Tritikale `itarica za

sto~nu hranu i...

Vreme sajmova
Fertigacija ve{ta~kom ki{om

Kraljevakog bataljona 235/2,

34000 Kragujevac, Srbija
Tel: (+381) 034/308 000, 308 001
Fax: (+381) 034/308 016
www.agromarketdoo.com
e-mail: info@agromarket.kg.co.yu

Distributivni centri:
Kragujevac 034/300-435,
Beograd 011/84-88-307,
Valjevo 014/286-800,
Subotica 024/753-307,
Sombor 025/432-410,
S.Mitrovica 022/649-013,
Ni 018/274-700
Bijeljina +387/55 355-230,
Gradika +387/51 809-840,
Podgorica 081/872-165

SADR@AJ
TRITIKALE ITARICA ZA STONU HRANU I...

U JESENJU SETVU SA NS SORTAMA STRNIH ITA

GODINA KOJU SU POJELI SUA I VATRA

11

VREME SAJMOVA

13

MAXIM XL 035 FS

16

RIBIZLA NAA NOVA ANSA - II DEO

17

FERTIGACIJA VETAKOM KIOM

21

PROGNOZNO IZVETAJNA SLUBA

23

NEOPHODNOST UPOTREBE SREDSTAVA ZA ZATITU BILJA

25

AGROSVET

Mese~na revija
Izdava~ Agromarket doo
Adresa: Kraljeva~kog bataljona 235/2
34000 Kragujevac
tel: 034/308-000, 308-001
fax: 034/308-016
Direktor ~asopisa:
dipl. ing. polj. Duan Mojsilovi}
Glavni i odgovorni urednik:
Dragan \or|evi}, dipl.ing polj.
Stru~ni saradnici:
Dr Andrija Peji}
Dr Miroslav Ivanovi},
Duan Radojevi}, dipl. in`. polj
Vladimir Rajkovi}, dipl. in`. polj,
Slavoljub Vuki~evi}, dipl. hem,
Veselin [uljagi}, dipl. ing. polj.
Dragutin Arsenijevi}, dipl. ing. za{tite bilja
Goran Petrovi}, dipl. ing. za{tite bilja
Bojan \oki}, dipl. ing. polj.

Tritikale `itarica za
sto~nu hranu i...
Vreme sajmova
Fertigacija ve{ta~kom ki{om

[tampa: Kolor pres, Lapovo

Agrosvet 17

Re~ urednika

za nas je sezona koju bi veina poljoprivrednika da to pre

zaboravi, a pred nama je nova. I logino pitanje, ta i kako
dalje? Vreme za pravi odgovor je kratko, opcije su brojne, od
rada kao dosad, preko uveanog investiranja u poljoprivredu ali
i potpunog odustajanja od proizvodnje.
Zato je to tako? Za mnoge nerazumljivo kolebanje.
Poljoprivreda u zemlji koja je pre desetak dana dobila kvote za
izvoz kvalitetnog vina u zemlje EU, koja ima stalno otvorena vrata
za izvoz teleeg i juneeg mesa, ovijih i kozjijih mlenih proizvoda, ima visoko kvalitetnu i cenjenu malinu, vinju, borovnicu,
visokokvalitetna semena hibrida penice, kukuruza i suncokreta, najvie zavisi od sue i grada, ranih mrazeva, ali i trgovaca,
nakupaca, uvozniko-izvoznog lobija, poteza organa uprave itd.
Naravno, ima i do naeg mentaliteta. Jo uvek nemamo razvijen
preduzetniki moto, ne koristimo iskustva i znanja onih koji su
ovo proli, oekujemo da neko umesto nas realizuje nae proizvode, da neko...
Svoje mesto u poljoprivredi ne samo u susedstvu ve i na
planetarnom nivou moramo gledati ne godinu za godinu, ve
5 do 10 godina unapred i raditi na tome da svoju proizvodnju
prilagodimo kako prirodi i njenim udima ve i zahtevima trita.
Da smo na to mislili ranije, ne bi imali degradirana zemljita usled
nedostatka organskih hraniva jer je permanentno smanjivan
stoni fond, tete i preko 60% usled vodnovazdune sue jer
smo ispod Albanije po zalivnim sistemima, problem sa tetama
od grada jer imamo neadekvatnu protivgradnu zatitu i nismo
postavili protivgradne mree, tete od ranih prolenih mrazeva
jer nemamo antifrost sisteme i tako dalje, spisak je podugaak.
Treba biti spreman na promene u sistemu gajenja, veem
potovanju tehnologije proizvodnje, izboru vrsta i sorata, novim
metodama aplikacije mineralnih hraniva i pesticida. Sve ovo
uslovljava njeno visoanstvo priroda sa svojim udima i hirovima. Stoga treba biti spreman i na promenu vrsta koje smo
tradicionalno gajili. Predvianja su da e udeo strnih ita u
strukturi setve rasti i do 45%, pre svega jeam i tritikale, a neto
manje penica. Povrine pod rai i ovsem e smanjiti. Od krmnih
kultura, proizvodnja sirka i prosa koja je za nas zanemarljiva bie
sve znaajnija, kao i lucerke i trava. Suncokret e osvajati sve vie
povrina, a krompir, eerna repa i soja e se gajiti na sve manje
povrina.
Takva su predvianja i treba im ne samo verovati, ve i krenuti sa postupanjem po njima.
Potovani itaoe, ni sam ne znam da li sam pomogao u
iznalaenju odgovora na gore postavljeno pitanje ta i kako
dalje? Moda je sve jo nejasnije ili je pak sve isto kao dlan. Na
odgovore neemo ekati dugo. Godinu, dve...

Agrosvet 17
Dr Andrija Peji

ritikale je vrsta itarice nastala ukrtanjem penice i rai. U

poetku su je zahvaljujui nutritivnim vrednostima veim
i od kukuruza, selekcioneri i strunjaci za ishranu stoke
preporuivali iskljuivo u ishrani svih vrsta stoke. Moe se koristiti
i zrelo zrno ali i na zeleno, siliran, sam ili u kominaciji sa siliranim
leguminozama.
Poslednjih godina, nutricionisti ga sve vie uvode i u ljudsku
ishrani, proizvodnju tzv. integralnih proizvoda, najee u kombinacijama sa peninim branom (50:50).
Kako se radi o vrsti visoke prilagodljivosti prema razliitim
agroekolokim uslovima, to svakako da tritikale predstavlja vrstu
kojoj pripada budunost. Tritikale je mogue uspeno gajiti
u veoma sunim regionima, u uslovima minimalnih koliina
dostupnih mineralnih hraniva, na zaslanjenim terenima ali i na
peskovitim.

TRITIKALE ITARICA
ZA STONU HRANU I...

Priprema za setvu je kao i za ostale ozime strnine klasino

oranje na dubinu od 25cm, ili varijanta redukovane obrade sa
unakrsnim tanjiranjem to je esta praksa na vojvoanskim njivama. Naravno, izbor predsetvene pripreme zavisi i od koliina
padavina u periodu pred pripremu zemljita. Pri veoj vlanosti
opravdana je redukovana obrada kako zbog manje potronje
goriva tako i zbog brzine jer se obavlja irokozahvatnom mehanizacijom. Visoki prinosi se ne mogu ostvariti bez primene
mineralnih hraniva, to vai i kod proizvodnje tritikala, s tim da je

Agrosvet 17
Tab. 1 - Uporedne vrednosti sorata tritikala
Sorta

Visina
stabla (cm)

