Mircea Elijade - Istorija Verovanja I Religijskih Ideja 1

BIBLIOTEKA KARIJATIDE Osnivaé SVETOMIR LAZAREVIC 1900-1939 Urednile MILUTIN STANISAVAC Beograd, 1991 ISTORIJA, VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA 1 Od kamenog doba do Eleusinskih misterija Napisao Mirta Elijade PROSVETANaslov originala Mircea Eliade HISTOIRE DES CROYANCES ET DES IDEES RELIGIEUSES 1, De age de Ja pierre aux mystéres dE leusis © Payot, Paris 1989 Prevela BILJANA LUKIC Recenzenti ‘MILAN KOMNENIC MILUTIN STANISAVAC PREDGOVOR Istoritaru religije znatajno je svako ispoljavanje svetog; sva ki obred, svaki mit, svako verovanje ili bozanski oblik odrazavaju iskustvo’ svetog, fe prema tome podrazumevaju pojam ico, znaéenja i istine. Kao sto sam rekao drugom prilikom, »tesko je zamisliti da bi ljudski duh mogao da deluje bez uverenja da_u svetu postoji nesto to je nepovratno realno; takode, nemo- S——t——=“‘=#EUCttttt vim porivima i iskustvima ne prida neko znaéenje. kom realnom i znaéenjski osmisljenom svetu blisko je povezana sa otkriéem svetog. Iskustvom svetog, Ijudski duh je dokutio razliku izmedu onog Sto se ispoljava kao stvarno, mo¢no, bogato i magenjsko, i onoga Sto je ligeno tih osobina, odnosno, hac nog i opasnog toka stvari, njihovoz sluéajnog pojavijivania i iscezavanja li$enog svakog ‘smisla« (La Nostalgie des Origines, 1969, str. 7). Ukratko, »sveto« je samo element strukture svest a ne neki stupanj istorije te svesti. U najstarijim slojevima kul ture Ziveti kao Ijudsko bice samo je po sebi religiozni cin, jer prehranjivanje, seksualni Zivot i rad imaju_sakramentalnu vrednost. Drugim retima, biti — ili ak, postati — covek znaci biti sreligiozane (isto, str. 9). Razmatrao sam dijalektiku sakralnog i njegovu morfolo- giju u kasnijim publikacijama, od Istorije religija (Traité d'His- folre ides Religions, 1949) pa sve do male knjige koja se odno: ha Australijske relgie (Religions australiennes, 1972). Ova knjiga je zamiiljena i priredena iz drugaéije perspektive. S jedne strane, ‘analizirao sam ispoljavanje svetog hronoloskim redom (gde je vaino da se ne zameni »dobae nekog religioznog shvatanja sa datumom prvog dokumenta koji o njemu svedodi); s druge strane, au onoj meri u kojoj je to dopustala dokumentacija — insisti rao sam na krizama vezanim 7a utemeljenost i, naroéito, na Kreativnim momentima razligitih tradicija. Ukratko, pokusao sam da osvetlim najvainije priloge istoriji religijskih’ ideja i verovanja.Svako manifestovanje svetog matajno je za istoriéara rel: gi8; ali, je isto tako ofigledno da struktura bogs Anu, na_P! mer, ili’ teogonija i kosmogonija koje prenosi Enuima’ elis, ili saga o Gilgamesu, bolje otkrivaju religioznu kreativnost i origi halnost Mesopotamnije nego, na primer, apotropelski obredi protiv Lamastua ili, mitologija boa Nusku. Ponekad, znaéaj neke religiozne tvorevine otkrivaju i njene potonje valorizacije, Osred- je smo obavesteni o Eleusinskim misterijama i o najranijem orfizmu; medutim, to sto je evropska clita njima opginjena vee dvadeset vekova predstavlja religioznu éinjenicu od najveceg za- Baja, Cije posledice jos nismo procenili. Sigurno, eleusinske ini- ijative i tajni orfitki obredi, koje su slavili neki pozni autori odslikavaju Mmitologizujucu gnosu i gréko-orijentalni sinkretizam, Ali, upravo Je to shvatanje Misterija i orfizma uticalo na sred. njovekovni hermetizam, italijansku renesansu, »okultnes tradicije XVII veka i na romantizs rpravo su’ Eleusinske miste- rije uéenjaka, mistika i aleksandrijskih teologa nadahnule ev- ropsku modernu poeziju, od Rilkea do T. S. Eliota i Pjera Ems nuela. Modemo raspravijati o vrednosti_kriterijuma izabranog za razgranigavanje velikih doprinosa istoriji religijskih ideja. Njega, medutim, potvrduje razvoj brojnih religija; jer upravo zahva- Tjujuci dubljim krizama i tvorevinama koje su otuda proizisle religiome tradicije su uspele da se obnove. Dovolino je setiti se sluéaja Indije, gde su napetost i beznade izazvani religioznom devalorizacijom bramanske rtve stvorili Gitav niz izwetnih tvorevina (Upanigade, uobli¢avanje tehnika joge, poruke Gautame Bude, mistiéna pobotnost, itd.), od kojih svaka, u stvari, pred. stavlja drugaéije, smelo reSenje iste krize (vidi poglavlja IX, XVII, XVIII, XIX). Godinama sam razmisljao 0 kratkom i sazetom delu koje bi se moglo protitati za nekoliko dana. Jer ¢itanje izfedna najbolie otkriva sustinsko jedinstvo religiomih pojava, a istovremeno i neiscrpnu novi njihovih izratavanja. Citalac takve, knjize bio bi doveden pred vedske himne, Brahmane i Upanisade samo nekoliko sati posto bi se upoznao sa idejama i verovanjima paleo lita, Mesopotamije i Egipta; otkrio bi Sankaru, tantrizam i Mila- repu, islam, Joakima iz Flore ili Paracelzusa, posto meditica- judi probdeo noé nad Zaratustrom, Gautamom Budom i taoi mom, nad helenskim misterijama, razvojem hriScanstva, gnosticiz- mom, alhemijom ili mitologijom’o Gralu; susreo bi orosvetitelje i'nemaéke romantitare, Hegela, Maksa Milera, Frojda, Tunga Bonhefera tek posto bi prethadno otkrio Kecalkoatla i Virakotu, dvanaest Alvara i Grigorija Palamu, prve kabaliste, Avicenu Elisaiju. Na Zalost, ta kratka i sazeta knjiga jo3 nije napisana, Po- mirio sam se's tim da za sada objavim jedno trotomno delo, u Se oo 7 nadi da éu ga motda svesti na jedan tom od oko éetiri stotine stranica. Taj kompromisni oblik izabrao sam iz dva razloga: s jedne strane, ini mi se zgodno da navedem izvestan broj zaéaj- nih i nedovoljno poznatih tekstova; s druge strane, hteo sam da studentima stavim na raspolaganje dovoljno razradene kri- ticke bibliografije. Sveo sam tako na najmanjy mogucu mera broj napomena na kraju stranice, a z drugom delu knjige sakupio bibliografije i razmatranja nekih aspekata koji su u teksty precutant ili samo uopsteno pomenuti. Tako se knjiga mote ¢i- fati_u kontinuitetu, izbegavajuci prekide koje bi izazvali razmat- ranje izvora i izlaganje o stanju nekih pitanja. Knjige u kojima se ta materija saZima ili populari’e obiéno su predstavliene pregledom naslova na kraju poslavija. Struktura ove Istorije vero- Vanja i religijskih ideja zahtevala je slofeniji kriti¢ki aparat. Prema tome, podelio sam poglavija na manje delove koji imaju svoj broj i podnaslov. U toku éitanja, student se moze upoznati sa pregledom problematike i s bibliografijom, koji se zajedno nalaze u drugom delu kajige. Nastojao sam da u svaki ovaj deo unesem ono najbitnije iz novije krititke bibliografije, ne zaborav. Tjajuci ni radove sa Gijom se metodoloskom orijentacijom ne slazem, retkih iawetaka, nisam pominjao izdanja na skan- dinavskim, slovenskim ili balkanskim jezicima. Transliteraciju imena i orijentalnih termina pojednostavio sam kako bih olakéao 0 poglavija, « ovoj se kniizi ponavlia ono nai bitnije iz predavanja.o istoriji religije koje sam dréao od 1933. do 938. na univerzitetu u Bukurestu, na Skoli visokih studij 1946. i 1948. i zatim, od 1956. na Cikaskom univerzitetu. Pripa dam’ ono} visti istoritara religija koji se, kakva god bila njihova »specijalnostx, trude da prate napredak do kojeg se doslo u rodnim oblastima i ne usted se da studente upoznaju s razli im problemima koje postavljaju druge discipline. Smatram, najzad, da svako istorijsko prougavanje podrazumeva’ izvesnu Dliskost sa opstom istorijom; prema tome, ni najstroza spect jalizacijae ne oslobada nauénika obaveze da svoja istrazivanja po- stavi u perspektivu opite istorije. Takode, delim uverenje onih Koji smatraju da izuavanju Dantea ili Sekspira, odnosno Dosto- jevskog ili Prusta, znatno doprinosi poznavanie ‘Kalidase, drama No ili Majmuna hodoéasnika. Ovde nije reé o nekom pseudoen- ciklopedizmu, praznom iu celini wev sterilnom. Reé je jedno- stavno o tome da se ne izgubi iz vida duboko i nedeljivo jedinstvo istorije Ijudskog duha, Svest o tom jedinstvu duhovne istorije doveganstva, skorasnje je, jo8 nedovoljno usvojeno otkrice. Njegov znaéaj za buduénost nase discipline oceniéemo « poslednjem poglaviju treéeg toma.8 Upravo u tom poslednjem poglavlju razmotricemo i krize koje su iznzvali zagovornici redukcionizma — od Marksa i Nigea do Frojda "kao i doprinose koje su donele antropologija, istorija religija Fenomenologija i-nova hermencutika, za koju smo spremni da ustvrdimo da je jedina, ali zna¢ajna ‘religiozna tvorevina moder: nog zapadnog’ sveta, Reé je 0 poslednjoj etapi_desakralizacije. Proces je od izuzetnog znaéaja za istoriéara religijé: on u stvari pokazuje savrseno prerusavanje »svetoge, tatnije, njegovo poisto vecivanje s »profanime. Tokom pet godina rada mnogo sam nautio od svojih uti telja, kolega i studenata, Svima njima, i zivima i mrtvima, oda jem najiskrenije priznanje, Takode, zahvaliujem gospodi 'Misel Fromentu (Michel Fromentoux) i gospodi, Zan-Liku Benoziljou GeanLue Benoziglio) i ZanLiku Pidu-Pajou (JeanLuc Pidoux Payot) koji suse potrudili da od samog potetka prate ovaj tekst. Kao ni drugi moji spisi od 1950. godine naovamo, ni ova Knjiga ne bi mogla biti privedena kraju bez, vrisustva, paznje i odanosti moje Zene. Sa radoséu i zahvalnoséu ispisujem njeno ime na prvoj stranici onoga Sto ée modda biti moj poslednji doprinos disciplini koja nam je draga. Cikaski universitet, septembar 1975. M. E. | POGLAVLIE NA POCETKU MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONASANJE PRALJUDI 1. Orientatio. Oruda za izradu oruda. »Pripitomljavanjes vatre Nesemo ovde raspravijati o problemu shominizacijes, i red njegovog znaéaja za razumevanje fenomena yeligioznost Voljno je, da podsetimo, kako vee usperavant polota} obelGiava prevazilazenje stanja primata. Na nogama se moze ostati samo u budnom stanju. Zahvaljujuci uspravnom polozaju, prostor se organizuje u strukturu koja je nepristupatna_prehominidima, i to u €etiri vodoravna smera, projektovana povev do sredisnie ose 2goree — doles. Drupim tetima, prostor se sada organizaje oko Tjudskog tela, kao da se prostire napred-nazad, desno- vlevo i goredole, Polazeci od tog prvobitnog iskustva — od ose- €anja rbacenostie usted nekog na izgled bezgrani¢nog, neporna- tog i preteceg prostora — izgraduju se razlititi oblici orientatio- nem: jer, ne moze se dugo Ziveti u vrtoglavici izazvanoj dezori- jentacijom. Ovo iskustvo prostora uredenog oko nekog »sredistae objasnjava mataj egzemplarnih podela i deoba teritorija, aglo- meracija i nastambi, i njihovu kosmolosku simboliku! (up.'§ 12). Korigcenje oruda osvetljava jo8 jednu, isto toliko presudnu razliku u odnosu na naéin egzistencije primata, Praljudi ne samo da se sluze orudima, veé su sposobni i da ih izraduju. Taéno je da izvesni majmuni koriste predmete kao da su salatkes, a pomati si ak i sluéajevi kada ih oni oblikuju. Ali, praljudi ‘su povrh toga izgradivali i »oruda za izradu orudas. Stavi8e, njihovo koriséenje oruda mnogo je slozenije; oni ih uvaiu wa’ se, una- pred spremni da se njima posluze. Ukratko, primena tih oruda nije ograniéena odredenom. situacijom ili izvesnim specifiénim trenutkom, kao Sto je to slucaj sa maimunima. Podiednako je vaino navesti i to da ta oruda ne predstavliaju produzetak telesnih organa. Najstarije kamenje 7a koie znamo bilo ie iz radeno imajuéi uw vidu neku funkciju koja nije bila predvidena strukturom Ijudskog tela, recimo, segenie (Sto je Gin koji se raz —“TTekustvo orfjentisanog prostora job ie blsko oveku modern wromena mada on vise nije. Sucalan nfzove:wepristencjainee wretntt10 ISTORUA VEROVARIK { RELIGHSKIN IDEIA likuje od kidanja zubima ili grebanja noktima)* Veoma spor tehnoloski napredak ne podrazumeva i istovetan razvoj_ intel. fencije, Znamo da izuzetni polet tehnologije u poslednja dva feka nije bio praéen i odgovarajucim razvojem inteligencije za padnog éoveka. Stavige, kao Sto je veé primeceno, »svaka inova. Tea podrazumevala je | pogibel kolektivne smrtie [Andre Vara njak/André Varagnac]. Tehnolosko mirovanje je obezbedilo pre Zivljavanje praljadi. ; *Pripitomljavanje« vatre, Sto ée reci, moguénost da se ona proizvede, satuva i prenosi, oznatava konaéno razdvajanje pra Fjudi od. njihovih zooloskih prethodnika. Najstariji »dokument« Koji svedotio kori8éenju vatre potiée iz Cucku-tjena (oko ~ (600000), ali je sasvim verovatno da se to spripitomljavanjes zbilo mnogo ranije, i to na vie podrutia. Trebalo je podsetiti na ovih nekoliko dobro poznatih tinje- nica kako sé, éitajuéi analize koje ce uslediti, ne bi izeubilo iz i ‘preistorijski covek veé ponasao kao biée obdareno gn | mastom: Sto se tie nesvesnih aktiynosti— snova, ia, fabuliranja, itd. — pretpostavlja se da se one ni po ‘a ni po rasponu ne razlikuju od onih koje nalazimo kod fatih savremenika. Samo, izraze snaga i raspon ovde treba shva- iti u njihovom najjaéem i najdramatignijem znagenju. Jer Eovek je krajnji proizvod odluke donesene »na potetku Vremenac:, reé Je 0 odluci da se ubije Kako bi se moglo Ziveti. U stvari, hominidi tu, postaiuci mesotderi, uspeli da prevazidu svoje »pretkes. To- kom nekih dva miliona godina, praljudi su ziveli od lova; voce, Korenje, mekugci { ostalo to su sakupljali Zene i deca nije bilo dovoljno da se obezbedi prefivijavanie vrste. Lov je uslovio podelu poslova uw zavisnosti od pola, pojagavajuci na taj nein Mominizacijue; jer, kod mesozdera, i u celom Zivotinjskom svetu, takva razlika ne postofi | Ri, neprestano proganjanje i ubijanie divljaéi_najzad je stvorilo jedan sistem odnosa sui generis izmedu lovea i pobije nih Jivotinja. Uskoro éemo se vratiti na ovaj problem. Podsetimo Se sada da. se »mistiéna solidarnost« lovca i njegovih zrtava Stxtiva samim. éinom ubijanja; prolivena kry uw svemu je ied: Sake Ijudsko} krvi. T konaéno, »mistiéna solidarnost« sa divljaéi proistige. iz srodnosti izmedu Ijudskih drustava i tivotinjskog Preia. Ubiti ulovijenu Zivotinju, ili, kasnije, pripitomljenu, jed- fako je -Zrtvovanjue u kojem’ su’ Zrtve izmenjive? Naglasimo Ja sa'se sve ove koncepeije uspostavile tokom poslednjih faza T Vid, Karl Narr, sApproaches to the Social Life of Earliest Mans, si. 608 dale 1 dal ano stara deja jo8 je bila va uw doba mediteranske antike: ne san da aa Bodnge zamenjivale Haske 2rtve (sto je blo svuda raspro Fone eo ee coiMifualfrtvovant namesto. Zvotinja, Up. Walter Sinker, Homo nccans, str. 29, nap. 3 [MAGIJSKO-RELIGIOZNO PONASANSE PRALIUDI u procesa shominizacijer. One su jo$ delatne — izmenjene, prevred- novane, prikrivene — hiljadama god i8éezavanja paleolitskih ‘civilizacija. 2 Ce oe 2. »Neprozirnoste preistorijskih dokumenata Ako se smatra da su praljudi »potpuni Ijudi«, iz toga proizi Iasi da su oni dobro tnali'za verovanja, kao 1 da su upradnjavall odredene obrede. Jer, kako smo veé istakli, iskustvo svetog predstavlja jedan od elemenata strukture svesti, Drugim regima, ako Postavimo pitanje sreligioznostie ili »nereligioznosti« preistorijskih Ijudi, zagovornici »nereligioznosti« trebalo bi da donesu dokaze u prilog svoje hipoteze. Verovatno je da se teorija »nereligioznosti« praljudi nametnula u vreme evolucionizma, kada su upravo bile otkrivene analogije s primatima. Ali reé je o nespo- razumu, jer u ovom sluéaju ono Sie valia imati u vidu nije anatomsko-osteoloska struktura praljudi (koja je, sasvim izvesno, sliéna odgovarajucoj strukturi kod primata) veé su to nijihova dela; a ona ukauju na inteligenciju Koja se moze definisati samo kao’ sljudskac. _ Aff, ako. se danas slaiemo oko éinjenice da su praljudi mali sreligijue, teSko je, (mozda) i nemoguce, jasno odrediti kakav je bio njen sadréaj. Ipak, istrazivaci nisu ‘sasvim bespo- moéni: postoi, naime, jrvestan bro} adokumenats-svedotanstavas © fivotu praljudi i nadamo se da éemo jednoga dana uspeti da odgonetnemo njihovo religiozo znaéenje. Drugim retima, nadamo se da je na osnovi tih sdokumenatae moguce uobliditi jedan »jezike, kao Sto su tvorevine nesvesnog — snovi, sanja- rije, prividenja, itd. — koje su, dotle smatrane apsurdnim’ili be-- nagajnim, zahvaljujuci Frojdovom geniit otkrile postojanie jednog »jezika« izuzetno dragocenog za poznavanje coveka. U stvari, ti »dokumentic su prilicno brojni, ali »neprozirni« i dosta jednoobrazni: to su Ijudske kosti, najéeSce lobanje, kamena oruda, pigmenti (na prvom mestu ‘crveni oker, hematit), razni predmeti pronadeni u grobovima. Tek od mladen paleolita imamo gravire i pecinsko slikarstvo, oslikani oblutak i skulptu- rice od Kosti i kamena. U izvesnim slugajevima — grobnice, umet- nicki predmeti — i unutar granica onoga sto cemo istrazivati, sigumai smo da postoji barem »religioznax intencija. Ali vecina tih xdokumenatac pre orinjasjena (~30000), Sto ée reci oruda, ne otkrivaju niSta osim sopstvene upotrebne vrednosti. pak, tekko je poverovati da oruda nisu bila u veri sa sve- tim, i da nisu nadahnula izvestan broj mitoloskih epizoda. Prva tehnoloska otkri¢a — precbraiaj kamena u orude za napad ili odbranu, ovladavanje vatrom — nisu samo osigurala_vredivlia vanje i razvoj Ijudske vrste; ona st isto tako stvorila éitav jedany ISTORIA VEROVANIA 1 RELIOUSKIME IDEA ivercum mitskozeligiomih yrednosti, kao Sto su podsticala, i }aiva stvaralacku imaginaciju. Dovolino je ispitati ulogu oruda hrapiigionnom Jivotu, kao i mitologiju Tjadskih. skupina koje st U Glens stupnju.lova t ribolova, Maglisko-religiozna vrednost oe onudja od drveta, kamena ili metala — [oS je ocuvana mene evropskom populacijom, i to. ne samo u folkloru. Ovde sereino sada razmatrati kratofanije | hijerofanije Kamena, stena Peqijunkar titalae ce za to naciprimere uw jednom poglavliu nade Istorije religii@ , ‘Tahwaljujuci oruéjuprojektilu posebno je osvojeno »ovladavanje daljineme, sto je podstaklo brojna verovanja, mitove i Jeuusde. Podsetimo se Samo mitologija w vezi s kopljima koja se WAadaju u. nebeski svod 4 omogucavaju penianje na nebo, ili saratiltna koje Tete kroz oblake, probadaju demone ili obrazuju Sectuice to ineba, ita Da bismo’ bolje prosudili sta nam sve to Ustndeno ‘kamenje praljudi ne mote preneti, treba. se_setiti ba coeakih verovanje | mitologija o orudima, na prvom mestu 0 Drurju, oSemanticke neprozimoste ovih preistoriiskih dokumenats oo cdotavlia izuzetak Svaki, cake i savrement dokument. »du Pevbo je neprorirane sve dok ne uspemo da ga odgonetnemo reiptujad dau sistem zatenia. Neka alatka, preistorijska ili Savtemena, mode da otkaje sama evolu tehnolosku namens a See no sto" su njen proizvoda’ ili njeni viasnici_u vezi sa. ni Mann osecali, sanjali, nadali se, izmite nam, Treba, medut Pe coset da se'azamislex nematerfjalne vrednosti_preistor PRogronuda: Image bi nam ova semanti¢ka neprozirnost nametnula ste or rgtetao razumevanje istorije kulture. IlaZemo se onas- seer ae erimer, da pojavijivanje nekog verovanja, pogresno ve posts 2 Blum kada fe-ono. prvi put! jasno potvrdeno. Kada, w weigine doba, izvesni obiGail ukazuju na stajne zanatas vezi sa radom u rudnicima, s metalurgijom is izradom orugja, neop- Saree eMbilo poverovali kako je tu Tet o poipuno} novini, jer te qeakije, barem delimicno, produfavaja naslede iz kamenog doba. ‘Tokom nekih dva miliona godina praljudi ss tiveli pre svega od ova ribolova 1 sakupljanja plodova. Ali prve arheslotke po- Yom universumtpaleolitskog. loys ko} umetnosti (~ 30000). Sta rariniko ispitamo verovanja i religiozna ponasanja savremenih Th, navidan postajemo. svesni skoro potpune nemoucnosti Ga se dokaze postojanie ili nepastojanie sliénih verovania kod oud, Primitient® fover smatrali su da su Zivotinje sligne Tit rnanske ~ surogo primenjena ova metoda bi dovela do toga da se. ger bajke datieaje famed 1812-1822, kada su th objavii raga, Grim. ‘Da poiednostavimo, Koristimo sintetizovano izlaganje.J., Haeckel apices a, Fobatttene, Religion in Geschichte und Gegenwart @. iedanie), it (9s), S118 MAGUSKO-RELIGIOZNO PONAGANSE PRALIUDI B dima, ali da su obdarene natprirodnim mocima: verovali su da se Covek moze