novi sloj, radi
bolje izolacije. Meu komercijalnim lakovima su Copalite i
Tubulitec.

2.2. Lajneri
Lajneri (prekrivai) su deblji od lakova i postavljaju se samo na
dentin. Koriste se kao podloge

razliitog hemijskog sastava (u

osnovi su smola sa dodatkom glas-jonomer cementa ili kalcijumhidroksida) koje se mogu postaviti u tankom sloju.
Redukuju ili eliminiu dentinsku propustljivost. Imaju kratko vrijeme
vezivanja, koje jo vie pospjeuje
vlaga iz atmosfere i tenost iz
dentinskih tubula. Imaju i terapeutsko
antibakterijsko dejstvo, oslobaaju
fluoride i adhezivni su. Lajneri se
ponekad sastoje od rastvora i
sintetike smole.

Banja Luka, maj 2016

2.3 Preparati na bazi kalcijum-hidroksida

Preparati na bazi kalcijum-hidroksida se esto nanose kao
subpodloge ili medikamentozne podloge preko kojih se postavljaju
baze za nadoknadu dentina i materijali za definitivne ispune.
Kalcijum hidroksid je u stomatoloku praksu uveo Herman 1920.
godine, a kao materijal za direktno prekrivanje pulpe uveo ga je
Zender 1939. godine. Klacijum-hidroksid svojom visoko pH
vrijednou (12-13) djeluje alkalizujue i za ivo tkivo predstavlja
kaustik. Ovaj efekat je vremenski i prostorno ogranien samo na
razmekano tkivo tj. dentin. Poslije dodira kalcijum-hidroksida sa
razmekanim dentinom, brzo se stvara teko rastvorljiva
kalcijumova so kalcijum-karbonat i mjenja se pH. Kada vrijednost
pH pade ispod 9, pasta vie nije za upotrebu.
Bioloko dejstvo kalcijum-hidroksida obezbjeuje antimikrobni
efekat i indukciju stvaranja tvrdih tkiva, oslobaanjem hidroksilnih
jona.
U kontaktu sa tkivom kalcijum-hidroksid izaziva vieslojnu
nekrozu. Poslije direktnog prekrivanja puple, u predjelu rane dolazi
do premoavanja tvrdim tkivom. Stvaranje tvrde zubne supstance
je osobina elija pulpe, nezavisna od kalcijum-hidroksida koji je u
ovom sluaju bioloki nadraaj na odontoblaste koji stvaraju
reparatorni dentin. Djeluje antimikrobno na preostale bakterije u
kavitetu i podstie remineralizaciju dentina.
Kalcijum-hidroksid ima slabe mehanike osobine i lou
adhezivnost za dentin, pa se lajnerima dodaju smole radi
poboljanja navedenih osobina. U fazi inicijalnog vezivanja nema
dovoljnu mehaniku otpornost da izdri sile kondenzacije materijala
za ispun. U dubokom kavitetu kalcijum-hidroksid lajner se prekriva
glas-jonomer cementom koji zamjenjuje izgubljeni dentin. Ne
ometa polimerizaciju materijala koji sadre Bis-GMA smolu i zato je
pogodan za podlaganje kaviteta u kojima e se primjeniti
kompozitni ispun.
Preparati na bazi kalcijum-hidroksida najee su u kombinaciji sa:
vodom (Calxil, Calcipulpe)
lakovima
kiselinama
uljima
monomerima
Vodene suspenzije kalcijum-hidroksida u destilovanoj vodi ili
fiziolokom rastvoru imaju najjae alkalizujue dejstvo, tj.
najizraenije baktericidno dejstvo. Gotovi preparati sadre pored
Banja Luka, maj 2016

kalcijum-hidroksida, i dodatke radi rendgen kontrasta i lakeg

rukovanja.
Calxyl predstavlja suspenziju kalcijum-hidroksida u vodenom
rastvoru sa dodatkom natrijum-karbonata, natrijum-hlorida,
kalcijum-hlorida, kalijum-hlorida i tragovima magnezijuma. pH mu
je oko 17,12. Kad se suspenzija aplikuje, viak vlage se upije