Hektol.
masa

Masa
1000 zrna

Orao
Odisej
KG-20
NS tritkale
Rtanj
Goranac

99,4
97,7
85,6
114,3
100
102

83,8
79,7
75,3
79,3
>79
>79

42,2
43,4
39,9
42,1
43
45

nuno obaviti prethodnu analizu zemljita, a na

bazi rezultata potrebna hraniva ubaciti tokom
osnovne obrade. Ukoliko analiza zemljita nije
uraena, preporuka je primeniti oko 300 kg/ha
NPK (8:16:24 ili slinog), a u prihrani koristiti AN
(amonijum nitrar). Prihranu sa oko 150kg/ha
treba izvriti krajem februara, a u drugoj prihrani, krajem marta jo 100 kg/ha, to se smatra
optimumom za uspenu proizvodnju.
Predsetvenu pripremu treba obaviti setvospremaem kako bi se obezbedio stabilan sloj
zemljita za klijanje i nicanje. Setvu u optimalnom roku, a to znai od kraja septembra do
sredine oktobra meseca, obaviti sa 250 do 260
kg semena po hektaru. Idealna dubina ulaganja
semena je 4 do 5cm. Ukoliko se svi ovi uslovi
obezbede, dobie se broj od 450 do 500 izniklih
biljaka po m2.
Selekcionisanje sorata tritikala pre dve decenije odvijalo se istovremeno u Centru za strna
ita u Kragujevcu, u Zajearu, u Centru za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja i naravno u
Institutu u Novom Sadu. Danas je na sortnoj
listi oko desetak kvalitetnih sorata od kojih se
izdvajaju KG 20, Rtanj, Goranac, NS tritikale,
Odisej, Orao, Oganj. Sa poveanjem tranje
i povrina za setvu, rad na selekciji se intenzivira. Svaka sorta ima svoje karakteristike koje je
preporuuju za odreena podruja, pa je tako
Odisej najprisutniji na vojvoanskim njivama,
KG-20 u umadiji, a Rtanj i Goranac u Istonoj
i Junoj Srbiji. Meutim ove sorte su zahvaljujui
svom kvalitetu kupce nale i van granica nae
zemlje.
Iako je tritikale robusna biljka i dobar tzv.
ista korova, i njemu je ponekad potrebna

Otpornost na Otpornost
pepelnicu
na lisnu ru

odlina
odlina
odlina
odlina
odlina
odlina

odlina
odlina
odlina
odlina
odlina
odlina

Proteina
(%)

Prinos
t/ha

14,4
14,5
13,0
14,2
>14,
>14

5,71
5,79
4,95
5,03
>5,0
>5,0

zatita od irokolisnih korovskih vrsta. Preporuka

je primena herbicida Mustang u dozi od 0,6 do
0,8 l/ha, u zavisnosti od vrsta i brojnosti korova.
U sluaju jake pojave prouzrokovaa pegavosti
lista, u fazi cvetanja preporuujemo primenu
preparata Rias, Bravo, Alto combi. Kao i sve
strnine, tokom jeseni i s prolea usev mogu
otetiti poljski mievi, pa se po potrebi primenjuju rodenticidi gotovi mamci u aktivne rupe
Gardentop, Cinkfosfid mamci i dr.
Kombajniranje treba obaviti kada zrno
ima oko 14% vlage kako bi se moglo uspeno
lagerovati. Kako ima vrstu plevicu i klas ne dolazi do osipanja prilikom etve to znai da se sa
njive pokupi gotovo svako zrno.
Tritikale je kao najmlaa vrsta ita nala
svoje mesto u ratarskoj, a kvalitetom se izborila
i u stoarskoj proizvodnji. Sve je vie prisutna
i u ljudskoj ishrani. Sve gore izneto daje joj s
pravom poziciju jedne od najvanijih biljaka
budunosti.

Agrosvet 17
Vladimir Rajkovi, dipl. in. polj.

naoj najveoj i najznaajnijoj selekcionoj kui, Institutu

za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad do sada je stvoreno
351 sorta strnih ita. Vrednost stvorenih sorata pokazuje
i .to da je u 12 stranih drava priznato 34 sorte, koje ne samo
da su priznate ve su ule i u redovnu proizvodnju na vie stotina hiljada hektara. Ovo nesumnjivo govori o viedecenijskom
kvalitetu oplemenjivanja i seleckije koja se sprovodi u Zavodu
za strna ita. Na lovorikama se ne ivi ve je ovaj proces permanentan i kao posledicu imamo stalno stvaranje novih sorata
koje uspeno nasleuju sorte strnih ita koje su dugi niz godina
na naim njivama i ine preko 90% ukupno zasejanih povrina
u Srbiji.
Za pravu priu o sortimentu koji se nudii u sezoni 2007/
2008. godini, potrebno je osvrnuti se i na tek zavrenu etvu. U

U jesenju setvu sa
NS sortama strnih ita

Agrosvet 17
Povrine (ha)

Prosean prinos (t/ha)

Proizvodnja (t)

561.765,00

3,5

1.966.000,00

uslovima koji su proizvodnju strnina pratili od

setve u jesen 2006. godine, izostanka snenog
pokrivaa, sui tokom bokorenja i vlatanja, kao i
toplotnim udarima tokom zrenja ne treba troiti
previe rei. S toga je i ostvaren tokom etve
takav kakav je.
Iz godine u godinu, strunjaci NS instituta
kroz makro i demonstracione oglede u razliitim
Sorta
NS 40s
Astra
Simonida
Helena
Oda
Dona
Pobeda

rejonima i razliitim klimatsko-edafskim uslovima prate nove, perspektivne sorte uporeujui

ih sa standardnim sortama. Na taj nain se vri i
pravilna rejonizacija sortimenta.
Ovi rezultati pokazuju da i u ovoj problematinoj proizvodnoj godini novostvorene sorte
daju rezultate koje ih preporuuju da narednih
godina budu vodee na poljima Srbije.

Broj lokaliteta
31
29
30
30
30
29
31

Ostvareni prinos (t/ha)

5,85
5,57
5,45
5,44
5,39
5,34
5,20

Sortiment za jesenju setvu 2007/2008.

Dominantne sorte

temperature, tolerantna na poleganje, adaptPOBEDA standardna, sred- abilna sorta sa skromnim zahtevima za mineralnje kasna, potencijal rodnosti nim hranivima
9-10t, dobra otpornost na
Sorte u irenju
poleganje i niske temperaRUSIJA - srednje kasna sorta, odlina otpornost
ture, izuzetno adaptibilna
na niske temperature, dobre rezultate daje u
sorta, priznata u Maarskoj,
regionima sa otrom zimom, velika biomasa
Rumuniji i Makedoniji
LJILJANA - srednje rana sorta, dobra otpornost
EVROPA 90 - srednje rana,
na niske temperature, zadovoljavajue prinose
potencijal rodnosti 9-10t,
daje u sunim uslovima.
dobra otpornost na niske temNove izuzetno perspektivne sorte
perature, otporna na itnu
pijavicu, odlina meljivost
RAPSODIJA- srednje rana, odlina otpornost
RENESANSA - srednje rana, na niske temperature, otporna na poleganje,
potencijal rodnosti 8-11t, veoma tolerantna na suu, izuzetno adaptibilna,
dobra otpornost na niske na listi sorata u EU
temperature, tolerantna na NS 40S - srednje rana, otporna na niske tempoleganje
perature, visok potencijal rodnosti i do 14t,
DRAGANA - srednje rana tolerantna na suu, otporna na poleganje, uz
sorta, potencijal rodnosti 8- dobru agrotehniku lako ostvaruje visoke prinose
11t, dobra otpornost na niske preko 9 t

Agrosvet 17
Sorta

Optimalno vreme setve

Broj klijalih zrna/m2

Pobeda

1-15. oktobar

450-500

Evropa 90

5-25. oktobar

500-550

NS rana 5

5-25. oktobar

500-550

Renesansa

10-25. oktobar

500-600

Rapsodija

5-20. oktobar

550-600

Rusija

1-15. oktobar

500-550

Dragana

5-25. oktobar

600-650

Ljiljana

5-20. oktobar

450-550

Nonius

25. septembar-5. oktobar

250-350

Novosadski 565

25.septembar-10. oktobar

300-350

Novosadski 535

25. septembar-10. oktobar

300-350

Novosadski 737

25. septembar- 10.oktobar

300-350

10-31. oktobar

450-550

Odisej
Ovoj grupi sorata treba pridodati i
sorte SIMONIDA i ARIJA ije vreme
tek dolazi i koje emo predstaviti
proizvoaima u narednoj sezoni.
Jeam, bilo namenjen stonoj ishrani
ili industriji piva, zasluuje posebno
mesto u proizvodnji, a od brojnih
sorata stvorenih u Novom Sadu,
panju zasluuju:
NS 525 ozimi pivski - srednje rana
sorta, odlina otpornost na poleganje, visok potencijal rodnosti
NS 565 ozimi pivski - srednje rana
sorta, tolerantan na suu, dobra otpornost na poleganje, dobar kvalitet ostvaruje na zemljitima umerene plodnosti
NONIUS ozimi stoni estoredi
- srednje rana sorta, otporan na
niske temperature, dobra otpornost
na poleganje, iskljuivo za ushranu
stoke
NS 737 ozimi stoni estoredi
- rana sorta, dobra otpornost na

