Agrosvet

JUL 2009 # BROJ 25

PRE I POSLE @ETVE

SUZBIJANJE SKLADI[NIH
[TETO^INA
DIVLJI OVAS PONOVO NA
NA[IM NJIVAMA
AL-KO KVALITET BEZ
KOMPROMISA

BESPL ATAN PRIMERAK

* za preuzimanje elektronske verzije asopisa posetite nau web stranicu www.agromarketdoo.com

Agrosvet

STRU^NA SLU@BA:
Marketing:

BESPLATAN
PRIMERAK
JUL 2009
BROJ 25

Goran Petrovi}
dir. marketinga 063/105-83-20
Aleksandar Jotov
teren Vojvodine 063/658-310
Dragan \or|evi}
teren isto~ne Srbije 063/102-23-45
Radmila Vu~kovi}
teren centralne Srbije 063/-105-81-94
Dejan Milin~evi}
semenska roba 063/106-74-79
Du{an Savi}
ishrana bilja 063/106-07-42
Milan Stevanovi}
tools manager 063/11-20-781
Goran \oki}
garden manager 063/10-58-276

Prodaja:
Vladimir Dragutinovi}, centralna Srbija
063/438-483
Veselin [uljagi}, zapadna Srbija
063/658-307
Zoran Radovanovi}, isto~na Srbija
063/10-58-091
Ne{a Milojevi}, centralna Srbija
063/10-58-278
Milo{ Toma{ev, Ba~ka, sever Banata
063/635-495
Velibor Hristov, ju`ni Banat
063/658-312
Neboj{a Lugonja, Ba~ka i Banat
063/10-58-223
Dragoslav Mitrovi}, Srem i Beograd
063/10-58-191
Ivan Gnjatovi}, Banat
063/11-24-540
Bojan \oki}, jug Srbije
063/668-165
Darko Dolinaj, Srem, Novi Sad i Ma~va
063/11-23-309
Dejana Klisuri}, Srem, Novi Sad i Ma~va
063/11-24-570
Nada Jovanovi}, Ba~ka
063/693-501
Daniel Grnja, Ba~ka
063/438-641
Dragutin Arsenijevi}, zapadna Srbija i Ma~va
063/657-929
Miroslav Joki}, Crna Gora
069/300-845

SADR@AJ
RE^ UREDNIKA

03

PERSPEKTIVE RAZVOJA SVETSKE POLJOPRIVREDE

U PERIODU 2008/2017. GODINE (II DEO)

04

PRE I POSLE @ETVE

07

SUZBIJANJE SKLADI[NIH [TETO^INA

10

DIVLJI OVAS PONOVO NA NA[IM POLJIMA

12

JU@NOBANATSKA [KOLA VO]ARSTVA (III DEO)

14

DAN VO]ARSTVA 2009.

16

ZA[TITA I ISHRANA BRESKVE - PRIMER DOBRE PRAKSE

18

MANDIPROPAMID - NOVI STANDARD U SUZBIJANJU

PROUZROKOVA^A PLAMENJA^E

21

@ETVENI OSTACI I STAJNJAK ^UVARI PLODNOSTI

ZEMLJI[TA

26

AL-KO KVALITET BEZ KOMPROMISA

28

AGROSVET
Stru~na revija

Izdava~: Agromarket doo

Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac
tel: 034/308-000 / fax: 034/308-016 / www.agromarketdoo.com
DISTRIBUTIVNI CENTRI:
Kragujevac: 034/300-435, Beograd: 011/84-88-307,
Valjevo: 014/286-800, Ni{: 018/274-700,
Subotica: 024/754-343, Sombor: 025/432-410,
Sremska Mitrovica: 022/649-013
AGROMARKET CRNA GORA
Podgorica: +382 20 872 165
AGROMARKET BIH
Bijeljina: +387 55 355-230,
Gradi{ka: +387 51 809-840
Direktor ~asopisa: Du{an Mojsilovi} dipl. ing. polj.
Glavni i odgovorni urednik: Dragan \or|evi} dipl. ing. polj.
Grafi~ki urednik: Mateja Berbakov dipl. graf. diz.

Agrosvet 25
Pie:
Dragan orevi, dipl. in. polj.

RE^
UREDNIKA

Ako je od Velikog brata, ma ko god on bio, mnogo je. Prolee smo

ispratili sa tempraturama vazduha 34 do 37C uz bezkini period
od 45 do 60 dana, a leto nam je dolo sa temperaturama 13 do
20C i padavinama oko ili preko 100 mm/m2. Za neke useve i
zasade kasno, za neke neto ranije nego to treba, nekima u pravo
vreme, a nekima i ne treba ba toliko. Poela je etva strnina, berba
malina i vinje u toku. ta rei za cene? Komentar zadravam za
sebe, ali evo ta su pojedinci izjavili ovih dana:
Drava Srbija e od zemljoradnika otkupiti 60-70.000 tona
penice po 13 din/kg da bi zatitila proizvoae, izjavio je ministar
Saa Dragin u Novoj Crnji, uz najavu da e Ministarstvo poljoprivrede kontrolisati sva otkupna mesta za ito.
U Srbiji e ovogodinji rod penice biti oko 1,9 mil. tona, za oko 5
% manje nego 2008., to e biti dovoljno i za domae potrebe i za
izvoz, uz procenjeni prosean prinos od 3,49 t/ha, kazao je Milan
Prostran. Komora oekuje da Robne rezerve otkupe 200.000 t
penice, a da Vlada donese uredbu o pokrivanju dela trokova
skladitenja penice da bi pomogla onima koji mogu da ekaju
povoljnije cene i da pronae model za naturalnu razmenu.
U Srbiji je poela i prodaja ovogodinjeg roda penice na Produktnoj berzi u Novom Sadu, a prodato je 150 tona zrna po ceni od 9,50
din/kg (bez PDV), izjavio je arko Galetin, direktor PB. Istovremeno, penica na berzi u Parizu je kotala 140 /t (12,97din/kg), a
u Budimpeti 112 /t (10,38 din/kg).
Milan Prostran je podsetio da je agrarni budet za 26 % manji
nego lane, da drava poljoprivrednicima jo duguje dve milijarde
dinara za prolu godinu i da agrar od velikih trgovinskih lanaca
potrauje oko 50 milrd. din, to ozbiljno ugroava likvidnost poljoprivrede. Poljoprivreda je u prva etiri meseca ostvarila suficit od
92,2 mil. dolara i pokrivenost uvoza izvozom od 122,7 %.
Tako to izgleda u Srbiji, zemlji na brdovitom Balkanu, u kojoj su svi
priali da nam je poljoprivreda jedina ansa da napravimo brejk i
osvojimo set, a moda i me. Samo priali, a malo pomogli. Ali ako
je za utehu i tamo negde, ne cvetaju rue:
Protestujui zbog niskih cena hrane i mleka, nezadovoljni farmeri
iz nekoliko zemalja doli su u ponedeljak sa stotinama traktora u
Luksemburg, gde ministri EU raspravljaju o reformi poljoprivrede.
Tokom dana, farmeri su u Luksemburgu napravili saobraajnu
pometnju, nosei plakate sa natpisima: Tortura nad farmerima i
Nema hrane bez poljoprivrednika.
Svetska glad je u 2009. dostigla najvei zabeleeni postotak, a
broj gladnih preao je neverovatnu brojku od jedne milijarde ljudi.
Opasna kombinacija svetske krize s neverovatnim porastom cena
hrane gurnula je u glad jo sto miliona ljudi. Ove brojke ne utiu
samo na ljude i krajeve koji su pogoeni krizom nego i na sigurnost i mir u svetu, izjavio je direktor FAO-a Jacques Diouf.

03

Posle svega ovoga, mislim, ta rei?

Agrosvet

Pie: Dr Ivan Krolak

PERSPEKTIVE RAZVOJA
SVETSKE POLJOPRIVREDE
U PERIODU 2008-2017.(II DEO)
Cene poljoprivrednih proizvoda na svetskoj pijaci su u toke prole godine dostigle
rekordan nivo. Zbog nestabilnosti nekih makroekonomskih faktora koji utiu na njeno
formiranje ali i svetske ekonomske krize cene
su poetkom 2009. godine znaajno pale.
Gledajui u budunost pitanje koje se ve
sada postavlja je koji e faktori i kako uticati
na menjanje poljoprivrednog okruenja i
slobodno formiranje cena u globalnoj
ekonomiji?
Sa dananje distance neke kratkorone predpostavke izvetaja (OECD-FAO Agricultural
Outlook 20082017) su netane, jedan od
oitih primera je projekcija rasta GDP-a
(godinji drutveni proizvod) do 2017. (tabela
3).
T e n d e n cije ra zvo ja b ru to n a cio n a ln o g d o h o tka (G D P ) d o 2 0 1 7
P ro se k
2 0 02
2 0 06

2007

2008

2009

A u stra lija

3 ,2

4 ,3

3 ,5

3 ,0

Kanada

2 ,7

2 ,6

2 ,4

2 ,7

EU 15

1 ,6

2 ,6

1 ,9

2 ,0

Ja p a n

1 ,7

1 ,9

1 ,6

1 ,8

SAD

2 ,7

2 ,2

2 ,0

2 ,2

A rge n tin a

4 ,9

7 ,8

5 ,7

4 ,7

B ra zil

2 ,8

4 ,8

4 ,5

4 ,5

K in a

1 0 ,1

1 1 ,3

1 0 ,8

1 0 ,5

In d ija

7 ,7

7 ,7

7 ,2

6 ,9

R u sija

6 ,5

7 ,5

6 ,5

6 ,0

OECD

2 ,3

2 ,5

2 ,2

2 ,3

Treba uzeti u obzir da je izvetaj zavren 2008.

