Atlas SRP

atlas
turistikih potencijala
zatienih podruja srbije
Dragi itaoe,
Zatiena podruja se s pravom smatraju draguljima prirodnog
naslea Srbije i predstavljaju dom raznovrsnim biljnim i ivotinjskim vrstama, od kojih su mnoge retke i ugroene i samo se tu
mogu nai. Stavljanjem pod zatitu ovih vrednih prostora osigurava se opstanak i ouvanje dragocenih vrsta i njihovih stanita.
Razvoj turizma u zatienim podrujima koji je usklaen sa naelima zatite prirode je znaajan jer prua mogunost posetiocima da istrae prirodna bogatstva, ali istovremeno doprinosi i
boljem ivotu lokalnog stanovnitva.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa institucijama i stanovnitvom Srbije podrava razvoj turizma i rekreacije u zatienim podrujima. Od etnje, posmatranja ptica
i rekreativnog ribolova, do adrenalinskih aktivnosti kao to su
planinski biciklizam, kanjoning, paraglajding ili rafting, zatiena
podruja pruaju brojne mogunosti za kvalitetan i aktivan boravak u prirodi. Centri za posetioce, informativne table, etne i tematske staze, osmatranice su primeri turistike infrastrukture
koja se stalno unapreuje u zatienim podrujima da posetiocima olaka pristup interesantnim delovima, priblii vrste i ekosisteme, kao i da podstakne elju da potuju i sauvaju prirodno
okruenje u kojem se nalaze.
Nadam se da e Vas ovaj Atlas turistikih potencijala zatienih
podruja Srbije inspirisati da krenete na put ka udaljenim delovima Srbije, i probuditi Vau radoznalost da posetite neke od
najlepih krajeva ove zemlje. Ovom prilikom elim da se zahvalim
upravljaima zatienih podruja na dragocenom doprinosu u
pripremi ove publikacije.
elim Vam prijatno putovanje kroz Atlas, i naravno - kroz zatiena podruja Srbije!
Jrg Staudenmann
Zamenik stalnog predstavnika UNDP
Serbia
ATLAS
TURISTIKIH POTENCIJALA
zatienih podruja srbije
Specijalni rezervati prirode
26 Predeo izuzetnih odlika
Predeo izuzetnih odlika
28 Specijalni rezervat prirode
50 Specijalni Rezervat Prirode
Ludako jezero i
Selevenjske pustare
Subotika peara
Park prirode
Pali
8
Specijalni rezervat prirode
Gornje Podunavlje
Panjaci Velike
droplje
Vrake planine
Deliblatska peara
Resavska peina
Koviljskopetrovaradinski rit
Tara
Peina Risovaa
36 Spomenik prirode
Jegrika
51 Nacionalni park
32 Spomenik prirode
14 Park prirode
Klisura reke
Trenjice
31 Spomenik prirode
33 Nacionalni park
Carska bara
Dolina Pinje
Veliko ratno ostrvo
Slano Kopovo
Vlasina
54 Park prirode
argan - Mokra
Gora
erdap
Ovarsko-kablarska
klisura
Kanjon Vratne sa dva

prerasta
58 Park prirode
Golija
37 Spomenik prirode
Lazarev kanjon
60 Spomenik prirode
Potpeka peina
38 Park prirode
Stara planina
61 Spomenik prirode
Stopia peina
18 specijalni rezervat prirode
40 Nacionalni park
19 Nacionalni park
43 Park prirode
45 Spomenik prirode
bagremara
Fruka gora
Zasavica
Obedska bara
Naslov:
Atlas turistikih potencijala zatienih
podruja Srbije
Izdava:
Program Ujedinjenih nacija za razvoj
(UNDP), Beograd, Srbija
Kopaonik
UVAC
Sievaka klisura
Jelanika klisura
avolja Varo
Urednik, prevod i dizajn:

alliance international media (aim),
Beograd, Srbija
tampa:
Sapient Graphics, Beograd, Srbija
Tira: 4000
64 Regionalni park prirode
Klisura reke
Mileevke
66 Spomenik prirode
Slapovi Sopotnice
ISBN: 978-86-7728-196-0
Informacije i miljenja u ovoj publikaciji
delo su autora i ne predstavljaju nuno
stanovite Programa Ujedinjenih nacija
za razvoj (UNDP) niti Globalnog fonda za
ivotnu sredinu (GEF).
Ludako jezero
i Selevenjske
pustare
Fotodokumentacija: JP Pali Luda
Subotika peara
Park prirode
Pali

Ludako jezero
Specijalni rezervat prirode Ludako jezero
se nalazi istono od Subotice. Obuhvata jezero i obalu uz naselja upljak, Hajdukovo i Nosa.
Da li ste znali?
KONTAKT
JP Pali Luda
Kanjiki put 17a, Pali
Tel: +381 (0)24 753 121
E-mail: office@palic-ludas.rs
www.palic-ludas.rs
Ludako jezero je drugo najvee jezero severne Bake i jedan je od najstarijih rezervata
i Ramsarskih podruja u Srbiji. Ima ekosisteme vlanih stanita pearskog i stepskog
tipa visokog diverziteta. Jedini je predstavnik
plitkih, semistatinih jezera stepske oblasti u
Srbiji, mesto je okupljanja i boravka migrator-
nih vrsta ptica. Ime jezera potie od maarske

rei ld to znai guska i svakako je u vezi sa
bogatim ptiijim svetom koji ine vie od 230
vrsta, divljih gusaka, pataka, aplji i drugih vrsta ptica vezanih za movare i bare. Karakteristine vrste ptica su: brkata senica, evarski
trstenjak, sivi barski petli, eja movarica, a
od biljaka: morski trozubac, dlakavi kozinac.
Veliki kaunak, vrsta moavarne orhideje, je
meunarodno zatiena vrsta. Okolina Ludaa je bogata kulturno istorijskim spomenicima
(staro naselje Luda, primeri tradicionalne
arhitekture i salai). Okolina je naseljena jo
od kamenog doba, o emu svedoe nekoliko
arheolokih lokaliteta u blizini Nose.
Kako stii?
Ludako jezero (centar Luda u Hajdukovu)
je udaljeno od Subotice 14 km. Prilaz kroz naselje Hajdukovo asfaltnim putem je pogodan
za sva vozila (automobile, autobuse, bicikle).
Mogue je doi i vozom do Subotice, zatim
prigradskim autobusom do naselja.
Lokalna biciklistika staza Segedin - Subotica (via
ala) prolazi pored junog dela Ludakog jezera.
Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

Selevenjske pustare
prilaz magistralnim asfaltnim putem, zatim letnjim putem (samo za putnika vozila i bicikle).
Specijalni rezervat prirode Selevenjske pustare se nalazi uz granicu sa Maarskom,

istono od Subotice i severozapadno od Kanjie, izmeu naselja Baki Vinogradi i Horgo.

Subotika peara
Da li ste znali?
Rezervat ima visoku raznolikost stanita
ravniarskog tipa predela sa zajednicama
stepskog, slatinskog, pearskog i movarnog karaktera specifinim za ovo podruje
i znaajnim brojem vrsta izvorne panonske
flore i faune. Blizina podzemne vode, koja na
talasastom terenu stvara movare i slatine
u neposrednoj blizini ekstremno suvih pearskih stanita, dodatno poveava raznovrsnost. Istie se floristikim vrednostima,
sa atraktivnim vrstama iz porodice movarnih orhideja i perunika. Od ivotinjskih vrsta
znaajne su: barska aba, pearski guter,
slepi mievi i ptice gnezdarice (modrovrana)
na slatinama i u Selevenjskoj umi. U rezervatu je srednjevekovni lokalitet Templompart
i stara umarska kua.
Predeo izuzetnih odlika Subotika peara

se nalazi na krajnjem severu Bake, uz granicu sa Maarskom, na podruju Subotiko
- horgoke peare.
Da li ste znali?
Subotiku pearu karakteriu jedinstvene ekoloke prilike na peskovitoj podlozi zatalasanog
dinskog reljefa i posebnog reima podzemnih
voda uz specifian mozaik ekosistema i stanita
visoke raznovrsnosti. Najznaajnija su vlana
stanita formirana na podlozi nizijskog treseta
u dolini reice Kire. Ouvani fragmenti prirodne
vegetacije, dragocena su svedoanstva o biljnom
pokrivau Panonske nizije u prolosti. Od biljaka
najznaajnije su: afranjika, pearski karanfil i
sibirska perunika. Najznaajniji predstavnik sisara je slepo kue, a od 170 vrsta ptica se izdvajaju
veliki crni detli, pupavac, lastaviar, bregunica,
drozd peva, sivi svraak i ptice grabljivice.
Kako stii?
Kako stii?
Selevenjske pustare su udaljene 23 km od Subotice i 22 km severozapadno od Kanjie. Imaju
Subotika peara je udaljena 8 km od Subotice

(lokalitet Hrastovaa), odnosno 13 km (lokalitet

Ludako jezero i Selevenjske
pustare, Predeo izuzetnih
odlika Subotika peara
i Park prirode Pali nalaze
se na severu Vojvodine, u
Severnobakom okrugu.
Kako stii?
Pali je udaljen 8 km od Subotice, a prilaz je asfaltni put pogodan za sva vozila. Redovna gradska
linija vozi do naselja Palia i do zatienog podruja (lokaliteti Veliki park, Muki trand, Vikend
naselje). Lokalna biciklistika staza Segedin-Subotica (via ala) prolazi i pored Palia.
Smetaj i hrana
Tresetite). Postoji prilaz iz Subotice asfaltnim

putem za sva vozila (lokalitet Hrastovaa), delom asfaltnim putem i delom letnjim putem za
putnika vozila i bicikle (lokalitet Tresetite).
Park prirode Pali
Park prirode Pali se nalazi istono od Subotice. Stavljen je pod zatitu radi ouvanja
ekosistema jezera, a u sklopu zatite ekolokih koridora u okruenju, stanita retkih vrsta.
U objektu Vizitorskog centra Luda postoji