10

niske temperature, dobre prinose na

zemljitima umerene plodnosti.
Vrsta koja po svojim bioloko-proizvodnim osobinama i adaptabilnou
se poslednih godina iri je tritikale. I
u selekciji ove vrste dostigli smo visok
kvalitet to potvruju i sorte:
ODISEJ - srednje rana sorta, dobra
otpornost na zimu, odlina otpornost
na bolesti, moe se koristiti na razliite
naine: kao stona hrana, kao sirovina
za dobijanje bioetanola, u industriji
piva i spravljanju hleba meanjem sa
penicom
No, za uspeh u proizvodnji, pored
kvalitetnih sorata treba ispotovati i
tehnoloku disciplinu, a pre svega optimalno vreme setve i idealan sklop.
I na kraju, odnosno na poetku nove
sezone, setvom NS sorata ozimih strnina obezbeujete sigurnu i ekonominu
proizvodnju, a naravno i stiete pouzdanog poslovnog partnera.

Agrosvet 17
Dragan orevi, dipl. in. polj.

GODINA
KOJU SU
POJELI
SUA I
VATRA

jednoj svojoj knjizi, Borislav Peki, iji je naslov

pozajmljen i prepravljen u naslovu ovog teksta, kao da pria o problemima u zatiti useva.
Meutim, pria je o sasvim drugoj temi i periodu. Ali
sutina je slina i jednu godinu (1948. i dalje), i tekuu,
2007., jedan broj ljudi, a u naem sluaju poljoprivrednici, najvie bi voleli da zaborave, ali e je pamtiti jer se
desilo neto to se dosad u toj meri i u tom intenzitetu
nije deavalo. A i u onoj knjizi niko nije oekivao ni
takve obim niti takav intenzitet.
Mi smo se prvi put sudarili sa temperaturama
vazduha koje su se pele do 45C, odnosno tropskim
danima u trajanju od pet do deset dana. Da se ne
zaboravi, zimskog pokrivaa, odnosno snenih padavima u periodu decembar-mart kao i da nije bilo. Uz to
u drugoj i treoj dekadi aprila, onda kada je najpotrebnije, padavina takoe nije bilo. Ne treba zaboraviti
ni gradobitne padavine krajem maja i tokom juna. A
onda, sa zavretkom etve i poetkom turistike sezone
kreu poari, po svom intenzitetu, uestalosti javljanja
i tekoama u gaenju nezabeleeni do sada. Dobar
deo nedaa koje su opisane imaju zajedniki imenitelj
ovek sa svojim injenjima, a jo vie neinjenjima.
Nama, delatnicima u poljoprivredi, moda je lake
da prvo priamo o poarima. Gorela je listopadna i
etinarska uma, delovi nacionalnih parkova nisko
rastinje ali i livade i panjaci. Prema podacima Uprave
za ume Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Srbije, u periodu januar-avgust 2007. godine,
na podruju nae republike nastalo je 258 umskih
poara. Ukupna opoarena povrina uma i umskih
povrina u tom periodu iznosila je 33229 ha. U dravnom
vlasnitvu gorelo je 11788 ha, a u privatnom posedu
21441 ha. U delokrugu kojim gazduju Srbijaume izgorelo je 31136 ha, a na podruju Vojvodinaume 600
ha. Direktne tete su procenjene na vie desetina miliona evra ali je ustvari teta neprocenjiva i generacije
e je popravljati. Gorela su kako ih najee zovu plua
planete, emitovana je ogromna koliina vrelih i tetnih
gasova, brojna flora i fauna je unitena, a razruena brojna stanita retkih ivotinja, a posebno ptica. O mikroorganizmima, tako neophodnih za ivot zemljita da i ne
govorimo. Posebno je zabrinjavajue to je oko 1500ha
uma gorelo u nacionalnim parkovima (erdap, Tara,
Borjak), kao i ume i panjaci na Staroj planini. O problemima u gaenju, helikopterima, avionima i ostalom
neki drugi put.

11

Agrosvet 17
Poljoprivrednici u celoj zemlji itekako su
osetili suu. Svakako ne u jednakom delu jer su
neki krajevi imali i sneni pokriva tokom zime i
neto povoljniji raspored padavina onda kada je
trebalo. Meutim, severno-istoni, istoni i juni
krajevi i delom centralna Srbija su posledice
globalnog zagrevanja planete osetili na svojim njivama, na svojoj koi, u ambarima ali i u
novaniku.
Na podruju junog Banata, padavine su
na nivou viegodinjeg proseka, ali je tokom
perioda mart-avgust palo 293 mm vodenog
taloga po metru kvadratnom, odnosno 183 mm
manje, a temperature vazduha vie za preko 3C
u odnosu na prosek. Ovakva situacija se odrazila
i na prinose vodeih ratarskih kultura, penice
(do 20% smanjenja), kukuruza 35 do 70%, soje
oko 55%. Suncokret i eerna repa su manjak
padavina i visoke temperature lake podneli, pa
se tete kreu do 5% smanjenja prinosa.
Timoka i negotinska krajina, jo od
Obrenovia poznate kao Srpski Sibir dugo e
pamtiti ovo leto ali i celu godinu. Hladna, suva
zima kao da nagovetava stepsku klimu u narednom periodu. Od januara do avgusta palo je
195,5 (Negotin) do 235 mm (Zajear) vodenog
taloga po kvadratnom metru, a zabeleen je i
najtopliji dan 45,3C. O izuzetno nepovoljnom
rasporedu padavina i nije potrebno govoriti.
Prema prikupljenim podacima, prinos penice
umanjen je za 50 do 70%, kukuruza 60-70, a
na nekim povrinama i 100%, suncokreta do
50%, krmno bilje oko 30%, voa, pre svega
kotiavog do 25 do 30%, vinove loze 30% mada
to nadoknauje izuzetno visok sadraj eera u
grou, a kod povra 20 do 30%. U vrednosnom
smislu dovoljan je pokazatelj Izvetaj Komisije
za procenu teta od sue na podruju Optine
Negotin koja je utvrdila direktne tete od sue
na poljoiprivrednom bilju u iznosu od oko 810
miliona dinara.
Niki i leskovaki poljoprivrednici, slino kao
i Timoani. U periodu januar-jul 212 mm vodenog taloga. Suan april, kao i jul. A tete, znaajne
penica i jeam 40%, kukuruz 70%, krmno
bilje do 50%, kotiavo voe i jabuka do 40%,
malina 30%, vinova loza 20%, i naravno pasulj

12

nacionale oko 70%. Plodovito povre s obzirom

na navodnjavanje nije toliko osetilo problem
sue ali je bilo mnogo plodova sa smanjenom ili nikakvom upotrebnom vrednou zbog
oegotina od Sunca na koje se kalemila suva
ili vlana trule. Ako je uteha, cene pre svega
paradajza i paprike su bile tokom cele sezone
visoke.
Podruje centralne Srbije takoe je osetilo
posledice sue, ne u toj meri kao gore navedeni krajevi ali neka podruja znaajnije, a to se
naravno odrazilo i na prinose pojedinih kultura.
U periodu januar avgust palo je preko 300
mm padavina, vie nego u ostalim delovima ali
i nedovoljno. U Rasinskom okrugu su prinosi
penice i jema smanjeni za 20 do 25%, a kukuruza 50 do 70%. Proizvoai krmnog bilja suoili
su se sa samo dobrim prvim otkosom, dok su
drugi i trei podbacili. Smanjenje prinosa je
procenjeno na oko 30%. Vone vrste su takoe
osetile posledice sue to se oitovalo smanjenjem krupnoe ploda, poveanjem suve materije,
umanjenjem trine vrednosti. Procene su da
se smanjenje kree do 15%, a kod vinove loze i
povra do 10%.
ta rei na kraju? Moda jedan od odgovora
lei i u napomeni koju je dala Uprava za ume
...u skoro svim sluajevima glavni uzrok nastanka
poara bio je ovek odnosno njegova nepanja,
nemar, to ukazuje na potrebu sistemske edukacije stanovnitva u narednom periodu. Slino
je i kod sue ali i grada ovek je taj koji svojim
delima znaajno utie na promenu klimatskih
prilika, a to to nemamo razvijene sisteme za
navodnjavanje i efikasnu protivgradnu zatitu,
to je ve nemar.
Ovog teksta ne bi bilo da nije bilo
pomoi koleginica i kolega iz Uprave za ume
Ministarstva poljoprivrede Srbije, Agrozavod
Vrac, predstavnitva Agromarket Beograd i
Ni, Zavoda za poljoprivredu Negotin i Optine
Negotin, Centra za poljoprivredu Zajear,
Agrorazvoj iz Nia i Zavoda za poljoprivredu
Leskovac, Poljoprivredne stanice Kruevac, kao
i meteorolokih stanica u nekim od pomenutih
gradova.