tj. u vreme kada svetska ekonomska kriza jo
nije poprimila maha i dok se jo samo maglovito nazirao njen uticaj na poljoprivredu.
Dugorono, medjutim, ne treba sumnjati u
projekcije trendova koji su navedeni u
izvetaju. Uzajamna povezanost makroekonomskih faktora i usporavanje svetske
ekonomije igraju najbitniju ulogu u buduem
formiranju poljoprivrednog trita i u isto
vreme presudno utiu na meunarodnu
trgovinu, potranju i cene poljoprivrednih
proizvoda. Rast GDP-a, koji se danas oekuje
samo u zemljama u razvoju, automatski e se
odraziti na nain i kvalitet ishrane stanovnika
ova pretpostavka e direktno uticati na porast
potranje. Kada tome dodamo inemogunost
znaajnijeg proirenja obradivih povrina i
oekivan stalni
rast cena sirove
tabela 3
nafte (tabela 4),
koji e nemi2010
2013
2017
n o v n o
poveavati
3 ,2
3 ,0
2 ,8
trokove proizvodnje, dolazi
2 ,7
2 ,2
2 ,1
se do zakljuka
2 ,0
1 ,8
1 ,8
da e postojati
povean priti1 ,5
1 ,2
1 ,2
sak i tranja za
2 ,7
2 ,4
2 ,4
poljoprivrednim
proiz3 ,4
3 ,0
2 ,8
v o d i m a .
Poveana
3 ,9
3 ,6
3 ,5
tranja e se
8 ,2
8 ,2
8 ,2
s a m o
delimino
6 ,7
5 ,9
5 ,3
amortizovati
5 ,4
5 ,4
5 ,4
poveavanjem
prinosa poljo2 ,4
2 ,2
2 ,2
privrednih
Izvo r: O E C D a n d F A O S e cre ta ria ts
kultura sa

04

Agrosvet
Tendencije razvoja cene sirove nafte do 2017

S iro va n a fta
(U S D /b a rre l)

tabela 4

P ro se k
2002
2 0 06

2007

2008

2009

2010

2013

2017

4 2 ,3

7 2 ,3

90

90

9 1 ,1

9 6 ,4

104

Izvo r: O E C D a n d F A O S e cre ta ria ts

jednice povrine i savremenijim korienjem stonog fonda kojim e se polako poveavati

produkcija mlenih proizvoda i mesa. Kursne razlike SAD-a i zemalja koje svoja poslovanja
vre u dolarima su jo jedan od faktora koji e umnogome uticati na fleksibilnost i profitabilnost agro trita tih zemalja. Pretpostavlja se da e kao rezultat ovih injenica cene
poljoprivrednih proizvoda morati biti u proseku vie od prosenih cena u poslednjih 10
godina. Kada se uporede prosene cene projektovane za period od 2008. do 2017. godine
(nominalne vrednosti) sa cenama u periodu 1998 - 2007. godine, oekuje se poveanje u
proseku za 20% za prasetinu i govedinu, 30% za eer, 40 60% za penicu, kukuruz i mleko
u prahu, vie od 60% za maslac i uljarice i preko 80% za biljna ulja. Politika intervencije pojedinih drava, radilo se o regulisanju izvoza ili uvoza, je vrlo teko predvideti. Ovakve
promene mogu znaajno uzdrmati i poremetiti trite kako srednjerono tako i dugorono.
Promene u strategijama razvoja npr. biogoriva mogu znaajno destabilizovati ili ojaati
trite kultura od kojih se proizvode bioetanol i biodizel.
to se tie odnosa ponude i potranje trite itarica e po proceni izvetaja ostati relativno
izbalansirano, poveana potranja e biti zadovoljena viim prinosom i blagim
poveanjem povrina (tabela 5).
Tendencije razvoja trita penice i krmne hrane u zrnu* do 2017
* - kukuruz, sirak, jeam, ovas.

tabela 5

2005

2007

P romena
2 0 0 5 /2 0 0 7
(% )

2017

P romena
2 0 0 5 /2 0 1 7
(% )

S ve t

525

531

539

OECD

177

177

177

O sta li (n e O E C D )

348

354

362

S ve t

3 ,1

3 ,1

3 ,5

15

OECD

4 ,5

4 ,5

5 ,3

17

O sta li (n e O E C D )

2 ,4

2 ,4

2 ,7

14

P e n ica

168

319

89

231

37

K u ku ru z

106

181

71

165

56

P o vrin a (mil. ha)

P rin o s (t/h a )

C e n e (U S D /t)

Izvo r: O E C D a n d F A O S e cre ta ria ts

Poveana potranja za biljnim uljima kako za konzum tako i proizvodnju biodizela e

uticati na poveanje atraktivnosti gajenja ovih kultura. Male zalihe i visoka potranja e

05

Agrosvet
kratkorono vrlo pozitivno uticati na formiranje cena, ali kada se ravnotea uspostavi,
ustalie se i stabilizovati na odredjenom nivou (tabela 6).
Tendencije razvoja trita uljarica* i biljnih ulja do 2017
* - uljana repica, soja, suncokret.

tabela 6

2005

2007

P ro m e n a
2 0 0 5 /2 0 0 7
(% )

2017

P ro m e n a
2 0 0 5 /2 0 1 7
(% )

S vet

145

142

-2

164

13

OECD

48

46

-4

50

Ostali (ne OECD)

97

96

-1

113

16

Svet

2 ,0

2 ,1

2 ,3

15

OECD

2 ,6

2 ,4

-8

2 ,8

Ostali (ne OECD)

1 ,8

1 ,9

2 ,2

22

Uljarice

269

486

81

457

70

Biljna ulja

556

1015

82

1055

90

P ovrina (mil. ha)

Prinos (t/ha)

Cene (USD/t)

Izvo r: O E C D a n d F A O S e cre ta ria ts

Smanjene svetske zalihe eera u poslednjim godinama e se znaajno odraziti na

poveanje cena. Reforma EU kojom se smanjuju dotacije za izvoz belog eera e smanjiti
uticaj EU kao najveeg svetskog izvoznika i okrenuti preradjivaku industriju ka mnogo vie
racionalnijem i ekonominijem nainu poslovanja.
Zbog viih cena stone hrane i poveane potranje prevashodno u zemljama u razvoju, cene
mesa e kratkorono dostii svoj istorijski maksimum, a kasnije se blago smanjiti. No ni ovo
snienje nee uticati na injenicu da e cene i zbog poveanih proizvodnih trokova ostati u
proseku na viem nivou nego u proloj deceniji.
Cene mleka i mlenih proizvoda e uskoro zbog poveane ponude i stvaranja velikih zaliha
prouzrokovati ukidanje subvencija koje su i podstakle njihovu hiperprodukciju. Kao rezultat
toga sreemo se sa trendom smanjenja cena ve danas.
Ovo su samo projekcije mogueg razvoja proizvodnje ali i trita poljoprivrednih proizvoda.
Ali i iz njih treba izvui odreene pouke i usmeravati svoje planove i realizaciju. A
Nastavak u sledeem broju...

06

Agrosvet 25
Piu:
Dragan orevi, dipl. in. polj.
Bojan oki, dipl. in. polj.

PRE I
POSLE @ETVE

etva strnina je poela, prinosi su oko proseka, kvalitet dobar, cena

ispod eljene ali i to se mora izdrati i sauvati rod za naredni period.
Istovremeno, borba protiv korovskih vrsta kako bi naredni usevi bili
istiji poinje upravo nakon etve strnina. S toga nuno je odraditi
dve radnje, jednu pre, a drugu posle etve strnina. Ponjeveno ito
treba uneti u iste, suve prostore i redovno ga nadgledati. Jer tete
koje u kratkom roku mogu naneti skladine tetoine vrlo su
znaajne. Gubici mogu dostii i preko 10% smanjenja u odnosu na
unetu koliinu, kao i nepovratni uticaj na kvalitet i trinu cenu. To s
toga to skladini insekti prvenstveno napadaju klicu, zatim celo
zrno, a svojim ekskrementima (izmetom) ga zagadjuju. Istovremeno,
ito napadnuto insektima, podlonije je napadu pojedinih gljivica
Penicillium spp., Aspergillus spp., Mucor spp., to dovodi do daljeg
opadanja kvaliteta, gubitka hranljive vrednosti i pada cene. Sve ovo
ukazuje da se ovom problemu mora posvetiti puna panja.
Da bi zatita bila uspena i da bi se dobila bitka sa skladinim
tetoinama, neophodno je upoznati neprijatelja. Najznaajniji
tetni insekti na uskladitenom itu ali i na proizvodima od ita su
itni iak Sytophilus (Calandra) granarius, veliki branar Tenebrio
molitor, rizoperta Rhizoperta dominica, mali branar Tribolium
confusum, kao i moljci braneni Ephestia khniella, itni
Sitotroga cerealella i ambarski Tinea granella. Ponjeveno ito bi
trebalo uneti u skladini prostor sa maksimalnom vlagom od 14%, sa
to manjim stepenom oteenja zrna i naravno zdravo. No pre toga
treba pripremiti i skladini prostor. Priprema skladinog prostora
podrazumeva kombinaciju mehaniko-sanitarnih i hemijskih mera.
Mehaniko - sanitarne mere podrazumevaju uklanjanje ita iz
prethodne vegetacije, njegovo dakiranje ako je to mogue i
prebacivanje u drugi prostor ili prodaju mlinovima.