pretvoriti u Zivotinju i vice versa; da due mrtvih mogu preéi u Zivotinje; najzad, da postoje misteriozni odnosi izmedu neke osobe i neke pojedinaéne Zivotinje (nekada se to zvalo nagualizam). Sto se tite natprirodnih bi¢a cije je post janje potvrdeno u religijama lovaca, razlikujemo pratioce teriomorfne »duhove éuvaree, bozanstva kao sto je Vrhovno bice- Gospodar Zivotinja, koja istovremenc stite i divljaé i lovee, duhove iz gustara 1’ duhove razligitih Zivotinjskih vrsta. S druge strane, neka religiozna ponaganja svojstvena su ci vilizacijama lovaca: ubijanje Zivotinja predstavlja obred, sto podrazumeva verovanje da Gospodar zivotinja pailjivo motri da lovac ubije samo ono sto mu je potrebno da se prebrani, i da se hrana ne rasipa; kosti, posebno lobanja, imaju_istaknutu obrednu vrednost (verovatno zbog toga Sto se verovalo da s¢ u njima nalazi »dusa« ili »Zivote Zivotinje, kao i da ée Gosvodar ivotinja uéiniti da na skeletu nikne novo meso); zbog toga se Tobanja i duge kosti izlazu na granama ili na uzvisinama; kod nekih naroda dusa ubijene Zivotinje Salje se u njenu »duhovnu postojbinue (up. »svetkovinu medvedax kod Ainua i Giliiak takode postoji obiéaj da se Vrhovnim bicima_ponudi po jedan ko mad od svake ubijene Zivotinje (Pigmeji i crnci sa Filipina, itd), ili lobanja i duge kosti (Samojedi, itd.); kod nekih sudanskih na roda mladié, posto ubije svoju prvu divljag, tom krvlju prema- muje tidove neke pecine. Koliko se takvih verovanja i takvih ceremonija mote iden- tifikovati na osnovu arheoloskih dokumenata kojima raspolazemo? Veoma malo — tek prinoSenja na Zrtvu lobanja i dugih kostiju. Nikad necemo dovolino naglasiti bogatstvo i slozenost religiozne ideologije lovatkih naroda — i skoro potounu nemo- guénost da se dokaze ili porekne njeno postojanje kod praljudi Kao Sto smo mnogo puta ponovili: verovania i ideje se ne mogu pretvoriti u fosile. Stoga je nekim nautnicima bilo draze da o idejama i verovanjima praljudi ne kau nista, umesto da ih re- konstruigu na osnovu poredenja sa civilizacijama lovaca, Ova radikalna_metodoloska pozicija nije lisena opasnosti. Ostaviti praznim éitav jedan period u istoriji Ijudskoz duha povlaéi opasnost od toga da se podrdi ideja po kojoj se tokom sveg tog vre mena duhovea aktivnost ograni¢avala na éuvanje i prenogenie tehnologije. Takvo misljenje, medutim, ne samo Sto je pogresno, nego je i pogubno za poznavanje éoveka. Homo faber bio je podjednako i homo ludens, sapiens i religiosus. A po8to se njegova verovanja i religiozna praksa ne mogu rekonstruisati, potrebno je da barem ukazemo na odredene analogije preko kojih mo: emo indirektno da ih osvetlimo.14 ISTORUA VEROVANIA 1 RELIOWSKIM IDEA 3. Simbolicka znagenja pogreba Nema sumnje da su skeleti najstariji i najbrojniji »doku- mentie, Pogev od mustjerske epohe (~70000—50000) sa sigur- osu mozemo govoriti o pogrebima. Medutim, lobanje i donje Yilice nasli smo i u mnogo starijim naseljima, ‘na primer u Cu- “kustjenu (u jednom sloju koji se datira oko ~400000—300000), i njihovo postojanje postavilo je neke probleme. Posto nije rec o grobovima, Zuvanje lobanja moje se objasniti religioznim raz, Yozima. Opat Bre} (Breuil) i Vilhelm Smit (Wilhelm Schmidt) pominju obitaj koji postoji kod Australijanaca i drugih primi- fivnih naroda® da se lobanje mrtvih srodnika éuvaju i prilikom seoba nose sa sobom. Mada je ova pretpostavka verovatna, vegina nautnika je nije podrzala. Ove éinjenice podjednako su tumagene Kao dokaz Ijudozderstva, obrednog ili profanog. Tako je i A. C. Blan (Blanc) objasnio. sakacenje jedne neandertalske lobanje, pronadene u pecini na Kirkinom brdu: éovek je bio ubijen udar- Gem koji mu je smrskao desnu ofnu dupliu, a zatim je progiren otvor na zatiljku da bi se mozak izvadio i obredno pojeo. Ni ovo Objasnjenje, medutim, nije jednodusno prihvaceno? ‘Tagleda’ da je postojanje verovanja u zagrobni Zivot dokazano jo$ od najstarijih vremena, i to na osnovu koriScenja crvenog okera, sto je obredna zamena za krv, dakle, »simbole Zivota. Obitaj da’ se Iefevi posipalu okerom veoma je | wremenski 1 pro storno ragiren, od Cu-ku-tjena pa sve do zavadnih obala Evrope, u Africi-do Rta dobre nade, u Australiji, Tasmaniji, u Americi sve do Ognjene zemlje. O religioznom znagenju grobova veom: Se sporilo, Ne treba sumnjati da je ukop umrlih mora imati neko obrazlozenje, ali koje? Pre svega, ne treba zaboraviti da sprosto i obiéno ostavijanje tela u éestarima, Komadanje udova, prepustanje tela pticama, nagli bes iz naselja u kojem se ostavlja elo, ne znaée i nepostojanje ideje o zagrobnom Zivotue.* Vero- vanje U zagrobni Zivot jo vise je potvrdeno pogrebima; inate, ne bismo.mogli da shvatimo trud koji su ljudi ulacali da bi po- Kopali telo. Taj zagrobni Zivot mogao je biti isto »duhovni«, Sto ce redl shvaéen kao postegzistencija due, verovanje, potkren- Ijeno javijanjem mrtvih, u snovima. Ali neke pogrebe isto tako ‘moyemo tumagiti kao meru opreza protiv moguceg povratka po- Kojnika; u.takvim slugajevima, tela su bila savijana, a moda i vezivana. S druge strane, uopste se ne iskliuéuje mogucnost da EM, he Gods of Priors Mam SSA ae re sus to cul le te Ohne Ba el le ae ise la atte, ane Me mate Eel spooling Goin ee OL ek in Blore ep ete anda ae Bel MUI a tne Siti tec Fi eres MAGIISKO-RELIGIOZNO PONASANIE FRALIUDE 15 savijeni polozaj umrlog ne odaje strah od »éivih leSevac Fr~—“C—Ci‘iC ‘CUCCsCéCdszse~SC nadu u »ponovno rodenjee; znamo, naime, za brojne’ sluéajeve namernog pokapanja u fetainom polozaju. Od vaznijih primera pogreba sa magijsko-religioznim znate- njem navedimo one iz Tesik Taga u Uzbekistanu (dete okruzeno rogovijem kozoroga), iz Crkve svih svetih u Korezi (u jami u kojoj potiva telo nadeno je mnostvo oruda od oblutaka kao i Komadi crvenog okera, ili one iz Ferasija, u Dordanit (vise gro bova na brezuljku sa spremistem oruda od oblutaka). Tu treba dodati i groblje u pecini Monkarmel, sa deset grobova. Jos se raspravlja_o autentignosti i znagenju ponuda u hrani ili, predmeta polozenih u grobove; najpoznatiji je primer Zenske lobanje iz Madazil, sa laénim otima, postavljene na view i na rog se vernog jelena." _U starijem paleolitu praksa_sahranjivanja je, izgleda, sve rasirenija. Tela premazana crvenim okerom pokopavaju se u jame wu Kojima je pronaden i izvestan broj ukrasnih predmeta (koljke, privesci, ogrlice). Lobanje i kosti Zivotinja koje su atkrivene pored grobova veroyatno su ostac! obrednih obeda, ako ne i prinosenja Zrtve. LeroaGuran (Leroi-Gourhan) to »pogrebno Kuanstvoe, odnosno, liéne predmete pokojnika smatra veoma diskutabilnime (nav. defo, str. 62). Problem je vazan; prisustvo takvih predmeta podrazumeva ne samo verovanje u zagrobni Zivot pojedinca, nego i sigumost u to da ée pokojnik nasta svoju osobenu ‘delatnost ina drugom svetu. Postojanje slignih predstava potvrdeno je u Sirokom rasponu ina razliGitim stupnjevima kulture. Kako god bilo, isti autor priznaje autentiénost jednog ligurijskog groba iz orinjasjena, gde su uz skelet polo- zena i éetiri tajanstvena predmeta koja su nazvana »zapoved- nigke palicee (nav. delo. str. 63). Prema tome, barem izvesni grobovi_nesumnjivo dokazuju verovanje u nastavak neke po- sebne aktivnosti posle smrti.!! Ukratko, mozemo zakljuéiti da grobovi potvrduju verovanie u zagrobni Zivot (Sto je vet bilo naznageno koriscenjem crvenog okera) i da donose neka dopunska objasnjenja: sahranjivanje u smeru istoka, Sto oznagava nameru da se sudbina due usaglasi jeans arheclsks tira su nokzala doje homatit blo, saen,v ISROREAIL Eksplostacja"aemaths se uowkn aici’ Aéike,nactvil totem deranged, fo Oli a Erloanlc pre, Basi ich {aiesost aithovin' onmunikacija, Up Re Ar'Dart, vine. ntiguity of mining in South Africae; »The Birth of Symbologys, str. 2101 dale. Prema LeroaGurant, ree je © *hrpi otpadaka hranc na Kojo}. Je, vergratn fee pate namenc, = stakako deplasans, lala jena ass "'Dodajmo. da su drugi naunici smatr je broj_autentitnil sdokumenatae promagcnin i rovovima mnogo vee 0) Swtenunih16 ISTORIJA VEROVANIA 1 RELIGHSKIM IDEA sa Sungevim kretanjem, a to je opet nada u »ponovno rodenjec, tj. u postegzistenciju u'nekom drugom svetu; verovanje u nasta- Vak neke specifigne aktivnosti; postojanje odredenih pogrebnih brea, na sta ukazaju ponude u vidu ukrasnih predmeta ¥ ostact obeda. ‘Ali, da bi se pojmilo bogatstvo i dubina religioznih simbola koji su sadréani una izgled tako jednostavnim ceremonijama, dovoljno je ispitati_sahranjivanje kod nekog arhaiénog naroda fe ‘nates vremena. Rejéel-Dolmatov (Reichel-Dolmatoff) jer. pri Hieno detalno, opisao sahranjvanje jedne devolke, ia 1906, jodine kod Indijanaca Kogi, plemena koje govori jezikom éibé {(Ghibcha) a koje Zivi u Sijera Nevadi de Santa Marta u Kolum- Bijis® Posto je odabrao mesto za raku, Saman (mdma) obavlja Gitav niz obrednih kretnji i izjavijuje: »Ovde je selo Smrti; ovd je ceremonijalna kuéa Smrti; ovde je materica. Ja cu otvori ‘udu. Kuéa je zatvorena i ja éu je otvoriti« Posle toga on objavljuje: »Kuca je otvorenae, pokazuje ljudima mesto ede treba da kopaju raku i odlazi, Pokojnica je obavijena belim platnom a njen otac usiva pokrov. Za sve to vreme, majka i baba zapé Yaju neku sporu pesmu, skoro bez reti. Na dno groba postavlja se sitno zeleno kamenje, Skoljke i kucica kakvog puta. Zatim Saman uzaludno pokusava da podigne telo, pretvarajuci se kako je ono isuvise te8ko; to mu polazi za rukom tek deveti put. Telo se postavija glave okrenute prema istoku i »kuéa se zatvarac, Odnosno, raka zakopava. Slede druge obredne kretnje oko groba {najzad’ svi odlaze. Ceremonija je trajala dva sata. Kao Sto primecuje Rejéel-Dolmatov, neki atheolog iz budué- nosti ce, otkopavajuéi grob, pronaci samo skelet s glavom okre hutom prema istoku i nekoliko kamiéaka i Skoljki. Obredi, a harotito pretpostavljena religiozna ideologija, ne mogu se »vra- fitie na osnovu tih ostataka.® Stavise, simbolika te ceremonije ostala bi nedostupna i nekom savremenom stranom posmatracu Koji ne poznaje religiju Indijanaca Kogi. Jer, kao io pise Rej- éeLDolmatov, u pitanju je »verbalizacija« groblja_ kao »sela Smrti« i sceremonijalne kuée Smrti«, i verbalizacija rake kao >kuéee i smatericer (Sto objasnjava fetalni polotaj tela, polee- futog na desnu stranu), za im sledi verbalizacija ponuda keo shrane za Smrte, i obred »otvaranja« i »zatvaranja« »kuce-mate- tices. Ceremonija se zavréava konaénim o&iSenjem pomocu obrednog opkopa. : 'S druge strane, Indijanci Kogi poistovecuju Svet — matericu Sveopite Majke — sa svakim selom, svakom kultom kuom, svakim prebivalistem i svakim grobom. Kada Saman devet puta © ReichelDolmatoff, »Notas sobre el simbolismo religioso de los Indios de Ia Sierra Nevada de Santa Martae, Razin y Fabule, Revista de ta Universidad de los Andes, br. 1 (1967), ste. S5—72 Gn je: u stvarl, bio skoro Nepoznat pre napomena Rejéel-Dolmatova, NGUSKO-RELIGIOZNO PONASANIE PRALIUDL 7 , on time ukazuje na povratak tela u stanje fetusa, prelazeci, u obrnutom smeru, devet meseci trudnoée. A poito jé grob poistoveen sa Svetom, zagrobne ponude dobi i8ko magenje. Pored toga, ponude, »hrana za Smrte, imaju i sck- sualni smisao (u mitovima, snovima i Zenidbenim pravilima éin sjedenjax kod Indijanaca Kogi simbolige seksualni éin), pa prema tome predstavljaju aseme« koje oploduje Majku. Za’ skoljke se vezuje priliéno slozena simbolika koja nije samo seksualna: one predstavljaju Zive élanove porodice, dok puzev oklop ozatava »mutac umrle, jer ako se taj predmet ne bi nalazio u grobu, devojka bi, dim stigne na drugi svet, »trazila muzac, Sto bi iz” zvalo smrt’nekog mladica iz plemena . Ovde prekidamo analizu religiozne simbolike koju_skriva pogreb kod Indijanaca Kogi. Ali, treba naglasiti da nam je ta simbolika, ako joj se pristupi jedino sa stanovista arheologije, podjednako nepristupatna kao i neka paleolitska grobnica. Po- seban modalitet arheoloskih dokumenata ograniéava i osiroma- Suje »poruke« koje su oni sposobni da prenesu. Tu éinjeni nikada ne treba izgubiti iz. vida kada se suotimo sa. siro- masivom i neprozinoséu nasih izvora, 4. Protivuregnosti vezane za nalazi’ta kostiju Nalazista kostijupecinskih_medveda, otkrivena u Alpima i okolnim oblastima, predstavljaju najbrojnije ali i najprotivuret- nije »dokumentee kada je reé o religioznim idejama_posledniez meduledenog doba. U pecini Drahenloh (Drachenloch, Svajcarska), Emil Bebler (Bachler) je pronaSao nalazigta kostiju, pre svega lobanja i drugih kostiju one su bile sokupljene i slodene ili dul zida, ili u prirodnim udubljenjima_stene, ili_pak u_nekoj yrsti kamenih sanduka. Od 1923. do 1925. godine Behler je istrazivao jos jednu pecinu, Vildenmantisioh (Wildenmannlisfoch); “naéao je nekoliko medvedih lobanja bez donje éeljusti izmedu kojih ‘u bile postavijene duge kosti. Do slignih otkrica dosli su i drugi preistori¢ari uw raznim pecinama Alpa; najzatajnija su ona u Petini Drahenhetli (Drachenhoetli) u Stiriji, i u pecini Petershele (Petershoehle) u Frankoniji, ade je K. Herman (Hoermann) otkrio lobanje medveda u_udubljenjima na 120 m od tla. Isto tako, K, Erenberg (Ehrenberg) je 1950. pronaao u pecini Salcofenhele alzofenhoehle, austrijski Alpi) tri medvede lobanje postavljene u prirodna udubljenja litice i povezane dugim kostima okrenu- tim od istoka prema zapadu. “Taj bila) Je Jok veoma sasprostranjon w isto] Evropi ede uumrie made Henke Shor a _—_.-18 ISTORUA VEROVANIA I RELIGUSKIM 108 Posto ove skupine kostiju izgledaju kao da su namerno tako ostavijene, nauénici su se usmerili na to da razrese njihovo zna- Eenje. Al. Gas Gahs) ih je uporedio sa prinosenjem na Zrtvu prvog ‘ulova (Primitialopfer) koji se kod nekih arktickih naroda_pri- hosio Vrhownom bicu. Zrtva se sastojala upravo u tome da se na postoljima izloze lobanja i duge kosti ubijene Zivotinje; bozanstvu Eu prinoseni na Zriva mozak i kostana srz Zivotinje, odnosno oni delovi koje su lovei najvise cenili, Ovo tumagenje su, pored ostalih, pribvatili i Vilhelm Smit i V. Kopers (W. Koppers); za ‘ove etnologe to je bio dokaz da su lovei na pecinske medvede {2 poslednjeg meduledenog doba verovaliu Vrhovno bice, ili, u Gospodara Zivotinja. Drugi autori su nalazista lobanja poredili sa kultom medveda, onakvim kakav se upraznjava, ill se wprad- ajavao sve do XIX veka na severnoj hemisferi; Kult ukljucuje Guvanje lobanje i dugih kostiju ubijene Zivotinje, kako bi je Gospodar Zivotinja mogao ofiveti sledece godine. Karl Mojli (Meuli) je u tome video samo jedan posebni oblik »sahranjivanja Zivotinjae, Sto je smatrao za najstariji obred lova. Za Svajcarskog. nauénika, taj je obred jasno pokazivao neposredan odnos izmedu lovea i divljati; lovac je ukopavao ostatke Zivotinje kako bi omoguéio njenu reinkarnaciju. Nije se podrazumevalo nikakvo botansko biée. Sva ova tumagenja dovela je u pitanje kritika bazelskog istrazivata F. Ed. Kobija (Koby) prema kojoj je mnostvo »nala- ziétae lobanja proizvod sluéajnosti i samih medveda, koji su se ‘mda kretali i Geprkali po ostacima kostiju. Leroa-Guran je iz- javio da se u potpunosti slaze sa ovom temeljnom kritikom: lo- Fanje zatvorene ukamenim »sanducimae, sakupljene pored litica ili okagene u udubljenjima i okruéene dugim kostima objasnja- vaju se geoloskim zbivanjima i pona’anjem samih medyeda wv. delo, str. 31 i dalje). Ova kritika »nalazistae izgleda uver- jiva, utoliko pre Sto prva iskopavanja u pecinama nisu bila zo- doveljavajuca. Medutim, izenadujuce je bilo to sto je ista vrsia onalazi§tae pronadena u brojnim pecinama, pa éak i u udublie- njima koja se nalaze iznad jednog metra visine. Uostalom, Lerow “Guran priznaje kako postoji »verovatnoca da je u nekim sluca- jevima éovek preuredivao te kostie (str. 31). U svakom slugaju, tumaéenje tih nalazi’ta kao mesta prino- enja rive Vrhovnim bi¢ima napustli su ak i pristalice V. Smita +V, Kapersa. U jednoj novijo} studiji o prinoSenju Zrtava Ko praljudi, Fohanes’Maringer Wohannes Maringer) je dotao do, sle Secih zakljucaka: 1) na nivou starijeg paleolita. (Toralba, Cukw ‘jen, Leringen) Zrtvovanja nisu potvrdena; 2) dokumenti srednjes paleolita (Drahenloh, Petershele, itd.) mogu se tumaéiti razligito, fli njihov religiozni ‘karakter (t}. prinoSenje Zrtava Natprirodnim bicima) nije oigledan; 3) tek u poznijem paleolitu (Vilendorf, -MAGUSKO-RELIGIOZNO PONASANJE PRALIUDI 19 Majerdorf, Stelmor, Montespan) mozemo »s vise ili manje sigue nosti« govoriti o prinogenju Zrtava.* Kao sto je trebalo i ovekivati, istrativaé se tu suotava ili s nepostojanjem neoborivih dokumenata, ili sa semanti¢kom ne- procirnoscu dokumenata tija autentiénost izgleda pouzdana. »Du- wvna aktivnoste ostavlja nepostojane tragove — kao to je to, uuostalom, slu¢aj i sa istovrsnom aktivnoséu sprimitivacae iz naSih dana. Ograniavajuci se na samo jedan primer, mozemo navesti argumente Kobija i Leroa.Gurana protiv njthovog. sopstvengs zakljuéka: geoloske Einjenice i ponaianje pecinskih_medveda dovoljni su da se objasni nepostojanje obrednih nalazista. Sto se tide Semanticke neprozirnosti nalazista kostiju dja je obredna svrha izvan sumnje, njihove paralele nalazimo kod savremenih arktickih lovaca. Samo po sebi, nalaziste je tek izraz magijsko- -religiozne teinje; specifitna znaéenja tog éina postaju nam dos- tupna zahvaljujucs obavestenjima koja nam prenose elanovi od: govarajucih drustava. Doznaéemo motda da li lobanje i duge kosti predstavljaju Zrtve nekom Vrhovnom. biéu ili Gospodaru zivotinja, ili su, naprotiv, sa¢uvane u nadi da ée biti prekrivene mesom. Cak i za ovo poslednje verovanje postoje razlicita tumaéenja: Zivotinja se »ponovo rada« zahvaljujuéi ili Gospodaru Zivotinja, ili »dusie koja potiva u kostima, ili pak tome sto je lovac Zivo {ini obesbedio »grobnicue (kako bt onemogucio pse da jo} pro leru kost Treba uvek voditi raéuna o brojnosti mogucih tumatenja nekog dokumenta éija je magijsko-religiozna svrha_ verovatna. S druge strane, opet, ma kakve bile razlike izmedu arktickih lovaca i paleolitskih {judi, ne treba zaboraviti da i jedni i drugi imaju istu ekonomiju, a vrlo verovatno i istu religioznu ideolo- fgiju, svojstvenu lovackim civilizacijama. Prema tome, opravdano je uporedivanje preistorijskih dokumenata sa etnoloskim ¢inje- nicama. Predlozili smo da iz ove perspektive protumatimo otkri¢e jedne fosilne lobanje mladog mrkog medveda iz. Silezije, koja Pripada sloju starijeg orinjasjena; dok su sekutiéi i o&njact bili sastrugani ili saseceni turpijom, Kutnjaci su jo8 bili uw izvan- rednom stanju. V. Kopers je podsetio na »praznik medvedax kod Gilijaka sa Sahalina i Ainua sa ostrva Jeso: pre nego Sto ubija miladog medveda, oni mu nekom vrstom turpije saseku onjake i sekutice kako vige ne bi mogao da povredi ucesnike ceremonije."* A posto tokom iste ceremonije deca zasipaju strelama vezanog medveda, w istom smislu protumageni su i neki crte#i na litt cama petine Tri brata (Trois-Fréres), koji prikazuju medveda po- J, Maringer, Die Opfer der, palioltischen Menschene, str. 271. Hedi je © coma vatnom obredu: dea medveda sc! kao glasnik lua alle zaitenickom topanstvw kako bi om oberbodo speh Budueth20 ISTORUA VEROVANDA 1 RELIGUSKIM IDES jodenog strelama i kamenjem koji izgleda kao da povraéa mlaz {evit? Samo, sligne scene se mogu razlitito tumatiti Znavaj neke athaiéne religiozne predstave potvrduje se isto tako i njenom sposobnoséu da »predivie u kasnijim_ epohama Tako seu velikom broju kultura susrece verovanje da se Zivo- tinja mote panovo roditi iz svojih kostiju.