Izdavaki savet

Dobrivoje Radovanovi, Univerzitet u Beogradu

Predsednik
Pino Arlaki, Univerzitet u Sazariju
Klaus Bahman, Univerzitet u Vroclavu
Bojan Dobovek, Univerzitet u Mariboru
Jorgos Leventis, Internacionalni forum za bezbednost
Marina Mali-Sazdovska, Univerzitet Sveti Kliment Ohridski, Skoplje
Don Slejter, savetnik za policiju i bivi naelnik Skotland Jarda
Rodoljub abi, poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti Republike Srbije
Jovanka aranovi, Institut za strategijska istraivanja Ministarstva odbrane Vlade
Republike Srbije
Aleksandar Trenjev, Vii sud u Beogradu
Jasmina Kiurski, Apelaciono javno tuilatvo u Beogradu

Urednit vo
Aleksandar Fati, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
Glavni i odgovorni urednik
Sran Kora, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
Izvrni urednik
Boidar Banovi, Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Aleksandra Bulatovi, Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd
Miodrag A. Jovanovi, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
elimir Keetovi, Fakultet za bezbednost Univerziteta u Beogradu
Dragan Manojlovi, Pravni fakultet Univerziteta u Novom Pazaru
Mijodrag Radojevi, Institut za politike studije, Beograd
Milan kuli, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu
Milan arkovi, Kriminalistiko-policijska akademija, Beograd

REVIJA ZA BEZBEDNOST
ONLINE
ISSN 1452-9777

Izdava:
Centar za bezbednosne studije
Graanika 18
11000 Beograd
Srbija
Tel/Fax:
(+ 381 11) 2646 440
E-mail:
office@cbs-css.org
Website:
www.cbs-css.org
Lektura i korektura:
Slobodanka ivkovi
Prelom i kompjuterska obrada:
Slobodan Papi
Projekt podrava:
vedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida)

SADRAJ

BIOTERORIZAM
I UPOTREBA BIOLOKOG ORUJA
Danijela Mili

103

BORBA PROTIV TERORIZMA

Mina T. Zirojevi

117

MORALNA PANIKA
I ORGANIZOVANI KRIMINAL
Sran Kora

132

NEZAKONITA OBAVETAJNA OPERATIVA

Aleksandar Fati

150

SUZBIJANJE
ORGANIZOVANOG KRIMINALA U ITALIJI
Aleksandra Bulatovi

167

MEDVEDEVLJEVA INICIJATIVA
I ULOGA SRBIJE U
NOVOJ ARHITEKTURI EVROPSKE BEZBEDNOSTI
Miljan Filimonovi

177

MODUS OPERANDI AUTOMAFIJE U SRBIJI

Saa Mijalkovi

191

UDK: 623.458.2:343.326
Godina IV, broj 2, 2010, str. 103116
Izvorni nauni rad
April 2010.

BIOTERORIZAM
I UPOTREBA BIOLOKOG ORUJA
Danijela Mili
Centar za bezbednosne studije, Beograd

APSTRAKT
Autorka u radu razmatra prirodu pretnje bioterorizma i upotrebe biolokog oruja polazei od pretpostavke da tehnoloki razvoj u dvadeset
prvom veku ovu bezbednosnu pretnju ini realnom. Napredak u tehnologiji i injenica da bioloko oruje poseduje karakteristike koje ga u odreenim situacijama i okolnostima ine veoma pogodnim sredstvom za nasilno
ostvarivanje politikih ciljeva, stvorile su mogunost njegove zloupotrebe
od strane teroristikih organizacija. Tekst pokuava da odgovori na pitanje
koji su efi kasni odgovori na pretnju od bioteroristikog napada i ukazuje
na znaaj sposobnosti javne zdravstvene infrastrukture da pravovremeno
odgovori na ovu bezbednosnu pretnju i saradnje na nacionalnom i meunarodnom nivou izmeu medicinskih institucija u cilju razvoja mehanizama neutralisanja efekata upotrebe biolokog oruja. Autorka naglaava
znaaj uspostavljanja dobre zakonske regulative za sankcionisanje zloupotrebe biolokih agenasa.
Kljune rei: bioterorizam, bioloko oruje, bioloki agensi, javno zdravstvo, prevencija, zakonodavstvo.

Napredak u tehnolokom razvoju posredno utie na unapreenje tehnologije koju koriste teroristike grupe u svojim akcijama. Sadanja pretnja od
terorizma razlikuje se od one iz prolosti u promeni taktike, poveanom obimu

milic.danijella@gmail.com

104

Danijela Mili

aktivnosti, jaanju destruktivnosti, uvoenju profesionalno koordiniranog

planiranja napada i transnacionalnom karakteru delovanja. U akademskim krugovima sve se vie govori o pojmovima postmodernog terorizma ili superterorizma, ime se eli skrenuti panja na upotrebu oruja za masovno unitenje
u teroristikim napadima biolokog, hemijskog, nuklearnog i radiolokog.
Nabavka i upotreba oruja za masovno unitenje teroristima omoguuje viestruko uveanje razornih efekata. Kako postoji mogunost pojedinane primene
oruja za masovno unitenje moe se govoriti o bioterorizmu, hemijskom terorizmu, biohemijskom terorizmu, nuklearnom, radiolokom, a prisutan je i kibernetski terorizam (cyber terrorism).
Pored ratne primene u lokalnim i meunarodnim sukobima, ve due
vreme se u strunoj javnosti govori o mogunostima zloupotrebe prelaska terorista sa konvencionalnih sredstava, poput eksploziva i vatrenog oruja, na bioloko ili hemijsko oruje. Iako istorijski posmatrano nije re o potpuno novoj
vrsti naoruanja, bioloka komponenta oruja za masovno unitenje predstavlja
fenomen koji nije dovoljno teorijski razraen. Ono to u velikoj meri doprinosi
nedostacima prilikom teorijskog istraivanja jesu brojni problemi u suoavanju
sa bioterorizmom razliitih nivoa, kao na primer razvoj i istraivanje u oblasti
primenjivih tehnologija, prevencija, saniranje kriza i posledica od bioteroristikog napada, a oteavanju doprinose razliite nacionalne politike borbe protiv
bioterorizma.
Bioterorizam predstavlja specifinu bezbednosnu pretnju jer ga karakterie spoj visokog stepena smrtnosti, relativno jednostavan nain proizvodnje i
mogunost tajne upotrebe. O jednostavnosti zloupotrebe biolokog oruja moda
najbolje svedoi njegova definicija kao atomske bombe siromanih, zbog relativno malih trokova proizvodnje. Posmatrano iz ugla teroristikih organizacija
i grupa, upotreba biolokog oruja donosi vie prednosti u odnosu na konvencionalna eksplozivna sredstva:
bioloko oruje proizvodi visok stepen smrtnosti ljudi, ivotinja i
biljaka;
veoma malim koliinama patogena moe se postii visok stepen destrukcije;1
patogeni se relativno lako i brzo aktiviraju (oslobaaju);
bioloko oruje prua mogunost trajnog aktiviranja;
oprema koja je neophodna, nije skupa i lako je dostupna, i
1 Patogeni su bioloki agensi koji izazivaju bolest, a ukljuuju bakterije, viruse i gljivice. Videti
detaljnije na Internet portalu: MedTerm online medical dictionary, www.medterms.com/
script/main/art.asp?articlekey=6383.

Danijela Mili

105

aktivni ivi mikrobi, koji se koriste u sklopu biolokog oruja, ve se

nalaze u prirodnom okruenju ili se mogu naruiti iz nekog biolokog
skladita.2
Teroristi su postali svesni da je masovno ubacivanje zaraznih i smrtonosnih
virusa radi stvaranja depresivne i vanredne situacije u stanovnitvu najdelotvorniji nain ugroavanja nacionalne ili meunarodne bezbednosti. Takoe, razvoj
biolokog oruja veoma je teko pratiti i kontrolisati zato to se proizvodnja klica
za upotrebu u teroristike svrhe i za laboratorijski rad na proizvodnji vakcina
malo razlikuju. Proizvodnju patogena odlikuje jednostavnost jer se mogu proizvoditi i prenositi u malim koliinama, a za njihovu produkciju dovoljni su mali
objekti koji se lako mogu prikriti.
Odreenje pojmova i istorija upotrebe
biolokog oruja i bioterorizma
Pojmovi biolokog oruja i biolokog rata prvi put se zvanino pojavljuju
posle Drugog svetskog rata, tanije od sednice Generalne skuptine Ujedinjenih
nacija odrane 1947. godine, kada je bioloko oruje, pored nuklearnog i hemijskog, uvrteno u grupu oruja za masovno unitenje. Od tada se o biolokom
oruju govori kao o potencijalno najopasnijem oruju za masovno unitavanje
ljudi, ivotinja i biljaka sa moguim nesagledivim posledicama. Bioloko oruje
obuhvata bioloke agense koji su u stanju da razmnoavanjem i luenjem otrovnih produkata prouzrokuju masovna oboljenja ili smrt ljudi i ivotinja i oteenja biljaka. Ipak, ono to u velikoj meri sa jedne strane razlikuje, a sa druge daje
prednost biolokim agensima u odnosu na hemijske i nuklearne agense jeste visok
stepen delovanja, slabo uoavanje i relativno lako distribuiranje. Bioterorizam se
najee definie kao namerno korienje bakterija, virusa ili toksina izolovanih
u nameri da ubiju ili izazovu bolesti kod ljudi, ivotinja i biljaka.3 Bioloki terorizam definie se i kao mogunost korienja tetnih agensa od strane pojedinaca
ili grupe, motivisanih politikim, religioznim, ekolokim ili nekim drugim ideolokim razlozima. 4
Zarazne bolesti jesu od davnina bile pratilac ratova, a esto su odluujue
uticale na njihov ishod, pa je tako u svim ratovima do osamnaestog veka meu
2 Vie o tome videti u: Radovan Jovi i Andreja Savi, Bioterorizam, bioloki rat i bioloko
oruje, Institut za politike studije, Beograd, 2004, str. 62.
3 Definicija Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti SAD (Center for Disease Control
and Prevention CDC), videti na: www.bt.cdc.gov/bioterrorism/overview.
4 Videti: Carus W. Seth, Bioterrorism and Biocrimes: The Illicit Use of Biological Agents Since
1900, Center for Counterproliferation Research, National Defense University, Washington D.C.,
2001, pp. 39.

106

Danijela Mili

civilima i vojnim snagama bilo dva do 15 puta vie biolokih nego borbenih gubitaka. Stari Rimljani prvi su patentirali bioloko oruje: koristili su mrtve ivotinje kako bi zagadili vodu svojih neprijatelja.5 U srednjem veku katapultirani
su leevi mrtvih vojnika preko zidina gradova pod opsadom, ime su se lake i
bre irile kuga i kolera i sa bojnog polja eliminisali protivniki vojnici. U vreme
Napoleonovog pohoda na Rusiju 1812. godine, gubici od zaraznih bolesti bili su
est puta vei nego od ranjavanja. Za vreme Prvog svetskog rata zaraene strane
koristile su nervne i druge plinove koji su u sebi sadrali bakterije i viruse za iscrpljivanje ljudi i tako izazivali groznice, visoke temperature, kolitise itd. Upravo
ova tragina deavanja navee lanice Drutva naroda da 1926. godine u enevi
potpiu enevski protokol i zabrane upotrebu biolokog oruja, mada ne i njegovo posedovanje. enevskim protokolom drave lanice nameravale su da rezerviu pravo za upotrebu biolokog oruja u sluaju da same budu napadnute istom
vrstom oruja.6 Protokol nisu ratifikovali SAD i Japan ve su nastavili nesmetan
rad na razvoju biolokog oruja. Japan e kasnije pribei izgradnji prve namenske
fabrike za proizvodnju biolokog oruja pod nazivom Odred 731, gde su vreni
brojni eksperimenti biolokim agensima.7 Nakon Drugog svetskog rata, obdukcijskim nalazima utvreno je da je vie od 3 000 ljudi, kineskih zatvorenika i civilnog stanovnitva, umrlo u japanskim logorima od posledica eksperimenata sa
pomenutom vrstom oruja. Druge nacije ograniile su se na eksperimentisanje ili
razvijanje takvih tipova oruja u svrhe odmazde. Tako je, na primer, Velika Britanija proizvela vie od pet miliona kolaia od klica ivotinjskog antraksa koje je
trebalo da iznad ciljnog podruja izbace bombarderi u toku Drugog svetskog rata.
Britanci su koristili ostrvo Gruinard blizu kotske obale za testiranje, smatrajui
da je dovoljno daleko od obale da bi izazvalo bilo kakvu kontaminaciju kopna.8
U periodu posle Drugog svetskog rata veliki broj drava (prvenstveno SAD
i SSSR) razvija mnogo efikasnije bioloko oruje i nove tehnologije, kao to su bioloko oruje u obliku suvog praha nainjenog od tetnih mikroorganizama i bioinenjering usmeren na manipulaciju genima radi stvaranja super klicaubica.
Rezultati istraivanja u ovoj oblasti omoguili su sigurno i lako skladitenje bio5 U etvrtom veku p.n.e. kod rimskih legionara u Africi pojavila se epidemija kuge i kolere
u kojoj je umrlo oko 30 000 rimskih vojnika. Jedan vek kasnije, Hanibal je proterivao zaraene
ljude, ene i decu sa osvojenih teritorija i na taj nain irio zarazu kod protivnika.
6 Malcom Dando, Bioterror and Biowarfare: A Beginners Guide, Oneworld, Oxford, 2006,
p. 147.
7 Japanskim Odredom 731 rukovodio je major japanske armije iro Ii (Shiro Ishii), kojeg su
nakon Drugog svetskog rata, zajedno sa nekolicinom biologa i lekara tvoraca programa, amnestirale SAD u zamenu za predaju svih podataka vezanih za istraivanje. Cilj je bio da se prikupi
to vie naune grae koja bi koristila razvoju amerikog programa biolokog oruja.
8 History of Biowarfare and Bioterrorism, Bureau of Emergency Preparedness and Response, Arizona Department for Health Services, 2005, www.azdhs.gov/phs/edc/edrp/es/
bthistor2.htm.

Danijela Mili

107

lokog oruja. Na primer, Sjedinjene Amerike Drave posedovale su 1969. godine

u vreme kada se poricala upotreba biolokog oruja skladita za sedam vrsta
oruja i testirale su napredne bioloke bojeve glave za krstaree rakete tipa Polaris i Snark.9 U istom periodu, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska,
Kina i Severna Koreja izgradili su velika skladita biolokog oruja. SAD i SSSR
su od ezdesetih godina prolog veka postepeno poveavali broj zaposlenih strunjaka u bioistraivakim centrima. Meutim, podatak koliko je biologa, hemiara, infektologa i drugih strunjaka zaista radilo na otkrivanju novih izuma za
unitavanje oveanstva i unitenje biljaka nije nikada objavljen.
Ipak, 1972. godine u Londonu potpisana je Konvencija o zabrani razvoja,
proizvodnje i skladitenja biolokog i toksikog oruja, kako bi se na meunarodnom planu pravno regulisala zabrana usavravanja i skladitenja biolokih
materijala i istraivanja biolokih agenasa u vojne svrhe. Konvencijom je dopunjena zabrana upotrebe biolokog oruja iz enevskog protokola, a potpisnice su
se obavezale da e Ujedinjenim nacijama proslediti sve podatke o dosadanjim
istraivanjima, saznanjima i postojanju biolokog oruja. Konvencija je stupila na
snagu 1975. godine, a do sada su je ratifikovale 163 zemlje.10
Danas, novi laboratorijski postupci i napredak vojne tehnologije i hemijske
industrije, neodgovarajui sistem unitavanja i sigurnog odlaganja otpada i naputenih tehnologija, omoguavaju ilegalnu nabavku i razvoj crnog trita virusa,
bakterija i mikroba. Zbog toga poslednjih 15 godina bioloko oruje predstavlja
znaajnu pretnju nacionalnoj i globalnoj bezbednosti, a u akademskoj literaturi
najee se navode etiri okolnosti koje su na to uticale.11 Prvo je 1990. godine
amerika administracija objavila, te vie puta ponovila u narednim godinama, da
je irenje ofanzivnog programa biolokog oruja postalo rastui trend meu dravama i nedravnim subjektima, posebno teroristikim grupama. Druga okolnost
bilo je otkrie, izmeu 1989. i 1992. godine, da je SSSR prekrio Konvenciju o upotrebi biolokog oruja od njenog ratifikovanja 1975. godine jer je pokrenuo tajni
program razvoja i proizvodnje biolokog oruja. Trea okolnost bila je potvrda
Specijalne komisije Ujedinjenih nacija (UNCOM) 1995. godine da Irak od 1974.
9 Program razvoja biolokog oruja u SAD poeo je 1942. godine, u Kamp Detriku (sada
Fort Detrik) u Merilendu, osnivanjem Instituta za istraivanje zaraznih bolesti, kao odgovor na nemaku proizvodnju. Program je trajao do 1969. godine kada je ameriki predsednik
Riard Nikson (Richard Nixon) okonao istraivanje i proizvodnju biolokog oruja u ofanzivne
svrhe.
10 Convention on the Prohibition of the Development, Production and Stockpiling of
Bacteriological (Biological) and Toxin Weapons and on Their Destruction, www.unog.
ch/80256EDD006B8954/(httpAssets)/C4048678A93B6934C1257188004848D0/$fi le/BWC-textEnglish.pdf.
11 Videti vie u: Donna E. Shalala, Bioterrorism: How Prepared Are We?, Emerging Infectious
Diseases Journal, Vol. 5, No. 4, JulyAugust 1999, p. 142.

108

Danijela Mili

godine vodi tajni program biolokog oruja, da je imao proizvedenu i uskladitenu veliku koliinu agenasa.12 etvrta okolnost bilo je otkrie da je japanski
totalitarni pseudoverski kult Aum inrikjo (Aum Shinrikyo), iji su pripadnici
1995. godine izvrili napad nervnim gasom u tokijskom metrou, etiri godine
bezuspeno pokuavao da proizvede i upotrebi za napade na civile dve vrste patogenih biolokih agenasa botulinis i antraks. Ishod napada bio je katastrofalan:
12 ljudi je ubijeno, 600 ljudi bilo je kontaminirano, 3 000 podvrgnuto leenju, dok
je desetak osoba pretrpelo trajna oteenja mozga.
Neposredno posle teroristikih napada na SAD 11. septembra 2001. godine,
dodatnu zabrinutost u sedmicama koje su nastupile izazvali su sluajevi slanja
struno pripremljenih spora antraksa posredstvom potanskog sistema na adrese
dravnih institucija.13 Nakon to su decembra 2002. godine amerike snage intervenisale u Avganistanu, otkriveno je da je organizacija Al Kaida takoe provela
nekoliko godina u pokuajima proizvodnje biolokih agenasa. U periodu od 2001.
do 2004. godine budetom SAD predviena je suma od gotovo 30 milijardi amerikih dolara za finansiranje mera suprotstavljanja oekivanim teroristikim
pretnjama. Godine 2004. na udaru bioterorista bila je Engleska. Panina vest o ilegalnom dovozu bavi punih smrtonosno otrovne supstance ricina, bila je dovoljna
da uznemiri i pokrene britansku vladu, policiju, laboratorije i zdravstvene ustanove. Opisane okolnosti uslovile su da bioterorizam pone da se posmatra kao
jedna od najveih pretnji po nacionalnu i globalnu bezbednost.
Klasifikacija biolokog oruja
Meunarodna komisija strunjaka iz 14 zemalja, sastavljena na predlog
Generalne skuptine Ujedinjenih nacija izradila je 1969. godine dokument o tetnim posledicama eventualne primene biolokog oruja u ratne svrhe, a tim dokumentom je, izmeu ostalog, prvi put na meunarodnom planu utvreno koji se
mikroorganizmi mogu smatrati ratnim biolokim agensima. U grupu mikroorganizama koji mogu izazvati zarazna oboljenja ljudi i ivotinja uvrene su bakterije, virusi, rikecije i gljivice.
Postoji oko 1 200 biolokih agenasa od kojih se samo odreeni mogu koristiti kao bioloko oruje.14 Jedna od opteprihvaenih podela biolokih agenasa
koji se mogu koristiti kao bioloko oruje jeste podela amerikog Centra za kontrolu zaraznih bolesti. Navedeni Centar bioloko oruje klasifikuje u tri osnovne
12 Iraqi Weapons of Mass Destruction: Biological Weapons, The Henry L. Stimson Center,
March 2003, www.stimson.org/cbw/pdf/FSIraqBW.pdf.
13 Vie o tome: Jeanne Guillemin, From the Invention of State-Sponsored Programs to Contemporary Bioterrorism, Columbia University Press, New York, 2004, pp. 17282.
14 Vie o tome na: www.slocounty.ca.gov/health/publichealth/btprep/biologicalagents.htm.

Danijela Mili

109

kategorije: A, B i C kategoriju.15 Oruja A kategorije ukljuuju mikroorganizme

koji predstavljaju veliku opasnost po nacionalnu bezbednost jer se lako ire ili
prenose sa osobe na osobu, uzrokuju visok mortalitet, sa potencijalom udara na
zdravlje ireg kruga stanovnika. Takoe oruja A kategorije mogu da prouzrokuju paniku i zahtevaju posebne mere za pripremu celokupnog sistema javnog
zdravstva. U njih ubrajamo:
variolu;
antraks;
kugu;
botulizam;
tularemiju;
filoviruse (ebolu i Marburg groznicu);
arenaviruse.
U bioloka oruja B kategorije ubrajaju se agensi koji su relativno pogodni
za irenje i karakterie ih nizak mortalitet, ali teko detektovanje:
Cohiella burnetti (Q groznica);
Brucella tipovi (bruceloze);
Burkholderia mallei;
alfavirusi;
ricin otrovi dobijeni iz ricinusovog ulja;
Clostridium perfingens epsilon otrovi;
enterotoksini B stafilokoka.
Postoji i podvrsta agenasa B kategorije kojom su obuhvaeni patogeni koji
se prenose putem vode ili hrane:
tipovi salmonele;
igela dizenterija (Shigella dysenteriae);
eerihija koli (Escherichia coli);
kolera (Vibrio cholerae);
Cryptosporidium parvum.
Oruja C kategorije obuhvataju patogene koji spadaju u treu vrstu prioriteta jer ih karakterie lakoa proizvodnje i irenja, potencijalno visok mortalitet i
udar na zdravlje velikog broja ljudi. Re je o patogenima koji su zbog svojih karakteristika i raspoloivosti pogodni za masovno unitavanje, pa zahtevaju stalno
istraivanje radi unapreivanja otkrivanja zaraza, dijagnoze, tretmana i prevencije. U oruja C kategorije spadaju sledei agensi:
15 Detaljnije videti na Internet portalu amerikog Centra za kontrolu zaraznih bolesti: www.
bt.cdc.gov/agent/agentlist-category.asp.

110

Danijela Mili

nipa virusi;
hanta virusi;
virusi hemoralgine groznice krpelja;
virusi encefalitisa krpelja;
uta groznica;
tuberkuloza otporna na vie vrsta lekova.
Taktika upotrebe biolokog oruja
Bioloko oruje ima odreene specifinosti u odnosu na hemijsko i nuklearno, a posebno u odnosu na konvencionalno oruje. U pogledu efekata destrukcije, kontaminacija moe da traje od nekoliko sati do nekoliko nedelja, prate je
zakasneli efekti i simptomi koji izazivaju onesposobljavanje ili smrtni ishod.
Postoji visok rizik od pogrene identifikacije agenasa ili od konfuzije u prepoznavanju da li je u pitanju bioloki ili hemijski agens.
Specifinost biolokog oruja ogleda se i u tome to se veina tenih agenasa
brzo razlae, mada su klice, neki toksini i suvi agensi veoma postojani i potrebno
je neko vreme da bi se razvilo dejstvo. Za razliku od hemijskih, efekti agenasa koji
se koriste kao bioloko oruje nepredvidljiviji su usled vee podlonosti uticaju
temperature i vremenskih uslova, kao i visine sa koje se rasipaju i konfiguracije
terena. U isto vreme, nain na koji e agens biti upotrebljen u napadu odreuje
stepen opasnosti po rtve. Na primer, ista bolest je smrtonosnija u obliku suvog
sitnog praha koji moe biti rairen i udisan iznad ireg podruja, nego ako bi se
ona irila u vidu agensa u tenom obliku. Eksplozijom bojevih glava moe se izbaciti dosta agenasa, dok isputanje niz vetar moe biti isto tako efikasno. Razlike u
temperaturi i jaini vetra, pa i prisustvo ultraljubiastog svetla, mogu da ugroze
podjednako i smrtonosnost i ivot samog agensa. Jednaka koliina istog agensa
moe biti nekoliko puta smrtonosnija pod povoljnim uslovima, a potencijalno
veoma opasni agensi mogu imati minimalan efekat pod nepovoljnim uslovima
aktiviranja i isputanja.
Taktika bioterorizma obuhvata nain upotrebe biolokog oruja, njegove
odlike, specifinosti, nain primene u bioteroristikom napadu, ali i nain odbrane
od ovakvog oruja. Koncipiranje uspenih reenja odbrane zahteva poznavanje
taktike napada, pa je tako i kod bioterorizma. Da bismo mogli pravovremeno da
primetimo ili prepoznamo teroristiko delovanje biolokim agensima ili namere
terorista, potrebno je da poznajemo metode i naine na koji se takav napad moe
izvesti. Sa izuzetkom odgoenog delovanja nekih bojnih otrova, od trenutka delovanja do prvih simptoma, ovo oruje ima odgoeno delovanje (vreme inkubacije),
a za bioterorizam bi se moglo rei da je jedan od najtiih oblika terorizma, bar
u trenucima teroristikog ina.

Danijela Mili

111

Oruje i agens u sluaju bioteroristikog napada mogu se slobodno poistovetiti jer se za takvo ratovanje upotrebljavaju uglavnom tzv. priruna sredstva
prenosa boice, kiobrani, potanske koverte itd., a nije iskljuena ni upotreba
oveka, samoubice. Za taktiku je potrebno poznavati i karakteristike oruja, a u
ovom sluaju to su odlike biolokog agensa patogenost, put prenosa, rezistentnost na antibiotike, otpornost na ekoloke inioce itd. Uspeh i rezultati napada
zavise i od prostora u kojem se napad izvodi da li je u pitanju otvoreni ili zatvoreni, i od meteorolokih parametara (temperature, vlanosti vazduha itd.). Najzanimljivija mesta sa stanovita teroristike taktike jesu podzemna eleznica,
podzemni prolazi, zatvorene sportske dvorane sa ventilacijom, veliki trgovaki
centri, velike zgrade sa posebnom ventilacijom. Prostori podzemne eleznice izrazito su pogodni za kontaminaciju jer je to poluzatvoren sistem i zato to u njemu
postoji pojaano strujanje vazduha koje pogoduje boljoj diseminaciji tzv. klipni
nain rasprivanja. Iz slinih razloga kao i prostori podzemne eleznice, objekti
zatvorenog tipa u pogledu cirkulacije vazduha, prevashodno oni kojima se prozori ne mogu otvoriti, takoe su izvrsna meta bioterorista.
Uporedna analiza biolokog sa ostalim orujima prema kriterijumu pouzdanosti utvrivanja primene agenasa (mikroorganizama) u bioteroristikom
napadu, ukazuje na teinu pribavljanja pouzdanih dokaza da je napad izveden
i krivinog procesuiranja osumnjienih. Pribavljanje sudski validnih dokaza
oteano je u sluaju upotrebe genetski modifikovanih organizama, a posebno
mikroorganizama koji se nalaze u prirodi. Kod upotrebe konvencionalnog oruja,
dokazivanje je lako jer se na mestu napada mogu pronai tragovi pucnjave, eksplozije, ostaci aura itd. Kada je u pitanju izvoenje teroristikih akata hemijskim
orujem, na mestu napada mogu se pronai bojni otrovi ija se prisutnost dokazuje raznim hemijskim metodama. Takoe, u sluaju upotrebe radioaktivnih
materijala, zraenje na mestu dogaaja se lako detektuje specijalnim instrumentima. Pored tekoa u otkrivanju pojedinih vrsta agenasa, prisutni su i problemi
u otkrivanju laboratorija koje se bave proizvodnjom agenasa biolokog oruja, jer
su sredstva i oprema gotovo potpuno isti kao oni koji se upotrebljavaju za regularna istraivanja.
Veliki problem predstavlja nemogunost predvianja koji novi patogen
teroristi mogu da upotrebe, pa je stoga od posebne vanosti povezati spremnost
za reagovanje na bioteroristiki napad sa nadzorom zaraznih bolesti i aktivnostima efikasnog odgovora na napad. Raznolikost biolokog oruja i tekoe u
prognoziranju naina na koji e ono biti upotrebljeno predstavljaju osnovne probleme u otkrivanju, karakterisanju i reagovanju na teroristike pretnje, posebno
to ono moe biti upotrebljeno u prikrivenim napadima. Tajno isputanje agensa
na javnim mestima zbog perioda inkubacije ima odloeno dejstvo na ljude, pa
se na primer moe desiti da prve rtve identifikuje tek medicinsko osoblje, van

112

Danijela Mili

mesta napada. Prvi simptomi kod rtava obino upuuju na odreenu vrstu bolesti, da bi se postepenom manifestacijom simptoma dolo do prave dijagnoze koja
upuuje na zarazu. Za to vreme, medicinsko osoblje bi trebalo da zakljui da se
napad desio, da identifikuje agens i sprei nove rtve. Problemi brzog i ispravnog dijagnostifikovanja posebno je izraen kada su agensi prenosivi sa oveka na
oveka.16
Preventivne mere u borbi
protiv bioterorizma i upotrebe biolokog oruja
Nacionalna bezbednost danas poiva na sposobnosti dravnih institucija
da veoma brzo reaguju u sluaju izvrenog bioteroristikog napada. Potencijalne
tete prouzrokovane eventualnim bioteroristikim napadom pre svega zavise od
vremena potrebnog za distribuciju antibiotika, lekova ili vakcina za ugroene.
Zbog toga je veoma znaajno upravo rano otkrivanje i blagovremeno reagovanje
na upotrebu biolokog oruja. Bez posebne pripreme na lokalnom i dravnom
nivou napadi biolokim agensima mogli bi lako da nadvladaju lokalni i nacionalni
zdravstveni sistem. Brojnost potencijalnih agenasa uslovljava da zdravstvena
infrastruktura mora biti opremljena tako da se krizne situacije brzo reavaju.
Preventivne mere pre svega podrazumevaju pripremanje stanovnitva za prepoznavanje opasnosti od napada biolokim ili hemijskim orujem. Usled negativnih
iskustava, u SAD se posebno radi na razvoju strategija koje su namenjene edukaciji civilnog stanovitva u cilju prepoznavanja eventualnih napada.
U kojoj meri e preventivne mere odgovoriti pretnjama koje nosi bioteroristiki napad zavisi od vie faktora. Prvi faktor se odnosi na to koliko je kod
ljudi uopte razvijena svest da bioteroristiki akt moe da se dogodi, polazei
od saznanja da je verovatnoa napada potpuno nepoznata, kao i od toga da li
e se napad uopte desiti. Poto teroristi danas tragaju za novim, destruktivnijim i lake dostupnim orujem narasta opasnost od upotrebe biolokog oruja u
posthladnoratovskom periodu, to ukazuje koliko je pretnja od bioteroristikog
napada u veoj meri realnija nego u prolosti.
Kada postoji svest o tome da bioteroristiki napad moe da se desi, drugi
faktor koji doprinosi uspenosti preventivnih mera jeste priprema za odbranu.
Priprema podrazumeva angaovanje javnih zdravstvenih slubi i obuhvata:
16 Na znaaj pravovremenog reagovanja ukazuje sluaj epidemije virusa variole vere koja je
1972. godine izbila u SFRJ. Jugoslavija je bila pogoena virusom Variole vere, a ispostavilo se da
su nosioci virusa bili hodoasnici koji su, u povratku sa puta iz Meke i Medine, prenoili u jednom selu kod Pei, odakle se virus dalje proirio. U bolnici su oboleli hodoasnici inficirali 35
osoba, ukljuujui medicinske sestre i lekare. Do trenutka kada je otkriveno da je re o varioli,
oko 150 ljudi je bilo zaraeno. Nakon proglaenja epidemije Jugoslavija je bila izolovana, granice
su bile zatvorene i u roku od 10 do 12 dana je vakcinisano blizu 20 miliona ljudi.

Danijela Mili

113

medicinski nadzor, efi kasnost medicinskih slubi, stvaranje potrebnih zaliha

lekova i materijala i rad na daljem istraivanju u ovoj oblasti. Kljunu ulogu igra
poboljanje javnog zdravstvenog nadzora jaanjem sposobnosti brzog detektovanja i izvetavanja o epidemiji, sprovoenje epidemiolokih ispitivanja, laboratorijsko testiranje za identifikaciju biolokih agenasa i potrebne komunikacije
kako bi relevantne informacije i upozorenja bili preneti.17 Ubrzavanje istraivanja
i razvoja tzv. brzog dijagnostifikovanja, doprinosi ne samo brem identifikovanju biolokog agensa ve i razvoju efikasnih terapija, to u krajnjem ishodu moe
umanjiti tetne posledice eventualnog bioteroristikog napada.
Spremnost vodi treem faktoru, a to je da javno zdravlje i medicinska zajednica preuzme vodeu ulogu u borbi protiv bioterorizma. Kod konvencionalnih
teroristikih napada, institucije poput policije, vatrogasaca, hitne pomoi predstavljaju prvu liniju odbrane. Sa aspekta bioteroristikog napada, javne zdravstvene ustanove i medicinska zajednica direktno su na prvoj liniji odbrane.
U kojoj meri se uspeno odgovorilo na pretnju ili napad zavisi od spremnosti
lokalnih zdravstvenih ustanova i medicinske zajednice. Na primer, u sluaju
saznanja da postoji pretnja od biolokog napada i dojave da e smrtonosni patogeni biti puteni na javnom mestu, lekari su ti koji moraju biti u stanju da prepoznaju i prijave sluajeve koji su sumnjivi, javne zdravstvene ustanove moraju
biti u stanju da sprovedu istragu kako bi se utvrdili vreme i sat izlaganja, veliina
i lokacija izloene populacije, da procene izglede za sekundarni prenos, a laboratorijsko osoblje mora biti posebno obueno i sposobno da bi se bioloki agens
identifikovao.
Problem je jo vie izraen u sluaju kada prilikom oslobaanja agenasa
zaraene osobe poinju da imaju simptome tek nakon nekoliko dana ili ak nedelja, to dovodi do opasnosti od nesmetanog prostornog irenja zaraze, kao i tekoe prilikom preciznog identifikovanja onih koji su bili izloeni zarazi. Da bi se
utvrdilo tano ta se dogodilo neophodna je jaka komunikacijska mrea izmeu
poetnog izvetaja, epidemiolokih podataka i laboratorije, kako bi zdravstvene
javne slube preduzele brzu akciju. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti igraju
vanu ulogu u ovom procesu zbog njegovih posebnih ekspertiza u nadzoru, zaraznim bolestima i javnog zdravlja.
Proizvod prva tri faktora jeste etvrti koji podrazumeva neophodnost sveobuhvatne saradnje na lokalnom i dravnom nivou. Izmeu ostalog, saradnja
17 Velika sredstva za pripremu od bioteroristikog napada posebno izdvajaju SAD, pa je tako
2001. godine Odeljenje za zdravstvo i javne usluge (US Department of Health and Human Services) izdvojilo 194 miliona dolara uz trend daljeg poveanja budetskih sredstava. Videti
u: Bioterrorism: Review of Public Health Preparedness Programs, United States General
Accounting Office, Washington D.C., 2001, http://frwebgate.access.gpo.gov/cgi-bin/getdoc.
cgi?dbname=gao&docid=f:d02149t.pdf, p. 4.

114

Danijela Mili

podrazumeva i potrebu da se kroz podrku dravnih i lokalnih planova za preventivne mere, obezbedi obuka na svim nivoima, kao i razvoj medicinske infrastrukture koja bi bila u stanju da u potpunosti i efikasno odgovori bioteroristikim
pretnjama. Dakle bez saradnje vlade, nacionalnih i lokalnih medicinskih zajednica, javne bezbednosti i obavetajnih agencija ne moe se govoriti o sveobuhvatnoj borbi protiv ove vrste pretnje. Doprinos lokalnih lekara za planiranje hitne
intervencije variraju irom njihove nadlenosti i mogu ukljuivati: sposobnost da
se brzo proceni zdravlje stanovnitva u ugroenim oblastima, strunost potrebnu
za implementaciju sistema nadzora za praenje zdravstvenog stanja stanovnitva,
sredstva za proizvodnju i distribuciju materijala o zdravstvenoj edukaciji medicinskih usluga.
Imajui u vidu da su bioterorizam i upotreba biolokog oruja globalna
opasnost, meunarodne organizacije poput Crvenog krsta, Svetske zdravstvene
organizacije, mnoga lekarska, farmaceutska drutva i strunjaci apeluju da je
neophodno da svaka drava zakonodavstvom, oslonjenim na meunarodne
propise i konvencije, regulie i uspostavi kontrolu nad radom mikrobiolokih i
genetikih laboratorija. Rad laboratorija treba da bude transparentan i dostupan
kontroli javnosti kako bi se spreile eventualne zloupotrebe. Posebno se insistira
na uspostavljanju pravne regulative koja sankcionie zloupotrebu biolokih agenasa kao oruja i meudravne saradnje u toj oblasti. Osnov za izradu zakonske
regulative predstavlja Konvencija o zabrani biolokog oruja iz 1975. godine, koja
sadri obavezu ugradnje meunarodnih standarda u nacionalno krivino zakonodavstvo. Ujedinjene nacije preduzimaju brojne mere i savetovanja sa ciljem da
podstaknu drave lanice na donoenje pravne regulative na planu prevencije i
sankcionisanja svih oblika zloupotrebe biolokog oruja i bioterorizma. Tako se
u okviru Ujedinjenih nacija svake dve do tri godine odravaju konferencije o primeni Konvencije, na kojima se sumiraju postignuti rezultati na izradi relevantnih
regulativa na nacionalnom nivou, a definie se i zajedniki program aktivnosti
drava lanica.
Zakljuak
Bioloki inioci kao uzronici ljudskih stradanja i patnji, masovnih obolevanja i umiranja pratili su ljudsku civilizaciju od njenog zaetka do danas. Posebno
povoljni uslovi za nastanak i irenje zaraznih bolesti prisutni su u vreme ekonomskih i drutvenih kriza i u ratnim sukobima, usled postojanja loih higijenskih
uslova ivota i izraene masovne migracije. Kraj dvadesetog i poetak dvadeset
prvog veka donosi razvoj svesti o objektivnoj opasnosti od zloupotrebe novih
naunih dostignua u oblasti biolokih agenasa kao oruja od strane teroristikih organizacija. Potpuna raznolikost biolokog oruja i tekoe u prognoziranju

Danijela Mili

115

naina na koji e ono biti upotrebljeno predstavljaju probleme u otkrivanju i reagovanju na ovakve pretnje. Spremnost na brz i delotvoran odgovor na eventualne
teroristike napade postala je osnovna komponenta sistema za nadzor javnog zdravlja, a to podrazumeva posebnu pripremu na lokalnom i dravnom nivou. Brojnost
potencijalnih biolokih agenasa ukazuje na potrebu da zdravstvena infrastruktura bude opremljena tako da brzo rei krizne situacije nastale napadom biolokim
orujem, posebno usled injenice da su rano otkrivanje i blagovremeno reagovanje od presudnog znaaja. Sveobuhvatan pristup u borbi protiv bioterorizma i zloupotrebe biolokog oruja podrazumeva i zakonodavnu saradnju koja se ogleda u
usklaivanju nacionalnih zakona sa meunarodnim aktima. Ipak, najbolja zatita
stanovnitva od ovake vrsta napada podrazumeva pripremu nacije za prepoznavanje ove vrste opasnosti. Statistiki podaci o smrtno stradalima od bioterorizma
nisu toliko verodostojni kao oni o bombakim teroristikim napadima, ali posledice prvoga po oveanstvo i biljni i ivotinjski svet dalekosenije su i trajnije.

Bibliografija
Biological Weapons Technology, Office of the Under Secretary of Defense for Acquisition and Technology, U.S. Department of Defense, Washington D.C., 1998.
Bioterrorism: Review of Public Health Preparedness Programs, United States
General Accounting Office, Washington D.C., 2001, http://frwebgate.access.gpo.
gov/cgi-bin/getdoc.cgi?dbname=gao&docid=f:d02149t.pdf.
Dando, Malcom, Bioterror and Biowarfare: A Beginners Guide, Oneworld, Oxford,
2006.
Fraser, R. Michael, Brown, Donna, Bioterrorism Preparedness and Local Public
Health Agencies: Building Response Capacity, Public Health Reports, July 2000,
http://academic.udayton.edu/health/syllabi/bioterrorism/2PublicHealth/phealth05.htm.
Guillemin, Jeanne, From the Invention of State-Sponsored Programs to Contemporary Bioterrorism, Columbia University Press, New York, 2004.
Jovi, Radovan i Savi, Andreja, Bioterorizam, bioloki rat i bioloko oruje, Institut za politike studije, Beograd, 2004.
Leitenberg, Milton, Assessing the biological weapons and bioterrorism threat, Strategic Studies, Institute of the U.S. Army War College, Carlisle, 2005.