Agrosvet 17

VREME SAJMOVA
Priredili: Dragutin Arsenijevi, Goran Petrovi, Bojan oki, D. B., D. .

raj avgusta i poetak septembra obeleile

su brojne manifestacije u slavu pojedinih
tzv. srpskih brendova koji svoje mesto
nalaze na tritima Srbije, a sve vie i trpezama
Evrope. Ove manifestacije bila su i prilika da se
manje sredine pokau u najboljem svetlu, okupe
i ujedine poljoprivrednike i ostale preduzetnike
oko zajednikih proizvoda i animira sredina za
jo boljim i kvalitetnijim radom Na svima njima,
kompanija Agromarket se predstavila svojim
proizvodnim programom koji je izazvao veliko
interesovanje jer je ponuda proizvoda takva
da zadovoljava gotovo sve potrebe jednog
domainstva, bilo da se radi o seoskom ili gradskom. U direktnim kontaktima sa posetiocima
sajamskih priredbi, saradnici iz distributivnih
centara kompanije Agromarket u Valjevu, Niu
i Kragujevcu, pokazali su se korektnim gostima,
pravim domainima, znalcima u oblastima koje
pokrivaju i drueljubivim kolegama.

jenih poljoprivredi i poljoprivrednicima, ali ne

samo njima. Proizvodi iz programa pesticida,
Franchi, Di Martino, Villager izazvali su veliko
interesovanje posetioca, njih preko 2000 tokom
dva dana trajanja ove manifestacije u slavu
ljive.
U Oseini su tokom 31. avgusta i 1. i 2.
septembra odrani Dani ljive - Blago Srbije.
Tokom ova tri dana, preko 250 izlagaa, od
poljoprivrednih proizvoaa, preko privrednih
organizacija, prehrambene industrije, turistikih
organizacija predstavili su svoje proizvode ali i
delatnosti vezane za ljivu ali i ostale vone
vrste. Bilo je tu i proizvodnje, prerade, trgovine ali i turizma, sve sa jednim predznakom
ljiva. Birane su i najbolja ljiva, rakija ljivovicaprepeenica, ljivov kola, najbolji tand. Bili su
na sajmu i naunici i pesnici, i uenici i profesori,
i seljaci i graani, i kupci i prodavci, i Slovenci i
Makedonci.. Sve ih je ujedinila ljiva. Naravno, i

Ponimo redom. U Blacu, gradiu podno

Jastrepca, 24 i 25. avgusta, odrani su 3. Dani
ljive. Na placu pored , izlagalo je preko 100
proizvoaa ljive i proizvoda od ljive. Bilo je
tu i brojnih firmi koja se bave prehrambenom
delatnou i trgovinom. Ekipa iz distributivnog
centra Ni kompanije Agromarket predstavila se irokim asortimanom proizvoda namen-

Agromarket. Saradnici iz distributivnog centra u Valjevu izloili su proizvode po kojima je

Agromarket i poznat u ovom kraju pesticidi,
seme i tzv. dopunski, odnosno hobi program u
kome su dominirali program Villager ali i novi
Dolmar.
Proizvodi iz programa Dolmar, poznate
firme, iji je ekskluzivni zastupnik za Srbiju,

13

Agrosvet 17
Tokom 7. i 8. septembra u Vlasotincu je
u organizaciji Udruenja voara i vinogradara Vlasotinca, odran 3. sajam vina. Galerija
Kulturnog centra u ovom gradu bila je premala
da primi sve one kojima pre svega vinova loza
ali i vino lee na srcu. Sajam je pored izlobenog
imao i edukativni sadraj na kome su odrana
predavanja o uzgoju, nainima rezidbe, pravilnoj zatiti vinove loze ali i spravljanju vina.
Pored vinara iz Vlasotinca i okoline, svoja vina
su predstavili i vinari iz Topole, Skoplja. Bila je
to prilika na kojoj se predstavio i Agromarket

tokom 2007. godine postao Agromarket, predstavljeni su dilerima i serviserima iz cele Srbije, u
Kragujevcu 1. septembra. Bila je to prilika da se
uz prisustvo, kontrolu i savete Manhke Michaela, iz centrale kompanije Dolmar, predstavi rad
i performanse brojnih motornih testera, trimera
i kosaica. Preko 100 uesnika je uz pomo
kolega koji u Agromarketu u Kragujevcu prate,
razvijaju i ire ovaj program imalo je zadovoljstvo da ostvarene poslovne kontakte unapredi ali i da razvije prijateljske odnose u okviru
druenja organizovanog nakon obuke. Jer u
kreiranju nastupa i osvajanja trita uzajamno
poverenje, korektni poslovni i prijateljski odnosi
daju mnogo bolje rezultate.

14

zahvaljujui saradnicima iz distributivnog centra

Ni. Pored najvee palete pesticida za zatitu
vinove loze (Ridomil Gold, Forum star, Switch,
Pyrus, Blue bordo... ponuena je i oprema za
rezidbu, zatitu ali i muljanje i uvanje vina.
U Kragujevcu je od 15. do 17. septembra
odran Poljoprivredni sajam. U novom objektu,
reprezentativnog izgleda, na alost nije bila i
reprezentativna poseta. Iako su organizatori u
elji da privuku veliki broj posetilaca predvideli
besplatan ulaz, zakazala je reklama, tako da ni
veliki broj Kragujevana nije bio upoznat da se
u njihovom gradu odrava sajam poljoprivrede.
Da li kragujevani jesu ili nisu poljoprivrednici,

Agrosvet 17

videlo se i po tome to je od 200.000 stanovnika

grada, dolo samo oko 2.000 i to veinom dece
koja su bila zainteresovana da se slikaju na traktorima i pored automobila Volkwagen koji je
izloio Amarket Auto u sklopu svog privrednog
programa. To je takoe bila prilika da prikaemo
svoj program i da moda, manje poljoprivrednim posetiocima pokaemo program alata i
maina Dolmar, Villager, Alko...
Grad Ni i Nika banja bili su domaini
Prvog poljoprivrednog sajma odranog 21.,
22. i 23. septembra. Ovaj sajam nastao je na
iskustvima i naporima u organizovanju poljoprivrednih izlobi u proteklih deset godina na
kojem je uzelo uee preko 50 privrednih
organizacija, udruenja proizvoaa, ali i pojedinaca. Na sajmu je predstavljena i poljoprivredna
mehanizacija, oprema za navodnjavanje, zatitu
bilja, voni plodovi i preraevine, vina, mleni
proizvodi, stoka i priplodni materijal, rukotvorine ali i potencijal podruja jugoistone Srbije
za agroturizam. Preko 5000 posetilaca tokom tri
dana moglo je da se upozna i sa proizvodnim

programom kompanije Agromarket koju su

predstavili saradnici distributivnog centra Ni. I
opet, veliko interesovanje za Villager, Dolmar,
semenski materijal cvea iz programa Franchi,
lukovice cvea iz programa De Ree i ostali
program i pesticida ali i garden programa. Ovaj
sajam je pokazao da prostori Istone i June
Srbije trebaju ovakvu manifestaciju, da imaju
ta da predstave i ponude ali i da su izvrsni
domaini.