* Iz tog razloga je bilo zabranjeno da se lome kosti Zivotinja éije je meso pojedeno. Tu je ret 0 jednoj predstavi koja je svojstvena civilizacijama Jovaca i pastira, ali je prezivela i u slozenijim religijama i mito- Togijama. Dobro je poznat primer Torovih jaraca zaklanih i po- jedenih uyeée, koje je bog sutradan o¥ivljavao iz, njihovih kos: tijus® Podjednako je slavna i jedna Jezckiljeva vizija G7; 1—8 } Ualje): prorok je bio prenesen susred polja, koje bija’e puno kostie, i Obratio im se po nalogu Gospoda: »....suhe kosti, éujte rijet Gospodnju. Ovako govori Gospod Gospod ovijem kosti ge, ja cu metnuti u vas dub, i ozivjeéete... nasta glas, i gle potrés, i Kosti se ptibirahu svaka ka svojoj kosti. J pogledah, i gle, Po njima izidose Zile i meso... 5. Peéinsko slikarstvo: slike ili simboli? Najenaéajniji i najbrojniji figurativni dokumenti dobijeni su istrativanjem oslikanih pecina, Ove riznice paleolitske umetnosti rasporedene su po Telativno prostranoj oblasti izmedu Urala i ‘Mtlantika, Pokretni umetnigki predmeti pronadeni su u, velikom elu zapadne i stednje Evrope, i u Rusiji sve do Dona. Ali, zidno Slikarstvo je ograniéeno na Spaniju, Francusku i juanu Ttaliju izuzev jedne oslikane pedine na Uralu, otkrivene i961. godine). Odmah ‘pada u of »izvanredno jedinstvo umetniskog, sadréaja: Midljivi smisao slika kao da se menja od 30000. do 9000. godina pre nove ere, a istovetan je i u Asturiji, ina Donus” Prema Le PoeGuranu, ret je 0 Sirenju putem dodira sa istim ideoloskim sistemom, posebno s onim Koji obeleZava »religiju pecinae (isto, str. 84) amg! ; "slik Up. Eliade, Le haanisme ef tes fecoigues. arches de Cente sr ca Plat ds cholo ee te tee, a pea Td rata Se eo ae cote Sa Bier aeons de enh lam ape vou ama Ree mela mera Feta doe erie artis nl iy aS fl oe lode Panne ah Cit Bolt Semen ee ae Pe Gg Eh ate ONT SNS x Sade ae Fe as NAGHISKO-RELIGIOZNO PONASANJE PRALIUDI 21 Istrazivaci se slagu da pecine treba smatrati 2a neku vrstu svetilista jer se erteZi nalaze priliéno daleko od ulaza. Uostalom, mnoge sti pecine bile nastanjene, a tesko¢e pristupa naglaSavale su njihov bozanski karakter. Da bi se doslo do ukragenih zidova treba proci na stotine metara, kao u sluéaju pecine iz, Nijoa (Niaux) ili pecine Tri brata. Pecina iz Kabrereta (Cabrerets) pred. stavlja pravi lavirint, i 2a njen obilazak je potrebno nekoliko sati. U Laskou, da bi se prislo donjoj galeriji — gde se nalazi jedno od remek-dela paleolitske umetnosti — treba sid lestvicama od utadi kroz jedan bunar dubok 6,30 metara. Svtha ovih sli- Kanih ili urezivanih dela van svake je sumnie. Da bi ih protu- maéili, vecina istrazivaéa porivala sé na etnoloske paralele. Iz- vesna poredenija nisu bila uverljiva, pogotove kada se tezilo »upot- punjavanjue paleolitskox dokumenta kako bi on sto vise odgovara etnografsko} analogiji. Ali takva neoprezna objainjenja samo umanjuju ugled svojih autora, a ne dovode u pitanje metodu koju oni veruju da su koristili. Medvedi, lavovi i druge divlje Zivotinje zasute strelama, ili modeli od gline koji su pronadeni u pecini iz Montespana a predstavijaju lavove i jednog medveda probusene okruglim i dubokim rupama, tumaéeni su kao dokaz »magije 7a lovees* Pret postavka je prihvatljiva, ali bi se neka od tih dela mogla tuma- i kao reaktualizacija nekog prvobitnog lova. Podjednako je verovatno da su obredi praznovani u najudaljenijim delovima asvetilistac, mozda pre kakvog pohoda u lov ili povodom onoga Sto bi se moglo nazvati »inicijacija« mladiéa® Jedan prizor u pesin! Tri brata objainjava se kao prikar igrage maskiranog u jzona, koji svira na nekom instrumentu nalik na frulu. Tuma: Genje izgleda uverljivo posto nam je iz paleolitske umetnosti Poznato nekih 55 figura ljadi obuéenih’ u kot, éesto u polozaju plesaéas* Re? je, uostalom, o obrednom ponaganju koje je svojstveno i savremenim lovackim narodima. Opat Brej je proslavio »Velikog vraéac iz petine Tri brata, plitki reljef uklesan u stenu visoku 75 cm. Breiev crteZ. prikazuje ga s glavom jelena koja ima razgranato rogovlje, ali sa licem sove, vugjim usima i bradom divokoze. Ruke mu se zavrSavaju_med- vedim Sapama i ima veliki rep kao u konja, Samo njegovi gor nji delovi tela, pol i polozaj igrata pokazuju da fe tu ret o ljud- skoj figuri, Novije fotografije, medutim, nist pokazale sve ele- jegian (Bégouen) i Kastere (Casteret) su rekonstruisali éitay ritual potweci od glinenog modela-medveda iz Montespana; videli kritiku F.'Graciosija, Paleolithic art, st. 182; up. Peter J. Ucko 1 André Rosenfeld, Paleolithic Cave Art, str. 1888. 4a 'Sare (Charet) je otiske liudskib stopa u peéini Tikdober (Tuc d” Aue bert) protimatio kao dokaz Inicijacije detaka; weki istrazivaci sy prihvatli Gru pretpostavku, ali su je odbacill Uko (Ucko) i Rozenfeld (Rosenfeld), nay. delo, str. 1778. Up, Maringer, nav. delo, str. 145.2 ISTORIJA VEROVANIA 1 RELIGHSKIH IDESA mente koje je Brej* tako brisljivo opisao, Moguée je da su neke peletinost bile oftegene nakon otkria reliefa (oa primer, drugs rosnja rogovlja), ali nije iskljuéeno ni da je opat Brej lose izradio skicu. Onakav kakvog ga vidimo na novijim fotografi- jama, »Veliki vraée ne deluje bogena kako. Ipak, on se mode Protumaéiti kao »Gospodar Zivotinja« ili kao neki vraé koji ga oligava. Uostalom, na jednoj izrezbarenoj ploci od glinenog, Skri Tea iz Lurda vidimo oveka obavijenog jelenjom kozom, koi Konjski rep i na glavi nosi jelenje rosove Podjednako je slavna i isto toliko kontroverzna éuvena kom- poricija koja je nedavno otkrivena u Laskow, u_fednot od do- nith galerija pesine, do Kole je pristup izitzetno telak. Tu se mote videli ranjem bizon, koji svoje rogove okrece prema na jzgled mrtyom éoveku to fe#i na tlu; njegovo orudje, neka vrsta koplia s2 kukom, prislonjeno je uz stomak Zivotinje; pored éoveka (na éijoj se glavi nalazi kljun) stoji ptica na Stapu, Ovaj se prizor uglavnom tumatio kao prikaz »nesreée u lovie, Ali 1950. godine Horst Kirhner (Kirchner) je predio#io da se taj prizor posmatra kao Samanska seansa: Covek nije mrtav nego je u zanosu ispred rtvovanog bizona, dok njegova du8a lebdi iznad svega. Ptica na Stapu, motiv koji se posebno sre¢e u sibirskom Samanizmu, bila bi njegov duh zastitnik, Prema Kirhneru, »seansae se izvodila da bj Saman, u zanosu, dospeo do bogova | zamolio od njih blago slov, odnosno, uspeh u lovu. Tsti autor smatra da su zagonetne »vladarske palice« u stvari palice za bubanj. Ako bi se ovo tuma- Senje prihvatilo, to bi znadilo da su paleoloski vraevi koristili Bubnjeve koji se mogu uporediti sa‘ bubnievima sibirskih &a- mana Kirhnerovo tumaéenje je bilo osporavano, ali mi sebe ne smatramo nadleinima da o tome donosimo sud. Ipak, “ni se da je postojanje neke vrste »Samanizmae u vreme palcolita sa- Svim izvesno. $ jedne strane, Samanizam do nasih dana gospodari religiozom ideologijom lovaca i pastira, S druge strane, eksta- tiéno iskustvo kao takvo, kao izvorna pojava, sastavni je deo Ijudskog ponaanja; ne moZemo zamisfiti vreme u kojem je éovek bio li§en snova i budnih sanja i kada nije padao u »zanos«, Sto je gubitak svesti koji se tumati kao putovanje duSe u predele sa druge strane iskustvenog. S razligitim oblicima kulture i re- ligife, modifikovalo se i menjalo upravo tumaéenje i valorizactia ekstatiénog iskustva. Posto su duhovnim univerzumom paleolita viadali »mistiéni« odnosi izmedu goveka i Zivotinje, nije tesko poroditi funkeije nekog struenjaka za trans. ima pete ee ee eae ; =P es Romnte 1 7A ae teaches sian es et She alr oe, Unpahtegee Stanaim a Torn a ans ate MAGUSKO-RELIGIOZNO PONASANSE, PRALIUDI 23 ‘Sa Samanizmom su podjednako dovodeni u vezu i crtezi k su nazvani »pod rendgenskim zracimac, odnosno oni crtezi Koti prikezuiu kosture i unutrasnje organe Bivotinja, Takvi ertedi, za koje je u Francuskoj potvrdeno de su nascali tokom magdalent jena _(~ 130006000), au -Norvesko} izmeda 60002006 ore, nadeni su iu istotnom Sibiru, kod Eskima, u Americi’ (kod janskih plemena Odzibva, Pueblosa, itd), ali isto tako w Tn , na Novoj Gvineji i u severozapadnoj Australijé’ Ta je umetnost, svojstvena kulturama lovaca, ali je religiozna ideologija koja ih protima Samanska. U stvari, samo je saman, zabvaljujuci svojoj natprirodnoj viziji, u stanju da >vidi sop. stveni kosture#* Drugim retima, on je sposoban da prodre db iavora Zivota tivotinje, do kostanog elementa. Da je ree 0 isk stvu koje je sustinsko 2a odredeni tip »mistignoge, dokazano je, izmedu ostalog, Ginjenicom Sto ono jos postoji u tibetanskom bu: 6. Zensko prisustvo Otkriée Zenskih figura u paslednjem Jedenom dobu postavilo je probleme o kojima se jos raspravlja. One su veoma ras Brostranjene, od jugozapadne Francuske do Bajkalskog jezera u Sibiru, i od’ severne Ttalije sve do Raine, Statuete, duge od 5 do 25 centimetara, izvajane su_u kamenu, kosti ili. slonovadi Sesvim netagno navvane su, »Veneramac, a najslavnije su one iz Lespiga (Lespugue), Vilendorfa (Willendorf) (Austrija) i Losela (aussel), (Dordonja) Ipak, zahvaljujuci pre svega bridijivim iskopavanjima, instruktivniji primerci otkriveni su u Gagarinu i Mezini (Ukrajina), Oni poticu iz sloja naselja, pa izgleda da su u nekoj vezi sa religijom domaéee ognjista. U Gagarinu je, pored zidova stanista, otkriveno Sest figurina izvajanih uw mamutovoj kosti. One su grubo obradene, sa abdomenom prenaglasenih pro- porcija, dok na glavi nisw naznagene crte lica, Primerci otkriveni u Mezini veoma su stilizovani; neki se éak mogu protumatiti kao Zenski oblici svedeni na, geometrijske elemente (taj tip je pronaden na vise mesta srednje Evrope); drugi primerci,' verovatno, predstavljaju ptice, Figurine su wkrasene raznim eeometriiskim ertezima, izmedu ostalih i svastikom. Da bi objasnio niihovu moguéu teligioznu funkciju, Hanéat je podsetio da neka lovatka plemena iz severne Azije izraduju male Covekolike skulpture od drveta, koje se zovu dzuli. U plemenima gde su dzuli Senskox roda, ovi »idofi« predstavijaju mitsku Pramajku od koje se pret. ‘Andreas Lommel, Shamanism: The beginnings of Art str. 1294 dale. 2% Eliade, a chanianisme, str. 66.1 alien x ‘ rang Hantar, Zum Problem der Venusstatuetten im eurasiatischen Jungpaliolithikume, str. 90 1 dale, 150°¢ dalje.4 {SSTORTIA VEROVANIA I RELIGISKIN IDEDA postavija da su potekli svi saplementci: dauli Stite poradice i sve Pfanovnike, a po povratku iz velikog lova, prinose im se na Zrtvu braino i salo. ‘Tos je. matajnije otkriée do kojeg je dokao Gerasimov u Malti (Mal’ta), u Sibiru, Ret je o »selue Gije su, éetvorougaone Kuce bile podeljene na dve polovine, od kojih je desna pripadala muskarcima (nadeni su samo predmeti koje koriste muskarci), a leva Zenama; Zenske statuete potitu iskljutivo iz tog dela kuce. Homologni predmeti_ u muSkom delu kuce predstavljaju ptice, ali ou neki bili provematent kao falusi2* ‘Nemoguce je jasno odrediti religijsku Tunkciya ovil: figurina. Mozemo pretpostaviti da one na neki nagin predstavijaju, zensko Diujanstva, pa prema tome i magijsko-religiozne most boginje. wTajnae koja predstavija posebnost Zenskog Fivijenja igrala je Jnatain ulogu u mnogim religijama, kako primitivnim tako iu Jaorifskim. Zastuga je Leros-Gurana Sto je osvetlio srediénju Runkelju muskoZenskog polariteta u skupu paleolitske umetnosti, th na slikama i zidnim reljefima, statuetama ili kamenim plo- tha, On ie pored toga usveo da dokaze i jedinstvo tog. simbolickog jezika, od frankokantabrijeke oblasti pa sve do Sibira Rovisted topografsku analizu i statistiku, Leroa-Guran je dotec Go cakljuzka da su figure i ziaci medusobno zamenjivi; na pri Sher slika bizona ima istu vrednost — »tensku« — kao »ogrebo- Tines ‘ili drugi geometrijski znaci. On je zatim primetio da po- Stoll. sparivanje musko%enskih vrednosti, na primer, bizona Gersko) i Konja (musko), »Protumagenax’u svetlu ove simbo- Tike, pegina se pojavijuje kao organizovani svet Koji nosi svoja matenja. Je eroaGurana nema nikakve sumnje u to da je pecina bila Aetiliste a da su kamene plote ili figurine predstavijale Spokretaa svetiliStae koja imaju simbolitku strukturu kao 1, uke ween pecine. Medutim, ovaj autor priznaje da nas sinteza koju je kako smatra, uspeo da tekonstruise, ne ust jezik paleolitske Kiueife, Njezov' metod ma ne dozvoljava da prepozna »doea Gajer koji se prikazuju na nekim zidnim slikama. U fuvenom Gelcoru iz Laskoa, Koji su drugi istradivadi protumaéili kao, udes prifofa ili kao Samansku seansu, Leroa-Guran vidi samo jednu Juicu koja pripada nekoj odredenoj >topografsko} srupi« i koja ree olicki ima istu vredaost kao ovek ili kao nosorog, koji se Raitvom zidu nalaze u njenoj nepostedno} blizinis (nav. delo, str. 148), Osim sparivanja simbola razlifitih sekswalnih, vrednosti (Sto weraa objatnjava Teligiozni znataj koji se pridaje toj komple- odtarmosti), jedino sto Leroa-Guran moze da tvrdi jeste »da ti pri ikriju izuzetno slozen i bogat sistem, mnogo bogatiji | mnogo rnego sto smo to doskora zamisljali« (str. 150) WM, M. Gerasimov, »Palcollti¢eskaja stojanka Mal'tae, str. 40, rezim? Karla Jelumara u Les religions arctigues et finnoises, str. 292. MAGHSKORELIGIOZNO PONASANE PRALTUDI KO-RELIGIOZ a novisgtoaGuranova teorija bila je Kritikovana sa rain, sta novista, Zamerana mu je pre sveza ievesia nedoslednost kada je "e 9njegovor scitanjuw figura | akava, kao 3 éinjenica da gbrede Koji su obavijant'w pecinama nije doveo ul vers sim olickim sistemom Koji je sam uspostavio#” Kako god bilo, do prinos LeroaGurana je znaéajan: on je prikazao stilsko 1 ideo josko jedinstvo paleolitske umetnosti’i osvetlio. komplementar. nost religimnih vrednost! prikrivenih, pod znakom, *muskoge i sienskoge. Analogni simbolizam ‘karakterife i sselo« Malte, s jegove dve_jasno razdvojene polovine od kojih je svaka namenjena iskljudivo jednom polu. U primitivnim drustvima jos ima mina sistema Koj! podransimevajukomplementarnost_seksta- gih 1 Kesmickih principa, @ na to éemo natlaaitt { u drewnim re Tigijama, Ovo natelo Komplementamost! je verovatno bilo. pr- vano da bi se organizovao svet i istovremeno objasnila taina njegovog stvaranja i perioditnog obnavijanja 7. Obredi, misljenje i masta paleolitskih lovaca Novijim paleontolotkim otkricima zajednitko je to nepretano wracaj sve dale) vieme pisttakee Sucka Tut tivmostslosoniie ge. fo ge to verovals Ys" ore ncbolike ae conlja, Nedavno. je Aleksandar Marsal (ilésacder Marsha se peo da uw starijem paleolitu dokade postojanie simbolickog ‘si stoma obeleavanja viemena, zasnovands na posmatranja Meseée. vihrmena, Ove omake, ma koje autor hate das bile atime tore, odnosno, das, nastale neprelidnim sakupienjem peda aka. tokom. dueg perioda, omogucavaju.prelpostavku 0. odr vanly odredenthsezonskih' sh periodiéih “ceremonija utvidenit ta du rok apr go sto seo | d nate vreme dovada Kos Siiraca severoameritih ndijanaca. Tal sisteme gonaka 2 dean se vie od 23000 godin, orate grin esina do. Aan nagdalenijena, Po Mar‘aku, verovatno je da si pisanje, aritme ila pres Kalendar, Kol © pofaljuu prvim ctvizacjans ina Sa, Sinbelikom Koja prozina sssteme omake SMa. Sta mislili-o opstoj Marsakovoj teoriji 1 civil a Frrrr——“‘—OE26 IsTORIIA VEROVANIA T RELIGUSKI 3084 Gen u praktiéne svrhe skoro 15.000 godina pre otkriéa zemljo- (Siinje. ‘To nam omoguéuje da bolje razumemo vazmu ulogu meseca TeGrevnim mitologijama, a narodito Ginjenicu da je lunarna, sim- Holika inegrisana u celovit »sistems tako raznovrsnih realiteta Pesto su Zena, voda, vegetacija, zmija, plodnost, smrt, »ponovno rodenjee, itd. “Analizirajuéi meondrine izrezbarene na_predmetima ili ure- vane na zidovima pecina, Margak zakljuéuje kako ti erte#i saci. Tatvaju jedan ssisteme jer predstavijaju jedan niz i igrazavaju joing intenciju, Ova struktura je veé potvrdena na crtezu ureza sem -na kosti Koja ie iskopana u Pesdelazeu (Pech de I’Azé, Dor. Jona) a pripada aselskom sloju (oko ~ 135000), sto ¢e reci da dona), 100.000 godina starija od meandrina starijeg paleolita. Savite, meandrine su ucrtane oko prikaza Zivotinja i po njima, Ghamujadl tako na izvestan obred (otin, individualnog uéescae, Kako ga omatava Maréak). Njihovo maéenje je tetko blize od: Wait li, pogev od jednog odredenog trenutka (na primer, crtedi FE Petersitida, Baden), meandrine ‘su prikazane kao »nizovi x owas (orunning anglese) i propracene su crtezima riba. U tom UBieaju sambolika vode je otigledna. Ali, prema autoru, ovde nije prosto ree o nekoj »slicie vode; bezbrojni tragovi koje su osta- Pik prsti na raznom orudu ukazuju na »tin individualnog useSéae A kojem simbolika ili mitologija vode ima odredenu ulogu.* ‘fetve analize potvrdujuobrednu funkciju zakova i paleo- litskikt Beura, Sada'nam se ini ofigledno da te slike i ti simboli ier odraza_u_izvesnim istorijama«, odnosno, u dogadajima imam za godisnja doba, navike divijati, polnost, smrt, zag0- seaalinodi nekih natprirodnih bi¢a i izvesnih pojedinaca (ostruc Ajaka za. svetos), Ove paleolitske predstave mozemo posmatrati piak® an kod koji istovremeno omatava simbolitku (dakle, Wat elisko-religiozntc) vrednost slika i njihova funkciju w cere: rmavjama koje se odnose na razlicite »istorijee. Naravno, mi Mipada nesemo sazati taéan sadr¥aj tih sistorijas. Ali, »sisteme pilfofma se wokviruju razliviti simboli, omoguéavaju nam da Garem pogodimo Koliki je njthov znaéaj za magijsko-religionnt: Braksu paleolita, Utoliko pre Sto su odredeni broj tih +sistemax Usvojila i lovacka drustva. ‘smo ranije primetili (§ 4), izvesne vidove preisto- {ja moguce je »rekonstruisati« razmatranjem obreda THecifiéndh verovanja” primitivnih lovaca. Nije ret samo. o ‘etnografskim paralelamax, metodu koji sus manje ili vite Uspeha primenjivali svi istrazivadi izuzev Leroa-Gurana i Lameng- Up. Eliade, Traite d’ Histoire des Religions, glava TV. i RP yerchisk, “the “Meander as a Systeme, Autor smatra, da, $2 teadicin’ matdrina emote objasniti magiiom veranom za lov ill seks. tradiciia megrikor, Skup. ZmijaVoda-KisaOluje-Oblak nalazi se w neo sko} Evroarji u Austrafiji u Africi iu obe Amertke, MAGIISKO-RELIGIOZO PONASANIE PRALZUDI 27 -Emperera (Laming-Emper radli- ama koje dle jednu preisiorisks ulturu od eke primitivne culture, mofemo pak opisati neke osnowne obrise. Neke stare civilizacije, utemeljene na lovu, ribolovu i sakupljanju, pretivele su eve donedavng u rubnim oblasima nateg sve. (a Ognjeno| zemlju. Afric. kod Hotentota i Busmana, w arkicko} oblast u Australiji, itd.), ili u velikim tropskim sumama (Pigmeji Bam: uti, itd). 