nekoliko soba za gostujue istraivae i predavae i koriste se i u okviru aktivnosti centra
(ekokamp, seminari, radionice).
Rokin sala na Ludakom jezeru je ambijentalno ureen, ima zanimljivu etnoloku zbirku
koja prikazuje ivot na vojvoanskom salau.
Sunjog arda u rezervatu Luda, Hajdukovo, nudi riblje specijalitete. Nalazi se u netaknutoj prirodi, autentian ambijent trane
kuice sa jedinstvenim spomenikom komarcu
(www.palic.rs).
U okolini Ludaa su Vinski dvor, Guja arda
i Kua za odmor. Na Paliu se nalaze Cvetni
sala i Palika kruna.
Hoteli u Subotici i na Paliu, za vie informacija:
Turistika organizacija grada Subotice (www.
visitsubotica.rs) i Turistika organizacija optine Kanjia (www.kanjizatourism.org.rs)
Kako provesti vreme?
Da li ste znali?
U okolini jezera Pali se nalaze zooloki vrt
i brojne kulturnoistorijske vrednosti: stari banjski park u pejzanom stilu i brojne
zgrade iz doba secesije. Park prirode Pali
ima pejzane vrednosti sa bogatim zelenilom i cvetnim parterima, sportsko rekreativne sadraje, a ima i prirodnih vrednosti. Pojedini lokaliteti su bogati znaajnom
ptiijom faunom, a karakteristina vrsta je
crnoglavi galeb.
6
Peaenje: Staze urgo i Kire na Ludakom jezeru, Selevenjska uma - Lofej, staza u Hrastovai u Subotikoj peari, Pali na lokalitetu Ptija ostrva i turistike ture sa vodiem kroz Veliki
park. Strune i edukativne ture se organizuju u
rezervatima Ludako jezero i Selevenjske pustare na zahtev. Teme su vezane za sadraje du
posetilako - edukativnih staza.
Biciklizam: Biciklistike staze u okviru EuroVelo 6 sistema kao i biciklistike staze na Paliu sa
mogunou iznajmljivanja bicikla.
Posmatranje ptica: Ludako jezero - lokaliteti ostrvo Roa andor, obala kod Budaka i
Visoka obala, Selevenjske pustare - lokaliteti
na Stonom panjaku, Subotika peara - lokalitet kod Jasenovake ume, Pali - lokalitet
Ptiija ostrva. Posmatranje i fotografisanje na
ovim lokalitetima mogue je samo uz uvara/
vodia. Usluga se naplauje.
Izleti: Subotika peara na jezeru Tresetite.
Kampovanje: Kamp De Tour na Paliu (tel:
+381 (0)24 753 440).
Rekreativni ribolov: na jezerima Luda i Pali. Godinje dozvole izdaje JP Pali-Luda, a
dnevne se mogu kupiti od ribouvara na terenu.
Lov: U okviru Subotika peare je lovite i
objekat Hrastovaa (tel: +381 (0)25 432 830).
Rekreacija na vodi: na Paliu (surfing, jedrenje), ureene plae - enski trand, muki
trand, Ludako jezero - vonja amcem.
Avanture: vonja motornim zmajem.
Obilazak: Putevi vina - vinski put Subotica,
brojni kulturno-istorijski i verski objekti u
Subotici i Paliu
Vonja koijama.
Manifestacije: Ludako jezero - takmienje u

kuvanju riblje orbe (kraj juna), dani belog luka u
upljaku (avgust), konjiki susreti (poetak oktobra), Pali - berbanski dani (septembar) i druge.
Centar za posetioce
Vizitorski centar Luda, Prespanska 12,
Hajdukovo, Tel: +381 (0)24 758 370
vizitorski@palic-ludas.rs, www.ludas.rs
Nalazi se na severnom obodu rezervata Luda. Posetu treba najaviti i rezervisati termine
za vodia ili struno lice. Mogu se odvijati u
bilo koje vreme, a preporuen period za posete je april - oktobar. Osoblje Centra govori
maarski, srpski i engleski.
Poseta zatienim podrujima sa vodiem
se plaa. Promotivni materijali dostupni su
posetiocima u Vizitorskom centru Luda, u
Upravnoj zgradi JP Pali Luda i u seditu
Turistike organizacije grada Subotice. Materijal je, uglavnom, dvojezian - na srpskom i
maarskom jeziku, a veim delom i trojezian:
srpski/maarski/engleski jezik.
Fotodokumentacija: JP Vojvodinaume
Gornje Podunavlje
KONTAKT
JP Vojvodinaume
Apatinski put 11, Sombor
Tel: +381 (0)25 463 111
E-mail: srpgp.sgsombor@gmail.com
www.gornjepodunavlje.info
Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje nalazi se u Vojvodini, u Zapadnobakom

okrugu . Prostire se od granice sa Maarskom
do Bogojeva uz levu obalu reke Dunav u duini od 64 km. Deo je velikog ritskog kompleksa
koji se protee i kroz susedne drave Maarsku i Hrvatsku.
Da li ste znali?
Gornje Podunavlje predstavlja jedno od poslednjih velikih poplavnih podruja na tlu
evropskog kontinenta. ine ga dva velika rita,
Monotorski i Apatinski, ija je povrina 19
605 ha uma, livada, bara i movara, ukljuujui i reku Dunav i njene meandre.
U rezervatu je prisutna 51 vrsta sisara, 248 vrsta ptica, 50 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, 9
vrsta gmizavaca, ogroman broj beskimenjaka od kojih se izdvaja fauna leptira sa preko 60
vrsta dnevnih leptira i vie od 1000 biljnih vrsta. Meu pticama se istiu retke vrste kao to
su orao belorepan i crna roda. Gornje Podu-
navlje naseljava najvea populacija evropskog

jelena, jedna od poslednjih u autentinom ritskom ambijentu. Izmeu ostalih sisara tu ive i
divlja svinja i srna. Takoe, ouvana su neka od
najboljih mrestilita na Dunavu: Stari dunavac,
Petre, Srebrenica i Staklara. Guste, gotovo
neprohodne ritske ume autohtonih topola i
vrba danas su gotovo reliktnog karaktera. Rezervat je prepoznatljiv po belom i utom lokvanju, kukurjaku, zakrljaloj perunici, zmijskom
ljutiu, crnom glogu i drugim biljkama. Gornje
Podunavlje krasi i autentino kulturno naslee.
Kao rezultat prilagoavanja velikoj reci i njenim
udima, nastali su karakteristini izvorni obiaji, nonje, jezik, ribolovni alat, amci i jela.
Kako stii?
Podruje se nalazi oko 175 km od Beograda,
15 km od Sombora i 15 km od Apatina.
Mogue je doi vozom, autobusom, automobilom, biciklom ili brodom. Podruje je na regionalnoj biciklistikoj dunavskoj ruti.
Smetaj i hrana
Seoski turizam na rubu rezervata vode udruenja graana Vikend iz Bezdana i Podunav iz Bakog Monotora. Banjski turizam
je razvijen u Banji Junakovi - Apatin, u blizini
rezervata, koja sadri akva park i bazene. Lovaka kua trbac u Bakom Monotoru i
Mesarske livade u Apatinu, opremljene su
za lovaki turizam.
Poznati restorani su Riblja arda Pikec u Bezdanu, arda Zlatna kruna u Apatinu (klasian
restoran), kao i lovake kue trbac u Bakom
Monotoru i Mesarske livade u Apatinu.
Edukativne ture za decu: U pratnji vodia i
uz pomo edukativne opreme, deca se upo-
znaju sa temama vezanim za zatitu prirode,

rezervat i njegov biljni i ivotinjski svet. Program obilaska etne staze Karapanda je
uz vonju ekolokim katamaranom, obilazak
stazom trbac (Bezdan, Baki Monotor)
traje 1,5 sat, a program obilaska stazom
Bestrement ukljuuje i vonju brodom do
ua Drave, odnosno do Lavaa. Ture se organizuju na zahtev. Vodi govori engleski i
nemaki jezik.
Peaenje: Ispred ulaza rezervata, uz pratnju
vodia, kree se u obilazak poplavne doline
Dunava. Staza je dugaka 15 km. Teren je
ravan i pogodan za sve nivoe kondicije. Rute
nisu obeleene i zavise od afiniteta posetilaca.
Kree se iskljuivo kroz nenaseljena podruja,
kroz ume i livade. Info-table na ulazu pruaju
podatke o dozvoljenim trasama za kretanje
individualnih posetilaca.
Posmatranje ptica/divljai: Sa osmatranice arkanj u trpcu, iskljuivo u pratnji vodia. Mogue je tokom cele godine.
Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu kupiti
kod upravljaa rezervata i kod Udruenja rekreativnih ribolovaca.
Lov: Organizuju se lovake ture.
Odmor i plivanje: Du Dunava, postoje brojne divlje plae.
Veslanje: U drvenim amcima, Dunavom.
Gornje Podunavlje predstavlja

jedno od poslednjih velikih
poplavnih podruja na tlu
evropskog kontinenta.
Panjaci Velike droplje

Kako stii?
Fotodokumentacija: Lovako udruenje Perjanica.
Zatieno podruje je udaljeno oko 15 km od

Kikinde. Pristup je mogu autobusom, automobilom i biciklom. Ne postoje redovne autobuske
linije, ali je mogue organizovati prevoz od prostorija upravljaa putnikim vozilom, zaprenim
kolima ili fijakerom u zavisnosti od dogovora.
Smetaj i hrana
Postoje dve etno kue u selu Mokrin, udaljene oko 3 km od Centra za posetioce, a pruaju i usluge smetaja i ishrane.
Specijalni rezervat prirode Panjaci velike

droplje nalazi se u Severnobanatskom okrugu Vojvodine, u blizini Kikinde.
Da li ste znali?
KONTAKT
Lovako udruenje Perjanica
Dositeja Obradovia 8, Mokrin
Tel: +381 (0)23 061 162
E-mail:
lovcimokrina@open.telekom.rs
10
Podruje predstavlja tipino panonsko

ravniarski predeo u kojem se mozaino
prepliu stepska, slatinska i movarna stanita sa karakteristinom florom i faunom.
Osnovna vrednost je jedina preostala populacija velikih droplji u Srbiji - itava populacija broji samo 35 ptica. Velika droplja je
krupna, jedinstvena ravniarska ptica. Prisutni su i drugi znaajni predstavnici faune:
vilin konjic, aba enjarka, ritska sova, tekunica i urlikovac. Najvaniji predstavnici
flore su: bedrinac, lepljivi pucavac, proha,
devesilje, varcenbergova bokvica i pozni
zunbul. Tu se nalaze i vie starih banatskih
salaa, kao i nekoliko spomenika iz perioda
Drugog svetskog rata.
Peaenje: Eko staza se prostire itavim rezervatom (8 km). Du trase postoje table sa
putokazima, opisom mesta i zatienih vrsta.
Strune i edukativne ture: uz predhodno
upuen zahtev upravljau.
Posmatranje ptica: Osmatranica je u sklopu
Centra za posetioce.
Lov: Lovako udruenje prua kompletnu turistiku uslugu.
Centar za posetioce
Cenatar za posetioce Jaro se nalazi na rubu
zatienog podruja u blizini sela Mokrin. Pored tornja za osmatranje, poseduje dve prostorije i letnju otvorenu terasu. Radno vreme
nije precizirano, obilazak podruja i boravak
se dogovara sa upravljaem (tel: +381 (0)60
6116 202). Potrebno kontaktirati upravljaa
pre svakih aktivnosti u zatienom podruju.
Mogue je obezbediti vodia sa poznavanjem
italijanskog jezika. Turistiki materijal je dostupan u centru.
Slano Kopovo
Fotodokumentacija: Milan KNEEV
Specijalni rezervat prirode ,,Slano Kopovo