116

Danijela Mili

Preparedness for the deliberate use of biological agents: A rational approach to the
unthinkable, World Health Organization, Geneva, 2002.
Public health response to biological and chemical weapons WHO guidance,
World Health Organization, Geneva, 2004.
Seth, Carus W., Bioterrorism and Biocrimes: The Illicit Use of Biological Agents
Since 1900, Center for Counterproliferation Research, National Defense University, Washington D.C., 2001.
Shalala, Donna E., Bioterrorism: How Prepared Are We?, Emerging Infectious
Diseases Journal, Vol. 5, No. 4, JulyAugust 1999.

BIOTERRORISM AND THE USE OF BIOLOGICAL WEAPONS

The paper provides an overview of the nature of bioterrorism and the
threats of biological warfare, which has heightened over the past several
years. Advances in technology and the rise of fundamentalist terror
groups combine to present a significant threat. The growing awareness of
the possibility that a terrorist organisation might use a biological agent in
an attack on a civilian target raises important issues about capability to
respond effectively to the threat and to deal with the consequences of an
attack. A timely and definitive response to the threat will require proper
planning, good communication between various health, police, defence and
intelligence agencies, as well as sufficient financial support for a realistic state
of preparedness. Maintaining effective disease-surveillance is an essential
first step in ensuring adequte preparedness, and is important in helping
law enforcement officials to react swift ly. The author stresses that only with
substantial additional resources at the global, state and local levels a credible
and meaningful response can be mounted. For long-term solutions, the
medical community have to educate both the public and policy-makers
about bioterrorism and build a global consensus condemning its use.
Key words: bioterrorism, biological weapons, biological agents, public
health, prevention, legislation.

UDK: 343.326
Godina IV, broj 2, 2010, str. 117131
Izvorni nauni rad
April 2010.

BORBA PROTIV TERORIZMA

Mina T. Zirojevi
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd
APSTRAKT
Shvatanje, definisanje, pa samim tim i borba protiv terorizma dobili su
novu dimenziju posle napada na mete u Sjedinjenim Amerikim Dravama
11. septembra 2001. godine. Terorizam je sada dobio novi oblik. Mete vie
nisu unutardravne, ve je to globalni rat protiv neprijatelja koji u odreenom trenutku mogu biti neko ili svi, drave ili pojedini delovi sveta. Upravo
ove osobine dovele su do toga da se nekoliko godina kasnije preispituje
akcija odmazde i postavlja pitanje o novom bellum iustum, moralnosti
terorizma kao i razlozima samoubilakog terorizma kao najdrastinijeg
oblika nasilja. U ovom radu pokuaemo da navedemo naine meunarodne saradnje borbe protiv finansiranja terorizma, da objasnimo faktore
uticaja i da damo realistinu procenu mogunosti za eliminaciju pretnji.
Kljune rei: terorizam, zakonski okvir, finansiranje terorizma, globalizacija, frustracijska tolerancija.

Shvatanje terorizma, a samim tim i njegovo definisanje, promenjeno je

posle napada 11. septembra 2001. godine. Terorizam se sada ne smatra sukobom
izmeu jasno definisanih neprijatelja (odreene grupacije na odreenoj teritoriji),
ve je to globalni rat koji moe u odreenom trenutku da obuhvati sve i svakog. To
je moda prvi definisao bivi ameriki predsednik Dord Bu (George W. Bush)
koji je izjavio da je na neprijatelj radikalna mrea terorista i svaka vlada koja ih
podrava i da se samim tim rat protiv terorizma nee okonati dok svaka teroristika grupa sa globalnim dejstvima ne bude pronaena i poraena.1

mina.zirojevic@gmail.com
1 Citat preuzet iz knjige: arls V. Kegli ml., Judin R. Vitkof, Svetska politika: trend i transformacija, Centar za studije Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka i Diplomatska akademija, Beograd, 2004, str. 632.

118

Mina T. Zirojevi

Nova antiteroristika koalicija dobila je novu dimenziju multilateralnu

saradnju globalnih razmera na dravnom, finansijskom, diplomatskom, obavetajnom, policijskom, vojnom i logistikom planu.
Meunarodna saradnja
u pogledu borbe protiv finansiranja terorizma
Posle 11. septembra 2001. godine donesen je niz antiteroristikih mera koje
drave lanice antiteroristike koalicije, svaka za sebe, zatim multilateralno i bilateralno, moraju sprovesti. Te su mere podeljene u osam kategorija: politike i
upravljake; dravne i socijalne; psiholoko-komunikacijsko-edukativne; vojne;
sudske i zakonske; policijske i zatvorske; obavetajne, mere obavetajnih slubi i
ostale mere.
Naelni okvir borbe protiv terorizma, uz ve ranije donesene rezolucije o
terorizmu, usvajanjem Opte rezolucije o meunarodnom terorizmu, kojom se
zahteva zamrzavanje finansija lica osumnjienih da su teroristi, dao je Ujedinjenim nacijama otre mere protiv organizacija i drava koje im pomau. Nakon ove
rezolucije i pojedinane drave usvojile su odredbe kojima se omoguava blokiranje finansijskih transakcija pojedinaca i pravnih lica za koje se sumnja da sarauju s teroristikim organizacijama.2
Meunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, razvile su opsean i
komplikovan sistem za borbu protiv terorizma. Postoje brojni dokumenti Saveta
Evrope, Evropske komisije i Evropskog parlamenta koji ine pravnu, politiku
i akcionu osnovu za adekvatnu borbu protiv terorizma. Izraena je strategija
za borbu protiv terorizma, Haki program, zatim opiran engenski acquis, te
mnogo propisa u pogledu finansijskih tokova, imigracije, azila, itd. Ipak ostaje
niz otvorenih pitanja.3
Uvoenjem veeg i odgovornijeg nadzora u bankarskom poslovanju i finansijskim transakcijama spreava se u dobroj meri pranje novca, a novom pravnom
regulativom olakava se, odnosno omoguava, zamrzavanje i konfiskacija imovine i finansijskih sredstava osumnjienih za teroristike aktivnosti ili pomaganje teroristima. Sve je to stvorilo novu situaciju u kojoj se sve intenzivnije poinju
povezivati teroristike organizacije i organizovani kriminal i stvarati neprirodno
2 Vie o rezolucijama Ujedinjenih nacija u oblasti borbe protiv terorizma videti na: www.
un.org/terrorism/.
3 Na temelju analize pravne regulative i dosadanje prakse EU, koja se odnosi na antiteroristiku borbu, moe se zakljuiti da: 1) na nivou EU jo nema institucije ili organa koji bi se
potpuno bavio borbom protiv terorizma, ve postoji itav niz organa koji se bave delom problematike; 2) osetljivost tematike terorizma, slaba meusobna koordinacija organa Unije i injenica
da osnovna nadlenost na tom podruju pripada dravama lanicama, slabi operativnu sposobnost EU za efikasnu borbu protiv terorizma.

Mina T. Zirojevi

119

saveznitvo. U takvim uslovima, kad je ojaan meunarodni nadzor, teroristike

organizacije sve ee se koriste manje uobiajenim mehanizmima finansiranja
(npr. nezakonitom trgovinom, falsifikovanjem novanica, trgovinom drogama
itd.). Navedena pojava jeste temelj Gudhartovog zakona koji priznaje mogunost zamene metoda finansiranja preko strogo regulisanih kanala finansiranjem
preko manje regularnih kanala.4 Nakon uvoenja reda i uspostavljanja nadzora u
svim finansijskim institucijama radi spreavanja finansiranja i pranja novca teroristikih grupa, meunarodna zajednica nalazi se pred novim problemom: kako
osujetiti povezivanje teroristikih grupa i organizovanog kriminala, i kao drugo,
kako ui u trag i spreavati ilegalne naine finansiranja, odnosno kako zapleniti
tako otkrivena sredstva i imovinu. Zadatak nije nimalo jednostavan i zahteva
angaman svih relevantnih meunarodnih i nacionalnih institucija od policije, preko obavetajnih slubi do vojske.
Savet EU usvojio je Akcioni plan koji je predvia vie mera: 1) snaniju
policijsku i pravosudnu saradnju; 2) prihvatanje jedinstvene definicije terorizma;
3) uspostavljanje jedinstvenog popisa teroristikih organizacija; 4) osnivanje
zajednikih istranih grupa; 5) veu razmenu informacija; 6) snaniju saradnju
lanica sa Evropolom; 7) razvoj meunarodnih pravnih instrumenata; 8) spreavanje finansiranja terorizma; 9) poveanje avio-sigurnosti i koordinaciju delovanja Evropske unije na globalnom nivou.5 Savet EU za pravosue i unutranje
poslove usvojio je niz odluka iz podruja pravosudne saradnje, saradnje policije i
obavetajnih slubi, spreavanje finansiranja terorizma i zatite dravnih granica.
Ove odluke ubrzale su usvajanje Evropskog sudskog naloga, koji je trebalo da
meu lanicama olaka ekstradiciju osuenih svih teih krivinih dela, pa i teroristikih. Savet EU i Evropski parlament usvojili su, krajem 2001. godine, Direktivu
o spreavanju upotrebe finansijskog sistema za pranje novca, kojom se preciznije
odreuju termini na koje se odnosi. Institucije i pojedinci obavezali su se da identifikuju svoje stranke, sakupljaju potrebne informacije, dopunski struno osposobljavaju slubenike i informiu nadlene slube o sumnjivom ponaanju i drugim
injenicama koje bi ukazivale na pranje novca.
Sve finansijske institucije u obavezi su da dostave relevantne informacije o
sumnjivim transakcijama, te institucijama i pojedincima koji u tome uestvuju.
Direktivom se zabranjuje svim pojedincima i institucijama da izvode bilo kakvu
sumnjivu finansijsku transakciju. Institucije koje dostavljaju traene podatke time
nee povrediti tajnost podataka ili bankarsku tajnu i za to ne mogu biti odgovorni. Pomenuta Direktiva bila je 2005. godine dopunjena delom koji se odnosi na
4 Vie o Gudhartovom zakonu vidi na: http://cyberlibris.typepad.com/blog/fi les/Goodharts
_Law.pdf.
5 Akcioni plan Saveta EU dostupan je na: http://register.consilium.europa.eu/pdf/en/09/st15/
st15358.en09.pdf.

120

Mina T. Zirojevi

terorizam (Direktiva EP i Saveta EU o spreavanju upotrebe financijskog sistema

s namenom pranja novca i finansiranja terorizma).6 S tom Direktivom konano
su zabranjeni anonimni bankovni rauni, pojaavalo se odgovorno proveravanje
identiteta pojedinaca i institucija pre nego se transakcija obavi. U cilju jaanja
borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma osnovane su finansijske obavetajne jedinice (Financial Intelligence Unit FIU), sa funkcijom da prikupljaju
i analiziraju dostavljene podatke i prosleuju ih nadlenim dravnim organima.
Garantuje se tajnost podataka i zatita identiteta saradnika. Arhiva i svi podaci o
odreenoj instituciji i pojedincu moraju se nakon odreenog vremena unititi.
Treba rei da se brojni regionalni i meunarodni instrumenti za suzbijanje finansiranja terorizma, dobrim delom zasnivaju na Specijalnim preporukama
FATF-a o finansiranju terorizma, koje predlau sledee: ratifikaciju i implementaciju instrumenata predvienih u okviru Ujedinjenih nacija; inkriminisanje finansiranja terorizma i s njime povezanog pranja novca; zamrzavanje i oduzimanje
imovine terorista; izvetavanje o sumnjivim transakcijama potencijalno povezanim s terorizmom i podravanje i sprovoenje meunarodne saradnje.
Drave lanice Evropske unije 2003. godine usvojile su Okvirnu direktivu o sprovoenju odluka u EU o zamrzavanju imovine i dokaza.7 Na osnovu te
odluke jedna drava lanica Unije moe na svom podruju zamrznuti imovinu
na osnovu sudske odluke, ili drugog nadlenog tela druge zemlje, pri emu nije
bitno da li je to delo kanjivo u obe drave.8
Nakon teroristikog napada u Madridu 2004. godine Evropski savet je u
okviru borbe protiv finansiranja terorizma, kao temelja borbe protiv meunarodnog terorizma, pozvao lanice da implementiraju Konvenciju UN o spreavanju
finansiranja terorizma iz 1999. i Rezoluciju UN S/RES/1373 (2001) usmerenu na
zamrzavanje imovine.9
Svi meunarodni dokumenti, i u njima utvrene mere, usmereni na monetarne aspekte terorizma, implementirani su u nacionalna zakonodavstva velikog
broja drava. U tim zakonima regulisani su: zabrana finansiranja teroristikih
organizacija, zamrzavanje imovine porodica otetih osoba radi spreavanja plaanja otkupa, predvianje sankcija za one koji finansiraju teroristike organizacije
6 Videti na: http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32005L0060:
EN:NOT.
7 Za razliku od EU u SAD su odmah nakon teroristikog napada 11. septembra, na temelju
The Patriot Act-a u prvih sto dana zamrznuli svu imovinu i finansijska sredstva 153 osumnjienih terorista, teroristikim organizacijama i centrima (za koje se sumnjalo da sarauju s Al Kaidom). Radilo se o nekoliko milijardi dolara.
8 Zamrzavanje ili privremeno oduzimanje znai privremenu zabranu prenosa, konverzije,
raspolaganja ili premetanja imovine ili privremeno preuzimanje poseda i uvanja imovine ili
kontrole nad imovinom na osnovu naloga koji je izdao sud ili drugo nadleno telo.
9 Videti na: www.coe.int/.../UN%20SC%20Res%201373%20(2001)%20E.pdf.

Mina T. Zirojevi

121

kao i za pravna lica koja investiraju u drave oznaene kao drave sponzori terorizma, utvrivanje obaveza za institucije pranja novca i voenje podataka o tokovima kretanja kapitala, osnivanje specijalizovanih institucija i datoteka sumnjivih
preduzea i pojedinaca. Isto tako, osnauju se policijske i obavetajne slube i
povezuju u zajednikom delovanju. Niz zemalja potpisalo je bilateralne ugovore
koji treba da omogue lake praenje i konfiskaciju fondova kojima se finansira
terorizam, zamrzavanje i oduzimanje sumnjive imovine kao i ekstradiciju poinioca krivinih dela terorizma i organizovanog kriminala.
Bez obzira na svu pravnu regulativu o spreavanju finansiranja terorizma,
moe se ipak rei da se svi ti dokumenti kreu u okviru vie ili manje formalizovanih i legalnih finansijskih institucija. Van prostora nadzora ostaje, naalost,
veliki deo aktivnosti i finansijskih transakcija to predstavlja svojevrsnu sivu
zonu, posebno u prostoru finansijske delatnosti nevladinih i humanitarnih organizacija, gde je kontrola vrlo sloena, a da ne govorimo o transakcijama u okviru
muslimanskih tradicionalnih bankarskih sistema.
injenica je da se borba protiv finansiranja terorizma, uz kontrolu i spreavanje pranja novca, uvoenjem vee transparentnosti kod otvaranja bankovnih rauna i finansijskih transakcija, mora odvijati i u saradnji sa nizom drugih
institucija, od policije i obavetajnih slubi, carinskih slubi i drugih inspekcijskih slubi. Posebno to mora pratiti profesionalno i nezavisno pravosue, koje
ima posebnu ulogu u procesuiranju koruptivnih aktivnosti, kojima organizovani
kriminal, a s njim i meunarodni terorizam po pravilu pribegava i, kao to smo
svakodnevno svedoci, esto uspeva.
Faktori uticaja na teroristike mree
Danas postoje dva stava naina kako se boriti protiv terorizma. Jedan
nain je, nazovimo ga ovde, akcija odmazde koji utie na poinioce kada se
napad dogodi, i drugi nain je akcija prevencije ili akcija pomirenja odnosno
delovanje na uzroke nezadovoljstva koje dovodi do poveanja nasilja a samim tim
i teroristikih akcija. Razmotrimo sada blie ova dva dijametralno suprotna stava
u pogledu toga da li je represija ili pomirenje najefikasniji lek protiv terorizma.
Oni koji smatraju da je represija jedini nain pregovora sa teroristima smatraju
da teroristi pristupaju nasilju iz racionalnih razloga, pa shodno tome jedino reenje i jedini odgovor na pretnju i nasilje, jeste nasilje i to kao odmazda (poto se
teroristiki akt dogodi) i kao prevencija (pre nego to se dogodi).
Nasuprot njima stoje oni koji naglaavaju socijalne, politike i ekonomske
uzroke terorizma te stoga kao reenje nameu drutvenu prevenciju (suzbijanje
siromatva, smanjenje politikih tenzija) u prvom redu pregovaranje kao metod

122

Mina T. Zirojevi

povratka odreene koliine moi i dostojanstva. Kao polaznu taku za ovaj nain
reagovanja na nasilje uzima se rezolucija Ujedinjenih nacija u kojoj se zakljuuje
da mere za spreavanje meunarodnog terorizma iziskuju prouavanje uzroka
onih oblika terorizma i nasilnih akcija koje lee u bedi, razoaranju, nezadovoljstvu i oajanju.10 Oni koji veruju da je ovaj put jedini pravi put, predlau dugorone reforme i politiku pomirenja odmah, na kratki rok.11
Podsetimo i da se u dokumentima Ujedinjenih nacija ne razlikuju manje
opasnosti (siromatvo) od veih opasnosti (terorizam), jer su ove vrste pretnji
usko povezane. Siromatvo moe dovesti do terorizma, a terorizam moe velike
dijelove svijeta baciti u siromatvo. U dokumentu pie: Siromatvo je opasno
koliko i oruje za masovno unitenje.12
Fundamentalizam nemonih i siromanih najbolje je okarakterisao Herbert Markuze (Herbert Marcuse) opisom nasilje tlaenja i nasilje oslobaanja:
(s) obzirom na to da su drave, meu njima i mnogi ameriki saveznici, od 1965.
ubile 2,5 milijuna ljudi, a teroristi nekoliko tisua, koliko bi ljudi trebalo pobiti
da bi se prema takvom scenariju iskorijenio terorizam?.13
Svakodnevno, u irakom ratu, najvie u Bagdadu, gine na desetine civila.
Prema izvetaju Ujedinjenih nacija, u Iraku je u 2006. godini poginulo oko 34 000
civila. Prema medijima, od poetka amerike okupacije Iraka u 2003. do kraja
aprila 2007. godine, poginulo je vie od 500 000 civila. Oruani i neoruani otpor
amerikoj okupaciji u Iraku i graanski rat, sa svakodnevnim obelejima dravnog i samoubilakog terorizma, u toj zemlji sve vie eskaliraju. Oruana intervencija Antiteroristike koalicije u Iraku i 3 350 poginulih samo amerikih vojnika
zakljuno sa aprilom 2007. godine, stvaraju sve vie protivnika rata i u SAD i u
svetu. ini se, s prevelikim zakanjenjem. Besmislenost rata u Iraku poveala je
i odluka amerike administracije, 2007. godine, da u iraki ratni pakao poalje
dodatnih 21 000 vojnika. Prema medijima, predsednik Bu, poetkom 2007. traio je od Kongresa dodatnih 124 milijarde amerikih dolara za pokrie trokova
rata u Iraku i Avganistanu. U 2006. godini na ime trokova rata potroeno je 120
milijardi amerikih dolara.14
Iraanin ije su dete ranili ameriki vojnici tokom napada tenkovskim projektilima i pametnim bombama na civilne objekte, vidno uzbuen, pred televizijskim kamerama rekao je: Je li ovo napad na teroriste? Tako emo svi postati
10 Ibid.
11 arls V. Kegli ml., Judin R. Vitkof, Svetska politika trend i transformacija, op. cit., str. 633.
12 Gerhard Staguhn, Knjiga o ratu: zato ljudi ne mogu ivjeti u miru?, Mozaik knjiga, Zagreb,
2007, str. 198.
13 Lloyd Pettiford i David Harding, Terorizam: novi svjetski rat, Mozaik knjiga, Zagreb, 2005,
str. 1923.
14 Bush prijeti vetom zbog povlaenja iz Iraka, Jutarnji list, 4. februar 2007, str. 7.

Mina T. Zirojevi

123

teroristi.15 Emocije ponekad izjednaavaju elju za ivotom i elju za smrti: ()

to nas briga za ameriko bombardiranje (i svako drugo bombardiranje i ubijanje, op. a.)! Nai ljudi ele umrijeti koliko i Amerikanci ivjeti!16 Ova stravina
izjava moda nam najbolje oslikava uas i oajanje samoubilakog terorizma kao
najradikalnijeg oblika nasilja. Na primeru bombaa samoubica moemo najbolje
doarati razloge pribegavanja terorizmu i samim tim nai najoptimalnije naine
za eliminisanje ili bar smanjenje ove pretnje.
Elija Avad (Elia Awaad), direktor odeljenja za mentalno zdravlje u Palestinskom crvenom polumesecu iz Beit Sahura, kae:
Stravino je to to se dogaa, no bomba samoubica djeluje zbog traume
koja se taloila generacijama, u nekim sluajevima od 1948. Mark Juergensmeyer akcije bombaa samoubica smatra sredstvima za ispravljanje ponienja svih jako ponienih. Oni se pridruuju teroristima ne
samo da bi omalovaili svoje neprijatelje, ve i zato da za sebe osiguraju
osjeaj moi, tumai on.17
I Don Rouz (John Rose) uzroke akcija bombaa samoubica pronalazi u
ponienju, traumi, nemoi: (b)omba samoubojica kadto je bio doslovno izbjeglica kojemu nije doputeno vratiti se kui.18 Prema Desiki tern (Jessica Stern),
profil tipinog palestinskog bombaa samoubice pre druge Intifade i pre napada
11. septembra, iji je opis dobila od svojih sagovornika predstavnika Palestinske vlade, izgleda ovako:
Mlad je, esto tinejder. Mentalno je nezreo. Pod pritiskom je da se zaposli. Ne moe pronai posao. Nema izbora, a nema ni mree socijalne
sigurnosti koja bi mu pomogla () Nema djevojku ili zarunicu. U slobodne dane nema novaca da bi otiao u diskoteku i udvarao se djevojkama. Nema naina da bilo kako uiva u ivotu. ivot nema znaenja,
osim patnje. Brak nije mogunost to je skupo i ne bi se mogao brinuti
ni za vlastitu obitelj. Osjea da je izgubio sve.19
Ovakva kombinacija otuenja i beznaa, spleta ukupne jadne drutvene
stvarnosti i crnih misli mladog oveka utiru put samoubistvu. Nepravda, siromatvo i beda, ponienje i uvrede, nemogunost bilo kakvog napredovanja mladim ljudima umesto nade uliva frustracije i apatiju, zbog kojih im ivot postaje
prazan, besmislen i bezvredan. Besmisao ivota, posebno, pojaava i gubitak
voljenih i najbliih lanova njihove porodice. Oseaj beznaa i doivljaj apsurda
potiskuju svaki smisao ivota u budunosti. Apsurd je rezultat protivrenosti
15
16
17
18
19

Jean Baudrillard, Duh terorizma, Meandar, Zagreb, 2003, str. 19, 30.
Ibid.
Jessica Stern, Terorizam u ime Boga: zato ubijaju vjerski militanti, Slovo, Zagreb, 2006, str. 83.
John Rose, Mitovi cionizma, Naklada Ljevak, Zagreb, 2005, str. 19.
Jessica Stern, Terorizam u ime Boga: zato ubijaju vjerski militanti, op. cit., str. 7980.

124

Mina T. Zirojevi

izmeu udnje oveka za trajnou i njegovog doivljaja vlastite besperspektivnosti. Ako se, u takvom stanju depresije, nemoi i otuenja, potencijalni samoubica
nae u drutvu pojedinaca ili organizacija koji ga pripremaju za samoubilaku
teroristiku akciju, ue:
O ivotu nakon smrti i raju koji ga eka ako umre za dihad. Objanjavaju mu da e se, prijavi li se dobrovoljno za samoubilaku akciju,
ime njegove obitelji spominjati s najveim potovanjem. Pamtit e ga se
kao shaheeda (muenika, junaka). Postat e muenik, a Hamas e njegovoj obitelji dati 5 000 dolara, brana, eera, drugih namirnica i odjee.
Najvanije, status njegove obitelji znaajno e porasti prema njima e
se odnositi kao prema junacima. Uvjet za sve to: nikom ni rijei. Od kue
e ga odvesti 48 sati prije akcije tako da nema mogunosti da se predomisli. Za to e vrijeme napisati svoja oprotajna pisma i potpisati oporuku,
ime se oteava odustajanje.20
Sijed Kurban Husain (Syed Qurban Hussain), otac sedmorice sinova, po
zanimanju je hakim tradicionalni iscelitelj biljem. Njegov peti sin, oblasni zapovednik u Kamiru, proveo je dve godine u, kako to Pakistanci kau, Kamiru
pod indijskom okupacijom () Ubijen je sa 26 godina.21 U razgovoru sa Desikom tern kazao je:
Danas kad imam sina muenika, svatko se prema meni odnosi s vie
potovanja. A kad u selu postoji muenik, to drugu djecu potie da i
sama krenu tim putem. To potie duh cijelog sela.22
esto u analizama i medijima dobijamo i suvie pojednostavljeno objanjenje da je glavni motiv samoubica u teroristikom inu nagrada statusom
rajskog stanovnika. To, verovatno, moe biti samo jedan povod zbog kojeg se
potencijalni samoubica odluuje na samoubilaku akciju. Obesmiljavanje njegovog ivota jeste individualno, ali ono nije izolovano ve je povezano s posebnim i optim obesmiljavanjem ponienjem i dehumanizacijom ivota njegove
zajednice, sutinu procesa dehumanizacije oveka, ljudskih aktivnosti i ljudskih
delatnosti ini upravo proces obesmiljenja ljudskog ivota.23
Pogreno je i miljenje da je svaki potencijalni samoubica otpisani lan
zajednice, te da su roditelji i ostali lanovi obitelji neizmerno sreni to ga alju
u sigurnu smrt. Iako neki palestinski roditelji kau da su sreni to su njihova
deca svoje ivote darovala dihadu, palestinski doktori koji se bave duevnim
20 Ibid., str. 80.
21 Ibid., str. 237.
22 Ibid., str. 238.
23 Bogdan ei, ovek, smisao i besmisao: dijalektika smisla i besmisla, Rad, Beograd, 1977,
str. 252.

Mina T. Zirojevi

125

zdravljem izvetavaju da neki roditelji trae savet o tome kako spreiti decu u
nameri da postanu muenici.24 Napomenimo da islam (Kuran) izriito zabranjuje
samoubistvo (intihar). Jo konkretniju potvrdu dobili smo u izvrsnoj studiji holandskog Instituta za meunarodne odnose Cligendael iz Haga koja je objavljena
2007. godine pod naslovom Jihadi terrorists in Europe, their characteristics and
circumstances in which they joined the jihad: an exploratory study. Prema rezultatima studije, od 2001. do 2006. godine teroristi su u Evropi ubili oko 250 ljudi.25
U istom razdoblju identifikovana je 31 aktivnost terorista dihada u Evropi.
U odnosu na geografsko podruje delovanja, gotovo sve planirane akcije
ciljale su na Zapadnu Evropu. Prema kriterijumu aktivnosti analiziranih teroristikih mrea, u Velikoj Britaniji aktivno je 12 mrea, u Holandiji 7, u Francuskoj
4, u paniji 3 i u Belgiji 3.26 Opte je pravilo da se lanovi mrea regrutuju u istom
mestu i zemlji u kojoj ive. Trinaest teroristikih mrea potie iz arapskog govornog podruja, najvie iz Severne Afrike i to iz Alira i Maroka. Re je o prvoj,
drugoj ili ak treoj generaciji imigranata koji pripadaju srednjoj drutvenoj klasi
i stari su izmeu 20 i 30 godina. Vie od tri etvrtine pripadnika ovih teroristikih mrea ne nalaze se u krivinim evidencijama. Uporeujui razlike izmeu
mrea i njihovih lanova moe se utvrditi kako su te razlike znatno vee meu
mreama, nego meu njihovim lanstvom. U odnosu na brani status, u celom
analiziranom uzorku jednako su zastupljeni oenjeni, neoenjeni i razvedeni.
Analiza verskog aspekta pokazuje da u svakoj od mrea postoji oigledan porast
verske predanosti pre i u vreme stvaranja mree, te da su lanovi tada dosta religiozniji, nego to su to bili u detinjstvu. to se tie mesta osnivanja mrea, veinu
su ih osnovali sami lanovi i to u zemljama njihovog prebivalita, iako se u nekim
sluajevima proces radikalizacije i regrutovanja dogodio spolja. Pojedine osobe
bile su regrutovane u drugim zemljama (Grafiki prikaz 1).
Sprovedena analiza pokazuje da je re o vrlo efikasnim teroristikim mreama, te da ih je najvie aktivno u Velikoj Britaniji, gde je takoe regrutovan i
najvei broj terorista. Postavlja se pitanje zato. Razloge mnogi analitiari objanjavaju partnerstvom Velike Britanije sa omraenim SAD, ali bi se dodatni
razlozi mogli traiti u razmatranju drugih aspekata: politikolokih, socijalnih,
ideolokih, pravnih i brojnih drugih.
24 Jessica Stern, Terorizam u ime Boga: zato ubijaju vjerski militanti, op. cit., str. 83.
25 U studiji se negiraju tradicionalna objanjenja da faktori kao to su siromatvo, trauma, bes,
ludilo ili ignorisanje vode ljude u terorizam. Umesto toga objanjava se kljuna uloga socijalnih
mrea u transformaciji socijalno izolovanih pojedinaca u fanatine mudahedine. Jihadi terrorists in Europe, their characteristics and circumstances in which they joined the jihad: an exploratory study, Cligendael Security Paper 2, Cligendael Security and Conflict Programme (CSCP),
December 2006, www.cligendael.nl.
26 Pod pojmom mree moe se podrazumevati jedna osoba, ili, kao to je to bio sluaj bombakih napada u Madridu, vie od 30 osoba. Neke od mrea odgovorne su za vie teroristikih
napada.

126

Mina T. Zirojevi

Od 242 pripadnika teroristikih mrea, 237 su ene. Interesantan je podatak, da je 211 osoba, za koje se u studiji instituta Cligendael iz 2007. godine navode
podaci o prebivalitu, ivelo samo u okviru Evrope. Unutar celokupnog broja od
242 osobe njih 50 povezano je rodbinskim vezama. Ovaj podatak jasno pokazuje da rodbinska povezanost nije jedan od odluujuih injenica kod donoenja
odluke o pristupanju teroristikoj mrei, jer iznosi samo dvadesetak posto ukupnog uzorka, ve da je odluka o pristupanju teroristikoj mrei kod 80 posto terorista vezana uz iri socijalni kontekst. Dalja analiza dostupnih podataka pokazuje
kako 96 posto terorista iz analiziranog uzorka ivi u Evropi, to govori o tome
da je Evropa takav socijalni kontekst koji generie terorizam iz razliitih razloga.
Zanimljivo bi bilo da smo pronali ovakvu studiju raenu na teritoriji SAD.
Potvrdu ranije iznesenih teza daje druga studija u kojoj su prikazani rezultati
istraivanja Marka Sejgmena (Marc Sageman).27 Uporednom analizom rezultata
istraivanja do kojih su doli Sejgmen i Baker (Edwin Bakker) utvrdili smo kako su
obojica uoila zajednike crte u drutvenom statusu i zanimanjima pripadnika teroristikih mrea meu magrebskim Arapima. Interesantan je podatak da su obojica
dola do gotovo identinih rezultata u odnosu na prosenu starost lanova teroristikih mrea prosek godina Sejgmenove grupe je 27,7 godina, a Bakerove 27,3 godine.
Analizom rezultata sprovedenih istraivanja utvreno je kako nema standardnih
terorista dihada, iako postoje neke zajednike crte meu pripadnicima pojedinih
mrea. Ono to Baker navodi kao znaajnu razliku, a to je nama u ovome istraivanju posebno zanimljivo, jeste mesto gde su se teroristi prikljuili svojim mreama.
Za razliku od Sejgmenovih globalnih mudahedina salafista, Baker je utvrdio da
su teroristi koje je on istraivao to postali u zemljama svog boravka, tj. u Evropi.
Broj teroristikih napada poinjenih u Evropskoj uniji od 2006. godine uverljivo pokazuje razmere ugroenosti Unije ovim problemom. Tokom 2006. godine u
Evropskoj uniji je izvedeno ukupno 498 teroristikih napada.28 Iste je godine uhapeno ukupno 706 osumnjienih terorista u 15 drava lanica. Analiza dostupnih
podataka za 2006. godinu pokazuje da najvie teroristikih mrea dihada postoji
upravo u zemljama koje su tokom iste godine najvie bile ugroene problemima
unutranjeg terorizma. To se u prvom redu odnosi na: Francusku, paniju i Veliku
Britaniju. Isto se odnosi i na mesto regrutovanja terorista-pripadnika meunarodnih teroristikih mrea. Najvei broj terorista dihada u Evropi regrutovao se
takoe u onim zemljama Unije koje su najvie bile ugroene napadima unutranjih teroristikih grupa (Velika Britanija i panija). Osumnjieni i umeani u osujeene teroristike planove u Velikoj Britaniji i Danskoj roeni su, ili su odrasli,
27 Marc Sageman, Understanding Terror Networks, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, 2004.
28 Pogledati: www.europol.europa.eu/publications/EU_Terrorism_Situation_and_Trend_
Report_TESAT2007.pdf, 2007.

Mina T. Zirojevi

127

u zemljama lanicama Evropske unije. Time se i praktino potvruju rezultati

istraivanja Edvina Bakera po kojima je u Evropskoj uniji aktivan velik broj teroristikih mrea dihada koje svojim napadima najvie ciljaju upravo na Evropsku uniju, iji su stanovnici mnogi od njih, ili su se u njoj rodili i odrasli. U oba
ranije navedena sluaja bili su umeani obraeni koji su radikalizovani u Evropi.
Grafiki prikaz 1: Udeo teroristikih mrea dihada po zemljama EU29

Grafiki prikaz 2: Udeo regrutovanih terorista dihada po mestu

regrutovanja u Evropi (u poreenju sa podacima za Avganistan)30

29 Izvor podataka za izradu ovog prikaza je pomenuta studija Edvina Bakera od 2007. godine.
30 Ibid.

128

Mina T. Zirojevi

Realistina procena mogunosti za eliminaciju pretnji

ovjeku nanosi nepravde,
uskrati mu sve mogunosti nadoknade ili olakanja poloaja,
prognaj ga ako se potui,
zaepi mu usta ako digne glas,
raspali ga po licu bude li se opirao,
pa e na koncu poeti napadati noem i bombama.
Dord Kenan31
Siromane drave izvoznice su zloina, izbeglica i sveopteg nezadovoljstva njihovih graana. U izbeglikim logorima vladaju siromatvo, beda, glad,
bolesti, frustracije, beznae i ekstremizam. Stoga se terorizam nemonih i siromanih ne iskorenjuje teroristikim sredstvima i metodama oruanom agresijom i okupacijom, potinjavanjem i dominacijom. Naprotiv, iskustvo pokazuje
da nasilje podstie novo nasilje. Terorizam nemonih i siromanih ne iskorenjuje
se ni novim svetskim dugim ratom (War without End).32 Etiki prihvatljiv izbor
borbe protiv terorizma jeste izbor samo moralno doputenim sredstvima. Pritom
se postavlja pitanje etiko prihvatljivog kriterijuma izbora moralno doputenih
sredstava i ko ga odreuje. Neizbene su primerene dimenzije upotrebe moi u
okolnostima borbe protiv terorizma. Meutim, ne smemo zaboraviti da mo bez
pravde vodi u nasilje i tiraniju, a pravde bez moi nema. Ius ex injuria non oritur
pravda se ne temelji na nepravdi glasi jedna latinska izreka, a drutvo koje ne
titi vladavinu prava postaje drutvo bezakonja. Prevladavanje terorizma mogue
je promenom ove politike koja nije suprotna istinskim demokratskim vrednostima, osudom i podsticanjem osude ekstremistikih tumaenja religija, recepcijom i podsticanjem svetskog etosa, bez obzira na rasnu, nacionalnu, kulturnu
i religijsku pripadnost, pospeivanjem dijaloga meu sukobljenim stranama, te
prevladavanjem siromatva.33
Kao to pie Desika tern, (t)rebamo priznati da neke od vrijednosti po
kojima su Amerikanci (ali i zapadne zemlje, prim. aut.) poznati i izvoze ih u svijet, ukljuuju neumorni konzumerizam, atomizirano drutvo, interpretaciju slobode bez pravila i odgovornosti, te glorifikaciju vulgarnosti i nasilja na filmu i u
31 Lloyd Pettiford i David Harding, Terorizam: novi svjetski rat, op. cit., str. 19.
32 Doktrina dugog rata je termin Buove administracije iz 2006. godine, ujedno i naslov
knjige Majkla Klarea: Michael T. Klare, War without End, Alfred A. Knopf, New York, 1972.
33 Projekt svjetskog etosa (Kng), programsko stajalite, oznaava tri kljune teze: 1) nema
preivljavanja bez svjetskog etosa; 2) nema svjetskog mira bez religijskog mira; 3) nema religijskog mira bez religijskog dijaloga (Ivan Cifri, Moderno drutvo i svjetski etos: perspektive
ovjekova nasljea, Hrvatsko socioloko drutvo i Zavod za sociologiju Filozofskog fakulteta u
Zagrebu, Zagreb, 2000, str. 86).

Mina T. Zirojevi

129

glazbi.34 Osuda irenja takvih vrednosti, ne samo u okviru arapskog svijeta, razumljiva je, ali ne i osuda oruanim nasiljem. Postoji li realna pretpostavka za razgovor sukobljenih strana ija je iskljuivost utemeljena na osvetnikim ciljevima
jednake ili vee smrti? Postoji. Kada je re o politici, reenje sukoba izmeu dravnog terorizma i terorizma samoubica jeste u pronalaenju politikoga (Urlih Bek).
Prema Beku (Ulrich Beck), (p)olitika koja pravila ne samo provodi nego ih i mijenja, politika koja nije samo politika politiar, nego i politika drutva, ne samo
politika sile () nego i politika oblikovanja, umijee politike. To se moe pokazati
na svim razinama, u svim temama, posebno u vanjskoj i vojnoj politici.35
Dijalog, u pronalaenju politikog reenja, meu sukobljenim stranama
podrazumeva jezik kao sredstvo komunikacije kao i samu komunikaciju izmeu
ljudi. Uslov za to jeste i stanje ataraksije stanje duevnog mira kao ideala
mudrih ljudi. Ataraksija je kod stoika ideal mudraca koji to stanje ostvaruju kad
se uzdignu iznad svih afekata. U razgovorima meutim dolazi do interakcije u
kojoj se iskazuju razliiti pojedinani, grupni, grupnipolitiki, dravni, kulturni
i drugi interesi. Ranije se prednost davala procesima konsenzusnog sporazumevanja, a zapostavljali su se konfliktni procesi. Sada prema Francu Vregu (France
Vreg), paradigma nove komunikacijske interakcije () temelji se na pretpostavci
da je komuniciranje oblik strateke interakcije koja sadri dva protivrena procesa: proces pribliavanja, konjunkciju dviju linosti, dvaju identiteta kao i proces udaljavanja, disjunkciju dviju linosti, odnosno uvanje identiteta, vlastitog
interesa i nadmoi.36
U interkulturalnoj komunikaciji re je o susretanju kultura s razliitom
povijesnom i kulturnom tradicijom, s razliitim oblicima civilizacija i stupnjevima socioekonomske i tehnoloke razvijenosti.37 Svakodnevna stvarnost pokazuje nam da, najee, nije re o mirnom susretu kultura, nego o suoavanju,
udaljavanju i sudaru dve ili vie kultura, dve ili vie linosti, dve ili vie nacionalnih, verskih, ideolokih identiteta. Interkulturno komuniciranje je, podsea
Vreg, sposobnost, kretanja kroz kulturne prepreke.38 ovek zapadne kulture
esto iskazuje svojevrsni kulturalni narcizam i ne pokazuje dovoljan interes za
upoznavanjem sa vrednostima drugih kultura. Naprotiv, on esto nekritiki prihvata doktrinu o sukobu civilizacija podelu svetske populacije, recimo Samjuela Hantingtona (Samuel Huntington), na zapadni, islamski, hinduistiki,
budistiki svet ili Hegelovu (Georg Wilhelm Friedrich Hegel) na istorijske i
34 Jessica Stern, Terorizam u ime Boga: zato ubijaju vjerski militanti, op. cit., str. 308.
35 Ulrich Beck, Pronalaenje politikoga: prilog teoriji refleksivne modernizacije, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2001, str. 25.
36 France Vreg, Humana komunikologija: etoloki vidici komuniciranja, ponaanja, djelovanja
i opstanka ivih bia, Nonacom i Hrvatsko komunikoloko drutvo, Zagreb, 1998, str.18.
37 Ibid., str. 81.
38 Ibid., str. 83.