kuglicom vate ili blagim

mlazom vazduha. Na
prekrivenom zidu ostaje tanak sloj kalcijum-hidroksida. Preparati se
uvaju u boicama ili pricevima sa zapuaem u najlonskoj foliji,
zbog produenja trajnosti preprata. U kontaktu sa CO iz vazduha
stvaraju se karbonati i gube se osobine kalcijum-hidroksida.
Pulpdent je komercijalna pasta koja se sastoji od kalcijumhidroksida (52,5%) u vodenom rastvoru metil-celuloze. Uloga metilceluloze je da disperguje kalcijum-hidroksid i zgusne suspenziju do
eljene viskoznosti da bi se olakala njegova aplikacija. Koristi se u
terapiji dubokog karijesa kod indirektnog i direktnog prekrivanja
pulpe, kod pulpotomije i u endodontskoj praksi za terapiju
inficiranih kanala sa velikim periapeksnim lezijama.

vrsto vezujui preparati na bazi kalcijum-hidroksida

dobijaju se acidobaznom reakcijom izmeu bazinog kalcijumhidroksida i kiseline. Iz takve reakcije nastaju soli, cementi koji se
stvrdnjavaju. Takvi su kalcijum-salicilatni cementi koji se dobijaju

Banja Luka, maj 2016

rekacijom sa esterom salicilne kiseline: Calcimol, Life, Reocap,

Dycal i dr. U sastav ovih cemenata ulaze i neorganske
komponente, rendgen kontrastna sredstva, pigmenti, hidrofilne
materije za postizanje konzistencije, strukturni stabilizatori i dr.
Dycal je kalcijum-hidroksidni cement koji se sastoji iz osnovne
mase (baze) i katalizatora u obliku dvije paste koje se mjeaju u
istim koliinama.
Svjetlosno-polimerizujui kalcijum-hidrosid materijali
imaju izuzetno dobre fizike osobine i redukovanu rastvorljivost
(Calcimol LC). Ovi preparati se upotrebljavaju kod dubokih
kaviteta za prekrivanje dentina kao terapeutska pasta sa
prolongiranim efektom (pH oko 12). Stavlja se u tankom sloju (0.51mm) jer deblji sloj nije otporan na pritisak. Vezuje se
prosvjetljavanjem u trajanju od 40 sekundi. Ne koristi se kao
samostalna podloga jer pod uticajem dentinske tenosti gubi svoja
terapijska i fizika svojstva.

2.4 Amalgam lajneri

Amalgam lajneri koriste se kao podloga ispod amalgamskih
ispuna. Predstavlja rastvor
sintetike smole sa 1,5%
natrijum, kalcijum-fluorida i
dispergovanih estica istog
metalnog srebra. Ova
kombinacija treba da uspostavi
vezu izmeu zuba i amalgama
tako to se formira veza izmeu
smole i zubne supstance i
izmeu srebrnih estica i ive iz
amalgama, formirajui gama 1 fazu. Tako se smanjuje rizik
stvaranja mikroprostora na spoju ispun-zubna supstanca,
posebno nakon inicijalne
kontrakcije amalgama.

Banja Luka, maj 2016

Lajner se unosi u kavitet etkicom ili sintetikim suneriem.

Prekrivaju se svi zidovi kaviteta i posuuje se vazduhom u
trajanju od 30 sekundi. Nakon toga se u kavitet unosi amalgam.

2.5Baze
Za baze (dnetinske nadoknade) koriste se cementi (cink-fosfatni,
polikarboksilatni i GJC) koji se postavljaju u debljem sloju od
lajnera. Mogu biti podloga za kompozit ili amalgam.
2.5.1Cink-fosfatni cement
Cink-fosfatni cement je u upotrebi

od 1879. godine ali se godinama

usavravao zahvaljujui tehnolokim dostignuima. To je
dvokomponentni materijal sastavljen iz praha i tenosti. Prah se
sastoji iz cink-oksida, magnezijum-oksida, bizmut-trioksida i ostalih
sastojaka koji se koriste radi korigovanja radnih i finalnih svojstava
zamjeanog cementa. Tenost cink-fosfatnog cementa se dobija
dodavanjem aluminijuma i ponekad cinka ili njihovih jedinjenja
vodenom rastvoru ortofosforne kiseline.
Prah i tenost se pakuju u boice koje moraju biti hemetiki
zatvorene jer su podloni promjenama u dodiru sa vazduhom.
Mjeanjem praha i tenosti na staklenoj ploici dobija se glatka
cementna masa koja se lako obrauje uz oslobaanje toplote ija
konzistencija treba da odgovara tvroj pasti.
Osobine cink-fosfatnog cementa:
lo provodnik toplote i elektriciteta,
boja slina boji zuba ali nije transparentan,
plastinost i fluidnost-adaptabilnost i aderentnost
otpornost na pritisak i zatezna vrstoa
lako se priprema i unosi u kavitet
Banja Luka, maj 2016