nalazi se u Vojvodini, u srednjem Banatu, u
blizini naselja Novi Beej i reke Tise.
Da li ste znali?
Predstavlja jedno od poslednjih ouvanih jezera na slatinama Vojvodine i jedno od najvanijih
stanita ptica u Srbiji. Evidentirane su 203 vrste
ptica, to predstavlja 63% od ukupno poznatih
vrsta u Vojvodini. Ovde se gnezde vrste netipine za Panonsku niziju, a karakteristine za pontsko-kaspijske i morske obale. Takoe, Slano
Kopovo je jedinstvena selidbena stanica za migratorne vrste ptica. U periodima najintenzivnijeg prolaza, u jednom danu skuplja se i do 17000
dralova i vie hiljada pataka i gusaka. Slano
Kopovo je povoljno za dralove, patke, guske,
ljukarice, kao i ptice sabljarke i morske alare.
Rezervat naseljava i 20 vrsta sisara. Zeevi i srne
se mogu esto videti, a tu ive i tekunica, mala
rovica, voluharica i druge ivotinje. Od biljaka
preovlauju jednogodinje vrste, od kojih su caklenjaa i panonska jurica zatiene.
Kako stii?
Slano Kopovo udaljeno je 5 km od Novog Beeja,
60 km od Novog Sada, 40 km od Kikinde i oko
150 km od Beograda. Mogue je doi automobilom i autobusom sa dva pristupna puta: Baa-
idski i Miloevako - Kikindski. Vozilo se ostavlja

van granica rezervata.
Smetaj i hrana
U rezervatu ne postoje smetajni kapaciteti, dok
u Novom Beeju postoji vie ardi na Tisi i Hotel
Tiski cvet.
Peaenje: Postoje dve peake staze (oko 7
km). Ture u pratnji vodia se organizuju unapred i na zahtev.
Posmatranje ptica: Dve osmatranice na levoj
obali jezera sa tablama o ornitofauni, jedna kula u
okviru Vizitorskom centru, jedna srednja osmatranica na Potinom Kopovu i niska osmatranica u blizini Vizitorskog centra. Evropski vikend
posmatranja ptica odrava se u oktobru.
KONTAKT
,,Lovako udruenje Novi Beej
Sonje Marinkovi 29, Novi Beej
Tel: +381 (0)23 771 076
E-mail: ludruzenje@yahoo.com
Centar za posetioce
Vizitorski centar se nalazi u rezervatu, na 20
minuta od ulaza. Stie se peice ili vozilom, atarskim putem. Objekat slui za kratak odmor i kao
usputna taka do osmatranica. Postoje broure i lifleti, na srpskom, maarskom i engleskom
jeziku. Ulaz se plaa.
11
Carska bara
Fotodokumentacija: Ribarsko gazdinstvo Eka a.d.
znovrsnim sisarima, mnogi pripadaju retkim

i ugroenim vrstama (vodena, movarna i
umska rovica, vidra, divlja maka, kune belica i zlatica). Na stepskim delovima Carske
bare ivi tekunica. Od divljai tu su zec, srna
i divlja svinja.
Kako stii?
KONTAKT
Ribarsko gazdinstvo Eka a.d.
Beloblatski put bb, Lukino Selo
Tel: +381 (0)23 884 645
E-mail: turizam@carskabara.rs
www.carskabara.rs
12
Specijalni rezervat prirode Carska bara nalazi se u Vojvodini u Srednjebanatskom okrugu,

na teritoriji optine Zrenjanin. Carska bara je
podruje u meureju Begeja i Tise, sa barama, jezerima, prirodnim vodotocima i kanalima, ritovima i slatinama.
Rezervat se nalazi na 55 km od Beograda,

60 km od Novog Sada, 14 km od Zrenjanina,
a 6 km od sportskog aerodroma Eka. Pristup je mogu autobusom, automobilom, biciklom i brodom. Postoji redovna autobuska
linija Zrenjanin - Belo Blato. Prevoz organizuju turistike agencije, a informacije se mogu
dobiti u agencijama i Turistiko informativnom centru Zrenjanin, kao i direktnim kontaktom upravljaa - Ribarskog gazdinstva
Eka. Postoje dva parkinga, kod hotela Sibila i Prirodnjake kue koji se ne naplauju.
Rezervat se nalazi na meunarodnoj biciklistikoj ruti.
Smetaj i hrana
Da li ste znali?
U rezervatu se nalazi 500 taksona viih biljaka
od kojih je 30 vrsta zatieno na nacionalnom
i meunarodnom nivou. Peat biljnom pokrivau daje movarna vegetacija. U rezervatu
od 20 zabeleenih vrsta riba, 2 vrste su strogo zatiene, gavica i ikov. Od 239 vrsta ptica, 207 su strogo zatiene vrste, a 15 vrsta
su globalno ugroene. Odlika Carske bare je
prisustvo svih 10 vrsta evropskih aplji. Najznaajnija grabljivica rezervata je orao belorepan. Rezervat je takoe pogodno stanite
za opstanak i razvoj mnogih zatienih vrsta
insekata, gmizavaca i vodozemaca. Meu ra-
Hotel Sibila (2*) se nalazi 50 m od rezervata, sa restoranom. Pie, sladoled, kafa se

posluuju i na izletitu rezervata. Pored hotela
postoje boksovi za lovake pse.
Hotel dvorac Katel (4*) u Ekoj. U Belom
Blatu je seosko gazdinstvo, etno-eko kompleks Lujza, sa autohtonim domaim ivotinjama i etno kuhinjom i eko-etno kompleks sa
edukativnim centrom i smetajem.
Na 30 km od Carske bare se nalazi banja Rusanda u Melencima sa lekovitim blatom.
U etno selu Tiganjica je restoran Trofej, sa
smetajnim kapacitetom. Na putu Zrenjanin Beograd je motel Kod Despota.

Strune i edukativne posete za ake i studente o ekologiji sa akcentom na barsko-movarne ekosisteme. Potrebno je rezervisati.
Struno lice govori engleski jezik.
Poseta Prirodnjakoj kui sa postavkom
prepariranih eksponata autohtonih vrsta i suvenirnicom, kao i projekcijom filma i spota o
Carskoj bari.
Peaenje: Postoje dve peake staze, 4 km
i 22 km, obeleene putokazima i informativnim tablama.
Biciklizam: Predviena je staza za bicikl duine 22 km.
Posmatranje ptica i divljai: Postoje posebni programi posmatranja ptica ili divljai
sa vidikovca i foto eka - osmatranica, koji
se naplauju.
Rekreativni ribolov: Ribarsko podruje Mali
Begej. Jezero "Joca" namenjeno je ekskluzivnom rekreativnom ribolovu, mogue je iznajmljivanje amca.
Vonja brodiem: Obilazak rezervata turistikim brodom kapaciteta 50 putnika, sa
izlaskom na vidikovac, sa vodiem. Mogue
je iznajmiti motorni amac sa vodiem, za
est osoba. Postoji mogunost kombinovanog obilaska - peaenje stazom zdravlja i vonjom brodiem.
Veslanje: Mogue je iznajmiti kajak i amac
na vesla.
Avanture: Letenje motornim zmajem i lakim
avionom (tel: +381 (0)23 884 025).
Poseta kulturno-istorijskim i verskim spomenicima: Muzej naivne umetnosti u Kovaici, Kua Mihajla Pupina u Idvoru, pravoslavna
crkva u Perlezu sa ikonostasom Uroa Predia, dvorac Katel sa katolikom crkvom,
kao i najstarija pravoslavna crkva u Banatu u
Ekoj (1711. godina).
Centar za posetioce
Turistiko-informativni punkt je na poetku peake staze, a informacije se mogu dobiti i u Prirodnjakoj kui na ulazu u rezervat. Zaposleni se
koriste engleskim jezikom. Turistike usluge u
rezervatu i poseta Prirodnjakoj kui se naplauju. Promotivni materijal i mape su u Prirodnjakoj kui, na recepciji hotela Sibila" i na izletitu
rezervata, na srpskom i na engleskom jeziku.
Carska bara je podruje u

meureju Begeja i Tise, sa
barama, jezerima, prirodnim
vodotocima i kanalima,
ritovima i slatinama.
13
Park prirode
Jegrika
Fotodokumentacija: JVP Vode Vojvodine.
tvoren u ribnjak. Jegrika predstavlja stanite

brojnih biljnih i ivotinjskih vrsta, meu kojima
se nalaze zatiene vrste i vrste sa spiska za
Crvenu knjigu Srbije. Zabeleeno je 76 vodenih i movarnih biljaka. Od posebnog znaaja
je prisustvo zatienih biljnih vrsta: belog lokvanja, barske paprati, vodenog oraka i meinke. U reci Jegrika ivi 20 vrsta riba, meu
kojima su linjak, tuka, smu, som i aran.
Vlani delovi su povoljno stanite za razvoj
vodozemaca i gmizavaca. Tu ive i ugroena vrsta barske kornjae i zmije: belouka
i ribarica. Meu brojnim vrstama sisara je i
vidra, globalno ugroena vrsta. Park prirode
Jegrika je jedna od retkih preostalih oaza
barskih ptica. Do sada je registrovano 198
vrsta ptica, meu kojima je veliki broj retkih
i ugroenih vrsta: vodeni bik, patka kaikara,
belobrka igra, ubasti gnjurac, brkata senica
i mnoge druge.
Kako stii?
KONTAKT
JVP Vode Vojvodine
Bulevar Mihajla Pupina 25, Novi Sad
Tel: +381 (0)21 4881 427
E-mail: office@vodevojvodine.com
www.vodevojvodine.com
Park prirode Jegrika nalazi se u Vojvodini,

izmeu Malog bakog kanala kod Despotova
na zapadu i ua Jegrike u Tisu kod ablja na
istoku. Prostire se na podruju etiri optine:
Baka Palanka, Vrbas, Temerin i abalj. Dobio
je ime po reici Jegrika, najduoj reici Bake, sa duinom od 64 km. U XIX veku izvrena
je regulacija Jegrike, a izgradnjom Hidrosistema DTD, postala je njegov deo. Delovi sa
izvornim odlikama, zavidna bioloka raznovrsnost i prekrasni pejzai su vrednosti zbog
kojih je prostor Jegrike zatien.
Da li ste znali?
Parkom prirode Jegrika dominira vodeni biotop, koga ine kanalisani deo, neizmenjeni
movarno-barski ekosistem i deo koji je pre-
14
Udaljenost Informativnog centra od Novog