15

Agrosvet 17

MAXIM XL 035 FS

svetski standard u tretiranju semena kukuruza protiv prouzrokovaa bolesti

Dr Miroslav Ivanovi

a naem tritu danas se pored domaeg

moe kupiti seme kukuruza skoro svih
svetskih kompanija. Hibirdi su razliiti, ali
ono to seme kukuruza svih proizvoaa povezuje je fungicid za tretiranje semena. Na etiketi se nalazi natpis Seme tretirano fungicidom
Maxim XL 035 FS. Ako niste primetili, obratite
panju sledei put. Seme na kojem je fungicid
Maxim XL 035 FS je garancija da e kvalitet
semena, koji je sadran u njegovoj genetici, klijavosti i istoi,biti ouvan u sudaru sa realnim
ivotnim uslovima za njega i
mladu biljku. Seme u zemljitu
nalazi povoljnu sredinu da daje
novu biljku, ali u toj sredini
istovremeno vrebaju opasnosti, pre svega u vidu patogenih
gljiva. U povoljnim uslovima za
njihov razvoj klijanje i nicanje
biljaka je oteano, seme truli,
mlade biljke propadaju ili se
oteano i sporo razvijaju, pa se
dobija neravnomeran sklop biljaka u usevu. Na kraju je prinos
znatno nii, a sazrevanje neravnomerno, planiranje vremena etve oteano.
Propadanje semena, klijanaca i mladih biljaka izazvano je uglavnom od strane dve vrste
gljiva, rodova Pythium iz zemljita i Fusarium
koje se razvijaju i u zemljitu i na semenu. Neke
dodatne bolesti napadaju posejano seme u
odreenim vremenskim uslovima, a prouzrokuju ih gljive rodova Aspergillus i Penicilliumi.
Dve aktivne materije u fugicidu Maxim XL
035 FS deluju na ova navanije uzronike propadanja semena. Fludioksonil je kontakni fungicid jedinstvenog naina delovanja koji spreava
razvoj gljiva roda Fusarium, dok je mefenoksam
(metalaksil-m) sistemina komponenta koja se
usvaja u seme i klijance i unitava gljive roda
Pythium.

16

Preparat Maxim XL 035 FS je tena formulacija koja se lako rastvara u vodi i sadri emulgatore koji obezbeuju ravnomerno nanoenje na
seme, pa je ono potpuno pokriveno. Ovaj fungicid poseduje specijalan sistem surfaktanata
koji omoguavaju odlinu lepljivost za seme, pa
nema praenja i gubitka preparata pri manipulaciji semenom. Seme tretirano preparatom
Maxim XL 035 FS ima atraktivan crveni sjaj i
odline karakteristike protoka u ureajima za
setvu, bez mogunosti njihovog zaepljenja.
Obe aktivne materije su
male toksinosti za ljude i
ivotnu sredinu. Maxim Xl
035 FS se primenjuje u vrlo
malim koliinama (100 ml
na 100 kg semena). Preparat
nije rizian za zdravlje ljudi
kada se radi o direktnom
kontaktu sa sredstvom, inhalaciji ili absorpciji. Ne izaziva
senzibilizaciju i iritaciju koe
i sluzokoe.
Postoji najmanje 10
dobrih razloga zbog ega je
Maxim XL 035 FS oslonac i selekcionih kua i
doradnih centara, pa zato ne bi bio i Va izbor:
1. Izuzetna efikasnost
2. irok spektar delovanja;
3. Sigurnost za seme, bez negativnog uticaja na
klijavost;
4. Niska toksinost za ljude, nema iritacije koe i
oiju pri primeni ili pri setvi tretiranog semena;
5. Kvalitetna formulacija:
6. Jednostavna za primenu;
7. Nema praine;
8. Nema gubitka preparata;
9. Odline karakteristike protoka;
10. Male koliine primene.
Sa preparatom Maxim XL 035 FS mogu se
i oekivati maksimalni prinosi.

Agrosvet 17
Priredio: Dragan orevi

prethodnom broju Agrosveta predstavili

smo vam pomalo zaboravljenu vrstu ribizlu,
koja po svemu to daje, prua ansu naim
voarima za jo jedan izvozni brend. No da bi to
postala, potrebno je osvojiti tehnologiju proizvodnje,
zatite, nege i uvanja. Publikacija Dr Mihaila Nikolia
Tehnologija proizvodnje ribizle nudi upravo to.
Zahvaljujui razumevanju autora, iz publikacije izdvajamo najinteresantnije detalje.

RIBIZLA

NAA NOVA ANSA

II deo
Izbor sorti za gajenje

Jedan od naina intenziviranja proizvodnje ribizle predstavlja introdukcija novih visokoproduktivnih

sorti, koje e omoguiti ostvarivanje rentabilne proizvodnje uz konstantno prilagoavanje zahtevima
trita. Posebnu panju privlae sorte koje su postigle
dobre rezultate u zemljama sa velikom proizvodnjom
ribizle.
Meu sortama crne ribizle, izdvajaju se: Ben
Lomond (Ben Lomond). kotska sorta, zastupljena
u proizvodnji od 1981. godine. Sazreva srednje rano,
krajem juna.
Ben Nivis (Ben Nevis). kotska sorta, u proizvodnji
prisutna od 1981. godine. Pogodan za mehanizovanu berbu. Gaji se prevashodno za preradu.
Ben Sarek (Ben Sarek). kotska sorta, registrovana 1984. godine. Sazreva oko nedelju dana ranije
nego sorta Ben Lomond (poetkom III dekade juna).
Pokazuje visoku tolerantnost na mrazeve i hladnou.
Namenjena za sveu potronju.
Ben Konan (Ben Connan). kotska sorta, srednje
poznog vremena zrenja. Veoma je prinosna sorta
koja ujednaeno sazreva i pogodna je za mehanizovanu berbu.
Titanija ( Titania). vedska sorta, ranog vremena zrenja (kraj II dekade juna). Rodnosti je visoke i

17

Agrosvet 17

redovne. Odlikuju se ujednaenim sazrevanjem

i lakim odvajanjem pri berbi.
Bona (Bona). Poljska sorta, stvorena 1991.
godine. Odlikuje se vrlo ranim vremenom zrenja (sredina juna) i visokim prinosima. Plodovi
su blagog ukusa zahvaljujui niskom sadraju
kiselina, a ne visokom sadraju eera. Naroito
je pogodna za sveu potronju.
Meu sortama crvene ribizle izdvajaju se:
Industrija (Heinemanns Rote Spatlese).Stvorena
je u Nemakoj, a u proizvodnju je uvedena
1942. godine. Gaji se u znaajnom obimu u
vie evropskih zemalja. Poetkom osamdesetih
godina je uvezena i u nau zemlju, preteno
na podruje zapadne Srbije. Plodovi su intenzivno crvene boje i vrlo kiselog ukusa. Stoga se
preteno koristi za preradu, a manje za sveu
potronju.