07

Agrosvet
ovog roka, obavlja se provetravanje i tek
tada novo ito se moe uneti u skladite.
Naravno, tokom uskladitenja neophodan
je stalni nadzor i kontrola zdravstvenog
stanja ita sve do njegove realizacije, a po
potrebi i preduzimanje korektivnih mera.
Da li e proizvodja uskladiteno ito
razmeniti za brano, mineralno djubrivo ili
neku drugu robu ili e ga iskoristiti za
jesenju setvu, ostaje na njemu. Medjutim
trina vrednost robe u bilo kojoj razmeni
imae veu vrednost ako zdravo ito
uskladiti u pravilno pripremljeni skladini
prostor.

ito iz ranijih sezona predstavlja potencijalni izvor zaraze. Nakon toga pristupa se
detaljnom ienju prostorije jer skladine
tetoine ostaju i u otpadnom materijalu,
ambalai. iste se podovi, zidovi, plafoni,
prozori.

Problem zakorovljenosti kako useva, tako i

mea, nepoljoprivredenog zemljita je sve
izraeniji s obzirom da se razvijaju i ire
otporne, viegodinje korovske vrste, koje
se tee i skuplje suzbijaju tokom vegetacije.
Poetak zatite od ovih korovskih upravo
poinje nakon etve strnina ali i drugih
useva koji se skidaju sa njive do sredine
avgusta meseca. Naravno reenje je
primena herbicida sa neselektivnim, totalnim delovanjem na bazi Glifosata.

Po zavretku ovih poslova, pristupa se hemijskim merama dezinsekciji prostorije. Dezinsekcija podrazumeva vlano tretiranje
prskanje celog skladinog prostora. Za ovu
namenu mogu se primeniti insekticidi na
bazi Pirimifos-metila Actellic-50 (0,75 do
1,5 ml/ m2 skladinog prostora), ili Dihlorvosa Dihin, Difos E-50 (10 do 20 ml u 0,5
do 1,0 l vode na 100 m3 prostora). Tretiranje
treba izvesti ledjnim atomizerima, prskalicama,
traktorskim
prskalicama
podeavanjem visine krila ili korienjem
creva sa mlaznicama. Prilikom primene
obavezna je korienje zatitne opreme
(gumirano odelo, rukavice, zatitna maska,
naoare). Nakon tretiranja, objekat se
zatvara, a radna karenca (zabran pristupa
ljudima u tretirani objekat) za navedene
insekticide iznosi 24 do 48 sati. Po isteku

08

Agrosvet
Kada se 1974. godine pojavio prvi preparat
na bazi Glifosata, mnogi su odahnuli. Odjednom su reenje za suzbijanje sve agresivnijih korovskih biljaka imali i oni koji brinu o
nepoljoprivrednim povrinama, kosinama
kanala, naftnim postrojenjima, putnoj i
eleznikoj mrei, povrinama koje je
trebalo privoditi kulturi. Tokom ovih tridesetak godina sve vie se primenjivao i u
vonjacima i vnogradima. Polako su i
proizvoai strnina shvatili da se iste njive
za narednu kulturu dobijaju primenom
preparata na bazi glifosata na strnitima
nakon etve. I tako je postao nezamenljiv
herbicid u higijenizaciji polja, pravi sanitarni
kordon u odnosu na nastupajuu armiju
korovskih biljaka.
U paleti pesticida kompanije Agromarket
nalaze se dva preparata na bazi ove aktivne
materije. Preparati Glifomark i Cosmic 36
zaustavljaju nalete, napredovanje i osvajanje teritorija koje ovek koristi, a koje
ugroavaju i divlji sirak Sorghumhalepense
, ostale muharike Echinochloa crusgalli,
vrste iz rodova Setaria spp., Poa spp., Bromus
spp., Panicum spp., Festuca spp., pirevina
Agropyrum repens, svraica Digitaria
sanguinalis, zubaa Cynodon dactylon,
rastavi Equisetum spp., trstika Phragmites communis, Erigeron. A pored njih
poponac i vijuac Polygonum i Convolvulus, tir Amaranthus, pepeljuga Chenopodium, goruica Sinapis, divlja kupina
Rubus, iak Xanthium, pomonica Solanum. Naravno i ozloglaena ambroziju. I
mnogo drugih korovakih biljaka.
Preparati Glifomark i Cosmic 36 se primenjuju u dozi od 2 do 12 litara po hektaru u
zavisnosti od prisutnih korovskih vrsta i
njihove brojnosti. Ono to preparati Glifomark i Cosmic 36 trae su primena u fazi
intenzivnog porasta korovskih biljaka pre
cvetanja, mirno i tiho vreme, bez vetra
tokom primene, izostanak padavina
najmanje 6 sati nakon aplikacije. Za punu
efikasnost optimalna koliina vode je 200
do 400 l po hektaru. Tretiranu povrinu ne
obraivati najmanje 14 do 21 dan nakon
tretmana. Ponovna setva neke nove gajene

09

biljke se bezbedno moe obaviti nakon

ovog perioda. Potujui sve navedeno,
preparati Glifomark i Cosmic 36 e ispuniti
traeni zadatak istu povrinu. A

Pie: Dr Miroslav Ivanovi

Agrosvet

SUZBIJANJE SKLADI[NIH
[TETO^INA
jala, odnosno zrna itarica. U
cilju
ouvanja
poetne
koliine i kvalitet ita i
obezbeivanja
optimalnih
uslova skladitenja veoma je
velika uloga ljudi, kako tokom
izgradnje, tako i tokom
odravanja
skladinih
objekata. Neophodno je obezbediti dobro suenje i provetravanje koje uspeno moe
spreiti pojavu i razvoj tetnih
mikroroganizama, odnosno
smanjiti opasnost od vrlo
opasnih mikotoksina u hrani.
Nita manje nije znaajno i
suzbijanje tetnih insekta,
kako pre, tako i tokom
unoenja ita u skaldite, ali i
kasnije tokom uvanja. Ipak,
uvek je najvanije reagovati
preventivno, ienjem i tretiranjem skladita insekticidima
pre unoenja ita, kao i dezinsekcijom vrea koje e se koristiti.
Penica, jeam i druga strna ita se od sredine
juna, a kukuruz od septembra meseca
skladite u skladita razliite veliine i grae.
Nekada su to skladita izraena po svim principima dobrog i uspenog uvanja itarica,
velika, betonska ili elina sa elevatorima,
sistemom ventilacije. U veini sluajeva poljoprivrednici skladite svoje ito na tavan, u
koeve, u podrume, u prirune silose. Bez
obzira o kakvom se skladitu radi, opasnost
od pojave i razvoja velikog broja tetnih
insekata koji oteuju zrno je veoma velika.
Ona je naroito velika kada se ito skladiti u
drvenim skladitima, u kojima se tetoine
odravaju esto i bez prisustva biljnog materi

Reagovati prevetivno
U skladitima, posebno onima izgraenim od
drveta, dakle na tavanu ili u ardaku, velika je
verovatnoa odravanja tetoina. Kada
nema itarica, a posebno kada se skladite
dugo koristi, a sada se ito esto uva veoma
dugo, ekajui bolju cenu, broj tetnih
insekata je veoma veliki. Skladita se obino
pre unoenja novog ita isprazne i taj period
do skladitenja novog ita je pravo vreme da
se skladita mehaniki oiste, od ostataka
stare robe i od praine, pa da se potom
pristupi primeni insekticida. U isto vreme,
stare i prazne vree, koje e se dalje koristiti,

10

Agrosvet
treba oistiti i pripremiti.
Pravi izbor insekticida
Insekticidi koji se koriste za tretiranje
praznih skladita pripadaju grupi kontaktnih preparata, uz uslov da imaju dobru
isparljivost, kao bi parama delovali i na
tetoine, posebni njihove larve koje su na
skrovitim mestima. Ovim zahtevima odgovara insekicid Actellic 50 koji se vec
godinama uspeno koristi za suzbijanje
skladinih tetoina., kako u velikim
silosima, transportnim sredstvima, tako i u
objektima za uvanje ita u domainstvu.
Preparat Actellic 50 je u velikim sistemima
za uvanje ita obino primenjuje prskanjem ita na transportnoj traci prilikom
unoenja u skladite, u koliini od 8 ml
preparata po 1 t robe. Na ovaj nain se
precizno dozira sredstvo i suzbijaju insekti
koji se ve eventulno nalaze na zrnu, kao i
oni u skladitu zbog izuzetno dobre isparljivosti ovog preparata. Pri uvanju ita u skladitima,u
o k v i r u
domainst va
veoma
je
vano da se
zidovi, podovi i
t ava n i ce
objekata pre
unoenja ita
isprskaju
rastvorom
preparata
Actellic
50.
Potrebna
k o l i i n a
preparata
je
75-150 ml uz
upotrebu 5 -20
l vode za 100
m2 povrine.
Manja koliina
preparata se
primenjuje u
sluaju istih
skladita, izraenih od vrstog materijala,
betona ili cigle, dok se vea koliina
preparata sa vie vode primenjuje za