130

Mina T. Zirojevi

neistorijske narode. Pluralizam kultura, jezika i prava na dostojanstven ivot,

nune su pretpostavke pravde i istine. A borba za istinu i pravdu jeste i konkretno
preuzimanje odgovornosti. Prema teoriji socijalne komunikacije Jirgena Habermasa (Jrgen Habermas), istina se oblikuje kao suglasje (konsenzus) u jednome
univerzalnom razgovoru koji je, dakako, lien moi.39
Socijalni dodiri, u svakom pa i u interkulturnoj komunikaciji, utiu na
izgradnju poverenja, na prevladavanje predrasuda i suzbijaju agresivnost. Ignorisanje pravde, objektivne istine, tolerancije, dijaloga, pristanak je na iskljuivost
i sukob, na stabilnu ravnoteu terorizama, radikalnom destrukcijom i osvetom
jednakom ili veom smrti pristanak na proienje sveta terorom, na pobede
koje nikome ne donose dobro. Takve pobede morale bi da posrame pobednike,
posebno to konana pobeda nije mogua ni za jednu stranu.

Bibliografija
Baudrillard, Jean, Duh terorizma, Meandar, Zagreb, 2003.
Baudrillard, Jean, Power inferno, Meandar, Zagreb, 2003.
Beck, Ulrich, Pronalaenje politikoga: prilog teoriji refleksivne modernizacije,
Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2001.
Chomsky, Noam, Mo i teror, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2003.
Cifri, Ivan, Moderno drutvo i svjetski etos: perspektive ovjekova nasljea, Hrvatsko socioloko drutvo i Zavod za sociologiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu,
Zagreb, 2000.
Habermas, Jrgen, Filozofski diskurs moderne, Globus, Zagreb, 1998.
Kegli ml., arls V. i Vitkof, Judin R., Svetska politika: trend i transformacija, Centar za studije Jugoistone Evrope, Fakultet politikih nauka i Diplomatska akademija, Beograd, 2004.
Maalouf, Amin, U ime identiteta: nasilje i potreba za pripadnou, Prometej,
Zagreb, 2002.
Pettiford, Lloyd i Harding, David, Terorizam: novi svjetski rat, Mozaik knjiga,
Zagreb, 2005.
Rose, John, Mitovi cionizma, Naklada Ljevak, Zagreb, 2005.
39 Alois Halder, Filozofijski rjenik, Naklada Juri, Zagreb, 2002, str. 132.

Mina T. Zirojevi

131

Sen, Amartya, Identitet i nasilje: iluzija sudbine, Masmedia, Zagreb, 2007.

Staguhn, Gerhard, Knjiga o ratu: zato ljudi ne mogu ivjeti u miru?, Mozaik
knjiga, Zagreb, 2007.
Stern, Jessica, Terorizam u ime Boga: zato ubijaju vjerski militanti, Slovo, Zagreb,
2006.
ei, Bogdan, ovek, smisao i besmisao: dijalektika smisla i besmisla, Rad, Beograd, 1977.
Vreg, France, Humana komunikologija: etoloki vidici komuniciranja, ponaanja,
djelovanja i opstanka ivih bia, Nonacom i Hrvatsko komunikoloko drutvo,
Zagreb, 1998.
Zinn, Howard, Terorizam i rat, Prometej, Zagreb, 2003.

FIGHT AGAINST TERRORISM

Nowadays, after the September 11 attacks on New York and Washington,
the use of the words war, and war on teror, seems to be omnipresent in
political declarations, in the world media, and even in the writings of some
legal commentators, when referring to the unilateral use of force by some
states. Terrorism thus potentially pertains not only to terrorist organizations
(e.g. Al-Qaida) and their members, but also to states accused of supporting
terrorism. However, in contemporary international law there is no legal
basis for the unilateral use of force, except in self-defense. In this article the
author addresses the reasons of terorism, especially suicidial terrorism, as
well as measures undertaken by the international community and national
legislation in anti-terrorism policy.
Key words: terrorism, financing of terrorism, globalisation, war on terror,
vengeful policy.

UDK: 343.9.02:316.774
Godina IV, broj 2, 2010, str. 132149
Izvorni nauni rad
April 2010.

MORALNA PANIKA
I ORGANIZOVANI KRIMINAL
Sran Kora
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd

APSTRAKT
Rad analizira kako se opaanje fenomena organizovanog kriminala u
kontekstu postojanja pretnje po linu bezbednost i zajednike vrednosti
menja u meudejstvu sa medijima, dravnim institucijama i ostalim akterima demokratskog politikog procesa. Raznorodnost i brojnost novih
bezbednosnih pretnji stvara pometnju kod graana u pokuaju da ocene
koje opasnosti jesu objektivne i da na osnovu toga postave zahteve dravnim institucijama za njihovo otklanjanje iz socijalnog okruenja. Budui
da iz ugla pojedinca i njegove bezbednosti nije vano da li je neka pretnja
objektivna ve da li je on opaa kao realnu, cilj analize jeste utvrivanje
dinamike oblikovanja opaanja pretnje organizovanog kriminala po bezbednost posredstvom sociolokog koncepta moralne panike. Autor takoe
posveuje panju i istraivakoj upotrebnoj vrednosti koncepta moralne
panike za objanjavanje reakcije javnosti na drutveni problem organizovanog kriminala.
Kljune rei: moralna panika, organizovani kriminal, ljudska bezbednost,
mediji, javnost, institucije, kontrolna politika.

Sudei prema senzacionalistikim naslovima priloga u tampanim i elektronskim medijima, te apokaliptinom diskursu sadranom u proizvodima
masovne kulture, ivimo u drutvu koje obiluje opasnostima odnosno pretnjama

srdjan@diplomacy.bg.ac.rs

Sran Kora

133

po bezbednost pojedinaca i socijalnih grupa. Pretnje proistiu iz naruene prirodne ravnotee ili su prouzrokovane ljudskim delanjem i krahom moralnih
vrednosti. Globalno zagrevanje, zemljotresi, cunami, vulkanske erupcije, poplave,
uragani, svinjski grip, HIV, nekontrolisano irenje nuklearnog materijala, ilegalni
imigranti, terorizam, organizovani kriminal, korupcija itd. jesu popularne
teme koje iznova, dan za danom, cirkuliu u medijskom prostoru i, oblikovanjem javnog mnjenja, utiu na opaanje pojedinaca o stepenu ugroenosti bezbednosti. Uporedo sa medijskim spinovanjem, jaanje represivnih funkcija i
ovlaenja kao institucionalni odgovor savremene demokratski ustrojene drave
na raznorodnost bezbednosnih pretnji, doveo je do sekuritizacije javnih politika.1
Dramatino predstavljanje pojedinih drutvenih problema i naglaavanje navodne
ugroenosti zajednikih vrednosti otvorilo je prostor primeni ekstremnih mera i,
u krajnjem ishodu, meanju organa vlasti u podruje neprikosnovene privatnosti graana. Utoliko je znaajno preispitati promenu sadrine pojma bezbednosti
koja je utrla put sekuritizaciji javnih politika.
Bezbednost se najsaetije moe odrediti kao odsustvo pretnji usvojenim
vrednostima, kako je to uinio Arnold Volfers (Arnold Wolfers), ili kao mala
verovatnoa nanoenja tete usvojenim vrednostima, kako je prethodnu definiciju preformulisao Dejvid Boldvin (David A. Baldwin).2 Uporedo sa poveanjem
interesovanja akademske zajednice i organa javne vlasti za fenomen organizovanog kriminala sredinom devedesetih godina dvadesetog veka odigrala se promena
u shvatanju sadrine vrednosnog elementa obuhvaenog pojmom bezbednosti.
U sreditu tradicionalnog koncepta bezbednosti nalazi se zatita nacionalne
drave i osnovnih atributa njene suverenosti prvenstveno vojnim sredstvima,
razradom mehanizama spoljne i odbrambene politike kako bi se spreili i izbegli
sukobi sa drugim dravama i izvojevala pobeda ako do sukoba ipak doe. Novi
koncept koncept ljudske bezbednosti, ne osporava znaaj nacionalne drave
ve naglaava jednaku vanost zatite ljudi, njihovih zajednica i ivotnog okruenja. Bezbednosne pretnje vie ne potiu samo od drugih drava, nego i od
raznovrsnih prirodnih i drutvenih procesa i pojava koje prevazilaze nacionalne
granice. Koncept ljudske bezbednosti prvi put se pojavljuje u Izvetaju o ljudskom razvoju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) objavljenom 1994.
godine, gde su kao njegove glavne karakteristike navedeni univerzalnost, meuzavisnost sastavnih elemenata, naglasak na politici prevencije i antropocentrinost.3 Usledila je potom viegodinja akademska rasprava o moguim pravcima
suavanja prvobitnog koncepta, ija irina i obuhvatnost predstavljaju znaajno
1 Opirnije o sekuritizaciji i njenim posledicama u: Aleksandar Fati, Uloga kazne u savremenoj poliarhinoj demokratiji, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2010.
2 David A. Baldwin, The concept of security, Review of International Studies, Vol. 23, 1997, p. 13.
3 Human Development Report 1994, UNDP, 1994, http://hdr.undp.org/en/media/hdr_1994_
en.pdf.

134

Sran Kora

ogranienje za analitike potrebe bez rezultata. Primera radi, Horhe Nef (Jorge
Nef) ljudsku bezbednost sagledao je kao sistem sainjen od pet, na brojne naine
meusobno povezanih podsistema ivotne sredine, privrede, drutva, politike
zajednice i kulture.4 Dord Meklin (George MacLean) pomenutim pojmom obuhvata bezbednost pojedinca u neposrednom okruenju, zajednici sa drugima i
ivotnoj sredini, u vidu pristupa elementarnim ivotnim potrebama i line sigurnosti od: krenja osnovnih ljudskih i kolektivnih prava, epidemija, nasilja, prinudne migracije, politike korupcije, kriminala, terorizma, prekomerne upotrebe
prirodnih resursa i zagaenja.5
Valjana analiza bezbednosnih pretnji pretpostavlja razlikovanje izmeu
objektivne i subjektivne dimenzije bezbednosti, kojim se naglaava neophodnost
opreznog istraivakog pristupa u proceni da li je neka pretnja stvarna ili su je
politiki odluioci precenili/potcenili u zavisnosti od konteksta osmiljavanja i
sprovoenja javne politike i proklamovanih interesa i ciljeva.6 Koncept bezbednosti primenjen u konkretnom sluaju zapravo nikada ne predstavlja odgovor
na objektivne drutvene okolnosti, ve je proizvod politikih i saznajnih izbora
kojima se odreuje njegova sadrina.7 Zbog toga ni teoretiari nisu saglasni u
sagledavanju kvantitativnog elementa pojma bezbednosti odnosno mogunosti stepenovanja bezbednosti. Premda se ini da ideja bezbednosti sma po sebi
podrazumeva da je neto ili bezbedno ili nije bezbedno, u praksi je skoro nemogue postii da neka vrednost bude apsolutno bezbedna od ugroavanja.8
iroko poimanje bezbednosti prati dugaak spisak novih pretnji, koje se u
zavisnosti od okolnosti smenjuju na dnevnom redu koje akteri dravne institucije, politike stranke, interesne grupe i organizacije graanskog drutva
postavljaju u okviru politikog procesa. Efikasno suprotstavljanje delovanju grupa
organizovanog kriminala predstavlja jedno od prioritetnih pitanja javne politike u oblasti ouvanja ljudske bezbednosti, jednako u razvijenim i tranzicionim
zemljama. Posmatrano sa stanovita prirodne egzistencijalne potrebe za ouvanjem bezbednosti nije vano da li je organizovani kriminal objektivna pretnja,
ve da li ga pojedinac opaa kao realnu opasnost po osnovne vrednosti. Zbog toga
e analiza u ovom radu biti usmerena na utvrivanje osnovnih obeleja meudejstva vlasti, medija i graana u kontekstu oblikovanja opaanja pretnje organizovanog kriminala po ljudsku bezbednost. Kao analitiko orue posluie socioloki
4 Gary King and Christopher J. L. Murray, Rethinking Human Security, Political Science
Quarterly, Vol. 116, No. 4, 20012, p. 591.
5 Ibid.
6 Arnold Wolfers, National Security as an Ambiguous Symbol, Political Science Quarterly,
Vol. 67, December 1952, p. 485.
7 Keith Krause and Michael C. Williams, Broadening the Agenda of Security Studies: Politics
and Methods, Mershon International Studies Review, Vol. 40, No. 2, October 1996, p. 234.
8 David A. Baldwin, The concept of security, op. cit., pp. 145.

Sran Kora

135

koncepti moralne panike i drutva rizika, ali uz kritiko preispitivanje koji koncept je podesniji za objanjavanje percepcije bezbednosnih pretnji i kolektivnih
akcija lanova jedne drutvene zajednice.
Pretee moralne panike
Preovlaujui oseaj opte ugroenosti podstakao je pojedine teoretiare da
moderno doba nazovu dobom moralne panike (Kenet Tompson) ili da tvrde da
je moralna panika sve vreme i svuda oko nas (es Krier).9 ini se da svaki fenomen danas moe da izazove moralnu paniku rejv urke, nasilje na televiziji i
filmu, genetski modifikovana hrana, bolest ludih krava, svinjski i ptiji grip, seksualno prenosive bolesti, internet pedofilija, pasivno puenje, kompjuterske igre
itd. stoga smo svi u panici od neega. Ukratko, pojam moralne panike oznaava socijalni fenomen preterane reakcije medija, policije, drugih dravnih institucija ili ire javnosti na delovanje pojedinaca ili drutvenih grupa, koje moe,
samo po sebi, biti trivijalne prirode, ali se opaa kao realan drutveni problem i
ozbiljna pretnja osnovnim vrednostima jedne zajednice.
Mada jeste neposredan proizvod jakog uticaja medija na formiranje javnog
mnjenja, moralna panika se moe pronai i u vremenima davno pre nastanka
tampe i televizije. Primera radi, manija progona vetica, koja je tokom esnaestog
i sedamnaestog stolea zahvatila delove Evrope i SAD, moe se smatrati preteom savremenog fenomena moralne panike. Najopseniji lov na vetice, posmatrano na evropskom nivou, sproveden je izmeu 1645. i 1647. godine u Engleskoj,
a predvodio ga je advokat Metju Hopkins (Mathew Hopkins) samoproklamovani dravni progonitelj vetica. Vetiarenje je smatrano antihrianskim delovanjem pogubnim po zajednike vrednosti, pa su lokalne vlasti i anglikanska
crkva organizovali lov na vetice, sa krajnjim ishodom u vidu hiljada optuenih,
sasluavanih, muenih i pogubljenih osoba skoro iskljuivo ena.10 Slian sluaj
moralne panike odigrao se u Srbiji 1725. i 1732. godine, a zabeleen je u zvaninim dokumentima Habzburke monarhije i o njemu je izvetavano irom Evrope,
kada su metani dva sela u Pomoravlju prijavili ubistva koja su navodno poinili
povampireni pokojnici.
Moralna panika postojala je i u viktorijansko doba britanske istorije, kada je
tokom pedesetih i ezdesetih godina devetnaestog veka u stanovnitvu bio rairen
strah od novog vida ulinog kriminala, tzv. garotiranja (garroting) pljakanja
davljenjem i onesveivanjem rtve. Panika je rezultirala uvoenjem posebnih
9 Kenet Tompson, Moralna panika, Klio, Beograd, 2003, str. 9; Chas Critcher (ed.), Moral
Panics and the Media, Open University Press, Berkshire, 2006, p. 3.
10 Ian Marsh and Gaynor Melville, Crime, Justice and the Media, Routledge, London and New
York, 2009, pp. 546.

136

Sran Kora

propisa i stroih kazni, a procvetale su i firme koje su nudile usluge obezbeenja.

U prvoj polovini dvadesetog veka poznati su talasi moralne panike u pojedinim
delovima SAD kao odgovor na pojavu radija i automobila, gde su ovi izumi osuivani kao izvori nemoralnog ponaanja.11
Razvoj pojma moralne panike
Prvi izvetaj o savremenom fenomenu moralne panike objavio je 1971.
godine britanski sociolog Dok Jang (Jock Young), a povod je bio statistiki zabeleen porast upotrebe narkotika meu omladinom. Jang je ukazao na spiralni efekat meudejstva medija, javnog mnjenja, interesnih grupa i dravnih institucija
koji je doveo do pojave moralne panike.12 Takoe, britanski sociolog ukazao je
na problem koji nastaje usled stereotipnog prikazivanja devijantnog ponaanja u
medijima.13 Kako stereotipi jesu iskrivljene predstave i proistiu iz jednodimenzionalnog saznanja devijantnih obrazaca ponaanja, onda ni drutvena reakcija
pobuena izmiljenim stereotipima, umesto tanim podacima i pouzdanom znanju, ne moe biti racionalno utemeljena i usmerena na zatitu opteg dobra.
Stenli Koen (Stanley Cohen) prvi je sistematino uveo koncept moralne
panike u sociologiju 1972. godine, kada je objavio studiju o potkulturama modsa
i rokera u Velikoj Britaniji, podstaknutu uestalim izvetavanjem medija o njihovom asocijalnom ponaanju tokom ezdesetih godina dvadesetog veka. Preterano pridavanje znaaja tuama modsa i rokera Koen je pripisao injenici da ih
je javnost opaala kao simbole tetnog uticaja amerikog hedonizma na domau
omladinu, koja je time odbacila tradicionalne britanske vrednosti trezvenosti i
marljivosti.14 Procesualni model rasta devijantnosti ponaanja koji je razvio Koen
prikazuje kako neki dogaaj ili drutvena akcija stvaraju moralnu paniku. Prvo
mediji u elji da osvoje veu publiku preuveliavaju problem devijantnog ponaanja ili ivotnog stila proisteklog iz pokuaja mladih da razree svoj strukturni
poloaj. Potom institucije sistema reaguju pojaanim kontrolnim i represivnim
merama posredstvom policije i pravosua, to dalje podstie devijantno ponaanje. Na to politiari iniciraju usvajanje novih, represivnijih propisa legitimizovanih podrkom lokalnih graanskih grupa, spontano stvorenih u ugroenim
takama susreta sa akterima asocijalnog ponaanja, koje zahtevaju hitno reavanje
11 Na primer, vostvo malih protestantskih zajednica automobil je nazivalo javnom kuom na
tokovima.
12 Detaljnije o Jangovom istraivanju u: Ian Marsh and Gaynor Melville, Crime, Justice and the
Media, op. cit., pp. 457.
13 Devijantnost je nepostupanje prema datom skupu normi koje prihvata znaajan broj lanova jedne zajednice ili drutvo kao celina (Entoni Gidens, Sociologija, CID, Podgorica, 2001,
str. 125).
14 Opirno o Koenovoj studiji videti u: Kenet Tompson, Moralna panika, op. cit., str. 4153; Ian
Marsh and Gaynor Melville, Crime, Justice and the Media, op. cit., pp. 415.

Sran Kora

137

nastalog drutvenog problema, a to dalje oblikuje javno mnjenje i mobilie celokupnu politiku zajednicu.
Na tragu opisanog Koenovog modela mogue je kao osnovne elemente definicije moralne panike izvui sledee stavove: 1) opaanje postojanja pretnje vrednostima ili interesima zajednice; 2) pretnju mediji interpretiraju i posreduju na
nain razumljiv iroj javnosti; 3) nagli porast zabrinutosti javnosti; 4) reakcija
dravnih institucija ili onih koji utiu na oblikovanje javnog mnjenja; i 5) panika
iezava iz javnog diskursa i prelazi u kolektivno pamenje ili proizvodi drutvene
promene. Moralna panika uvek podrazumeva da je pretnja upuena temeljnim
vrednostima oko kojih postoji konsenzus u jednom drutvu, a vea je verovatnoa
da e zajednica biti ranjivija na pretnju u kriznim i burnim razdobljima krupnih
drutvenih promena, kada su ljudi pod ogromnim stresom. Dodue, moralna
panika se moe pojaviti i kada nema primetnog porasta stresa, te okolnosti koje
pogoduju njenom nastanku nikako ne treba svoditi na fizioloke inioce.15 Ipak,
meu teoretiarima postoji saglasnost da se moralna panika najee pojavljuje u
okolnostima zabrinutosti nesrazmerno velike u odnosu na objektivnost navodne
pretnje, poveanog neprijateljstva prema grupi koja se devijantno ponaa, te da
nastaje iznenada i traje kratko.
Stjuart Hol (Stuart Hall) je pratei i dalje razvijajui Koenov model istraio paniku stvorenu tokom sedamdesetih godina minulog stolea oko kradljivaca
afrikog porekla koji su nasilno otimali tane na britanskim ulicama i uneli veliki
stepen nesigurnosti meu graanstvo. Hola je zanimalo da otkrije zato je britansko drutvo tako otro reagovalo u ovom sluaju moralne panike, a objanjenje je naao u tome da je medijsko izvetavanje o razbojnitvima jasno pokazalo
oseaj drutvene nemoi, zabrinutost za slom porodice kao institucije i svest o
moralnom padu. U osvrtu na politiki aspekt, Hol primenjuje Gramijev (Antonio Gramsci) koncept hegemonije, pa raanje drutva zakona i reda sedamdesetih godina u Velikoj Britaniji tumai kao izraz nesposobnosti drave da osvoji
srca i umove lanova zajednice, oliene u sve otvorenijoj upotrebi poluga moi
kako bi kontrolisala pojedine segmente drutva.16
Tokom devedesetih godina u SAD, moralna panika je u okviru konstrukcionistikog pristupa u sociologiji sagledana kao drutveni problem koji je kolektivno identifikovan i definisan kao takav, odnosno problem predstavlja misaoni
konstrukt pre nego objektivnu stvarnost. Na primer, narkomani su devijantni
zato to njihovo ponaanje ostali lanovi drutva, a posebno oni na vlasti, oznaavaju kao devijantno. Prema Filipu Denkinsu (Philip Jenkins) nije mogue definisati neki drutveni problem na objektivan nain bez upliva vrednosti koje nosimo
15 Kenet Tompson, Moralna panika, op. cit., str. 17.
16 Stuart Waiton, The Politics of Antisocial Behavior: Amoral Panics, Routledge, New York and
London, 2008, pp. 1078.

138

Sran Kora

u sebi, jer sam govor o problemu implikuje da postoji reenje, te da je potrebno

i poeljno da doe do neke promene. Ipak, potpravac kontekstualnih konstrukcionista u svojim istraivanjima kritiki ispituje injenice i statistike podatke, te
stavove i iskaze rtava, interesnih grupa, drutvenih pokreta, strunjaka i politiara.
Kako je pristup sociolokog konstrukcionizma pretio da izjednai pojam
moralne panike sa pojmom drutvenog problema, dalja akademska razmatranja naglasila su zato ipak treba razlikovati navedene kategorije. Erih Gud (Erich
Goode) i Nahman Ben-Jehuda (Nachman Ben-Yehuda) naveli su u studiji objavljenoj 1994. godine pet merila koja moralnu paniku razdvajaju od socijalnog problema: 1) kod moralne panike neophodno je da postoji povien nivo zabrinutosti
za ponaanje odreene socijalne grupe i posledice tog ponaanja; 2) zabrinutost
vodi poveanom stepenu odbojnosti prema toj grupi; 3) zabrinutost i odbojnost
moraju se spojiti sa odreenim nivoom saglasnosti itavog drutva da ponaanje
te grupe predstavlja realnu i ozbiljnu pretnju; 4) kod moralne panike se na ponaanje reaguje nesrazmerno; i 5) sama priroda moralne panike nestalna je ona
poput erupcije izbija brzo i naglo se slee.17 Razdvajanje dvaju pojmova posebno
je postalo znaajno nakon poetka javnog govora o HIV-u, kada su talasi moralne
panike postali sve ei i, sveobuhvatnou potencijalne viktimizacije, postali
trajni uzronik visokog nivoa drutvene zebnje. Uprkos stalnom rastu drutvene
zebnje, slabljenje oseaja privrenosti osnovnim vrednostima zajednice uticalo je
na graane da sve tee oko sebe prepoznaju i definiu drutvene probleme.18 ini
se da u postmodernom dobu dogaaji i fenomeni u podruju socijalnih odnosa
moraju da budu ekstremni, ili da se o njima pria jezikom krajnosti, da bi uopte
bili primeeni i oznaeni kao drutveni problemi.
Moralna panika zbog organizovanog kriminala
Akademska razmatranja moralne panike iz prve dekade dvadeset prvog
veka usredsreuju panju na strukturne probleme sa kojima se suoavaju mladi
narataji u postindustrijskim drutvima, gde se usled nepovoljnih ekonomskih
okolnosti produbljuje jaz izmeu imunih i siromanih slojeva. Strukturni problemi jedan su od vanih inilaca reprodukovanja devijantnog ponaanja koje
pogoduje opstanku i irenju mrea organizovanog kriminala. Teoretiari iz razliitih disciplina u okviru korpusa drutvenih nauka i strunjaci za javnu politiku u SAD, tokom poslednjih nekoliko godina, upozoravaju na znake nastanka
i konsolidacije crne potklase, zarobljene u segregisanim getoima nastalim u
17 Detaljnije u: Erich Goode and Nachman Ben-Yehuda, Moral panics: The Social Construction
of Deviance, Blackwell, Oxford, 1994, pp. 3340.
18 Eamonn Carrabine et al., Criminology: A sociological introduction, Routledge, London and
New York, 2004, p. 73.

Sran Kora

139

urbanistiki propalim starim jezgrima amerikih metropola. Novi drutveni sloj

karakteriu vrsta opredeljenost ka antisocijalnim obrascima ponaanja i sve vea
izolovanost od ire drutvene zajednice. U Francuskoj i okolnim zemljama EU,
istinska moralna panika stvorena je oko iskljuenosti i segregacije u predgraima
otelotvorene u konsolidaciji geto-gradova (cits-ghettos), za koje se veruje da
predstavljaju smrtnu pretnju javnom redu i integracionistikom modelu narasle
imigrantske populacije.19 Odsustvo perspektive ostvarenja pristojnog ivotnog
standarda na drutveno prihvatljive naine, nagoni mlade da zaponu kriminalnu karijeru, prevashodno kroz ulini kriminal. Poznato je da vinovnici sitnog kriminala predstavljaju regrutnu osnovu za organizovani kriminal, pa lina
ambicija, surovost, praktine vetine i sposobnost brzog uenja kriminalnog
zanata mogu mladom pojedincu da osiguraju napredovanje inicijacijom u
grupu koja se dugorono i sistematino bavi ozbiljnim krivinim delima.
Moralna panika zbog umnoavanja getoa u mnogoljudnim urbanim sredinama sazdana je na zabrinutosti veeg dela drutva koji ivi u pristojnom socijalnom okruenju, proistekloj iz ranije medijski posredovanog i kontinuirano
promovisanog stereotipa o Afroamerikancu ili Hispanoamerikancu kao tipinom poiniocu krivinog dela i, stoga, glavnoj pretnji bezbednosti graana.
Utoliko se reakcija javnosti uklapa u elemente Koenove definicije moralne panike.
Ipak, stereotipna predstava smetena u kolektivnom pamenju moralno ispravne
veine pristojnih graana ini se da zahteva da se u ovom sluaju primene pomenuta Gudova i Ben-Jehudina merila razlikovanja moralne panike od socijalnog problema. Primetna je poveana odbojnost prema grupama sa devijantnim
ponaanjem, koja se prenosi u vidu rasta nepoverenja prema svim pripadnicima
etnikih zajednica koje su najei stanovnici geta. Opta saglasnost itavog drutva da ponaanje pripadnika geta predstavlja realnu i ozbiljnu pretnju, pojaana
institucionalnim odgovorom vlasti, vodi ka nesrazmernoj reakciji javnosti, koja
se kod ovog sluaja moralne panike odnosi na pogrenu logiku pretpostavku
da ivot u getu nuno sa sobom nosi izbor kriminalne karijere. esto policija i
drugi kontrolni dravni organi pristupaju omladini iz geta sa jakim predrasudama koje mogu ozbiljno da narue pretpostavku nevinosti ili ak da, bez opravdane potrebe, dovedu do prekomerne upotrebe sile sa smrtnim ishodom.20 Iako je
tano da znaajan broj prestupnika potie iz geta to moe da bude racionalan
razlog moralne uznemirenosti pristojne veine, to nikako ne znai da su svi itelji siromanih gradskih etvrti po prirodi stvari kriminalci ili da su skloni usvajanju devijantnih obrazaca ponaanja. Naprotiv, osnovano se moe tvrditi da su,
19 Loc Wacquant, Urban Outcasts: A Comparative Sociology of Advanced Marginality, Polity
Press, Cambridge and Malden, 2008, pp. 22930.
20 Vie sluajeva prekomerne upotrebe sile u postupanju policije izazvalo je u poslednje dve
decenije estoke nemire u getoima gradova SAD, Francuske, Nemake i jo nekih razvijenih
zemalja.

140

Sran Kora

dugorono posmatrano, veu tetu ekonomskoj i socijalnoj bezbednosti pripadnika srednjih slojeva u razvijenim zemljama, odnosno uopteno kvalitetu ivotnog standarda, nanele krupne korupcijske afere u korporativnom i bankarskom
svetu i insajderske manipulacije na svetskim berzama. Glavni vinovnici ovih dela
iz podruja tzv. kriminala belih okovratnika nisu moralno dezorijentisani lanovi
omladinskih bandi, ve osobe visokog socijalnog statusa, sa drutvenim ugledom
i snanim poznanikim i interesnim vezama sa krugovima politike elite.
Obeleja dinamike dimenzije opaanja fenomena organizovanog kriminala kao pretnje po bezbednost graana i zajednike vrednosti posredstvom
koncepta moralne panike moemo ispitati u sluaju zabrinutosti javnosti prouzrokovane poveanom zloupotrebom narkotika kod mladih. Na primer, krajem
osamdesetih i poetkom devedesetih godina minulog veka u Velikoj Britaniji bila
je stvorena moralna panika oko tzv. rejv urki kao novom potkulturnom hedonistikom omladinskom stilu koji ukljuuje upotrebu psihodelinih supstanci. Smrt
jedne sedamnaestogodinje devojke prouzrokovane ekstazijem pokrenula je kampanju protiv rejvera kao novih narodnih demona (Koen), koji ugroavaju tradicionalni sistem drutvenih vrednosti. Tada je senzacionalistikim sadrajima u
medijima javno mnjenje bilo uvereno u visoku stopu smrtnosti od ekstazija, iako
to ne potvruju podaci iz SAD gde je ova droga najdue u upotrebi. Mediji su prenaglaeno izvestili o traginom dogaaju i uznemirili javnost, koja je zahtevala
hitnu akciju policije i pravosua. Vlada je na zahteve graana odgovorila represivnim merama u vidu zabrane rejv urki i pojaane potrage za trgovcima ovom
vrstom narkotika. Dvadeset godina kasnije ekstazi je i dalje jedna od najtraenijih
i najjeftinijih droga. Proizvodnja i trgovina droga jedna je od najunosnijih oblasti
delovanja grupa organizovanog kriminala i dokle god bude postojala potranja
meu mladom populacijom, te mogunost ubiranja ogromnih profita, postojae
ova grana kriminalne industrije.
Umesto cenzorskog udara dravnih institucija na nenasilnu potkulturu rejvera, ini se da je britanska vlada trebalo da javne resurse usmeri na prevenciju
u vidu obrazovanja mladih o tetnim posledicama upotrebe ekstazija i srodnih
sintetikih narkotika. Na irem planu osmiljavanja socijalne javne politike, nadlene ustanove trebalo je da ozbiljno i odgovorno proue zato mlada pokolenja
od stvarnosti rado bee u svet halucinacija i da ponude alternativni stil ivota
jednako privlaan tinejderima. Tek onda bi bilo mogue sprovesti i efikasnu
kontrolnu politiku prema trgovcima narkoticima, koji se samo ponaaju prema
zakonu ponude i potranje, ime bi bila umanjena jedna od tzv. mekih bezbednosnih pretnji. Postoje primeri konstruktivnog odgovora na zabrinutost bez nepotrebnog i kontraproduktivnog omalovaavanja potkulture mladih, koje nikada
ne vodi reavanju postojeeg drutvenog problema. Moralna panika oko droga

Sran Kora

141

u SAD iznedrila je samostalne graanske inicijative za video nadzor javnog prostora u neposrednom susedstvu i snimanje lokalnih narkodilera radi pribavljanja validnih dokaza za njihovo krivino procesuiranje. Time je socijalna akcija,
u saradnji sa dravnim institucijama, ispravno usredsreena na uklanjanje konkretne bezbednosne pretnje, a na dui rok suava polje delovanja kriminalnih
grupa koje se bave trgovinom narkoticima na veliko.
Opisani sluaj moralne panike i pratea drutvena reakcija mogu se teorijski uokviriti demokratski konstruisanim modelom, koji naglaava genezu panike
iz mnjenja obinih graana temelja savremene politike zajednice. Ipak, najunosniji vidovi organizovanog kriminala ne pogaaju neposredno linu bezbednost veine graana, pa se usled izostanka spontane kolektivne moralne reakcije
moe dovesti u pitanje primena sociolokog koncepta moralne panike na opaanje
organizovanog kriminala. Na primer, veina graana ne prepoznaje nezakonitu
trgovinu naoruanjem, kulturnim dobrima, zatienim biljnim i ivotinjskim
vrstama ili ilegalnim migrantima kao pretnju po linu bezbednost, a esto nije
ni svesna postojanja ovih vrsta kriminalnih aktivnosti. Primera radi, ispitivanje
javnog mnjenja sprovedeno 2008. godine u Srbiji pokazalo je da svega 11 odsto
graana opaa organizovani kriminal kao najveu pretnju po linu bezbednost
gledano na nivou itavog drutva, a tek tri odsto posmatrano na nivou lokalne
zajednice.21 Utoliko je vano ispitati koji akteri politikog procesa i iz kojih razloga
stvaraju moralnu paniku u javnom mnjenju.
Zastupnici elitistiki konstruisanog modela objanjavanja moralne panike,
navode podsticanje zabrinutosti graana zbog porasta kriminala kao instrumenta
od presudne vanosti za ouvanje privilegovanog poloaja vladajue elite posredstvom jaanja mera za suzbijanja kriminala. U okviru ovog modela teite analize
pomera se ka pitanjima ko ima korist od stvaranja moralne panike i kakvu ulogu
u njenom stvaranju igra drava. Institucije sistema uvek tee da tumae drutvene
fenomene i dogaaje tako da podupiru vlastite zahteve za ouvanjem i unapreenjem birokratskih interesa. Ben-Jehuda naglaava jednaku vanost interesne
dimenzije u prouavanju moralne panike i pokazuje, kroz analizu panike o rastu
narkomanije koja je izbila 1982. godine u Izraelu, da u pozadini moralnih tema
pokrenutih u javnosti mogu da stoje politiki, ekonomski ili drugi interesi.22
Mogue je izdvojiti dva tipa interesa za stvaranje moralne panike. Opti
politiki interesi, vezani za nivo itave politike zajednice, izraavaju se u pokuaju vladajue stranke da usvajanjem i sprovoenjem mera za suzbijanje organizovanog kriminala, motivisanu navodnom brigom za bezbednost graana, dodatno
21 Javno mnjenje o reformama policije, Strategic Marketing Research, OEBS, 2008, http://arhiva.
mup.gov.rs/domino/mup.nsf/Javno%20mnjenje%20o%20reformama%20policije.pdf, str. 6.
22 Opirnije o rezultatima analize u: Nachman Ben-Yehuda, The Sociology of Moral Panics:
Toward a New Synthesis, The Sociological Quarterly, Vol. 27, No. 4, Winter 1986.

142

Sran Kora

legitimizuje dominantan poloaj na politikoj sceni. Takoe, problem organizovanog kriminala moe biti veto doveden u vezu sa etnikim grupama koje
tradicionalno imaju ulogu spoljnog neprijatelja u odnosu na domau politiku
zajednicu. Tako se kroz medijski konstruisanu moralnu paniku jaa nacionalna
homogenost domae javnosti i skree panja sa realne dimenzije kriminalnog
delovanja, pogotovo ako je ono interesno isprepletano sa pojedincima iz vladajue elite. Drugi tip interesa predstavljaju grupni interesi javnih funkcionera
srednjeg nivoa ili pojedinih struka. Na primer, policijski funkcioneri mogu
imati interes da, manipulativnim predstavljanjem statistikih podataka, podstiu nastanak moralne panike da bi opravdali budetska sredstva uloena u
rad specijalizovanih jedinica za suzbijanje organizovanog kriminala ili zahteve
za dodelom buduih uveanih resursa, kao i da skrenu panju sa svakodnevnih
propusta u radu policijskih slubenika. Strunjaci razliitih obrazovnih profila
profesionalno povezani sa prouavanjem ili osmiljavanjem politike borbe protiv
organizovanog kriminala, takoe mogu da prenaglaavaju realno stanje u ovoj
oblasti kako bi opravdali line ambicije ili potvrdili tanost ranije datih projekcija i preporuka.
Medijskim posredovanjem se neki drutveni dogaaj moe preobraziti u
talas moralne panike, pa je neophodno razmotriti ulogu sredstava javnog informisanja u okviru elitistiki konstruisanog modela. Kvalitet izvetavanja o kriminalu uopte, pa i o organizovanom kriminalu, prevashodno zavisi od policije
i pravosua kao osnovnih zvaninih izvora proverenih informacija. Stjuart Hol
razlikuje tri tipine forme vesti o kriminalu: 1) izvetaj zasnovan na izjavama
policije o istraivanjima odreenog sluaja, odnosno na policijskoj rekonstrukciji
dogaaja; 2) izvetaj o stanju borbe protiv kriminala, zasnovan na statistikim
podacima i njihovom tumaenju; i 3) izvetaji o kriminalu zasnovani na okonanim sudskim procesima ili praenju aktuelnih krivinih postupaka.23 Autoritativnost podataka u posedu dravnih organa otvara pitanje monopola institucija
sistema u tumaenju socijalnih fenomena i dogaaja. Na primer, dravni organi
mogu potencirati opasnost od vidova organizovanog kriminala gde postoji politika volja za suzbijanjem i koje inae lako dre pod kontrolom i pokazuju visok
stepen efikasnosti reavanja otkrivenih sluajeva. U tome im na ruku moe ii
nestrunost novinara, koji usled elementarnog nepoznavanja fenomenologije
organizovanog kriminala u svakoj iole profesionalnijoj kriminalnoj grupi vide
mafiju. Suprotno, postojanje sloenih oblika delovanja grupa organizovanog
kriminala koji su tei za otkrivanje i procesuiranje, ili gde zbog koruptivnih interesa nedostaje politika volja, bie prikrivano ili marginalizovano u zvaninim
statistikama i dokumentima, te oni nikada nee postati predmet moralne panike
konstruisane sa vrha drutva.
23 Navedeno prema: Kenet Tompson, Moralna panika, op. cit., str. 73.