Sada iznosi 30 km. Do podruja se moe stii
automobilom, autobusom ili biciklom. Postoje
redovne autobuske linije do svih optina na
kojima se prostire zatieno podruje. Nalazi
se i na lokalnoj biciklistikoj ruti. Parking se
nalazi pored Informativnog centra.
Smetaj i hrana
arda Bor u Sirigu (optina Temerin) ima
est dvokrevetnih soba i bungalov, restoran
s bogatim menijem, salu za sastanke, kao i
ureeni park sa fontanom, ljuljake, bazen,
ureena mesta za pecanje, etno kutak, stazu
zdravlja i stazu za rekreaciju.
Kampovanje je mogue na ureenom prostoru u krugu Informativnog centra parka prirode
(oko 2000 m2 travnate povrine, 20 atora).
U Temerinu su restorani sa prenoitem Tri
eira i Pivarijum.
Peaenje stazom zdravlja.
Biciklizam: Koriste se peake i druge staze.
Posmatranje ptica sa osmatranice: Na 3,5
km od Informativnog centra, uz desnu obalu
Jegrike na teritoriji optine Temerin, nalazi
se osmatranica za ptice.
Ekoloke radionice: Organizuju se, uz prethodno zakazivanje.
Izleti: Na ardi Bor u Sirigu i u Informativnom centru parka prirode Jegrika. U optini abalj na levoj obali Jegrike, nalazi se
prostor Udruenja sportskih ribolovaca Mladost sa odmoritima za izletnike-posetioce,
kao i u Zmajevu i Ravnom Selu.
Rekreacija: Na travnatim povrinama su mogue sportske aktivnosti.
Lov: Pored arde u Sirigu je bagremova uma

sa ograenim prostorom sa divljim svinjama.
kod upravljaa JVP Vode Vojvodine.
Poseta manifestacijama: Na prostoru Informativnog centra parka prirode Jegrika
obeleavaju se znaajni datumi vezani za zatitu ivotne sredine (Dan planete Zemlje, Dan
zatite ivotne sredine, Dan voda, Dani Dunava). Tokom Dana Jegrike (25-31. maj), organizuju se ekoloke radionice za decu kolskog
uzrasta, takmienja u sportskom ribolovu,
konkurs likovnih i literarnih radova i kvizovi
znanja iz oblasti zatite prirode.
Obilazak: Vetrenjaa u urugu, sagraena
u Maarskoj 1843. godine i preneta u urug
1846. godine. Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
u urugu.
Centar za posetioce
Centar za posetioce (Informativni centar),
nalazi se u neposrednoj blizini mosta na putu
Novi Sad - Beej. Posete se zakazuju. Zaposleni se slue engleskim jezikom. Mogue je
organizovati jednodnevni boravak na prostoru Informativnog centra Jegrika, radi upoznavanja glavnih karakteristika zatienog
podruja. Ulaznice se naplauju. Promotivni
materijal i geografsko-turistike karte dostupni su posetiocima zatienog podruja, na
srpskom, maarskom i engleskom jeziku.
Park prirode Jegrika je

jedna od retkih preostalih oaza
barskih ptica.
15
Koviljsko-petrovaradinski rit
KONTAKT
JP Vojvodinaume
Preradovieva 2, Petrovaradin
Tel: +381 (0)21 542 713
E-mail: simvaliks@sbb.rs
www.vojvodinasume.rs
Specijalni rezervat prirode Koviljsko-petrovaradinski rit nalazi se u Vojvodini u jugoistonom delu Bake, na levoj i desnoj
obali Dunava, pored Kovilja i Petrovaradina.
Predstavlja kompleks barsko-movarnih i
umskih ekosistema na 5895 ha, sa brojnim
ivotnim zajednicama, koji su povezani u integralnu celinu.
Da li ste znali?
Koviljsko-petrovaradinski rit je ostatak nekadanjih velikih, gustih, bujnih i skoro neprohodnih ritova. Dugaak je 20 km. Osnovne
karakteristike koje ine da ovaj prostor ima
posebnu prirodnu vrednosti su: ouvanost
i raznovrsnosti izvornih oblika ritova (ostrva, ade, rukavci, meandri, mrtvaje), zatim
biljnih zajednica, raznovrsnost i bogatstvo
faune, naroito ptica movarica i riba. U ritu
ivi 206 vrsta ptica. Evidentirano je 26 vrsta
16
riba, a ovde se nalazi prirodno mrestilite za

tuku, arana i keigu. Prirodnu vegetaciju
predstavljaju hidroloki uslovljene ume vrba
(bademsta vrba i bela vrba) i topola (bela i
crna topola). Posebnu vrednost predstavlja
prisustvo retkih i ugroenih biljnih vrsta: beli
i uti lokvanj, plava lincura, rebratica, vodeni
oraak, etvorolisna detelina, movarni kaunak. Ovde ive retke ivotinjske vrste, kao
to su divlja maka i vidra.
Kako stii?
Udaljenost od Novog Sada je 20 km, od Beograda 60 km. Mogue je doi automobilom,
autobusom, biciklom ili amcem preko Dunava. Postoji redovna prigradska autobuska
linija Novi Sad - Kovilj. Nalazi se na dunavskoj
biciklistickoj ruti.
Smetaj i hrana
Hotel Dunav" (2*) u Sremskim Karlovcima.
Mogu je smetaj u okolini Novog Sada. U
rezervatu nema prodavnica ni restorana. Sve
informacije se mogu dobiti u turistikim organizacijama optine Sremski Karlovci (www.
karlovci.org.rs), Novi Sad (www.turizamns.
rs) ili Vojvodine (www.vojvodinaonline.com).
Kako provesti vreme
Peaenje: Postoje dve edukativne staze (2
km). Edukativna staza na lokalitetu Kurjaka greda, du koje je postavljen mobilijar sa
info tablama, zavrava se osmatranicom za
ptice. Lokalitet lajz je najblii naselju Kovilj
i predstavlja stecite ljubitelja prirode, pecaroa i etaa. Na lokalitetu Tikvara, staza ide
uz nasip pored lokalnog puta, izgraeni su
Ekoloko-edukativni centar sa uionicom na
otvorenom, osmatranica za ptice i edukativna staza (1 km) du koje su klupe, stolovi
i info table. Staze su pogodne za sve nivoe
kondicione pripremljenosti, jer je u pitanju
ravan teren pa ne zahteva preterane sposobnosti orijentacije, i omoguava kretanje
dece i starijih osoba. Posete rezervatu i obilazak mogu da traju najvie 3h. Verzija rute
se prilagoava potrebama posetilaca. Organizuju se posete i nastava u prirodi za ake
i studente, na zahtev. Najava nekoliko dana
unapred. Poseta je uz pratnju uvara.
Biciklizam: Sve peake staze mogue je
obii i biciklom.
Posmatranje ptica: Postoje tri osmatranice

za ptice: jedna na lokalitetu Tikvara i dve na lokalitetu Kurjaka greda. Ulazak i fotografisanje
se naplauje.
Vonja amcem: Na lokalitetu lajz mogue
je iznajmiti drvene amce. Ima ih 10, a koriste
se za potrebe ribolovaca.
Rekreativni ribolov: Uz dozvolu koju je mogue kupiti kod upravljaa, samo u vreme
kada je ribolov dozvoljen.
Lov: Organizovanje individualnog i grupnog
lova na divlje svinje.
Obilazak kultrno-istorijskih spomenika:
Srpski pravoslavni manastir posveen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, zatien
je kao spomenik kulture. Kapela Vodica je u
blizini manastira. Posveena je svetoj Petki,
sazidana je pre oko 700 godina. Kroz kapelu
prolazi staro stablo na kojem je veliko rodino
gnezdo. U Koviljskom ataru nalazi se nekoliko
arheolokih lokaliteta, dve pravoslavne crkve,
a posebno blago Kovilja ini rodna kua Laze
Kostia. U okolnim selima, u Petrovaradinu,
Sremskim Karlovcima, Kovilju i Gardinovcima
sauvane su kue tipine za ajkaka sela.
Koviljsko-petrovaradinski
rit je ostatak nekadanjih
velikih, gustih, bujnih i skoro
neprohodnih ritova.
Centar za posetioce
Postoji mali Edukativni centar sa prekrivenom
uionicom na otvorenom, u blizini lokalnog puta
u naselju Kovilj. Ulaz se naplauje organizovanim grupama. Postoje broure o rezervatu.
17
Specijalni Rezervat Prirode
Bagremara
Smetaj i hrana
U okviru rezervata ne postoje objekti, ali postoje u njegovoj blizini na teritoriji Novog Sada
i Bake Palanke. Restoran postoji u okviru teniskih terena Sintelona koji su u blizini ume.
Specijalni rezervat prirode Bagremara se

nalazi u Vojvodini, u zapadnoj Bakoj, severno
od naselja Baka Palanka. Bagremara je jedino
mesto u Srbiji gde raste zatiena biljna vrsta
kukurjak. Rezervat je namenjen iskljuivo za
nauno-istraivaki rad i za ekoloki turizam.
Da li ste znali?
KONTAKT
JP Vojvodinaume
Preradovieva 2, Petrovaradin
Tel: +381 (0)21 542 713
E-mail: simvaliks@sbb.rs
Rezervat je pokriven umom bagrema, starosti od 20 do 28 godina, sa vrlo malo crnog

oraha i hrasta lunjaka. Kukurjak cveta tokom
februara i marta, kada njegov zlatnouti cvet
dominira prizemnim nivoom ume. Kukurjak
je retka biljka i u susednim dravama. U rezervatu ivi 70 vrsta ptica od kojih 30 tu pravi
gnezda. Utvrene su i 93 vrste insekata.
Kako stii?
Zatieno podruje je udaljeno 48 km od
Novog Sada, 123 km od Beograda i 10 km
od dravne granice sa Hrvatskom. Mogue
je doi iz pravca Bake Palanke i Odaka
automobilom, autobusom i biciklom. Postoji redovna prigradska linija Novi Sad Baka Palanka.
18
Peaka tura: Posetioci mogu da obiu deo

rezervata pod reimom II stepena zatite. Lokalnim putem se stie do ume Bagremara.
Tura poinje od Eko nadstrenice, a zatim se
nastavlja edukativnom stazom. Osim etnje,
mogue je fotografisanje, uivanje u umskom
ekosistemu, upoznavanje sa zatienim vrstama biljaka i ivotinja u pratnji vodia. Najava
nekoliko dana unapred. Sve turistike aktivnosti se obustavljaju izmeu januara i marta,
u periodu cvetanja i plodonoenja kukurjaka.
Posmatranje ptica: Iako ne postoje odreene osmatranice, mogue je organizovanje
posmatranja ptica.
Centar za posetioce
Eko nadstrenica u umi sa drvenim klupama
i kolskom tablom predstavlja uionicu na
otvorenom. Pogodna je za prijem posetilaca,
prezentaciju rezervata i predavanja. Ulaznice
se naplauju organizovanim grupama.
Nacionalni park
Fotodokumentacija: Dragia SAVI
Fruka gora
Nacionalni park Fruka gora nalazi se na

jugu Panonske nizije, u Vojvodini, Sremskom
okrugu. Prostire se izmeu Dunava i Save,
duinom od oko 80 km, a najvea irina je 15
km. Fruka gora je nizak planinski venac, sa
najviim vrhom od 539 m.n.v. (Crveni ot).
Panjaci i plodno zemljite, vinogradi i vonjaci ukraavaju padine i nie delove, dok su povrine na viim nadmorskim visinama (iznad
300 m.n.v.) pokrivene gustim, listopadnim
umama. Fruka gora je najstariji nacionalni
park u Srbiji, zatien 1960. godine, a podruje zatite obuhvata 25.525 ha.
retkosti. Od sitnih sisara izdvajaju se tekunica,

slepo kue i mala rovica, dok su meu krupnijim sisarima znaajni akal, divlja maka,
jelen i srna. Zahvaljujui jedinstvenim i veoma brojnim fosilnim ostacima flore i faune,
Fruka gora se naziva i ogledalom geoloke
prolosti. Posebnu vrednost, biser Fruke
gore, predstavlja 16 pravoslavnih manastira,
poznatih po specifinoj arhitekturi, bogatim
riznicama, bibliotekama i freskama. Fruka
gora je poznata i po brojnim arheolokim lokalitetima iz praistorijskog i istorijskog perioda.
KONTAKT
JP Nacionalni park Fruka gora
Zmajev Trg 1, Sremska Kamenica
Tel: +381 (0)21 463 666
E-mail: natlpfg@eunet.rs
www.npfruskagora.co.rs
Kako stii?
Da li ste znali?
Fruka gora je poznata po umama meu
kojima se izdvajaju ume kitnjaka, bukve, lipe
i graba. Na prostoru nacionalnog parka raste
oko 1.500 vrsta biljaka, a meu njima je veliki broj, oko 700, lekovitih. ivotinjski svet je
veoma bogat i raznovrstan. Od ukupnog broja sisara, 38 vrsta su zatiene kao prirodne
Nacionalni park je udaljen 20 km od Novog