11

skladita od drveta. Prazne vree od jute,

koje se najee koriste za skladitenje ita,
mogu se tretirati insekticidom Actellic 50
tako to se postave na betonsku ili asfaltnu
podlogu, a potom se prskaju rastvorom
preparata u koliini kao pri tretiranju zidova
praznog skladita. Vree se tretiraju sa obe
strane, ali se radi ekonominoti svaka
sledee vrea moe postaviti preko
prethodno tretirane, pa e na taj nain obe
strane vree biti izloene delovanju insekticida.
Sigurnost, pouzdanost i fleksibilnost
Preparat Actellic 50 suzbija insekte kontaktno, utrobno i fumigantno. Brzo isparava,
veoma brzo deluje, ali se kratko zadrava,
brzo se razgrauje na neotrovne sastojke,
to ga ini pogodnim i za direktno tretiranje
zrna itarica, jer posle nekoliko dana od
primene nema opasnosti od ostataka u
biljnim proizvodima koji se tretiraju.
Insekticid Actellic 50 je fleksibilan u nainu
primene, pa se moe primenjivati prskanjem, oroavanjem, zadimljavanjem, ULV
ureajima, pa primenu u praznim
skladitima, tretiranjem robe tokom
unoenja ili tokom uvanja.
Prednosti primene insekticida Actellic 50 u
suzbijanju skladinih tetoina:
- irok spektar delovanja na veliki broj
tetoina.
- Mogunost primene na razliite naine.
- Tena formulacija, laka za odmeravanje i
primenu.
- Odlino isparavanje, za suzbijanje svih
skrivenih tetoina
- Brzo poetno delovanje.
- Kratka karenca.
- Bez opasnih ostataka na zrnu itarica.
- Visoka ekonominost.
Osnova pravilne zatite poiva na preventivi, a preparat Actellic 50 prua izuzetnu
preventivnu zatitu novouskladitenom
itu. A

Pie: Dragan orevi, dipl. in. polj.

Agrosvet

DIVLJI OVAS PONOVO

NA NA[IM NJIVAMA
Divlji ovas Avena fatua L., blizak srodnik
kultivisanog, jarog ovsa Avena sativa L.
poslednjih godina je sve vie prisutan u
usevima i ozimih i jarih strnina, pre svega
penice. Ova korovska vrsta se vratila
uglavnom na podruja na kojima je dominirala pre dve do tri decenije ali osvaja i nove
regione. S obzirom da na tritu trenutno
nema herbicida koji moe suzbiti divlji ovas,
postoji opasnost da njegovo irenje bude
progresivno u narednim godinama.
Koji su razlozi za irenje divljeg ovsa? Setva
penice u monokulturi u pojedinim oblastima, korienje netretiranog i nedoraenog
semena, tzv. seme iz ambara, kao i primena
herbicida namenjenih suzbijanju samo
irokolisnih korovskih vrsta, odnosno
izostanak avenicida. Gde je prisutan divlji
ovas? Kao i pre dve do tri decenije na

podruju reka Kolubare i Tamnave, u slivu

June i Zapadne Morave, Timoka, Kosovskog
Pomoravlja, oko apca...Naravno, bio je prisutan i u podruju severne Afrike, srednje Azije,
Velike Britanije, Kanade, centralne i zapadne
Evrope...
Kakve tete priinjava divlji ovas? S obzirom
da je klijanje divljeg ovsa neujednaeno i u
dugom vremenskom periodu, te da razvoj
divljeg ovsa zaostaje za razvojem penice za
jednu fenofazu razvoja, to se tete ispoljavaju
u kasnijim fazama razvoja penice. Divlji ovas
nadrasta biljke penice, zasenjuje gornje lie,
pleve i plevice te oteava nalivanje zrna. Ispitivanja tokom sedamdesetih godina su pokazala da se broj biljaka divljeg ovsa kretao od
40 pa do 300 i vie biljaka po m2. Po nekim
istraivanjima svaka biljka divljeg ovsa po m2
smanjuje prinos do 0,2%. Kada sve ovo zna mo, upoznajmo
tetnika. Divlji
ova s - Avena
fatuaL., pripada
p o r o d i c i
Poaceae,a
pored ove ipak
dominantne
vrste, tetni su i
Avena ludoviciana,
Avena
sterilis, Avena
barbata, Avena
alba Vahl. iz
zapadne Azije,
a zatim se
rairiopo
Sredozemlju i
kontinentaln o m d e l u
Evrope ali i Sev.
Amerike.

12

Agrosvet
Prvi podaci o njegovoj pojavi u Srbiji potiu
iz 1957. godine, a do 1975. je registrovan na
podruju i Makedonije, Crne Gore, Bosne i
Hercegovine, Istre, Gorskog Kotara i drugde.
Divlji ovas klija i nie tokom prolea.
Najmlai list uvijen na levo uvrnut. Prvorazvijeni listovi dlakavi, sa starou dlaice
otpadaju. Raste u rastresitim busenima,
visine do 130 cm. Cvast je metlica rastresito
graena, klasii upadljivo veliki, osje dugo i
do 4 cm. Produkcija semena po biljci iznosi
od 20 do 60 zrna.
Kako je suzbijan divlji ovas? U razvijenim ali
i nerazvijenim zemljama, pa i kod nas, organizovane su akcije determinacija vrsti koje
su prisutne na odreenom podruju, monitoring tetnosti, upoznavanja poljoprivrednika sa merama zatite, setvom samo
doraenog semena, kompenzacijama
trokova akcije mehanikog suzbijanja
(upanje metlica), strogom kontrolom
semenskih useva i naravno, primenom
herbicida. Odrano je i nekoliko
meunarodnih simpozijuma o divljem ovsu,
jedan i u Zajearu, 1979. godine. Poetkom
poslednje decenije prolog veka, na tritu
ex Jugoslavije, za suzbijanje divljeg ovsa
bilo je registrovano nekoliko preparata:
Avenge 200 E (a. m. Difenzokvat) u dozi od

13

5,0 l/ha, Bidisin (a. m. Hlorfenpro-metil) u

dozi od 8,0 l/ha, Suffix (a. m. Benzoilpropetil) u dozi od 5 6,0 l/ha, Puma super (a. m.
Fenhlorazol-etil + Fenoksaprop-p-etil) u
dozi od 0,6 do 0,8 l/ha, Splendor (a. m.
Tralkoksidim ) u dozi od 2,5 3,0 l/ha,
Illoxan (a.m. Diklofop-metil) u dozi od 3 do
4 l/ha.Danas na naem tritu nije registrovan niti jedan preparat namenjen suzbijanju
divljeg ovsa. Prisutnost u usevima se reava
sporadino, najee mehanikim putem.
Ve smo spomenuli njegovo ponovno
irenje na naim prostorima. Ali ne samo na
naim prostorima, ve i na podruju Evrope.
Da je to tako, potvruju istraivanja u
fitofarmaceutskim koncernima. U najmanje
dva, pripremljeni su herbicidi namenjeni
suzbijanju divljeg ovsa u strnim itima.
Ogledi su u najugroenijim podrujima
postavljeni, oitani. ekaju se izvetaji.
Tokom 2009. i 2010. godine oekuje se
registracija preparata i njihov ulazak u
useve.
Da li e to zaustaviti novi nalet divljeg ovsa?
Verovatno da ali su neophodne i promene
kod nas samih plodored, setva doraenog
i deklarisanog semena, suzbijanje korova na
nepoljoprivrenim povrinama. A

Piu: Dragan Lazarevi, dipl. in. polj. i Goran Zabrki, dipl. in. polj.

Agrosvet

JU@NOBANATSKA [KOLA
VO]ARSTVA (III DEO)
I evo nas u vonjaku starom dve godine, sa
certifikovanim bezvirusnim sadnim materijalom sa prevremenim granicama koji je proizveden u PIK Juni Banat. I dok zadovoljno
posmatramo zdrave sadnice koje obeavaju
dobar rod, razmiljamo ta treba initi. Postavlja se pitanje i kakvu negu treba da
pruimo, kakve agrotehnike mere da
preduzmemo kako bi nam voke dale dobar i
kvalitetan rod.
elja nam je da sadnice i vonjak koji smo
podigli to pre postigne pun, tj. eljeni habitus i da to pre ue u punu rodnost. Naravno
to nije sve, u isto vreme elimo da sa tih istih
sadnica beremo plodove koji e nam
omoguiti brz povraaj uloenog novca.
Dakle, cilj nam je da sadnice u prvim
godinama budu optereene toliko da donose
kvalitetan rod, ali da i dalje nastave sa rastom.