Sran Kora

143

Osnovano se postavlja pitanje da li je mogue posredstvom medija uopte

voditi razumnu javnu raspravu o predmetima koji se pojavljuju u talasima moralnih panika. Politika izvetavanja obuhvata sloen proces odabira i razvrstavanja
dogaaja i njihovo pretvaranje u vesti u obliku prilagoenom ciljnoj italakoj
grupi. Izbor vesti odreen je privlanou teme prema kriterijumu nesvakidanjosti, dramatinosti, emotivnog naboja, traginog ishoda itd. Neki dogaaj postaje
medijski znaajan samo ukoliko mu se moe dodeliti mesto u okvirima postojeih kulturnih identifikacija.24 Mediji preuzimaju ulogu glasa celokupne javnosti i
tvrde da govore u njeno ime, ime osiguravaju legitimitet za vlastito vienje nekog
dogaaja. Graanima se manipulie tako da jedno drutveno pitanje uzimaju previe ozbiljno a drugo, moda stvarno vano, nedovoljno ozbiljno.
Zbog toga Rodni Tifen (Rodney Tiffen) ispravno prepoznaje pet crnih
taaka u kvalitetu medijskog izvetavanja: 1) netanost jednog ili vie elemenata
prie direktno otvara prostor za manipulisanje javnim mnjenjem; 2) selektivnost
motivisana politikom, ideolokom ili interesnom pristrasnou profilie vesti i
odreuje ta javnost moe da zna; 3) nesrazmernost znaaja dogaaja i panje koja
mu se poklanja, tako to se prikazuju hapenja sitnih narkodilera a ne izvetava se
o vidovima organizovanog kriminala koji dugorono donose ogromne profite ali
su manje uoljivi za javnost; 4) pogreno predstavljanje motiva ili razloga aktera
dogaaja o kojem se izvetava ignorie se sloenost odnosa aktera i namee
se tumaenje u jednostavnim kategorijama dobra i zla; i 5) kroz generalizacije ili
insinuacije sadrane u vestima pogreno se javnost navodi u pogledu stepena i
preovladavanja prestupa, pa je tako lake rei da ima korumpiranih policajaca
nego da je neki konkretni slubenik policije korumpiran.25 Stoga ne udi to je
moralna panika za pojedine teoretiare, poput Elison Kavanah (Allison Cavanagh), postala termin iskljuivo za oznaavanje zloupotreba novinara u izvetavanju u vidu namernog spinovanja drutvenih problema, posebno antisocijalnog
ponaanja i kriminala.26
Socioloki koncept moralne panike samo je delimino podesan kao analitiko orue za objanjavanje dinamike opaanja pretnje organizovanog kriminala po bezbednost graana. Sudei prema izloenim elementima definicije
moralne panike, organizovani kriminal samo u pojedinim svojim pojavnim oblicima moe postati predmet panike. Na primer, trgovina narkoticima u kontekstu
porasta zloupotrebe droga meu mladima lako podstie javnost da, uz dodatnu
medijsku interpretaciju tetnog dejstva narkotika, pone ovo podruje delovanja
24 Kenet Tompson, Moralna panika, op. cit., str. 6970.
25 Rodney Tiffen, Tip of the Iceberg or Moral Panic?, American Behavioral Scientist, Vol. 47,
No. 9, May 2004, pp. 11713.
26 Opirnije u: Allison Cavanagh, Taxonomies of anxiety: risks, panics, paedophilia and the
Internet, Electronic Journal of Sociology, 2007, www.sociology.org/content/2007/__cavanagh_
taxonomies.pdf.

144

Sran Kora

kriminalne industrije da opaa kao neposrednu pretnju vrednostima zajednice.

Dugorona upotreba droge unitava zdravlje zavisnika, podriva njegovu porodicu i ini ga socijalno neproduktivnom individuom, pa stoga predstavlja jasno
prepoznatljiv udar na moral i temeljne drutvene vrednosti. U sluaju drugih, u
javnosti manje vidljivih grana kriminalne industrije ili tzv. kriminala belog
okovratnika, koje ne prouzrokuju neposredne ljudske rtve, teko da e moi da
se izazove nagli porast zabrinutosti javnosti koji bi stvorio talas moralne panike
jer graani ne opaaju da to pogaa njihovu bezbednost. Izuzetak su pojedini
vidovi visokotehnolokog kriminala (kraa identiteta i zloupotreba elektronskih
kartica i ostalih dokumenata), mada oni jesu realna pretnja samo u zemljama sa
visokim udelom korisnika Interneta u ukupnom stanovnitvu.
Mogunost primene koncepta moralne panike na organizovani kriminal
posebno je malo verovatna u postkomunistikim drutvima, koja pate od hroninog manjka solidarnosti i konsenzusa oko temeljnih drutvenih vrednosti i
moralnih principa. Slom komunistikog morala i tenja svakog pojedinca da se
to bolje lino socijalno pozicionira, u okolnostima kada se tranziciona reforma
odvija pod geslom zgrabi i bei, dovela je u krajnjem ishodu do kriminalizacije
itavog drutva. Nunost osiguranja biolokog opstanka navelo je veinu graana da u nekom trenutku poine neko, makar i sitno, kriminalno ili nemoralno
delo, dok se vetina beskrupoloznog napredovanja na drutvenoj lestvici poela
oznaavati kao sposobnost. Tako je za veinu graana odgovor na nedoumicu
oko izbora alternativnog vrednosnog sistema bio prilagoavanje stanju drutvene anomije prihvatanjem kriminalnih obrazaca ponaanja kao normalnih,
uobiajenih modela drutvene komunikacije. Raireno prihvatanje kriminalnog
ponaanja, ma koliko neki njegovi vidovi bili bezazleni sa stanovita drutvene
opasnosti, u velikoj meri bilo je izraz podraavanja ponaanja predstavnika vlasti koje nije bilo sankcionisano. Zahvaljujui domino efektu krenje moralnih
i zakonskih normi postalo je rasprostranjeno u svim slojevima drutva, ime je
bio podriven nekadanji vrednosni konsenzus. Etika je iezla iz profesije, svih
segmenata javnog i privatnog sektora i drutvenih odnosa.
Opisana moralna dezorijentisanost u pogledu vrednovanja kriminala kao
devijantnog ponaanja dodatno je bila pojaana u bivim jugoslovenskim republikama, usled uea u graanskom ratu i izolovanosti pod pritiskom meunarodnih aktera. Brojnim televizijskim emisijama i novinskim tekstovima stvorena je
kod dela tadanje javnosti, posebno mladih narataja, predstava o akterima organizovanog kriminala kao uspenim poslovnim ljudima i portvovanim rodoljubima. Nekritikim poreenjem sa idealizovanim epskim junacima iz nacionalne
prolosti javno mnjenje je dodeljivalo oreol heroja pojedinim voama paravojnih jedinica zametaka kasnijih grupa organizovanog kriminala. Kritina

Sran Kora

145

masa javnosti potrebna za izazivanje moralne panike oko organizovanog kriminala teko da moe nastati upravo zbog iskrivljenih predstava i/ili nedovoljne
informisanosti graana o posrednom tetnom dejstvu organizovanog kriminala
po njihove ivote i blagostanje. Utoliko se ini malo verovatnim da otkrie, primera radi, ilegalne trgovine kulturnim dobrima, rairene prakse pranja novca
ili upliva organizovanog kriminala u sport mogu da stvore moralnu paniku kod
inae slabo razvijene demokratske javnosti, kojoj je jo uvek strana autonomna
socijalna ili politika akcija.
Selektivna reakcija dravnih institucija ili aktera politikog procesa koji
utiu na oblikovanje javnog mnjenja u postkomunistikim drutvima, poput
Srbije, ini se da ne odgovara sadrini Koenove definicije, niti pominjanom elitistiki konstruisanom modelu moralne panike. Izostanak zahteva graana za
uklanjanjem bezbednosne pretnje usled odsustva same moralne panike ne iziskuje preduzimanje odgovarajuih akcija dravnih organa u vidu zakonodavnih,
represivnih ili kontrolnih mera. U okolnostima netransparentnog finansiranja
politikih stranaka i predizbornih kampanja postoji verovatnoa da vladajua
elita nee posredstvom medija podstai talas moralne panike oko organizovanog kriminala ukoliko ne postoji saglasnost da se ozbiljno pristupi borbi protiv
ovog socijalnog fenomena. Manjak saglasnosti mogao bi da bude posledica interesne povezanosti pojedinaca iz krugova vlasti sa kriminalcima, odnosno podele
kriminalnih profita sa visokim javnim funkcionerima u vidu stabilnih korupcijskih aranmana.27 Alternativno objanjenje neprikladnosti elitistiki konstruisanog modela jeste praksa politike instrumentalizacije moralne panike. Vladajua
stranka/koalicija koristi moralnu paniku oko organizovanog kriminala kako bi
prvo prenaglaavanjem znaaja manje opasnih kriminalnih grupa ukazala na
postojanje drutvenog problema, a potom krenula u ve pripremljeni obraun i
tako prikazala u javnosti kako ba ona ima delotvoran odgovor na pretnje bezbednosti graana. Opozicione politike snage mogu posredstvom naklonjenih medija
da izazovu moralnu paniku kako bi u okviru predizborne kampanje pokazale da
vlast ne eli da suzbije organizovani kriminal. Na planu zatite grupnih birokratskih interesa priroenih rukovoenju policijom, pravosuem i javnim slubama
sa ulogom u sistemu institucija za spreavanje i suzbijanje organizovanog kriminala, mogua je pojava smanjenja znaaja primeenog kriminalnog ponaanja.
Policijski rukovodioci sa srednjeg nivoa hijerarhije, voeni motivom ouvanja vlastitih poloaja i privilegija, mogu da manipulacijom statistikim podacima o radu
policijskih slubenika i gonjenim krivinim delima spree protok informacija
27 Opirnije o potencijalnom uticaju organizovanog kriminala na vlasti balkanskih zemalja
videti u: Sran Kora, Korupcija kao model delovanja transnacionalnog organizovanog kriminala u jugoistonoj Evropi, Meunarodna politika, God. LVII, br. 1124, oktobardecembar
2006, str. 3848.

146

Sran Kora

o devijantnom ponaanju ka medijima, i time posredno onemogue nastanak

moralne panike. Takoe, sudei prema albama roditelja koje su dospele u javnost tokom proteklih nekoliko godina, pojedini direktori osnovnih ili srednjih
kola u Srbiji svesno su prikrivali prodaju droge u kolskom dvoritu, kako bi
pred nadreenim prosvetnim vlastima stvorili lanu predstavu da pod njihovom
upravom nema problema.
Uloga u modernom demokratskom poretku kao svojevrsne etvrte vlasti preporuuje medije za edukaciju ire javnosti o tetnom delovanju fenomena
organizovanog kriminala. Naalost, manjak profesionalnog integriteta i kritikog
pristupa u izvetavanju i senzacionalistiko bavljenje problematikom organizovanog kriminala i kriminalizacije drutva u celini, obeleilo je rad medija tokom
protekle dve dekade u postkomunistikim zemljama Balkana. Pasivan stav veeg
broja urednika i novinara u pogledu primene analitiko-istraivakog pristupa
bio je uslovljen razliitim vidovima institucionalnog i neformalnog zastraivanja, pretnje i upotrebe nasilja protiv pojedinaca koji bi se eventualno angaovali
na planu prevencije i suzbijanja organizovanog kriminala. Pojedini mediji su,
voeni ciljem irenja italake publike i maksimalizacije profita, umesto naglaavanja drutvene opasnosti od organizovanog kriminala, itav problem sveli na
jeftinu zabavu i (ne)svesno olakali promociju interesa pseudopatriotskih kriminalnih krugova.28
Zakljuak
Meudejstvo javnosti, medija, dravnih institucija i ostalih aktera demokratskog politikog procesa u znaajnoj meri utie na to kako e graani opaati
fenomen organizovanog kriminala u kontekstu postojanja pretnje po linu bezbednost i temeljne vrednosti drutva kojem pripadaju. Razlika u prirodi i stepenu
bezbednosne pretnje koju pojedini vidovi organizovanog kriminala predstavljaju
za ljudsku bezbednost stvara pometnju kod graana u pokuaju da ocene koje
opasnosti jesu objektivne. Tekoe u ocenjivanju objektivnosti bezbednosnih
pretnji umanjuju mogunost stvaranja konsenzusa u javnoj raspravi i politikom
procesu o tome da li bi trebalo uputiti zahteve dravnim institucijama za otklanjanjem izvora pretnji iz socijalnog okruenja.
U postkomunistikim drutvima, poput Srbije, pojavljuje se problem zato
to nema ko da formulie zahtev institucijama vlasti da reaguju na organizovani
kriminal. Slabo razvijena svest graanskog drutva da upravo ono treba i moe da
utie na stvaranje i voenje javne politike uvek, a ne samo glasanjem na izborima,
28 O tabloidima kao primeru neprofesionalnog izvetavanja pogledati vie u: Mia urkovi,
Tabloidi u Srbiji, Revija za bezbednost, God. III, br. 4, april 2009, str. 5361.

Sran Kora

147

otvara prostor vladajuoj eliti da manipulie drutvenim problemom organizovanog kriminala. Analiza dinamike oblikovanja percepcije organizovanog
kriminala posredstvom sociolokog koncepta moralne panike pokazuje da su,
u okolnostima moralne dezorijentisanosti na nivou itavog drutva, institucije
sistema i mediji glavni akteri u procesu stvaranja talasa moralne panike. Zapravo
je ei sluaj u tranzicionim zemljama da vlasti posredstvom medija spreavaju
nastanak moralne panike oko fenomena povezanih sa delovanjem grupa organizovanog kriminala. Opaanje bezbednosne pretnje organizovanog kriminala je
instrumentalizovano radi osvajanja, ouvanja ili jaanja vlasti, pa se organizovani
kriminal problematizuje u javnom diskursu u zavisnosti od trenutnog odnosa
snaga politikih aktera.
Opisane strukturne okolnosti navode na zakljuak da u postkomunistikim zemljama koncept moralne panike ima ogranienu upotrebnu vrednost za
objanjavanje reakcije javnosti na drutveni problem organizovanog kriminala.
Tamo gde usled kraha morala i neizgraene demokratske javnosti postoji manjevie trpeljiv stav prema kriminalnim obrascima ponaanja, nije mogue primeniti model moralne panike. Postojana egzistencijalna ugroenost veine graana
i tradicija odobravanja i blagonaklonog stava prema nasilnom ponaanju u svim
oblastima drutvenih odnosa ini se da su osnovni uzroci preovlaujue moralne
ravnodunosti. Moralna veina sa jasnom sveu o dugoronim opasnostima
organizovanog kriminala, koja bi igosala ovo devijantno ponaanje i postavila konkretne zahteve u politikom procesu, ili uopte ne postoji ili, u najboljem
sluaju, postoji ali nije sposobna da javno artikulie stavove o drutvenim problemima.

Bibliografija
Baldwin, David A., The concept of security, Review of International Studies,
Vol. 23, 1997.
Bland, Daniel, The Political Construction of Collective Insecurity: From Moral
Panic to Blame Avoidance and Organized Irresponsibility, Working Papers Series
126, October 2005, Center for European Studies, www.ces.fas.harvard.edu/
publications/docs/pdfs/Beland.pdf.
Ben-Yehuda, Nachman, The Sociology of Moral Panics: Toward a New Synthesis,
The Sociological Quarterly, Vol. 27, No. 4, Winter 1986.
Carrabine, Eamonn et al., Criminology: A sociological introduction, Routledge,
London and New York, 2004.

148

Sran Kora

Cavanagh, Allison, Taxonomies of anxiety: risks, panics, paedophilia and the

Internet, Electronic Journal of Sociology, 2007, www.sociology.org/content/2007/__
cavanagh_taxonomies.pdf.
Critcher, Chas (ed.), Moral Panics and the Media, Open University Press, Berkshire, 2006.
Findlay, Mark, Governing Through Globalised Crime, in: Wilson, Eric and Lindsey, Tim (eds), Government of the Shadows: Parapolitics and Criminal Sovereignty,
Pluto Press, London and New York, 2009.
Goode, Erich and Ben-Yehuda, Nachman, Moral panics: The Social Construction
of Deviance, Blackwell, Oxford, 1994.
Human Development Report 1994, UNDP, 1994, http://hdr.undp.org/en/media/
hdr_1994_en.pdf.
King, Gary and Murray, Christopher J. L., Rethinking Human Security, Political Science Quarterly, Vol. 116, No. 4, 20012.
Marsh, Ian and Melville, Gaynor, Crime, Justice and the Media, Routledge, London and New York, 2009.
Tiffen, Rodney, Tip of the Iceberg or Moral Panic?, American Behavioral Scientist, Vol. 47, No. 9, May 2004.
Tompson, Kenet, Moralna panika, Klio, Beograd, 2003.
Ungar, Sheldon, Moral Panic Versus Risk Society: The Implications of the Changing Sites of Social Anxiety, British Journal of Sociology, Vol. 52, No. 2, June 2001.
Wacquant, Loc, Urban Outcasts: A Comparative Sociology of Advanced Marginality, Polity Press, Cambridge and Malden, 2008.
Waiton, Stuart, The Politics of Antisocial Behavior: Amoral Panics, Routledge, New
York and London, 2008.
Woodiwiss, Michael and Hobbs, Dick, Organized Evil and the Atlantic Alliance:
Moral Panics and the Rethoric of Organized Crime Policing in America and Britain, British Journal of Criminology, Vol. 49, 2009.

MORAL PANICS AND ORGANISED CRIME

The paper analyses how public perception of organised crime, considered as
a security threat posed to individuals and social values, has been changed
due to the interaction between citizens, the media, public institutions, and

Sran Kora

other stakeholders. The analysis is aimed at establishing the dynamics

of forming perceptions of the threat of organised crime by applying the
sociological concept of moral panic. After a brief theoretical introduction
and a short review of case studies, the author explores whether this
sociological notion is methodologically aplicable to the security situation
in post-communist societies. The diverse threats arising from organised
crime create a confusion in the public opinion, and hamper the citizens
ability to objectively evaluate which particular threats are real. Obstacles to
making an objective threat assessment minimise the possibility of reaching
a consensus within the society on the required protective measures. A weak
democratic political culture, rudimentary civil society or moral turmoil,
have all encouraged political elites and the media to use moral panic with
regard to organised crime. In the transitional societes that have experienced
a civil war e.g. the countries of former Yugoslavia there tends to exist
a generally tolerant attitude towards violence. This contributes to an easy
instrumentalisation of moral panics for political purposes. Organised crime
becomes a part of public discourse only if and when the issue supports the
particular interest of a political elite: either to defeat political enemies at
an election, or to prepare the public for new anti-organised crime police
actions. The author concludes that the concept of moral panic carries
limited methodological utility when applied to perceptions of the threat of
organised crime in societies in transition.
Key words: moral panic, organised crime, human security, the media, public
opinion, state institutions, control policy.

149

UDK: 343.137
Godina IV, broj 2, 2010, str. 150166
Izvorni nauni rad
April 2010.

NEZAKONITA OBAVETAJNA OPERATIVA

Aleksandar Fati
Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd

APSTRAKT
Tekst se bavi diskusijom obavetajne operative sa take gledita represivnog
i tradicionalnog delovanja obavetajnog aparata i suprotstavlja taj pojam
obavetajne operative savremenoj neagresivnoj operativi, koja otro razdvaja obavetajni rad kao prikupljanje informacije od bilo kakvih policijskih, represivnih funkcija. Autor diskutuje politike i bezbednosne
okolnosti koje utiu na to da neka zemlja izabere jedan od dva opta stila
obavetajnog rada i ukazuje na cene u domenu demokratske kulture koje
proistiu iz jednog i iz drugog stila obavetajnog delovanja. Autor zakljuuje da je nadzor nad obavetajnim agencijama nesporno bitan, ali da je
daleko bitnije da obavetajne strukture raspolau sopstvenim unutranjim
etikim standardima koji e delovati kao korektiv i ograniavajui faktori
bez spoljanje represije, a koji e biti zasnovani na uvidu u odgovarajui
pojam graanskih prava i na princip proporcionalnosti u primeni ovlaenja kada je re o doivljaju razliitih bezbednosnih pitanja.
Kljune rei: agresivni/neagresivni obavetajni rad, bezbednosne okolnosti,
bezbednosni/kriminalistiki obavetajni rad, represivni model, Bliski istok,
upotreba otrova, ubistva, subverzije, prikupljanje informacija, graanska
prava, etika obavetajnih agencija.

Grigori Mairanovski ( ), direktor

specijalnog odeljenja sovjetskog KGB zaduen za razvoj i eksperimente sa otrovima koje je sluba koristila za ubistva politikih protivnika u inostranstvu za

fatic@diplomacy.bg.ac.rs

Aleksandar Fati

151

vreme Staljinove ( ) vlasti (postavljen za direktora

laboratorije 1938, uhapen i poslat u gulag 1951), u jednom trenutku doao je do
zanimljivog otkria prilikom eksperimentisanja sa otrovima na ruskim zatvorenicima. Prilikom ubrizgavanja koktela koji je nazivao injekcija C, namenjenog
brzom ubijanju rtve bez uoljivog hemijskog traga prilikom obdukcije, primetio
je da rtve, tokom 24 asa pre nego to umru, poinju da govore i odgovaraju na
pitanja bez kontrole. Na jednom mestu Mairanovski je primetio:
To me je navelo na pomisao da bi ova meavina mogla da se upotrebljava na osumnjienima tokom ispitivanja, kako bi se postiglo ono to
nazivamo veom otvorenou osumnjienog prilikom sasluanja. To bi
moglo biti izuzetno korisno (...) sa onim zatvorenicima koji previe energino odbijaju da priznaju krivicu.1
Opisani redovi potiu iz polovine prolog veka, ali ni u kom sluaju nisu
ostali u arhivu istorije kao oznaka prakse koja je u tom veku i prestala. Novembra 2006. godine u Londonu otrovan je polonijumom vii pukovnik sovjetskog KGB-a, a kasnije ruskog FSB (Federalne slube bezbednosti), Aleksandar
Litvinjenko ( ), prebeg na Zapad i kritiar ruske vlasti. Litvinjenko je ubijen radioaktivnim polonijumom visokog stepena istoe ije je poreklo trasirano ka izvesnom Andreju Lugovoju (
), bivem operativcu KGB-a, ije je, 2007. godine,
izruenje od Rusije i zvanino zatrailo britansko ministarstvo spoljnih poslova.
Izruenje je odbijeno, Lugovoj je u meuvremenu izabran za poslanika u ruskoj
Dumi, a neposredno posle ovih dogaaja citirao ga je panski El Pais kako tvrdi
da, na mestu predsednika Rusije, ne bi oklevao da daje naloge da se svi koji rade
protiv interesa Rusije istrebe.2
Na drugoj strani sveta, u Pakistanu, jedinstvena vojno-civilna obavetajna
sluba sa istovremenim funkcijama slube dravne bezbednosti, ISI (Inter-Services Intelligence), koja je bila pod direktnom kontrolom generala koji su do 2009.
godine rukovodili Pakistanom, od kojih je poslednji bio general Pervez Muaraf (Pervez Musharraf), do kraja dvadesetog veka aktivno je obuavala islamske
radikale. ISI je, uz podrku SAD, pomogao da u Avganistanu na vlast dou talibani, i samo do poetka devedesetih godina prolog veka je, u mrei logora za
obuku u Pakistanu i Avganistanu, obuio oko 35 000 mudahedina, islamskih
boraca iz zemalja irom sveta, od kojih je znaajan broj bio iz Saudijske Arabije.
Saudijska Arabija je tokom osamdesetih godina direktno finansirala oko 20 000
1 Carey Scott, Poisons testen on Stalins prisoners, Sunday Times, 15 October 2005; takoe
navedeno u: Boris Volodarsky, KGBs Poison Factory, Zenith Press, Minneapolis, 2009, p. 42.
2 Anyone harming Russia should be exterminated, says Andrei Lugovoy, Times Online,
16 December 2008, www.timesonline.co.uk/tol/news/world/europe/article5349013.ece,
12/03/2010.

152

Aleksandar Fati

pakistanskih medresa, islamskih kola, odakle su studenti esto direktno regrutovani za obuku za dihad u vojnim kampovima. Centrala za obuku islamskih
boraca nalazila se u gradu Peavaru na severu Pakistana, blizu granice sa Avganistanom, u oblasti za koju se i danas smatra da se u njoj skriva Osama bin Laden
(Osama bin Laden), koji je, to treba imati u vidu, i sam Saudijac. Kompletna
obuka, pa i sama centrala, nalazila se u zvaninom ISI-jevom trenanom centru
u Peavaru, pod imenom Makhtab al-Khidmat. Ovaj centar se 1989. godine transformisao u tajnu vojnu bazu poznatu kao Al-Quaida. Iz rata sa Avganistanom u
bazu Al Kaide, koja je kasnije postala poznata kao svetski razgranata teroristika
mrea, regrutovano je preko 100 000 islamskih boraca, veterana avganistanskog
ratita.3 Sve vreme formiranja ove mree kljunu ulogu u obuci igrao je ISI, koji
se danas, pod pritiskom SAD, bori protiv terorizma u Pakistanu.
ISI je osnovan 1948, posle pakistansko-indijskog rata 1947, a njegov osniva
bio je britanski general Viljem Kotorn (William R. Cawthorne), koji je, u samoj
fazi nastanka Pakistana kao muslimanske drave koja se odvojila od Indije, bio
zamenik efa pakistanskog generaltaba. Zvanina misija ISI ukljuuje: praenje politikog i vojnog stanja u susednim zemljama i u svojoj zemlji, koordinaciju obavetajnog rada pri armiji, mornarici i vazduhoplovstvu, stalan i aktivan
nadzor nad zaposlenima, nadzor nad strancima i medijima, kao i nadzor nad
politiki aktivnim segmentima pakistanskog drutva. Ona takoe zvanino
ukljuuje i nadzor nad stranim diplomatama u Pakistanu, kao i nad pakistanskim diplomatama u inostranstvu, presretanje i praenje komunikacija, obezbeenje pakistanskog nuklearnog programa, i obezbeenje vrha generalskog kadra,
koji je donedavno bio i politika elita Pakistana.
Glavni stil rada ISI je tzv. agresivni obavetajni rad, koji ukljuuje segmente
pijunae, psiholokog rata, subverzije, sabotae i podsticanja pobunjenikih
pokreta u susedstvu. Najpoznatiji projekt ISI bio je upravo njihova saradnja sa
talibanima. Zvanino, primarni institucionalni okvir delovanja operativaca ISI
ine pakistanske ambasade u svetu, mediji i multinacionalne kompanije, a svi
operativci, ukljuujui i one regrutovane iz jedinica pakistanskih komandosa
(SSG jedinice) obueni su u metodologiji diplomatskog rada i diplomatskoj administraciji. Sluba je pod kontrolom vojske, s tim da se u nju ne rasporeuju oficiri iz drugih rodova vojske iznad ina majora na periode due od tri godine, a
generalni direktor je general-pukovnik koji se tom prilikom prvi put postavlja u
ISI, to jest koji nikada nije bio operativac ili rukovodilac u slubi pre nego to je
postao direktor. Na opisani nain postie se odgovarajua kontrola po vertikali
od strane samog vrha generalskog kadra.
3 Paul Todd and Jonathan Bloch, Global intelligence: The Worlds Secret Services Today, Zed
Books, London, 2003, p. 87.

Aleksandar Fati

153

Kada se razmotre segmenti zvanine misije ISI vidi se sasvim jasno da se

ona u domenima poput subverzije ili promovisanja pobunjenikih pokreta u inostranstvu nalazi u potpuno nelegalnom podruju delovanja, jednako nelegalnom
kao to je agresivno sprovoenje ubistava politikih protivnika koje su sprovodile sovjetske obavetajne strukture pod kiobran institucijom KGB-a, a danas
FSB-a. Ista je situacija i sa brojnim drugim obavetajnim slubama koje se bave
takozvanim bezbednosnim obavetajnim radom, koji je upravo po svom odnosu
prema zakonitosti moda ponajvie razliit od takozvanog kriminalistikog obavetajnog rada.
Pojam operative u bezbednosnom obavetajnom radu:
agresivni i neagresivni obavetajni rad
Savremeni zapadni koncept obavetajne operative razliit je od koncepta
operative nasleenog iz sovjetskog i srodnih okvira obavetajnog delovanja. Prvi
koncept relativno jednoznano razdvaja prikupljanje informacija, kao autentini
obavetajni rad, kako mu i ime kae, od represivnog delovanja, a pogotovo od
ofanzivnih akcija koje se po svom opisu poklapaju sa najozbiljnijim krivinim
delima, a koje u sovjetskom modelu spadaju u klasinu obavetajnu operativu.
Isti taj model prisutan je u pakistanskom, kineskom i nekim drugim organizacionim oblicima obavetajnih slubi.
Savremena obavetajna operativa podrazumeva, pre svega, sposobnost da
se, korienjem vetina u komunikaciji sa ljudima, ali i analitikih vetina koje se
primenjuju na analizu otvorenog izvora (javno dostupne informacije u medijima, recimo), doe do korisnog obavetajnog materijala na osnovu koga se mogu
izvoditi zakljuci o nekoj temi koja je od interesa za dravu. Ta vrsta obavetajne
operative pre svega podrazumeva da operativac igra ulogu aktivnog ili pasivnog
posmatraa (bilo da posmatra zbivanja kao njihov uesnik, recimo kao uesnik
u nekoj komunikaciji, bilo da ih posmatra sa strane), a nikako da on preduzima
nekakve intervencije, pogotovo ne akcije agresivnog tipa, prema licima ili institucijama druge drave. Isti je model delovanja obavetajnih slubenika sa
pojavom kriminalistikog obavetajnog rada koji se odvija na teritoriji sopstvene
zemlje i koji je, za razliku od bezbednosnog obavetajnog rada, strogo u skladu sa
zakonom prenesen u zapadnim zemljama i u domen kriminalistikog obavetajnog rada. Kada danas slubenik britanske slube bezbednosti MI5 deluje na
terenu prema grupama koje su osumnjiene da su ukljuene u operacije organizovanog kriminala ili terorizma, on uopte ne poseduje policijska ovlaenja za privoenje i zadravanje lica, za oduzimanje stvari, pa ak, u mnogim sluajevima,
ni za podnoenje krivinih prijava. Stav te u Evropi najrazvijenije i najuspenije
obavetajne slube jeste da je represija posao klasine policije, a da je obavetajni

154

Aleksandar Fati

rad elitni deo bezbednosnog rada u zemlji, i da se njime bave osobe koje imaju
sklonosti i sposobnosti za analitiko izvoenje zakljuaka i dolaenje do informacija na diskretan nain. Isti taj model delovanja zapadne slube, ukljuujui
i obavetajne slube SAD, primenjuju i na bezbednosni obavetajni rad. Njihov
osnovni cilj jeste da dou do informacija, a ne da na mestu delovanja prouzrokuju poremeaje iz kojih e se jasno videti da su na tom mestu bili i da su imali
interes za neko konkretno pitanje. Deo misije obavetajca je ne samo da prikupi
informacije, ve, ako je mogue, da strana o kojoj prikuplja informacije ne bude
svesna da uopte postoji interes za te informacije, a pogotovo da je neko pokuao
da do njih doe. Stoga je pojam obavetajne operative zapadnog sveta upravo ono
to sugerie re intelligence: analitiki pristup tajno dobijenim informacijama.
U bivem komunistikom svetu, pojam obavetajne operative tradicionalno
je znatno iri i podrazumeva dosta siroviju i manje efektivnu strategiju dolaenja do informacija, ali i agresivnog delovanja u inostranstvu. Tako se, ponekad,
za obavetajne slube kakve, recimo, postoje pri diplomatijama bivih i sadanjih istonih zemalja, kae da nemaju ovlaenja za operativno delovanje, iako
se one po svojoj misiji bave upravo onakvim prikupljanjem obavetajnih podataka kakvo primenjuju i zapadne zemlje. U istonom modelu poimanja obavetajnog rada operativno delovanje podrazumeva agresivno postupanje, subverzije,
ubistva politikih neistomiljenika (to je, recimo, Sluba dravne bezbednosti
SFRJ inila upotrebom ljudi iz podzemlja, za ta su neki i robijali u evropskim
zemljama), dakle jednu vrstu postupanja koja je, u svojoj gruboj formi, skicirana
u zvaninim formulacijama misije pakistanske slube dravne bezbednosti sa
integrisanim funkcijama obavetajne slube. U bivoj Jugoslaviji mogli su se sresti pripadnici takozvanog obavetajnog aparata koji su ponosno izjavljivali koliko
su ljudi uhapsili, to pokazuje da njihovo delovanje i nije bilo obavetajno, nego
obino policijsko delovanje. Slina je situacija bila i sa sovjetskim obavetajnim
slubama, koje su se, to je sada dobro dokumentovano, bavile sistematskim planiranjem ubistava disidenata, pogotovo politikih ili disidenata iz samih obavetajnih struktura, esto upotrebom otrova. Ta praksa se nastavlja i danas. Svakako
najpoznatiji su sluajevi trovanja Litvinjenka 2006. i pokuaj trovanja tadanjeg
ukrajinskog predsednikog kandidata, Viktora Juenka (
), 2004. godine, ali je re o praksi koja potie jo iz vremena kada je
voa ruskih belogardejaca u izbeglitvu, general Vrangel (
), otrovan aprila 1920. godine u Sremskim Karlovcima, a umro u Briselu 1928. godine.
Viktor Juenko je septembra 2004. godine iznenada poeo da osea snaan bol u abdomenu, a potom je usledilo oticanje i pojava lezija po koi lica. Posle
niza ispitivanja u jednoj austrijskoj klinici konano je utvreno da je Juenko
otrovan koncentrisanom dozom hemikalije po imenu dioksin, koja ne ostavlja

Aleksandar Fati

155

trag ako se specifino ne trai upravo ta hemikalija. Juenkov izborni tim odmah
je optuio njegovog protivkandidata i tadanjeg ukrajinskog premijera, ruskog
favorita na izborima, Viktora Janukovia (i ), koji je
takoe bio favorit odlazeeg ukrajinskog predsednika, Leonida Kume (
). Neposredno po incidentu Vasil Baziv (
), zamenik efa Kumine predsednike administracije otvoreno se izrugao
Juenku izjavivi da bi sa njim sve bilo u redu da je odmah popio sto grama
votke.4 Izrugivanje je nastavljeno i kasnije, tako da je 2008. godine, etiri godine
nakon incidenta, tadanja ukrajinska premijerka, a 2004. i Juenkova politika
saveznica, Julija Timoenko ( ), izjavila da
je Juenkov jedini problem trovanje neograninom vlau, u vreme kada je
Juenko bio predsednik Ukrajine.5
Tradicionalni model agresivnog obavetajnog rada nasleen iz sovjetskog
perioda moe se dobro sagledati upravo na primeru Juenka. Akcija prema njemu
koordinisana je sa unutranjim politikim protivnicima, ukljuujui i nestabilne
saveznike. Na ovaj nain postizao se cilj da se u ciljnoj zemlji (u ovom sluaju u
Ukrajini) podre odreene politike snage, a onemogue u delovanju druge, njima
suprotstavljene snage, ali i cilj da se politiki protivnici zastrae i da im se stavi
do znanja da postoji samo jedna, za njih lino, bezbedna politika orijentacija.
Agresivni obavetajni rad sastoji se upravo u strategiji da se prikupljanje informacija tretira ravnopravno sa specijalnim akcijama, ubistvima i subverzijama.
Iako je i pasivni obavetajni rad nezakonit u ciljnoj zemlji (stoga recimo da agenti
spavai u amerikoj CIA, za koje se otkrilo da rade za sovjetske i kasnije ruske
strukture, iako su se bavili iskljuivo pasivnim obavetajnim radom i danas izdravaju dugogodinje zatvorske kazne u SAD), agresivni obavetajni rad, u direktnom smislu, zadovoljava, sa take gledita same fenomenologije akcija, definiciju
terorizma, i utoliko je problematiniji sa take gledita meunarodne bezbednosti. injenica da akcije trovanja politikih protivnika, naruene likvidacije od
strane podzemlja, subverzije i sline taktike preduzimaju drave, a ne teroristike
grupe, sama po sebi ne znai da se te akcije ne mogu okarakterisati kao epizode
dravnog terorizma. Stoga je agresivni obavetajni rad neka vrsta sankcionisanog
dravnog terorizma van granica svoje zemlje, a u ekstremnim sluajevima i unutar svoje zemlje, to je, recimo, bio sluaj sa amerikim FBI u vreme direktorovanja Edgara Huvera (Edgar J. Hoover), koji je nezakonito prikupljao materijale za
dosijee amerikih dravljana, ukljuujui i politiare i javne linosti.
4 Candidate poisoned in Ukraine, BBC News, 17 September 2004, 11/03/2010; Ukraine: Mystery Behind Yushchenkos Poisoning Continues, RFE/RL, 18 September 2006, www.
rferl.org/content/article/1071434.html, 11/03/2010; Who poisoned Yuschenko?, Timesonline,
8 December 2004, www.timesonline.co.uk/tol/news/world/article400357.ece, 12/03/2010.
5 Ukraine prime minister mocks presidents poisoning, USA Today, 18 September 2008,
www.usatoday.com/news/world/2008-09-18-3581908726_x.htm, 12/03/2010.

156

Aleksandar Fati

Bezbednosni kontekst agresivnog obavetajnog rada

Razlozi iz kojih se neka zemlja opredeljuje za dominantni stil bezbednosnog obavetajnog rada, za agresivni ili neagresivni, zavise pre svega od bezbednosnog konteksta u toj zemlji i od njenog doivljaja najizraenijih bezbednosnih
pretnji i najadekvatnijih naina da na te pretnje odgovori. U prethodnom poglavlju je pomenuto da, bar u istonoj Evropi, agresivni bezbednosni obavetajni rad
pre svega nosi asocijaciju sovjetskog naslea, moda zbog toga to su Sovjeti u
najveoj meri sprovodili problematine akcije u drugim zemljama, ukljuujui
i zapadne zemlje, i te akcije su otkrivane. Na primer, posle otkrivanja danas ve
antologijskog ubistva bugarskog disidenta Georgi Markova ( ),
7. septembra 1978. godine, u zajednikoj sovjetsko-bugarskoj akciji agresivnog
obavetajnog bezbednosnog rada, kada je Markov, disident jo od 1969. godine i
izraziti kritiar bugarskog komunistikog lidera Todora ivkova ( )
na radiju Bi-Bi-Sija, gde je bio zaposlen, ubijen ispaljivanjem otrovnog zrna iz specijalno pripremljenog kiobrana, na mostu Vaterlo u Londonu, postala je opta
praksa da se ta vrsta atentata pripisuje sovjetskim obavetajnim slubama.6
Navedene injenice, meutim, ne znae da druge zemlje ne primenjuju
agresivni obavetajni rad, pre svega one koje doivljavaju takvo postupanje kao
neophodno za spreavanje direktne bezbednosne pretnje za svoju teritoriju i stanovnitvo. Moda najpoznatija takva drava danas je Izrael.
Bliski istok: politika sankcionisanih ubistava
Izrael poseduje tri glavne obavetajne agencije: unutranju slubu, pod popularnim imenom in Bet (Shin Bet), vojnu obavetajnu slubu Aman (Aman) i Institut za obavetajne i specijalne poslove Mosad (Mossad). Poslednja sluba je od
prevashodnog znaaja za razmatranje nezakonite obavetajne operative, jer agresivni obavetajni rad u svom ekstremnom obliku spada u njenu zvaninu misiju.
6 Treba, meutim, imati u vidu da metodologija kiobrana nije primenjena jedino na Markovu. Prilikom priprema za ubistvo Markova, bugarski KDS (ekvivalent sovjetskog KGB) je
kiobran dobijen od KGB-a isprobao na disidentu iz redova samog KDS, Vladimiru Kostovu
( ), 28. avgusta 1978. u Parizu. Kostov je preiveo jer se otrovni projektil nije
aktivirao, to jest zaepili su se otvori iz kojih je trebalo da istee ricin, otrov koji je ubio Markova.
Zahvaljujui Kostovu utvreno je kako je Markov ubijen, jer je ricin jo jedan od otrova koji ne
ostavljaju tragove. Kada je uo za ubistvo Markova, Kostov je prijavio da je i sam povreen kiobranom u butinu, pa je deo njegovog tkiva sa mesta uboda hirurki odstranjen i u njemu je pronaen mikroskopski projektil sa dva zapuena otvora, pun ricina koji nije uspeo da istee u telo.
Potom je isti takav projektil, inae nevidljiv golim okom, traen i naen u telu Markova, ali, kao
to se moglo i oekivati, u njemu su otvori bili slobodni i ricin je istekao u telo. Neposredno pre
pokuaja ubistva Kostova, bugarski KDS izvrio je jo jednu neuspenu probu, ispalivi projektil ricina u telo jednog bugarskog zatvorenika osuenog na smrt, ali i tada projektil nije ispustio
ricin i zatvorenik je ostao iv. Videti u: Boris Volodarsky, KGBs Poison Factory, op. cit., p. 24.