Sada, 80 km od Beograda. Do Fruke gore
je mogue doi automobilom, autobusom i
biciklom iz pravca Novog Sada, Beograda i
Sremske Mitrovice. Udaljen je oko 60 km od
aerodroma u Beogradu. Postoje redovne autobuske linije do obodnih delova nacionalnog
parka koje uglavnom kreu sa glavne autobuAtlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije
19
20
ske stanice u Novom Sadu. Nalazi se na meunarodnoj biciklistikoj ruti (EuroVelo 6).
na Irikom vencu nalaze se brojni restorani i

planinarski dom Vojvodina.
Smetaj i hrana
Hotel Norcev (3*) na 4 km od Irikog venca

i centar CePTOR na Andrevlju, sa restoranima, pogodni su i za kongresne aktivnosti.
Specijalna bolnica za rehabilitaciju Termal
u Vrdniku. Vrelo Banja Kulina ima lekovitu
vodu kojom se mogu leiti kone bolesti i reumatska oboljenja.
Odmaralite Testera za boravak dece
uzrasta od 7 do 14 godina, u blizini erevia (nadmorska visina 250 m) opremljeno
je audio i video ureajima i opremom za
izvoenje nastave.
Kampovanje: Ekokamp Fruka gora nedaleko od izletita Stailovo, sa 30 kamp parcela za sve vrste kampovanja. Opremljen je
mobilijarom, igralitem za decu, rotiljskim
mestima, recepcijom, sanitarnim objektom i
parkingom (www.campingfruskagora.com).
Privatan smetaj: Perkov sala (Neradin),
eko-etno klub erevi, etno kua Jazak i
mnogi drugi.
U neposrednoj blizini Informativnog centra
Peaenje: Postoje brojne staze ukupne duine od oko 90 km. Neke od njih su: Informativni
centar-Staro Hopovo-Novo Hopovo-Informativni centar (10 km); Informativni centar-Paragovo-Informativni centar (9 km); manastir
Beoin-Osovlje-Pavlasov ot-Brankovac-Kraljeva stolica-Popovica (20,2 km) i druge.
Planinarenje: Izdvajaju se staze Frukogorskog maratona kao to su: Staza radosti i
zadovoljstva (3,5 km), Zapadni maraton za
pripravnike (19,9 km), Istoni mali maraton
(33,1 km), Zapadni mali maraton (32,9 km),
Istoni srednji maraton (57,5 km), Zapadni
srednji maraton (58,3 km), Istoni veliki maraton (82,9 km), Zapadni veliki maraton (86,8
km), Ultramaraton (102,7 km).
Biciklizam: Ima preko 500 km oznaenih staza koje su uglavnom i peake i biciklistike.
Obilazak Putevi vina: U vie od 60 podruma privatnih proizvoaa, od kojih su najznaajniji u Sremskim Karlovcima, mogue je
probati uvena frukogorska vina. Bermet i
Ausbruh su slatka, veoma jaka i aromatina

vina. Neoplantaje autentino aromatizovano vino ovog kraja i ima ga u podrumu u ereviu, a interesantnih vinskih podruma i vinarija
ima i u selima Netin, Banotor, Erdevik i Irig.
Izleti: ortanovaka uma, Strailovo, Partizanski put, Iriki venac, Glavica, Popovica,
Zmajevac, Letenka, Andrevlje, Testera, Ciganski logor, Lipovaa i druga. Izletita su
opremljena mobilijarom, ureenim loitima i
malim brojem dejih igralita.
Rekreativni ribolov: Uz obaveznu dozvolu
koju izdaje Nacionalni park Fruka gora.
Lov: Ograeno i otvoreno lovite kojim upravlja
Nacionalni park Fruka gora. Ograeni deo lovita Vorovo" nalazi se kod Erdevika, petnaestak
kilometara od auto-puta Beograd - Zagreb.
Avanture: Paintball i airsoft ture u saradnji sa
lokalnim organizacijama.
Organizovana poseta hranilitu za orlove,
najava posete je obavezna. Usluga se naplauje.
Obilazak kulturno-istorijskih objekata i
brojnih manastira kao to su: Kruedol, Petkovica, Rakovac, Diva, Hopovo, Jazak, Grgeteg, Beoin, iatovac, Ravanica i drugi.
Uestvovanje na Frukogorskom maratonu
u maju, koji ima tridesetogodinju tradiciju, ili na

nekoj drugoj manifestaciji - na primer na Danima
Vina u Sremskim Karlovcima, Irigu ili Banotoru.
Centar za posetioce
Zgrada Informativnog centra nalazi se na
Irikom vencu kod spomenika. Informativni
centar je polazite svih kulturnih, naunih
i turistikih zbivanja u nacionalnom parku.
Vodika sluba je osposobljena da posetiocima dri predavanja, u prirodi ili unutar zgrade, uz video projekcije filmova o prirodi Fruke gore i ekologiji. U Informativnom centru
se nalazi Prirodnjaka postavka sa eksponatima koji na najbolji nain prikazuju prirodne
i kulturne vrednosti nacionalnog parka. U
suvenirnici se prodaju razliiti proizvodi, a
turistiki materijal je dostupan na srpskom
i engleskom jeziku. Punkt sa turistikim informacijama postoji i u turistikim organizacijama optina koje okruuju nacionalni
park. Organizuju se ture za ake i studente,
i po zahtevu se prilagoavaju interesovanju
grupe. Vodi govori engleski jezik. Ture je
potrebno rezervisati unapred.
Fruka gora je poznata po

umama meu kojima se
izdvajaju ume kitnjaka, bukve,
lipe i graba.
21
Fotodokumentacija: Pokret gorana Sremska Mitrovica
Zasavica
Specijalni rezervat prirode Zasavica nalazi se na podruju june Vojvodine i severne

Mave, istono od reke Drine, a juno od
reke Save, na teritorijama optina Sremska
Mitrovica i Bogati.
KONTAKT
Da li ste znali?
Pokret gorana Sremska Mitrovica

Svetog Save 19,
Sremska Mitrovica
Tel: +381 (0)22 614 300
E-mail: zasavica@zasavica.org.rs
www.zasavica.org.rs
Prostorom dominira reni biotop, koga ini

reica Zasavica i pritoka Batar, kao i kanali Jovaa i Prekopac. Vodotok Zasavica ima
direktnu vezu sa rekom Savom preko kanala
Modran. Rezervat obiluje retkim biljnim i ivotinjskim vrstama, od kojih su neke na granici
svog opstanka. Tu se nalazi preko 600 biljnih
vrsta, 198 vrsta ptica, 27 vrsta vodozemaca i

gmizavaca i 23 vrste riba. Najvredniji nalazi su
riba mrguda ije je ovo jedno od dva nalazita
i biljka Aldrovanda vesiculosa ije je Zasavica
jedino nalazite u Srbiji. Rezervat je i uvar
genetikih resursa Srbije jer uzgaja mangulicu - sremsku crnu lasu, balkanskog magarca i
podolsko govee.
Kako stii?
Zasavica se nalazi 9 km od Sremske Mitrovice, 12 km od E-70 autoputa Beograd - Zagreb,
62 km juno od Novog Sada, 80 km zapadno
od Beograda. Mogue je doi autobusom,
automobilom, biciklom. Postoji redovni prigradski autobuski saobraaj (samo dok traje
kolska godina). Parking se nalazi ispred ulaza i naplauje se.
Smetaj i hrana
Postoje smetajni kapaciteti u sklopu Vizitorskog centra. U auto-kampu Camping
22
Zasavica (3*) ima 40 mesta, a u privatnom

smetaju su na raspolaganju dve kue. U
Bircuzu kod dabra mogue je koristiti rotilj, talandaru i kotli za spremanje hrane.
U Vizitorskom centru su u ponudi paprika
od mangulice i podolca, riba na talandari i
riblja orba, peeno prase mangulice. Sve
dodatne informacije se mogu dobiti u Turistikoj organizaciji Sremske Mitrovice
(www.tosmomi.rs).
Strune i edukativne ture za ake i studente
o zatiti ivotne sredine, ekologiji, odrivosti,
biodiverzitetu, inventarizaciji flore i faune, o
ornitologiji. Vodi govori engleski jezik, a obavezna je rezervacija za grupne posete.
Peaenje: Postoje dve peake staze (3,5
km i 7 km) sa tri dvojezine (srpsko-engleske)
table. Peaka ruta stepskim panjakom Valjevac (3,5 km), ravna travnata povrina, obeleena je i laka.
Biciklizam: Peake staze su istovremeno i
biciklistike staze.
Posmatranje ptica: Centar sa tornjem (18 m)
sa koga se prua pogled ka panjaku od 300
ha i najirem i najlepem delu toka Zasavice.
Postoji organizovano posmatranje i fotografisanje ptica, uz pratnju strunog vodia, i ornitoloki kamp svake godine. Za organizovane
ture se naplauje.
Plovidba Zasavicom: Obilazak rezervata
amcem i turistikim brodom Umbra (45

minuta).
Rekreativni ribolov: Dozvole u ribolovakom
savezu Srbije (godinje) i u Vizitorskom centru (dnevne). amci se iznajmljuju.
Avanture: Dip safari panjakom Valjevac.
Razgledanje etno-soba, etnografsko-istorijske
postavke starih kunih i poljoprivrednih predmeta i alata sa kraja XIX i poetka XX veka.
Obilazak kulturno-istorijskih spomenika u
okolini rezervata: Spomenik Boju na Ravnju,
spomenici Jevrejima rtvama faizma, spomenik Stojanu upiu, Zmaju od Noaja.
Manifestacije: tukijada (dva puta godinje), obeleavanje dana magarica (u prolee), Sremski svinjokolj (prva subota decembra), regata Rotary kluba (jednom godinje),
Endurance horce race panjakom Valjevac
(jednom godinje).
Centar za posetioce
Prostorom dominira reni

biotop, koga ini reica
Zasavica i pritoka Batar, kao i
kanali Jovaa i Prekopac
Vizitorski centar se nalazi u selu Zasavica II i

