XI GLAVA

OBLIK SUDSKIH AKATA I ODLUKA, NAIN PISANJA I POTPISIVANJA

1. Pravila pri pisanju odluka i drugih pismena
lan 122.
U svom radu sud koristi izraze iz zakona i izbegava strane rei i rei koje nisu opte usvojene
u radu suda. Jeziki izraz odluka i drugih pismena mora biti jasan i razumljiv.
U uvodu presude sud oznaava predmet spora. Za kratko oznaenje predmeta spora sud, po
pravilu, koristi zakonske pravne institute (zajam, sticanje bez osnova, povreda moralnih
autorskih prava).
U izreci i obrazloenju odluke stranke se uvek oznaavaju njihovim punim linim imenom, a
ne po redu nabrajanja (prvoredni tuilac, drugooptueni i sl.).
U obrazloenju odluke moe se navoditi i praksa meunarodnih institucija koje tite ljudska
prava (npr. Evropski sud za ljudska prava - Vini protiv Srbije "Slubeni glasnik RS", br ... ).
Kad se podaci upisuju u javne knjige izreka sadri i line podatke propisane posebnim
propisima (ime jednog od roditelja, devojako prezime, godina roenja, JMBG i dr.).
Vremensko trajanje kazne i novani iznosi oznaavaju se u izreci odluke brojevima i slovima
u zagradi.
Naziv zakona i drugih propisa mogu se u tekstu navesti u skraenom obliku (ZPP, KZ), a oni
koji nisu u estoj upotrebi, navode se punim nazivom i oznaenjem slubenog glasila i broja u
kome su objavljeni (npr. "Slubeni glasnik RS", broj 27/10).
lan 123.
Sve akte sudske uprave potpisuje predsednik.
Pismena koja se odnose na predmete u radu u pojedinim odeljenjima, potpisuje predsednik
vea, odnosno sudija pojedinac.
Upravitelj pisarnice moe potpisivati pismena samo ako su sastavljena na osnovu pismene
odluke ili uputstava predsednika vea, odnosno sudije pojedinca.
Pismena koja se odnose se na pozivanje stranaka, svedoka, vetaka, dostavljanje tube,
odgovora na tubu i druge poslove ekspedicije potpisuje lice koje ih otpravlja, na nain
propisan stavom 3. ovog lana.
lan 124.

U sluaju trajne spreenosti ili nastupanja drugih izuzetnih okolnosti, usled kojih ne postoji
mogunost da predsednik vea ili zapisniar potpiu odluku koja je doneta, ali nije izraena
odnosno potpisana, odluku e izraditi ili potpisati umesto predsednika vea, drugi sudija, a
umesto zapisniara - drugi zapisniar, odnosno lice koga odredi predsednik.
Predsednik e posebnom odlukom odrediti sudiju koji e dalje postupati u predmetu u sluaju
iz stava 1. ovog lana, ako je doneta odluka potpisana, a nije ekspedovana, odnosno da po
predmetu treba da se postupa.
Ako je zakljuena rasprava, odnosno pretres, a odluka nije doneta, predsednik e u sluaju iz
stava 1. ovog lana predmet dati u rad u skladu sa lanom 49. ovog poslovnika, drugom
predsedniku vea ili sudiji pojedincu da otvori raspravu, odnosno pretres i da sprovede
postupak.
lan 125.
U gornji levi ugao svih sudskih pismena stavlja se zaglavlje koje sadri: grb Republike Srbije,
naziv Republika Srbija, naziv suda, oznaku i broj predmeta, datum i sedite suda. Ako je
odluka ili pismeno izraeno u sudskoj jedinici, odnosno odeljenju izvan sedita suda, u
zaglavlju se pored naziva navodi i sudska jedinica, odnosno odeljenje izvan sedita suda.
Presude, reenja, zapisnici i reenja drugostepenog suda piu se na celom listu formata A4, a
ostale odluke, uverenja, potvrde i druga slina pismena mogu se pisati na listu formata A5.
Izvornici i prepisi odluka moraju biti itljivi, uredno sastavljeni i odtampani korienjem IKT
ili pisaom mainom. Izuzetno, zbog prirode pojedinih radnji, pismena mogu biti pisana
hemijskom olovkom ili mastilom (zapisnici o uviaju, zapisnici u postupku izvrenja i sl.).
U sudovima u kojima se koristi IKT, standardizuje se izgled i forma sudske odluke (veliina i
vrsta slova, broj redova, broj slovnih mesta, prored i sl.).
1a Sudski zapisnici
lan 125a
Zapisnik se sastavlja o svakoj sudskoj radnji, u skladu sa pravilama postupka.
U svakom zapisniku oznaava se tano vreme poetka i zavretka odreene sudske radnje.
Zapisnici o glavnim pretresima, raspravama, pripremnim i ostalim roitima, kao i zapisnici u
vezi sa obavljanjem drugih sudskih radnji sastavljaju se i tampaju po pravilu korienjem
IKT ili pisaom mainom sa dovoljno ostavljenog praznog prostora na obe stranice (75
slovnih mesta u redu), bez proreda, sa odvojenim stavovima, na obe strane lista.
Ako se zapisnik radi korienjem IKT, za izradu se koristi vrsta slova (font) - times new
roman, sa odgovarajuom veliinom slova (pt - 12).

