1.

deo smisla covekova bitka

termini bitak i bice se obicno upotrebljavaju kao sinonimi mada se iz osnovnog tumacen ja vidi
kako se radi o razlicitim pojmovima.
Tajnu bitka pokusava odgonetnuti svaki filizoloski pravac i svaki filozof posebno ali i svaki covek
za sebe svojim zivotom svedoci o smislu bitka.
2.
koji se duhom spoznaje
covek je sustinski duhovno bice, zbog toga sto postavlja fundamentalna pitanja o smislu vlastitiog
zivota i o vrednosti onoga sto cini i dozivljava. Prevazilazi sadasnji trenutak daruje mu osecaj
vrednosti i otkriva nove perspektive.
3.
u procesu samoostvaravanja licnosti
samoostvaravanje licnosti shvatamo kao dinamican proces u kome se stvaralacki prozimaju
samospoznavanje i samoostvarivanje. Za nas je taj proces najveca vrednost i varijanta u
individualnoj i generickoj spektivi covekova postojanja.
Centralno mesto u strukturi licnosti pripada njenom ja. U njemu je tajna bitka i tajna covekova
bitka, smisla njegova postojanja, vecitih antinomija: biti-postati, konacnosti-beskonacnosti, zivotasmrti, telesnog-duhovnog.
Sa aspekt atri pitanja na osnovu kojih smo analiztirali druge definicije mogu ce je i nasu
analizirati: 1. vrednosti su deo smisla covekova bitka, 2. nastaju u procesu samospoznavanja i
samoostvarivanja licnosti, 3. vrednosti podpomazu samoostvarivanje licnosti ili su u njegovoj
funkciji.

Omladina i vrednosne orijentacije

Pojam omladine najcese definise na osnovu antropoloskih-bioloskih karakteristika uperiodu od 14
do 25 ali ponegde i do 30 godine.
Omladina je istovremeno i integralni deo drustva i njegov specifican deo.
Omladinsko skolsko i studentsko doba je specificno u odnosu na doba detinjastva i doba odraslog
coveka.
Pojam omladine se odnosi na srednjoskolski uzrast ciji je vremenski period od 14 do 18/19.
Za mladalacko doba se smatra razdoblje od 11/12 do 18/19 godina.
U mladosti kao nikad pre i nikad posle susrecu se: ljubav, lepota, vera, nada...
Estetsko i erotsko su osnova na kojoj mladi ljudi upoznaju svet i sami sebe. Upoznavanje
sobstvenog ja nije moguce bez ljubavi. Mladost, ljubav i lepota sami su po sebi izazov za
stvaralastvoali ono je podstaknuto psihickim stvaranjem-rastom i razvojem mladog coveka.
Naucnici koji proucavaju adolescenta kao i oni koji se bave vaspitanjem omladine, trba da shvate
da njihov sin, sav u izgradjivanju, previranju i savladavanju stalno novih pobuda i sila sto izviru iz
njega kao bujica.

Determinante vrednosnih orijentacija omladina

M.Rokic navodi tri uzorka ljudskih vrednosti: 1. kultura, 2. drustvo i njegove institucije, 3. licnost.
M.Petrovic smatra da je poreklo vrednosti u coveku i njegovom drustvenom zivotu.
R.Supek navodi cetiri osnove determinante nastanka vrednosti: 1. socijalno poreklo, 2.
funkcionalne determinante koje su povezane sa delatnoscu pojedinca, 3. strukturalne
determionante, 4. akcijske determinante.
D.Pantic smatra da je etiologija vrednosti veoma slozena pri cemu sudeliju mnogobrojni cinioci
koje se svrstavaju u tri osnovne grupe:a) egzogeni cinioci obuhvataju cinioce sto deluju iz
spoljasnje sredine ukljucujuci i fizicke stimulse mada je najveci broj iz ove grupe socijalne prirode
b) endogeni cinioci u koje spadaju geneticki tip nervnog sistema
c) samoostvarivanje kao cinilac sto se narocito istice u psihologiji licnosti.