1 pored uticaja susednih I iiredaiekin clizacla (barem ut izvesnim slutajevima), izvorne strukture bile su ofuvane sve do kraja XIX veka. Ove civilizacije, »zaustavljenex na jednom Stupnju sléngm gornjem paleolitu, predstavlale su, na neki natin, | Pouzdano, nije reé 0 tome da se ljudima kamenog doba pri pig rlgiorna rakes mitoloife rititvacars Al kao St ro napomenuli, izgleda da_je postojanje zanosa Samanskog ti potvrdeno vec u paleolitu. To, § jedne strane, podrazumeva vero vanje u sdusue sposobnu da’ napusti telo i slobodno putuje po svetu, 2 § druge uverenje da tokom takvog putovania dusa moa susresti izvesna natprirodna bica i od njih zatraziti pomoé ili blageslov. Samanski zanos, opet, podrazuimeva, moguénost ~ posedanjae, odnosno, ulaska u Ijudska tela, kao i mogucnost da se sbude zaposednute od strane nekog mrtvaca ili neke Zivotinje, A Eak neko daha ili boss. ja_navedemo drugi primer: razlikovanje polova (up. § 6) Lr~”—“—O—r———C—C=t™s—SsS za muBkarce, Koji su izvodeni pre pohoda u lov. Slitni obredi karakteristigni su 2a skupine odraslih, analogne »drustvu muska- racer (Minnerbii jnee se mladicima otkrivaju posred. : i da su pronail dokaz takve ini ini i smaceni lc ve inicijacije u pecisi Montespan, ali je ovo tumatenje bilo osporavano, Ipak, starostobreda’ inicijacje fe van — sumnje, Analogije izmedu izvesnog broja ceremonija potvréenih u rubnim oblastima sveta (Australija, Jukna i Severna Amerika)®" svedote 0 zajednitkoj tradiciji Koja je razvijena veé u paleolitu. Slo, lie olere ut ruse iz Montespana (ma kakvo bilo tu magenje tragova koje su ostavile noge mladiéa na glinovitom tl \** Ali, vodeéi raéuna o svi * Sto fe privuko padnju Ukowe kritke, nav. delo, str 140 Ovaj autor je, navevsi najpre nekoliko primer etnogratsk redenis, Maver smypre nekoliko primera it efnografatih: poredents rarlsnio ne idove preptoniohin diutiva (or. 158 dai) Pprikezao Ehalisu patcoliske polrske. umetnostl ws avers” australijskin + atrck Einjeniea sets, 191 A alte). a a re Bodattime: da‘Je° Koncept >tivih fosilac bio uspeino Kori8éen vite ‘srana bioiogje, “s_posebo U. spelotogii.. Trogiobie Kove danas naseljavaju nek -éine pripadaju veé odavno prevazidenoj fauni. One su Peo" predstneljaju weoma "mostale stadijume itorie Biota tertane "pp ak sekandarnes (De aco) Feene “ako Scvaju jena emi aunty u Sata} da poling a spomaine pint one zaomorfitke grape Rojee me mos fontizove REC A Eliade, Natsoonces mystgues, str 6) 1 dale.JRA VEROVANIA 1 RELIGHSKIH IDEIA 28 pecine), Kurt Saks (Curt Sachs) ne sumnja u to da su paleolit: Pr endi dobro poznavali takvu obrednui koreografiju I stvarno, ira ut krug izuzetno (e rasprostranjena (u celoj Evroazifi, istok 1ey Evropis Melaneziji, kod kaliforntiskih Indijanaca, itd.), Svuda Fe igraju lovet, bilo da bi umirili dusu ubijene Zivotinje, bilo 1S Gbedbedili urnnotavanje divljati® U oba sluéaja, otialedan je Rontinuitet s religioznom ideologijom paleolitskih lovaca. $ druge KMane, smisti¢na povezanoste grupe lovaca i divijaéi, dopusta Mnoguénost dase pretpostavi izvestan broj »zanatskih tainis Qorima st raspolagali samo muskarci; slitne su tajne, dakle, prenosene mladicima putem inicijacija. Tora u krag divno prikazuje postojanost obreda i preistorii- ski Werovanja uw danainjim arhaitnim kulturama, Susreséemo Sei) {Gtugimn primerima. Za sada, prisetimo se da neke zidne Slike Hogara (Hoggar) i Tasilije (Tassili) mogu biti »protumatenes Siivaljujuci. jednom pastirskom mitu naroda Pulo, vezanom, 22 Tnicijagiju; neki pisac iz Malija poslao ga je afrikanistkinit Zev. iniciiDiterien (Germaine Dieterlen), koja ga je objavila? U je nol _monograliji posvedenoj Luvet, (Luwe) | mjegovim onomasti Tin wnalomiama, H. fon Sikar (H. von Sicard) opet, dolazi do Miiutka da taj_afrizki bog oligava najstarije religiozno vero” Vanie evroafritish lovaca iz epohe koju Svedski nauénik datire pre'~ 8.000 godina# Ukratko, izgleda prihvatljiva tvrdnja da je izvestan broj mi tova, bia, blizak paleolitskim populacijama, na prvom mestu [Semogonijski mitovi, i mitovi 0 postanju (Coveka, | divljaéi, tonne std), Da navedemo samo jedan, primer: jedan kosmogo- Sisk mit izvodi na scenu Pravodu i Stvoritelja, antropomorine Test obliku vodenih Zivotinja, kako silaze na dno okeana da Xone’ materijal neophodan za stvaranje sveta. Izwema rasire- eel takve kasmogonije i njena arhaigna struktura ukazuju na Tedliciye Koja je nasiedena iz najdalje preistorije* Isto tako, iiitovi legende 1 obredi u vezi s penjanjem na nebo i, »magitnim Telenjeme. (krila, perje ptica grabljivica — orla, sokela) pronadent Kenia, na_svim kontinentima, od Australije i Juzne Amerike SB Wwktiékih oblasti® Tim su mitovima zajednitka i ekstati¢ke Gut Sachs, World History of, the Dance (1937); str. 124, 208. 2 Gar Sachs dokumentaciia kod Evel Gasparini, it Matriareato Slavo, str. 66 1 dalje. : Se! rien, Kowmen; up, Hens Lhote, Les garires tes Pontss rupestres, de Solmiact, set, 22 i dalje. (Pulo, afri&ki narod I jezik tog haroda.Takode, Fulbe. Prim. prev) nda, Takode, Fulbe Zinwe und verwante mythisthe Gestaltens, str. 720 1 dalje, a YSideti uporednu analizu svih varijanti w nao) knjizi De Zalmoxis a GengisKhan, str, 81—130, Lei Klee. a ythes, réves_et mystores, str, 162164; Le Chamanismns guyggid fall "80°1 des 372 dae: Hetions custraliennes, str. 135 Galle MAGHUSKO-RELIGIOZNO PONASANSE PRALIUDE = 29 iskustva, specifitna za Samanizam, a njihova ie = am, a njihova stazost je van svake Podjednako su rasprostranjeni mitovi i simboli i cen ig lance ates Sa hers Evetom. Moguée je, iakode, pretpostaviti postojanje nekog kosino ingyen ta a Sredig svetax_ oko, kojeg ie orgapizovan, prostor. Vet 1914 ; Gerte (W. Gaerte) je sakupio veliki broj znakova i Dreistorlsih slike Kaje su se mogle ‘rouumatit kao, Rosmitke planine, Pupkovi svetn i paradigmatske eke koje dele vsvete Sto se tie mita o poreklu Zivotinja i religioznih oni mnogo jpominjani,u fifrovanom Kodu ‘ikonosrafskow_ reper. joara paleolitskih Ijudi. Podjednako nam je teSko da zamislimo neko drustvo lovaca bez mita o poreklu ‘vatre, utoliko pre sto vesting ovih mitova u,sredistepostavlja‘seksualmaaktivnost Rajead, treba wvek. voditi raéuna 0 primarnom iskustwu svetost Neba i’ nebeskih | atmosfersiih. polava, To je jedno od retkih Hohe febegi | mca neler, fring oth vigenost. Osim toga, ekstatigka uspenja Samana, simbolika le tenja, imaginarno iskustvo visine kao oslobadanja od tezine, doprinose tome da se nebeski prostor odredi kao izvor i prebivaliste pre svega natprirodnih bica: bogova, duhova, junaka donosilaca civilizacije. No podjednako su vaina'i bogata znaenjima »otkri vanjac noi i podzemnog sveta, ubijanja divijati ili smrti nekog @lana porodice, kosmitkih Katastrofa, mogucih kriza vezanih 7a zanos, ludilo ili surova wbistva medu tlanovima plemena. Odluéujucu ulogu imala je magijsko-religiazna valorizaci Wee ou nahi extort magi de baspate epifani bofancke neke Kosmigke »misterijec. Verovatno je da gestovi antropomorfnih figura iz, preistorijske umetnosti nisu odrazavali samo znagenje nego podiednako i moé. Za religiozno znacenie gyestovaepifanijaw znaig su jof i neka primitivna druftva s kraj XIX veka. Tim vite, fonetska inventimost morala je predstav Wasi selsrpni igvor sragijskoreligoenih moc, Cak i pre, arti fsanog jezika, ljudski elas je, svojim zvutnim eksplozijama i WW, Gacrte, sKosmische Vorstellungen im Bille pitstosscher Ze bere Mimmelsbere Enda und Wtatrimen, Nepomenimg ata Hoek wel Primera, ‘koje Gerte navodi pripada mladim preistorijskim PRO ekih plemena severne Australie osnowni ore poke aol tile peta, on nen ny fe 3 da Ne ona Satin, drugim vei spread ae potas Pen yas ha Sie ee ta fr li Zivotinji znaci objavitiprisustvo svetog, odnosno, _prizivati ESE mln op Bade Aan quran, St TBO 8" are imere videti Naissartces mystiques, str, 96 1 dalje. " a20 ISTORUA VEROVAMOA 3 RELLGHSKCE LOEIA fonijskim inovacijama, bio sposoban da prenese poruku, nare: denje ili Zelju, ali isto tako i da ofivi citav jedan imaginarni univerzum, Dovoljno je prisetiti se bajkovitih paramitoloskih i parapoetskih tvorevina, ali isto tako i ikonografije vezane za Uvodne kretnje Samana koji se priprema na svoje ekstatiéno Putovanje, ili za ponav\janie mantri tokor izvesnih joga medi- acija, koje istovremeno podrazumevaju i ritam disanja (prasé ‘yama) i vizualizaciju »mistignih slogovas. : Kako je usavrsavan, jezik je razvijao svoja magijsko-religiozna sredstva, Izgovorena reé’ je pokretala snagu koju je bilo tesko, ako ne i nemoguée, ponistiti. Sliéna verovanja prezivela su i danas u brojnim primitivnim kulturama i populacijama. U_raz- Vijenijim drustvima nalazimo ih i u obrednoj funkeiji magiénih formula Panegirika, sasire, proklinjanja i anatema. Zanosno iskustvo reti koje dobijaju magijsko-religioznu snagu,vodilo je, ponekad, do uverenja da je jezik sposoban da obezbedi istovetne Tezultate kao i sam obredni éin. - | U zakljucku, podjednako treba voditi ratuna_o razlici iz medu raznih vrsta personaliteta. Neki lovac istie se svojim junastvom ili lukavstvom, a drugi snagom svojih ekstatiénih fanosa. Te karakteroloske’ razlke uvode izvesnu raznovrsnost procenu i tumaéenje religioamih iskustava. I kada se dobro pro- fish, bez obzira na nekoliko temeljnih zajednickih ideja, vet je i'samo religiozno naslede paleolita predstavljalo dovolino slozen oblik. 1K POGLAVLIE NAJDUZA REVOLUCUA: OTKRICE POLJOPRIVREDE — MEZOLIT I NEOLIT — 8. Izgubljeni Raj Krai ledenog doba, oko 8000, korenito je promenio klimu i pejzaz, pa prema tome i floru i fauna Evrope severto od Alpa Povlaéenje gleéera izazvalo je seobu faune ka severnijim delovima. Postepeno, arktiéke stepe zamenila je Suma. Lovci su pratili divijaé, posebno stada severnih jelena, ali ih je proredivanje f fhe primoralo da se nastane na obalama jezera i u primorj da poénu da ive od ribolova, Nove kulture, koje su se razvijale tokom sledecih milenijuma, bile su oznaéene terminom mezolit. U zapadnoj Evropi one su’ mnogo siromasnije od veli¢anstvenih tvorevina mladeg paleolita. Nasuprot ovome, w severazapadno| Aziji, posebno u Palestini, mezolit_predstavija kljucni period: to je doba pripitomljavanja prvih Zivotinja i poéetaka zemljoradnje. Mi slabo poznajemo religioznu praksu lovaca koji su za sta- dima severnih jelena ili na sever Evrope. U naplavinama mulja moévare Stelmor (Stellmoor) pored Hamburga, A. Rust (Rust) je oiksio ostatke dvanaest celih severnih jelena, potopljenih, sa kamenjem u grudnoj Supljini ili u stomaku. Rust, a i neki drugi autori, ova su cinjenicu protumatili kao prinogenje na Zrtvu prvog'ulova nekom bodanstvu, mozda Gospodaru Zivotinja. Pol- hauzen (H. Pohlhausen) je, medutim, podsetio da su Eskimi svoje zalihe mesa Cuvali u ledeno} vodi jezera i reka.' Ipak, kao so priznaje i sam Polhauzen, ovo empirijsko objagnjenje ne isklju- Cuje religiomu namenu nekih nalazista. 1 stvarno, Zrtvovanje po- tapanjem je Sinoko paturdeng, ito u rclititim epohama, of sever ne Evropé pa sve do Indije. Mezolitski lovei su jezero Stelmor verovatno smatrali za »sve- to mestoc, Rust je iz tog nalazista izvadio brojne predmete: drve- +A. Rust, Die alt- und mittelsteinzeitichen Funde von Stellmoor: H. MillerKarpe, Handbuch der Vorgeschichte, tom I, st 224. i dalje; Hi, Pobthausen, Zum Motiv ‘der Rentierversenkungs, str. 988-89; J. Mar ringer, »Die Opfer der paliolitischen Menschen, str. 266 1 dalje, T'Up. A. Closs, sDas ‘Versenkungsopfers, sud,5 ISTORUA VEROVANJA I RELIGUSKIM IDEIA ne strele, orude od Kost, sekire isklesane od rogova severnih. je Tena. Sve su t0, verovatno, bili zrtvent darovi, kao Sto je to bio sluéaj i's predmetima iz bronzanog ili gvozdenog doba.pronade- him u nekim jezerima i motvarama zapadne Evrope. Sigurno je da te dve grupe predmeta razdvaja vise od pet milenijuma, ali jc Kontinuitet ove vrste religiozne prakse nesumnjiv. U_izvoru ‘ji se zove Sen Sover (Kompjenjska Suma) otkriveni su_oblu- tak iz epohe neolita (namerno slomljen u znak ex-voto), kao i predmeti iz vremena Gala i Galo-Rimljana, i od srednjeg veka do nasih dana Podjednako webs, voditi raguina 9 éinjeniel dase, ‘ovo posiednjem sluéaju, praksa odrzala uprkos kulturnom wti- Caju Rimske imperije i, pogotova, uprkos ponavljanim crkvenim vabranama. Pored svog osnovnog znaéenja, ovaj primer ima para- mmatsku, vrednost: on izvesno prikazuje Kontinuitet »svetih mestae i nekih religioznih praksi U merolitskom sloju Stelmora, Rust je otkrio i jedan stub od jelovine na éijem se vrhu nalazila lobanja severnog jelena. Pre- ma Maringeru, taj obredni stub mozda ukazuje na obredne obe- Ge: jelenje meso se jelo, a glave prinosile na Zrtvu nekom bozan- Skom bicu. Nedaleko od ArensburgHopfenbaha u jednom mezo- litgkom nalazistu datiranom oko ~10000, Rust je sa dna motva- re izvadio grubo izvajano deblo vrbe dugaéko 3,50 m; raspoznaju Se glava, produfeni vrat { urezane duge line koje, prema autor Ovog otkrica, predstavijaju ruke. Ovaj sidolk je bio postavljen u motvari, ali oko njega nisu pronadene ni kosti,,niti bilo kakvi Ghugi predmeti, Ree je, verovatno, o predstavljanju nekog natpri- rodnog Bia, mada je nemoguée blize odrediti njegovu strukturas Prema oskudnosti ovih nekoliko dokumenata o lovcima na je- lene, pecinska umetnost istotne Spanije istori¢aru religija prusa zaéajan materijal. Naturalisti¢ko pe¢insko slikarstvo viseg peleo- {ita pretvorilo se na »Spanskom Levantu« u strogu i formalisti ku geometrijsku umetnost. Stenovite litice Sijera Morene prekrivene st. antropomorinim i teriomorfnim figurama (pre svega je lenima i kozorozima) svedenim na nekoliko linija i raaligitih. zna- Kova (valovite trake, krugovi, taéke, sunca). Hugo Obermajer (Hugo Obermaier) je dokazao da su ove antropomorfne figure dliske criezima koji su karakteristiéni za oslikane oblutke azili- jenske epohe® Buduci da je ova civilizacija potekla iz Spanije, antropomorini prikazi na stenovitim liticama i na oblucima tre: alo bi da imaju sligna znagenja, Protumaéeni su kao falitki sim TM. Eliade, Traité d’ Histoire des Religions (novo izdanje, 1968), ste. 174 i" UA. Rust, Die jungpalflitischen Zeltangangen von Ahrensburg, str, 141 i dalje; J. Maringer, sDie Opfer der paliolitisenen Menschene, str. 267, daljey i. ‘Miller Ratpe, Handbuch d. Vorgeschichte, tom It, str. 496—97 (nr. 44), nije skion da’w tom predmetu vidi »idole. ‘Civilzacija Tovaea i ribolovaca, tako nazvana po stanici Madazil peéini u franeuskim Pirinejima, NAJDUEA REVOLUCHA: OTKRICE FOLJOPRIVREDE — MEZOLIT 4 NEOLIT 33 kao elementi nekog pisma ili kao magiéni simbol jive iagleda uporedivanje sa australijskim tjurungama. Znamo ca ovi obredni predmeti, najéesée od kamena i wkrateni razligiti geometrijskim crtezima, predstavljaju mistiéno telo predaka. Tju- Tao se sakrivaju u pecinama ili zakopavaju na odredenim sve- tim, mestima, a mladicima se mogu predati tek posle inicijacij. Kod ‘urodeniia Aranda, otac se. simu obraca ovim resima:, »E¥ tvog sopstvenog tela iz kojeg. si iziSao pono »To je tvoje sopstveno telo. To je predak ko} jim rodenjeme, rs si bio ti, dok si, tokom svog prethodnog postojanja, lutao. Zatim si sisao u svetu pecinu da se tu odmorise* ak i ako je oslikani oblutak iz Madazila imao istovetnu fun- keiju kao i tjurunge, Sto je sasvim verovatno, nemoguce je doz- nati da li su i njegovi auiori imali sligne predstave kao Australi- Janci. Ne modemo medutim sumnjati u religiozno znatenje azili- jenskih oblutaka. U peéini Birsek u Svajcarskoj, nadena su 133 oslikana oblutka, i skoro svi su slomljeni, Izgleda pribvatljivo da su ih slomili neprijatelji ili kasniji stanovnici pecine, U oba sluéa- ja, tezilo se ponistavanju magijskorreligiozne moci koju su predstavijali ovi predmeti. Verovatno je da su pecine i ostala mesta Spanskog Levanta, ukrageni zidnim slikarstvom, predstavijali sveta mesta. ZnaGenje sunaca i ostalih geometrijskih znakova prikaziva- nih uz antropomorine slike ostaje i dalje zagonetno? Nemamo nikakvog naéina da blize odredimo poreklo i razvo} verovanja nasih predaka u preistoriji. Sudeci na osnovu etnograf- skih parelela, ovaj religiozni kompleks, mogao je da postoji napo- redo ‘sa verovanjima u Natprirodna bia i Gospodare Zivotinja. Stvarno ne vidimo zbog éega predstava o mitskim precima ne bi Ginila deo religioznog sistema paleolitskih Ijudi: ona je u sklada s mitologijom o postanju sveta, divljati, goveka, smrti — Sto je svojstveno lovatkim civilizacijama. § ‘druge strane, reé je 0 jJedno} univerzalno rasprostranjenoj religioznoj predstavi, koja je toloski podsticajna, jer se odrzala u svim — pa iu slozenijim. religijama [izuwev hinajana (hinayana) budizma]. Dogada se da se nek athaiéna religiozna ldeja neogekivano raze tokom nekih perioda usled odredenih posebnih okolnosti, Ako je taéno da ideja © mitskom pretku i kult predaka preoviaduju u evropskom mezolitu, verovatno je, kao Sto to misli Maringer (nav. delo, str. 183), da se znaéaj ovog religioznog kompleksa objasnjava se¢anjem na ledeno doba kada su daleki preci Ziveli uw nekoj vrsti slovai kog rajae. T stvarno, Australijanci smatraju da su njihovi mitski *M, Eliade, Les Retigions australiennes (1972), str. 100 i dalje, Vidimo da po verovanju Australijanaca predak istovremeno egvistira wsvom sms. titnom tele, tjurungé, iu coveku u Kojem se reinkarnirao, Treba dodati da on osim toga postofi { ped zemljom w obliku sdeteta duhaw (isto, str. 60) * Podsetimo ‘da Australijanci, Isto kao i neka julnoameriéka plemena, veraju da suse njihor! mitski ‘preci preobravill U zvezde, ida su s¢ opeli na’ Nebo kako bi se nastanill na’ Suncu 1 na. zvezdatha,{SSTORIIA VEROVANIA I RELIGSKIM 1DEIA f Se) eli u zlatno doba, w zemaljskom raju gde je divijadi bilo fju‘t ede su pojmovi dobra i zla prakticno bili nepoznati: To je onaj rajski« svet Koji se Australijanci trude da" ponovo Icke Za wreme odredenth praznika tokom kojih su zakoni i za brane ukinuti. 9. Rad, tehnologija i imaginarni svetovi el ‘om istoku, pogotov Kao sto smo veé rekli, mezolit na Bliskom istoku, pogo u Palestini, predstavlja. stvaralatku epohu, zadrZavajudl pri. tom i i ive vrste civilizacija, od svoj prelazni karakter izmedu dve vrste i ef oti aig? fovacka i sakupljacka, a druga zasnovana na kulturi Feb xa, saute, dr, arc dey pelea U'dugim vremenskim periodima nastanjivali u pecinama. ii 73 Yioreu stalnom. prebivaliStu pre svega suse odludivali nosioct BRtlfijanske® Kulture. Oni su Ziveli w pecinama, ali i w naseljima na otvorenom prostoru (kao u Einanu, ede je otkopan, 2ase/ak Tiubuh Koliba ‘sa ognjistima). Natufijanci su, vee otkrili znagal Frehranjivanja divijim Zitaricama, koje su Zeli, kamenim srpovt prem aye su zmevije maljem drobili w stupi.™” To je bio vel Korak ka zemljoradnji. Tokom mezolita je eapoéelo i pripitomlia- Aare divotinja (mada se ono neée prosiriti sve do potetka neoli Toe ovaca uw Zavi Kemi-Sanidara (Zawi Chemi-Shanidar), oko ~ 8000, jaraca u Jerihonu, u Jordanu, oko ~7000, i svinja oko BD a reer. Sen Karu (Stan Cart) u Englesko}, oko $00. fodine'™ Neposredne posledice stvaranja pitomih 2itar Gable Su povecavadle populace | raz} tegovine, pojave Kok Karakterisu vee Natufijance. 2 Za razliku od geometrijskog shematizma koji je svojstve cried i sik evropskog mezolita, umetnost Natufijanaca, je na- furalistika: pronadent su mali kipovi Zivotinja i Ljudske figurine, ponekad u erotskim polozajima.# Seksualna simbolika stubova Pejanih u obliku falusa toliko je »o%igledna« da ne mozemo sum: hjati_u njihovo magijsko-religiozno znacenje. Tole, Les Religions eustglienes, st 52. : 1 Bilge, es Belgas aout, g8e be ova} soezoitskl narod prvl Pe ir the Hebrews, str. 49 i dalje; OE el_Anat, Palestine, before the 5 ge pane ma Aa Te ee Gaede Vaux, Hitore Fora 1 TSA aij su aahvalujuel analiza, radialtinin ve, aatat Gael Soli wat Miller keeps, na del [0 pantorliavaniy Bate nce Nia otiiven renal er ae Nee [ches Ta Up Penta Salt Bhptts itor some now cen (Snes Hm 163, 1970, ser Lt Lrime pronadens Ain Sakhriju: Anatl, nav. deo. str. 160. Sada videti Jacques Cauvin, Religions néolithiques, str. 21 1 dalle. NAIDUZA REVOLUCUA: OTKRICE POLIOPRIVREDE — MEZOLIT 1 NEOLIT 35 Dva_nagina _natufijanskog sahranjivani; celog tela, u savijenom polozaju, b) sahranjivanje lobanja — bili jo8 u paleolitu i primenjivali su se i dalje u neolitu. Sto se tie kostura iskopanih u Binanu,"" pretpostavija se da prilikom sahrane bila prinesena jedna ljudska Zrtva, ali znaéenje tog obreda nije poznato. Povodom nalazista lobanja, natufijanske dokumente smo. uporedili sa_nalazistima otkrivenim u Ofnetu (Offmet) u Bavarskoj, i u pecini Holenstern (Hohlenstern) uw Vir tenbergu (Wiirttenberg): sve ove lobanje pripadzle su osobama koje su ubili mosda Jove na Ijudske glave, a mozda Ijudozderi.!! U oba sluéaja, moguée je pretpostaviti postojanje_ magijsko- -religioznog Gina posto se smatralo da je glava (tj. mozak) prebive liste »duse«, Od davnih vremena, zahvaljujuci snovima i ekstatic- kkim i paraekstati¢kim iskustvima, priznavalo se postofanje jednog elementa nezavisnog od tela, koji moderni jezici oznacavaju iz- yarima sduSae, »duhe, »dahe, »Zivote, »dvojnike, itd. Ovaj »duhov- nie element (ne mozemo ga drugatije nazvati posto je shvacen kao slika, vizija, »prikazanjec, itd) bio je prisutan u_celom. telu; on jé na neki nagin predstavljao njegovoz »dvojnikac. Medutim, smeStanje »dusee ili sduhax u mozak imalo je zaajne posledice:#* s jedne strane, poverovalo se da se sduhovnis element zrtve mote prisvojiti jedenjem njenog mozga; s druge strane, lobanj invor, moti, postala je kulini predmet. Pored zemljoradnje, u mezolitu je doslo i do drugih otkriéa, od Kojih su najznaéajniji bili luk 1 izrada uzadi, mreza, udica { Zamaca pogodnih za duza putovanja. Sva ta otkriéa i ostali raniji inami (kamena onuda, razne alatke od kosti ili od jelenskih rogova, koina odela i Satori, itd), kao i izumi do kojih nisu otkila nikakve tragove zemaljskog gvoida w_preistoriiskim haseljima, Novog sveta.