Aleksandar Fati

157

Mosad je baziran u Tel Avivu i prema iroko prihvaenim procenama

ima oko 1 200 stalno zaposlenih slubenika, podeljenih u nekoliko odeljenja.
Najvee po obimu je Odeljenje za prikupljanje podataka koje se bavi klasinom
pijunaom i raspolae iroko rasprostranjenom mreom operativaca na terenu,
to govori o naglasku na ono to obavetajni argon poznaje kao Humint (skraeno
od engl. Human Intelligence), to jest obavetajni rad zasnovan na ljudskom faktoru, obino sagledavan u kontrastu sa modelom Sigint (Signals Intelligence), koji
se zasniva na presretanju poruka poslatih putem elektromagnetnog spektra, to jest
elektronskih komunikacija. U Izraelu je Sigint najveim delom u rukama vojne
obavetajne slube, dok se Mosad bavi u naelu ljudskim obavetajnim radom.
Odeljenje Mosada za specijalne operacije, pod imenom Metsada (Metsada)
zadueno je za tajna ubistva, sabotae, paravojne operacije i psiholoke operacije
u saradnji sa Odeljenjem za psiholoko ratovanje (Lohama Psichologit LAP).
Najkomplikovanija ubistva, specijalno u okupiranim teritorijama, obavlja vojna
obavetajna sluba Anan preko svoje jedinice Dudevan (Dudevan, hebr. trenja).
Metode koje se koriste za ubistva razliite su: od vazdunih napada projektilima
iz helikoptera, preko trovanja, sve do vrlo popularnog metoda postavljanja malih
koliina eksploziva u sedite automobila ili u mobilni telefon.
Izraelske slube ubile su, 1992. godine, lidera pokreta Hezbolah (Hezbollah),
eika Abasa al Musavija (Abbas al-Mussawi), projektilom iz helikoptera kojim
je pogoen konvoj automobila u kome se on nalazio.7 Novembra 2000. godine
aktivista Hamasa Ibrahim Odeh (Ibrahim Odeh) ubijen je tako to je postavljena bomba u naslon za glavu na seditu automobila kojim se vozio, a dounik
koji je u tome pomogao bio je njegov roak. U septembru 1997. godine Mosad
je otrovao lidera Hamasa Kaleda (Meshala Khaled Meshal), u Amanu, navodno
po direktnom nareenju premijera Izraela, Benjamina Netanijahua (Benyamin
Netanyahu). Trovanje je meutim iskomplikovano, tako da se stvorio politiki
skandal, i na kraju je ef Mosada Deni Jatom (Danny Yatom) morao lino da
otputuje u Jordan i da preda protivotrov.8 Izraelski mobilni operater je maja 2001.
godine emitovao signal kvara mobilnog telefona na broj palestinskog bombaa
Jahi Ajaa (Yahya Ayyash), koji je potom odneo telefon u servis na opravku, kada
je iza slualice telefona postavljeno eksplozivno punjenje koje je jedan dounik
Mosada aktivirao pozvavi Ajaev broj.9
7 Posle ubistva Musavija, meutim, na elo Hezbolaha doao je Hasan Nazralah (Hassan
Nasrallah), pod ijim vostvom je Hezbolah proterao izraelsku vojsku iz junog Libana, to svedoi o tome da, bar u nekim sluajevima, politika dravno naruenih ubistava ne samo da ne
zastrauje zajednicu iz koje je rtva, nego ak proizvodi kontraefekte i generie dodatnu odlunost za neprijateljsko delovanje.
8 Alan Cowell, The Daring Attack Which Blew Up in Israels Face, New York Times, 15 October 1997.
9 Paul Todd and Jonathan Bloch, Global intelligence: The Worlds Secret Services Today, op. cit., p. 155.

158

Aleksandar Fati

Zvanino sankcionisana politika ubistava u Izraelu slina je ranije pomenutoj politici ruskih slubi. Krajem marta 2010. godine eenski bombai
samoubice simbolino su izveli napad na moskovski metro upravo ispod ulice
Lubjanka, u kojoj se nalazi sedite slube FSB, koju je i Litvinjenko optuivao
da je nastavila sa KGB praksom likvidacija i diverzija u Rusiji i u inostranstvu.
Visok politiki nivo sa koga direktno dolaze nalozi za ubistva koja sprovodi
Mosad proistie iz injenice da, recimo, vojna sluba Aman odgovara ministru odbrane, Mosad i in Bet odgovaraju direktno premijeru, to znai da se
svi nalozi za ubistva mogu trasirati do samog premijera. Odluke o ubistvima
donose se u uskom krugu koji ine premijer, naelnik generaltaba i predstavnici
unutranje obavetajne agencije in Bet.10 Ovakva struktura donosilaca odluka o
naruenim dravnim ubistvima preti da kriminalizuje dravnu politiku i omoguava da jedna uska klika pone da koristi ubistva za politike ciljeve koje
ne deli niko drugi, pogotovo kada se ima u vidu neophodna tajnost ovakvih
odluka i nedostatak svakog demokratskog nadzora nad ovom vrstom neformalnog nalogodavnog tela.
Objanjenje za delovanje Mosada moe se traiti u injenici da Izrael svoju
bezbednosnu politiku tretira kao primarnu u odnosu ak i na spoljnu politiku,
pa je zbog toga i Henri Kisinder (Henry Kissinger) jednom napomenuo da je
iluzija da Izrael moe spoljnu politiku voditi u formi bezbednosne ili odbrambene politike.11 U celini posmatrano, dok su neke obavetajne slube posle kraja
Hladnog rata ukinute (na primer, istononemaki tazi), neke su se transformisale tako da im vie nije doputeno znaajno angaovanje na prekograninoj
osnovi, a pogotovo ne agresivni obavetajni rad u inostranstvu (ileanski Direccion de Inteligencia Nacional DINA, ili junoafriki Bureau of State Security
BOSS), Mosad i in Bet u Izraelu zadrali su identian mandat kao u vreme
Hladnog rata, a isti je sluaj i sa brojnim drugim obavetajnim slubama irom
Bliskog istoka, ukljuujui i sirijski Mukhabarat (Mukhabarat). U zemljama
kao to su Izrael i Sirija agresivni obavetajni rad koordinisan je na nacionalnom nivou i slui ueu ovih zemalja u hroninoj borbi za premo na Bliskom
istoku. Sa druge strane, ista vrsta obavetajnog rada u drugim zemljama, na primer u Pakistanu, koristi se za odravanje relativnog uticaja u regionalnim rivalstvima (poput rivalstva Pakistana i Indije) i unutranje politike borbe, i to je
za demokratiju najopasnija vrsta upotrebe agresivnog obavetajnog delovanja.
Primer pakistanskog ISI, koji je 1985. godine u Parizu izvrio atentat na brata
premijerke Benazir Buto (Benazir Bhutto), eika Navaza Butoa, (Nawaz Bhutto), i koji ima sopstvene politike saveznike i interese u Pakistanu. Benazir Buto
10 Vincent Cannistraro, Assassinating Israels Adversaries is Wrong and Also Dumb, The
Washington Post, 31 August 2001.
11 Henry Kissinger, The Years of Upheaval, Weidenfeld, London, 1982, p. 621.

Aleksandar Fati

159

takoe je ubijena 2007. godine u gradu Ravalpindiju u Pakistanu, neposredno

pred izbore i odlazak sa vlasti vojne hunte generala Muarafa.12
Imajui u vidu navedene razlike u upotrebi agresivne obavetajne operative, jasno je da iz nje proistiu bitne opasnosti za demokratski poredak.
U zemljama poput Izraela ili Sirije te opasnosti su unekoliko manje, mada je
u Izraelu u javnosti bilo rasprave o tome da li preti opasnost da Mosad, koji je
ostao iskljuivo pod diskrecionom kontrolom premijera, postane privatni odred
za ubistva, jer je u meuvremenu, 2002. godine, formiran poseban komitet za
nadzor specijalnih operacija in Beta, dok je Mosad ostao bez takvog nadzora.13 U vajcarskoj je februara 1998. godine uhapeno pet operativaca Mosada
pri pokuaju da ozvue stanove u Bernu u kojima je trebalo da borave predstavnici organizacije Hezbolah u poseti ovoj zemlji. Iako je posle ovog incideta smenjen ef Mosada, samo mesec dana kasnije, 13. marta, troje operativaca Mosada
hitno su se vratili u Izrael nakon neuspelog pokuaja da ozvue islamske aktiviste u Londonu. Praksa Mosada da deluje u drugim zemljama po hladnoratovskom modelu postupanja, sa lanim pasoima, nastavlja se u kontinuitetu.
Dva operativca Mosada uhapena su na Novom Zelandu, 2005. godine, pod
optubom da su koristili falsifikovane novozelandske pasoe. Poetkom 2010.
godine 11 operativaca Mosada, ukljuujui i jednu enu, koristei falsifikovane
evropske pasoe stiglo je u Dubai razliitim letovima, smestili su se u razliitim
hotelima, i, 19. januara, u hotelskoj sobi udavili osnivaa vojnog krila Hamasa,
Mahmuda al Mabhuha (Mahmoud al-Mabhouh). U Siriji je, 17. februara, uhapen pripadnik Hamasa, Nahro Masud (Nahro Massoud), koji je izraelskom timu
ubica pomogao da identifikuju Mabhuha. Meu falsifikovanim pasoima koje je
tim Mosada koristio bilo je est britanskih pasoa, i to sa ukradenim identitetima stvarnih britanskih dravljana, od kojih etvoro ivi u Izraelu. Identitet je,
prema izjavi britanskog efa diplomatije Dejvida Milibenda (David Miliband),
ukraden prilikom pasoke kontrole, verovatno prilikom prelaska izraelske granice, i zbog ove zloupotrebe Velika Britanija je marta 2010. godine proterala
jednog izraelskog diplomatu iz Londona u klasinoj pijunskoj aferi hladnoratovskog tipa.14 Zbog izvetavanja londonskog Gardijana o navedenoj aferi, 25. marta
2010. godine, izraelski Harec je objavio dugaki komentar o tome da li je britanska tampa neprijateljski nastrojena prema Izraelu, iako su vlasti Dubaija traile
12 Benazir Buto se 2007. godine vratila u Karai nakon osmogodinjeg egzila u Dubaiju i Londonu, tokom kog perioda su trajali procesi protiv nje za korupciju koje je pakistanska vlada
pokrenula i u zemlji i u inostranstvu. Njen povratak bio je povezan sa ueem na izborima o
kojima se dogovorila u okviru sporazuma o podeli vlasti sa generalom Muarafom.
13 Zeev Segal, A Law for the Mossad, Haaretz, 1 October 2002.
14 Julian Borger, Paul Lewis and Rory McCarthy, Dubai assassins stole identities of six UK
citizens, The Guardian, 17 February 2010, www.guardian.co.uk/world/2010/feb/17/dubaiassassins-stolen-british-identities, 18/02/2010.

160

Aleksandar Fati

hapenje efa Mosada Meira Dagana (Meir Dagan) i preduzele korake za izdavanje crvene poternice Interpola za timom ubica i za samim Daganom.15 U Aliru
uhapen je, marta 2010. godine, operativac Mosada sa lanim panskim pasoem
i alirskom vizom izdatom u jednoj ambasadi u Evropi (Alir je jedna od brojnih zemalja sa kojima Izrael nema diplomatske odnose). Operativac je delovao
pod identitetom tridesetpetogodinjeg panca Alberta Vagila (Alberto Vagilo), i
pre hapenja proveo je deset dana u Aliru, za to vreme su ga alirski operativci
pratili, utvrdivi da dobro poznaje grad, da govori arapski i da je ak uestvovao
na jednoj muslimanskoj molitvi tokom boravka u zemlji.16 Re je o seriji akcija
kakve se smatraju ozbiljnim pretnjama demokratskoj kulturi i poretku, pa je
stoga reakcija Velike Britanije na krau identiteta njenih dravljana i korienje
britanskih pasoa za ubistvo u treoj zemlji sasvim razumljiva.
Opravdanje za agresivnu operativu Mosada pre svega se zasniva na palestinskom terorizmu, re je o jednom sutinskom pitanju za razumevanje i opravdavanje misija obavetajnih slubi posle Hladnog rata u celini:
Sa odnosom konvencionalne vojne moi koji se sve odlunije pomera
u korist globalnih velikih sila, terorizam je bio i ostalo tradicionalno
oruje obespravljenih i onih koji ele da podignu pobunu. Meutim, on
je istovremeno tradicionalno oruje izbora za nestabilne i autoritarne
reime, pogotovo one na Srednjem istoku, ali je takoe i oruje koje koriste same obavetajne slube.17
Navedena kratka analiza prua najmanje tri bitna elementa za razmatranje. Prvi je injenica da terorizam nije nova pojava u svetu posle 11. septembra
2001. godine, ve da je on sredstvo borbe za one koji nemaju legitimnu alternativu. Stoga proglaavanje rata protiv terora, a posebno upotreba agresivnog obavetajnog rada u smislu borbe protiv terorizma predstavlja represivni odgovor na
jednu aberaciju koja je rezultat sistemskih nepravinosti. Utoliko je vanije da
upotreba obavetajnog aparata protiv terorizma ne prevazie izvesne granice koje
proistiu iz legitimnosti nekih od ciljeva za koje se teroristi zalau. Ako je, recimo,
palestinski terorizam odgovor na jednu politiku beznadenu situaciju u kojoj se
palestinski narod nalazi u odnosu na svoje aspiracije za ostvarenjem drave Palestine, onda politika ubistava svih onih koji su u vezi sa tim terorizmom predstavlja
15 Anshel Pfeffer, Is the British press hostile toward Israel?, Haaretz, 25 March 2010, www.
haaretz.com/hasen/pages/ShArtVty.jhtml?sw=dubai+passport+affair&itemNo=1159037,
26/03/2010.
16 Report: Algeria arrests Mossad agent with fake Spanish passport, Haaretz, 30 March 2010,
www.haaretz.com/hasen/pages/ShArtVty.jhtml?sw=mossad+assassination&itemNo=1159947,
30/03/2010.
17 Paul Todd and Jonathan Bloch, Global Intelligence: The Worlds Secret Services Today, op. cit.,
p. 7.

Aleksandar Fati

161

istovremeno politiku sistemske represije i protiv legitimnih ciljeva. Vrlo je osetljiva granica izmeu bezbednosne politike, kojom se osujeuju teroristiki napadi,
i pregovora, kojima se uklanjaju uzroci teroristikih kampanja, upravo tako to
se uvaavaju i na neki nain zadovoljavaju legitimne potrebe zajednica u ije ime
teroristi sprovode nasilje.
Sasvim druga vrsta terorizma, i to je drugi uoljiv element u kratkoj gorenavedenoj analizi Toda (Paul Todd) i Bloha (Jonathan Bloch), jeste terorizam tzv.
bezakonih drava (rogue states), koje mogu koristiti teroristike pokrete nastale
iz potrebe za kolektivnom emancipacijom obespravljenih zajednica da bi postizale svoje subverzivne ciljeve u odnosu na druge drave. Takve drave se mogu
sluiti terorizmom kao sredstvom prikrivene borbe za unapreivanje svoje relativne pozicije u odnosu na druge drave na regionalnom i na globalnom planu.
Protiv ove vrste terorizma represivna borba agresivnim obavetajnim radom
takoe daje vrlo ograniene rezultate, jer i ona drava koja sprovodi teroristike
kampanje moe koristiti svoj obavetajni aparat za takve akcije (to je najee i
sluaj), i ona drava koja se bori protiv terorizma takoe moe koristiti agresivni
obavetajni rad. Na opisani nain obavetajne slube postaju akteri radnji koje se
uzajamno ne razlikuju, i sve zadovoljavaju opis teroristike aktivnosti.
Trea vrsta terorizma u vezi je sa drugom. Re je o upotrebi teroristikih
akcija od strane samog obavetajnog aparata da bi se postizali razliiti politiki
ciljevi. Neki od najpoznatijih obavetajnih disidenata optuivali su svoje slube
da stoje iza poznatih teroristikih napada za koje su potom okrivljene razliite poznate teroristike grupe. Aleksandar Litvinjenko je, pre nego to je otrovan, optuivao ruski FSB za uestvovanje u bombardovanju stanova u Moskvi,
za koje su okrivljeni eenski teroristi, kako bi se Vladimir Putin (
), tadanji obavetajni oficir, doveo na elo drave. Litvinjenko je takoe optuivao rusku obavetajnu slubu za posredno omoguavanje
tragedije prilikom kidnapovanja uenika u koli u gradu Beslan, septembra 2004,
kao i teroristikog napada na pozorite u Moskvi oktobra 2002. godine.
Kada se posmatra politika ubistava, koja je karakteristina za agresivnu
obavetajnu operativu, pre svega povezanu sa bivim sovjetskim svetom i Bliskim
i Srednjim istokom, re je o kampanjama koje su u sutini akti terora.18 Izraelska
politika vazdunih napada na lidere islamskih organizacija esto proizvodi kolateralnu tetu u vidu brojnih nevinih rtava. Bombardovanje kua u kojima borave
18 Ovom tvrdnjom se ne eli rei da zapadne zemlje ne koriste ubistva protivnika u inostranstvu kao oblik tajnih akcija, nego se ta vrsta zadatka daje specijalnim operativnim timovima
(popularno poznatim kao special ops jedinice), koje ne sainjavaju obavetajci, niti se oni strukturno smatraju delom obavetajne zajednice. Re je najee o specijalnim vojnim jedinicama
koje su namenjene delovanju u neprijateljskoj pozadini i izvravanju specijalnih desantnih zadataka, prepada i oslobaanju talaca. Ista vrsta obuke koristi se i za vrenje ubistava.

162

Aleksandar Fati

lideri Hamasa i drugih organizacija dovodi do smrti itavih porodica. Napadi na

automobile iz helikoptera faktiki pretvaraju sve prolaznike i itave ulice u mete.
U svim tim sluajevima stvarna meta jesu civili, pa se stoga akcije mogu u celosti
svrstati u domen dravnog terorizma. Upravo zbog slinosti u opisu akcija izmeu
palestinskih terorista i izraelskih slubi bezbednosti stie se utisak o stalnom ratnom stanju u kome karakterizacija terorista ne pripada stabilno samo jednoj
strani, nego se obe strane slue potpuno identinim sredstvima, a jedinu razliku
sainjavaju razliita vojna mo i resursi kojima raspolau. Kada palestinski bomba samoubica raznese autobus prepun izraelskih civila, a potom izraelske snage
ispale granate na palestinski izbegliki logor i ubiju nekoliko desetina ili stotina
ljudi ili nekog lidera terorista, i potom njegovoj porodici tenkovima srue kuu
za kaznu, takvim odgovorima se brie mogunost da karakterizacija terorista
pripadne samo bombau samoubici, ve se stvara utisak o jednom teroristikom
ratu dve strane u kome se ne biraju sredstva, a rtve su civili sa obe strane.
Od kraja Hladnog rata, Izrael nije promenio svoj doivljaj regionalne bezbednosti, iz jednostavnog razloga to na Bliskom istoku kraj Hladnog rata nije
oznaio kraj neprijateljstava i glavne linije konflikta ostale su nepromenjene.
Zemlja u kojoj svi odrasli stanovnici, ukljuujui i ene, slue dvogodinji vojni
rok, veliki broj njih ima borbeno ratno iskustvo (najsveiji rat je bio onaj sa Hezbolahom u Libanu 2006. godine) i svi slue u rezervi i imaju aktuelan ratni raspored, stalno angaovanje svojih obavetajnih slubi u okupiranim teritorijama, pa
i irom Evrope, uz postavljanje eksploziva u mobilne telefone palestinskih boraca
i lidera ili helikopterske desante na automobile, doivljava kao uobiajen tok jednog hroninog ratnog stanja.
Slian zakljuak odnosi se na tehnike koje izraelske bezbednosne slube,
ukljuujui i Mosad i in Bet, primenjuju prilikom isleivanja osumnjienih,
meu kojima se redovno primenjuju elektrini okovi, kolektivno kanjavanje
porodica i prijatelja, ukljuujui ubistva, kao i fizika tortura, od kojih je jedna
od poznatijih formi karakteristina za ove slube takozvani tahqiq, ili dugotrajno
treenje tela uhapenog, sve dok ne nastupi potpuna dezorijentacija, pa i unutranje povrede i krvarenja. Sve navedene metode spadaju u domen ekstremne
agresivne obavetajne operative kakva je ne samo nepoznata, nego i civilizacijski neprihvatljiva u Evropi. Posle rata u Iraku, tehnike koje je primenjivala CIA
u isleivanju osumnjienih za pripadnost mrei Al Kaida postale su predmet
meunarodnih kontroverzi. Tehnike su ukljuivale putanje pasa na zatvorenike,
dugotrajno liavanje sna i davljenje u vodi (waterboarding). Navedene radnje se
u amerikom pravnom sistemu smatraju nezakonitim i stoga se ne primenjuju
na amerikom tlu, iako su neki konzervativci, na elu sa bivim amerikim potpredsednikom Dikom ejnijem (Dick Cheney), zagovarali njihovu legalizaciju.

Aleksandar Fati

163

Izraelske slube, s druge strane, i pored bliske saradnje sa amerikim slubama,

sve ove i jo radikalnije tehnike tretiraju kao legitimne. Tokom poslednjih nekoliko decenija, meutim, tenzije izmeu Izraela i SAD proistiu delom iz agresivnog
obavetajnog rada Mosada na teritoriji SAD, pre svega u krai vojne tehnologije
koju Izrael potom prodaje Kini. Opisano delovanje Mosada okarakterisano je
u amerikim izvetajima kao najagresivnije delovanje jedne obavetajne slube
protiv SAD od strane zemlje koja je saveznik SAD.19
Savremeni neagresivni obavetajni rad
Priroda obavetajnog rada, i samim tim njoj odgovarajui pojam obavetajne operative, mogu se sagledati na osnovu ovlaenja koja po zakonu ili unutranjim pravilima slube pripadaju operativcima neke obavetajne strukture.
Ukoliko ovlaenja ukljuuju policijske funkcije, poput prava na hapenje, oduzimanje predmeta i sprovoenja pretkrivinih ili krivinih postupaka i istrage,
re je o strukturi koja se bavi agresivnim obavetajnim radom. Savremeni neagresivni obavetajni rad podrazumeva odsustvo bilo kakvih represivnih funkcija
i ovlaenja operativaca. Njihov posao je iskljuivo posmatranje i prikupljanje
podataka. Kada je re o bezbednosnom obavetajnom radu, prikupljanje podataka se, po definiciji, odvija van zakona. Kada je, meutim, re o kriminalistikom obavetajnom radu, ono se odvija strogo u skladu sa zakonom. U oba sluaja,
neagresivni obavetajni rad neprimetan je i koristan za odluivanje o konkretnoj
politici postupanja prema nekom problemu, to nije sluaj sa agresivnim obavetajnim radom koji ukljuuje teroristiku metodologiju.
Neagresivna obavetajna operativa manje je opasna za meunarodne odnose
jer u sluaju otkrivanja vodi do sankcionisanja operativca, ali ne mora da dovede
do ozbiljnog meunarodnog skandala. Kada je, meutim, re o naruenim ubistvima, a sprovode ih obavetajne slube koje se bave agresivnom obavetajnom
operativom, ili o subverzijama, otkrivanje takvih operacija moe dovesti do rata.
Upravo zato je u promenjenim evropskim uslovima izraen trend jaanja neagresivnog obavetajnog rada po britanskom modelu. Mera u kojoj su pojedine zemlje
ostvarile ciljeve neagresivne obavetajne operative sagledava se iz koliine represije koja stoji na raspolaganju njihovim obavetajnim i paraobavetajnim strukturama. S jedne strane, neagresivni obavetajni rad ide ruku-pod-ruku sa sve irom
primenom obavetajnih metoda i tehnike i od strane takozvane klasine policije.
S druge strane on ukljuuje manje direktne primene kontroverznih metoda koje
ukljuuju silu. Pitanje je koja vrsta obavetajnog rada je tetnija za graanska i
ljudska prava, jer agresivni obavetajni rad direktno ugroava suverenitet druge
19 R. Jeff rey Smith, Defense Memo Warned of Israeli Spying, The Washington Post, 30 January 1996.

164

Aleksandar Fati

drave i osnovna prava onih koju su njegova meta, ukljuujui i pravo na ivot.
Neagresivna obavetajna operativa je neprimetna, ali sve rairenija, i ona ozbiljno,
strukturno i esto nemerljivo u preciznim okvirima, ugroava pravo na privatnost
i izlae praktino sve graane neumerenom uvidu vlasti u njihove ivote.
Obavetajna operativa u celini problematina je sa take gledita graanskih i ljudskih prava. Ona nije pozitivna tekovina demokratskog poretka, nego
naprotiv, nuan kompromis demokratiji koji proistie iz bezbednosnih problema.
Upravo stoga, pored pomeranja ka neagresivnoj obavetajnoj operativi kao evropskoj normi, kljuno pitanje za ponovnu legitimaciju obavetajnog rada u novom,
posthladnoratovskom kontekstu, nije automatsko preorijentisanje na probleme
terorizma i organizovanog kriminala, to je bio spontani refleks veine obavetajnih struktura, nego izgradnja standarda kojima bi se ograniilo naruavanje privatnosti u skladu sa objektivno procenjenim bezbednosnim potrebama. U tom
kontekstu treba sagledavati perspektivu drutvene prihvatljivosti obavetajne operative, uvek imajui u vidu ukupnu cenu koju drutvo plaa za eventualne disproporcionalne odgovore na doivljaj pretnje od organizovanog kriminala i drugih
unutranjih pretnji bezbednosti. Stoga je ne samo nadzor nad radom obavetajnih struktura kljuni element demokratskog poretka i organizacije obavetajnog
rada, nego takoe, u jo veoj meri, unutranja etika obavetajnih agencija koje
moraju biti same sebi korektiv i faktor ogranienja delovanja s obzirom na razvijene moralne uvide, koji se stvaraju etikom edukacijom i razvijanjem moralne
svesti kod onih koji raspolau instrumentima masovnog ugroavanja prava graana.

Bibliografija
Borger, Julian, Lewis, Paul, and McCarthy, Rory, Dubai assassins stole identities of six UK citizens, The Guardian, 17 February 2010, www.guardian.co.uk/
world/2010/feb/17/dubai-assassins-stolen-british-identities.
Candidate poisoned in Ukraine, BBC News, 17 September 2004.
Cannistraro, Vincent, Assassinating Israels Adversaries is Wrong and Also
Dumb, The Washington Post, 31 August 2001.
Cowell, Alan, The Daring Attack Which Blew Up in Israels Face, New York
Times, 15 October 1997.
Kissinger, Henry, The Years of Upheaval, Weidenfeld, London, 1982.

Aleksandar Fati

165

Pfeffer, Anshel, Is the British press hostile toward Israel?, Haaretz, 25 March
2010, www.haaretz.com/hasen/pages/ShArtVty.jhtml?sw=dubai+passport+affair
&itemNo=1159037.
Report: Algeria arrests Mossad agent with fake Spanish passport, Haaretz, 30
March 2010, www.haaretz.com/hasen/pages/ShArtVty.jhtml?sw=mossad+assas
sination&itemNo=1159947.
Scott, Carey, Poisons testen on Stalins prisoners, Sunday Times, 15 October
2005.
Segal, Zeev, A Law for the Mossad, Haaretz, 1 October 2002.
Smith, R. Jeffrey, Defense Memo Warned of Israeli Spying, The Washington Post,
30 January 1996.
Todd, Paul, and Bloch, Jonathan, Global Intelligence: The Worlds Secret Services
Today, Zed Books, London, 2003.
Ukraine prime minister mocks presidents poisoning, USAToday, 18 September
2008, www.usatoday.com/news/world/2008-09-18-3581908726_x.htm.
Ukraine: Mystery Behind Yushchenkos Poisoning Continues, RFE/RL, 18 September 2006, www.rferl.org/content/article/1071434.html.
Volodarsky, Boris, KGBs Poison Factory, Zenith Press, Minneapolis, 2009.
Who poisoned Yuschenko?, Timesonline, 8 December 2004, www.timesonline.
co.uk/tol/news/world/article400357.ece.

ILLEGAL INTELLIGENCE OPERATIONS

The paper deals with the concepts of intelligence from a traditional,
repressive standpoint, and from the point of view of modern nonaggressive model of gathering of information without taking any
repressive action. The author discusses the political and security
contexts that impact a countrys decision to chose one or the other
style of intelligence gathering, and points it out that each model has
costs attached in terms of compromises to the democratic culture.
In conclusion, the author argues that, while democratic oversight over
the intelligence agencies is undoubtedly important, the key element
of effective delimitation of intelligence-gathering with a view of civil
liberties is the development of a specific ethics for the intelligence
profession, which would act as an internal catalyst of values and the

166

Aleksandar Fati

limiting factor in the context of proportionality of the use of intelligence

resources to the perceived security issue.
Key words: aggressive/non-aggressive intelligence, security context,
security intelligence/criminal intelligence, the repressive model, the
Middle East, use of poisons, subversions, gathering of raw intelligence,
civil liberties, ethics for intelligence agencies.

UDK: 343.9.02(450)
Godina IV, broj 2, 2010, str. 167176
Izvorni nauni rad
April 2010.

SUZBIJANJE
ORGANIZOVANOG KRIMINALA U ITALIJI
Aleksandra Bulatovi
Institut za kriminoloka i socioloka istraivanja, Beograd

APSTRAKT
Istorijska povezanost mafije i politikog i dravnog vrha Italije koja se
preplie sa pretenzijama na upravljanje drutvom inicirala je specifini
pravni i institucionalni okvir putem kojih se drava bori sa organizovanim kriminalom mafijakog tipa. Organizovani kriminal prepoznat
je kao fenomen izuzetno dinamine prirode, pa je italijanski pristup
zasnovan na ideji da efi kasna borba protiv organizovanog kriminala
podrazumeva odgovarajuu dinamiku u transformaciji drutvenih
struktura. U osnovi tako postavljenog koncepta jeste osnivanje specijalizovanih institucija sa visokom autonomijom u radu i unapreivanje
koordinacije aktivnosti svih relevantnih institucija. Uprkos postignutim
impresivnim rezultatima, delovanje mafije nastavilo se velikim intenzitetom, to je rukovodilo aktuelne italijanske vlasti da usmere napore ka
izradi nove strategije koja bi omoguila uspenije suoavanje sa mafijom. Kroz savremen fenomenoloki prikaz organizovanog kriminala u
Italiji i na njega usmerene drutvene kontrole, autorka u tekstu valorizuje kako strateki trend tako i oekivanja od konkretnih inicijativa
koje predvia nova strategija protiv mafije, predstavljena krajem januara 2010. godine.
Kljune rei: savremeni organizovani kriminal, mafija, Italija, institucije, strategija, mere.

a.bulatovic@sezampro.rs

168

Aleksandra Bulatovi

Delovanje organizovanog kriminala u Italiji

Italija je istorijski obeleena delovanjem mafije. Iako se prvobitno koristila
da oznai pojavu specifinu za oblast Sicilije, danas se re mafija, irom sveta,
kolokvijalno upotrebljava da opie bilo koju organizovanu kriminalnu grupu.
Meutim, mafija je mnogo vie od toga. Od kako su se pojavili poetkom devetnaestog veka, italijanska kriminalna udruenja poznatija kao mafija uspela su
da postanu deo socijalnog i ekonomskog tkiva Italije. Danas predstavljaju neka
od najozloglaenijih i najrasprostranjenijih kriminalnih organizacija na svetu, a
u Italiji predmet fokusa borbe protiv organizovanog kriminala (lotta contra la
mafia).
Kao nauna paradigma, mafija predstavlja kompleksni fenomen koji ukljuuje krivinopravnu, ekonomsku, politiku, kulturnu i drutvenu dimenziju.1
Kriminalna organizovana grupa deo je mree odnosa koji predstavljaju drutvenu
koaliciju u kojoj su zastupljeni razni slojevi. lanovi koalicije usvajaju obrazac po
kome nasilje i nezakonite aktivnosti predstavljaju oblike preivljavanja i naine
da se ostvari uloga u drutvu. Unutar tog sistema odnosa, dominantnu funkciju
zakonito imaju najbogatiji i najmoniji pojedinci koji funkcioniu van zakona
mafijaki bosovi, politiari, privrednici, finansijski savetnici, pravnici itd. i oni
ine tzv. mafijaku buroaziju (borghesia mafiosa). Drugim reima, prema svojim
osobinama mafija predstavlja politiku grupu u onom smislu u kome to definie
klasina sociologija: to je organizacija koja ima svoj kodeks ponaanja, teritoriju,
fiziku silu i upravljaki potencijal sposoban da obezbedi potovanje utvrenih
pravila i efektivnih mera prisile, a kao drutvena koalicija doprinosi formiranju
politikog ivota u najoptijem smislu, odnosno odreuje ili doprinosi donoenju odluka i pravljenju izbora koji se odnose na manipulisanje moi i distribuciju resursa.
Odnos mafije prema dravi i drugim institucijama ima dva lica. Nalazei se
na marginama drutva, mafija deluje protiv institucija; ne priznaje dravni monopol sile i pribegava ubistvima shodno sopstvenom sistemu pravila koji ukljuuje
i kanjavanje smru. Posmatrano na drugi nain, mafija je sasvim infiltrirana
u tkivo drutva putem niza aktivnosti u vezi sa korienjem javnih finansija (npr.
ugovori o javnim radovima), to ukazuje na njenu aktivnu participaciju u javnom ivotu (na izborima, kontrolisanjem funkcionisanja institucija). Subjekti
mafijake drutvene koalicije dravu i institucije doivljavaju kao strane i impotentne u obavljanju svojih funkcija, tj. mogue ih je obezbediti samo uz posredovanje mafije. Privreda je suvie slaba da bi mogla da ponudi neke znaajnije
1 Umberto Santino, The Law Enforcement in Italy and Europe against mafia and organized
crime, in: W. F. McDonald (ed.), Crime and Law Enforcement in the Global Village, Anderson
Publishing Co., Cincinnati, 1997, pp. 15166.

Aleksandra Bulatovi

169

mogunosti. Pokuaji drutva da se bori protiv mafije neuspeni su, to unutar

drutva generie skepsu znaajnog obima u pogledu mogunosti promene situacije. Politike partije jesu u krizi zbog ega trpi drutveni ivot. Sindikati nemaju
adekvatnu ulogu u drutvu, a graansko drutvo suvie je slabo. Zbog svojih
specifinosti, mafiogeno drutvo (drutvo koje zbog svojih karakteristika predstavlja plodno tle za pojavu i razvoj mafije, tj. drutvo koje proizvodi mafiju)
jeste oblik totalitarnog drutva koje ima kontrolu nad odreenom teritorijom i
to kako u ekonomskoj sferi i politici, tako i u privatnom ivotu ljudi koji tu ive.
U takvom kontekstu ne postoje prava graana, ve samo usluge koje samo mafija
moe da obezbedi.
Savremena, transformisana mafija oblikovala se u aktuelnu formu tokom
sedamdesetih godina prolog veka. Deluje u meunarodnim okvirima, ostvaruje
ogromnu dobit, infiltrirana je u finansijski sistem i zloupotrebljava meunarodna
pravila u vezi sa garantovanjem tajnosti bankarskih uloga, postojanjem tzv. poreskih rajeva i mogunostima da se izbegne kontrola kapitala i koriste nove forme
kruenja i prikupljanja novca (tzv. finansijske inovacije). Zbog takvih obeleja
esto se o savremenoj mafiji govori i kao o finansijskoj mafiji.
Dominantne organizovane kriminalne grupe u savremenoj Italiji
Savremeni kriminalni milje u Italiji, u kontekstu organizovanog kriminala,
ini vie autohtonih italijanskih organizacija i grupa. Osim njih, sve je vei broj
uvezenih kriminalnih grupa poput kineskih trijada, nigerijskih bandi i albanske mafije koja meu njima dominira.2
Sicilijanska mafija specijalizovala se za trgovinu heroinom, politiku korupciju i trgovinu orujem, ali takoe podmee poare, vri prevare, krijumari i
reketira. Sicilijanska mafija ozloglaena je zbog agresivnih napada na pripadnike italijanskog pravosua. Na Siciliji se izraz odlian kadaver upotrebljava da
oznai ubistvo istaknutog predstavnika institucija, za razliku od ubistava obinih
graana ili samih kriminalaca. Takve istaknute rtve jesu visoki funkcioneri
policije, sudije, gradonaelnici i poslanici u parlamentu. U Sjedinjenim Amerikim Dravama predstavlja najmoniju i najaktivniju mafijaku organizaciju s
obzirom na procene amerikih agencija da ima preko 2 500 saradnika. Ujedno,
to je svrstava u grupu najuticajnijih transnacionalnih organizovanih kriminalnih grupa.
Kamora (Camorra) ili napolitanska mafija (prema svom seditu u Napulju)
predstavlja najveu mafijaku organizaciju u Italiji. Tokom sedamdesetih godina
2 Albanska mafija mahom radi u bogatim severnim i centralnim oblastima Italije, poput
Lombardije i Toskane. Nakon dolaska poetkom devedesetih godina prolog veka, Albanci-mafijai specijalizovali su se za organizovanje prostitucije i trgovinu narkoticima.

170

Aleksandra Bulatovi

prolog veka sicilijanska mafija ubedila je Kamoru da svoje trase za krijumarenje cigareta pone da koristi za krijumarenje narkotika, uz pomo sicilijanske
mafije. Neke voe Kamore protivile su se tom novom poslu i ubeivanje nije ilo
glatko, to je za posledicu imalo voenje tzv. Kamora ratova, u kojima je pobedu
odnela struja pristalica trgovine drogom odnevi ivote preko 400 ljudi. Osim
toga, Kamora je stekla ogromno bogatstvo u javnim radovima na rekonstrukciji oblasti Kampanja, koju je pogodio razorni zemljotres 1980. godine. Danas
Kamora ima potpunu kontrolu nad trgovinom cigareta bilo tako to ih krijumari bilo tako to od drugih koji time trguju naplauje reket kao svojevrsni porez.
Takoe je umeana i u pranje novca, iznude, krijumarenje ilegalnih imigranata,
pljake, ucene, kidnapovanja i otmice, politiku korupciju i krijumarenje legalne
robe.
Ndrangeta (Ndrangheta) ili kalabrijska mafija bazirana je u oblasti Kalabrija. Specijalizovala se za politiku korupciju i kidnapovanja i otmice, ali se
takoe bavi i trgovinom narkoticima, ubistvima, postavljanjem bombi, krijumarenjem ilegalnih artikala, kockanjem, prevarama, kraom, reketiranjem naknada
za rad, zelenaenjem i krijumarenjem ilegalnih imigranata.
Ujedinjena sveta kruna (Sacra Corona Unita) bazirana je u oblasti Apulija
sa seditem u njenom jugoistonom delu, u gradu Brindiziju. Krijumari cigarete,
narkotike, oruje i ljude. Bavi se i pranjem novca, iznudom i politikom korupcijom. Druge kriminalne grupe joj plaaju reket za korienje jugoistonog italijanskog priobalja koji predstavlja prirodnu trasu na putevima krijumarenja od i
ka Zapadnom Balkanu.
Oblikovanje drutvene kontrole organizovanog kriminala u Italiji
Specifian element organizovanog kriminala mafijakog tipa jeste kapacitet
zastraivanja zasnovan na podreenosti i zavetu utanja. S obzirom na postignuti
stepen i u jednom i u drugom domenu, mafijaka organizacija predstavlja organizovan sistem u kome vlada apsolutno pravilo poslunosti i zakon utanja koji
zahteva od svih odbijanje saradnje sa predstavnicima institucija, to se odnosi i
na celu populaciju odreene teritorije koju kontrolie. Dakle, u pitanju je potpuna
podreenost pojedinca moi mafije.
Odnos centralne dravne vlasti prema mafiji obeleen je korienjem dvostrukih standarda. Do 1982. godine, mafija u Italiji nije zakonski smatrana kriminalnom organizacijom, te su tadanje okolnosti amnestirale mafiju od kanjavanja
za ubistva i druga krivina dela koja je inila. U takvoj konstelaciji drava se
praktino odrekla monopola sile. Takva vrsta izuzimanja od kanjivosti moe
se smatrati oblikom legitimacije, na osnovu ega je logino ispravno zakljuiti

Aleksandra Bulatovi

171

da je do tada u Italiji bilo dva naina drutvene reakcije na nasilje. Navedeno se

moe objasniti injenicom da je mafijako nasilje, ije su rtve veinom bili politiki i drutveni protivnici mafije koji su simbolisali preporod drutva, bilo korisno za odravanje na vlasti dominantnih drutvenih slojeva u sluajevima kad je
direktna intervencija drave bila nemogua zbog oigledne nezakonitosti takve
reakcije ili ako dravna reakcija ne bi bila dovoljno brza i brutalna kao to je to
mafijako nasilje. Na ovaj nain mafija je simbolizovana kao institucionalizovan
kriminal. Tokom vremena, kada je unutar drave postojao rascep izmeu formalne i materijalne ustavnosti, tj. izmeu pisanih principa i stvarnog postupanja,
formirane su aktuelne kriminalne institucije.3
Odnos lokalnih institucija vlasti i mafije odvijao se ili kroz direktnu participaciju pripadnika mafije u njihovom radu ili kroz blisku rodbinsku ili prijateljsku povezanost sa zvaninicima lokalnih uprava ime su direktno zanemarivani
zakonitost i graanska prava (posebno pravo na slobodu i bezbednost). To su
situacije tzv. formalne kriminokratije, tj. vlasti kriminalaca, koji su na lokalnom
nivou bilo imali direktnu vlast, bilo vrili vlast indirektno, neformalnim putem,
kroz razliite forme poslovanja i saradnje lokalne uprave, tj. funkcionera lokalnih
institucija i poslovnih ljudi sa mafijaima.4
Oblikovanje normativnog okvira
za borbu protiv organizovanog kriminala
Italija je u razliitim okolnostima i situacijama donosila specifine propise
usmerene protiv organizovanog kriminala koji su danas ugraeni u njen nacionalni pravni sistem. Tek poslednjih decenija prolog veka zakonodavna aktivnost
obezbedila je odgovarajui normativni okvir za suoavanje institucija sa umnoavanjem mafijakih aktivnosti i porastom drugih oblika organizovanog kriminala u Italiji. Tokom deset godina (19821992), doneto je ak 114 zakona koji se
neposredno ili posredno odnose na organizovani kriminal. Donoenje ovih propisa inicirano je izvrenim zloinima mafije koji su okirali i domau i svetsku
javnost, a predstavljaju reakciju drave na provokaciju kriznom situacijom, tj. nisu
deo koherentnog programa sprovoenja zakona.
Iskustvo je potvrdilo da je korpus propisa u borbi protiv mafije, gledano kao
celina, konstantno zaostajao za zahtevima trenutka iako su propisi donoeni kao
3 Neki teoretiari smatraju da je demokratija u Italiji od kraja Drugog svetskog rata, iako formalno otvorena, realno blokirana, izvan granica domaaja opozicije u smislu mogunosti promene stanja koje se oznaava kao status quo.
4 O dimenzijama ovog odnosa moda najbolje svedoi podatak da je nakon usvajanja zakonskih propisa 1990. godine, tokom naredne tri godine, rasputeno 72 gradske uprave zbog veza sa
mafijom. Najnoviji primer jesu mafijaki orkestrirani optinski izbori u gradu Katolika na Siciliji
odrani 2007. to je otkriveno kroz nedavnu uspeno realizovanu policijsku akciju Minoa.