18

Dunifer (Junifer) - Francuska sorta, srednje

ranog vremena zrenja (poetak III dekade juna).
Poseduje visok sadraj rastvorljive suve materije, to je pored potronje u sveem stanju ini
pogodnom i za preradu. Pogodna je za gajenje
u plastenicima po sistemu palira.
Rondom (Rondom). Holandska sorta. Visoke
je rodnosti i srednje kasnog vremena zrenja (kraj
juna - poetak jula). Imaju slabo obojen sok, pa
se prilikom prerade moraju meati sa drugim
bolje obojenim sortama. Bobice se nakon zrenja
dobro dre u grozdu i ne otpadaju.
Red Pul (Redpoll). Amerika sorta, veoma
poularna u svetu. Odlikuje se poznim vremenom zrenja (polovina jula). Visoke je rodnosti i
atraktivnog izgleda u vreme zrenja. Prvenstveno
je namenjena sveoj potronji.
Rovada (Rovada). Stvorena je u Holandiji.
Otpornost ove sorte na pozne prolene mrazeve
je rezultat kasnog cvetanja. Vrlo je rodna, kasnog
vremena zrenja (kraj jula poetak avgusta) i
visoke komercijalne vrednosti. Izuzetnih je organoleptikih karakteristika ploda, slatko-nakiselog ukusa sa izraenom aromom. Predstavlja
standard sortu za trite sveih plodova.
Od sorata bele ribizle, izdvajaju se: Primus
(Primus). Stvorena je u Slovakoj. U proizvodnji
je od 1977. godine. Ukus je slatko-nakiseo i blag.
Pogodna je za potronju u sveem stanju, kao i
za preradu.
Blanka (Blanka). Stvorena je u Slovakoj.
Fenofaze cvetanja i zrenja nastupaju nekoliko
dana posle sorte Primus. Kombinovanih je svojstava, odnosno pokazuje pogodnost za industrijsku preradu i konzum u sveem stanju.
Viktorija (Viktoria). eka sorta, srednje
ranog vremena zrenja, visoke i redovne rodnosti. Ukus je preteno slatkast i aromatian.
Orion (Orion). eka sorta, poznog vremena
zrenja. Grozd je dug. Bobice su krupne,
okruglastog oblika, beliasto sjajne i tanke
pokoice. Ukus je slatkast, izuzetnog kvaliteta.
Izbor sistema gajenja
Dosadanja dobra poljoprivredna praksa
u zemljama u kojima se ribizla intenzivno gaji
pokazala je da su se izdvojila dva sistema gajenja i to: sistem bunova i sistem ive ograde.

Agrosvet 17
Prvi sistem -Sistem bunova je zastupljen u
veini komercijalnih zasada u Evropi i Severnoj
Americi. Moe biti u kvadratnim rasporedom,
sa rastojanjima 2 x 2 m ili 3 x 3 m i sa pravougaonim rasporedom sadnje, koji podrazumeva
rastojanje izmeu redova 2,5 do 3 m, a u redu
1,5 do 2 m.
Sistem ive ograde je slian sistemu bunova
sa pravougaonim rasporedom sadnje, s tim to
je preporueni razmak unutar reda manji (12
m), tako da bunovi popune itav prostor u redu
i zasad podsea na ivu ogradu. Kod gajenja
crne ribizle u sistemu ive ograde preporuuju
se i manja rastojanja unutar reda: od 0,5 do 0,75
m ako je berba mehanizovana, dok pri runoj
berbi razmak sadnje iznosi 1,2 m. Za sorte sa
uspravnim porastom letorasta u bunu (Ben
sarek ili Ben konan) preporueni razmak u redu
je 1 m.
Sistem ive ograde se vie primenjuje
u komercijalnim zasadima i na neto veim
povrinama, jer je prikladniji za primenu mehanizacije u odravanju zemljita i zatiti protiv
prouzrokovaa bolesti i tetoina, kao i za mehanizovanu berbu.
Pored gajenja klasinim metodama
sa bunovima na otvorenom polju, a u cilju
pomeranja rokova berbe i zatite od nepovoljnih klimatskih prilika, sve vie se praktikuje tzv.
palirsko gajenje crvene ribizle u zatvorenom
prostoru (plastenici) sa stubovima i dva reda
ice. Prva ica se postavlja na visini od 40 cm,
a druga na 80 cm. Pri formiranju palirskog
oblika buna rezidbom se ostavlja 5-7 stabala
po dunom metru, koja se pruaju u pravcu
reda, razvode i vezuju za ice.
Za ovaj nain gajenja sadnja se obavlja na
bankinama, a du reda se postavlja folija radi
lakeg odravanja zemljita. Primena ovog
naina gajenja ima za cilj produetak sezone
zrenja i snabdevanja trita sveim plodovima u
duem vremenskom periodu.
Sadnja ribizle
Ovo je veoma vana operacija u procesu
podizanja zasada ribizle jer od preduzetih mera
u pripremi i izvoenju sadnje umnogome zavisi

i kasnije odravanje, nega, prinos i dugovenost

zasada.
Rastojanje sadnje. Neposredno pre sadnje
treba izvriti razmeravanje terena i odreivanje
pravca redova, odrediti rastojanje sadnje
i izraunati broj sadnica potrebnih za datu
povrinu. U plantanim zasadima, u kojima e
se obrada zemljita i zatita od prouzrokovaa
bolesti i tetoina vriti mehanizovano,
preporuuje se rastojanje sadnje od 3 x 1 m (3
m izmeu redova i 1 m izmeu sadnica u redu).
To podrazumeva 3.330 sadnica po 1 ha. Pravac
redova treba da bude sever jug.
Vreme sadnje. Ribizla se moe saditi u
periodu od opadanja lia u jesen do kretanja
vegetacije u prolee. Bolje rezultate daje rana
jesenja sadnja, jer se do pojave niskih zimskih
temperatura kod zasaenih prporaka obnove
ile i time obezbeuje bolje ukorenjavanje. Zato

19

Agrosvet 17
Orjentacioni program zatite ribizle (Veselin uljagi):
Faza razvoja
vreme primene

Preparat

Koncentracija

Cuprablau Z
Galmin

0,35%
1 - 2%

Captan WP-50
Vertimec 018 EC

0,25%
0,1%

pepelnica, ra, antraknoza,

grinje, staklokrilac, vai

Delan 700 WG
Stroby DF
Nurelle - D

0,05%
0,02%
0,1%

Posle precvetavanja

ra, antraknoza, pepelnica,

vai, staklokrilac, galice,
pedomerka

Captan WP-50
Score 250EC
Actara 25 WG

0,25%
0,02 %
0,02 %

Posle berbe

ra, antraknoza,
grinje i pedomerke

Bravo 720 SC
Vertimec 018 EC
Actara 25 WG

0,25%
0,1%
0,02%

Otpadanje lia

razne bolesti

Cuprablau Z

0,5 %

Zimsko mirovanje
- kraj februara -

Bolesti i tetoine
gljivine bolesti, grinje i vai

Bubrenje i otvaranje antraknoza, ra, septorioza,

pupoljaka
grinje
Porast letorasta
pred cvetanje

Prvo i drugo prskanje mogu se spojiti u jedno u vreme bubrenja pupoljaka

ne dolazi do izdizanja prporaka pod uticajem
jaih zimskih mrazeva. Neto ranija jesenja sadnja mogua je i zahvaljujui ranijem zavretku
vegetacije ribizle, pod uslovom da je zemljite
na vreme pripremljeno za sadnju.
Prolena sadnja se izvodi samo u sluaju
kada se iz opravdanih razloga nije mogla obaviti
u jesen. Ona nije poeljna jer uslovljava lo prijem sadnica i njihov slabiji razvoj. Ipak, ukoliko
je potrebno obaviti prolenu sadnju, vano je
obaviti je to je mogue ranije krajem februara ili poetkom marta. Pri ovoj sadnji, da bi
se smanjio rizik, neophodno je obezbediti zalivanje neposredno posle sadnje, a po potrebi i
kasnije.
Tehnika sadnje. Priprema sadnica ribizle za
sadnju podrazumeva paljiv pregled korenovog
sistema, pri emu se sve oteene i polomljene
ile otrim makazama skrate do zdravog dela.
Ostale ile se skrate na oko njihove duine.
Posle toga, ile se potope u kaastu smeu
napravljenu od jednakih delova svee govee
balege, ilovae i vode.
Tehnika sadnje zavisi od toga kako je zemljite
prethodno pripremljeno. Ako je izvreno obilno

20

ubrenje i duboka obrada, dovoljno je da se

na obeleenim mestima iskopaju jamii takvih
dimenzija da se u njih moe normalno smestiti
i pravilno rasporediti korenov sistem sadnice.
Meutim, ako priprema zemljita nije dobro
izvedena, onda za svaki prporak treba iskopati
jami dimenzija najmanje 40 x 40 cm. Poeljno
je sadnju obavljati neto dublje (za 45 cm)
nego to su sadnice bile u prporitu. Na taj nain
se obezbeuje da se donja 2 do 3 pupoljka
nalaze pod zemljom. Iz njih e se razviti bujne
grane koje e formirati sopstveni koren, to e
znaajno uticati na pojaanu bujnost i vitalnost
itavog buna.
Ukoliko u pripremi zemljita nije unet stajnjak onda se pri sadnji moe uneti 1-2 kg po sadnici. Unosi se u momentu sadnje kada je korenov sistem pokriven sitnom zemljom, ali pre
potpunog popunjavanja jamia sa zemljom.
Po obavljenoj sadnji, posebno u prolee,
prporke ribizle treba zaliti sa 56 litara vode
kako bi se zemljite priljubilo uz ile i kako bi se
istisnuo vazduh oko njih.
Pri kasnijoj prolenoj sadnji tamo gde je to
mogue treba primeniti sadnju hidroburom.