Iz tog razloga, bitno je da od samog poetka

vegetacije pravilno odnegujemo biljku.
Nakon uzimanja uzoraka zemljita, njihove
obrade te na osnovu dobijene analize
zemljita vri se jesenje ubrenje ukoliko
analize pokau potrebu za ovom intervencijom. Prosene godinje potrebe jednog
hektara vonjaka jabuke iznose 30 do 60 kg
istog azota (N). Ukoliko biljci omoguimo
ove koliine tokom jedne godine trebalo bi da
dobijemo eljeni porast od 15 do 25 cm.
Ostaje i pitanje kada dati potrebnu koliinu
azota. Naa iskustva, a usaglaena sa dobrom
praksom vodeih evropskih proizvoaa
jabuke kau da 1/3 planiranog ukupnog azota
treba dati s jeseni, 1/3 pred cvetanje jabuke i
1/3 nakon zavrene oplodnje. Odmah nakon
pojave prvih listova na sadnicama
zapoinjemo i folijarnu prihranu. Potrebno je
obaviti dve do tri prihrane hranivom Urea i to

14

Agrosvet
u dozi od 5,0 kg/ha, a zatim nastaviti sa
primenom kompleksih hraniva kao to je
FitoFert 19:19:19. Ovako primenjenu
prihranu jabuka je u stanju odmah da usvoji
i ono na nju deluje poput infuzije.
Kako bi pospeili oplodnju kod mladih
sadnica tokom cvetanja preporuujemo i
primenjujemo folijarnu prihranu u to pre
cvetanja FitoFert Bor Max u dozi od 1,0
l/ha, a na 10 dana kasnije, odnosno u fazi
precvetavanja i 3,0 l/ha BM 86. Kao to je
poznato, biljka itav period cvetanja crpi
energiju iz sopstvenih rezervi. Iz tog razloga
odmah nakon cvetanja treba preko
zemljita dati ve spomenutu drugu treinu
ukupnog azota.
Jo jedna od agrotehnikih mera koja
pospeuje rast i dostizanje pune visine je i
izolacija vrha. Ovom jednostavnom merom
uklanjamo konkurenciju u zoni vrha sadnice
i tako sve hranljive materije dajemo voici
koja se nesmetano raste i razvija. Prvi rod
koji beremo iz mladog vonjaka ne bi
trebalo ostavljati za dugo uvanje jer su
plodovi skloni dobijanju tzv. gorkih pega i
staklavosti. Upravo iz tih razloga nakon
kvalitetne oplodnje savetuje se folijarna
prihrana FitoFert Calcium 15 i to kada su
plodovi veliine lenika. Ovaj postupak je
potrebno ponoviti kod mladih sadnica bar 7
do 8 puta s tim to se u kasnijem periodu
prelazi na FitoFert Calcium Organo 30.
Bez kvalitetnog navodnjavanja kvalitetan
rod jabuke na podlozi M9 bio bi nemogu.
Sa navodnjavanjem moramo poeti odmah
nakon oplodnje, ukoliko za to ima potrebe.
Treba napomenuti da je jabuci potrebno
oko 800 mm vodenog taloga po m2 tokom
vegetacione sezone. Tako omoguavamo
dobro umnoavanje elije, a time i dobijanje krupnih plodova.
Ukoliko nakon oplodnje neke prevremene
grane ostanu bez zametnutih plodova neophodno je obaviti jo jednu agrotehniku
meru, a to je povijanje grana. Na taj nain se
spreava preterano bujanje i porast, a u isto
vreme se omoguuje diferencijacija cvetnih,
rodnih pupoljaka i siguran rod u narednoj

15

godini. Uz kvalitetnu zatitu pesticidima iz

palete Agromarket kao to su FunguranOH, Cuprablau Z, Dithane DG, Karathane
EC, Stroby WG, Delan 700 WG, Score 250
EC, Systhane 12E, Tercel, Actara 25 WG,
Afinex 20SP, Nurell-D, Match 050EC i dr.,
ostaje da uivamo u sonim plodovima koji
e se nai na trpezama i najizbirljivijih
potroaa. A

PIK Juni Banat za sezonu 2009. u ponudi ima okulante

breskve i nektarine na podlozi sejanac. Takoe svi
zainteresovani za kupovinu sadnog materijala za sezonu
2009/2010 mogu ve sada izvriti rezervacije i ugovaranja.
Tel-fax: 013 852 230 E-mail: juznibanat@juznibanat.com

Piu: Dragan orevi, dipl. in. polj. i Goran Petrovi, dipl. in. polj.

Agrosvet

DAN VO]ARSTVA
2009.
Umni ljudi su kazali Nije znanje imati nego je
znanje nekome dati. I upravo to, davanje
znanja i dobre poljoprivredne prakse se
odigralo 19. juna 2009. godine. Vrelog,
prolenog junskog dana u junobanatskoj
varoi Beloj Crkvi, odran je prvi Dan
voarstva 09. Davaoci znanja su bili struni
saradnici PIK Juni Banat iz Bele Crkve, kompanije Agromarket iz Kragujevca i Syngenta iz Beograda. Primaoci znanja su bili
voari i vinogradari, poljoprivredni strunjaci,
poljoprivredni apotekari i naravno sedma
sila novinari. Nai partneri krenuli su izjutra
iz Arilja i Topole, preko Grocke, Brestovika,
Karbulova, Knjaevca, Konjuha, Donjeg Matejevca, Medvee, Vuja, Slankamena, Paira,
Rume, Silbaa, Karavukova... To ustvari i nije
bilo klasino davanje-primanje znanja, ve
razmena prakse, iskustva, a sve sa jednim
istim ciljem, da postanemo kvalitetni
snabdevai evropske trpeze kvalitetnim
vonim plodovima.
Tog 19. juna na est lokaliteta u okviru Bele
Crkve okupilo se oko 700 posetilaca koje su
ljubazni domaini proveli kroz hladnjau i
klasirnicu usput razgovarajui o moguoj
saradnji. Autobusima su zatim gosti odvezeni
do plantanog zasada jabuke (72 ha) u kome
su sorte Ajdared, Zlatni delies sa klonovima
B, Bel golden i Reinders, Crveni delies sa
klonovima Riared, Stark crimson, Camspur,
standardni Grenny Smith i Chalenger, Gala,
Braeburn, Jonagold i dr. Moderni zasadi
zatieni protivgradnom mreom ali i visokoefikasnim i ekotoksikoloki prihvatljivim
pesticidima iz palete Agromarket i redovno
prihranjivani hranivima FitoFert. Dalji put je
vodio na plantae breskve (160 ha) gde je
berba ranih sorata ve krenula i tako e se
brati sve do septembra. Posetioci su mogli da
se uvere i u kojoj se fenofazi nalaze

Royal Glory, Big Top, Stark red gold, Red

heaven, Fayette, Suncrest, Caldesi 2000, Morsiani... Pored zasada breskve nalazi se i
plantani zasad (95 ha) vinove loze u kojem
dominiraju Muskat hamburg i Victoria od
stonih i ardone, Tranminac, Crni Burgundac i
Semijon od vinskih sorti.
Kvalitetan zasad se ne moe zamisliti bez
sertifikovanog, bezvirusnog sadnog materijala. I upravo je to taka preloma koju su
kolege iz Bele Crkve prvo promenili i primenili. Zasnovali su svoj rasadnika sa bezvirusnim podlogama M9 (klon 337) i M26. I to je
pokazano naim prijateljima u elji da i u
svojim vonjacima ponu da sade bezvirusni
sadni materijal. No nije Juni Banat samo
voarski. Ima tu i ratarstva. Sa kolegama iz
Syngenta posejan je makroogled sa hibridima kukuruza NK. Posetioci su mogli da se
uvere u trenutno stanje hibrida Maverik,
Pako, Cisko, Turtop, Vitorino i dr. Seju
voari i penicu, suncokret, krompir, a tite ih
preparatima Metmark, Mustang, Fluromark, Acetomark Dual Gold, Dimark,
Cambio, Motivell, Siran, Rimex, Callisto,
Claro, Clio, Focus Ultra, Bentamark...
Pomalo umornim posetiocima na kraju je
prireeno i druenje na Ostrvu. U senci vrba
ali i suncobrana bilo je i ia i pia. I naravno,
malo igrarija tzv. Villagerijada. Sigurna noga,
ruka ali i ruka i rame naih dragih gostiju
odnele su vredne poklone (motorna testera,
leni atomizer, motorna kosaica) u Mirosaljce kod Arilja, Donjeg Matejevca kod Nia i
Maelosa kod Sremske Mitrovice.
U smiraj dana gosti idomaini su se rastali uz
elju da se ponovo vide i drue na Dan
voarstva 10, naravno, juna meseca u Beloj
Crkvi. A

16

Pie: Aleksandar Jotov, dipl. in. polj.

Agrosvet

ZA[TITA I ISHRANA
BRESKVE - PRIMER
DOBRE PRAKSE
Breskva se u PIK Juni Banat Bela Crkva gaji
na gornjem delu terena i prisutna je na oko
160 ha. Sortiment obuhvata period zrenja od
polovine juna do poetka septembra,to je
veoma znaajno sa aspekta trita. Zastupljene su sorte Royal Glory, Big Top, Stark red
gold, Red heaven, Suncrest, Caldesi 2000,
Morsianni itd.
Mere hemijske zatite ali i pravilne ishrane
rade se prema programima usaglaenim sa
situacijom na terenu. Prvi tretman kod
breskve izvodi se po obavljenoj berbi, u
vreme opadanja lista. Tada koristimo Cuprablau Z (5,0 kg/ha), jer pored dezinfekcije
stabala i poetka borbe protiv kovrdavosti
lista deponujemo i cink, koji spada u grupu
neophodnih mikroelemenata, a sadran je u
ovom fungicidu u znaajnom procentu.
Visoke januarske temperature uslovile su

neto ranije kretanje breskve, a posebno

nektarine. Drugi tretman izvedi se
preparatima Funguran OH (5,0 kg/ha) ili
Cuprablau Z (8,0 kg/ha), u zavisnosti od
trenutka bubrenja pupoljaka. Temperature
vazduha tokom zimskoprolenih meseci
uslovljavaju i tretmane protiv kovrdavosti
lista (Taphrina deformans). Tretmani se izvode
u fazi kada se terminalni pupoljak pone
otvarati bez ekanja da se u potpunosti pojavi
zelena taka, jer je tada esto ve kasno.
Zbog neujednaenog kretanja vegetacije i
velikog broja sorti u zasadu se vre dva do tri
tretmana fungicidima Agrodin 60WP (1,5
kg/ha) i Delan 700 WG (0,75 kg/ha), koji
imaju i odreeno lokal sistemino delovanje.
Pravilo kod suzbijanja ove bolesti je da kasnije
sorte ranije kreu, a nektarine su osetljivije
od breskve. Sa zatitom od pepelnice breskve