172

Aleksandra Bulatovi

hitna reakcija drave na konkretnu aktivnost mafije i uglavnom obeleeni simbolinim merama.5 Italijanski krivini zakonik donet je 1930. godine i od tada je u
vie navrata noveliran, ali sa slinim posledicama kao i pravni sistem u celini.6
Prvi opti nacionalni zakon, tzv. RognoniLa Torre zakon koji se konvencionalno zove Antimafijaki zakon, usvojen je 13. septembra 1982. godine.7 Od tada
je obim represivnih mera u italijanskom zakonodavstvu narastao do nivoa koji se
ne moe uporediti sa zakonodavstvom bilo koje druge evropske zemlje. Dotadanje italijansko zakonodavstvo raspolagalo je samo jednostavnom definicijom
organizovanog kriminalnog udruivanja zasnovanom na prisustvu tri elementa:
udruivanju, organizovanoj strukturi i cilju da se vre krivina dela, ne odreujui ta je to organizovani kriminal.8 Navedeni zakon prvi put je definisao mafiju
kao specifian oblik organizovanog kriminala: pripadnici mafijake organizacije
koriste zastraivanje, podreivanje i zavet utanja (omerta) da bi inili krivina
dela, direktno ili indirektno upravljali ili kontrolisali privredna preduzea, koncesije i proces odobravanja ugovora o javnim radovima i javnim uslugama zarad
ostvarivanja bilo nezakonitog profita ili drugih koristi za sebe ili druge. Drugim
reima, aktivno lanstvo u mafijakoj organizaciji ovim zakonom definisano je
kao krivino delo. Osim drugaijeg definisanja bia krivinog dela, najvaniji
i originalni elementi novog zakona bile su mere koje su se mogle preduzeti sa
ciljem kontrole porekla imovine, ukljuujui i mere konfiskacije nezakonito steenih dobara i obavezu pribavljanja dozvole za izvoenje javnih radova u svojstvu podizvoaa.
Narednih godina usledili su novi pokuaji kreiranja efikasnijeg normativnog okvira za borbu protiv organizovanog kriminala. S obzirom na posledice,
kao najznaajnije mere izdvajaju se one usmerene protiv pranja novca, mere u
vezi sa pokajnicima (pentiti) tj. nekadanjim mafijaima koji sarauju sa vlastima, mere kojima je revidiran krivini postupak iji su predmet mafijai kao
i propisi koji se odnose na odsluivanje kazne osuenih mafijaa, proirenje
definicije mafijake organizacije tako da se odnosi i na lica koja se umeaju u
izborni proces i tako utiu na ostvarivanje prava slobodnog glasanja, obrazovanje
5 Na primer, pokazalo se da je nefunkcionalna koordinacija borbe protiv mafije Visokog
komesara, institucije koja je kreirana zakonom 1982, usled ega je ona i ukinuta deset godina
kasnije.
6 Na primer, dopunama lana 416 Krivinog zakonika predviena je tea kazna za mafijaa
koji je naoruan. Meutim, mafijai su uvek naoruani shodno osobenosti da koriste silu, jer ne
priznaju monopol drave na korienje sile.
7 Ovaj zakon je nazvan po predlagaima dva nacrta koja su naknadno objedinjena, ministru
iz redova Hriansko-demokratske partije Viriniju Ronjoniju (Virginio Rognoni), i lideru
komunista Piju la Toreu (Pio La Torre), koji je ubijen 30. aprila 1982. godine.
8 Okosnicu italijanskog krivinog zakonodavstva i danas ini Krivini zakonik donet 1930.
godine, koji je od tada vie puta noveliran.

Aleksandra Bulatovi

173

Istranog odeljenja za borbu protiv mafije (Direzione Investigativa Antimafia DIA), obrazovanje Dravne direkcije za borbu protiv mafije (Direzione
Nazionale Antimafia DNA) koje funkcionie kao posebno odeljenje javnog
tuilatva (Superprocura).
Krivino delo pranja nezakonito steenog novca uvedeno je u italijanski pravni sistem 1978. godine, dopunama lana 648 Krivinog zakonika, ali
se tada odnosilo na dobit ostvarenu razbojnitvom, iznudom i kidnapovanjem
u svrhu iznude. Kasnije je uvedena mogunost da institucije hitno postupaju u
cilju ograniavanja raspolaganja gotovinom, ograniavanja transakcija i spreavanja korienja finansijskog sistema u pranju novca. Proces harmonizacije
sa evropskim propisima uslovio je proirivanje pojma bia krivinog dela pranja novca, pa se promenama uvedenim 1993. godine krivino delo pranja novca
odnosi na bilo koji sluaj ponovnog investiranja dobiti ostvarene izvrenjem
bilo kog krivinog dela.
Tokom 1990. godine usvojeni su propisi u vezi sa sluenjem zatvorskih
kazni osuenih pripadnika mafije za dela defi nisana kao dela organizovanog kriminala (trgovina drogom, otmice, ubistva, aktivno lanstvo u mafijakoj organizaciji). Naime, suspendovane su odredbe koje omoguavaju sluenje
kazne u kunom pritvoru. Usvojene su i mere u vezi sa pritvorom lica optuenih za teka krivina dela, propisi u vezi sa prislukivanjem i mere koje omoguavaju umanjenje kazne kriminalcima koji sarauju sa vlastima. Produeno
je trajanje preliminarnih istraga sa est meseci na godinu dana.
Najee se o drutvenoj kontroli kriminala razmilja u kategoriji represivnih mera. Meutim, italijansko iskustvo pokazalo je da se kriminalnim organizacijama moe uspeno suprotstaviti i sredstvima koja ne predstavljaju direktnu
represiju. Navedene alternativne mere zapravo su komplementarne represivnim
merama u smislu da je represija uvek potrebna protiv organizovanog kriminala,
a posebno protiv organizacija mafijakog tipa, ali da se bolji rezultati postiu
ukoliko se istovremeno primenjuju i odreene mere koje indirektno utiu na
njih. Komplementarne indirektne mere, u najirem smislu reeno, usmerene su
na ekonomsko osnaivanje stanovnitva, promenu kulturnog obrasca, raskidanje veza sa negativnim istorijskim nasleem i jaanje civilnog drutva putem
obrazovanja i promovisanja graanskog aktivizma.9
9 Na primer, tradicionalna kopola kapa (coppola) koja je decenijama bila simbol pripadnika
mafije, danas se prepoznaje kao simbol otpora mafiji i omoguava egzistenciju zanatlijama Sicilije mimo mafijakih usluga. ist biznis kao deo brenda sve vie dobija na marketinkom znaaju, pa se u prodaji nalaze testenina i maslinovo ulje sa oznakom proizvedeno bez ikakve veze
sa mafijom. Poruke protiv reketiranja est su predmet graanskih akcija i postaju deo supkulture mladih. Zaplenjena imovina mafije koristi se u razliitim socijalnim programima.

174

Aleksandra Bulatovi

Nova strategija protiv mafije

Na vanrednoj sednici italijanske vlade, krajem januara 2010. godine, predstavljena je nova strategija borbe protiv mafije zasnovana na nekoliko kljunih
inicijativa. Strategija je rezultat zajednikog rada ministra unutranjih poslova
Roberta Maronija (Roberto Maroni) i ministra pravde Anelina Alfana (Angelino Alfano).
Osnivanje nacionalne agencije za kontrolu oduzete imovine mafije i rukovoenje njenom prodajom sa seditem u oblasti Kalabrije strategija je predvidela
kao meru hitnog karaktera. Oduzimanje imovine od mafije smatra se kljunim za
ruenje njene ekonomske moi.10 Rad agencije usmeren je na konfiskaciju nekretnina u vlasnitvu mafije i njihovom pretvaranju u javno dobro, slino onom to
je u manjem obimu ve postignuto na Siciliji u nekim sluajevima. Prvi zadaci
agencije jesu sastavljanje nacionalnog registra zaplenjene imovine mafije, kreiranje nove baze podataka i postavljanje brana pokuajima mafije da uestvuje na
tenderima za javne radove putem distribucije svojevrsne crne liste kompanija koje
zbog povezanosti sa mafijom ne mogu da budu podizvoai radova.
Nova strategija predvia stvaranje jedinstvenog zakonodavstva kojim bi
bili objedinjeni svi propisi protiv organizovanog kriminala, a koji bi rukovodio
u radu sve angaovane institucije. Takoe, predvieno je i stvaranje nacionalne
mree za podrku rtvama iznude. Strategija predvia i mere u vezi sa prikupljanjem otpada koji predstavlja jedan od najprofitabilnijih zakonitih poslova kojima
se mafija bavi. Neksus izmeu iskoritavanja ilegalnih useljenika od strane mafije
ima i dimenziju poveavanja ljudske nebezbednosti u razliitim oblastima, te su
novom strategijom predviene i dodatne mere za suzbijanje ilegalnog useljenja.
ini se da je namera tvoraca nove strategije za borbu protiv organizovanog kriminala bila konano raskidanje sa dosadanjim obrascem drutvene kontrole organizovanog kriminala prema kome je ova pojava tretirana kao vanredna
okolnost, ali je za potpuno argumentovanu ocenu potrebno jo saekati na prve
rezultate shodno planiranom.
Zakljuna razmatranja
U kontekstu borbe protiv organizovanog kriminala, suoavanje sa ovom
pojavom kriminala u velikoj meri je posledica sopstvenog (ne)injenja. Ako javna
institucija ne uspe da vri javne poslove i obezbedi stalan uvid javnosti u vrenje javnih poslova, ako drava izgubi svoj monopol na upotrebu sile volja
10 Najnovije procene ekonomske moi mafije odreuju je u nivou prihoda na godinjem nivou
od 10 odsto bruto nacionalnog dohotka, te je u tom smislu mafija najvei preduzetnik u Italiji.

Aleksandra Bulatovi

175

graana je oteta uz pomo podmiivanja i upotrebe sile. Loe je kada organizovani kriminal reciklira prljav novac u nacionalnoj ekonomiji, jer na taj nain
podriva solidnost privrednog sistema i time negativno utie na ljudsku bezbednost. Jo je gore kada organizovani kriminal podmiivanjem javnih slubenika
utie na ishod izbornog procesa i na taj nain stie mo. Ali, ako organizovani
kriminal uspostavi veze sa teroristima i nedemokratskim reimima, postaje bezbednosna pretnja dravi ili, ak, regionu.11 U skladu sa aktuelnim civilizacijskim
dometima, pojednostavljeno govorei, ono to graani trae kao uslugu od mafije,
drava treba da efektivno i efikasno garantuje kao pravo.
Svrha represivnih mera jeste da obeshrabre potencijalne uinioce krivinih
dela da ih izvre jer je tim merama predviena kazna za takva dela. To znai da
represivne mere ispunjavaju svoju svrhu ako se kanjive aktivnosti otkriju, izvrioci uhapse, sudski proces efi kasno odvija, dobit od izvrenog krivinog dela
umanji ili u potpunosti eliminie i ako se onemogui interakcija izmeu osuenih kriminalaca meusobno kao i sa njihovim organizacijama. Italijanski pristup kreiranju politike suzbijanja organizovanog kriminala obeleen je ne samo
sa posebnim direktnim represivnim merama, ve i sa kreiranjem brojnih drugih
politika usmerenih na civilno drutvo i javnu upravu koje se tiu mafije samo
indirektno.12 Kako se ini, shodno postignutim rezultatima poslednjih godina,
da je ostalim potrebnim elementima prikljuena i politika volja kao odluujui
faktor uspene drutvene kontrole kriminala, Italija se profilisala kao jedan od
nezaobilaznih partnera u identifikovanju mogueg stratekog pristupa borbi protiv organizovanog kriminala.

Bibliografija
Cook, Dee, Criminal and Social Justice, Sage, London, 2006.
Jamieson, Alison, and Violante, Lucinao, The Antimafia: Italys Fight Against
Organized Crime, St Martins Press, New York, 2000.
11 Zbog toga savremene strateke doktrine i bezbednosne procene danas standardno ukljuuju
i elemente u vezi sa organizovanim kriminalom.
12 Sudija Paolo Borselino (Paolo Borsellino) u eulokom govoru (gr. eulogja znai blagoslov,
posveta, slavljenje; u ovom sluaju govor na sahrani) o tuiocu ovaniju Falkoneu (Giovanni Falcone) istakao je da borba protiv mafije mora biti ne samo hladna, represivna akcija, ve i
moralni i kulturni preobraaj u koji su svi ukljueni, a posebno mlaa generacija, sposobna da
uoi tamne strane moralnog kompromisa, nedostatak zainteresovanosti ili kontinuiteta i odgovornosti. Obojica su stradali u atentatima koje je organizovala mafija 1992. godine, u razmaku
manjem od dva meseca.

176

Aleksandra Bulatovi

La Spina, Antonio, Recent Anti-Mafia Strategies: The Italian Experience, in:

Dina, Siegle and Nelen, Hans (eds), Organized Crime: Culture, Markets and Policies, Springer, New York, 2008.
Lindo, Samuel B., Identity in Flux: The Mafia, Antimafia, and Sicilys Discovery of
New Italian Unity, Italian Department, Italian Honors Papers, 2008, http://digitalcommons. conncoll.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=1001&context=italhp.
Paoli, Leticia, Mafia and organised crime: the unacknowledged successes of law
enforcement, West European Politics, Vol. 30, No. 4, 2007.
Paoli, Leticia, The political criminal nexus in Italy, Trends in Organized Crime,
Vol. 3, No. 1, 1997.
Santino, Umberto, The Law Enforcement in Italy and Europe against mafia and
organized crime, in: W. F. McDonald (ed.), Crime and Law Enforcement in the
Global Village, Anderson Publishing Co., Cincinnati, 1997.
Schneider, Jane, and Schneider, Peter, Suggestions from the Antimafia Struggle
in Sicily, Anthropological Quarterly, Vol. 75, No. 1, Winter 2002.

CURBING ORGANISED CRIME IN ITALY

The historical connection between the Mafia and the political elite of Italy,
including the aspirations of the Mafia to influence public governance, have
triggered the creation of a special legal and institutional framework within
which the Italian state addresses Mafia-like crime. Organised crime
is recognised within this framework as a highly dynamic phenomenon,
resulting in Italys adoption of the idea that an efficient anti-organised
crime strategy entials an adequate dynamics in the transformation of social
structures. This concept is the basis for the establishment of specialised
institutions, highly autonomous in daily operations, along with the
improvement of coordination of the activities of all other relevant agencies.
Despite the impressive results achieved in Italy through this approach, the
activities of the Mafia have continued at a high intensity, and the Italian
government has developed a new strategy to address organised crime.
The concrete initiatives arising from the new anti-Mafia strategy, which was
publicly presented in late January 2010, are critically evaluated in the text,
through the discussion of a phenomenological view of organised crime in
Italy.
Key words: modern organised crime, Italy, institutions, strategy, measures
taken to address the Mafia.

UDK: 343.8(4+571)
Godina IV, broj 2, 2010, str. 177190
Izvorni nauni rad
April 2010.

MEDVEDEVLJEVA INICIJATIVA
I ULOGA SRBIJE U
NOVOJ ARHITEKTURI EVROPSKE BEZBEDNOSTI

Miljan Filimonovi

APSTRAKT
Predmet istraivanja jesu posledice koje usvajanje inicijative predsednika
Rusije o stvaranju nove arhitekture evropske bezbednosti moe imati
po nacionalnu bezbednost Republike Srbije. Autor analizira strateko-konceptualne i praktino-politike izvore Medvedevljevog predloga i stavlja
ga u kontekst bezbednosne politike Ruske Federacije u poslednjoj deceniji. Analizom meunarodnog poloaja Srbije autor uporeuje prirodu
bezbednosnih problema sa kojima se suoava Srbija i teine take Medvedevljeve inicijative. Analizom procesa stratekog opredeljivanja Republike
Srbije posle 5. oktobra 2000. godine autor poredi osnovne vizije budueg
bezbednosnog poretka u Evropi iznete u stratekim dokumentima Srbije i
Ruske Federacije. Na osnovu toga autor procenjuje komplementarnost interesa dveju drava, koju uzima kao analitiki osnov za procenu posledica
koje ire prihvatanje Medvedevljeve inicijative moe imati po nacionalnu
bezbednost Srbije. Autor daje osvrt na stav znaajnih subjekata evropske
politike o naelno pozitivnom stavu srpskog dravnog rukovodstva prema
predlogu ruskog predsednika.
Kljune rei: Dimitrij Medvedev, evropska bezbednost, Ruska Federacija,
Srbija, Severnoatlantski savez, Ujedinjene nacije, OEBS, multipolarnost,
teritorijalna celovitost, etiri stuba spoljne politike Srbije.

miljanfi limonovic@gmail.com. Autor se zahvaljuje mr Draganu ivojinoviu, Urou Todoroviu, mr Milou Markoviu, Milanu Raviu i Branku Nikoliu na strunim savetima i tehnikoj pomoi prilikom izrade teksta.

178

Miljan Filimonovi

Dve decenije posle zavretka Hladnog rata, evropski bezbednosni poredak

i dalje se naziva poslehladnoratovskim. Teoretiari i praktiari, dravnici i funkcioneri meunarodnih institucija, jo uvek nisu pokazali sposobnost da domisle celinu meunarodnih odnosa i stvore prihvatljivi oblik novog bezbednosnog
poretka u Evropi. Postojei pravni i institucionalni okvir evropskih bezbednosnih
procesa, koji se ogleda u de jure prvenstvu Ujedinjenih nacija i OEBS-a, odavno ne
uspeva da ispuni svoju funkciju. Meunarodni akteri koji sopstvenim delovanjem
kre pravna pravila i naruavaju nadlenosti meunarodnih organizacija u oblasti
ouvanja mira i bezbednosti nisu uspeli da obezbede iru prihvaenost, legalizaciju i institucionalizaciju sopstvene prakse. U svojevrsnoj pat poziciji pravnog i
politikog, normativnog i stvarnog poretka, prolazi druga decenija od nestanka
bipolarne podele. Iz letargije stvorene ovakvim stanjem, meunarodnu javnost
probudila je serija govora Dimitrija Medvedeva ( ), predsednika Ruske Federacije, kojima je izneta celovita zamisao kontinentalnog bezbednosnog poretka, sa precizno odreenom pravnom i institucionalnom dimenzijom
i sa vidljivim realpolitikim implikacijama.
Govorima ruskog predsednika u Berlinu i Evianu, u junu i oktobru 2008.
godine, na dnevni red evropske politike stavljena je inicijativa o stvaranju nove
arhitekture evropske bezbednosti. Navodei da sadanja bezbednosna arhitektura jo uvek nosi peat ideologije nasleene iz prolosti, Medvedev je predloio
odravanje meunarodne konferencije na kojoj bi bio sainjen tekst sveobuhvatnog ugovora o evropskoj bezbednosti. Pravno obavezujui ugovor, neka vrsta
regionalnog pakta, trebalo bi prema Medvedevljevom predlogu da prui reenje
bezbednosnih problema i problema kontrole naoruanja u Evropi.1 Na skupu bi
trebalo da uestvuju sve evropske drave zasebno, a ne u okviru saveza ili drugih
stratekih grupacija, sa nacionalnim interesima lienim distorzivnih ideolokih
motivacija kao poetnom takom u pregovorima. Konani tekst ugovora trebalo
bi da bude zasnovan na punoj posveenosti ispunjavanju meunarodnopravnih
obaveza; potovanju suvereniteta; teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti drava i potovanju svih drugih principa iznetih u istinski fundamentalnom
dokumentu Povelji Ujedinjenih nacija.2 Ugovor bi utvrdio da nijedna drava
ili meunarodna organizacija ne moe imati ekskluzivno pravo ouvanja mira i
stabilnosti u Evropi i da vodeu ulogu imaju Ujedinjene nacije i OEBS, institucije sa najirim lanstvom, najveim legitimitetom i jasno odreenim nadlenostima u evropskim bezbednosnim procesima.
Ovako uobliena inicijativa ruskog predsednika izazvala je nedoumice u akademskoj javnosti. Predlog ne zahteva promenu bilo pravnog ili institucionalnog
1 Dmitry Medvedev, Speech to German political, parliamentary and civic leaders, Berlin,
5 June 2008, http://eng.kremlin.ru/speeches/2008/06/05/2203_type82912type82914type84779_
202153.shtml, 25/02/2010.
2 Dmitry Medvedev, Speech at World Policy Conference, Evian (France), 8 October 2008,
http://natomission.ru/en/society/article/society/artnews/21/, 25/02/2010.

Miljan Filimonovi

179

okvira evropskih bezbednosnih procesa, ve trai potovanje ugovornih aranmana

sklopljenih u vreme Hladnog rata, kakvi su ugovori o ograniavanju i smanjivanju
stratekog nuklearnog naoruanja, ugovori o antibalistikim projektilima i ugovor
o konvencionalnim snagama u Evropi. Zato, onda, Medvedevljev predlog nailazi na
snanu opoziciju u pojedinim politikim krugovima na Zapadu? Zato se dravnici
protive predlogu koji afirmie postojei pravni i institucionalni okvir evropskih bezbednosnih procesa i predlae potovanje ugovornih obaveza? Zato, sa druge strane,
Medvedev predlae novu bezbednosnu arhitekturu u Evropi ako ona ne sadri
nita sutinski novo? Odgovor na pitanje koji nacionalni interes Rusija ostvaruje
ovako snanim zastupanjem meunarodnog prava, centralne uloge i UN i OEBS-a
i zbog ega bi Medvedevljeva inicijativa bila interesantna evropskim dravama lei,
kao to to najee i biva, u realpolitikoj sferi. Takoe, u realpolitikoj sferi lee i
razlozi na osnovu kojih Srbija odreuje sopstveni stav prema Medvedevljevom predlogu. Komplementarnost spoljne i bezbednosne politike Republike Srbije i Ruske
Federacije i komplementarnost nacionalnih interesa dveju drava, stoje kao osnov
za ocenu uloge koja je Srbiji namenjena u predlogu ruskog predsednika.
Strateki i konceptualni osnov Medvedevljeve inicijative
Medvedevljeva inicijativa ima konceptualno izvorite u ruskim stratekim
dokumentima i govorima ruskih dravnika u prvoj deceniji ovog veka. Dokument sa nazivom Koncept nacionalne bezbednosti Ruske Federacije, usvojen na
poetku Putinovog ( ) predsednikog mandata
2000. godine, promovisao je ideju o postepenom nastanku multipolarnog meunarodnog sistema. Pre nego to su Putinove reforme dobile izraz u poveanoj moi
drave, dokument je predvideo uzrastanje Rusije do jednog od centara multipolarnog sveta.3 Posle usvajanja ovog dokumenta teza o prelasku u multipolarni sistem
postala je uobiajeni deo nastupa ruskih dravnika na meunarodnim skupovima.4
3 National Security Concept of the Russian Federation, www.russiaeurope.mid.ru/russiastrat2000.html.
4 Zbir bruto drutvenih proizvoda Indije i Kine je ve vii od bruto drutvenog proizvoda SAD.
I slini proraun bruto drutvenih proizvoda BRIK drava Brazila, Rusije, Indije i Kine nadilazi kumulativni bruto drutveni proizvod EU. Prema strunjacima, ova razlika e se poveavati u
budunosti. (...) Nema razloga za sumnju da e ekonomski potencijal novih centara globalnog ekonomskog rasta biti pretvoren u politiki uticaj i da e ojaati multipolarnost. Navedeno prema: Vladimir Putin, Speech at the 43rd Munich Conference on Security Policy, op. cit. Mnogo godina
je mit o unipolarnom svetu vodio misli i ponaanje drava koje su verovale i politiki investirale u njega. (...) Razumljivo je da mnogo ljudi sa one strane Atlantika i dalje ne mogu sebe naterati da izgovore re multipolarni. (...) Iskustvo iz poslednjih est godina pokazuje da se pokuaji
ignorisanja realnosti multipolarnog sveta zavravaju neuspehom. (...) Mora se shvatiti da ne vrede
pokuaji dranja Rusije u regionalnoj koljci. Mi smo davno napustili takvu mogunost u toku
naeg razvoja. Navedeno prema: Sergei Lavrov, The Present and the Future of Global Politics
A View from Moscow, Russia in Global Affairs, Vol. 5, No. 2, AprilJune, 2007, pp. 8, 10, 11, 15.

180

Miljan Filimonovi

Isti trend pratili su pisci nove verzije Koncepta nacionalne bezbednosti (2009),
osnovnog stratekog dokumenta Ruske Federacije sa rokom vaenja do 2020.
godine.
Doktrinarno predvianje prelaska u multipolarni sistem pratila je praktina priprema za takav razvoj dogaaja. Pored otre kritike unilateralnosti
amerike politike, Rusija se tokom protekle decenije nala u centru okupljanja
drava u usponu, bilo da su ta okupljanja ekonomskog ili bezbednosnog tipa.
Grupacija BRIK (Brazil, Rusija, Indija, Kina) odrala je prvi samit u Rusiji, a
angajska organizacija za saradnju okupljena je oko Kine i Rusije kao tzv. antihegemonska koalicija u srednjoj Aziji. Slinu namenu ima Organizacija ugovora
o kolektivnoj bezbednosti kao regionalna organizacija postsovjetskih drava, po
formi slina NATO savezu, sa vodeom ulogom Rusije. Pored osnivanja viestranih foruma, potpisivanjem stratekih energetskih sporazuma za dugi niz
godina utvrena je energetska zavisnost Evrope od Ruske Federacije i tako ojaana ruska pozicija u evropskoj politici.
Iz strateke vizije o prelasku iz unipolarnog u multipolarni meunarodni
sistem, dedukovana je strateka vizija nove bezbednosne arhitekture u Evropi.
Prema njoj e natocentrini sistem evropske bezbednosti, koji odgovara unipolarnom sistemu, postepeno prerasti u tripartitnu arhitekturu evropske bezbednosti, sa Rusijom, Evropskom unijom i Sjedinjenim Amerikim Dravama
kao kljunim subjektima. Tana Medvedevljeva formulacija iz berlinskog govora
glasi: istinski jednaka saradnja Rusije, Evropske unije i Severne Amerike kao
triju grana evropske civilizacije. Sledi zakljuak da Medvedevljeva inicijativa
zapravo nije nova ideja, nego primenjena i prilagoena verzija Putinove vizije
sa poetka predsednikih mandata.
Praktino-politiki uzroci Medvedevljeve inicijative
Osnovni uzrok nezadovoljstva sopstvenim poloajem Kremlj nalazi u
poslehladnoratovskoj politici Severnoatlantskog saveza i SAD koju karakterie
kao verolomnu i nasrtljivu. irenje NATO na istok i jednostrano istupanje SAD
iz Ugovora o antibalistikim projektilima Moskva je shvatila kao pokuaj marginalizacije Rusije i tenju ka ouvanju amerike dominacije u evropskim bezbednosnim procesima. Iz ovog razloga, stanje koje je stvoreno politikom SAD
u Evropi posle Hladnog rata predstavlja praktino-politiki razlog iniciranja
Medvedevljeve ideje o novoj arhitekturi evropske bezbednosti.
Smatrajui da je mirnim povlaenjem iz Hladnog rata Rusija zasluila status konstruktivnog uesnika meunarodne politike, Moskva je vrsto raunala
na bezbednosne garancije zapadnih dravnika sa poetka devedesetih godina

Miljan Filimonovi

181

prolog veka.5 Nasuprot datim garancijama, do 2004. godine NATO savez je

u dva maha (1999. i 2004) ukljuio celu sferu uticaja biveg SSSR u svoj sastav.
Vodea uloga sistema UN osporena je nelegalnim bombardovanjem SRJ 1999.
godine, a usvajanjem novog stratekog koncepta NATO je preuzeo pravo borbenog delovanja van teritorije drava lanica. Takozvane obojene revolucije u bivim sovjetskim dravama, pre svega u Gruziji (2003) i Ukrajini (2004), stvorile
su preduslove za novi krug irenja saveza u postsovjetskom prostoru.6
Pored toga, Buova (George W. Bush) administracija je 2002. godine jednostrano istupila iz Ugovora o antibalistikim projektilima (tzv. ABM ugovora)
i zapoela pregovore o izgradnji antiraketnog tita u Istonoj Evropi.7 Iako su
ova postrojenja ograniena po mogunostima, ruski analitiari naglaavali
su injenicu da slina postrojenja SAD imaju i u drugim delovima sveta i da
u sadejstvu ona mogu da prue odsutnu prednost nad svakim potencijalnim
rivalom. Obamina (Barack Hussein Obama II) administracija, pored odreene
zadrke koju je pokazala, nije vratila SAD u okvire Ugovora o antibalistikim
projektilima i nije odustala od projekta izgradnje tita. Medvedevljev osvrt iz
Eviana, uz podrazumevajui stav da je tit usmeren protiv Rusije, obuhvatio je
obe komponente problema, i ameriki unilateralizam i svrhu postavljanja tita:
(d)a, broj balistikih projektila e biti ogranien, ali emu oni slue, zato e
biti rasporeeni? I jo jednom, zato se Sjedinjene Drave nisu konsultovale sa
saveznicima?.8
5 Garancije su Mihailu Gorbaovu ( ), izmeu ostalih, ponudili Dejms Bejker (James Baker), Helmut Kol (Helmut Kohl) i Manfred Verner (Manfred
Wrner). Bejkerova formulacija glasila je da se na istonom pravcu ni za in nee proiriti
jurisdikcija ili vojno prisustvo Severnoatlantskog saveza. Izvor: Beleka o razgovoru Mihaila
Gorbaova i dravnog sekretara Dejmsa Bejkera od 9. februara 1990., u: Primakov Jevgenij,
Godine u visokoj politici, Izdavaki grafiki atelje M, Beograd, 2002, str. 229.
6 Varavski pakt je prestao da postoji pre dvadeset godina, ali na nau alost, irenje NATO
se nastavlja punom brzinom. Danas, NATO aktivno razmatra prijem Gruzije i Ukrajine.
tavie, oni to posmatraju u borbenim terminima: prijem tih zemalja bi bio pobeda nad Rusijom, dok bi neuspeh u tome bio slian kapitulaciji. (...) NATO doprema svoju vojnu infrastrukturu do naih zapadnih i junih granica. Bez obzira ta nam se govori, prirodno je da
ove akcije posmatramo kao da su uperene protiv nas. Ali im pokuamo da istaknemo da je to
protivno interesima ruske nacionalne bezbednosti, svi postaju nervozni. A kako drugaije da
protumaimo ovo ponaanje?. Navedeno prema: Dmitry Medvedev, Speech at World Policy
Conference, Evian, op. cit.
7 Ugovor o antibalistikim projektilima potpisan je 1972. godine. Osnovna namena ovog ugovora bila je da ouva paritet u defanzivnim nuklearnim kapacitetima supersila, da ouva ravnoteu snaga i straha a time i stabilnost u odnosima supersila. Obe strane su se ugovorom obavezale
da u Evropi zadre po jedno postrojenje antibalistike odbrane sa ne vie od 100 projektila na
njima. Princip na kome je bio zasnovan ovaj ugovor, kao i veina sklopljenih u vreme Hladnog
rata, bio je paritet. Ovaj princip je naruen jednostranim istupanjem SAD iz ugovora, a odnosi
u oblasti nuklearnih snaga uli su u novu fazu.
8 Dmitry Medvedev, Speech at World Policy Conference, Evian, op. cit.

182

Miljan Filimonovi

Nastojei da u potpunosti iskoriste priliku koju je pruila pobeda u Hladnom ratu, Sjedinjene Drave su de facto osporile pravni i institucionalni okvir
evropskih bezbednosnih procesa. Time je uveana specifina teina SAD u evropskoj politici, razume se, nautrb ruskog znaaja i uloge. Otuda u Medvedevljevoj inicijativi ima prostora da se iznova predloe ve postojea pravna pravila
i institucionalni okvir.
U realpolitikim terminima, Medvedevljev zahtev za potovanjem pravnog
i institucionalnog okvira evropske politike i ugovornih aranmana moe biti protumaen kao pokuaj derogiranja amerike uloge u evropskim bezbednosnim procesima i svojevrsno obuzdavanje SAD u Evropi. Ukoliko bi se zaista vratile u
ugovorne aranmane, u pravne i institucionalne okvire, Sjedinjene Drave izgubile bi sposobnost da u evropskim poslovima uestvuju na nain na koji su to do
sada inile. Posmatrano iz te perspektive, Medvedevljev predlog deluje smisleno sa
stanovita ruskih nacionalnih interesa, a reakcije pojedinih zapadnih dravnika
deluju politiki opravdano. Ipak, uzevi sve navedeno u obzir, ne bi bilo ispravno
rei da je obuzdavanje SAD u Evropi najvaniji cilj Medvedevljeve inicijative.
Vaniji cilj je uveanje specifine teine Ruske Federacije u evropskim bezbednosnim procesima, s tim to su ova dva cilja u ovom sluaju sasvim komplementarna.
Znaenje posebne uloge Srbije u Medvedevljevoj inicijativi
Sloen skup okolnosti na kraju dvadesetog i poetku dvadeset prvog veka
uzrokovao je umnogome poseban meunarodni poloaj Srbije koji direktno
ugroava njenu nacionalnu bezbednost. Tokom dve decenije Srbija se vie puta
nala na magistralnom toku svetske politike i podnela teret koji u meunarodnim
odnosima nose objekti politike velikih sila, drave koje su, sa ili bez sopstvene
volje, ukljuene u tzv. veliku politiku. Doktrinarnim osporavanjem suvereniteta
kao zastarelog koncepta, sa jedne strane, i potragom Severnoatlantskog saveza za
novim identitetom, sa druge, osporene su osnove meunarodnopravnog i institucionalnog poretka posthladnoratovske Evrope. Kosovska kriza je Srbiju uinila
oglednim poligonom za oba procesa krajem devedesetih godina. Posle jedne decenije oruane i diplomatske borbe za ouvanje teritorijalne celovitosti, Srbija i dalje
stoji izmeu principa prava i politike, starog pravnog i novog politikog poretka.
Zbog toga Srbija, vie nego druge drave, trpi posledice politike koja za cilj ima
izmenu pravnog i institucionalnog okvira bezbednosnih procesa u Evropi. Iz ovih
razloga, naelno posmatrano, svaka inicijativa koja afirmie principe meunarodnog prava i postojei institucionalni okvir, sa vodeom ulogom Ujedinjenih
nacija i OEBS-a, doprinosi jaanju nacionalne bezbednosti Srbije.
Princip teritorijalne celovitosti suoen je ne samo sa praktinim osporavanjem u sluaju Kosmeta, nego i sa prvim zvaninim preispitivanjem pred

Miljan Filimonovi

183

Meunarodnim sudom pravde. Uprkos tezama o Kosmetu kao jedinstvenom sluaju, praksa pokazuje da drave sopstveni stav odreuju prema stepenu identifikacije sa problemom, pa one koje imaju problema sa separatizmom pojedinih regija
ili etnikih grupacija odbijaju da priznaju Kosmet. Takva praksa govori u prilog
tezi o Kosmetu kao primeru (presedanu), zbog ega se osnovano smatra da kosovska kriza menja pravni okvir evropskih bezbednosnih procesa tako to trajno
derogira jedan od osnovnih principa meunarodnog prava i Povelje UN. Otuda
je za Srbiju sutinski znaajan pravni aspekt Medvedevljeve inicijative i injenica
da velika sila nastoji da reafirmie tzv. Helsinke principe meu kojima i princip teritorijalne celovitosti, bez obzira da li te iste principe Rusija zanemaruje ili
kri na Kavkazu.9 U nedostatku monih saveznika i ogranienosti instrumenata
diplomatske borbe za ouvanje Kosmeta, argument meunarodnog prava jeste
pojedinano najznaajniji argument Srbije. To potvruju i nastojanja pojedinih
zapadnih drava da osiguraju to ire priznanje Kosmeta pre iznoenja savetodavnog miljenja Meunarodnog suda pravde. Ukoliko bi Medvedevljeva inicijativa
bila prihvaena i princip teritorijalne celovitosti potvren novim meunarodnim
ugovorom, srpski predlog o novom krugu pregovora o statusu Kosmeta dobio bi
na kredibilitetu kao jedan od moguih izlaza iz pat pozicije stvorene prihvatanjem Medvedevljeve inicijative. Destabilizacioni potencijal kosovskog presedana
u regionu i ire bio bi umanjen, a prostor za pritisak na drave koje nisu priznale
nezavisnost Kosmeta bio bi u znaajnoj meri ogranien.
Kosovska kriza je Srbiju postavila u sredite procesa izmene institucionalnog okvira evropskih bezbednosnih procesa. NATO savez uveao je sopstvene
nadlenosti i prisvojio pravo borbenog delovanja van teritorije drava lanica
upravo u vreme bombardovanja SR Jugoslavije u prolee 1999. godine. Tom prilikom NATO je delovao bez mandata Saveta bezbednosti, ime je faktiki osporena
vodea uloga sistema kolektivne bezbednosti UN u evropskim bezbednosnim procesima. Tokom protekle decenije na meunarodnim skupovima esto se mogla
uti ideja o podjednakom znaaju Ujedinjenih nacija, NATO saveza i Evropske
unije u procesu reavanja meunarodnih problema, bez obzira na irinu lanstva i propisane nadlenosti organizacija.10 Praktina prevlast vojno-politikog
9 Ovde se pre svega misli na protivrenost izmeu zastupanja teritorijalne celovitosti kao principa i priznavanja nezavisnosti June Osetije i Abhazije od strane Rusije. Teoretiari ocenjuju da
zbog stava prema J. Osetiji i Abhaziji Rusija gubi pravo na moralni argument u kosovskoj krizi
i zastupanje principa teritorijalne celovitosti prikazuju iskljuivo u realistikim (interesnim) terminima.
10 Na konferenciji o meunarodnoj bezbednosti u Minhenu, odranoj 2007. godine, Putin je u
polemikom tonu sumirao ruski stav o hijerarhiji meunarodnih institucija u procesu reavanja
meunarodnih problema. Ubeen sam da je jedini mehanizam kojim se mogu donositi odluke
o upotrebi vojne sile Povelja UN. I u vezi sa ovim, ili ja nisam razumeo ta je na kolega, italijanski ministar odbrane upravo rekao ili je ono to je on rekao nije precizirano. U svakom sluaju,
razumeo sam da upotreba sile moe biti legitimna kada odluku o tome donesu NATO, EU ili UN.