predstavlja centralno turistiko mesto rezervata. Prodaje se turistiki materijal, dostupan
je na srpskom i engleskom jeziku. Pored drvenog objekta nalazi se dolap kao turistika
atrakcija. Ulaz se plaa.
23
Obedska bara
KONTAKT
JP Vojvodinaume
Parobrodska 2, Sremska Mitrovica
Tel: +381 (0)22 600 510
E-mail: info@srpobedskabara.com
Specijalni rezervat prirode Obedska bara nalazi se u Vojvodini u jugoistonom Sremu, izmeu naselja Grabovci, Obre, Aanja, Kupinovo i
Progar, i reke Save. Predstavlja najvee poplavno podruje u Srbiji. Jedno je od najstarijih
zatienih prirodnih dobara u svetu - prva administrativna zatita datira jo iz 1874. godine.
Da li ste znali?
Obedska bara je odseen meandar reke Save,
duine 13,5 km i prosene irine 750 m. Jedno
je od najbogatijih i najouvanijih stanita ivog
sveta u Panonskom basenu. Bogatstvo vrsta i
raznovrsnost ekosistema predstavljaju osnovne vrednosti rezervata. Ovde raste preko 500
biljnih vrsta, meu kojima su mnoge endemske.
Meu brojnim insektima izdvajaju se jelenak, nosoroac i lastin repak. Podruje je bogato raznovrsnim gmizavcima i vodozemcima, kao i sisarima kojima pogoduje ova vrsta stanita: barski
24
imi, veliki imi, veliki puh, podzemna voluharica, patuljasti mi, je, poljska rovica i druge.
Najinteresantnije su ptice, predstavljene sa 222
vrste, meu kojima je 145 gnezdarica. Atrakcija
ovog podruja je meovita kolonija aplji i kormorana sa 800 gnezdeih parova sive, crvene,
male bele, ute i velike bele aplje, malog kormorana i gaka. Krajem XIX i poetkom XX veka bilo
je zlatno doba Obedske bare. Tada se u zoni
potkovice gnezdilo 60.000 parova ptica movarica, od ega se u kolonijama aplji gnezdilo
preko 15.000 parova, sa devet vrsta aplji, to je

najvei broj ikad zabeleen u istoriji Srbije. Mesta
koja treba posetiti su Kula Obed, Livade Majke
Angeline, Ostrvo ptica, kolonija aplji i vranaca,
rezervat na lokacija Kupinske grede, kod Debele
gore, Manastir Obed, Etno selo i drugi.
Kako stii?
Obedska bara udaljena je od Novog Sada 90 km,
a od Beograda 56 km. Mogue je doi autobusom, automobilom, biciklom ili rekom Savom brodom. Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu
udaljen je 31 km.
Smetaj i hrana
U hotelu Obedska bara. Riblji restoran sa
ribljim specijalitetima na Savi i etno-restoran
anac kod Etno-sela u Kupinovu.
Peaenje: Postoji vie turistikih staza, ukupne duine oko 60 km. Jedna, na primer, polazi od kule Obed pa stazom Potkovice dolazi
do osmatranice Spomenik. Ide se umskom
stazom. Ruta je laka, obeleena i traje 2h. Sve
staze su pogodne za peaenje. Organizuju
se peake ture po rezervatu za kolsku decu
i studente, informacije se mogu dobiti kod
upravljaa. Vodi govori engleski jezik i potrebna je rezervacija unapred.
Biciklizam: Sve peake staze pogodne su i za
vonju biciklom.
Posmatranje ptica: Postoji est osmatranica,
dve kule, jedna platforma, dve lokacije na stazi
Potkovice, na Koarnjai, na enjinskim livadama, na livadama Kupinika, na livadama Majke
Angeline. Mogue je organizovati foto-safari.
Vonja amcem ili katamaranom: Mogue je
iznajmiti amac na vesla, ima ih 20, ili katamaran.
Plivanje: U Obreu, u Klubu Arena, je bazen
za decu i za odrasle, kapacitet 300 posetilaca.
Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu nabaviti

kod upravljaa.
Lov: Lovi se krupna divlja.
Izleti: U parku za odmor i rekreaciju kod hotela Obedska bara ima 23 stola, 45 klupa i 17
loita za rotilj sa 51 malom klupom i drvima
za loenje.
Obilazak kulturno-istorijskih objekata: Manastir Obed, grad Kupinik, Crkva Sv. Luke i Etno-selo Kupinovo.
Manifestacije: Likovne kolonije, sportska takmienja u ribolovu, regata na reci Savi, i druge.
Centar za posetioce
Postoji ulazna stanica sa parkom za odmor i
rekreaciju kod hotela na Obedskoj bari. Ulaz se
plaa. Postoji i edukativna uionoca za 45 uenika, natkrivena letnja uionica za prezentacije
filma o Obedskoj bari, edukativne asove, kao i
radionice na temu zatite prirode i ivotne sredine. Na ulaznoj stanici u rezervatu mogue je
kupiti turistike karte, broure i drugi promotivni materijal. Turistike informacije na info-tablama su i na engleskom jeziku.
Bogatstvo vrsta i raznovrsnost

ekosistema predstavljaju
osnovne vrednosti rezervata.
25
Fotodokumentacija: Milivoj vuanovi
Vrake planine
KONTAKT
JP Varo
Dvorska 10a, Vrac
E-mail: varos@neobee.net
Tel: +381 (0)13 821 614
Predeo izuzetnih odlika Vrake planine nalazi se u jugoistonom delu Vojvodine, u Banatu. Vrake planine predstavljaju planinski
masiv koji se prostire veim delom u Srbiji, a
manjim u Rumuniji, u duini od 20 km. Guduriki vrh (641 m.n.v.) je najvii vrh u Vojvodini.
Pod zatitom je 4.408 ha, od ega je 190 ha
pod strogim reimom zatite.
Kako stii?
Da li ste znali?
U ovom preteno umskom predelu, u kome
dominiraju hrast i lipa, zabeleeno 1016 biljnih
taksona, od kojih su zatiene 23 biljne vrste,
a dve su upisane u evropsku Crvenu listu. Kao
posledica velikog bogatstva biljnih zajednica,
na Vrakim planinama su nale svoje stanite mnogobrojne vrste ivotinja, ptica, vodozemaca, gmizavaca, glodara i sisara, tako da
osim arke, dadevnjaka, lisice, srne i zeeva,
ovde se moe videti i vuk. Vrake planine
imaju i kulturno-istorijski i obrazovni znaaj.
Na njima se nalazi vei broj arheolokih nalazi-
26
ta, od kojih su neka zabeleena u svim arheolokim kartama Evrope - na primer Kremenjak. Tu su i ostaci srednjevekovnih utvrenja
iz XIV veka (Vraka kula), brojna mesta su
vezana za istorijske dogaaje u XVI veku (bitke seljaka ustanika sa Turcima), a tu je i zatieni spomenik iz XVI veka - manastir Mesi.
Udaljenost od Beograda je 84 km, od Temivara - 78 km, a od Novog Sada 174 km.

Udaljenost od aerodroma u Vrcu je oko 1 km.
Mogue je doi automobilom, autobusom, biciklom, a samo do Vrca i vozom.
Smetaj i hrana
Vila Breg (5*), Objekat Crvenog krsta za
oporavak dece slabijeg zdravlja i Planinarski
dom gde gosti mogu probati specijalitete tradicionalne banatske kuhinje. U okolini su hotel
Srbija (3*) i motel Vetrenjaa. Vie informa-
cija se moe dobiti u Turistikoj organizaciji

optine Vrac (www.to.vrsac.com, www.vrsacturizam.rs).
Peaenje: Du oko 100 km umskih puteva.
Strune i edukativne ture za ake, a teme
su upoznavanje sa prirodnim i stvorenim
vrednostima na Vrakim planinama.
Planinarenje: Vrakom transverzalom, duine oko 39 km sa osam kontrolnih taaka.
Transverzalu odrava Planinarsko-smuarsko drutvo Vraka kula. Trasa je u potpunosti oznaena (www.psdkula.com).
Biciklizam: Biciklistiku rutu organizuje hotel
Srbija (www.hotelsrbija.rs).
Posmatranje ptica: Vidikovac kod Crkve Svetog Kria gde je i dogled, vidikovac na Gurikom vrhu visine 15 m i lokalitet Kamenolom sa
drvenom kuicom za posmatranje ivotinja na
oblinjem hranilitu. Korienje dogleda na vidikovcu kod Crkve Svetog Kria se naplauje.
Izleti: Lokacija Plato (ima mobilijar i pozornicu), Crveni krst i Planinarski dom.
Rekreacija: kod Planinarskog doma su tereni

za koarku i deja igralita i prostor za kampovanje pod atorima.
Lov: Lovite se prostire na masivu Vrakih
planina, glavne vrste krupne divljai su srnea
divlja i divlja svinja, a od sitne divljai - fazan.
Za dozvole je nadlena umska uprava Banat (www.banatsume.rs).
Avanture: Paintball, paraglajding (Klub ekstremnih sportova Izazov, Vrac), planinski
biciklizam, jahanje, sportsko penjanje po stenama, vonja motornim zmajem, kajaking na
reci Kara nadomak Vrca, postoji mogunost
organizovanja panoramskog leta avionom.
Kampovanje: Na lokaciji iroko bilo. Tokom
Omladinskog volonterskog kampa Vrake
planine, uesnici obeleavaju granice zona
zatite, kartiraju objekte geonaslea, izvore,
stanita prirodnih retkosti, lokalitete sa kuicama za ptice.
Obilazak vinskih puteva do lokalnih vinarija
koje ukljuuju i obavezni turistiki obilazak vidikovca na Gudurikom vrhu. Podrumi vinarija su na obroncima planina.
Trke: Na stazi koja se koristi vie od 200 godina, organizuju se trke kasakih konja i biciklistike trke.
Centar za posetioce
Centar za posetioce se nalazi u blizini srednjovekovnog utvrenja Vraka kula i poveren je
na upravljanje Turistikoj organizaciji optine
Vrac (Trg pobede, Vrac, tel: +381 (0)13 831
055). Radno vreme tokom sezone je od 10 do
20h. Zaposleni govore engleski i nemaki jezik. Promotivni materijal i mape dostupni su i
u informativnim centrima (Dvorska 7, kao i u
zatienom prirodnom dobru - Topovski put
bb), u novinarnici Vrakih vesti i u Klubu
ekstremnih sportova Izazov, na srpskom i
engleskom jeziku. Poseban kuriozitet je suvenir sa petrografskim materijalom - kutijica sa
stenama Vrakih planina.
Kao posledica velikog

bogatstva biljnih zajednica,
na Vrakim planinama
su nale svoje stanite
mnogobrojne vrste ivotinja,
ptica, vodozemaca, gmizavaca,
glodara i sisara.
27
Deliblatska peara
KONTAKT
JP Vojvodinaume
Maksima Gorkog 24, Panevo
Tel: + 381 (0)13 342 899
E-mail: skovac@banatsume.rs
28
Specijalni rezervat prirode Deliblatska peara nalazi se u severoistonom delu Srbije,

u Vojvodini, Banatu. Obuhvata pearu, lesne
masive i deo reke Dunav.
Da li ste znali?
Deliblatska peara je najprostranija evropska
peara izraenog dinskog reljefa. Rezervat je
stanite za 1000 biljnih i vie hiljada ivotinjskih
vrsta, od kojih su brojne proglaene meunarodnim prirodnim retkostima. Deliblatska
peara je jedino stanite banatskog boura
i stepskog skoimia u Srbiji. Ovde se nalaze
najvee populacije stepskog boura, erpeta
i kockavice. Peskovi peare su stanita brojnih insekata, meu kojima je i endemska vrsta
tentirija. Peara je najvea stanica i zimovalite ptica selica ovog dela Evrope. U priobalju i
na adama se nalaze jedina stabilna gnezdilita

lasta bregunica, ibisa i malog kormorana u Srbiji. Ovde ive najvee kolonije slepog kueta i
tekunice u Panonskoj niziji. Peara je poznata
i po brojnim jelenima i divljim svinjama, retkim
vukovima i velikim uarama. U delu rezervata je
najvee mrestilite riba srednjeg toka Dunava.
Odlike klime su ekstremna temperaturna kolebanja, sa snanom koavom.
Kako stii?
Deliblatska peara je udaljena od Beograda
60 km, a od aerodroma Beograd 70 km. Moe
se doi vozom Beograd - Vrac do Vladimirovca, autobusom i automobilom do Devojakog
bunara, ardaka, Dubovca, uare i Grabenca.
Postoje redovne autobuske linije, a organizovan prevoz radi se u dogovoru sa upravljaem.
Podruje se nalazi na lokalnoj biciklistikoj ruti