Pepelnica breskve

18

Agrosvet
kree se vrlo rano, Stroby WG 0,20 kg/ha)
ve u roze pupoljku (posebno kod
osetljivih sorti-Fayete), a dalje Topas 250EC
0,3 l/ha) i Systhane 12E (0,4 l/ha), koji daju
odline efekte, a samim tim i zatitu. U
kasnijem periodu koristi se preparat na bazi
sumpora, Microthiol disperss (3,0 kg/ha).
Pepelnica breskve znaajno umanjuje
trinu vrednost plodova zato se i suzbijanju ove bolesti posveuje velika panja. Za
suzbijanje prouzrokovaa upljikavosti lista
(Clasterosporium carpophylum) koristi se
Dithane DG (2,5 kg/ha), Captan 80 WG (2,0
kg/ha), Delan 700 WG (0,75 kg/ha). Bitno je
naglasiti da i Systhane 12 E tu takoe pokazuje odlino delovanje. U cilju suzbijanja
breskvinog smotavca (Cydia molesta) i
breskvinog moljca (Anarsia lineatella) koristi
se kontaktni insekticidi - Nurelle D (1,0
l/ha), Actellic (1,0 l/ha). Kada je visoka
populacija breskvinog smotavca koristimo i
Insegar 25 WG (0,6 kg/ha), koji deluje pre
svega na jaja ove tetoine i primenjujemo
ga kod prve generacije ove tetoine.
Razlog za veliku panju kod suzbijanja ove
tetoine je i blizina zasada jabuke. Veoma
esto, tokom avgusta, breskvin smotavac
oteuje i plodove jabuke. Biljne vai
(Aphididae) su problem kod breskve i za tu
namenu koriste se sistemini insekticidi iz
grupe neonikotinoida - Actara 25 WG (0,20
kg/ha) i Afinex 20SP (0,25 kg/ha). Ukoliko
se primeti visoka brojnost jaja biljnih vaiju
na samom poetku vegetacije koriste se i
mineralna ulja kako bi smo spreavanjem
disanja, unitili jaja biljnih vaiju.
Uslova za razvoj prouzrokovaa trulei
cvetova i granica (Monilinia laxa) nije bilo
tako da ovaj tretman nije raen ove godine.
Kada su uslovi povoljni (kia u cvetanju)
koristimo Signum u dozi od 0,70 kg/ha.
Protiv trulei plodova (Monilinia fructigena)
pre berbe koristimo Switch 62,5WG (0,8
kg/ha). U pitanju je najsnaniji proizvod
protiv trulei plodova i omoguuje da
plodovi breskve izdre velike transporte
(Rusija) i do kupca stignu neoteeni. Sadri
preventivnu i sisteminu komponentu, a
prema karenci uklapa se u GLOBAL GAP
standard. Prvi folijarni tretman izvren je u
fazi roze pupoljka,primenjen je Fitofert

19

Fitofert Bor Max (1,0 l/ha) u kombinaciji sa

prirodnim proizvodom BM 86 (3,0 l/ha).
Mikroelement Bor je odgovoran za
kvalitetnu oplodnju i zametanje plodova. U
tome mu pomae preparat BM 86 koji
sadri krem alge Ascophylum nodosum, uz
dodate mikro i makroelemente. Krem algi u
sebi sadri biljne hormone, gibereline,
citokinine ime doprinosi boljoj oplodnji,
intenzivnoj deobi elija. Sam prozvod ima i
tzv. efekat pumpe jer omoguuje bolje
iskoriavanje hraniva iz zemljita. Kod
breskve podstie rast plodova, ime se
dobija bolje procentualno uee plodova
prve klase. Po precvetavanju koristi se
Fitofert 10:40:10 (5,0 kg/ha), jer je to
period intenzivne deobe elija, a upravo
fosfor je odgovaran za ovaj proces. Upotrebljen je i Fitofert 19:19:19 (5,0 kg/ha) u fazi
intenzivnog porasta kada biljka troi sve
makroelemente, pa je ovako izbalansirano
hranivo idealno reenje. Kalcijum spada u
slabo pokretne elemente pa ga biljke, ak i
na krenim zemljitima teko usvajaju. Iz
tog razloga neophodni su folijarni tretmani
sa kojima se poinje od faze ploda veliine
lenika. U samom poetku koristimo
Fitofert kalcijum 15 (5,0 kg/ha) koji sadri i
azot, dok u kasnijim tretmanima pred zrenje
koristimo Kalcijum organo 30 (3,0 kg/ha)
koji ne sadri azot kako bi smo izbegli
ostatke nitrata u plodovima. Neophodan je
vei broj tretmana kalcijumom, jer se
svakim tretmanom filmuje plod koji raste.
Kalcijum se ugrauje u elijski zid, ime se
omoguuje due uvanje, spreava pojava
skladinih bolesti i poveava transportabilnost plodova.
Za kraj vegetacije predvieni su tretmani
folijarnim ubrivom Fitofert 4:10:40 (5,0
kg/ha), sa naglaenim kalijumom. Kalijum je
odgovaran za sintezu eera, poboljava
ukus plodova, a kod crvenih sorti veoma
dobro utie na obojenost. Izbalansirani
tretmani pesticidima sa razliitim mehanizmima delovanja, kao i mineralna hraniva
formulisana i primenjena prema zahtevima
biljke uz strogo potovanje karence
obezbeuju kvalitetan i bezbedan proizvod, a to je breskva iz PIK Juni Banat Bela
Crkva. A

Agrosvet 25
Pie: Dr Miroslav Ivanovi

MANDIPROPAMID
- NOVI STANDARD
U SUZBIJANJU
PROUZROKOVA^A
PLAMENJA^E
Prouzrokovai plamenjae mnogih vrsta gajenih biljaka, poznati su
veoma dugo, jos od pojave plamenjae krompira u Evropi, sredinom
19. veka. Prouavanje ove grupe prouzrokovaa oboljenje biljaka
razvijala se fitopatologija kao nauka, dajui odgovore o prirodi
uzronika oboljenja, uslovima za njegovu pojavu, osetljivosti sorti
gajenih biljaka.
Tek otkriem prvih sisteminih fungicida iz grupe fenilamida,
proizvoai krompira, povra, vinove loze, useva koji su najvie
ugroeni plamenjaom, dobijaju snanije oruje u svojim rukama.
Uvoenjem Metalaksila, prvog sisteminog fungicida za suzbijanje
prouzrokovaa plamenjae, koji dolazi iz laboratorija tadanje
vajcarske kompanije Ciba Geigy, nastaje preokret u kontroli
plamenjae. Ali ne zadugo, ugroene gljive se brane, zahvaljujui
polnom razmnoavanju, mutacijama i prirodnoj selekciji, stvaraju
otporne sojeve u nekim delovima sveta, koje dovode do nove strategije u njihovom suzbijanju. Metalaksil se kombinuje sa kontaktnim
fungicidima sa mestom delovanja na vie mesta (multi site), i nastaje
poznati Ridomil Gold MZ 68 WG, i danas nezamenljiv sistemini
fungicid za suzbijanje prouzrokovaa krompira. Na drugoj starni
nastaje Folio Gold 537,5 SC, sa Metalaksilom-m i Hlorotalonilom za
suzbijanje plamenjae i drugih oboljenja veeg broja povrtarskih
useva, dok se Ridomil Gold MZ 68 WG zadrava za primenu u
krompiru. Da i najbolje nije dovoljno dobro, svedoi stalan napredak
strunjaka u kompaniji Syngenta, koja je naslednik Cibe Geigy, ondnosno Novartisa i Zeneca. Objedinjujui dugogodinje iskustvo, pre
svega u liderskoj poziciji stvaranja fungicida, strunjaci u laboratoriji
i na polju nisu mirovali, traei nova i efikasnija reenje za suzbijanje
prourokoava plamenjae.
Od laboratorije do polja - Testirajui veliki broj potencijalnih aktivnih
materija budueg fungicida za suzbijanje prouzrokoa plamenjae,
strunjaci u laboratoriji su krajem 1999. godine zapazili
iznenaujue dobar efekat jedne aktivne materije. U laboratorijskim
testovima izdvajala se visoko iznad ostalih. Ali laboratiorija je jedno,