Agrosvet 17

Fertigacija vetakom kiom

Slavoljub Vukievi, dipl. hem.

vogodinja sua i ekstremno visoke

temperature su pogubno uticale na
useve i samo su proizvoai sa zalivnim
sistemima uspeli da donekle umanje posledice
nepovoljnih klimatskih uslova.
Na pojedinim parcelama intezivnim zalivanjem omogueno je prisustvo vlage kao
i rashlaivanje useva i zemljita. Meutim
intezivnim zalivanjem, vetakom kiom, javlja
se permanentan problem ispiranja hraniva u
zemljitima, i to za posledicu ima nedovoljnu
ishranjenost biljaka. Tako da i pored prisutne
vlage u zemljitu, ne dolazi do oekivanog rasta
useva. Naime, sve hranjive supstance makro

i mikro elementi bivaju sprani u dublje slojeve zemljita, daleko od korenovog sistema
jednogodinjih biljaka. U godinama kakva je
2007., a prema predvianjima i u narednim
godinama se oekuje slina klimatska situacija,
to strunjaci za navodnjavanje ali i ishranu
pokuavaju da nau adekvatno reenje. Jedno
od moguih reenja je i fertigacija vetakom
kiom.
Naime, na parceli prizvoaa Dejana Lazia
iz sela Lalinca, u blizini Nia strunjaci preduzea
Agromarket i Fertico postavili su proizvodni ogled fertigacije vetakom kiom na
usevu kupusa sorte Pructor. Ukupna povrina

21

Agrosvet 17

zasaenog kupusa je 90 ari, saenog u etri

kvartala, vremenske razlike 7-10 dana.
Na postojei zalivni sistem nadograen je
sud za vodotopljivo ubrivo FitoFert Kristal
16:11:24 , iz kojega je podpritiskom crpljen
hranjivi rastvor, kroz cevi mean sa zalivnom
vodom i vreno je tretiranje kupusa.
Prvo tretiranje je obavljeno poetkom druge
polovine vegetacije, tj. od formiranja 30% glavice.
Zalivanje parcele je trajalo 4 sata, a samo
tretiranje hranjivim rastvorom je vreno u
zadnjem kvartalu zalivanja. Preporuena doza
ubriva FitoFert Kristal 16:11:24 iznosila Deset
dana nakon zadnjeg tretmana obrana je prva
povrina od 20 ari i sa nje ubrano rekordnih 21
tona kupusa.
Koliina primene je 5 g/m2 i izvrena su tri
tretmana u razmaku od 10 dana.
Fertigacija vetakom kiom objedinila je
folijarnu i fertigacionu primena vodotopljivog

22

ubriva i rezulatati nisu izostali. Po reima samog

Dejana Lazia proizvoaa, ovakav rod i stanje
biljaka je dosada nevien, a isti princip zalivanja
i prihrane dogodine primenie i na drugim usevima, krompiru i kukuruzu jer je investicija mala,
a viestruko isplativa.
Ovakav sistem fertigacije vetakom kiom
podudaran je sistemu kap po kap, i lako se moe
nadograditi na sve postojee zalivne sisteme
statine i pokretne (tifon, ranger, itd). Fertigacija
vetakom kiom moe bitno uticati na kvalitet,
stanje i rodnost vaih useva. Posebna pogodnost je to to se tretiranje vri prilikom zalivanja,
tj. ne angauju se dopunska sredstva ni oprema
ve koristi postojei zalivni sistem.
Pre tretiranja potrebno je izvriti proraune
protoka, koliine i vrste preporuenih FitoFert
Kristal vodotopivih ubriva u zavisnosti od vrste
i stadijuma useva, a za to se moete obratiti
strunim slubama preduzea Agromarket i
Fertico.

Agrosvet 17
Goran Petrovi, dipl. ing. zatite bilja

rognozno izvetajna sluba u zatiti bilja

grada Nia formirana je i poela sa radom
2003/2004 godine, sredstvima iz gradskog fonda za razvoj poljoprivrede. Opremljena
je sa etrnaest automatskih agrometeorolokih
stanica, prateim softverom i raunarskom
opremom. Za uspeno obavljanje ovih poslova, sem odgovarajue tehnike opremljenosti radi praenja meteorolokih parametara,
obezbeena je i konstantna prisutnost strunjaka

Prognozno
izvetajna sluba

na terenu, u cilju praenja biolokog razvoja

prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoina. Iz tih
razloga suba je organizovana u podrunom
Zavodu za poljoprivredu DP Agrorazvoj Ni,
za segment prognoze u ratarsko-povrtarskoj,
i delimino voarskoj proizvodnji i Institutu za
primenu nauke u poljoprivredi Centru za vinogradarstvo i vinarstvo Ni, za segment prognoze u vinogradarskoj i delimino voarskoj
proizvodnji . Posao slube PIS-a je da pratei
meteoroloke i bioloke parametre, prognozira momenat poviene pojave i prelaska praga
tetnosti biljnih bolesti i tetoina i na vreme signalizira poljoprivrednicima optimalni momenat
i izbor sredstava za njihovo uspeno suzbijanje.

23

Agrosvet 17
Do danas je izdato i prosleeno poljoprivrednicima preko 80 obavetenja.
Spisak bolesti sa pozitivne liste biljnih bolesti i
tetoina koje prati PIS sluba grada Nia:

Voarska proizvodnja
aava krastavost jabuke (Venturia inaequalis), pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha),
kovrdavost lista breskve (Taphrinia deformans),
suenje rodnih granica i cvetova vinje, ljive
i breskve (Monilinia spp.), mrke pegavosti lia
vinje i trenje (Coccomices hiemalis), jabukin
Automatske agrometeoroloe stanice
smotavac (Cydia pomonella), ljivin smotavac
(Cydia/Laspeyresia/Graoholita funebrana), Biljne
vai (Aphididae), ljivina osa (Haplocampa spp.), trenjina muva (Rhagilethis cerasi), krukina buva
(Psylla pyri), kao i bolesti i tetoine jagodastog voa.

Vinova loza
Plamenjaa vinove loze (Plasmopara viticola) , pepelnica vinove loze (Uncinula necator), siva
trule (buavost) vinove loze (Botrytis cinerrea), fitoplazma vinove loze odnosno njen prenosioc
cikada (Scaphoideus titanus Ball).

Ratarskopovrtarska proizvodnja
Suzbijanje korova i zatita od
bolesti i tetoina paradajza, paprike,
krastavca, krompira, mrkve, cvekle, luka,
lisnatog povra, graka i pasulja, lucerke, penice, jema, kukuruza.
Sunansiranjem rada PIS-a u 2007
godini sa 700.000 dinara (prognozno
- izvetajne slube u zatiti bilja) grad u
skladu sa svojim obavezama po Zakonu
o zatiti bilja nastavlja nansijsk u pod
rku i rad ove slube na svojoj teritoriji.
Plave take predstavljaju sistem PIS-a
organizovan preko podrunog Zavoda
za poljoprivredu DP Agrorazvoj Ni, a
narandaste-sistem PIS-a organizovan
preko Centra za vinogradarstvo i
vinarstvo Ni.

-
05.06.2007. :

:
FORUM STAR 2,0 /, POLYRAM DF 0,2 %, EQUATION PRO WG 0,4 /, ANTRACOL WP70 0,2%, CURZATE M-WG 0,3%, DELAN 750-SC 0,035%, FOLPAN 80-WDG 0,2%, ACROBAT
MZ-WG 0,25%, DITHANE M-70 0,25%, DITHANE DG NEOTEC 2,5 /, MELODY COMBI 43,5WP - 2,5 /, MIKAL FLASH 0,4%, RIDOMIL GOLD MZ 68-WG - 2,5 /, VERITA 0,3%,
CINEB S-65 0,3%, .