Kovin - Bela Crkva. Mogue je doi brodom i
skelom do Rama ili Stare Palanke, a amcem
izmeu Dubovca i Stare Palanke.
Smetaj i hrana
U blizini Deliblata, nalazi se kolsko rekreativni centar ardak pogodan za decu
kolskog uzrasta. U njemu se na otvorenom
nalaze tereni za fudbal, koarku, tenis, deje
igralite, kao i vienamenska sala. Kampovanje je mogue u okviru rezervata, takoe u
centru ardak, a van rezervata u Devojakom bunaru i Vraevom Gaju.
Seoski turizam je mogu u privatnom smetaju u selima Skorenovac i uara.
Lovake kue u rezervatu su: Fazanerija, Dubovac, umarak, Marina, Flamunda i Dolina.
Restorani su u kolsko rekreativnom centru ardak, meni je klasian, a u lovakim kuama je specijalizovan meni, kao i
u brojnim privatnim restoranima i kafeima
u okruenju.
Strune i edukativne ture za ake i studente o ekolokim temama organizuju se
na zahtev posetilaca. Mogue su na engleskom i italijanskom jeziku.
Peaenje: Ide se planinarskim stazama

ardak.
Posmatranje ptica: Mogue je sa pet metalnih osmatranica visine 20 m i sa 50 drvenih
od 5 m. Iskljuivo organizovano, uz pratioca.
Lov: Organizuju se lov sa eke i pogonom.
Smetaj u lovakim kuama.
Rekreativni ribolov je dozvoljen.
Avanture: Planinarenje i dip safari.
Dogaaji: Organizuju se takmienja u maratonu, orijentiringu, proslave meunarodnih
dana vezanih za zatitu prirode.
Centar za posetioce
Edukativni centar ardak je 4 km udaljen od
sela Deliblato, a 60 km od Beograda. U dvoritu Centra su dve nadstrenice za 100 osoba
i botanika bata sa muzejskom postavkom
u osnivanju. Centar je okruen stazama na
kojima su odmorita i osmatranice. Ovde
se mogu dobiti informacije i potraiti pomo,
uzeti promotivni materijal, kupiti autentini suveniri. Ulaz se naplauje. Zaposleni govore nemaki, engleski, rumunski i maarski jezik, kao
i poetni italijanski. Promotivni materijal je mogue kupiti i u kolsko-rekreativnom centru
ardak i optinskim turistikim organizacijama. Informativni punktovi su u Edukativnom
centru ardak, i u informativnim centrima
uara, Devojaki bunar i Stara palanka.
Deliblatska peara je jedino

stanite banatskog boura i
stepskog skoimia u Srbiji.
29
Veliko ratno ostrvo

Smetaj i hrana
Fotodokumentacija: JKP Zelenilo Beograd
Smetajni kapaciteti i mnoge druge informacije o Beogradu se mogu potraiti u Turistikoj organizaciji Beograda (www.tob.rs).
Predeo izuzetnih odlika Veliko ratno ostrvo

nalazi se na uu Save u Dunav, u gradu Beogradu, na levoj obali Dunava, a prostire se na
oko 211 ha.
Da li ste znali?
KONTAKT
JKP Zelenilo Beograd
Surinski put 2, Novi Beograd
Tel: +381 (0)11 228 4636
E-mail: obale@zelenilo.rs
Predeo izuzetnih odlika sastoji se od Velikog

i Malog ratnog ostrva. To su dve poslednje
oaze netaknute prirode, vodom razdvojene
od urbanog jezgra glavnog grada Srbije. Bujnu
vegetaciju grade vodene i movarne zajednice, kao i zajednice poplavnih uma bele, bademaste i krte vrbe, crne topole, zelenog jasena
i bagremca. Razvijena vegetacija i postojanje
vodenih povrina omoguava da se na ovim
ostrvima naseljava znaajan broj ptica, kao
to su: patka pupanica, patka crnka, uta pliska, mali gnjurac, uta aplja i mnoge druge. U
sklopu zatienog podruja nalazi se prirodno
riblje plodite.
Kako stii?
Do Beograda se moe stii automobilom, vozom, avionom ili brodom, a do Velikog ratnog
ostrva je mogue doi brodiem ili amcem.
30
Peaenje: Staze su dugake 7 km.

Strune i edukativne ture: Organizuju se za
ake i studente na zahtev, a teme su uglavnom ekoloke. Sve ostale ture u pratnji vodia se organizuju po dogovoru i na zahtev,
kod upravljaa.
Posmatranje ptica sa osmatranice.
Izleti: Na plai Lido postoje mobilijar, ljuljake,
tobogani i klackalice za decu.
Odmor i plivanje: Velika plaa Lido.
Rekreacija: Mogua je na otvorenim terenima za fudbal i odbojku na pesku.
Kajak tura oko ostrva (Avanturistiki klub
Wild Serbia, www.wildserbia.com).
Proslave meunarodnih dana vezanih za
zatitu prirode, edukativni kampovi, izlobe. Dnevne posete, promotivni materijal i
mape Velikog ratnog ostrva dostupne su u
slubenim prostorijama JKP Zelenilo Beograd na Velikom ratnom ostrvu, na srpskom i engleskom jeziku.
Spomenik prirode
Resavska peina
Spomenik prirode Resavska peina nalazi
se u Pomoravskom okrugu u optini Despotovac, u krenjakom brdu Babina glava, na
obali krakog polja Divljakovac.
Resavska peina predstavlja jedan od najznaajnijih i najlepih speleolokih objekata

Srbije, zbog bogatstva i raznovrsnosti formi kristalnih ukrasa. Peina je duga 4,5 km,
detaljno je istraeno 2,83 km. Stara je oko
80 miliona godina, dok se starost nakita u
peini procenjuje na 45 miliona godina. Unutranjost obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima,
stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Nakit se pojavljuje u
tri boje: crvenoj, utoj i beloj. U okolini se nalazi i spomenik prirode Lisine koga ine izvor
Veliko vrelo, njegov vodotok i jedan od najveih bigrenih vodopada u Srbiji, Veliki buk.
Fotodokumentacija: JP Resavska peina
Da li ste znali?
Udaljena je 20 km od Despotovca, 150 km

od Beograda, a 138 km od Nia. Mogue je
stii autobusom, automobilom i biciklom.
Ispred zatienog podruja se nalazi parking koji se ne naplauje.
Poseta peini: Za organizovane posete

ureene su gornja i donja galerija, u duini
od oko 800 m. Temperatura je konstantna
(7C), dok vlanost vazduha varira (80100%).
Izlet: Poseta lokalitetu Lisine, izvoru Veliko
vrelo i bigrenom vodopadu.
Peaenje: Postoji peaka staza duine
oko 500 m.
Smetaj i hrana
Centar za posetioce
Na lokalitetu SP Lisine, u restoranu Resavski uranak, postoje i smetajni kapaciteti, kao i u objektu ula. U sklopu restorana
Vodopad Lisine su etiri bungalova. Klasini restorani sa hranom i piem su u blizini
vodopada. Na lokalitetu spomenika prirode
Resavska peina nalazi se bife.
Na lokalitetu, dostupan je promotivni materijal na srpskom i engleskom jeziku, kao i

suveniri. Sezona u Resavskoj peini traje od
aprila do novembra. Van tog perioda grupne
posete se zakazuju. Ture se organizuju u
pratnji strunog lica koji govori engleski i nemaki jezik. Ulaz se plaa.
Kako stii?
KONTAKT
JP Resavska peina
Cerska 3, Despotovac
Tel: +381 (0)35 611 110
E-mail: resavskapecina@yahoo.com
www.resavskapecina.rs
31
Spomenik prirode
Peina Risovaa
Kako stii?
Fotodokumentacija: Narodni muzej Aranelovac
Nalazi se na oko 76 km od Beograda, na ulazu u Aranelovac iz pravca Topole i na 2 km

od centra Aranelovca. Mogue je doi automobilom i autobusom. Ispred peine se nalazi prihvatni terminal s parkingom, koji moe
da primi nekoliko turistikih autobusa.
Smetaj i hrana
Spomenik prirode Peina Risovaa je znaajno

arheoloko, paleontoloko i speleoloko nalazite. Nalazi se na jugoistonoj periferiji Aranelovca, na desnoj obali Kubrnice, u brdu Risovaa .
Da li ste znali?
KONTAKT
Narodni muzej Aranelovac
Miarska 19, Aranelovac
Tel: +381 (0)34 712 415
E-mail: muzejar@ptt.rs
www.muzej-arandjelovac.org
32
Predstavlja stanite oveka iz ledenog doba

i jedno od najpoznatijih nalazita paleolita u
Evropi. Kremene i kotane alatke koje je napravio neandertalac, razumno bie i odlian
lovac, su prvi dokaz o naseljenosti Srbije u
starijem kamenom dobu. U peinskim slojevima sauvane su hiljade fosilnih ostataka
ivotinja ledenog doba.Tu su iveli peinski
medved, peinski lav, peinska hijena, vuk,
lisica i druge ivotinje. Duina svih kanala
peine je 159 metara. Poev od ulaza, niu
se Arheoloki kanal, Kanal faune ledenog
doba, Optimistika dvorana, Kaskadni kanal, ilibarska soba i Dvorana risovakog
oveka. Trakasti mermerni oniks, peinski
nakit, stalaktiti, stubovi, korali, globuliti u
sneno belim, crvenkastim i smeim tonovima, su deo lepote Risovake peine.
U Aranelovcu je smetaj mogu u hotelima i