skriptarnica.on.neobee.net

DOSADASNJA ISTRAZIVANJA VREDNOSTI I VREDNOSNIH

ORIJENTACIJA OMLADINE
Teorijksa situiranja istrazivanja
Iscrpan pregled filozofskih, socijalnih, sicioloskih, i antropoloskih prvaca i definicija vrednosti dao
je D.Pantic. On je na osnovu ekletickog kombinovanja postavki smocijalne psihologije i
sociologije formulisao definiciju vrednosti.
M.Petrovic daje sistematicno i sazeto pregled teorija vrednosti u psihologiji, sociologiji i
kiminologiji, zatim odredjuje relacije vrednosti i srodnih pojmova...
V.Vujcic daje dosta oibiman teorijski okvir za svoje istrazivanje. Nakon navodjenja brojnih
shvatanja i definicija vrednosti, on sam definise vrednosti, vrednosne orijentacije i sistem vrednosti.
Na osnovu analize odabranih teorijskih okvira empirisjkih istrazivanja vrednosti zakljucujemo da
su ona neophodna jer bez odredjivanja sustine vrednosti lako se zapada u pozitivizam i empirizam i
osiromasuju saznanja o prirodi vrednosti.Vecina autora samtra je je vrednosti moguce empirijski
istraziti.

Metodoloski pristupi
Po osnovnoj metodologiji sva istrazivanja spadaju u tzv. servej istrazivanja.to su ustvari sistemska
neeksperimentalna subjektivisticka istrazivanja.
Problemi istrazivanja vrednosti su veoma razliciti. U skoro svim radovima obradjivana je struktura,
intezitet i rasirenost vrednosti.
Karakter problemskog podrucja uslovljava prijemnu citavog arsenala instrumenata. Najcesce su to
skale Lihterovog tipa, semanticki diferencijal, skale procene vrednosti...

Operacionalizacija uzeg predmeta istrazivanja i instrumenti za

prikupljanje podataka
Autori i vrednosti koji su se njima bavili:
potreba za vlastitim indetitetom ( Culig-Fanuko-Jerbic)
individualizam ( Pantic D.)
vrednosti drustvenog zivota ( Culig-Fanuko-Jerbic, Radin F.)
zatvorenost-otvorenost prema svetu ( Pantic D.)
konformizam-nekonformizam ( Pantic D.)
uzori i ideali ( Popovic)
modernizam ( Pantic)
materijalna orijentacija nematerijlna orijentacija ( Pantic D.)
prestiz kao vrednost ( Kuzmanovic B.)
vodjstvo kao vrednost (Kuzmanovic B.)
Detektirati sve istrazivanje vrednosti, obrazloziti njihovo poreklo, definicije, znacenje, funkcije,
mogucnosti usvajanja i slicno zahtevalo bi dug i mukotrpan rad.
Postoji citav niz standardnih instrumenata kojima se vrednosti mere.
Kod socijalnog tipa preovladjuje interesovanje koje uzrazava ljubava prema ljudima, vodjenje
racuna o njihovim problemima i njihovoj dobroti. Kod politickog tipa preovladjuje interesovanje za
vlascu.
Faktorskom analizom je sam autor utvrdio da se ispitivanje vrednosti moze svsti na svega 5 faktora:
a) socijalna uzdrzanost i samo kontrola sa naglaskom na odgovornosti, b) radost i aktivnost, c)
povucenost i samodovoljnost, d) receptivnost.

skriptarnica.on.neobee.net

Bogardusova skala za ispitivanje socijalne distance koju su nesto izmenjenom obliku primenili rot i
Havelka sastoji se od sedam iszkaza sto oznacavaju razlicite stepene intimnosti, a od ipitanika se
trazi da oznace koji je od iskaza za njih prihvatljiv kada se odnosi na neku odredjenu naciju. Pored
navedenih instrumenata u istrazivanju vrendosti se mogu koristtit jos neke standardizovane skale
kao sto je na primer Edvardsova skala, Gordonov pregled imperijalistickih vrednosti..

skriptarnica.on.neobee.net