:
TOPAS 100-EC 0,025%, STROBY DF 0,02%, CRYSTAL 250-SC 0,02%, FALCON EC-460 0,4 /,
BAYLETON WP-25 0,02%, ANVIL 0,025%, TILT 250-EC 0,015%, KARATHANE EC 0,05%,
SYSTHANE 12-E 0,025%, RUBIGAN 0,02%, SABITHANE 0,04%, OLYMP 10-EW 0,016%,
TRIFMINE 30-WP 0,05%, KUMULUS DF 0,5%, KOLOSUL 0,5% .

:
QUADRIS MAX 0,2%, CABRIO TOP 0,2%, FOLICUR M 50-WP -0,25%, SHAVIT-F 0,3%, .

,
." "
.
:
RONILAN-DF 1,0 /, MYTHOS 2,5 /, TELDOR 500-SC 0,1%, SWITCH 62,5-WG 0,8 /,
SUMILEX 50-FL 1,0 /, KIDAN 0,3% .

:
QUADRIS MAX 0,2% + KUMULUS DF 0,3% + RONILAN-DF 1,0 /.

(Coniella
diplodiella)
12-18 .
. :
CUPROXAT 0,3%, BORDOVSKA ORBA 1%, FOLPAN 0,2%.

018/541-128 541-023 7-15 .

Organizacija sistema pis

24

Primer obavetenja PIS-a

Agrosvet 17

NEOPHODNOST UPOTREBE
SREDSTAVA ZA ZATITU BILJA
Duan Radojevi, dipl. in. polj.

aim poljoprivrednicima prua se u

narednim godinama prilika da svoje
visokovredne proizvode (malina, kupina,
vinja, ljiva, vino, povre i dr.) izveze i ponudi
ga veoma izbirljivom tritu zemalja evropske
unije ali i ire. To sa sobom nosi i dodatni teret
odgovornosti, jer pored kvaliteta koji poseduju,
moraju da ispunjavaju stroga pravila vezana
za ostatke pesticida. Ovo znai da proizvoai
moraju posedovati odreeni nivo znanja, ali jo
vie nivo svesti o pravilnoj primeni pesticida. U
ovom i narednim tekstovima pokuaemo da
pomognemo proizvoaima, jer BASF ima tu
obavezu ali jo vie odgovornost, obzirom na
paletu pesticida koju je ponudio poljoprivrednicima u Srbiji.
Kao potroai s pravom oekujemo ,ak i
zahtevamo dovoljnu koliinu hrane, koja naravno mora da bude visokog kvaliteta i cenovno
pristupana. Do ovog naizgled relativno lakog
cilja, meutim nije lako doi iz vie razloga,
broj stanovnika na zemlji svake godine poraste
za oko 80 miliona s jedne strane, dok s druge
strane erozijom tla i urbanizacijom drastino
se smanjuju obradive povrine. Deo godinjeg
prinosa odnesu i abiotski inioci koji poslednjih godina imaju jak intenzitet sua, poplave,
grad, mraz. Ali usled napada korovskih biljaka,
insekata i biljnih bolesti gubi se 20-40% potencijalne proizvodnje hrane na godinjem nivou,
tako da mere nege i zatite i posebno upotreba
sredstava za zatitu bilja za sigurnu i zdravu
proizvodnju hrane postaje sve izraenija, pa i
neophodnost.
Mere zatite i primena sredstava za zatitu
bilja su svi postupci koji se primenjuju sa samo
jednim krajnjim ciljem da se gajena biljka odri

zdravom kako bi dala optimalan prinos. Naime,

kada razliite tetni organizmi napadnu biljku
ona se kao i svaki ivi organizam nastoji odbraniti
sama. Odbranu biljke pomau sami proizvoai
tako to vre izbor stanita, vrste, sorte, obrade
zemljita, kvalitetnog ubrenja, nivoa primenjene agrotehnike. Tek kada to ne da rezultate,
pristupa se zatiti gajene biljke hemijskim sredstvima.
U dananje vreme, savremena sredstva za
zatitu bilja se proizvedu tako da moraju da
zadovolje tri osnovna elementa:
- moraju biti nekodljiva za osobe koje su u
kontaktu sa njima tokom proizvodnje, transporta, primene ali i konzumacije proizvoda i hrane
- Moraju da budu specifina u delovanju i
usmerena, tj. Da su efikasna samo protiv bolesti,
korovskih biljaka i tetocina za koja su namenjena
- moraju da budu kratkog veka trajanja to
znai da se nakon postizanja odreenog cilja

25

Agrosvet 17

moraju raspasti na jednostavne hemijske komponente koje nisu tetne po ljude i okolinu.
Manje vie dananja sredstva za zatitu
bilja doziraju se u gramima, a ne u kilogramima
po hektaru. Ona su manje toksina, specifina
(usmerena na odreeni tetni organizam), biorazgradljivija nego ranije, te se moraju koristiti sa puno panje i tanosti. Poljoprivredni
proizvoai su ti koji imaju najvie direktne
koristi od sredstava za zatitu bilja koja im
omoguavaju jednostavniju i laku proizvodnju.
Samim tim oni moraju i biti posebno obueni
za njihovu pravilnu primenu jer za razliku od
veine drugih ljudi poljoprivrednici ive tamo
gde i rade, njihove porodice, stoka i ljubimci
takoe ive u toj zajednici tako da oni moraju
biti posebno oprezni pri korienju, skladitenju
i rukovanju sredstvima za zatitu bilja.
Poljoprivredni proizvoai savete u vezi
upotrebe sredstava za zatitu bilja dobijaju
od strunjaka savetodavnih slubi (stanice,
zavodi, instituti), strunih lica u poljoprivrednim apotekama, strunjacima-predstavnicima
pojedinih hemijskih kompanija. Proizvoai
pesticida su obavezni da stave uputstva na
pakovanjima koja daju bitne podatke o tetnom
organizmu na koje deluje, koliini primene, vremenu primene, kao i merama predostronosti

26

koja se moraju preduzeti radi

bezbedne primene.
Iako se u naem sluaju
misli da se o zatiti bilja i
primeni pesticida sve zna i
da je njihova upotreba laka i
jednostavna, naalost veoma
esto dolazi do zakazivanja
najvanije karike u tom lancu,
a to je ljudski faktor. Naime nai
ljudi veoma esto sebi dozvoljavaju neke nedozvoljene
stvari, kao to su poveavanje
koliine primene, nesavesno rukovanje, nepravilna
upotreba i jo mnogo toga.
Kao primer naveemo
pr imer poljopr ivredn o g
proizvoaa koji mora fungicidom da zatiti usev penice. Na uputstvu o
proizvodu pie da je sadraj aktivne materije u
preparatu 50%. Ovaj proizvod se mora iskoristiti
u koliini od 1l/ha sa 200 l/ha vode. Ovo znai
da svaki kvadratni metar polja penice treba da
primi 0.05 g aktivne materije. Ako znamo da u
kvadratnom metru polja raste 300 biljaka znai
da svaka biljka primi samo 0.00017 grama aktivne materije.
Samovoljnim poveavanjem koliine primene ne dobijamo ni u kvalitetu ni u kvantitetu, ve proizvod optereujemo nepotrebnom i
tetnom koliinom pesticida. I to je ono zbog
ega postoje problemi u izvozu poljoprivrednih
proizvoda ali i na domaem tritu. Istovremeno,
nedovoljno informisanim ljudima, mi ljudi iz
struke zatite bilja pruamo ansu da nas optue
za ugrozavanje ivotne sredine.
Zato bi poloprivredni proizvoai morali
da koriste sredstva za zatitu bilja na pravilan i
odgovoran nain. Tako tite sebe, i ivotnu sredinu, poveavaju prihode sa svog gazdinstva i
ono to je najvanije proizvode sigurnu, visoko
kvalitetnu hranu koju potroai ele. A sve to je
ovek stvorio za svoju upotrebu i korist postaje
opasno tek kada na scenu stupi ljudski faktor i
tek nainom upravljanja se otkrivaju potencijalne opasnosti.

Agrosvet 17

27

Agrosvet 17

28