184

Miljan Filimonovi

saveza, kakav je NATO, nad meunarodnom organizacijom univerzalnog tipa,

kakve su Ujedinjene nacije, sutinski menja institucionalni okvir bezbednosnih
procesa u Evropi, sa oiglednim posledicama po interese Srbije u kosovskoj krizi.
ire prihvatanje Medvedevljeve inicijative i reafirmacija UN i OEBS-a, zaustavilo
bi proces prerastanja NATO u centralnu instituciju evropske bezbednosti. Time
bi se umesto u okviru Severnoatlantskog saveza, u kome Rusija nema nikakvu
ulogu osim konsultativne, kljuni bezbednosni procesi odvijali unutar institucija
u kojima Rusija ima pravo veta. Medvedevljevi razlozi za ovakav stav jasni su, a
posledice po srpske interese u kosovskoj krizi oigledne.
Kada je prilikom posete ruskog predsednika Beogradu reeno da Srbija zauzima posebno mesto u ruskoj viziji evropske bezbednosne arhitekture, analize
u srpskim medijima krenule su ustaljenim kanalima. Jedan broj analitiara je u
izjavi video potvrdu prijateljstva i bliskosti naroda. Drugi su videli jo jedan pokuaj grube instrumentalizacije Srbije. Meutim, koji god od ovih motiva da je vodio
Medvedevljevo ponaanje, strukturalni osnov izjave o posebnom mestu nesporan je, a to je komplementarnost srpskih nacionalnih i bezbednosnih interesa sa
postavkama Medvedevljeve inicijative. Otuda se posebno mesto moe tumaiti
ne po ulozi koja je Srbiji namenjena jer joj nije namenjena neka posebna uloga
nego po pozitivnim posledicama koje Srbija moe imati od ireg prihvatanja
i usvajanja ove inicijative. Medvedevljev predlog direktno osporava sve procese
koji kroz kosovsku krizu dugorono ugroavaju nacionalnu bezbednost Srbije.
Razlog tome su, razume se, ruski a ne srpski interesi, ali je rezultat svejedno prisutan. Zbog toga nijedna evropska drava nema ni priblino onoliko razloga koliko
Srbija ima da naelno prihvati Medvedevljevu inicijativu.
Kosmetski problem
u realpolitikoj dimenziji Medvedevljeve inicijative
Posmatran u duhu Medvedevljeve inicijative, kosmetski problem, pored
pravne ima i realpolitiku dimenziju. Putinova politika u protekloj deceniji zaustavila je irenje NATO na istok i usporila proces postavljanja ovog saveza za
centralnu instituciju evropske bezbednosti. Meutim, svojevrsna borba meunarodnih organizacija za presti i uticaj u evropskim bezbednosnim procesima
nije zavrena, a primer Kosmeta najsnaniji je pokazatelj postojeeg odnosa
Ako on zaista tako misli, onda imamo razliita miljenja. Ili nisam tano uo. Upotreba sile
se moe smatrati legitimnom, samo ako je odluka o tome doneta u UN. Nije potrebno menjati
UN NATO-om ili Evropskom unijom. Kada UN zaista ujedine snage meunarodne zajednice
i budu sposobne da reaguju na dogaaje u razliitim dravama, kada ostavimo za sobom ovo
nepotovanje meunarodnog prava, onda e situacija moi da se promeni. Navedeno prema:
Vladimir Putin, Speech at the 43rd Munich Conference on Security Policy, 10 February 2007,
www. securityconference.de/konferenzen/rede.php?sprache=en&id=179&, 21/01/2010.

Miljan Filimonovi

185

snaga UN i NATO. Severnoatlantski savez ima interesa da kroz uspeh kosovske

dravnosti dokae svrsishodnost vojne intervencije iz 1999. godine, opravdanost krenja meunarodnih normi u ime humanitarnih principa i, u irem smislu, superiornost sopstvenog moralnog prosuivanja u odnosu na krute principe
meunarodnog prava. Drava Kosovo sa demokratskim politikim ureenjem,
potovanjem visokih standarda ljudskih prava, konstruktivnim ueem u meunarodnim procesima, bila bi dokaz da se supstancija meunarodne pravde
uspeno ostvaruje i bez potovanja pravnih procedura i da NATO savez uspenije zastupa opteoveanske vrednosti od neefikasnih Ujedinjenih nacija.
Sa druge strane, Rusija ima interesa da kroz neuspeh kosovske dravnosti prikae NATO intervenciju kao iskljuivo geopolitiki projekat, koji je iskorien za promenu stratekog koncepta saveza, poveanje nadlenosti i izgradnju
strateke vojne baze u Uroevcu. Medvedevljeva opaska da NATO nije uspeo da
pronae novu svrhu svog postojanja nalazi najsnanije opravdanje u kosovskoj
i avganistanskoj krizi, od kojih zavisi dalja sposobnost vojno politikog bloka da
se legitimie u meunarodnim odnosima.11 Zbog toga Medvedev ima mesta da
tvrdi da odabrani put NATO oito nije reenje i da je atlantizam, kao istorijski princip ve proiveo svoje dane.12 Takoe, Rusija ima interesa da nezavisno
Kosovo prikae kao iskljuivo ameriki projekat, koji u mnogo emu ugroava
interese evropskih partnera SAD.
Zakljuna razmatranja:
Medvedevljeva inicijativa i nacionalna bezbednost Republike Srbije
Posle petooktobarskih promena 2000. godine, Srbija je dva puta odreivala
strateko opredeljenje. Prvi put 2004. godine, u dokumentu sa nazivom Strategija odbrane Dravne zajednice Srbija i Crna Gora, u kome je ozvanieno opredeljenje za lanstvo u Severnoatlantskom savezu.13 Drugi put 2008. godine, kada
je rezolucijom Narodne skuptine proglaena vojna neutralnost drave. Najzad,
11 Lord Dord Robertson, generalni sekretar NATO-a od 1999. do 2004, tvrdi da se Severnoatlantski savez nalazi na ivici ambisa. (...) Nalazimo se na ivici ambisa dok je svet zahvaen
sve veim nezadovoljstvom i previranjima. Jedino otvoren i poten razgovor moe da nas spasi
od propasti. (...) Robertson je kritikovao lidere NATO-a zbog toga to evropskoj javnosti, koja
se sve vie okree protiv operacije u Avganistanu, ne objanjavaju zato je pobeda u Avganistanu
bitna za mir i bezbednost udaljenog evropskog kontinenta. Navedeno prema: Jela de Franeski, Lord Robertson: NATO na ivici provalije, Glas Amerike, 5. mart 2010, www.voanews.com/
serbian/2010-03-05-voa3.cfm?rss=politics, 06/03/2010.
12 Dmitry Medvedev, Speech to German political, parliamentary and civic leaders, op. cit.
13 Srbija i Crna Gora potvruje novo opredeljenje za lanstvo u meunarodnim bezbednosnim strukturama, prvenstveno za prikljuenje Programu Partnerstvo za mir Severnoatlantskog saveza (NATO), NATO savezu, zasnovanom na demokratskoj volji graana i drugim
evropskim i evroatlantskim integracijama. Navedeno prema: Strategija odbrane dravne zajednice Srbija i Crna Gora, www.mod.gov.rs/02ministarstvo/04-odredbe/0413-strategija-s.htm.

186

Miljan Filimonovi

usvajanjem Strategije nacionalne bezbednosti 2009. godine, spoljna i bezbednosna

politika drave je u celosti sistematizovana, a prioriteti politike hijerarhizovani.14
Vojna neutralnost potvrena je u donekle blaem obliku od Rezolucije o vojnoj
neutralnosti koja je znatno otrije odredila odnos prema politici Severnoatlantske
alijanse u kosovskoj krizi.15
Proglaenje vojne neutralnosti za osnovni cilj ima odricanje od opredeljenja
za lanstvo u NATO savezu. Uzimajui u obzir injenicu da nema konkurentskih
vojnih saveza za koje bi Srbija mogla da se opredeli, ili u odnosu na koje bi mogla
da bude neutralna, oigledno je da je rezolucija usvojena da bi odbacila prethodno
opredeljenje. Na takav postupak tadanje dravno rukovodstvo odluilo se u trenutku kada je postalo jasno da su ouvanje teritorijalne celovitosti i integracija u
NATO meusobno suprotstavljeni ciljevi. Razumljivo, odabrano je ouvanje teritorijalnog integriteta kao jedan od osnovnih vidova ouvanja nacionalne bezbednosti. Ovim postupkom Srbija je ponovo vraena u status neopredeljene drave ime
je nametnuta potreba za izvesnom vrstom pozitivnog stratekog samoodreenja.
Pozitivna vizija savremenog meunarodnog i bezbednosnog poretka i mesta
Srbije u njima izneta je u zamisli predsednika Republike Borisa Tadia o etiri stuba
srpske spoljne politike. Uz ouvanje integracije u Evropsku uniju, kao osnovnog
spoljnopolitikog cilja, navedeno je da strategijska partnerstva sa SAD, Rusijom i
Kinom ne ometaju postizanje tog zadatka.16 Zastupajui istu tezu o postepenom
prelasku u multipolarni sistem, na kojoj je ruski predsednik zasnovao svoju inicijativu, Tadi zakljuuje da je odreenjem stubova spoljne politike Srbija zaokruila svoju spoljnopolitiku doktrinu.17
14 Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, www.srbija.gov.rs/existfi les/sr/107131/
stategija_nacionalne_bezbednosti0078_lat.zip.
15 Zbog ukupne uloge NATO-a, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB do
Aneksa 11 odbaenog Ahtisarijevog plana, u kome se odreuje da je NATO konaan organ vlasti u nezavisnom Kosovu, Narodna skuptina donosi odluku o proglaavanju vojne neutralnosti
Republike Srbije u odnosu na postojee vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na
kojem bi se donela konana odluka po tom pitanju. Navedeno prema: Predloeni tekst Rezolucije Narodne skuptine Republike Srbije o Kosovu i Metohiji, B92 internet portal, www.b92.
net/info/dokumenti/index.php?start=10&nav_id=278035, 21/01/2010.
16 Tadi: etiri stuba diplomatije, B92 internet portal, 30. avgust 2009, www6.b92.net/
info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=30&nav_id=378801&nav_category=206,
03/03/2010.
17 Na poetku 21. veka svet je doiveo dve znaajne promene. Prvo smo imali nedvosmislenu
dominaciju SAD i zaokruivanje ekonomskog prostora EU i pojavu nove evropske valute. Druga
izmena je dola posle svetske finansijske krize kada je Kina potpuno jasno nastupila kao budui
svetski ekonomski lider (...) U meuvremenu, Rusija je pre nastanka svetske ekonomske krize
zbog rasta cena nafte i zemnog gasa obnovila svoje ekonomske i spoljnopolitike potencijale i
bila veliki prijatelj u podrci Srbiji u odbrani integriteta nae zemlje na Kosovu i Metohiji to
nas je nedvosmisleno vodilo u posebno bliske odnose s Rusijom, pored istorijskog prijateljstva.
Navedeno prema: Tadi: etiri stuba diplomatije, op. cit.

Miljan Filimonovi

187

Oba konceptualna pristupa srpske spoljne politike, vojna neutralnost i etiri

strateka stuba, pokazuju izuzetnu slinost sa postavkama Medvedevljeve inicijative. Politika vojne neutralnosti, odnosno odustajanje od integracije Srbije
u NATO, potvruje Medvedevljev stav da NATO ugroava teritorijalni integritet Srbije, a time i teritorijalni integritet kao princip meunarodnog prava.
Krenje institucionalnog okvira bezbednosnih procesa, prema stavu Beograda
potvruje uloga NATO u tzv. Ahtisarijevom planu (Martti Ahtisaari), prema
kome ovaj savez na Kosmetu preuzima vodeu ulogu od Ujedinjenih nacija. Dalje,
od etiri stuba srpske spoljne politike tri uestvuju u evropskoj politici, to se
sasvim uklapa u Medvedevljev koncept tripartitne arhitekture evropske bezbednosti. ak su i odabrani stubovi u Tadievoj zamisli identini Medvedevljevim stranama Sjedinjene Drave, Evropska unija i Ruska Federacija. Iz ove
slinosti zakljuuje se da je komplementarnost interesa dveju drava uzrokovala
sline strateke i konceptualne zamisli u spoljnoj politici. Zato Srbija spada u onu
grupu drava koje Rusija ne mora naroito da pridobija za sopstveni predlog, bilo
ustupcima bilo diplomatskim ubeivanjem. Razlozi za naelno prihvatanje Medvedevljeve inicijative vie su nego oigledni.
Kljuni obzir koji su srpski dravnici duni da pokau jeste stav Sjedinjenih Drava i lanica Evropske unije. Realpolitika dimenzija Medvedevljevog
predloga usmerena je na obuzdavanje amerike politike u Evropi, pa bi, logiki
posmatrano, prihvatanje ove inicijative moglo biti shvaeno kao antiameriki akt.
Ovu logiku, meutim, relativizuje znaaj prihvatanja ruske inicijative od strane
Srbije, a on je u sutini veoma mali. Inicijativa ovog tipa ima izglede na uspeh
samo ako je prihvati najvei broj evropskih drava, skoro sve, i sve velike sile
meu njima. Tek onda je mogue odravanje meunarodne konferencije na kojoj
bi se usaglasio tekst sveobuhvatnog ugovora o evropskoj bezbednosti, ime bi
ruska inicijativa bila usvojena. Novu bezbednosnu arhitekturu Evrope, dakle,
promovie Rusija, glavni predmet uticaja jesu velike evropske drave, a podrka
koju Srbija moe da prui nema veliki praktini znaaj. Zbog toga i nee imati
veliki odjek u percepciji Sjedinjenih Drava, iako svakako nee ostati neprimeena. Znaajniji problem za SAD i pojedine lanice EU predstavlja uporna politika Srbije u kosovskom problemu, koja Rusiji prua najraznovrsnije prilike za
angaovanje, bilo na bilateralnom nivou ili u okviru Ujedinjenih nacija. Naelno
prihvatanje Medvedevljeve inicijative od strane Srbije nema takav znaaj.
Nuno je jo jedno pojanjenje o nainu na koji Srbija ostvaruje interese
nacionalne bezbednosti prihvatanjem Medvedevljeve inicijative. Problemi u
analizi nastaju zbog poistoveivanja dva vida prihvatanja predloga. Prvi vid
je prihvatanje predloga od strane Srbije, a drugi vid prihvatanje na irem nivou
koje bi dovelo do usvajanja ugovora o evropskoj bezbednosti. Srbija ne ostvaruje iste interese u oba sluaja. Sama injenica da se Srbija saglasi sa predlogom i

188

Miljan Filimonovi

preduzme potrebne radnje ne donosi nikakvu naroitu korist osim saznanja da je

utvrena saradnja sa jednom od velikih sila i potpornim stubom srpske politike
u kosmetskoj krizi. Meutim, ire usvajanje Medvedevljeve inicijative u obliku u
kome je predloena, a time i reafirmacija pravnog i institucionalnog okvira evropske politike, omoguava puno ostvarenje srpskih interesa u kosmetskom problemu. Za Srbiju je, prema tome, mnogo korisnije ire usvajanje ruskog predloga
koje bi dovelo do potpisivanja ugovora o evropskoj bezbednosti. Poto Srbija nema
naina da utie na evropske drave i uvea stepen prihvaenosti ruskog predloga,
sve to srpska politika moe da uini jeste da saeka da Rusija, u nastojanjima
da ostvari sopstvene interese u evropskoj politici, donese Srbiji veliku kolateralnu korist. Takoe, zadatak Beograda je da svojim postupcima ne oduzme
Rusiji osnov za kritiku protivpravnog ponaanja Severnoatlantskog saveza, koji
stoji u osnovi Medvedevljeve inicijative.18

Bibliografija
Lavrov, Sergei, The Present and the Future of Global Politics A View from
Moscow, Russia in Global Affairs, Vol. 5, No. 2, AprilJune, 2007.
Medvedev, Dmitry, Speech at World Policy Conference, Evian (France),
8 October 2008, http://natomission.ru/en/society/article/society/artnews/21/.
Medvedev, Dmitry, Speech to German political, parliamentary and civic leaders, Berlin, 5 June 2008, http://eng.kremlin.ru/speeches/2008/06/05/2203_
type82912type82914type 84779_202153.shtml.
National Security Concept of the Russian Federation, www.russiaeurope.mid.
ru/russiastrat2000.html.
18 Ambasador Rusije pri NATO-u Dimitrij Rogozin ( ) ukazao
je na posledice eventualnog ulaska Srbije u NATO po ruski stav u kosmetskom problemu: (t)u
je i problem Kosova, iju je nezavisnost priznala veina zemalja lanica NATO-a, zatim, problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki arini Zapada prema uesnicima rata u bivoj Jugoslaviji (...) Zar je sve to zaboravljeno? Rusija naprosto nee razumeti izbor
Srbije u korist NATO-a u svetlu svega to sam nabrojao, rekao je Rogozin. (...) On je naveo da
se stav veine zemalja NATO-a nee menjati, a to znai da Alijansa moe da primi Srbiju samo
u novim granicama, odnosno, bez Kosova. (...) Na pitanje kako Moskva gleda na polemike u
Srbiji o atlantskim integracijama, Rogozin je rekao da ne razume stav onih predstavnika srpske
politike i vojne elite koji ele ulazak Srbije u NATO. (...) Ako Srbija eli da ue u NATO, morae
da se odrekne Kosova, kae predstavnik Rusije pri Severnoatlantskoj alijansi Dmitrij Rogozin.
Rogozin: Moete u NATO, bez Kosova, B 92, 6. februar 2010, www.b92.net/info/vesti/index.
php?yyyy=2010&mm=02&dd=06&nav_id=409229, 05/03/2010.

Miljan Filimonovi

189

Predloeni tekst Rezolucije Narodne skuptine Republike Srbije o Kosovu i

Metohiji, B92, www.b92.net/info/dokumenti/index.php?start=10&nav_id=
278035.
Primakov, Jevgenij, Godine u visokoj politici, Izdavaki grafiki atelje M, Beograd, 2002.
Putin, Vladimir, Speech at the 43rd Munich Conference on Security Policy,
10 February 2007, www.securityconference.de/konferenzen/rede.php?sprache=
en&id=179&.
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije, www.srbija.gov.rs/existfiles/
sr/107131/stategija_nacionalne_bezbednosti0078_lat.zip.
Strategija odbrane dravne zajednice Srbija i Crna Gora, www.mod.gov.rs/
02ministarstvo/04-odredbe/0413-strategija-s.htm.

MEDVEDEVS PROPOSAL FOR A NEW EUROPEAN SECURITY

ARCHITECTURE AND THE ROLE OF SERBIA
The article analyses the proposal for a New European Security Architecture
introduced by Russian President Dmitry Medvedev in his speeches delivered
in Berlin and Evian (JuneOctober 2008). The idea of establishing a New
European Security Architecture was directed towards establishing a system
based on the respect for international law and a key role of multilateral
institutions such as the United Nations and the OSCE. Medvedevs initiative
is based on assumptions made in the Concept of National Security of the
Russian Federation, adopted in 2000, and in the other strategic documents
and speeches of high state representatives during the last decade.
The realist aspect of Russian Presidents initiative is the idea of creating
a tripartite structure of European security with the United States, the
European Union and Russian Federation as key actors, and thus reaffirming
a great power status of Russia. In this sense, the initiative is a result of postCold War policy of the United States and NATO in Eastern Europe the
eastward expansion of NATO and the ongoing negotiations about building
an antiballistic missile shield in Poland and the Czech Republic. These are
processes that Russia sees as being aimed against it. The alleged special place
of Serbia in Medvedevs initiative should be judged in terms of Serbia as a
collateral benefactor of the Russian diplomatic efforts. The similarities
of national security problems and strategic visions of Serbia and Russia
logically led to similarities in foreign policy outlooks by the two states.
The legalistic position taken by the Russian President on the issue of Kosovo

190

Miljan Filimonovi

supports the international position of Serbia with regard to this pressing

problem, which at the moment may be regarded as the most important
national security issue. Therefore, there are strong arguments that the
success of Medvedevs initiative would additionally strengthen Serbias
national security and that Serbias political elite should act accordingly,
while making every effort to make sure that no misunderstandings occur
between Serbia and the USA or the European Union.
Key words: Dmitry Medvedev, European security, Russian Federation,
Serbia, United Nations, OSCE, multipolarity, territorial integrity, Serbian
National Security Strategy.

UDK: 343.9.02:629.331](497.11)
Godina IV, broj 2, 2010, str. 191207
Izvorni nauni rad
Mart 2010.

MODUS OPERANDI AUTOMAFIJE U SRBIJI

Saa Mijalkovi
Kriminalistiko-policijska akademija u Beogradu

APSTRAKT
Autor u radu razmatra pojmove krae motornih vozila i nove automafije,
modele organizovanja, specijalizaciju i modus operandi pripadnika automafije u pripremanju i izvrenju krae motornih vozila i u eksploataciji
ukradenog vozila. Autor kroz analizu empirijske grae koja potie iz policijske prakse ukazuje na trend diferenciranja novog sektora organizovanog
kriminala poznatijeg kao automafija, koji se bavi protivpravnim oduzimanjem motornih vozila. Obim kriminalnih aktivnosti automafije je velik,
a njihov sadraj raznolik, pa je analiza fokusirana na aktivnosti pripreme
za krau vozila, radnje protivpravnog oduzimanja vozila i radnje eksploatisanja ukradenog vozila kao dominantne oblasti delovanja automafije.
Nagli razvoj mehanizama za fiziku i elektronsku zatitu vozila uslovili su
angaovanje profesionalaca i specijalista za izvrenje pojedinih radnji krivinih dela kojima se manifestuje kraa vozila. Autor zakljuuje da jedino
vee ulaganje u resurse policije i jaanje bezbednosne kulture graana u
odnosu prema sopstvenoj imovini mogu poveati efi kasnost kontrolne
politike ovog vida organizovanog kriminala.
Kljune rei: organizovani kriminal, automafija, kraa motornih vozila,
modus operandi, bezbednost.

Oduzimanje vozila, kraa vozila, kraa sa vozila i iz vozila spadaju u tzv.

lukrativna krivina dela, koja se vre radi sticanja protivpravne imovinske koristi

sasa.mijalkovic@kpa.edu.rs

192

Saa Mijalkovi

za sebe ili drugog. Zbog toga su u bezbednosnoj praksi i zastupljenija nego pojave
unitenja i oteenja vozila. Najvea protivpravna korist stie se kraom vozila,
pa se kradu razne vrste vozila bicikli, motocikli, putniki automobili, teretna
vozila, autobusi, kombinovana vozila itd. Predmet ovog rada je kraa putnikih
automobila (u daljem tekstu automobili ili vozila), mada je modus operandi krae
ostalih kategorija vozila isti, slian ili se neznatno razlikuje.1
Problem krae vozila izraen je irom sveta, pa nije zaobiao ni na region.
Interpol i Evropol navodno potrauju oko 130 000 automobila za koje se osnovano sumnja da se nalaze na teritoriji zemalja Zapadnog Balkana. Prema navodima ovih dveju meunarodnih organizacija, polovina ukradenih vozila nalazi se
na teritoriji Crne Gore, oko 30 000 na prostoru Bosne i Hercegovine, a oko 25 000
na podruju Kosova i Metohije. Ostatak od oko 15 000 vozila nalazi se na teritorijama Hrvatske, Makedonije i tzv. centralne Srbije. Od 1995. godine na teritoriji
Republike Srbije nestalo je oko 18 000 vozila naih i stranih dravljana, raunajui
i vozila naih dravljana koja su nestala u inostranstvu. Re je o organizovanoj
kriminalnoj delatnosti meunarodnih razmera: vozila ukradena na teritoriji centralne Srbije zavravaju u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, gde se kod tamonjeg
organizovanog kriminala razmenjuju za vozila koja su tamo ukradena. Drugi deo
vozila zavrava na teritoriji Kosmeta, Makedonije i Crne Gore. Jedan kanal krijumarenja ukradenih automobila vodi ka Moldaviji, Ukrajini, Belorusiji i Rusiji,
a drugi preko Bugarske ka Turskoj, Iraku i Siriji.2
Navedeni oblik kriminala u poslednje vreme poznatiji je pod argonskim
nazivom automafija, kojim se obuhvata kriminalno delovanje lica usmereno
ka protivpravnom oduzimanju motornih vozila koja su u tuoj svojini ili dravini, radi sticanja protivpravne imovinske koristi za sebe ili drugog.3 Ovakve
1 Vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno
i osposobljeno za kretanje po putu. Motorno vozilo je vozilo koje se pokree snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno
za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuu prikljunog vozila, osim
inskih vozila. Putniko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najvie deset mesta za sedenje, ukljuujui i mesto za sedenje vozaa (lan 7, stav 1 take 31, 33 i 41 Zakona o bezbednosti
saobraaja na putevima, Slubeni glasnik RS, br. 41/2009).
2 Iz izjave Boidara Stojiljkovia, glavnog policijskog inspektora Uprave kriminalistike policije Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije. Interpol na Balkanu trai 130 000 ukradenih vozila, Blic, 4. avgust 2007. Opirnije u: Saa Mijalkovi, Obavetajno-kriminalistiki
aspekti suprotstavljanja automafiji, rad izloen na meunarodnoj konferenciji Politika suprotstavljanja organizovanom kriminalu, Centar za bezbednosne studije, 2122. novembar 2008,
Beograd.
3 Dravina je pravno zatiena faktika vlast (corpus possessionis) nekog lica na stvar, koja
je nezavisna od postojanja imovinskog prava na stvar i razlikuje se od pravne vlasti koju ima
titular subjektivnog prava. Izmeu ostalog, moe da bude zakonita i nezakonita. Pod pravom
svojine podrazumeva se subjektiv no pravo iz kojeg proistie najvia prav na i faktika vlast
na stvar. Titulari prava svojine mogu biti fizika i pravna lica. Nazivaju se vlasnicima i imaju

Saa Mijalkovi

193

aktivnosti mogu, ali i ne moraju da imaju obeleja organizovanog kriminala i

mogu, ali ne moraju da imaju meunarodnu dimenziju. Tako se, u irem smislu,
pod automafijom podrazumeva svaka kraa motornih vozila, kao i sve aktivnosti pripreme krae i aktivnosti dalje eksploatacije protivpravno oduzetog vozila.
Suprotno, u uem pravom smislu, automafija podrazumeva da su navedene
kriminalne aktivnosti preduzete od strane organizovane grupe, ukljuujui i lica
koja nisu stalni lanovi, ve spoljni saradnici kriminalnih grupa. U kriminolokoj teoriji smatra se da automafija najee ima strukturu lanca sastavljenu iz tri
komponente, odnosno podgrupe specijalizovane za: 1) tipovanje i krau vozila;
2) za recikliranje vozila (izradu novog identiteta vozila falsifikovanjem isprava i
identifikacionih oznaka vozila); i 3) transportovanje ukradenog vozila u inostranstvo. Navedene komponente ne moraju da ostvaruju direktne kontakte, ve mogu
da sarauju posredstvom (svojih) odreenih lanova.4
Situacija u Republici Srbiji slina je, s tim to je primetna specijalizacija pripadnika kriminalnih grupa za pojedine nezakonite aktivnosti. Tako kradljivci
automobila mogu da imaju ulogu: tipera (pronalazi vozilo pogodno za krau),
straara (upozorava provalnika na nailazak vlasnika vozila ili treih lica), provalnika (provaljuje u unutranjost vozila i onesposobljava mehanizme fizike i
elektronske zatite), vozaa, istaa (kree se vozilom ispred ukradenog vozila i
upozorava na prisustvo policijskih patrola na putu), borca (sa tzv. borbenim vozilom, koje ima pogon na sva etiri toka kree se iza ukradenog vozila kako bi ga
pogurao ukoliko ono iz nekog razloga stane na putu, pokvari se, nestane goriva
itd.), iznuivaa (iznuuje novac za povraaj vozila licu od kojeg je ono ukradeno), ucenjivaa (novano ucenjuje lice koje je savesno kupilo vozilo ne znajui
da je ono ukradeno), posrednika (iva javka lica kod kojih vlasnici ukradenih vozila ostavljaju novac za povraaj svojih vozila), majstora-automehaniara/
limara (menja izgled ukradenog vozila, falsifikuje njegove identifikacione oznake
ili ga rastavlja u delove), falsifikatora (falsifikuje dokumentaciju ukradenog vozila)
i prodavca (prodaje ukradena vozila).5
Pojedini pripadnici kriminalnih grupa esto imaju vie uloga pri krai
vozila. Osim toga, automafija ima i spoljne saradnike: pripadnike policije, carine,
ovlaenja dranja, korienja i raspolaganja stvarju. To znai i da, npr. dravinu nad vozilom
imaju i zakupac, lice koje ima slubeno vozilo u zaduenju, lice kome je vozilo pozajmljeno, ali
i lopov koji je vozilo ukrao. Opirnije u: Ilija Babi, Privredno pravo, Policijska akademija, Beograd, 1998, str. 111, 122.
4 Gerben Bruinsma and Wim Bernasco, Criminal groups and transnational illegal markets
A more detailed examination on the basis of Social Network Theory, European Journal on
Criminal Policy and Research, Crime, Law & Social Change 41, 2004, pp. 7994.
5 Najvei deo informacija i podataka o modus operandi automafije dobijen je intervjuisanjem
eljka Kovaevia, samostalnog policijskog inspektora Uprave policije Policijske uprave za Grad
Beograd i Borislava Kovaevia, vieg policijskog narednika, efa Odseka za suzbijanje delikata
na motornim vozilima Uprave kriminalistike policije u Policijskoj upravi za Grad Beograd, te
analizom sadraja vie krivinih prijava koje su oni podneli protiv kradljivaca automobila.

194

Saa Mijalkovi

osiguravajuih drutava, radnike autoperionica, automehaniare i autolimare, bravare, radnike parking-servisa itd., koji im pomau u izvrenju krivinih dela.
Obim kriminalnih aktivnosti automafije oigledno je velik, a njihov sadraj raznolik. Naelno, dominantne oblasti kriminalnog delovanja automafije jesu
pripremne radnje za krau vozila, radnje protivpravnog oduzimanja vozila i radnje eksploatisanja ukradenog vozila. Re je o itavom sistemu nezakonitih radnji to automafiju, generalno, svrstava u red dobro organizovanih kriminalnih
struktura.
Pripremne radnje
Savremeni kradljivci vozila se permanentno edukuju i usavravaju taktiku i tehniku izvrenja krivinih dela, te u nastojanju da inoviraju znanja sve
vie koriste popularnu, strunu i naunu literaturu. Informiu se kod strunjaka
razliitih profila, pre svega kod automehaniara, radnika u auto-industriji, prodavaca auto-delova, vlasnika auto-pijaca i auto-otpada, profesionalnih vozaa,
vlasnika odreenih kategorija automobila. Razmena znanja i iskustava sa kolegama veoma je znaajna, naroito sa profesionalnim i specijalizovanim izvriocima krivinih dela koji su krali vozila u inostranstvu, sa kojima se esto susreu
na odsluenju kazne zatvora. Takoe, sami kupuju odreena sredstva za mehaniku i elektronsku zatitu automobila da bi analizirali njihovo funkcionisanje,
strukturu, slabe take i naine stavljanja van funkcije. Najzad, nisu retki ni sluajevi eksperimentisanja kraom odreenih vozila (tzv. probne krae). Prema
nepisanom pravilu brojni kradljivci specijalizuju se za krau odreenih kategorija vozila (za tzv. mercedesov, folksvagenov, audijev, zastavin i druge programe)
i predstavljaju profesionalne izvrioce krivinih dela.
Savremeni mehanizmi fizike i elektronske zatite automobila zahtevaju od
izvrilaca krivinih dela da u protivpravnom oduzimanju vozila sve vie koriste
izvesna tehnika sredstva, koja mogu da se podele na tradicionalna i moderna.
U tradicionalna sredstva za krau vozila spadaju alati i orua koja se svakodnevno koriste u domainstvima, zanatskim radionicama i industriji, ali i podeene i prigodne stvari pomou kojih se tradicionalno provaljivalo u auto napadom
na staklo, vrata i bravu volana vozila. Re je o odvrtki, ekiu, pajseru, polugama,
metalnim palicama, sajlama na ijim su krajevima privrene sveice skinute
sa motora automobila, plastinim trakama, podesnim (podeenim) kljuevima,
eljevima, vakama, builicama, brusilicama, turpijama, ilima itd. Pored izvijaa koji tradicionalno ima najiru primenu u krai motornih vozila (za obijanje brava na vratima vozila, za razvaljivanje zatitnih mehanizama ugraenih u
upravljae automobila, kao kontakt klju), za otvaranje brave vrata automobila

Saa Mijalkovi

195

i kontakt brave koriste se raznovrsna jednostavna i primitivna orua i predmeti.

Re je o metalnim cevima, montiraima guma, originalnim i podesnim kljuevima, kalauzima, depnim noevima, metalnim nalama, turpijama i makazicama za oblikovanje noktiju, icama razliitih debljina itd. Za napadanje kontakt
brave koriste se jo metalni novii, pincete ili makazice.6
Moderna sredstava izvrenja krivinih dela jesu modernizovana tradicionalna sredstva (tzv. lomai brava, upalica belgijanka), ali i odreena savremena
tehniko-tehnoloka reenja i sredstva (ipovi sa kodovima, elektronski deaktivator alarmnog sistema vozila, dekoderi kodiranih kljueva modernijih vozila i
sl.). Najzastupljenija sredstva su tzv. podesni kljuevi koji se dobijaju odreenim
fizikim izmenama (bruenjem, struganjem, glodanjem) originalnih kljueva, a
ree njihovim livenjem. U domaem podzemlju esto se koristi loma. Re je
o komadu vrstog metala koji s jedne strane ima oblik kljua brave automobila,
a s druge strane ima oblik pogodan za smetanje u zglobni osmougaoni ili okasto-viljukasti klju iz automehaniarskog alatnog pribora. Loma se ubacuje u
bravu vrata automobila, koja se lomi dejstvom sile na polugu kljua. Na isti nain
se lome i kontakt brava automobila i brave nekih oblika mehanike zatite automobila.
upalica belgijanka jeste mehanizam koji radi na principu otvaraa za
flau, tzv. vadiepa. Vrh ove sprave ubacuje se u otvor brave vrata automobila,
mehanike zatite ili kontakt brave vozila. Okretanjem poluge u vidu slova T,
vrh sprave prodire u unutranjost brave. Istovremeno, cilindar sprave onemoguuje dublji prodor vrha. S obzirom na to da je vrh sprave spiralan (u vidu builice
i burgije), on upa bravu iz njenog leita. Tome u dobroj meri doprinosi i mali
teg koji se nalazi na sastavu poluga sprave T koji korisniku olakava manipulisanje spravom.
Do modernih sredstava za izvrenje krivinih dela najee se dolazi od
kolega iz inostranstva. U beogradskom kriminalnom miljeu i u policiji krue
prie o tome da su neki pojedinci, poznati distributeri (uvoz, prodaja, ugradnja i
servisiranje) alarmnih ureaja, istovremeno kradljivcima automobila prodavali
ureaje za deaktiviranje, odnosno za stavljanje van funkcije alarmnih sistema.
Automobil je najlake otvoriti pomou originalnog kljua ili njegove kopije.
Do originalnog kljua dolazi se kraom prilikom provaljivanja u kue, stanove i
vikendice ili depnim kraama. Tako se vrlo lako kradu ak i vozila koja se nalaze
u garaama. Ukoliko je klju kodiran njegovo dekodiranje vri se pomou odgovarajueg soft vera. Najveu mogunost kopiranja kljua imaju lica kod kojih se
6 Jovan Stanisavljevi, Kriminalistika obrada krivinih dela oduzimanje motornih vozila,
krae sa i iz motornih vozila i krae motornih vozila, Savezni sekretarijat za unutranje poslove,
Beograd, 1973, str. 14, 16.

196

Saa Mijalkovi

vozilo iz nekih razloga ostavlja na odreeno vreme (automehaniari, radnici u

auto-perionicama, radnici servisa za ugradnju alarma itd.). Koristi se odsustvo
vlasnika vozila, ili lica kome je vozilo povereno, da se kopira originalni klju.
Kradljivci automobila esto sami izrauju ili nabavljaju tzv. numeratore.
Re je o sredstvima koja se izrauju od legura velike tvrdoe, pomou kojih se
ukucavaju i prekucavaju brojevi na motorima i asijama vozila. Navedene radnje
imaju obeleja krivinog dela izraivanje i nabavljanje oruja i sredstava namenjenih za izvrenje krivinog dela.7
Odluka da se izvri krivino delo moe biti samoinicijativna, motivisana
eljom za dokazivanjem svojih kvaliteta pred kriminalnom grupom, odnosno
neophodna inicijacija, karta za ulazak u kriminalnu grupu. Nisu retki ni sluajevi tzv. kraa vozila po narudbini (odreenog tipa, marke, performansi ili
cene): postoje podaci da je ova delatnost tako razraena da se narueni automobil moe dobiti za samo dva sata, to je dovoljno da se vozilo ukrade, da se uklone
serijski brojevi motora i asije i utisnu novi, kao i ugrade novi ili preinstaliraju
postojei soft verski i alarmni sistemi.8
Naini izbora vozila, mete napada, takoe su razliiti. Izvrioci krivinih
dela tragaju za vozilom obilazei javne garae i parkinge zgrada, ugostiteljskih
objekata, sportskih i rekreativnih objekata i povrina, povrina za odmor i razonodu, velikih bolnica i zdravstvenih centara i sline javne i neobezbeene parking
povrine koje su, po mogustvu, blie autoputevima ili saobraajnicama kojima
se moe brzo pobei sa lica mesta krae. Kradljivci esto obilaze grad, pre svega
prometne ulice, ne bi li uoili vozila pogodna za krau, a potom ih prate sve dok
se ne zaustave ili parkiraju, kada preduzimaju izvrenje krivinog dela. Ne postoje
pravila, ali to se esto dogaa nou, vikendom, u prolee i leti, tokom odravanja
veih manifestacija (sportskih, kulturno-umetnikih i sl.).
U policijskoj praksi zabeleeno je protivpravno prisvajanje vozila koja su
kradljivci, na osnovu falsifikovanih dokumenata za utvrivanje identiteta, prethodno iznajmili od rentakar agencija. Sa iznajmljenog vozila skidaju se registarske oznake postavljaju se na ukradeno vozilo istog tipa i karakteristika, koje se
potom, pomou dokumentacije iznajmljenog vozila, odvozi iz zemlje. Potom se
registarske oznake i dokumentacija iznajmljenog vozila vraaju u zemlju i sa vozilom razduuju agencijama.
7 Izraivanje i nabavljanje oruja i sredstava namenjenih za izvrenje krivinog dela ini lice
koje oruje, eksplozivne naprave, sredstva potrebna za njihovo pravljenje ili otrov za koje se zna
da su namenjeni za izvrenje krivinog dela izrauje, nabavlja ili drugom omoguava da do njih
doe (lan 347 Krivinog zakonika Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 85/2005 sa kasnijim izmenama i dopunama).
8 ore Ignjatovi, Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998, str. 78.

Saa Mijalkovi

197

Veoma je zastupljena i pojava tzv. tipovanja vozila, odnosno ukazivanja

kradljivcima na vozilo pogodno za krau, na mesto, vreme ili ak i na pogodan nain za krau. Njihov motiv je finansijski: svoje usluge tiperi naplauju
u iznosu i do 20 odsto vrednosti ukradenog automobila.9 Najbolji tiperi su lica
koja imaju mogunost kopiranja original kljua vozila, jer istovremeno imaju
uvid u saobraajnu ili vozaku dozvolu i u mehanizme zatite vozila od krae.
Tiperi mogu da budu lica koja imaju pristup raznim bazama podataka o vozilu
i vozau, do kojih dolaze na osnovu uoene registarske oznake vozila: policajci,
carinici, slubenici koji rade na registraciji vozila, slubenici osiguravajuih drutava, radnici servisa za tehniki pregled vozila, radnici agencija za uvoz vozila
iz inostranstva, radnici agencija za posredovanje pri registraciji i preregistraciji
vozila, radnici agencija za posredovanje pri kupoprodaji vozila, radnici u fotokopirnicama koji kopiraju odreenu dokumentaciju vozila i vozaa, slubenici
optinskih organa za prekraje itd.
Pripadnici automafije u okviru pripreme krae vozila preduzimaju i aktivnosti kojima e kasnije prikriti izvrenje krivinog dela: priprema lanog alibija,
priprema prostora u kojem e se skladititi ukradena vozila (tzv. tekovi garae,
skladita itd.), sklapanje dila sa odreenim (najee divljim) automehaniarima koji e preuzeti vozila i rasklapati ih u delove itd. U pripremnoj fazi nabavljaju
se isprave legalnih vozila, odnosno falsifikuju se isprave vozila. Do saobraajnih
dozvola legalnih vozila najee se dolazi kraom, provaljivanjem u vozila ili se
kupuju od deparoa koji su do njih doli kraom. Primetna je saradnja sa vlasnicima i radnicima auto-otpada od kojih se kupuje dokumentacija havarisanih
vozila i/ili delovi takvih vozila na kojima se nalaze serijski i identifikacioni brojevi vozila. Uz pomo ove dokumentacije i ugradnjom delova havarisanog vozila
u ukradeno vozilo zamenie se identiteti vozila.
Prodaja ili potranja havarisanih vozila oglaava se u medijima najee
zbog rezervnih delova. Pravi cilj potraioca zapravo je saobraajna dozvola
za koju se dobro plaa. Najzad, i pojedini neprofesionalni pripadnici policije,
istrane sudije, radnici preduzea za puteve, sudski vetaci, radnici osiguravajuih drutava i druga lica koja su na neki nain informisana o uesnicima saobraajnih nezgoda u mogunosti su da dobave informacije o vlasnicima havarisanih
vozila.
U navedenim situacijama stanje vozila prilagoava se injenicama iz
nabavljene dokumentacije. Praktikuje se i suprotan proces, odnosno falsifikuje
se dokumentacija o poreklu vozila tako da se prikae da je vozilo kupljeno na
nekoj licitaciji, esto od preduzea u postupku steaja ili dravnih organa (npr.
carine, vojske itd.). Popularno je i pravljenje tzv. automobila blizanaca, odnosno
9

Mio Bokovi, Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998, str. 23.