 poetna kiselost raste od 48h do 6 dana - neophodne

medikamentozne podloge
lako se lomi u tankom sloju
erozija i dezintegracija materijala kod dueg kontakta sa
vlagom
oslobaanje toplote u procesu stvrdnjavanja
2.5.2Polikarboksilatni cement
Polikarboksilatni cement je dvokomponentni materijal sastavljen
iz praha i tenosti. Prah ini cink-oksid sa dodatkom magnezijumoksida, aluminijum-oksida i soli fluorid-kalaja. Tenost je vodeni

rastvor poliakrilne kiseline. Poliakrilna kiselina sa kalcijumovim

jonima gradi metalni kompleks, pri emu molekul poliakrilne
kiseline moe da vee stotine kalcijumovih jona pa se tako
ostvaruje hemijska veza. Takoe, poliakrilna kiselina gradi
jedinjenja i sa proteinima, to jo vie poveava njenu adhezivnost
a smanjuje toksinost. Prah i tenost se pakuju u boice koje
moraju biti hermetiki zatvorene jer kontakt sa vazduhom moe
negativno uticati na osobine cementa. Koristi se kao zatitna
podloga ispod amalgamskih i livenih ispuna.
Osobine cementa:
vrijeme vezivanja 5-8 min
moe se ubrzati hlaenjem ploice za mjeanje ili
upotrebom manje koliine praha
vrstoa na pritisak
adhezivnost
biokompatibilnost
rastvorljivost velika u organskim rastvaraima i pljuvaci
mogunost difundovanja kiseline kroz dentin- ne
preporuuje se kod dubokih kaviteta i indirektnog
prekrivanja pulpe bez prethodne medikamentozne
podloge.
Banja Luka, maj 2016

2.5.3 Glas-jonomer cement

Dobija se meanjem praha i
tenosti, odnosno acidobaznom
reakcijom izmeu fluor-alumino
silikatnog stakla (praha) i poliakrilne kiseline (tenosti). Tenost
predstavlja vodeni rastvor kopolimera poliakrilne i itakonske ili
meleinske kiseline sa malim dodatkom tartarne (vinske) kiseline.
Jedna od indikacija za primjenu GJC je podlaganje kaviteta,
odnosno nadoknada uzgubljenog dentinskog tkiva ispod ispuna od
amalgama, kompozita i inleja. Postoje dvije vrste GJC podloga:
lajneri (prekrivai),
baze (dentinske nadoknade)
Lajneri se koriste kod pliih kaviteta i svrha im je termika
izolacija ispod amalgama i metalnih, livenih ispuna a ispod
kompozita imaju cilj da postignu bolje hemijske veze sa dentinom i
mikromehanike ili hemijske veze sa kompozitom.
Kod veine lezija koriste se baze GJC-a kao zamjena za
izgubljeno dentinsko tkivo. Postupak je poznat kako sendvi
tehnika. Ako se kako baza koristi konvencionalni GJC, onda se
povrina nagriza jer se sa kompozitom ostvaruje, u tom sluaju,
mikromehanika veza. Ako se kao baza koristi hibridni GJC, onda
nije potrebno nagrizanjenje jer se sa kompozitom ostvaruje
hemijska veza. Ovaj postupak je posebno indikovan kod veeg
gubitka dentinskog tkiva, pri emu se tada moe sauvati i dio
podminirane glei koji bi prema klasinim restaurativnim
principima morao biti uklonjen.
Osobine GJC:
biokompatibilnost
oslobaanje fluorida i antikariogeni efekat
adhezivnost za gle i dentin
Banja Luka, maj 2016

otpornost na troenje - abrazivnost

otpornost na pritisak
otpornost na istezanje
otpornost na lomljenje
modul elastinosti
rastvorljivost
osetljivost na disbalans vode
dimenzionalne promene - postojanost volumena
estetske osobine
Rtg kontrastnost
poroznost

3.Literatura:
Osnovi restaurativne stomatologije, S. ivkovi, Beograd 2009
Internet

Banja Luka, maj 2016