© Paleolitski narodi sa istoka verovatno Su imall analogne predstave. Sumerska reé AN.BAR, najstarija rec Koja omatava prodde, napsana je anacima,-nebos | Aas: ‘Obie- ho'se prevodi kao »nebeski metale ili smetal-zvezdac. Dosta dugo, Egipéani su znali samo 2a meteorsko gvudde. Isto je i kod Het jedan tekst iz XIV veka jasno kaze da su hetitski kraljevi koristili nerno nebesko gvoide: ‘Ali metal je bio redak (bio je podjednako dragocen kao, i zlato), i kori8éen je mahom ~ sbredne svrhe. Da bi zapotela nova etapa u istoriji Covetanstva, trebalo je otkrisi topljenje ruda. Za razliku od bakra i bronze, metalurgija svozda je veoma brz0 postala industrijska. Posle otkrivar magnetita Hit hematita, bez mnogo muke dobij jer su naslage bile veoma bogate i lako dostupne. Ali obrad Zemaljske Tudage nije ista Sto i obrada meteorskog gvozda, x Tazlikuje se i-od topljenja bakra i bronze, Tek kada je pronadena pes, narotito posle usavréavanja tehnike »stvrdnjavanjae metals Kaljenjem, avozde je preoviadalo, Tek je metalurgija zemaljskoz gvorda ucinila ova} metal dostupnimn za svakodnevno koriscenje. ‘Ova Zinjenica je imala znaéajne religiozne posledice. Pored nebeske sakralnosti, koja je povezana s meteoritima, sada se su: Eavamo sa. zemaljskom sikralnoséu, u Gemw wlestvuju rudni rude, Merali nigu su krilu zemljes.** Pecine i rudnici poistovecent Su sa matericom ZemljeMajke. Rude izvadene iz rudnika wi Yesnom smislu predstavljaju »zametkes. Oni lagano rastu, kao Ga su podlozni drugaéijem vremenskom ritmu nego Sto je to Zivot bilinih orgenizama ( Zivotinja — nije stvar u tome da oni manje rastty, oni »sazrevajue U zemaljskim dubinama, Njihovo vadenje iz krla ZemijeMajke je, dakle, jedna prevremenn operaci. ‘Ako Bi im se ostavilo dovoljno vremena da se razviju (sto bi se ovde odnosilo na geoloski ritam vremena), rude bi mogle postati zre!t, ssavrieni« metali Up. Eliade, Forgerons et alchimistes, str. 20 © RPC. Forbes, Metallurgy im Antiquity, six, 40 ST A Rickard, Man and Metals, 1, sir. 149, S Vide Forgerons et alchimistes, str. 46 i dalje. NAIDUZA REVOLUCHIA: OTKRICE POLIOPRWWREDE — MEZOLIT 1 NEOLIT 51 U celom svetu rudari upraznjavaju obrede kojt ukljucuju sta- je Hstote post meditasio, mate { kaline suave: Obed ac ravnajul prema prirodi operacije koja se ima tt vidu, jer se Ulazi u posveceno podrusje smatrano nepovredivim; tw se dolazi v dodir fa sokralnaica koja ne predstasija deo paznatog religiozog unk verauma, » dubljoo pa i opasnijom sakralnoseu, Ima se utisak da je to oliskivanje u oblast koja Po pravu ne pripada coveku — podzemni svet's mjegquim tainama inganog Gorrevania minerals [oje se odvija u utrobi ZemljeMajke. Sve mitologije rudnika | planias, besbrojne vile, duhow, fou, utvare’# prikave, umnozene Eu epifanije prisustva svetog s ojim se Covek suceljava prodiruci eer—C—S————C és i terecene to . avetoiéy, rude s¢ stavjaju 1 pei Zemlju-Majku da bi ubrzao i dovrsio »rast«, Pe¢i su, na neki na- S,rt—<“<~S™—~——C—“‘ Otuda je topljenje propraéenc s bezbroj obzira, tabua i obreda.™ Metalac je »gospodar vatres, kao i kovaé, kao i, pre nic gméar. Pomacu vatre, on ostvaruje prelazak. materije iz jednog stanja u drugo. Metalac, opet, ubrzava »rast« ruda, ¢ini da one postanu ozrelec u zadivljujuce kratkom roku. Tako se gvozde Pokauitje kao sredstvo da se neSto snapravi brdee, ali isto tako Pda se napravi nesto drugo od onoga sto je Vee postojalo u Pri rodi, Tz tog razloga su u drevnim drustvima topioniéart i kovadi, pored famani, vidard i éarobnjaké, vazili_za »gospodare vatres Taj ambivalenini Karakter metala —nosioca modi koje. su isto. yfemeno svete | sdemonijaes — prensi song metlee na wage; oni su visoko cenjeni, ali ih se boje, ne mesaju se» njima, éak ih prezirat® a ie eee ae U nekim mitologijama botanski kovati Kuju oruzje bogov osiguravajucl im tako pobedu protiv zmajeva ili drugih cudovisnih bic, U'kanaanskom mitu Koarva-Hasis (Koshar-walasis) (dos!. sLukev-izlobane) kuje za Baala dve Kratke toljage kojima ce on Sboriti Jamu, Gospodara mora i podzemnih voda (up. § 49). U Caipatsko} verciit mita, Ptah (bog-grnéar) kuje orudje pomoda koy ée Horus pobediti Seta. Isto tako, bozanski kovaé Tvastri pravi Inde one a njgvu bor fo Vitro Tete haje tani zahvaljujudl Kojo} ce Zevs trijumfovati ‘nad Tifonom (up. § 84) Makati, saradaja bodanskog kovaca's bogotima ne cyranicava se samo na njegovo ugestvovanje u borbama koje su odlucujuce za avladavanje svetom, Kovat je 2a bogove podjednako i arhitekta, = Up. Forgerons, str. 61 i dalje, Nek afritki narodi dele mide na smuskes ® na nlenskes: staro} Kini je Veli Ju, pr topllae rude, Pravio foliku,izmead muskih { densiahh metala isto, sie! 7. Ur Afric ye" ¥ad na fopligna’ poistovecivan sa seksuntniny inom ‘st, st, 62. z Emblvalentnom stanja Kovaca WAtril, up. ForRerons et alehinis: tes, str. 89 i dalje. a —.{STORIUA VEROVANIA 1 RELIGHSKIH IDEA 52 itelj i zanatlija, on upravija gradenjem Baalove palate i op- See rein drugih boranstava. Pored toga, fa} bog ovat ims Sretiliste Sevevevaniem, isto onako kao’ $0. su.u_(zvesni yore § murikor | Rowan podiednako 1 muziéari, pesnici, isl Gai | Carobnjaci.” U ravligitim slojevima Kulture (koji ukazuju fa el stars) igleds da postollbliska ve med umeines Mlovanja, okultnih tehnika (Gamanizam, magija, isceljivanje, td) F timetnostl pesme, igre | pesnistva. i Sve ove adeje | verovana povezani sa zanatima radars, meta taca'T kovaéa, oseing st obogatil mitologiiy homo fabera nasle He A Wakienog doba. Ali Zelja za. saradajom pri, usavrSavanju Materije mala je znatajne posledice. Preuzimajuci odgovornost za menjanje Pritode, Covek preuzima ulogu Vremenay ono éemn Zi neofforin) coni da bi adozrelor uw podvemnim dubinama, natlija, zgleda, moze da postigne 78 ‘nekoltko nedelja, jer pee 2 toplenie senate zeta sku maleic” na i aa Vadaima godtina Kkasnije, alhemiéari ée misiiti na isti natin. seat Ae Ee Dronsonovog: Ganson) Komada The Alchemisi igjavijuje: »Olovo i drugi metali bili bi zlato da su imalé vremena da tol postanti A. drugi alhemicar dodaje: +A to je ono ime se ostvaruje nasa umetnost. Borba za »vladanje Vremenom« — koja Ge'imatl svoi najved! uspeh uw asintetickim proizvodima« dobijenin, fosredetvom organske hemnije, Sto je odlucujuca etapa »sinteticke vipreme Zivotae (homunkulus, davnasnji san, alhemivara) — ta Pripreme Zivsuimanje uloge Vremena, Koja karakterise Coveka aeedaaih tchnoloskih drustava, postojala je jo8 u gvozdeno doba. Resnie wemo odmeriti njena religiozna zaéenja. WVids Forgerons et alchimistes, str 101 i dale, 3 Vid fers f ehinftes sn, 541 dale, 1153 dale, Vid cakote poate eerars emi 'o lgtoenmnimpikacjama onaQeno Bobi, tu trecem tom ovoR dela TIT POGLAVLIE MESOPOTAMSKE RELIGUE 16. »Istorija potinje u Sumert...« To je, kao st0 znamo, naslov jedne knjige S. N. Kramera. Istaknuti ameri¢ki orijentalist pokazuje da su prvi podaci o bro} nim religioznim institucijama, tehnikama i shvatanjima saéuvani w sumerskim tekstovima. Ret je o prvim pisanim dokumentime fife poreklo seze do treéeg milenijuma. Alt‘ dokument, Tzvesno, odrazavaju jo8 starija religiozna verovanja. Poreklo’i stara istorija sumerske civilizacije jo8 su slabo por- ati. Pretpostavlja se da se narod koji je govorio sumersk Koji’ nije semitski i ne mode se objashiti ni preko jedne poznate jezi¢ke porodice, spustio iz severnih oblasti i nastanio % donjoj Mesopatamiji. Sasvim je verovatno da su Sumeri pot- inl starosedeoce ci je etnékl sastay oS uvek nepoznat (po kal turi, oni su pripadali civilizaciji koja je nazvana Obeid, up. § 13). Dosta rano, grupe nomada koje su dolazile iz Sirijske pustinje i govorile akadski, jedan od semitskih jezika, poéele su da prodiru severne oblasti Sumera, zaposedajuci u naizmeni¢nim talasima sumerske gradove. Oko sredine treceg milenijuma, pod legendar- wim vodom Sargonom, Akadani su nametnuli svoju prevlast merskim gradovima. Medutim, jo8 pre tog osvajanja, stvorena je sumersko-akadska simbioza koja se brzo Sirila posle ujedinjenja dve zemlje. Jo8 pre 30 ili 40 godina, naugnici su govorili o samo iednoj, vavilonskoj kulturi, koja je’ proizisla iz spajanja te dve etnitke loze, Danas se medutim slazemo da sumerski i akadski doprinos treba prouéavati odvojeno, jer je, uprkos Cinjenici da su davajaéi usvoiili kulturw pobedenih, stvaralacki genije dvaiu na: roda bio razlicit. Te se rarlike posebno dobro vide u oblasti religije. Od naj- davnijih starina, karakteristi¢an znak bozanskih biéa bila je tijara » rogovima, U Sumeru se, dakle, kao i svuda na Srednjem istoku, teligiozna simbolika bika, potvrdena jo3 od neolita, stalno pre: nosila, Drugim recima, boZanski modalitet definisali su. snaga i prostoma stranscendentuasts, tj, olujno nebo kojim odjekuje grmljavina (jer je grmljavina bila poistovecena s rikom bikova) >Transcendentnue nebesku strukturu bozanskih biéa potvrdivao drapesa ISTORIUA VEROVANIA f RELIGHSKIHTIDEIA ferminantni znak Koji prethodi njihovim ideogramima i koji je, izvorno, predstavljao zvezdu. Prema reénicima, pravo znatenje ‘ove odrednice jeste »nebo«. Dakle, svako bozanstvo bilo je za- migljeno kao nebesko bice; zbog toga bogovi i boginje zrace veoma jaku svetlost. Proj sumerski tekstovi odrazavajuklasifikacijski i sistema tizacijski rad koji su obavljali svestenici. Na samom poéetku je trijada Valikih bogova, ko)u_pratitrijada planetary. bogova. Osim toga, raspolazemo dugaékim listama bozanstava svih vrsta 0 kojima ‘najéesce ne mamo nista osim.imena. U- praskozorju svoje istorije, sumerska religija se pokazala kao veé »starac. Na favno, tekstovi ‘kojt su do sada otkrivent fragnentarnl su alt hovo "je tumatenje izuzetno tesko. Ipak, éak i na osnovu tih delimitnih obavestenja, uvidamo da su.neke religiozne tradicije upravo gubile svoja prvobitna znatenja. Taj isti proces otkrivamo i'kada je reé o trijadi Velikih bogova koji saginjavaju An (Ann), Enlil i Enki. Kao Sto to pokazuje njegovo ime (an = nebo), prvi bog Je nebeski On bi treoalo da bude suverenl bog bee premea, nafenagajniji'W panteonus all veé An predstavlja sindron onogs Sto bi bilo deus offosus." Aktivniji i saktuelnijic su Enhil, bog atmosfere (nazivan takode i Veliko Brdo), i Enki, »Gospodar Zem- jee, bog »temeljae, ze koge se pogresno’ smatralo da je bog Vode posto se, prema sumerskom shvatanju, smatralo da Zemija sedi na Okeanu. Do sada nije otkriven nijedan kosmogonijski tekst u pravom smislu reti, ali na osnovu nekoliko nagovesiaja mozemo rekon. Struisati odluéujuce trenutke stvaranja kako su ga poimali Su. . Boginja Namu (Gije se ime pise piktogramom koji ona- iskonsko more«) prikazana je kao »majka koja rodi Nebo § Zemljue, i »pramajka koja porodi sve bogover. Tema Iskonske ode zamiljene istovremeno {kao kosmlll | Kao botanski tots litet, prilitno je esta u drevnim kosmogonijama. Iu ovom sh gaju, vodena masa je poistovecena s prvobitnom Majkom, koja je partenogenezom Todila prvi par, Nebo (An) i Zemlju’ (Ki), ‘ojt otelovijuju muski i Zenski princip. Taj prvi par bio Je do te mere sjedinjen da se stopio u hieros gamos. Iz njihove veze rodio se Enlil bog atmosfere. Drugi fragment govori nam o tome kako se on odvolio od svojih roditelja: bog Aw fe podigao nebo uvis, a Enlil odneo sa sobom svoju majku, Zemlju.' Kosmogonijska tema razdvajanja Neba i Zemilje takode je veoma rasprostranje na. Nalazimo je, doista, u razlicitim slojevima kulture. Ali je verovatno da verzije koje su zabelezene ‘na Srednjem istoka i a Mediteranu u Krajnjo} lini potiu iz sumerske tradicije Ls ravnoduini bog (prim. prev.) Kramer, From the Tablets of Sumer, str. 77 i dalje; The Sumerians, sit. 18. MESOFOTAMSKE RELIGUTE 55 Neki tekstovi podsecaju_na savrienstvo i blaienstvo »pote- takac: stati dant kada je svaka stvar bila stvorena savreeeas, itd Ipak, izgleda da je’ pravi Raj bio Dilmun, zemlja u kojo} nisu postojale ni bolest ni smrt. Tamo »nijedan lav ne ubija, ni jedan vuk ne odnosi jagnje... Niko bolesnih o¢iju ne ponavija Bole me of’... Nijedan noéni éuvar ne obilazi svoj okrug.. +? Ipak, to je savréenstvo w stvari predstavijalo zasto}- Bog Enki, Gospodar’ Dilmuna, uspavao se pored svoje supruge, jo8 device. kao sto je i sama zemlja bila devica. Probudivsi se, Enki se sjedi- nio sa boginjom Ningursag, zatim sa kéerkom koju twrdeno je u bezbojaim kulrurama. Imaéemo prilim da. ‘odmetimo njihov znaéaj analizirajuci vavilonski praznik akitu (§ 22). Scena rio obuhvata hieros gamos izmedu dva bozanstva zasti z ie Seine ite Kip Stade "ie a ja0 naziv muza boginje Inane i otelovijavao Dumuzijat — i jedna ramska robinja. Taj hieros gamos je aktualizovao zajednicu bo. gova i Ijudi; bila je to prolazna zajednica, ali sa znacajnim posledicama, Bozanska energija izlivala se neposcedno na grad — dru: im, reima, na »Zemljue — posvecivala je i obezbedivala joj na predak i srecu u godini koja pocinje. Od praznika Nove godine joS znaéajnije je bilo gradenje hr» mava, ‘To je istovremeno bilo i ponavijenje ema eek hram — bodja »palatae, predstavliao imago mundi w pravor smislu reti, Ta ideja je drevna i veoma rasprostranjena. (Naci cen je iu mitu o Baalu, § 50). Prema sumerskoj tradiciji, posle stva- Tanja oveka, jedan’ od bogova osnovao je pet gradova; on ih je Haradio. sna Zitim, mestima, dao'im je, mena i omatio th kio sredista Kultax° Kasnije, bogovi se zadovoljavaju time da ne posredno viadarima prenésu plan gradova i svetiliSta. Kral} Gu dea vidi w snu boginju Nidabu, koja mu, pokazuje sliku na, kojo] su. navedene zvezde dobrotiniteljke, i boga koji mu pokaruje plan hrama. Modeli hrama i grada’su, moglo bi se reci, »trans- cendentalnix, jer prethodno postoje ma Nebu. Vavilonski’gradovi fu gtoie arhetipove mali u sarveddima — Sipar wi Raku, Nini kom medvedu, Asur u Arkturusu, itd. To je shvatanje zai Miho a Gav cheen Dk use NG Fo Je shvatanle vated Institucija kraljevstva sa svojim znamenjima, tijarom i presto Jom takode je »citla sa Nebae’™ Posle potopa, ‘ona je po drusi put doneta na zemlju. Verovanje u prethodno nebesko postojani2 ndeli« i institucija biée od velikog znagaja za drevau onotologiit e najslavniji izraz biti platonska doktrina o idejama. Njeno postojanje je prvi put potvrdeno u sumerskim dokumentima, ali ujeno poreklo uistinu zadire u preistoriju. U stvari, teorija nebes- Testin, nav, delo, ste, 18) + Up 8. No ikramer, ske Rite de. Ma eared Maring Rie st 9 ale Jp. tekst oli je preveo Kramer, From the Toblets, ste. 17 EP Burrows, sSoine Cosmological Patterns onan sn are Cosmological’ Patterns in Babylonian Religion: © Up, Burrows, nav. dela, st, 0 i datic Vid, akiste des Rots “sumériense, prove sae str. 320 aalies reveo Kramer, The Sumerians, wwe sacré DumuziInannas, str,58 ISFORIJA VEROVANIA I RELIGHSKIIN IDEA ih modela produzava i razvija posvuda rasireno drevno shvatanje, Hib potest Tudeka dela samo. puko.ponavljanje (podrazavanje) dela koja su iznela na videlo BoZanska bi¢a. 18. Prvi mit 0 potopu Kraljevstvo je posle potopa moralo biti ponovo doneseno sa nba, posto. fe dileijaing fatastrofe bil ava okra svete eae. spadio se samo jedno [iudsko bice, koje se w sumersko} Zapit vale Zaisudra, a u akadsko} Utnapistim. Ali, 2a rach of Nola. nije mu bilo dozvoljeno da naseli snow zemljuc Koja se uzdigla nad vodom. Manje-vise »divinizovans, a u svakom slucaju Wekevai besmrtnost, prediveli je bio prenesen, uw zemlju Dilmun (Zisudra), na susée reka« (Utnapistim). Od sumerske verziie Genano nam'je samo nekoliko fragmenata: i pored uzdréanosti ji protivijenja nekih elanova panteona, Veliki bogovi odluéuju da ARretanstvo tiniste potopom. Neko navodi zasluge kralja Zisudre sskromnog, pokornog i poboénog«. Kako ga je naucio njezov zai TInIR, Zieudya ceka odluku koja donose An i Enlil. Tu je u tekstu alike. prasnina, Verovatno Zisudra dobija jasna uputstva u veri 's gradnjom arke. Posle sedam dana i sedam no¢i, sunce se po- § gradnjom arts; suas pada nicice pred bosom sunca, Utuom. U poslednjem sgcuvanom fragmenta, Ani Eni! daiu mu sZivot Boga, i »besmrtni dah« bogova, i odvode ga uw Cee ae Dil the ‘Tema potopa opet se javlja u Epu o Gilgamesu, Ovo slavno elo doxte gobro sacuvano, jos bolic osvetliava podudarnost si sete ott conigom: Verovatho je res 0 veoma starom zajedy Faeeeespon Rao sto nam je Poznato jos od kompilacija R. Andrea (Andree), H. Azenera (A. Usener) i ba ‘Dz. Frejzera (rae, mit ops je skoro univerzalno rasprosiranjen; njezovo orev Ge na vim kontinentima (mada dosta retko w Af instead! ‘Stupnjevima kulture. Izgleda da su neke varijante fenultat njezovog sirenja, pre svega iz Mesopotamije, a potom iv Tediie Teton je. tako moguce da su ovim mitskim pri¢ama dale Poveda jedna ili vise diluvijalnih katastrofa. Ali bilo bi neoprezno Pere tako radiren mit objasnjavati pojavama Ciji geoloski tragovi NiSa'pronadeni. Tzgleda da vecina mitova 0 potopti na neki natin Tldelnje us Kosmickom ritmu: »stari svete, koji je nastanjivalo gresno ovetanstvo, potapa Voda, a malo vremena potom, iz vode nog »haosa« pomalja se »novi svete." . 1 brojnim varijantama, potop je posledica Ijudskih »grehovax {ili obrednih gresaka); ponekad je to naprosto posledica Zelje ne- ~Up, Kramer, From The Tablets, sts. 177 i dale: Swmerian Mytho logy, ‘str 97 3 dal R. Castellino, Mirologia, str. 1 3. a5 Umbottes ala ie sadrzana uw nekim ‘mitovima © potopa, vid. M. Blade, Pret aHitsoire des Religions. str. 182 1 dalje. MESOFOTAMSKE RELIONE, 539, kog BoZanskog bica da unisti Coveéanstvo. U mesopotamskoj tra: diciji tedko je jasno utvrditi uzrok potopa. 12, nekih navoda moze se naslutiti ‘da su bogovi doneli takvu odluku. zbog. »gresnikas Prema jednoj drugoj tradiciji, Enlilovu srdzbu izazvala je nepod- nosljiva dreka Ijudi."* Ipak, ako ispitamo mitove koji u drugim kulturama najavljuju blisk! potop, uutvrdigemo da ss osnoval uz- rock istovremeno i ludski gresi i potpuna oronulost Sveta. Zbor same Einjenice Sto postoji, t0 jest, 810. je Ziv i Sto stvara, Kosmos sé postepeno trosi i najead propada. Stoga on mora biti iznova stvoren. Drugim reéima, potop na makrokosmickoj lestvici ostvaruje ono Sto se simboliéno dogada tokom praznovanja Nove godine: »kraj Svetas i gresnog covetanstva, da bi se omogucilo novo stvaranje."? 