198

Saa Mijalkovi

falsifikovanje dokumentacije o vozilu ija je sadrina identina sadraju dokumentacije o ve postojeem, legalnom vozilu. U argonu, ove se pojave nazivaju
reciklaom vozila.
Naini protivpravnog oduzimanja vozila
Nain delovanja kriminalnih grupa evoluira zajedno sa promenama mnogih
okolnosti. Do pre nekoliko godina bilo je mnogo jednostavnije provaliti u parkirani automobil, dok su danas brojna vozila opremljena modernim bravama, elektronskim alarmima, sistemima mehanike i sline zatite. Modeli protivpravnog
oduzimanja vozila razliiti su i ogranieni su matom izvrilaca krivinih dela.
Iz aspekta rtve, najnaivniji su sluajevi krae zaustavljenih vozila, pri emu
vozila ostanu otkljuana, esto i sa kljuevima u bravi volana ili sa aktiviranim
pogonom motora. Kod sluajeva krae parkiranih vozila prvi korak kradljivaca
je da se uvere da ih niko nee ometati u poslu. Zbog toga postoji praksa praenja rtve, odnosno straarenja, a sledei korak je otvaranje vrata automobila.
Vlasnici vozila esto zaborave ili iz nekih razloga namerno ostave vozilo otkljuano. Takve sluajeve nije potrebno komentarisati.
Ukoliko je vozilo zakljuano, u njega je najlake prodreti kljuem: originalnim kljuem, podesnim kljuem, eljem ili vakom. Ukoliko kradljivci
nemaju takva sredstva, tada se napada na vetrobransko staklo, staklo prozora
automobila, na bravu vrata ili na kompjuter sigurnosnog sistema. Za razliku od
lica koja kradu iz vozila, kradljivci vozila nastoje da priine to manju tetu.10
Sluajevi lomljenja vetrobranskog stakla radi krae automobila danas su retki.
Ova je praksa esta u situacijama kraa stvari iz automobila. Staklo se lomi nekim
prigodnim predmetom (palica, eki, drvo, kamen i sl.), najee sajlom na ijem
je kraju fiksirana sveica motora automobila. Zamahnuto u pravcu stakla, ovo prigodno sredstvo izuzetno je efikasno u njegovom razbijanju. Staklo se flasterie
lepi lepljivom selotejp trakom, lepljivim platnom, folijom, gumom ili slinom
materijom, kako bi se priguio zvuk lomljave, spreilo rasipanje paria stakla i
umanjila mogunost povrede provalnika.
Napadu na stakla prozora na vratima pribegava se u krajnjem sluaju.
Najjeftinije je razbiti tzv. leptir staklo, provui ruku u automobil i iznutra otvoriti vrata. Ili, nekim tankim, rvstim i iljatim oruem (ilo, odvrtka, pajser)
probija se dihtung-guma u predelu mehanikog osiguraa leptir stakla i, pravljenjem poluge, odvaljuje se staklo. Meutim, gotovo da nema modernijeg vozila sa
10 teta koju provalnici naine prilikom obijanja vozila kako bi iz njega otuili neku stvar
esto je vea od vrednosti plena. Vidi u: Rudolf Ondruch, Diebstahl aus Kraftfahrzeugen das
Massendelikt unserer Zeit, Kriminalistik, No. 6, 1978, ss. 2417, u: Zdenko Verni, Krae iz
motornih vozila masovni delikt naeg vremena, Izbor, br. 12, RSUP SR Hrvatske, 1979, str. 66).

Saa Mijalkovi

199

takvim staklima. Stoga se pribegava drugim tehnikama: ukoliko mehanizam za

sputanje i podizanje stakla nije kvalitetan, mogue je da se provlaenjem tankog i vstog orua (odvrtka, dleto, no, pajser) kroz dihtung-gumu u koju staklo
ulee svojim vrhom kada je zatvoreno i pritiskanjem na dole staklo spusti onoliko
koliko je dovoljno da se ruka provue u unutranjost automobila. Nekad je za to
dovoljno prisloniti dlanove na staklo (tzv. vakumiranje) i pritiskati sa strane i na
dole. iber, odnosno pokretni deo krova napada se na dva naina. Ukoliko je
od stakla, napada se na isti nain kao i vetrobransko, odnosno staklo na vratima
vozila. Ako je od lima, odnosno od istog materijala kao i karoserija vozila, onda se
najee napada nekom polugom, pajserom, odvrtkom i slinim prigodnim sredstvom tako to se vrh ovih orua zabija to dublje kroz dihtung-gumu na spoju
ibera i krova, a zatim povlaenjem orua prema povrini krova vozila, po principu poluge, polako odie iz svog leita. Pod pritiskom iber se nekada odvali
ili se podigne toliko da kroz nainjen otvor moe da se provue ruka kojom se
deluje na polugu za mehaniko otvaranje ibera. Problem je vei kod ibera koji
se pokreu elektronski, gde se ovaj deo automobila bukvalno odvaljuje.
Vrata nekih automobila (npr. stariji modeli audija) otvaraju se i pomou
poluge i plastine trake. Potrebno je da se nekom tanjom polugom (no, odvrtka,
pajser, palica) gornji desni ugao vrata malo odvoji od karoserije. Kroz tako nainjeni otvor provue se oma napravljena od plastine trake. Oma se sputa sve
dok se njome ne obuhvati dugme kojim se s unutranje strane automobila mehaniki zakljuavaju vrata. Zatezanjem ome i njenim podizanjem podie se i
dugme. S obzirom na to da je primena ove tehnike oteana kod modernijih automobila, izvrioci krivinih dela za razbijanje brave vrata sve ee koriste loma
i upalicu belgijanku.
U vozilo moe nasilno da se prodre i prorezivanjem mekog pokretnog
krova vozila tipa kabriolet. Zbog toga to je mobilan, tj. sklapa se i postavlja mehaniki ili automatski, krov mora da bude od veoma elastinog, u isto vreme postojanog i vodootpornog materijala, kao to su posebna gumirana platna, cirade
itd. Za njihovo probijanje najee se koriste otri predmeti poput noeva, skalpela, ileta, stakla, malih sekira, dleta i slini alati.
Jedan od najmodernijih naina otvaranja automobila jeste napadom na
kompjuter sigurnosnog sistema vozila. Kutija sa kompjuterom sigurnosnog
sistema, kod razliitih vozila, nalazi se na razliitim mestima. Na primer, u kriminalnom miljeu veoma je zastupljena kraa automobila Volkswagen Touareg,
a bilo je i sluajeva kraa dipova Porsche Cayen. Izvrioci krivinog dela znaju
da se kutija sistema zatite automobila nalazi ispod zadnjeg desnog sedita automobila. Kutija se napada spolja buenjem builicom ili drugim prigodnim sredstvom, odnosno zasecanjem lima karoserije vozila u obliku poloenog irilinog

200

Saa Mijalkovi

slova P. U prvom sluaju, kutija i provodnici koji su u njoj bue se i prekidaju.

U drugom sluaju, omoguava se pristup provodnicima koji su u kutiji i njihovo
prekidanje. Na taj nain otvaraju se sva vrata automobila i deblokiraju se toak
upravljaa automobila i kontakt brava za stavljanje motora vozila u pogon.
Drugi od najmodernijih naina otvaranja automobila jeste pomou iskopirane frekvencije za aktiviranje i deaktiviranje elektronskog alarma vozila. Pomou
specijalnog elektronskog ureaja (tzv. skener) snima se frekvencija alarma u trenutku kada voza daljinskim upravljaem aktivira ili deaktivira alarmni ureaj.
Kradljivac saeka da se voza udalji, a onda pomou istog elektronskog ureaja
reprodukuje usnimljenu frekvenciju pomou koje se alarmni ureaj deaktivira.
Po rtvu su najopasniji sluajevi protivpravnog oduzimanja vozila na razbojniki nain. Izvrioci krivinih dela strpljivo vrebaju pogodnu priliku, najee na parkinzima, u javnim garaama i neosvetljenim ulicama, iznenadno se
pojavljuju i uz primenu sile ili vatrenog oruja oduzimaju kljueve vozila i vozilo.
Poznate su situacije oduzimanja vozila pod pretnjom upotrebe vatrenog oruja
u trenutku kad su vozai zaustavili svoja vozila na raskrsnici i ekaju zeleno svetlo na semaforu ili da se podigne rampa na pruzi, automatizovanom parkingu i
slino. Takoe, u bezbednosno-kriminalistikoj praksi, npr. Italije, ima sluajeva
oduzimanja vozila od strane tzv. drumskih razbojnika. Kriminalne grupe, preteno Albanci, svojim vozilom, koje ne mora da bude ukradeno, izazivaju blau
saobraajnu nezgodu sa vozilima visoke klase. Kada se voza rtva zaustavi da
bi se uverio u stanje svog automobila, kriminalna grupa mu uz upotrebu sile
oduzima vozilo.11 Kod nas se ovakav modus u argonu naziva kraa vozila na
ukanje. Sline su situacije razbojnikih kraa kada sila prema vozau biva upotrebljena tokom njegovog pokuaja da sprei oduzimanje vozila, nakon to su
kradljivci uli u vozilo ili prilikom pokuaja da u njega provale. Najneobiniji
nain krae vozila svakako je odvoenje parkiranih vozila iznajmljenim tzv. pauk
vozilima, kakve koriste moderne parking slube.12
Nakon otvaranja vrata i ulaska u automobil sledi uklanjanje sredstava
mehanike zatite automobila. U poslednje vreme su veoma popularna i zastupljena zatitna sredstva poznatija kao Zeder (blokada osovine toka uravljaa),
lavlja kanda (blokada toka upravljaa), blokada menjaa stepena prenosa i
blokada poluge kvaila i volana. Iako proizvoai garantuju apsolutnu zatitu
11 Prema navodima italijanske policije, potrebno je etrnaest sati da se vozilo ukradeno u centralnoj Italiji isporui u Tiranu, gde je potranja za vozilima, naroito visoke klasa, velika. Videti
u: An Overview of Motor Vehicle Crime from a European Perspective, January 2006, Europol, www.europol.europa.eu/publications/Serious_Crime_Overviews/overview.Motor_vehicle_
crime_2006_1.pdf.
12 Opisanu praksu primenjivali su pripadnici tzv. Banjiko-miljakovakog klana poetkom
2000. godine u Beogradu i okolini.

Saa Mijalkovi

201

vozila primenom pomenutih sredstava, u praksi se dogaalo da ih kradljivci automobila veto uklone. Zeder blokada menjaa stepena prenosa i blokada poluge
kvaila i volana napadaju se tako to se alatom ili prigodnim sredstvom bue u
predelu cilindara njihovih brava. Osovina telo poluge kvaila i volana esto
bude preseena. Lavlja kanda se moe otvoriti iskljuivo originalnim, a veome
retko podesnim kljuem, to se moe koristiti i pri napadu na ostala sredstva
mehanike zatite. Poznati su sluajevi provaljivanja ovog ureaja pomou tenog azota koji menja agregatno stanje materijala kande tako da ona, poput
ledenice, puca pod udarcem.
Sledei korak je stavljanje motora vozila u pogon, to je najlake uiniti kljuevima. Poto ih kradljivci automobila najee nemaju, oni za razbijanje kontakt
brave na toku upravljaa vozila najee koriste ve pomenutu upalicu belgijanku ili loma. Lomaima se napada kontakt brava vozila koja nemaju kompjuter i imaju slabu mehaniku zatitu. Nevetim rukovanjem lomaem moe
doi do kratkog spoja elektroinstalacija u kontakt bravi, ime se moe uzrokovati poar na vozilu.
Nakon to je kontakt brava polomljena, pristupa se stavljanju motora vozila
u pogon. Veti izvrioci krivinih dela kod starijih modela vozila to ine spajanjem izvesnih provodnika elektrine struje direktnim prevezivanjem ica, spajanjem ica plastinom tipaljkom ili izolir trakom (tzv. spajanje kablova). Da bi
vozilom moglo da se upravlja, neophodno je da se razbije fabriki ugraena blokada volana ija je uloga da onemogui okretanje toka upravljaa ukoliko se
kontakt klju ne nalazi u kontakt bravi. To se postie naglim i snanim okretanjem volana u jednu stranu. Kada se polomi zub blokade, toak upravljaa moe
nesmetano da se okree.
Meutim, stvar je neto komplikovanija kod modernijih automobila. Kod
njih se koriste ipovi sa kodovima. Razbijanjem borda kompjutera i umetanjem ipova sa kodovima, preko laptop raunara opremljenih posebnim soft verom omoguava se stavljanje motora vozila u pogon. Do takvih raunara najee
se dolazi kraom iz nemakih auto-fabrika, odnosno kupovinom od nemake
automafije koja do njih dolazi na razne nezakonite naine. Mnogi izvrioci krivinih dela sposobni su da pomou posebnih ureaja za ometanje radio signala
statinih i mobilnih ometaa GPS sistema iskljue ureaj koji omoguava
satelitsko praenje i lociranje vozila u prostoru.
Poto je motor stavljen u pogon, vozilo se odvozi do jedne od lokacija na
kojima se skladiti i kamuflira (u tzv. tekovima). Sa tih lokacija poee tzv. eksploatisanje ukradenog vozila. Ukoliko je automobil ukraden po narudbini odvozi
se naruiocu, a ako je ukradeno radi rasturanja u delove vozilo se odvozi u odreene registrovane ili divlje automehaniarske radionice.

202

Saa Mijalkovi

Posebno je interesantna tehnika pseudokrae automobila u inostranstvu.

Re je o automobilima koji su osigurani, pa kraa vozila ne predstavlja nanoenje
naroite materijalne tete za vlasnike. Automafija od vlasnika vozila kupuje rezervni duplikat kljua vozila kojim ga oduzima i uz prateu falsifikovanu dokumentaciju krijumari u drugu, najee zemlju u kojoj ivi. Vlasnik prijavljuje krau
tek onda kada je pronalaenje vozila nemogue, tj. kada voza pree dravnu granicu. Po istom principu, vozilo moe biti i prodato u delovima. Vlasnik navodno
ukradenog vozila dobija premiju od osiguranja, a agenti osiguravajuih drutava
dobijaju zadatak da pronau ukradeno vozilo. Takva tehnika poznatija je pod argonskim nazivom skidanje vozila sa osiguranja.
Eksploatacija ukradenih vozila
Cilj krae vozila je protivpravno sticanje imovinske koristi za sebe ili drugog. Ukoliko je kraa vozila naruena, vozilo se uz dogovorenu naknadu predaje naruiocu posla, ali se pre toga vozilo pere stvaranjem novog identiteta
falsifikovanjem isprava o vozilu ili fizikim promenama na vozilu i u njemu.13
Novi identitet vozila podrazumeva prilagoavanje ukradenog vozila injenicama
iz pripremljene ili ukradene lane dokumentacije o vozilu, delimino (nekih)
ili potpuno (svih cifara i slovnih oznaka) prekucavanje ili preinaenje brojeva
motora i asije (mehanikim numeratorima ili elektrinom pisaljkom), koji su
prethodno najee uklonjeni bruenjem, struganjem, turpijanjem ili grebanjem,
ugradnju ploica sa identifi kacionim brojevima havarisanih vozila, promenu
enterijera vozila, prefarbavanje vozila, ugradnju nekih novih delova, dodatno
ukraavanje vozila i slino. Naruilac krae automobila je ovim radnjama i
posedovanjem ukradenog vozila izvrio krivino delo prikrivanja.14 U mnogim
13 Poveanje obima falsifikovanja isprava u zemljama Evropske unije se, izmeu ostalog, dovodi
u vezu sa kraom motornih vozila i stvaranja njihovog novog identiteta. Falsifi kovanje se smatra
tzv. sekundarnom delatnou organizovanog kriminala koja je u funkciji primarnih kriminalnih aktivnosti, u ovom sluaju kraa, krijumarenja i eksploatisanja ukradenih automobila.
Opirnije u: EU Organised Crime Threat Assessment 2007, Europol, Hague, 2007, p. 17.
14 Krivino delo prikrivanja ini lice koje stvar za koju zna da je pribavljena krivinim delom
ili ono to je za nju dobijeno prodajom ili zamenom prikriva, protura, kupuje, prima u zalogu
ili na drugi nain pribavlja. Poseban oblik ovog dela ini i lice koje preduzme navedene radnje,
a moglo je i bilo je duno da zna da je stvar pribavljena krivinim delom. Drugi poseban oblik
ovog krivinog dela ini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku
korist, zahteva naknadu za povraaj stvari za koje zna ili je mogao ili bio duan da zna da su pribavljene krivinim delom, ukoliko time nisu ostvarena obeleja nekog drugog teeg krivinog
dela. Najzad, tei oblik prikrivanja postojae ako se uinilac bavi vrenjem osnovnog ili drugog
posebnog oblika krivinog dela ili je delo izvreno od strane grupe ili prikrivena stvar predstavlja kulturno dobro od izuzetnog ili velikog znaaja, odnosno dobro koje uiva prethodnu zatitu
ili vrednost prikrivanih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara (lan 221 Krivinog
zakonika Republike Srbije).

Saa Mijalkovi

203

sluajevima oprano vozilo prodato je savesnom kupcu, ime je kupac postao

rtva prevare.15
Policijska praksa belei trend specijalizacije pojedinaca i grupa za posredovanje u kupoprodaji ukradenih automobila. Takvu ulogu moe da ima pripadnik automafije, to se u praksi ree dogaa zbog straha od otkrivanja i krivine
odgovornosti, ve se osnivaju agencije (kao legalni pravni subjekti ili kao tzv. fantomska preduzea) ili se koriste postojee agencije za posredovanje u kupovini
automobila. Agencije se specijalizuju za kupoprodaju ukradenih vozila primenom
pomenute tehnike skidanja vozila sa osiguranja i esto pripremaju falsifikovanu
dokumentaciju o vozilu.
Meu otkrivenim nainima delovanja automafije nalazi se metod kojim se
za ukradeno vozilo formira dokumentacija tako to se u saobraajnu dozvolu, koja
je takoe ukradena, upisuju podaci ukradenog vozila. Zatim se lanim peatom
overava ista dozvola i time potvruje da je vozilo odjavljeno iz mesta gde je bilo
registrovano. Uz sauesnitvo lica iz preduzea koje se bavi prometom motornih vozila omoguuje se da se vozilo proda istoj firmi bez prisustva lica koje je
kao vlasnik upisano u saobraajnu dozvolu. Ako to nije mogue, onda se izrauju lana punomoja kojima se lan kriminalne grupe ovlauje da u ime vlasnika izvri ovu transakciju. Pri tome se moe koristiti lana lina karta. Kada je
vozilo prodato na ovaj nain, od preduzea za promet motornim vozilima dobija
se nalog za kupovinu i jedan od lanova kriminalne grupe kupuje isti automobil.
Za kupovinu koristi tuu ili falsifikovanu linu kartu. Jedan lan kriminalne grupe
prodaje a drugi lan grupe kupuje isti automobil, sve sa ciljem dobijanja legalne
dokumentacije na osnovu koje e moi da registruju ukradeno vozilo. Po obavljenoj kupovini dobija se raun o kupovini koji glasi na ime lica ija je lina karta
koriena pri transakciji. Nakon toga, sa nalogom za kupovinu, raunom o kupoprodaji, falsifikovanom saobraajnom dozvolom i linom kartom vozilo se registruje, dobija novu (legalnu) saobraajnu dozvolu i registarske tablice i spremno
je da se ponudi na prodaju. Poznati su sluajevi u kojima nije bilo fiktivnih kupoprodaja preko preduzea za promet motornih vozila, ve se na neovlaeni nain
dolazilo do blanko memoranduma i obrazaca ovih firmi, koji se potom popunjavaju potrebnim podacima i overavaju lanim peatima, nakon ega se vozilo
registruje.16 Bezbednosno-kriminalistikoj praksi poznati su sluajevi u kojima su
15 Prevaru ini lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist
dovede koga lanim prikazivanjem ili prikrivanjem injenica u zabludu ili ga odrava u zabludi
i time ga navede da ovaj na tetu svoje ili tue imovine neto uini ili ne uini. Tei oblik postoji
ukoliko je prevara uinjena s ciljem da se drugo lice oteti. Jo tei oblik postojae ukoliko je krivinim delom pribavljena imovinska korist ili je naneta teta u iznosu koji prelazi etristo pedeset hiljada dinara, a najtei ukoliko taj iznos premauje milion i petsto hiljada dinara (lan 208
Krivinog zakonika Republike Srbije).
16 Boidar Banovi, Kriminalistika obrada krivinih dela oduzimanja i krae motornih vozila,
Bezbednost, broj 2, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, Beograd, 1993, str. 148.

204

Saa Mijalkovi

kradljivci automobila prodavali vozila savesnim kupcima, od kojih bi odmah

nakon toga opet krali vozila kako bi ih prodavali drugim licima novim
rtvama.
Sledei vid eksploatacije ukradenog vozila jeste iznuivanje otkupa od
vlasnika vozila radi povraaja.17 Voza se pronalazi na osnovu podataka iz saobraajne dozvole ili preko pripadnika policije koji sarauju sa automafijom.
Za povraaj automobila zahteva se izvesna svota novca koja se dostavlja u ugovoreno vreme i na ugovorenom mestu, neposredno ili preko posrednog kontakta,
tzv. javka (neko mesto, objekat, konobar, taksista). U ulozi posrednika izmeu
automafije i vlasnika ukradenog vozila pojavljuju se i privatni detektivi, vlasnici
agencija za pronalaenje ukradenih vozila, lani proroci i vidovnjaci i drugi.
U velikom broju sluajeva vozila se rasturaju radi prodaje delova. To rade
specijalizovani automehaniari u divljim, ree u registrovanim automehaniarskim radionicama. Delovi se odatle prevoze na druga mesta (na buvlje pijace, na
auto-pijace, u prodavnice auto-delova) sa kojih se prodaju neposredno ili preko
oglasa. Ostaci vozila koji ne mogu da se prodaju na tritu auto-delova (ostaci
asije), prodaju se na otpadu kao staro gvoe.
Rei su, ali prisutni, sluajevi da su profesionalni i specijalizovani kradljivci
automobila zadravali ukradena vozila za sebe, zbog opasnosti od otkrivanja ne
samo njih ve i kriminalne grupe. Isto je i sa poklanjanjem automobila drugim
licima (roacima ili prijateljima). Ukradena vozila se koriste i pri izvrenju nekih
drugih krivinih dela iz oblasti nasilnikog, imovinskog i politiki motivisanog
kriminala.
Zakljuak
Kraa motornih vozila jedan je od unosnijih vidova nezakonitog biznisa
organizovanog kriminala na Balkanu i u Srbiji, na ta ukazuje razvijeno trite
ukradenih automobila i auto-delova sa ukradenih vozila. Istovremeno, ovo trite je i zahvalni sektor transnacionalnih kriminalnih trita. Automafija spada
u red bolje organizovanih kriminalnih struktura. U njenom sastavu najee su
viestruki povratnici i to kriminalci-specijalisti i kriminalci-profesionalci, sa preciznom podelom poslova i zadataka. Automafiju odlikuje visoka sofisticiranost,
17 Iznudu ini lice koje u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist,
silom ili pretnjom prinudi drugog da neto uini ili ne uini na tetu svoje ili tue imovine. Tei
oblik postojae ukoliko je tom prilikom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi etristo pedeset hiljada dinara. Jo tei oblik postojae ako taj iznos prelazi milion i petsto hiljada
dinara. Sledei tei oblik ogleda se u bavljenju vrenja ovog krivinog dela ili ako je delo izvrila grupa, a najtei ukoliko je delo izvrila organizovana kriminalna grupa (lan 214 Krivinog
zakonika Republike Srbije).

Saa Mijalkovi

205

sloenost i brojnost protivpravnih aktivnosti, permanentno usavravanje taktike

i tehnike izvrenja krivinih dela.
Modus operandi automafije u Srbiji uvaava primenu izvesnih primitivnih sredstava (mainska i mehaniarska orua i alati i prigodna sredstva koja
sami izrauju), savremenih mehanikih naprava (lomai brava, upalica belgijanka), ali i savremenih tehnikih dostignua u sferama elektronike i automatike
(ipovi sa kodovima, elektronski deaktivator alarmnog sistema vozila, dekoderi
kodiranih kljueva modernijih vozila i sl.). U fazi protivpravnog oduzimanja
vozila, kradljivci automobila specijalizovali su se za nasilno prodiranje u unutranjost automobila, savladavanje sloenih mehanikih i elektronskih sistema
zatite vozila, savladavanje borda kompjutera vozila, stavljanje motora vozila u
pogon i za vetu vonju koja esto zahteva beanje od policijskih patrola. Primitivnim sredstvima stvaraju se uslovi za oduzimanje starijih modela vozila koja
nemaju savremene sisteme zatite, dok se savremena sredstva koriste za krau
modernih automobila.
Pripadnici policije su ozbiljno pristupili izazovu koji je pred njima oni se
edukuju; unapreena je saradnja sa tuilatvom i istranim sudijama; ostvaruje
se saradnja na nivou policijskih uprava u Srbiji, odnosno meunarodna saradnja
posredstvom Interpola; efikasno se primenjuju specijalne istrane radnje; unapreena je saradnja policije sa graanima itd. Meutim, brojnost i tehnika opremljenost policije nisu dovoljni da bi formalnu socijalnu kontrolu ovog zloina uinili
efikasnijom. Neophodno je bolje tehniki opremiti i obuiti postojee odseke i
grupe kriminalistike policije za suzbijanje delikata na motornim vozilima reorganizovati u odeljenja i odseke. Takoe, ni bezbednosna kultura graana, pre
svega u odnosu prema svojoj i tuoj imovini, ne zadovoljava potrebe efikasnije
neformalne socijalne kontrole kraa vozila. Ukoliko bi se pomenute komponente
suprotstavljanja automafiji unapredile, poveale bi se i mogunosti da se ovaj vid
organizovanog kriminala efikasnije kontrolie.

Bibliografija
An Overview of Motor Vehicle Crime from a European Perspective, January
2006, Europol, www.europol.europa.eu/publications/Serious_Crime_Overviews/
overview-Motor_vehicle_crime_2006_1.pdf.
Babi, Ilija, Privredno pravo, Policijska akademija, Beograd, 1998.

206

Saa Mijalkovi

Banovi, Boidar, Kriminalistika obrada krivinih dela oduzimanja i krae

motornih vozila, Bezbednost, broj 2, Ministarstvo unutranjih poslova Republike Srbije, Beograd, 1993.
Bokovi, Mio, Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd, 1998.
Bruinsma, Gerben, and Bernasco, Wim, Criminal groups and transnational illegal markets A more detailed examination on the basis of Social Network Theory, European Journal on Criminal Policy and Research, Crime, Law & Social
Change 41, 2004.
EU Organised Crime Threat Assessment 2007 OCTA 2007, Europol, Hague,
2007.
Ignjatovi, ore, Organizovani kriminalitet, Policijska akademija, Beograd,
1998.
Krivini zakonik Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 85/2005 sa kasnijim
izmenama i dopunama.
Mijalkovi, Saa, Obavetajno-kriminalistiki aspekti suprotstavljanja automafiji, meunarodna konferencija Politika suprotstavljanja organizovanom kriminalu, Centar za bezbednosne studije, 2021. novembar 2008, Beograd.
Ondruch, Rudolf, Diebstahl aus Kraftfahrzeugen das Massendelikt unserer
Zeit, Kriminalistik, No. 6, 1978, u prevodu: Verni Zdenko, Krae iz motornih vozila masovni delikt naeg vremena, Izbor, br. 12, RSUP SR Hrvatske,
1979.
Stanisavljevi, Jovan, Kriminalistika obrada krivinih dela oduzimanje motornih
vozila, krae sa i iz motornih vozila i krae motornih vozila, Savezni sekretarijat
za unutranje poslove, Beograd, 1973.
Zakon o osnovama bezbednosti saobraaja na putevima, Slubeni list SFRJ, br.
50/1988 sa kasnijim izmenama i dopunama.

MODUS OPERANDI OF AUTO THEFT MAFIA IN SERBIA

The paper examines the notions of auto theft-related crime and new auto
theft mafia, and analyses the modus operandi of organised crime groups
in Serbia, specialised in preparing and carrying out motor vehicle theft.
The analysis is based on empirical crime statistics, police files and prosecution
cases. The illicit trafficking of vehicles is a form of organised crime that

Saa Mijalkovi

generates enormous profits for the perpetrators (estimated at billions

of american dollars), and a feeling of insecurity that affects the general
public, particularly arising from the increased used of violence. The author
focuses on the ever growing expertise of criminals in new technologies
applied in the car industry, and emphasizes long-term investments in the
constant development of a functional specialisation of organised crime
groups involved in auto theft. The latest trend in the work of auto theft
mafia is an increased contracting of professionals with an expertise in
the new mechanisms for the physical and electronic protection of vehicles.
The author urges that the constant development of police capacity for the
efficient curbing of auto theft mafia is required, as well as is an efficient
media campaign aimed at raising public awarness on the issue.
Key words: organised crime, auto theft-related crime, motor vehicle theft,
structure of criminal organisations, Serbia.

207

UPUTSTVO ZA AUTORE

Revija za bezbednost je nauni asopis specijalizovan za akademsko razmatranje

razliitih dimenzija novog koncepta bezbednosti, sa teitem na analizi pitanja iz
podruja tzv. meke bezbednosti. Revija za bezbednost izlazi tromeseno. Revija
za bezbednost izlazila je kao mesenik u razdoblju od ju la 2007. do decembra
2009. godine i predstavljala je forum za razmenu miljenja svih zainteresovanih
drutvenih aktera o kreiranju nacionalne strategije i politike borbe protiv organizovanog kriminala. Reenjem Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Vlade
Republike Srbije od maja 2009. godine Revija za bezbednost uvrena je na listu
naunih asopisa (kategorija M53).
Svi do sada objavljeni brojevi Revije za bezbednost dostupni su u PDF formatu na
internet prezentaciji asopisa:
www.cbs-css.org/Publikacije/revija_0909.html

Autori su duni da se pridravaju sledeih smernica prilikom izrade priloga

za Reviju za bezbednost:
1. Autorski prilozi treba da budu obima 12 do 15 stranica jednostrukog proreda (Single) u Word formatu (50006500 rei).
2. lanke pisati korienjem latininog pisma, font Times New Roman, veliina 12, sa brojevima stranica u donjem desnom uglu.
3. Naslov treba to vernije da opie sadraj lanka i poeljno je korienje
rei prikladnih za indeksiranje i pretraivanje. Naslov pisati velikim slovima,
zadebljano (Bold), veliina slova 14. Ispod naslova teksta stoji ime i prezime autora
lanka, a pored njih naziv institucije u kojoj je zaposlen i njeno sedite. Ovi podaci
se navode u Italic-u.
Primer:
Dobrivoje Radovanovi, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju,
Univerzitet u Beogradu

4. U napomeni u vidu posebne fusnote sa simbolom*, datoj na dnu pr ve

stranice lanka, autor navodi svoju elektronsku adresu. Takoe, u istoj fusnoti
autor moe da ukae itaocima da pojedini pogledi izneti u lanku odraavaju
njegov lini stav, a ne institucije u kojoj je zaposlen.
5. Nakon naslova treba napisati apstrakt na srpskom jeziku obima od 150
do 200 rei, koji prua kratak informativan prikaz lanka predstavljanjem cilja,
metoda i rezultata istraivanja. Ispod apstrakta autor prilae najvie 10 kljunih
rei na srpskom jeziku koje najbolje opisuju sadraj lanka.
6. Osnovni tekst, kao i fusnote treba da budu poravnati u skladu sa opcijom
justify, dok naslovi treba da budu napisani izborom opcije center.
7. Podnaslovi u radu se piu zadebljano (Bold), dok se pod-podnaslovi piu
u Italic-u; u oba sluaja veliina slova je 12.
8. Poetni red u svakom pasusu nikako ne uvlaiti tabulatorom opcija tab.
9. Latinske, starogrke i druge ne-engleske rei i izrazi u tekstu navode se u
italic-u (npr. status quo, a priori, de facto, acquis communautaire, itd.).
10. U tekstu moraju biti data puna imena, nika ko inicija li. Strano ime i
prezime treba pisati u srpskoj transkripciji, s tim to se prilikom pr vog pominjanja u tekstu mora navesti kako glase u originalu, i to u zagradi posle srpske
transkripcije. Imena i prezimena koja potiu iz naroda koji ne koriste latinino
pismo treba navesti u latinizovanoj transkripciji (npr. kineska, japanska ili arapska imena i prezimena).
11. U tekstu koristiti samo sledei oblik navodnika i . Kada se unutar
ovih znakova navoda nalaze i dodatni, unutranji navodnici treba to uiniti na
sledei nain: i . Posebnu panju skreemo da se u engleskom i drugim stranim
jezicima (izuzev ostalih junoslovenkih) koriste samo gornji navodnici i ,
odnosno i u sluaju unutranjih navodnika.
12. Srednja crta () se koristi prilikom oznaavanja broja stranica u fusnotama (npr. str. 2255) ili se stavlja izmeu godina (npr. 19992004). Duga crta ()
koristi se prilikom razdvajanja nezavisne i zavisne reenice, odnosno kada veza
izmeu njih nije pokazana izriito reima (npr. Bosna i Hercegovina se sastoji od
dva entiteta Federacije BiH i Republike Srpske).
13. Fusnote je neophodno pisati na dnu strane (opcija Footnote), a oznake
za fusnote stavljati iskljuivo na kraju reenice.
Podat ke o navedenoj bibliografskoj jedinici u fusnotama treba navesti u
skladu sa sledeim sugestijama:

a) Monografije
Puno ime i prezime autora, naslov monografije (u Italic-u), naziv izdavaa,
mesto izdavanja, godina izdanja, str. ukoliko se navodi jedna ili vie strana izvora
na srpskom jeziku, odnosno p. ukoliko se citira jedna strana izvora na engleskom
ili pp. ukoliko se citira vie stranica. Ukoliko se navodi vie stranica koristi se
srednja crta bez razmaka pre i posle (npr. str. 123245; pp. 2250).
Kada se navodi zbornik radova na srpskom jeziku koji je priredila jedna
osoba, stavlja se (ur.) ili (prir.) sa takom u oba sluaja. Sa druge strane, kada se
radi o vie urednika monografije na srpskom jeziku stavlja se (urs), bez take.
Kada se navodi prireeni zbornik radova na engleskom jeziku koji je priredilo vie prireivaa, iza imena prireivaa se u zagradama stavlja (eds), bez take.
Ako se radi o jednom prireivau, stavlja se (ed.), sa takom.
Primeri:
Don Rols, Pravo naroda, Alexandria Press i Nova srpska politika misao,
Beograd, 2003, str. 107.
John Gillingham, European Integration 19502003, Cambridge University
Press, Cambridge, 2003, p. 221.
Aleksandar Fati (ed.), Security in Southeastern Europe, The Management
Center, Belgrade, 2004.
Theodor Winkler, Brana Markovi, Predrag Simi & Ognjen Pribievi
(eds), European Integration and the Balkans, Center for South Eastern European
Studies, Belgrade & Geneva Centre for the Democratic Control of the Armed Forces, Geneve, 2002, pp. 2347.
b) lanci u zbornicima radova
Puno ime i prezime autora, naslov teksta (pod znacima navoda), naziv zbornika radova (u Italic-u), izdava, mesto izdavanja, godina izdavanja, str. (ili pp.)
oddo. Brojevi stranica se odvajaju srednjom crticom (), bez razmaka. Ukoliko
su neki podaci nepotpuni neophodno je to i naglasiti.
Primer:
Michael Levi, The Organisation of Serious Crimes, in: Mike Maguire,
Rod Morgan & Robert Reiner (eds), The Oxford Handbook of Criminology, Oxford
University Press, Oxford, 2003, pp. 87884. (pp. 8789 ili p. 878).
c) lanci u naunim asopisima
Puno ime i prezime autora, naslov teksta (pod znacima navoda), naziv asopisa (u Italic-u), broj toma, broj izdanja, str. (ili pp.) oddo. Brojevi stranica se

odvajaju srednjom crticom (), bez razmaka. Ukoliko su neki podaci nepotpuni
neophodno je to i naglasiti.
Robert J. Bunker & John. R. Sullivan, Cartel Evolution: Potentials and Consequences, Transnational Organized Crime, vol. 4, no. 2, Summer 1998, pp. 5576.
d) lanci u dnevnim novinama i asopisima
Navesti ime autora (ili inicijale ukoliko su samo oni navedeni), naslov lanka
pod znacima navoda, ime novine ili asopisa (u Italic-u) datum napisan
arapskim brojevima, broj strane/stranica.
Primer:
John Gapper, Investor votes should count, The Financial Times, 17 April
2006, p. 9.
e) Navoenje dokumenata
Navesti naziv dokumenta (pod znacima navoda), lan, taku ili stav na koji
se autor poziva, asopis ili slubeno glasilo u kome je dokument objavljen (u italic-u, broj toma, broj izdanja, mesto i godinu izdanja.
Primer:
Resolution 1244 (1999), Security Council of the United Nations, 10 June
1999.
Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, Slubeni list APV, br. 17/91, Novi
Sad, 18. jun 1991, str. 114.
f) Navoenje izvora sa Interneta
Ime autora, naziv dela ili lanka, puna internet adresa koja omoguava da
se do izvora doe ukucavanjem navedene adrese, datum pristupanja stranici na
Internetu, broj strane (ukoliko postoji).
Primer:
Mark Bovens, Analysing and Assessing Public Accountability: A Conceptual Framework, European Governance Papers, No. C0601, 26 January 2006,
www.connex-net work.org/eurogov/pdf/egp-connex-C-06-01.pdf, 24/12/2009,
p. 3.
g) Ponavljanje ranije navedenih izvora
Kada se pozivamo na izvor koji je ve ranije navoen u tekstu posle drugih
fusnota, obavezno treba staviti ime i prezime autora, naslov izvora, zatim op. cit.
I na kraju broj strane (npr. Michael Levi, The Organisation of Serious Crimes,
op. cit., p. 879). Ibid. ili ibidem koristiti iskljuivo pri navoenju izvora navedenog
u prethodnoj fusnoti, uz naznaku broja strane/stranica, ukoliko je novi navod iz
tog izvora (npr. Ibid., str. 11).

14. lanak moe sadrati tabele i druge priloge (poput geografskih karata,
grafikona, i sl.) s tim to je neophodno da se navede njihov broj i potpun naslov
(npr. Tabela br. 1: Pregled etnike strukture Kosova i Metohije od 1945. do 2005.
godine ili Prilog br. 3: Karta naselja sa srpskim kulturnim spomenicima na Kosovu
i Metohiji). Ukoliko je prilog preuzet od nekog drugog autora ili iz nekog dokumenta neophodno je ispod njega navesti izvor.
15. Na kraju lanka autor daje spisak koriene literature, a bibliografske
jedinice navodi prema pravilima utvrenim za citiranje izvora, s tim to se pr vo
navodi prezime pa onda ime autora. Redosled bibliografskih jedinica na spisku
literature se utvruje prema pr vom slovu prezimena autora ili naslova dokumenta.
16. Nakon spiska literature treba dati rezime na engleskom jeziku obima
oko 300 rei i kljune rei, takoe na engleskom jeziku. Molimo autore da obrate
panju na stil i pravopis engleskog jezika jer se tekstovi sa rezimeima pisanim na
engleskom ispod standarda nee prosleivati na recenziranje.

U sluaju eventualnih nedoumica molimo vas da se obratite Urednitvu.

Svi prilozi dostavljaju se u elektronskom obliku izvrnom uredniku Sranu
Korau na e-mail: s.korac@cbs-css.org.
Rukopisi se ne vraaju.
Urednitvo

CIP
,
351 . 74/ . 76
REVIJA za bezbednost : struni asopis o korupciji i organizovanom
kriminalu. God. 1, br. 1 (juli 2007)
.
Beograd (Graanika 18) : Centar za bezbedonosne studije, 2007 . 25 cm
Tromeseno
ISSN 1452-9335 = Revija za bezbednost
COBISS. SR ID 141336588