21

Agrosvet
a polje i sredina koja nije kontrolisana neto
sasvim drugo. Uslovi za pojavu i razvoj
plamenjae su svakako najpogodniji u
uslovima tople i vlane klime, sa dugotrajnim rosama ili estim padavinama, uz umerene temperature. Zato je ogledna stanica u
mestu Le Bar (Les Berges) ispod vajcarskih
Alpa izabrana kao mesto prvih testiranja
nove aktivne materije, koje je iz laboratorije
izala pod nazivom Mandipropamid. Ve je
bila sredina leta, planovi ogleda su napravljeni ranije i mnogi tretmani uraeni, pre
svega sa dugogodinim standardom na bazi
Metalaksila-m, ali su laboratorijski testovi
pokazali zauujue rezultate, tako da se
nova aktivna materija, Mandipropamid, nije
mogla ostaviti za sledeu sezonu. Vremena
za gubljenje nije bilo, i pokazalo se da je to
bio pun pogodak. Na kraju sezone ogleda u
krompiru, mnoge kombinacije su bile
promaaj, mnoge su bile efikasne, ali se
jedna izdvajala od drugih. Oaze zelenih
parcela oznaavale su mesta primene Mandipropamida.
Prvo predstavljanje - Predstavljanje Mandipropamida irok naunoj i strunoj javnosti
desilo se ne meunarodnom kongresu
BCPC u Glazgovu 2005. godine, a potom su
rezultati istraivanja i ogleda prikazani na
nacionalnim i meunarodnim skupovima u
SAD, Japanu, Italiji, Nemakoj, Francuskoj.
Prvi ogledi poeli su u ve 2000. godine, a
prva registracija je dobijena 2006. godine u
Austriji, koja je kao zemlja izvestilac u jedinstvenom sistemu registracije pesticida u EU
otvorila vrata za ulazak Mandipropamida na
evropska polja. Registracioni ogledi sa Mandipropamidom zapoeli su u Srbiji, iste
2006. godine, nastavljeni su i sledee
godine, da bi registracija preparata Revus
250 SC za primenu u krompiru i Pergado F
45 WG za primenu u vinovoj lozi, dobijena
krajem 2008. godine. Ve od 2009. godine
oba fungicida dostupna su uzgajivaima
krompira i vinove loze u Srbiji. Spektar
delovanja - Bioloko delovanje Mandipropamida usmereno je na relativno usku
grupu patogenih gljiva, klase Oomycetes.
One su poznate kao prouzrokovai opasnih
i esto nepredvidivih oboljenja koje su

poznate kao plamenjae. Mandipropamid

deluje na gljive veeg broja rodova
prourokovaa plamenjaa, Phytophthora,
Peronospora, Pseudoperonospora, Plasmopara, Bremia, koje i u naim uslovima,
nanose velike tete, posebno u uslovima
toplog i vlanog vremena.
U cilju proirenja spektra delovanja Mandipropamid se esto kombinuje sa protektivnim fungicidima na bazi Mankozeba,
Hlorotalonila, Difenokonazola, Folpeta i
Bakaroksihlorida.
Nain delovanja - Industrija pesticida, kao i
uzgajivai biljaka, trae fungicid koji ima
visoku efikasnost bez obzira na vreme
primene, kako pre, tako i nakon ostvarene
infekcije. Mandipropamid je pre svega
preventivni fungicid, koji se po delovanju na
inhibiciju razvoja micelije u biljnom tkivu i
spreavanju sporulacije gljive nakon inkubacije, pribliava idealnom fungicidu. Idealnog nema, ali Mandipropamid je blizu toga
kada se radi o prouzrokovaima plamenjae
koje treba uvek suzbijati preventivno. U
sluaju plamenjae krompira i vinove loze
Mandipropamid deluje na vie mesta u
razvojnom
ciklusu
prouzrokovaa
oboljenja, najpre spreava klijanje spora i
zoospora na povrini biljnih delova, pa na
taj nain spreava ostvarivanje infekcije.
Ako se sa tretmanom zakasni, onda Mandipropamid deluje tako to usporava razvoj
micelije u biljnom tkivu, pa kasnije dolazi do
sporulacije, koja je slabijeg intenziteta, to
se odraava na manji infekcioni potencijal u
sledeem ciklusu razvoja gljive. Preventivni
fungicidi esto imaju nedostatak da se brzo
ispiriraju pod uticajem padavina ili zalivanje
vetakom kiom, pa se njihova primena
obavlja u relativno kratkim periodima. U
sluaju Mandipropamida ovaj problem je
reen na specifian nain, a taj fenomen je
nazvan LOK&FLO efekat. Naime, nakon
primene Mandipropamid se brzo vezuje
(eng. lock zakljuati) za votani sloj na
povrini lista, tzv. epikutikularni vosak, na
plodu paradajza ili na bobicama vinove
loze. Mandipropamid ima neobino visok
afinitet prema lipidima i istovremeno

22

Agrosvet
malu rastvorljivost u vodi, to ini moguim
ovako dobro vezivanje za list. Na taj nain
farmeri su osloboeni briga za eventualni
neuspeh ako nastupe padavine kratko
nakon primene Mandipropamida. im se
depozit osui na listu,. nema opasnosti od
ispiranja. Deo aktivne materije se postepeno otputa (eng. float ploviti, plivati), i
dospeva do nalija lista, dok u sluaju
plodova manji deo dospeva ispod kuktikule,
pri emu samo mala koliina aktivne
materije dospeva u mezokarp ploda. Na
ovaj nain ostaci Mandipropamida u soku
groa su zanemarljivo mali i kratko nakon
primene preparata, a potujui karencu, ne
mogu se nai u sirovini za proizvodnju vina.
Jo je manja verovatnoa ostataka Mandipropamida u krtolama krompira, to fungicide na bazi ove aktivne materije ini vrlo
pogodnim za sigurnu primenu.
Mehanizam delovanja i antirezistentna
strategija - Mandipropamid po strukturi i
mehanizmu delovanja pripada CAA grupi
fungicida i prema klasifikaciji FRAC nalazi se
u grupi 40. Ovu grupu ine cinamidi
(Dimetomorf ), valinamidi (Iprovalikarb i
Bentivalikarb)
i
mandelamidi
(Mandipropamid). Prema antirezistentnoj
stragetigiji koju preporuuje FRAC, fungicidi na bazi navedenih aktivnih materija, u
usevu povra i krompira mogu da ini
najvie 50% primenjenih fungicida tokom
sezone, dok se u zasadima vinove loze
mogu primenjivati najvie etiri puta tokom
sezone, uz dva najvie tri uzastopna
tretmana. Jo jedan doprinos antirezisetnoj
strategiji je i primena Mandipropamida sa
kontaktnim fungicidima nespecifinog
delovanja.

23

Ovo ne samo da je usmereno ka smanjenju

mogunosti nastanka manje osetljive populacije patogena, ve i proirenju spektra
delovanja Mandipropamida, koji deluje
samo na prouzrokovae plamenjae. Mesto
mandirpopamida u programu zatite - Kada
se nova aktivna materija nae na tritu,
dospeva u utakmicu u kojoj se ve nalaze
dobri igrai, koje je teko iskljuiti, posebno
u sopstvenom timu. Tako se u timu
Syngenta nalaze, sa jo uvek odlinim rezul-

tatima igre, fungicidi na bazi Metalaksila-m,

Azoksistrobina, Hlorotalonila, Difenokonazola. Ovi dobri igrai su napravili mesto za
jo jednog, specifinog partnera, koji ima
ta da pokae na odreenoj poziciji. S obzirom na nain delovanja i druge specifinosti
mesto Mandipropamida u programu suzbijanja prouzrokovaa plamenjae je nakon
perioda intenzivnog rasta nadzemne mase,
a to je kraj poetak cvetanja.
Do tada se najpre koriste kontakni fungicidi,
irokog spektra delovanja, odline otprornosti na ispiranje padavinama, kao to je
preparati na bazi Hlorotalonila (Bravo 720
SC) i Azoksistrobina (Quadris u povru i
Quadris Max u vinovoj lozi), i sistemini
fungicidi u vreme intenzivnog porasta
nadzemne mase, na bazi Metalaksila-m
(Ridomil Gold MZ 68 WG u krompiru,
Ridomil Combi 45 WG u vinovoj lozi, Folio
Gold 537,5 SC u povru). U periodu od
cvetanja krompira, vinove loze, mnogih
povrtarskih useva nezamenljivo mesto
pripada fungicidima na bazi Mandipropamida. Promenljivo vreme, sa estim
padavinama, mogu zavarati i najiskusnije,
jer su vrata za ulazak plamenjae irom
otvorena.
Sigurmost pruaju fungicidi na bazi Mandipropamida, Revus 250 SC u krompiru,
Pergado F 45 WG u vinovoj lozi, a u narednoj godini na raspolaganju e biti i Pergado
C 27 WG, koji sa bakar oksihloridom treba
da pomogne i u suzbijanju nekih bakterioza,
pre svega paradajza, ali i da unese bakar
zajedno sa ovako specifinom aktivnom
materijom u program zatite vinove loze u
ovom periodu. A