19. Silazak u Donji svet: Inana i Dumuzi Trijadu planetarnih bogova dine Nana-Sin (Mesec), Utu (Sun ce) i Inana, boginja zvezde Venere § \jubawi, Bogovi Meseca i Sunca steci ce najveci znaéaj u vavilonsko doba. Sto se tige Inane, éiji je homolog akadska Istar, i kasnije Astarta, ona ée imati kultnu \ mitolosku saktuelnoste’s kojom ni blizu’ nee moci da se meri nijedna druga boginja na Srednjem istoku. U vreme svoga vrhunca, Inana-Istar je istovremeno bila boginja Ijubavi i rata, odnosno, upravljala je i Zivotom i smréu; kako bi se u punoj meri iskazale i govorilo se da je ona hermafrodit {Ishtar barba‘a) Njen lik je bio savrseno uobligen vee u sumerskoj epohi, a sredis. nji mit 0 njoj predstavija jedno od najznacainijih ostvarenja sta tog sveta. Taj_mit otpotinje Ijubavnom pri¢om: Inana. borinia zastitnica Eresa, udaje se za pastira Dumuzija," koji tako postaic viadar grada. Inana glasno obznanjuje svoju strast i svoju srecu >a idem radasnal... Moi Gospodar je dostojan svetog krilal Ipak, ona predoseca tragiénu sudbinu koja o¢ekuje nienog muza: 20 moj volleni, Eovete moga srea... ja sam te povukla ka kob oj sudbini.... ti si svojim ustima dodimuo moja, ti si pritisnuo moje usne uz svoju glavu, i zato si osuden na zlokobnu sud (Kramer, Le rite du maridge, str. 141). Videsemo (§ 21) da se Apsu uvek 208 sbukes, uw ovom shuSajs dreke mladih bogova koji ga_ometajaw_sPavanjo, odluéuje ma toda ih Unis (up. Eruma elish, table T. 21.1 dalje), Up Aspects, da mate, tt 7 i dalle, Prema vera Koa, esa vana u Lbpopee dAtrahdo. Ea poste potepa oulutuje 9 ivargaiu selon hnuskaraca {sedam tena up. Heidel, The Gilgamesh Epi, sr. 259-60. | Prema dnugoj verzj, ona je na pocetkt vise volela ratara Enkidua, i jemi Qrat Dogs Ut magovori da proment mien! pS. Reamer. The Sacfed Marriage ‘ie, at (Qt aj: Rie de Marae acre Dumiisi ~~ Inanna, st 124.4 dale, Osim ako ie drugacije naznaceno navodimo: Kramcrove prevode koji st objavijent-w ovon' clanOy ISTORIJA VEROVANIA 1 RELIGUSKIBE IDEA Ta »zlokobna sudbina« zbila se onoga dana kada je slavoliu- biva Inana odlucila da side u Donji svet kako bi odatle istisnula Ploju ostariju sestrue Ereskigal, Inana, vladarka »Velikog-gornjes- itrilievstvac, podjednako eli da viada i Donjim svetom. Ona uspeva da ude'u Ereskigalina palatu ali, kako prode kroz koja od Selimoro vrata, vratar joj postepeno oduzima odelo i nakit. Inana pred svoju ses stize sasvim naga — t9 jest ligena evih svolih Prrocie, Ereskigal upire u nju svoj »pogled smrti« i onjeno telo postaje nepokretnos. Posle tri dana, njen ‘odani prijatelj NinSubur, Aoskladu £2 nalozima koje mu je Inana dala pre, svog odlaska, Spavettava bogove Enlila i NanaSina. Oni se, medutim, povlace: (avai a Zemiju mrtvih — oblast kojom viadaju nepovredivi za- Koni, Inana je shtela da se bavi zabranjenim stvarima«, kazu oni Enlil ipak pronalazi nekakvo reSenje: on stvara dva glasnika i Salje ih'u Donji svet shabdevene »hranom i vodom Zivotas. Lukavstvom, Oni uspevaju da ozive les koji je bio obesen o neki Kline, i Inana Se upravo spremala da se popne kada je Sedam sudija Donjeg sveta (Anunaki) zadréase govoreci: »Ko je, ikada, sisao u Donji svet i odatle se vratio bez gubitka? Ako Inana Zeli da se iz Donjez Sveta vrati gore, neka obecbedi tamenikal«”” nana se vraéa na zemlju a prati je gomila demona galu: oni treba da je ponovo dopreme u Donji svet ukoliko im ne pred u zamenu neko drugo bozansko Pie Besson ee najpre Paw a ae dotepaja Ninéubura, ali ih Inana spretava. Oni zatim svi feeds (eReonima Un’ | Bad-Tibiru; prestrasena,, bozanstva fadtitniel uh geadova bacajul se u praSinu kraj Inaninih nogu, pa foginja, smilovana, odlucuje da ta2i dalje. Najzad, svi dolaze % Peele: gnenadenjem } gnevom Inana otkriva da je Dumusi, umesto da je oplakuje, bopato odeven i samoradovoljan seo na njen ello bi sev kao jedint gospodar grada. xOna ga prostrelt jednim okom; okom smrti! Ona mu izgovori jednu ret: reé bez- ida! Ona vrisnu na njega: vriskom ostde! Evo ga (rete demoni- ma), vodite ga!’«*" ‘Dumuzi umoljava svoga devera, box tus yori & zniju i bedi ka prebivalistu svoje sestre Gestinane, a zatim ka svom torus ovcama. Tu ga demoni hvataju, muée i odvode W'Donit stet-Zbor jedne pramine ui tekstu ve mozemo, da do. amo epilog. »Najverovatnije je da. Ereskigal, smilovavsi se na Dumuzileve suze, ublazava.njepovu tuynu sudbinu odlugujuci da bru Donjem svetu provede samo pola godine a da ga tokom Gruse polovine vameni njegova sestra Gestinanac (Kramer, str. 149). sunce Utua, da ga pret * Prewo Jean Bottéro, Annuaire... 1971-72, str. 8. & Prev. Botte, isto, sir, 91. Prema drugo} recenzji izgleda da se toanin pontupak mote abiasnitistrahom. Poste sa je, demon uhvatil rapreni jo} cia ge je odvest, »prestragena, ona im prepust!; Dumuzija Hom’ tmladom'oveku (ese im ona) veate noge, Hd. (sto MESOPOTANSKE RELIGITE 6 Isti je mit, ali uz nekoliko znaéajnih razlika, isprigan w al dskol vera istarinog’sllaska ‘x Doni? aver. Pre bjatlivania prevodasumerskih. tekstova, moglo se verovati da boginja. "Zemlju bez povratkae krece poste Tamuzove ssmrtie, upravo 22 to da bi ga vratila nazad. Neki clementi, kojih nema u sumersko) veraiji, ohrabruju sligno tumaéenje. Na prvom mestu, to su Za. ne posledice. Tstarinog zatocenistva, koje akadska ~verzija naglaSava:. Kada je boginja iéezla, potpuno je prestala Ijudska PFivotinjska reprodukeija. Ta bi se nesreca mogla shvatiti kav produzetak prekida hieros gamosa izmedu boginje ljubavi i plod hosti, | njenog voljenog musa Tamura. Katastrofa je bila kos mickih razmera i, uakadskoj verziji, Veliki bogovi, wlasnuti zbog predstojeceg ‘nestanka Zivota, moraju da se umesaju kako bi oslobodilt Ista. U sumerskoj verziji iznenaduje »psiholoskos, to jest Ijudsko objasnjenje osude Dumuzija: na izgled, sve se objasnjava.Inant nom srdibom posto pronade svoga mufa kako u sjaju sedi na nje- hom prestol. To romaneskno objainjenje po svoj prilici prikriva jednu Jo8 starija ideju: ssmrte —~ obredna, pa prema tome 1 po- Wratna’— nelzbedno prati svaki in stvaranja iivradanja. Kraljevi Sumera, kao f-akadski kraljevi kasnije, otelovljuju. Dumuaija hhieros gamosu Inanom." Time se, manjevise, implikuje prihva- tanje Kraljeve obredne »smrtic, U tom slucaju, iza prive kojt pre ost sumerski tekst, treba zamisliti »misterijue koju utemeljuje Thana s ciljem da se obezbedi ciklus opste plodnosti, U.Gilgame- Sovom preztivom odgovoru Istari kada mu ona ponudi da postane njen muz, mozemo prepoznati aluzija na tt »misterijue: on pod: seca Tstar da je upravo ona. naredila godisnja.tugovanja 2 Tamuza® Ali te su stugovanke« bile abredne: osamnaestog dana mpenecs. amu (nif) oplakvan je iazalemiadog bogs Donji svet, jako se zmalo da Ge se on »popetic posle Sest meseci Tamuzov Kult, je prisutan gotovo sirom Srednjeg istoka. Sestom veku, Jezekilj (7 14) Zestoko napada jerusalimske koje sjadikujue na samim vratima hrama, Tanuz najead dramaiiéno I elegieno oblitje mladih bogova Koji umiru 1 ofivlja vaju svake godine. Njegov sumerski prototip verovatno je imao slozeniju strukturu: kraljevi koji su ga oli¢avali, pa prema tome i elif njegova sudbinu, svake su godine proslavijali ponovno. ra: danje Sveta. Ali da bi Svet mogao biti ponovo stvoren, on najpre tora da ude ‘unisten; prekonmogonifsH! shaos: takode podra aumeva obrednu »smrte kralja, njegov silazak u Donji svet, Dva Kosmicka modaliteta —— zivot/smrt, haos/Kosmos, jalovostiplod: nost'—u'stvari predstavljaju.dva’ momenta istog procesa, Ta * Up, Kramer, The Sacred Marriage Rite, sir. 63 i dalje; Le Rite de Mariage Sacrée, str. 151 i dale, Ploga VI, 46—47, Botero prevodi: si sama’ odredila sveopstu zalost 2a Tamuzom, twojim prvim mu tem, nave delo, ste. 83).6 {STORUA VEROVANIA # RELIGUSKII IDEA amistetijac, koju je tovek shvatio posle otkrivanja zemljoradnje, postaje princip jedinsivenog objasnjenja_sveta, zivota i Ijudske 2ezistencije; ona transcendira dramu vegetacije, jer. podjednako Upravija kosmickim ritmovima, Ijudskom sudbinom i odnosima s bogovima. Mit pripoveda o neuspehu boginje ljubavi i plodnosti da osvoji Ereskigalino kraljevstvo, to jest da unisti smrt, Prema tome I Hud kas | neki boyovi, moraju da prilvate smenjivanje divota i smrti. Dumuz-Tamuz »nestaje« da bi se »opet pojavio« Pole dest meseel, To smenjvanje —* perlodiene prisustve od- Zustvo boga — bilo je pogodno za stvaranje »misterijae vezanih Za »spasenje« Ijudi, za njihov zagrobni udes. Uloga Dumuzija-Ta- muza, koga obredno otelotvoruju sumersko-akadski kraljevi, bila Je sniafin jer Je upeavo.on oetvarivas priblizavaaje igmedu mo daiiteta bogdva. Tjudi, Poste toga, svako, se Ljudako bice moglo padati da ce ufivati povlasticu koja je do tada pripadala samo kraljevima. 20. Sumersko-akadska sinteza Vecinu sumerskih_gradovahramova ujedinio je Lugalzagisi, vladar Ume, oko ~ 2375. godine, To je piva.manifestacija ideje carstva, koja nam je poznata, Jednu generaciju kasnije, poduhvat Je, ovaj put uspeSnije, ponovio akadski kralj Sargon.” Sumersk Civilizacija je, medutim, saéuvala sve svoje strukture, Promena se ‘odnosifa jedino na kraljeve gradovachramova: oni su priznali da su odanici akadskih osvajaca. Sargonovo carstvo se raspalo posle jednog veka, posle napada Guta, »varvarae koji su kao nomadi Heal oblast gorjeg Tigra, Od ada, storie, Mesopotamie kao da se ponavijala: politicko jedinstvo Sumera i Akada uni8tili su »varvati« spolja; a ove su, pet, oborile unutragnje pobune. Tako je previast Guta trajala samo jedan vek a tokom sledeceg veka (oko ~ 2080 1980) viast su preuzell Kraljevi III dinastije iz Ura, U tom perioda sumerska civilizacija je dota do vrhunca All, (0 Je istovremeno 1 posletinje ispoljavanje polititke moc Sumera. Kraljevsivo, Kole su sa Istoka Dapadall Elamiti, asa zapada Amoriti Koji su. dolaziliiz_siijsko-arapske ustinje, srutilo se. Duze od dva veka, Mesopotamija je osiala podeljena na hekoliko driava, Tek oko ~ 1700. godiae Hamurabl, amoritski vladay Vavi Jong, speo Je da nametne jedinato. On je sresite castva, pomerio ka seveiu, W grad éijt je bio vladar. Na fipled évemocna dinastija koju je osto- yao Hamurabi, viadala je manje od Jednog veka. Drugi svarvatie, Kasiti hnadint sa severa 1 potinju da prete Amoritima. Oko ~ 1385. godine oni Konatng pobeduju. Getiri veka ostace gospodati Mesopotamije. Prelazak gradova-hramova u gradove-dréave i u carstva predstavlja pojavu od velikog znataja za istoriju Srednjeg istoka® Za nase jstradivanje vazno je imati u vidu da je sumerski — = Pra put, potvrdeno je postojanje novih institucija (profesionane armije i Bnounistva); s wremenom, njth Ge pribvaliti 1 aruge dedave MESOPOTAMSKE RELIGUE 3 premda oka ~ 2000. vise nije bio govorni jezik — jos toko: petnaest vekova zadréao ulogu liturgijskog jezika, ukratko, jezika nauke. Sliénu sudbinu imace i drugi liturgijski jezici: sanskrit, hebrejski, latinski, staroslovenski, Sumerski religiozni konzerva. tivizam nasledice “akadska, struktura. Najvisa trijada ostala je ista: Anu, Enlil, Ea (= Enki). Astralna trijada je delimicno prev. zela semiiska imena za odgovarajuca bozanstva: Mesec — Sin (S10 potige od sumerskog Suen), Sunce — Samaé, zvezda Venera — Istar (= nana). Donjim svetom i dalje vladaju Ereskigal ¢ ajen mut Nergal. Za ostvarenje retkik promena, nametnutih potrebama Jealjevstva — kao Sto je, na primer, bilo prenosenje teligioznog primata u Vavilon, i zamenjivanje Enlila Mardukom — bili su potrebni Gitavi vekovi«* Sto se tie hrama, »u opstem uredenju nigta se sustinsko nije promenilo (...) od’ sumerske faze, osim veliina i broj gradevinae* Tpak, doprinosi semitskog religiozog genija, nadovezuju se ha prethodne strukture. Ukazimo pre svega na dva »nacionalnac boga — vavilonskog Marduka i, kasnije, asirskog Asura —~ k su uzdignuti_na polodaj univerzalnih bozanstava. Podjednako vajan i znagaj Koji u kultu zadobijaju line molitve 1. psalmi pokajanja. Jedna od najlepsih vavilonskih molitvi upucena svim bogovima, éak i onima za koje molitelj punizno priznaje da ih ne poznaje. +0! Gospode, veliki su moji gresi!...O' boze koga he poznajem, veliki su moji gresi!... 0, boginjo koju ne poza. jem, veliki su moji gresi! ... Covek nista ne zna; on ne zna cake ni da Ii gresi ili dobro ini... O! Gospodaru moj, ne odbacu} slugu svoga! Mojih grehova je’ sedam puta sedam... Izbavi nie od grehovale* U psalmu pokajanja molitelj priznaje da je gresan i na sav glas priznaje svoje grehe. Ispovest je propracena odredenim liturgijskim gestovima: kleéanjem, padanjem nivice } soba. ranjem most, 7 Veliki bogovi — Anu, Enlil, Ea — postepeno gube prevlast unutar kulta. Vernici se radije'obraéaju Marduku ili astralnim botanstvima, Istar i, narogito, Samasu. Vremenom, Samad ce postad univerzalni bor bez premea, Jedna himna objavijuje kako ga Sunca svuda obozavaju, éak i Stranci; Sama brani pravdu, kaunjava zloéince i nagraduje pravedne*” Naglasava se »numens: lane* Karakter bogova: ont izazivaju wasan.strah, pre svega svojim zastrasujucim sjajem. Smatralo se da je sveilost atribur u prvom redu bozanstva i da kralj i sam zraéi svetloscu ono} meri u kojoj deli bozanske osobine* % Jean Nougayrol, # Isto, sir. % Prev. prema F- J, Stephens, a ANET, str, 3992, Naveden! su sth owt 21036, SiS, $54, FY prewd WANED, se. a1, ‘Prema lat: nuinen —‘bogansiven, velifansiven ¢prim. prey. Av Leo Oppenheim, tictont Mevoputoiia, sir. Vi6r Ee Csin, La Splendeur divine, str. 26 i dalje, i svuda. ie religion babyloniennes, str. 217“4 JSTORIA VEROVANIA # RELIGHSSINY IDEA Drugi pronalazak akadske religiozne misli_ jeste proricanje. voting takode umnotavanje magiiskih praksi 1 razvijanje Seatnin disciplina (poxotovu astrologije), koje ée kasnije postati Siroko prihvacene u celom azijskom i mediteranskom svetu. Ukratko, za semitski doprinos karakteristigan je znataj koji se pripisuje clementu liénog w religioznom iskustvu, kao i uzdi zane nekoliko bozanstava na uajvisi polodaj. Ta nova i veliéan Zieeanesopotamska sinteza ipak predstavija tragi¢nu viriju Tjudskog postojanja. 21, Stvaranje sveta Kosmogonijska poema poznata pod imenom Enuma eli (pre: na pee elie: skada u visini.-.«) predstavlia, uz Ep o Gil- qumeti, najznatajnije delo akadske religije. U sumersko) knjizev- Rosti ne posto|i nista sto bi se moglo uporediti, ni po veli¢ini, ni po dramskoj napetosti, ni po teznji da se povezu teogonija, kosmo- Eonija i stvaranje Coveka. Enume elfS pripoveda o poreklu sveta, Uzvisujuci Marduika, Teme su stare, preméa reinterpretirane. Pre sega, tu je iskonska slika neizdiferenciranog vodenog totaliteta, a kojeg se izdvaja prvi par, Apsu 1 Tijamat. (Drugi izvori jasno (ane Hjawat predstavija more, a Apsu sveukupnu slatku vodu na kojoj pliva Zemlja.) Kao i tolika druga prvobitna bo%anstva, Tiamat’ je istovremeno shvacena kao Zena i kao dvopolna. Ix mesavine slatkih i slanih voda radaju se drugi bozanski parovi. O drugom paru, Lakhmu i Lakhamu (po nekim tradicijama, oni gu trivovan da bi bio stworen,govek), otove mista ne, znamo, tiee treceg para, Ansara i KiSar, njihova imena na sumer- Som nage sotalitet_gornjih elemenaiae i »totalitet don menatae, 4 Jo je izvesno vreme (ndani se protegnuse, godine se um- Tada se bog Neba, Anu, koji opet rada Nudimuda (= Ea) Svo- jim veseljem i ciom mladi bogovi ometaju Apsuov odmor. On st Jali Tijamat: »Nepodnosljivo mi_je njihovo ponaéanje. Danju, ne mogu dase odmaram; noéu, ne mogu da spavam. Hocu da i unigtim, da bih dokrajéio to ‘njihovo kretanje. Ida oko nas zav- Tada. tigina, kako bismo (najzad) mogli da se odmorimo!« (1, 37-39), U ovim stihovima mozemo otkriti Geznju za »Materi i 1 on ae i oie pn, ming pp Pola Garelija (Paul Garclli) i Marsela Leboviea (Marcel “Leibovici), »La re ee Gea a LSE AS Gi ROSS Fe, Weide in srt aces Roles Ce ge sme ine nine El ee met je win Sa MESOPOTAMSKE, RELIGUE. 6 jom« (odnosno, oblikom egzistencije koji odgovara inerciji i bes: Vesnosti supstance), za iskonskim mirovanjem, otpor prema kre- tanju, preduslova kosmogonije. Tijamat »poée iz sveg glasa da vige na svoga mua. Ona bolno jauknu (,..): Stal Zar mi sami da unistimo ono sto smo stvorili! Zalosno je, slazem se, njihhovo onafanje, ali blago se strpimo' (I, 41—46). Ali Apsua nije mogla ubediti. Doznavsi_za odluku svoga praoca, mladi bogovi »ostadose bez ijedne reti« (I, 58). Ipak, »sveznajuéi Eae prvi nesto preduz Svojim magiénim ‘bajanjem,’on uéint da Apsu padne uw duboki san, oduze mu onjegov Sjaj'i sam se zaogrnu njimex, pa ga ubi, posio ga je prethodno okovao. On tako postade bog’ Vode, koju je od tada nazvao apsu. U samom srediStu apsu, »u odajii sudbina, svetilistu praoblika« (I, 79) njegova supruga, Damkina, rada Marduka, Tekst slavi veliéanstvenu. uzvisenost, mudrost i svemo¢ ovog posiednjeg rodenog boga. Upravo tada Anu prelazi w napad protiv svojih potomaka. On podize éetiri vetra, >i stvori talase Kako bi twmemirio Tijamate (P, 108), Bogov!, koji ne mogu da se odmaraju, kazu svojoj majci: »Kada su ubijali Apsua, tvoga muza, mada nist bila uz napadate, stajala si po strani bez ijedne 1 @, 13—114). Ovoga puta Tijamat odluéuje da neSto preduzme, Ona stvara éudovisia, zmije, svelikog lavax, sbesne demonex, i druge jos s8to nose neumoljiva orugja i ne boje se borbex (i44). A »medu svojim prvorodenim bogovima (...) ona uzvisi Kingae (147 i dalje) Na Kinguove grudi ona priévrsti ploticu Sudbina i poveri mu najyeéu moé (155 i dalje). Pred ovakvim pripremama, mladi bogovi gube hrabrost. Ni Anu, ni Ea ne usuduju se da se sukobe sa Kinguom, Jedino Marduk prihvata borbu, ali pod uslovom da prethodno bude proglasen za vrhovnog boga, na Sta bogovi arno pristaju. Borba izmedu dve grupe bice resena dvobojem izmed ‘Tijamat i Marduka. »Kada je Tijamat otvorila éeljust da ga pro- gutan (IV, 97) Marduk izbaci Yestoke vetrove koji Jo} rastegmass felo. Stomak joj se nadu, a ona ostade razjapljene ¢eljusti. On zatim izbaci jednu strelu koja joj probusi stomak, iskida utrobu i probode srce. Ukrotivsi je tako, on joj oduze Zivot, baci le8 nx zemlju i ode gore!« (IV, 100—104). Tijamatini pomoénici poku Sade da se spasu, ali ih Marduk »vrsto sveza i polomi_ im oruz- jee (ID; on zatim okova Kingua, oduze mu plogicu Sudbind i prievrsti je na svoje grudi (126, i'dalje). Najzad, on se vrati do Tiamat, rascepi joj Tobanju, a les, rasese nadvoje skao suva ribux (137), od jedne polovine nastade nebeski svod, a od druge polovine zemlja. Marduk na nebut podize palatu koja je odgovarala Palati apsu, i utvrdi put 2verda. Peta plotica govori o uredenju planetarnog univerzuma, odredivanju vremena i o oblikovanju reljefa zemlje iz Tijamatinih delova tela (iz njenih o¢iju izvira Eufrat i Tigar, a sod jednog uvojka njenog peréina on stvori veru izmedu neba i zemiljex, V, 59; itd),1STORUA VEROVANIA 1 RELIGHSKIEL IDEIA Najzad, Marduk odluéi da stvori goveka, kako bi on »preu- ze0 sluzenje bogovima, i tako ih rasteretiox’ (VT, 8), Pobedeni i [ancima svezani bogovi i dalje éekaju svoju kaznu. Ea predlat da samo jedan od njih bude #tvovan. Na pitanje »ko je izazvao rat, podstrekivao Tijamat na pobunu i otpoveo borbuc (VI, 23—24) svi izgovaraju samo jedno ime: Kingu. Presekose mu vene i Ea od njegove krvi stvori Govecanstvo (VI, 30). Poema dalje pripoveda © podizanju jednog svetiliSta (tj, palate) Marduku u éast. ‘Bez obzira na to sto koristi tradivionalne mitske teme, Eunta elig predstavija priligno sumornu kosmogoniju i pesimistiénu an: tropologiju. Da bi se proslavio Marduk, mladi pobednik, bogovi iz prvobitne epohe, a na prvom mestu medu njima Tijamat, postaju nosioci »demonskex vrednosti. Tijamat nije vise samo’ hao- tieni iskonski totalitet koji prethodi svakoj Kosmogoniji: ona se na koncu pokazuje kao tvorac bezbrojnih éudovista; sva_njena skreativnoste je negativna. Tvoracki proces, kako ga prikazuje Enuma elis, prerano je doveden u opasnost zbog Apsuove 2elje da unisti made bogove, to jest da u korenu saseée stvaranje Uni- Yerauma, (Nekakav »svet« je veé postojao, posto suse bogovi mnofili i imali svoja »prebivalistac; ali, reé je 0 isto formalnom ‘obliku.postojanja.) Ubisivo Apsua otvara ditav niz_ »kreativnih ubistavae, jer Ea ne samo Sto zauzima njegovo mesto nego i zapotinje’s prvim organizovanjem vodene mase [»na tom mestu on izgradi svoje boraviste (...) i utvrdi svoja svetilista«]. Kosmo- gonija je rezultat sukoba dve grupe bogova, ali se u Tijamatinoy Erupi nalaze podjednako i njena cudovisna i demonska stvorenja. Brugim retima, siskonsko« je samo po sebi prikazano kao izvor snegativnih tvorevinac. Tek od Tijamatinih posmrinih ostataka Marduk oblikuje nebo i zemlju. Ta tema, koja je takode potvrdena iu drugim tradicijama, moze se razli¢ito tumaciti, Univerzum koji je nacinjen od tela nekoy iskonskog bozanstva deli njegova sup- Stancu, samo, mozemo li wopste, posle Tijamatine »demonizacijes, i dalje govoriti o bozanskoj supstanci? Kosmos je, dakle, dvostruke prirode: u njemu je jednim Jom ambivalenina, ako ne i jasno demonska »materijac, a drugim delom bozanska »formae, jer je ona Mardukovo delo. Nebeski svod je natinjen od polovine Tijamatinog tela, ali zvezde i sazvetda postaju »prebivalistae ili slike bogova. Sama zemlja je od druge polovine Tijamatinog tela i njenth razligitih organa, ali je posve- Gena zahvaljujuci pradovima i hramovima, Najzad, pokazuje se da je svet proizvod »mesavines haoti¢nog i demonskog »iskonskogs $ jedne strane, i bo2anske kreativnosti, prisustva i mudrosti s Gruge strane. To je mozda najslozenija kosmogonijska formula do koje ce doci mesopotamska misao, jer ona u smeloj sinteri obje 4% Dodajmo da_postoje druga, naporedna predanja koja se tidy kosmologije | stvaranja coveka. MESOPOTAMSKE RELIGIZE o dinjuje sve strukture jednog bo2anskog drustva, od kojih su neke bile postale nerazumljive i neupotrebljive. Sto se tie stvaranja Eoveka, ono se nadovezuje na sumersku tradiciju, Govek je stvoren da bi sludio bogovima), a posebno na verziju koja poreklo Zoveka objasnjava Zrtvovanjem dva bora Lagma. Ali, tu se pridruzuje i oteZavajuci element: iako je bio jedan od prvih bogova, Kingu postaje arhidemon, voda cete tudo: vista i demona koje je stvorila Tijamat. Covek je, dakle, stvoren ocd demonske materiie — Kingvove kevi. Razliks x odnosw nas merske verzije je znaéajna. Mozemo govoriti 0 tragitnom pesimi mu, jer se gini da je Covek osuden vec na osnovu svog porekla. Njegova jedina nada je Ea, koji ga je oblikovao; covek dakle ima »oblike koji je stvorio jedan veliki bog. Sa tog stanovista, postoji simetrija izmedu stvaranja goveka i porekla sveta, U oba slucaja, osnovnu gradu ini supstanca nekog prvobitnog ali propa- log bozanstva, koje su mladi bogovi pobednici pretvorili u demona i potom usmrtil. 