Odluke donete tokom rasprave ili pretresa koje se odnose na upravljanje postupkom ili odluke
o glavnoj stvari koje su objavljene na raspravi ili pretresu piu se u zapisniku odvojeno od
ostalog teksta i oznaavaju se nazivom, u posebnom redu, velikim rastavljenim slovima.
Na kraju zapisnika oznaava se vreme zavretka radnje (uz oznaku sata i minute).
lan 125b
Zapisnik pie zapisniar, a moe ga pisati i sudijski pomonik.
Zapisnik potpisuje sudija ili slubenik koji sprovodi odreenu radnju, na desnoj strani ispod
teksta zapisnika. Zapisniar stavlja svoj potpis na levoj strani ispod teksta zapisnika.
U sredini ispod teksta zapisnika ostavlja se prostor za potpisivanje stranaka, ako je to
pravilima postupka predvieno.
Potpisi na zapisniku moraju biti itljivi.
Ako osoba koja treba da potpie zapisnik ne zna ili ne moe pisati, stavie umesto potpisa
otisak kaiprsta desne ruke iznad svoga imena ispisanog pisaom mainom ili korienjem
IKT.
lan 125v
Ako se zapisnik sastavlja povodom obavljanja sudskih radnji van suda, osim onih na sudskim
danima, moe se izuzetno itko pisati i hemijskom olovkom, ako nema mogunosti za
upotrebu pisae maine ili korienje IKT. U takvom sluaju zapisnik se mora odmah nakon
dolaska u sud prepisati po pravilu korienjem IKT ili pisaom mainom.
Prepis zapisnika iz stava 1. ovog lana overava predsednik vea ili sudija pojedinac, odnosno
drugi slubenik koji je sprovodio odreenu sudsku radnju, svojim potpisom i stavljanjem
sudskog peata. Zapisnik pisan rukom zdruuje se spisu predmeta tako to mu se prilae i
prepis zapisnika.
lan 125g
Ako po zakonu nije nuno sastavljanje zapisnika, sainjava se slubena beleka u kojoj se
oznaava obavljena slubena radnja, datum i mesto izvrenja. Ovo naroito vai za primanje
podataka od stranaka ili za razna saoptenja strankama.
Slubenu beleku potpisuje sudija ili zaposleni koji ju je sastavio.
lan 125d
Zapisnik se, u skladu sa posebnim propisima, moe sainiti pomou ureaja za tonsko i
optiko snimanje.

Tonsko ili optiko snimanje vri se tehnikim ureajima koji stvaraju tonski zapis, video zapis
ili video-tonski zapis. Ovi elektronski zapisi smeteni su na elektronskom, magnetnom,
optikom ili drugom mediju.
Zapisnik se na ovaj nain moe sastaviti ako sud ima tehnike mogunosti koje mogu da
obezbede da snimak bude potpun i kvalitetan.
Zapisnik koji je sainjen pomou ureaja za tonsko i optiko snimanje je sastavni deo
sudskog spisa i prenosi se u formu pisanog zapisnika u rokovima predvienim posebnim
propisima.
Ako se tok glavne rasprave, pretresa ili roita, ili pojedini delovi belee pomou ureaja za
tonsko i optiko snimanje, stranci se moe izdati prepis zapisnika (transkript), ili kopija
snimka u skladu sa posebnim propisima.
Ako je sudska radnja u skladu sa posebnim propisima koji ureuju pojedinu vrstu postupka
zabeleena pomou ureaja za tonsko i optiko snimanje, o snimanju se sastavlja zapisnik u
kome se oznaava mesto snimanja, kratki sadraj snimanja i gde se snimak uva.
Mesto uvanja snimka mora biti zatieno od vlage, poara, gubitka ili oteenja.

lan 125
Zapisnik se moe sastaviti u formi stenografskih beleki. Stenografske beleke se prenose u
formu tampanog teksta najkasnije u roku od 48 asova. tampani tekst pregleda i potpisuje
stenograf, a overava sudija. Stenografske beleke i overeni prepisi beleaka i snimaka
prikljuuju se spisima.
Odredbe ovog poslovnika o zapisnicima primenjuju se i na zapisnik iz stava 1. ovog lana.