Agrosvet

Pie: Dr Andrija Pei

@ETVENI OSTACI I STAJNJAK

^UVARI PLODNOSTI
ZEMLJI[TA
Intenzivnim
korienjem
zemljita,
primenom savremene mehanizacije u obradi
i pripremi zemljita, te uvoenjem novih
vrsta, sorti i hibrida, primenom esto nekontrolisanom mineralnih hraniva, dolo je do
smanjenja humusa. Istovremeno, naruava se
koloidni kompleks zemljita, smanjuje poroznost, a poveava sabijenost, ime se umanjuje mogunost korienja kiseonika od
strane korenovog sistema. Sve to utie na
plodnost zemljita.
Jedna od mogunosti odravanja plodnosti
zemljita je unoenje etvenih ostataka i stanjaka jer oni utiu na:
- poveanje mikrobioloke aktivnosti u
zemljitu ime se intenzivira mineralizacija
organske materije i obezbeuje hranivo u
zemljinom rastvoru. Mikrobioloka aktivnost
poveava se jer se isti hrane etvenim
ostacima, pre svega celulozom i pektinom, pa
se njihovim uginuem poveava sadraj
organske materije u zemljitu godinje do 20
t/ha.
- poboljava se vodni reim zemljita jer se
padavine tokom zime i prolea akumuliraju u
organskoj materiji i ne otiu u dublje slojeve
niti po povrini. Akumulirana vlaga u orga-

nskoj materiji dobro doe tokom vegetacije

za razvoj kulturnih biljaka.
poveava se aeracija zemljita jer se
razgradnjom organske materije formiraju
vazdune pore preko kojih se vri razmena
gasova i korenov sistem obezbeuje kiseonikom. Ukoliko doe do pada sadraja
kiseonika u zemljitu ispod 10%, prestaje
optimalan razvoj biljaka.
obogauje se zemljite humusom i hranjivim materijama jer se razgradnjom organske
materije formira humus i sa mineralizacijom
oslobaaju hranljivi elementi u zemljinom
rastvoru.
utiu na formiranje sitnomrviaste strukture u zemljitu to je bitan preduslov za optimalno klijanje i nicanje semena kulturnih
biljaka.
bolje se koriste hraniva iz mineralnih
ubriva.
etveni ostaci predstavljaju lisnu masu,
stabiljku i korenov sistem koji ostaje na
parceli nakon ubiranja plodova. Oni su
razliiti, zavisno od vrste i prinosa gajenih
biljaka.

etveni ostaci vanih poljoprivrednih kulutura

G a je na b iljka
Ozima penica
Kukuruz
eerna repa
K rompir
Leguminoze

M a sa ko re na (d t/h a )
8 13
12 20
68
5 10
8 12

tabela 1

K o re n + n ad ze m n i o staci (d t/h a )
30 60
1 2 0 20 0
3 0 0 50 0
50 70
4 0 - 50

26

Agrosvet
Organska materija u etvenim ostacima kree se od 30 do 50 dt/ha. S obzirom na visinu
prinosa pored znaajne koliine organske materije i ouvanje strukture i vodno vazdunog reima zemljita, etveni ostaci sadre i znaajne koliine hranljivih elemenata.

Sadraj hranjivih elemenata (kg/ha) u etvenm ostacima

etveni ostaci
Penina slama
Kukuruzovina
Lie eerne repe
Cima krompira
Leguminoze

N
20
120
140
20
120

tabela 2

P2 O5
10
40
45
15
-

K2O
60
170
250
30
-

Mg O
5
30
50
15
-

etveni ostaci koji imaju visok odnos Azota i Ugljenika kao to su slama i kukuruzovina
teko se razlau te se pri zaoravanju etvenih ostataka mora uneti oko 100 kg uree po
hektaru ili mikribioloka ubriva.
Stajnjak ima posebnu ulogu u ouvanju plodnoisti zemljita jer se njegovim razlaganjem
formira humus tako neophodan za biohemijske procese u zemljitu.
Dobro zgoreo stajnjak sadri 0,5% azota, 0,25% fosfora i 0,6% kalijuma. Oslobaanje
hraniva iz stajnjaka traje etiri godine. Svake pete godine je potrebno zemljite ubriti
stajnajkom kako bi se ouvala njegova plodnost.
Da bi se proizveo kvalitetan stajnjak potrebno je da:
-

prostor za izubravanje ima nepropusno dno

prostor za izubravanje ne sme biti u uvali kako se ne bi slivale okolne vode
iz prostora ne sme oticati voda da se ne bi gubili hranljivi elementi
stajnjak treba zakloniti od uticaja sunevih zraka i vetra.

Samo kvalitetno zgoreo stajnjak sadri navedene makro ali i mikroelemente. Tako se u 1 kg
dobro zgorelog stajnjaka nalazi i 20 mg bora, 200 mg mangana, 96 mg cinka, 15 mg bakra
, 2 mg molibdena i 1 mg kobalta.
Stajnjak se mora adekvatno pakovati i kamarisati jer ukoliko je rasturen gubi se vie od
15% teine i oko 10% azota.
Stajnjak se najee koristi kod okopavina, eerne repe, kukuruza i krompira, a unosi se
pod osnovnu obradu koja obino poinje krajem avgusta i traje do zime. Samo ako se
stajnjak unese u jesen moe akumulirati vlagu tokom zime i zgoreti nezgoreli deo
prostirke. Stajnjak zaoran u prolee zgoreva kada se biljke nalaze u toku vegetacije usled
ega dolazi do nedostatka vlage i depresije u koliini azota. Stajnjak je potrebno odmah
zaorati jer za jedan dan nezaorani stajnjak gubi i do 15% azota.
Zaorani etveni ostaci i stajnjak predstavljaju znaajnu osnovu u ouvanju humusa,
mikrobioloke aktivnosti, vodno-vazdunog i toplotnog reima, strukture zemljita i
obogauju zemljite hranljivim materijama ime uvaju plodnost. A plodno zemljite je
osnov dobre poljoprivredne proizvodnje. A

27

Pie: Milan Stevanovi, dipl. ma. ing.

Agrosvet

AL-KO KVALITET BEZ

KOMPROMISA

Vie od 75
godina kompanija
AL-KO uspeno pie svoju istoriju. Istoriju
zasnovanu na kontinuiranom razvoju i unapredjenju kvaliteta proizvoda sa jedne strane,
ali i istoriju koju, sa druge strane, piu
dugogodinji verni kupci i poslovni partneri
irom sveta.
Poeci firme, vezuju se za 1931. godinu , kada
je lokalni bravar iz Gros Keca (Bavarska,
Nemaka), po imenu Aloiz Kober zapoeo
sopstvenu proizvodnju. Aloiz Kober rodjen je
1908. godine u Edenhauzenu blizu Krombaha. Sa trinaest godina, poeo je da izuava
bravarski zanat od svoga oca, da bi se, neto
kasnije, osamostalio i zapoeo sopstveni
biznis. Radionica je, usled II Svetskog rata,
privremeno prestala sa radom, da bi nakon
toga, uz podrku supruge Hedwig i svoja tri
sina, Kober, nastavio sa daljim razvojem kompanije. Kober je bio ovek ispred svog
vremena. Zahvaljujui njegovim naprednim
idejama i inovacijama, kompanija je vrlo brzo
napredovala i irila svoj proizvodni program.
Za taj period se vezuje i prva serijska proizvodnja poluge konice za poljoprivredne
prikolice.
Godine 1965., osnovana je fabrika u Obdahu
u Austriji. Proizvodni program fabrike je bio
raznolik, a u okviru njega izdvaja se proizvod-

nja mealica za beton. Danas je u pogonima u

Obdahu locirana proizvodnja garden
programa. Sredinom ezdesetih godina
AL-KO poinje se proizvodnjom prvih
kosaica za travu. Tako je prvi model motorne
kosaice, bio opremljen motorom od 3,5 Ks i
imao irinu koenja 48 cm. Uz stalno
usavravanje, vrlo brzo je odskoila iznad
konkurentskih
proizvoda,
zahvaljujui
dobrim performansama koje je imala za to
doba. Te 1974. godine, Nemaka je osvojila
svetsko prvenstvo u fudbalu, a AL-Ko motorna kosaica je bila lider na svetskom tritu
po broju prodatih komada.
Od tada, pa do danas, doivela je evoluciju,
koja se najbolje oslikava kroz mnotvo
razliitih modela koji su izali iz u AL-KO-vih
proizvodnih pogona. Pravi procvat kompanija
doivljava 80-tih i 90-tih godina kada se
otvaraju proizvodni pogoni irom Evrope, ali i
na drugim kontinentima. Danas je kompanija
AL-KO moderna svetska kompanija , sa
centralom u Nemakoj i poslovnicama i
proizvodnim pogonima u 15 zemalja irom
sveta i sa preko 4000 radnika.
Proizvodni program AL-KO podeljen je u tri
divizije:

28

Agrosvet
proizvodnja auto delova i komponenti,
vazduni sistemi za grejanje i hladjenje
garden + hobby
Danas je AL-KO garden program jedan od
vodeih u svetu. Teko je nabrojati sve ono
to se moe nai u irokoj paleti proizvoda
ove kompanije. Garden program u okviru
kompanije AL-KO vam nudi veliki izbor
uredjaja i maina za odravanje zelenih
povrina, poev od elektrinih trimera i
kosaica relativno male snage , pa do motornih trimera, kosaica i traktora za
odravanje parkova i fudbalskih terena.
AL-KO proizvodi su zastupljeni u svim marketima irom Evrope. Odlikuje ih, pre svega,
dobar odnos cene i kvaliteta proizvoda, kao
i posveuje se primeni ekolokih standarda i
ouvanju ivotne sredine.
Saradnja kompanija AL-KO i Agromarket
d.o.o. datira od 2002. godine, kada Agromarket d.o.o dobija ekskluzivu i postaje
generalni uvoznik i serviser garden
programa za teritoriju Srbije. U godinama
koje su dolazile, nije bilo lako pozicionirati i
razvijati novi brend na srpskom tritu.
Ipak, nakon sedam godina, i dosta uloenog
truda i rada, moemo biti zadovoljni postignutim rezultatima, sa trinim ueem koje
se kree u okvirima 10 do 15 %. Posebno
smo ponosni na injenicu, da smo jedna
od retkih firmi, van lanica AL-KO
Grupe, koja je od 2006. godine,
nala svoje mesto na svetskoj
mapi najuspenijih distributera i
prodavaca AL-KO programa.
Bilo da ste hobista ili profesionalac sa zadovoljstvom ete koristiti AL-KO uredjaje. A

29