22, Sakralnost mesopotamskih viadara U Vavilonu, Enuma elif je recitovao u hramu éetvrtog dana praznika Nove godine. Taj praznik, koji se zvao zagmuk (potetak godine) na sumerskom, i akitu na akadskom jeziku, proslav- Ijao se tokom dvanaest prvih dana meseca nisana. Sastojao se i nekoliko delova, od kojih cemo ukazati samo na najvadnije: 1) dan kraljeve pokore, sto odgovara Mardukovom »zatocenistvue; 2) os- lobadanje Marduka; 3) obredne borbe i obredna procesija. porl kraljevim vodstvom, do Bit Akitua (kuée Nove godine), gde se odréavala svetana gozba; 4) hieros gamos kralja i hramske robinje koja oliéava boginju; 5) odredivanje sudbine od strane bogova _ Prva sekvenca ovog mitsko-obrednog scenarija — ponizenje kraja i Mardukovo zatotenisivo — ukazuje na vraéanje sveta u pre Kosmogonijski haos, U Mardukovom svetilistu, veliki, svestenik Ii fava kralja njegovih odligja (ezla, pretena Ktive sablje 1 krune) i udara ga po licu. Kralj zatim, na kolenima, izgovara objavu ne- vinosti: »Nisam gregio, 0 Gospodaru zemalja, nisam bio nemaran prema tvom bozanstvt.« Veliki sveStenik odgovara u Mardukovo ime: »Ne boj se... Marduk ce éuti tvoju molitvu, On ce povecati tvoje carstvo . Za to vreme, narod je tratio Marduka, za koga se pretpos- tavljalo da je zatvoren w planinic, sto je formula koja wkaruj> na ssmrte nekog bozanstva. Kao Sio smo videli povodom Inane- ‘Bitar, ta ssmrte nije konaéna; ipak, boginju je trebalo otkupiti * Tekstove je naveo H. Frankfort, Kingship and the Gods, str La royauté et tes diewx, str, 409). veep 30ISTORIA VEROVANIA T RELIGHSKINE IDEA 68 a iz donjeg svera, Marduk, takode, bive primoran da side sdaleke z, donies svettiostie ® On, najzad, biva osloboden i bogovi se ponovo ujedinjujs (to jest okupljajt se nihovi ipovi) de bi ocr nove ied Ai epizoda u Bruna eltsu odgovara proglasenu ‘Marduka sa vehavnog boga.) Kralj ‘vodi povorku do Bit Akitua, Madevine podignute van grada. Povorka predstavlja vojske be Sova Koja je krenvla. protiv Tijamat. Prema jednom Sanheribo- gova Koja guomo pretpostavil da se podrazavala prvobitns bi, Caer re eoliehvac Asura (boga Koji je zamenio Narduka).) Wiefos iplmos se odvijao po povratica sa siekane gozbe u Bit Aki- Fee Elednii tin, predstavljao je odredivanje sudbine™ svakos ta Poste Al ab sodredivanjimae, obredno je sfvarana go meseca y godinTuravana sveca, plodnost 1 bogatstvo novog sveta Koji se upravo rode. : 7 Aut predstavija mesopotamska_verziju_priliéno, rasprost njenog imitskoobrednog scenarija praznika Nove godine Koji je Straten” kao ponatlfanje Kosmogoniie™ Posto, tradicionalna Seca ere ia weliku nada w periodigno obnavljanje Kosmosa, mi cemo ¢esto pominjati praznike Nove godine. Vet sada mozeme ssonutwrditi da se epizoda praznika akite susrece — da se ogra: ‘isin camo na. Bliski istok — u Egiptu, kod Hetita, u Ugaritu, Biche me Mandejaca. Tako je, la primer, poslednjih dana Ui godini obredno.stvaran shaose Kofi su ornadavale »orgijske< Oona corey saturmalija, potom izokretanje citovog drustve hog poretka, gasenje ognjsia i povratak mrtvih (koje su preds!ac ljale maske). Borbe izmedu dve grupe maskiranih | fica potvrdene dre eG, kod Hitica Lu Ugaritu. Na Srednjem istoku i w istoc- Seer OS postolt obiéa) da se sutvrduje sudbinac nastupa ao rer dst shesee| na osnovu dvanaest dometnutih dana." Uloua kralja prilikom akitua nedovoljno je poznata. Njezovo sponstanjee adgovara nazadovanju_ sveta uw stanje shaosae Senne oan watocenistvue uw planini, Kralj u borei protiw ie: seer a hieros gamosu s hramovskom robinjom olifava boga. Ali Tentfikacija sa bogom ne postoji uvek: kao Sto smo videli, krali se, tokom svog »ponizavanja«, ‘obraéa Marduku. Ipak, sakralnost MMecopotamekif vladara Siroko je potvrdens. Mi sme ves pomenuli meeopota bu gumerskog Kralja Koji predstavija Dumuzija, i boginje Inane: taj se hieros gamos ‘odigravao tokom praznika Nove godine (§ 19). Sumeri su bili uyereni da im je kraljevstvo dato Tint mort eovor, 0 seloom probes (= Mandhovem) ono ic eat ta a oe [MPSOPOTAMSKE RELIGUE oo sa neba; ono je bilo boZanskog porekla i to se shvatanje odrzalo sve do iigeznica asirsko-vavilonske civilizacije. Viadareva sakralnost je obznanjivana na vi su ga okraljem zemljex (to jest — sveta), ili »éetiri oblasti Uni- verzumas, a ta, je titula prvobitno bila namenjena samo bogovima Kao i kod bogova, oko njegove glave blistala je natprirodna svetlost Jos pre rodenja, bogovi su ga predodredivali za viada- nje. Tako je kralj prizaavao svoje zemaljsko poreklo, smatralo se da je »bo¥ji sine (Hamurabi izjavljuje da ga je rodio Sin, a Lipi tiStar da ga je rodio Enlil), Po tom dvostrukom porekhi viadar je bio pravi posrednik izmedu bogova i judi. Pred bogovima jz predstavljao narod i ispastao za grehe svojih podanika. Ponekad je zbox zlogina svog naroda morao i da umre. Zbog toga su Asirci imali »kraljevog zamenikac.#” Tekstovi objavijuju da je viadar siveo v bliskoj veri s bogovima, w mitskont vetu u koje se nalaze Divo fivota i Voda zivota. (U’stvar, hranui koja je svakodnewno prinogena na artvu kipovima bogova jeli su kralj i njegova svita) Rralj je takode bozji sizasianike, od boga porvani »pastir naro- dae? Koji treba da uspostavi pravdu i mir na zemljj. »Kada su Anu i Enlil pozvali Lipitistara da viada zemljom kako bi uspostavio pravdu_u zemlji C..) tada sam ja, Lipistar, ponizni pastir Nipura ©.) uspostavio pravdu u Sumer i Akadu, kako je to Enlil rekao.«" Moglo bi se reci da je kralj uéestvovao u bozanskom moda: litetu, ali time nije postajao bog. On je predstavijao boga sto je na athaiénim stupnjevima kulture takode podrazumevalo da on na neki nagin jeste onaj koga ic predstavljao. U svakom slucaju, kao posrednik izmedu \judskog sveta } sveta hogova, mesepatam: ski krali je sopstvenom lignoscu ostvarivao obrednu’ vezu izmedi dva oblika postojanja, bozanskog i liudskos. Upravo zahvaljujuci to} dvostrukoj prirodi kralj je, bar metaforiéno, smatran tvorcem Fivota { plodnosti. Ali, on nije bio bog, novi clan panteona (kao Sto je to bio egipatski faraon: up. § 27). Vernici mu nisu upucival molitve; naprotiv, oni su se molili bogovima da blagostove nji vog kralia. Jer viadari, uprkos svojoj bliskosti s bozanskim sve- navina. Zvali GunUP Frankior, Kingshin, str 227 4 dalle (= La Royout, str, 303 "ra svetlost, ofa se,naskadskom Kade mlamni, odeovara fransko} “ancient esopotania sit, 38; Caosin, La ple “relisieur de ta rovauté assyro-bnbylonienne, st. gg gabe Brkt wae. 268 tie a Roya, st 33 ikralj se, kao vrtlar, star o Drveltt Zivota; up. Widengren, The King and the Tree of Life in ancient Nevr Eastern Religion, nacoeio st. BF dalle 991 dane Ee en SB, vp ae Hamerabijey zakonik (50. ANET: st 16, rojog Lipitistarovog zakonika, ANET, str. 159, Videti tekstove koje je naveo t preveo J. Zandee, ale Messiee, sir 13, 14 1670 ISTORTIA VEROVANIA 1 RELIGUSKIM IDEDA 1m, i pored hieros gamosa s nekim boginjama, nisu_uspevali EX'prevazide svoju ijudsku uslovijenost. Osi st. ipak ostajali samo Stinnicl, Ne treba zaboraviti da éak ni slavni kralj Uruka, Gil dames, nije uspeo u svom poduhvatu da stekne besmrtnost. 23. Gilgames 4 potrazi za besmrinoséu Ep 0 Gilgamese je sigumo najslavnija i najpoznatija vavilon ska Porevina Junak, Gilgames, Kralj Uruka, bio je slavan vet 0 Ufevno doba; pronadena je i sumerska verzija s brojnim epizoda- {na ie njegovor Iegendarnog Zivota. Ep o Gilgamesu je, i pored tih prethodnih verzija, delo semitskog genija. Polazeci od razligitih Fidveyeaih epizoda, na akadskom je sacinjena jedna od najdirljt- Vijih priéa 0. potrazi za besmrinoscu ili, taknije, © konaénom ni Uspehu poduhwata za koji je izgledalo da ima sve izglede na u: eh: Ova saga, koja otpoéinje erotskim neumerenostima junaka Ko Je uz to i tiranin, u krajnjoj liniji otkriva nemogucnost da cisto Mherojskee vrline temeljno transcendiraju Tjudsku uslovijenost. Pri svemu tome, Gilgames je svojim dvema, tretinama bic bozansko bice, sin boginje Ninsun i jednog smrtnika.!t Na samom pocetku, tekst slavinjegovo sveznalastvo kao i 0 veli¢anstvene Eradnje kojih se poduhvatio. Ali, odmah zatim, on nam predstavija Samodrsca Koji siluje Zene 1 devojke i iscrpliije muskarce teSkim tadovimna, Stanovnici mole bogove za pomok, i on} ajzad odluguju da stvore jedno bice divovskog siasa, koje ée bill u stan da se Suprotstavi Gilgamesu. Taj poludivijak dobija ime Enkidu i Zivi tunitu sa Zivotinjama; svi piju na istim izvorima. Gilgame’ o postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sma, a. potom i od hekog lovea koji ga je patio. On galje jednu od svojth milosnica da ga opeini svojim drazima i dovede u Uruk. Kao Sto su to bogovi predvideli, dva borca se odmeravaju cim se sretnu. GilgameS izlazt Kao pobednik, ali se u njemu rada prijateljstvo prema Enkiduu, pavea urima za pratioca, Na kraju krajeva, plan bogova nije bio Graludan; ubvduce, Gilgames e svoju snagu Stedro rasipati na herojske podubvate. U pratnji Enkidua, on kreée ka dalekoj i slavnoj kedrovoj Sumi, Koju Gua evemosno Cudovste Huvava, Dea junaka uspevait da ga pobede posto stu li njegov sveti kedar. Dok su se vra- dee, bed polos poset nea oka da Se njome ofeni, ali je on drsko odbija, Ponizena, IStar preklinje svoga Gea Anua da stvori »Nebeskos bike, kako bi oval uniétio Giles esa i njegov grad. Anu isprva odbija, ali na kraju pristaje, kada meststat saprell da ce dovesti mrtve iz Podzemlja. »Nebeski bikes TaVeliki svestenike grada Uruka, prema sumersko} tradiclii; up. A Heidel, ‘The Gilgamesh Epic, str. 4 MESOPOTAMSKE RELIGHE. n se baca na Urek i od njegoye ruke stradava na stotine kraljevil Tjudi. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep, a Gilgames mu svoj mac zariva u potiljak. Besna, Istar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Opijen njihovom pobedom, Enkidu otkida jedno stegno »Nebeskog bikaw i baca ga pred boginju zasipajuci je uvre- Taj je trenutak vrhunac Zivotnog puta dvojice junaka; ali to je, takode, i potetak jedne tragedije, Iste nod! Enkidu sanja da su ga bogovi’ osudili. Sutradsn, on se razboljeva, i umire pose dvanaest dana. Posle ovog neoéekivanog raspleta, Gilgames se ne mote prepoznati. Sedam dana i sedam noci on oplakuje svoga prijatelja The dozvoljava da ga sahrane. Naday se da ce, posle njegown jadikovki, on najzad ofiveti. Tek na prvi znak raspadanja tela, Gilgames se priklanja sudbini i Enkidu biva raskosno. sahranjen. Kralj napusta grad tluta pustinjom jecajuct: »Zar necu t ja ume reti isto kao i Enkidu2« (IX plota, 1 stubac, st. 4): On je pre- Stragen. pomisiju na smrt, Heruiski podviei ne mops. vil titege. Ubuduée, njegov jedini eilj bice da umakne Ip ni, da stekne besmrtnost. On zna da cuveni Utnay spasao posle potopa vecno ivi | odluéuje da krene w potragu Za mi Njegovo putovanje prepuno je iskutenja inicijactiskog tipa. On stize do planina Matu, ede se nalaze vrata kroz. Koja Sunce prolazi svaki dan. Vrata éuva par Ijudi-skorpiona, éiji »veé i pogled zadaje smrt« (IX, 11, 7), Nepobedivi junak je oduzet od straba i ponizno pada nigice. Ali, Ijudi-skorpioni prepoznajst u GilgameS: njegov bozanski deo i dopustain mu da ude. Posle dvanaest sati hoda kroz. podzemilje, Gilgames s druge strane planine izlazi w neku predivnu bastu. Nesto dalie, na obali mora, on susreée nimnfut Siduri i pita je ede moze da nade Utnapistima. Siduri pokusava da ga odvrati: »Kada bogovi naéinige jude, oni su za njih ostavili smet, a za scbe zadréali Zivot. Ti, Gilgamesu, napuni svoj stomake i danonogno uzivaj. Neka ti svaki dan bude praznik, igraj i raduy se inocu i danju.. Ali Gilgames je uporan « svojoj odluci i Siduti ga tada upu- éuje Urganabi, Usnapistimovom ladaru, koji se nalazio u blizi ini prelaze Vadu mrtvily i stizu do obale na kojo} ivi Utnapis tim, GilgameS ga pita kako je stekao besmrinost. On tako doznaje priéu 0 potopu i 0 odluci bogova da Uinapitima i njegovu Zenu Uigine svojim »srodnicimas, nastanjujuci th xna uicu rekae. Ali, pita Umapistim Gilgamesa, »koji od bogova ée tebe prikljuiti svom saboru, kako bi ti dobio Zivot koji trazis?« (IX, 198). Nasta- vak njegovoz govora je neotckivan: »Majde, pokusaj da bdijes Osim hada je drugatije namageno, mi navodime Contenauov pre- vou, i/Epopee de Giana WPlola X, stubae TH, 68: preveo Jean Nougayrol, Histoire des Religions, \, str. 222. ” boa 7 7n ISTORIUA VEROVANIA 1 RELIGHSKIHE IDEA sest dana i sedam noéile (XI, 109). Tzvesno, ret je 0 najtezem ini- cijacijskom iskuSavanju; pobediti san, ostati »budane, jednako je transmutaciji Ijudske uslovijenosti” ‘Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapistim Gilgamesu, znajuéi da ga bogovi nece nagraditi predlaze da je osvoji posredstvom inicijacije? Junal: je veé uspesno savladao neka siskusenjac: prolazak kroz tun Sidurina >iskuSavanjac, prelazak preko Vode mrtvih. To su, na nel hatin, bila iskusavanja herojskog ‘ipa. Sada je, medutim, bila o »duhovnome iskuSavanju, jer bi jedino izuzetna moé koncentrs cije mogla utiniti neko ljudsko biée sposobnim da ostane »budno: Best dana i sedam noci. Ali, Gilgame$ odmah pada u san i Utna- pistim zajedljivo uzvikuje:’ »Pogledaj snaénog toveka koji _Zeli besmrinost: san se, kao Zestoki vetar, Siri kroz njegale (203—204). GilgameS bez prekida spava Sest dana i sedam noci, a kada ga Utnapistim probudi, Zali se Sto ga budi tek sto je zaspao. Ipak, fon shvata sta se dogodilo i opet poéinje da jadikuje: »Sta da ra- dim, Uthapistime, kuda da idem? Neki demon je obuzeo moje telo: u sobi u kojoj spavam prebiva smrt, i kud god da maknem, tu je i smrtl« (230234), Gilgames se sada priprema da ode ali mu Utnapistim u pos. lednjem trenutku, na nagovor svoje zene, otkriva »tajnu bogovax mesto na kom se nalazi biljka koja vraca mladost. Gilgame’ silazi na dno mora, bere’ je i, sav srecan, kreée nazad. Posle nekoliko dana hoda, on opazi jedan izvor hladne vode i pozuri da se okupa. Privugena mirisom njegove biljke, iz vode izade neka zmija, ukrad> mu je i presvuce svoju kozu.” Jecajuci, Gilgames se ali ‘Ursan: dijuna svoju nesrecu, U ovoj epizodi mozemo videti neuspeh jo8 jednog inicijacijskog iskuSavanja: junak nije umco da iskoristi neoéekivani dar; ukratko, nedostajalo mu je »mudrosti«. Tekst se zavréava naglo: doSavsi u Uruk, GilgameS poziva UrSanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njthovim temeljima.*® U Epu o Gilgamesu videli smo dramatiéan prikaz Ijudske us- Iovlienosti predodredene neizbeinosti smrti. Ipak, ovo prvo remek lelo svetske knjizevnosti dopusta i moguénost da bi, bez pomori bogova, neka biéa bila sposobna da steknu besmrinost, pod uslovom da uspesno prebroce niz inicijacijskih iskuSavanja. Tz te per spektive, priéa o Gilgamesu predstavijala bi dramatizovanu pripo- vest 0 neuspeloj inicijaciji. # Up, Eliade, Naissances mystiques, ste. 44 i dalj. % Motomo se pitati zasto je Gileames ico dim je uzabra0, nego je sazuvao za kaseljey up, Heidel nav. dela, ste 92, nap. 2 “ Ree je 0 dobro pounato} folklornoj temi: presviageti staru Kose Jifew, zmija obmavlja Hee oli 2aSll ple, Tedlzovane na sumerskom, dodata, fe Kaen, dogadait ji sti tH Isprigani nist ui neposredno} vesi * pripovedanjem koje Smo tupravo ukratko izloati, “* TePosrednol ee MESOPOTAMSKE RELIG B 24. Sudbina bogova Na Zalost, mi ne znamo obredni kontekst mesopotamske inicijacije, pod pretpostavkom da je ona uopste postojala. Inicijacti sko znaéenje traganja sa besmrtnoscu moze se prepoznati u spe cifiénoj strukturi iskuSavanja kroz koja prolazi Gilgames. Romani vezani za legendu o kralju Arfuru prikazuju analognu situaciju: tu nalazimo obilje inicijacijskih simbola i motiva, ali nije mog zakljutiti da Mt su oni povezani u jedan obredni scenario, pred stavijaju li secanja na kelisku mitologiju ili na tajanstventt ghost, ili su samo proizvodi maste. U sluéaju arturskih romana, mi bay poznajemo inicijacijske tradicije koje su prethodile njihovom objavijivanjy, ali nam je potpuno nepoznata predistorija even- twalnog inicijacijskog scenarija koji bi se podrazumevao Gil gameSovim dogodovstinama. _S punim pravom naglasavali smo dinjenicu da je akadska religiozna misao isticala éoveka u prvi plan. Na kraju krajeva, priga,o GilgameSu postaje egeemplarna; njome se obsnanjuic nestalnost Ijudske uslovljenosti, nemoguénost — éak i za samo jednog junaka — da se siekne besmrtnost. Covek je stvoren sir tan, i stvoren je jedino da bi sluzio bogovima. Ova pesimistich: antropologija bila je uobliéena vee u Enuma elisu, Nalazimo je takode iu drugim vainim religioznim tekstovima. »Razgovor gospodara i sluges deluje kao ishod nihiizma otedanog. jos I net Yozom: gospodar ak i ne zna Sta Zeli. On je opsednut ispraznoscit suih Hudskih napora: »Popni se na humkustarih rusevita 1 prose. ‘aj vedus i popreko; pogledaj lobanje nekadasnjth Ijudi ¥ one in nasih dana: ko je zloginac, a ko Ijubazni Covekoljubac?< Drugi jedan slavni tekst, »Dijalog o Ijudskoj bedi«, koji_je nazvan i >Vavilonski propovednike, jo3 je u vecoj meri prozct o€ajem. »Da Ii ponosni lav, dok se hrani najboljim mesom,_ pri nosi na Zrtvu tamjan kako bi umirio zlovolju svoje boginje? A, ja, opet), da li sam propustio da prinesem Zrtvu bogu? (Ne), Ja sam molio bogove, prinosio sam predvidene Zrtve boginja ma ..« (red 51, i dalje). Od svoga detinjstva, ovaj pravednik.s trudio da shvati bozju misao; ponizno i poboino, trazio je boginju. Ipak, »bog mi je doneo nemastinu umesto bogatstvae (red 71, i dalie). Naprotiv, bogatstvo je sakupio zlotinac i bezboznik (red 236). »Gomila veliéa govor nekog videnog Goveka umesa- nog u zlotin, ali ponizava skromno biée koje nije ginilo nasilje.« »Zlotinac je ‘opravdan, a progoni se pravednik. Razbojnik dobija vlato, a slabog more gladu. Moé rdavih raste, ali slabi propadaju i nejaki stradavajuc (red 267, i dalje)s* R. H. Pfeiffer, ANET, str. 438. = cas 9A Distogue about human miserys, prev. Pfeiffer, ste pot a |. prev. Pfeiffer, ANET, ste.4 ISTORIJA VEROVANIA 1 RELIGWSKIH IDEA Ovo beznade proistite ne samo illjanja 0 nistavnosti Ijudskog postojanja, veé i iz iskustva 0 sveop8to} _nepravdi- Hokies trijumfuju, na molitve nema odgovora; bogovi izgledaju hesainteresovani. za Ijudske poslove, Pocey od II milenijuma, Signe duhoune krize Izbijace i na drugim mestima (Egipat, Tz see aero w"T an, Gréka), ali ¢_ravlicitim posledicama, jer ée Sdgovor! na ova vista nihilisti¢kog iskustva biti davani’ zavisno od’ teligioznog duha svojstvenog svakoj kulturi posebno. Bi Ww Mesopotamskoj _mudrosnoj knjizevnosti, bogovi nece uvek biti ravnodusni. Jedan tekst prikazuje telesne i dusevne patnje nekos hevinog coveka koga smo uporedili s Jovom. To je istinski pra- Yednik koji, izgleda, pati zato sto mu ne pomaze nijedno bozan- Sto. Berbrojne bolesti wéinile su da on bude »prekriven sopstv Stim izmevome. Njegovi su ga ve¢ bili oplakali kao mrtvog, kada mma nig snova objavi da ce ga spasti Marduk. Kao u_nekom €kstatiénom zanosu, on sam vidi kako bog porazava demons Smrti, | potom iz njegovog tela Cupa bolove kao sto bi otra neku’biljku. PoSto mu se vratilo zdravije, pravednik najzad za Brvahuje Mardi gbredno prolazedi kroz dvansest vrata njesoves rama u Vavilonu.** Na ‘kraju, isticuci Coveka u prvi plan, akadska religioana misao nadiasava granice Ijudskih mogucnosti, Pokazuje se da ie graniea fzmedu Ijudi i bogova nepremostiva. Pa ipak, éovek ni Skamljen uw sopstvenoj samoci. Pre svega, on uéestvuje u duhov- hom elementa, Koji s¢ mage smatrati bozanskim; to je njegov sduhe, iit (dosl. sboge) Zatim, on se nada da ée pomocn vb- Teda { molitvi zadobiti bozji blagostov. T naivainije, on zna da predstavija deo univerzuma objedinienog homologijama: on Ziv! U gradu Koji predstavlia imago mundi, &iji hramovi i zigerasi predstavljaju »srediste svetae i, prema tome, osiguravaju komu: Mikaela s nebom i bogovitaa. Vavilon je bio Bab-ilani, »Vrata hogovae, jer st upravo tu bogovi silazili na, zemlju, Maori pra: dovi { svetiligta dobijali su naziv »vera izmetu Neba i Zemljes.”* Drusim retima, Eovek nije Ziveo u zaivorenom svett, odvojenom od bogova, potpuno izdvojenom od kosmigkih ritmova. S_druge Strane, slozeni sistem korespondenciia Neba i Zemlje istovre: meno je omoguésvao varumevanie zemaliskih realiteta i njihov litica} preko raspektivnih nebeskih prototipova. Evo jednog. pri mera! posto ie svakoj planeti odgovarao neki metal ili neka boje, Sve St0 je bilo obojeno nalazilo se pod »uticajeme neke, planete ‘Ai, svaka planeta je pripadal nekom bogu, Koga je, usled samr at wi praise the Lord of Wisdome, prev. Pfeiffer, ANET, str 4337, To je. najznatainiji element nekoe personaliteta. Preostali. su istarx Knjegova sudbingy lamassu (njegor individualitet; Hiei na nek kip) i Sedu (RSIS uporediy’ sa_geniusom = duhom); up. A. L. Oppenheim, Ancient Mekopotanmia, str. 198-206, Up. M. Eliade, Le Mythe de Téternel retour, str. 26 i dalfe MESOFOTAMSKE RELVOUE 5 te injenice, »predstavljaoe odgovarajuéi, metal* Prema, tome, sinatralo.se' da’ je covek pod 2astitom nekog bogs ako obredno upetebjava nel metal predme i poksragh kamen odredens oFe. Najzad, brojne tehnike proricanja, od kojth je vecina bila ravvijena w’akadeko doba, omogucavale st da se doa buducnost. Smatralo se, prema tome, da je izveme nezgode moguce izbeel Ramovrsnoss tehnike { zataian broi_pisanih.tekstova koji st fig do nas svedoce o ugledu koji je gatanje wfivalo w_svim Gristvenim slojevima. ‘Najrazvijenili je bio 'melod ispitivan!s tutrobe river manje skop metod sgstojao se iz toga da sew odu ialije malo ulja, il obrauto, i da se potom protumaée znaci Kofi. su ‘se ‘mogli procitati iz razlisitih oblika, Koje bi stvaral te dve tetnostAstrologtia, razvifena Poste drugity tehnika, upra hjavana je narotito u krugovima oko viadara, Sto se tice tums: Eenja snove, ono je, vee od posetka.drugog milenijuma, bilo upepunene stedatin a eklanjanie Kobnih ‘predznaka pomoc™ Sve tehnike proricanja oslanjale su se na otkrivanje zn kovae Koji bi potom bill tumateni skladu sa odzedenim tradi cionainim pravilima, Pokazalo se, dakley da svet ima odredens Sirukture ? da njime vladaju akont. Odgonetanjem ~makove~ dornavala Se buduénost, drtgim retima, »gospodariloe se vremenom: jer predvidant su dogadaii Koji ce se ostvarit tek’ poste odredenog vremenskog razdoblja. Painja koja se pridavala »zna Kovimae dowla je do otkrica sivarne nautne vieduostt, Neka od {ih otkrica Kasnije ce prewreti 1 usavrsiti Grei, Vavilonska nauka je, medusim, ostala ofradicionalna naukac wu tom smishy Sto. jc nauna svest vadrfala stolalitarnue strakturu, sto znaci da. Se. podrarumevale odredene ‘kosmioloske, eticke i negristen jalnes pretpostavke* ‘Oko ~ 1500. godine je, isleds, honatno bila zavesenn sta ralagka epoha mesopotamske mis! Tokom sledecih Sest_vekovn, ntelektuainu aktivnost su, Cini se, potisnuli erudicija 7 kompils Gliski tadovi, All zraéen|e mesopotamske kulture, potvrdeno. od hajstarijihvremens, nastavija sei povecava. Tdeje, verovanja | tchnike mesopotamskog porekla Kruze od rapadnog Mediterans do Hindukusa, Znacajno Je sto vavilonska otkries, koja ce Postatt Sroko poznata, manje-vise neposredno w Sebi sadrve vere’ Nebo Zemlja, it makrokosmos-mikrokosmos. % Ziato se podudara s Em ‘Samaé yameni Eniila, on posta rien und Astvrien, Ti, sti 130 1 83. Nougayrol, La div Kao, na primer, medicing alhemiia uw KiniIV POGLAVLIE RELIGUSKE IDEJE I POLITICKE KRIZE U STAROM EGIPTU 25, Necaborasno éulo: »Prvé pute Radanje egipaiske civilizacije nije prestalo da zadivijule isto- rigare,‘Tokotn dvamilenijuma koja su_prethodilaosnivanjw sUjedinjenog kraljevstvae, neolitske kulture nastavile su da se razvijaju, ali bez dubljih izmena. Ipak su, u IV milenijumu, do diri sa sumerskom im izazvali pravu mutaciju. Exipat preuzima valjkastipeéat, vestinu gradenia ciglom, tehnike pra Henja brodova, odredeni broj umetnickih motiva i, pogotovu, koje se pojavljuie naglo, ber prethodnica, pogetkom Prve (oko ~ 3000. godine).! : Ali egipatska civilizacija ¢e, vrlo brzo, razviti osoben stil koji ée se odraziti na sve nicne tvorevine. Izvesno, i sama seografija je nametala drugaciji razvoi od onoga koii j¢ bio svojstven su merskoakadskim. kulturama. Jer, za_cazliku od Mesopotamiic sa svih strana izdofene napadatima, Eginat je — taénije, dolina Nila — bio izolovan, a branili su sa pustinia, Crveno more i Sredozemno more. Sve do upada Hiksa (~ 1674) Ezipat nije znao za opasnost koja bi dosla spolia. S druge strane, plovnost Nila omoguéavala je viadaru da upravlja zemljom posredstvom sve centralizovanijé administracije. Osim toga, Egipat nije znao 7%. velike gradove mesopotamskog tipa. Mozlo bi se reci da je drzava cinila Seoska masa Kojom su upravijali predstavnici otelovljenor hoga, faraona. Religija, a narogito dogma o faraonu kao bosu, od pogetka su dale svoj doprinos oblikovanju struktura esipatske civil cije, Prema tradiciji, ujedinienie zemlie i osnivanje dréave bi st delo prvog viadara, poznatox pod imenom Menes, Dosav’ iwwa, Menes fe novi prestonicu ujedinienoy Evipta izeradio » Memfisu. pored sadasniex arada Kaira. Tu ie on prvi nroslavio ceremoniju krunisanja. Posle nieva, tokom vise od tri hiliade godina, faraoni su krunisani u Memfisw; vrlo verovatno, vrhunac THE, Frankfort, The Birth of Ciitnarion inthe Negras, se. 10011 imgarteh Tae Cultre cf Presson vp, er. a8 dal RELIGUSKE IDEIE 1 POLITICKE KRIZE U STAROK ecrPTU 7 ceremonija predstavljalo je ponavijanje obreda koji je ustanovio Menes. To nije bilo podsecanje na Menesove podvige nego obna:. Hianje svaralackog izvora prisutnog u prvobitnom dogadaju! Osnivanje ujedinjene dréave izjednaéeno je s kosmogonijorn Faraon, otefovljeni bog, uspostavio je novi siet, civilizaciju, bes krajno ‘slozeniju i visu’ uw odnosu na civilizaciju neolitskih’ sela Osnovno je bilo obezbediti stalnost tog dela. izvréenog. prema bozanskom obrascu; drugim retima, izbeci krize koje bi mogle da uzdrmaju osnave novoga sveta.” Bovanska priroda faraona Predstavljala je najbolje jemstvo za to. Posto je faraon bio be. smrtan, njegova smrt je znatila samo njegovo preseljenje na Nebo. Kontinuitet jednog otclovijenog boga za drugim otelovijenim bogom, i prema tome kontinuitet kosmickog i drustvenog poretka, bio je osiguran, Voéljive je da su najznatajnija socio-polititka i kulturna ostvarenja nastala tokom prvih dinastija. Ta su dela utvrdila obrasce za sledecih petnaest vekova, Posle V dinastije (~ 2500 = 2300) gotovo da nista znatajno nije dodato nasledeno} ‘kulturi To mmirovanjex koje karakterise egipatsku civilizaciju, ali koje nalazimo iu mitovima i nostalgijama i drugih tradicionalnih drustava, religioznog je porekla. Postojanost obrednih formi, Ponavijanje podviga i junackih dela obavijenih na potetku epohe, Sve su to logiéne posledice teologije koja je kosmicki poredak smatrala za bozansku tvorevinu bez prema, au svakoj promeni videla opasnost od povratka u haos, pa, prema tome — i mopue nost za trijumf demonskih sila Teinja koju su evropski naunici oznatili kao »mirovanjex bila je usmerena na to da se odréi netaknuta prvobitna tvorevina, Jer je ona bila savrsena_u svakom pogledu. — kasmoloskom, eligiomnom, socijalnom, eti¢kom, Uzastopne faze kosmogonije navedene su u razligitim mitoloskim tradicijama. U stvari, ti se mitovi pozivaju iskljucivo na zbivanja koja su se dogodila u mitsko treme potetaka. Ta epoha, nazvana Tep zepi, sPrvi pute trajala je od pojavijivanja boga stvaraoca iznad Prvobitne vode, pa sve do ustoligenja Horusa, Sve sto postoji, kako prirodne pojave, tako i religiozni i kulturni realiteti (nacrti framova, kalendar, pismo, obredi, kraljevski_ znaci, itd.) svoju valjanost i smisao duguju ‘injenici da su bili stvoreni tokom prvobitne gpohe, Otigledno, >Prvi pute predstalia alatno doe pocpunog savrSenstva spre nego Sto su se pojavili bes, ili buka, ili borba, ili nered«. Ni smrt, ni bolesti nisu postojali tokom te cudesne ere, oznagene kao »vreme Raovox, Ozirisovo ili Horusovo? U ne. kom trenutku, nakon uplitanja zia, pojavio se nered i tako je ZH. Frankfort, La Rovatuté ot les Diews, str. 50 * Up, Rundle Clark, Ayiit and Symbol tr Ancient Egypt, str, 26364, Ret je 0 priliéno poznaiom mitskom motiv: ssarrsenost pocetakac8 ISTORIUA VEROVANIA 1 RELICHSKIL IDEA okondano zlatno doba. Ali slavna epoha »Prvi pute nije bila od- batena medu relikvije nepovratne prostosti. Buduéi da je pred. stavijala skup obrazaca koje treba podrazavati, ta je epoha ne- prekidno obnavijana. Ukratko, moglo bi se reci da su obredi Usmereni na ometanje demonskih sila imali za cilj obnavljanje prvobitnog savrsenstva 26. Teogonije i kosmogonije Kao iu svim tradicionalnim religijama, kosmogonije 1 sic tovi 0 poreklu (poreklo coveka, kraljevstva,, drustvenih, institu Gija, obreda, itd) predstavijaju ‘suStinu svetog znanja, Prirodno, posiojalo je. vise kosmogonijskih mitova, éiji su glavai junaci Bik razli¢iii bogovi, i koji su potetak Stvaranja vezivali za mnoge religiome centre. Medu najstarije teme spada pomaljanje nekog bresuljka, lotosa ili jajeta izmad Prvobitne vode. Sto se tige bogova tvoraca, svaki znaéajan grad postavljao je svog bogs na prvo sora 0 Dinastithe promene Cesto su pratile | promene prestonice. Takvi dogadaji obavezivali su teologe nove prestonice da objedine vise kosmogonijskih tradicija, poistovecujuci. svog glavnog mes nog boga s demijurgom. Buduci da je tu bila ret o bogovima ‘varaocima, poistovecivanje je ie zbog Co aitaragima,pistovecvan J: lo ak ecu Famorodne religiozne sisteme i zdruzujuci jasno’ suprotstavljene bozanske likove. 0 tolikim drugim tradicijama, egipatska_ Kosmogonia je izranjanjem jednog brezuljka iz Prvobitne vode. Pojav Hiivanje tow »Prvog mestae iznad vodenog beskraja oznaéava pomaljanje ne samo zemlie, vee i svetlosti, Zivota i svesti® U He- Hopolisu, mesto koje se 2valo »Dolina peska« i éinilo deo Sun- Gevog hrama bilo je poistoveceno s »Prvobitnim bresom«, Hermo- polis je bio slavan zbog svog jezera iz kojeg je izronio kosmogo- hijski Lotos. I druga su mesta prisvajala iste prednosti.' U stvari, Svaki grad, svako svetiliste, smatrani su 7a neko »Srediste svetax, esto. gde je otpotelo Sivaranje. Prvobitni brezuljak ponegde postaje Kosmitka planina na koju se faraon penjao da bi se susreo s bogom-suncem. seme, Mt, te ce, ensue cc, fe ae Sse Cosas RNY alts se). 1p, ale lark, a eo eeacnay Freatot, La. Roses i RELIGUSKE {DEIE FOLITICKE KRIZE U STAROM PONTO 9 Druge verzije govore 0 Prvobitnom jajetu u kojem se nala zila »Ptica svetlosti« (Sarkofazi, IV, 181 stubac i dalje), ili o prvobitnom Lotosu Koji je nosio Sunce dete,’ ili najzad, 0 prvo- bitnoj Zmiji, prvoj i poslednjoj slict boga Atum. U stvari, 175. poglavlje Knjige mrtvih najavijuje da ce Atum ponovo nostati rmije kada se svet Vrati u stanje Haosa. U Atumu mozemo pre: poznati vrhovnog skrivenog, boga, dok Ra, Sunce, pre svega pred. stavlja boga koji se ofituje; (up. § 32). Etape stvaranja — kosmogonija, teogonija, stvaranje Zivih bia, itd. — razli¢ito su x Kazane. Prema solarnoj teologiji Heliopolisa, grada smestenog u vrhu Delte, bog RaAtum-Khepris je stvorio prvi bozanski_ par, Su (Atmosferu) i Tefnut, roditelje boga Geba (Zemije) i boginje Nut (Nebo). Demijurg ih je stvorio samozadovoljavajuci se ili iskaSljavajuéi se. Turazi su naivno nepristojni, ali je njihov smisao Jasan: bozanstva se radaju iz same supstance vrhovnog boga. Kao i'w sumerskoj tradiciji (§ 16), Zemlja i Nebo bili su siedinjeni u neprekidnom higros gamosu sve do trenutka dok ih nije raz- dvojio Su, bog atmosfere? Iz njihovog braka dolaze na svet 07 { falda, Set 1'Neftis, junaci patetiene drame 0 Kojo}
You might also like
725738.103. Klaudijeve Vojne Reforme
Document18 pages
725738.103. Klaudijeve Vojne Reforme
Tibor Visković
No ratings yet
Specialisation Amd Promotion in The Roman Imperial Army
Document12 pages
Specialisation Amd Promotion in The Roman Imperial Army
Mariusz Myjak
No ratings yet
Centurion PDF
Document10 pages
Centurion PDF
Tibor Visković
No ratings yet
Magazines
Podcasts
Sheet music
Ouspensky - Psihologija Moguce Evolucije Covecanstva
Document41 pages
Ouspensky - Psihologija Moguce Evolucije Covecanstva
MIKI_37
50% (2)
Prilozi Za Prapovijest U Zaleđu Jadranske Obale
Document5 pages
Prilozi Za Prapovijest U Zaleđu Jadranske Obale
Toni Ljiljin Bobaš
No ratings yet
Mithen Review
Document23 pages
Mithen Review
ian89
No ratings yet
Gardens of Roman World PDF
Document178 pages
Gardens of Roman World PDF
Barbara G
88% (8)
BBK Numiz
Document17 pages
BBK Numiz
Tibor Visković
No ratings yet
Carevi
Document12 pages
Carevi
Tibor Visković
No ratings yet
LH-LC Religija
Document22 pages
LH-LC Religija
Tibor Visković
No ratings yet
The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life
From Everand
The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life
Mark Manson
Rating: 4 out of 5 stars
4/5 (5783)
The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)
From Everand
The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)
Sarah M. Broom
4/5 (98)
Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It
From Everand
Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It
Chris Voss
Rating: 4.5 out of 5 stars
4.5/5 (838)
Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike
From Everand
Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike
Phil Knight
4.5/5 (537)
The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer
From Everand
The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer
Siddhartha Mukherjee
4.5/5 (271)
Fear: Trump in the White House
From Everand
Fear: Trump in the White House
Bob Woodward
3.5/5 (738)
Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race
From Everand
Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race
Margot Lee Shetterly
4/5 (890)
The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living
From Everand
The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living
Meik Wiking
3.5/5 (399)
Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln
From Everand
Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln
Doris Kearns Goodwin
4.5/5 (234)
Yes Please
From Everand
Yes Please
Amy Poehler
4/5 (1888)
Grit: The Power of Passion and Perseverance
From Everand
Grit: The Power of Passion and Perseverance
Angela Duckworth
4/5 (587)
Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America
From Everand
Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America
Gilbert King
4.5/5 (265)
A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story
From Everand
A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story
Dave Eggers
3.5/5 (231)
On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal
From Everand
On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal
Naomi Klein
4/5 (72)
Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future
From Everand
Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future
Ashlee Vance
4.5/5 (474)
Principles: Life and Work
From Everand
Principles: Life and Work
Ray Dalio
4/5 (599)
Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore
From Everand
Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore
Jay Sekulow
3.5/5 (137)
The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers
From Everand
The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers
Ben Horowitz
4.5/5 (344)
The Unwinding: An Inner History of the New America
From Everand
The Unwinding: An Inner History of the New America
George Packer
4/5 (45)
Steve Jobs
From Everand
Steve Jobs
Walter Isaacson
4.5/5 (806)
The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century
From Everand
The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century
Thomas L. Friedman
3.5/5 (2219)
Angela's Ashes: A Memoir
From Everand
Angela's Ashes: A Memoir
Frank McCourt
4.5/5 (440)
The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are
From Everand
The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are
Brené Brown
4/5 (1090)
John Adams
From Everand
John Adams
David McCullough
4.5/5 (2409)
Bad Feminist: Essays
From Everand
Bad Feminist: Essays
Roxane Gay
4/5 (1015)
The Glass Castle: A Memoir
From Everand
The Glass Castle: A Memoir
Jeannette Walls
4.5/5 (1711)
The Outsider: A Novel
From Everand
The Outsider: A Novel
Stephen King
4/5 (1800)
The Woman in Cabin 10
From Everand
The Woman in Cabin 10
Ruth Ware
3.5/5 (2322)
A Man Called Ove: A Novel
From Everand
A Man Called Ove: A Novel
Fredrik Backman
4.5/5 (4609)
The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)
From Everand
The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)
Viet Thanh Nguyen
4.5/5 (119)
The Light Between Oceans: A Novel
From Everand
The Light Between Oceans: A Novel
M.L. Stedman
4.5/5 (789)
Brooklyn: A Novel
From Everand
Brooklyn: A Novel
Colm Tóibín
3.5/5 (1937)
Wolf Hall: A Novel
From Everand
Wolf Hall: A Novel
Hilary Mantel
4/5 (3811)
Manhattan Beach: A Novel
From Everand
Manhattan Beach: A Novel
Jennifer Egan
3.5/5 (791)
Little Women
From Everand
Little Women
Louisa May Alcott
4/5 (104)
The Perks of Being a Wallflower
From Everand
The Perks of Being a Wallflower
Stephen Chbosky
4.5/5 (2099)
The Art of Racing in the Rain: A Novel
From Everand
The Art of Racing in the Rain: A Novel
Garth Stein
4/5 (4193)
A Tree Grows in Brooklyn
From Everand
A Tree Grows in Brooklyn
Betty Smith
4.5/5 (1929)
Her Body and Other Parties: Stories
From Everand
Her Body and Other Parties: Stories
Carmen Maria Machado
4/5 (821)
Sing, Unburied, Sing: A Novel
From Everand
Sing, Unburied, Sing: A Novel
Jesmyn Ward
4/5 (1103)
The Constant Gardener: A Novel
From Everand
The Constant Gardener: A Novel
John le Carré
3.5/5 (104)

Mircea Elijade - Istorija Verovanja I Religijskih Ideja 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mircea Elijade - Istorija Verovanja I Religijskih Ideja 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like