privatnim pansionima, a ima i mnogo restorana, kafea i poslastiarnica. U Bukovikoj banji
je specijalna bolnica za rehabilitaciju koja za
leenje koristi lekovitu banjsku vodu i glinu.
Obilazak peine. Mogue je posetiti rekonstruisano stanite neandertalca u samoj peini, organizovano i uz rezervaciju.
Speleologija i sportsko penjanje uz stene.
Dui odmor u okruenju. U Aranelovcu i
Bukovikoj banji su brojne mogunosti za
sport. Postoje teniski tereni, tereni za fudbal, odbojku klizalite, bazeni, akva park,
teretane. Od parka u Aranelovcu do planine Bukulja obeleena je peaka staza od
5 km, a od Bukovika do Bukulje postoje i
staze za jahanje.
Centar za posetioce
Radno vreme: svakog dana od 09 do 17h, a
grupne posete je obavezno najaviti. Ulaznice
u peinu se naplauju. Na prihvatnom punktu
ispred peine, posetiocima je dostupan Peina Risovaa vodi na engleskom, srpskom
i ruskom jeziku.
Nacionalni park
Fotodokumentacija: JP Nacionalni park erdap
erdap
Nacionalni park erdap nalazi se u severoistonom delu Srbije u Borskom i Branievskom okrugu okrugu na granici sa Rumunijom, na teritoriji optina Golubac, Majdanpek
i Kladovo. erdap je najvei nacionalni park u
Srbiji. Njegova povrina je 63.608 ha, a prostire se du 100 km desne obale Dunava.
Da li ste znali?
Osnovni prirodni fenomen podruja je grandiozna erdapska klisura, najdua i najvea
klisura probojnica u Evropi, koju ine etiri
klisure i tri kotline. Najlepa klisura je Veliki
kazan, ije se vertikalne stene uzdiu i do
300 m nad Dunavom. Upravo u erdapskoj
klisuri, Dunav je najdublji (90 m), najui (140
m), a kod Golupca, na ulazu u NP erdap, je
najiri (7 km). U dunavskim dubinama kriju

se veliki primerci soma i smua, u gustim
umama divlja poput jelena, srne, divljeg
vepra, zeca, a u visinama klisure orlovi i sokolovi. Nacionalni park je najbrojnije stanite
risa u Srbiji, veoma retkog u Evropi, a meu
mnogim ivotinjskim vrstama izdvajaju se:
vuk, akal, divlja maka, vidra, veverica, lisica, kuna belica, kuna zlatica, jazavac, divokoza i druge. Najznaajnije vrste ptica su:
mali vranac, orao klikta, sova uara, crna
roda i patuljasti orao. Ovde raste oko 1.100
biljnih vrsta i podvrsta, a najpoznatije su
meja leska, koprivi, orah, jorgovan, srebrna lipa, maklen, medunac i druge. Arheoloki nalazi i kulturno-istorijski spomenici kao
to su naselje Lepenski Vir, Dijana, Golubaki grad, Trajanova tabla i ostaci Trajanovog
KONTAKT
JP Nacionalni park erdap
Kralja Petra I 14, Donji Milanovac
Tel: +381 (0)30 590 788
E-mail: office@npdjerdap.org
www.npdjerdap.org
33
Kako stii
Udaljenost od Beograda je 182 km, a od Nia
oko 185 km. Moe se stii autobusom, automobilom ili brodom. Najznaajniji putni pravac je M 25-1 erdapska magistrala. Postoje
tri primarna ulaza, dva se nalaze na erdapskoj magistrali, a jedan na regionalnom putu.
Nacionalni park se nalazi na plovnom putu
Koridora 7, Rajna - Majna - Dunav - Crno
more. Pristanite je u Donjem Milanovcu na
990 km od Crnog mora. Najblii aerodromi
su u Beogradu i Niu.
Smetaj i hrana
U okviru Nacionalnog parka mogue je boraviti u hotelima, brojnim privatnim objektima,
kao i u omladinskom i auto-kampu. Hotel
Lepenski vir (3*) se nalazi u Donjem Milanovcu, hotel Golubaki Grad (2*) je smeten pored dunavskog keja u Golubcu, zatim
tu su i hoteli Aquastar Danube(4*) i erdap (3*) u Kladovu.
Brojni restorani se nalaze kako u Nacionalnom parku erdap, tako i u okolini nacionalnog parka. Informacije na srpskom i
engleskom jeziku se mogu dobiti u Nacionalnom parku erdap, hotelima, kao i Turistikoj organizaciji Golubac (www.golubac.rs),
u Turistikoj organizaciji optine Majdanpek
(www.toom.rs) i u Turistikoj organizaciji
optine Kladovo (www.tookladovo.rs).
Kako provesti vreme
puta, rimskog limesa, raznovrsni kasteli,
ostaci staroslovenske arhitekture, svedoe
o prisustvu oveka na ovim prostorima jo
od praistorijskog doba. Na lokalitetu Lepenski Vir, ostaci sakralne arhitekture i monumentalnih skulptura pronaeni u arheolokim iskopavanjima, nastalih izmeu 6500.
do 4500. godine p.n.e., promenili su svetske
predstave o poecima civilizacije.
34
Peaenje: Ureeno je i obeleeno devet

peakih staza razliitih duina koje prolaze
kroz atraktivne predele, rezervate prirode
i obino zavravaju na vidikovcima Sokolovac, Greben, Kovilovo, Ploe, Mali trbac i
Veliki trbac. Uz uvare prirode Nacionalnog
parka, korienje peakih staza je pravi doivljaj. Staze su srednje i lake teine, a uku-
pne duine 67,3 km. Sve informacije je mogue dobiti u Nacionalnom parku erdap.
Biciklizam: Evropska biciklistika ruta EuroVelo 6, koja povezuje Atlantik i Crno more,
prolazi kroz Nacionalni park erdap u duini
od 100 km.
Posmatranje ptica: Mogue je uz strunog
vodia Nacionalnog parka erdap.
Krstarenje erdapskom klisurom: Organizovane ture polaze iz hotela erdap u
Kladovu, brod prolazi kroz prevodnicu hidroelektrane erdap 1, zatim kroz Veliki i Mali
kazan do Tekije. Krstarenje prua panoramsko razgledanje znamenitosti predela, meu
kojima se izdvaju: Trajanova tabla iz 101. godine, Hajduka Vodenica, lik Decebala uklesan u steni i manastir Mrakonia (na rumunskoj obali), naselje Tekija, Diana - rimski i
ranovizantijski logor iz II veka, tvrava Fetislam nadomak Kladova.Ture sa vodiima
uz ruak, se organizuju jednom nedeljno ili
prema potrebama gostiju, za vee grupe ljudi (www.djerdapturist.co.rs).
Lov: Organizovane ture je potrebno unapred zakazati u Nacionalnom parku erdap. Lovcima se nudi organizacija lova,
struna pratnja i hajkai.
Rekreativni ribolov: Dnevne i nedeljne dozvole za rekreativni ribolov se mogu kupiti u
Nacionalnom parku erdap.
Poseta Rajkovoj peini udaljenoj 2,5 km od
Majdanpeka i ispiranje zlata u neposrednoj
blizini peine.
Odmor i plivanje: Du obale Dunava postoje
ureene plae.
Sport i rekreacija: Na teritoriji Nacionalnog parka mogu se nai otvoreni i zatvoreni
sportski tereni, bazeni i teretane.
Obilazak galerija i etno kua, Centra za posetioce Lepenski vir gde se nalazi kopija praistorijskog lokaliteta i oko 100 eksponata upotrebnih
predmeta iz mezolita i neolita naenih na lokalitetu (www.lepenski-vir.org), Arheolokog muzeja erdapa i drugih kulturno-istorijskih objakata.
Obilazak hidroelektrane erdap: Zajedniki projekat bive Jugoslavije i Rumunije iz

1972. godine na Dunavu.
Poseta brojnim manifestacijama i takmienjima: Majski susreti folklora ili Jorgovan
fest, Dani Dunava u junu, Etno festival u Kladovu, Sajam Dunava u Golupcu, Zlatna buka erdapa u avgustu u Tekiji, Meunarodna
kajakaka regata na relaciji Tekija-Kusjak
ili Dravno prvenstvo u jedrenju u avgustu,
Dani smua u oktobru, i drugim.
Centar za posetioce
Centar za posetioce nacionalnog parka erdap je smeten u upravnoj zgradi nacionalnog
parka u Donjem Milanovcu. Radno vreme Centra je radnim danima od 7 do 15h, a vikendom
- u sluaju najavljene, organizovane grupne
posete. U Centru se mogu dobiti informacije o
Nacionalnom parku erdap" i broure na srpskom i engleskom jeziku. Mogue je koristiti
usluge strunih vodia prilikom posmatranja
ptica ili lova, a mogue je organizovati edukativne ture razliitog sadraja.
Osnovni prirodni fenomen

podruja je grandiozna
erdapska klisura, najdua i
najvea klisura probojnica u
Evropi, koju ine etiri klisure i
tri kotline.
35
Spomenik prirode
Kanjon Vratne sa dva prerasta
Fotodokumentacija: Zavod za zatitu prirode Srbije, Sran BELIJ
uruavanjem peina. Otvor Malog prerasta

je visok 34 m, Velikog 26 m, a Suvog 20 m.
Suvi prerast je najmanje pristupaan, mlai
je od prva dva, najlepi je i najizazovniji za
istraivae. Na obalama reke Vratne ive 24
vrste drvenastih (bukva, orah, meija leska,
jorgovan, gorski javor, jasen i druge) i 170
vrsta zeljastih biljaka. Du Vratne ivi 57
vrsta ptica, 10 vrsta slepih mieva, stepski
tvorovi, vidra, jazavci, a u lovitima muflon i
jelen lopatar. Na irokoj dolini reke je manastir Vratna. Prema narodnom predanju, podigao ga je arhiepiskop Nikodim u XIV veku
za kralja Milutina. Manastir je tokom vekova
vie puta ruen i obnavljan, a danas je aktivan enski manastir.
Kako stii?
Automobilom ili autobusom u organizovanoj
turi. Do sela Vratna i manastira se ide putevima Negotin - Majdanpek ili Negotin - Kladovo
kroz sela Slatina i Urovica.
KONTAKT
JP Srbijaume
Bulevar Mihajla Pupina 113, Beograd
Tel: +381 (0)11 711 2770
E-mail: sumarstvo@srbijasume.rs
www.srbijasume.rs
Spomenik prirode Kanjon Vratne sa dva

prerasta nalazi se na istoku Srbije u Negotinskoj krajini, na istonoj strani planinskog
venca Velikog grebena. Zatieno podruje
obuhvata kanjon reke (300x100m) sa obe
strane korita reke, od ua Suvog Potoka do
izlaza iz drugog prerasta. Reka Vratna je pritoka Dunava.
Smetaj i hrana
Smetaj je mogu na teritoriji optine Negotin.
Vie informacija nudi Turistika organizacija
optine Negotin (www.toon.org.rs). Restorani, posebno riblji, su brojni du obale Dunava.
Da li ste znali?
Kanjon reke Vratne, njene peine i prerasti
su svojevrsni prirodni fenomeni. Kanjon je
teko pristupaan i zbog toga izazovan. Od
davnina je poznat po udu prirode, po tri
prerasta, kamena luka iznad reke, Vratnjanskim kapijama. Nastali su u dalekoj prolosti
36
Peaenje: Od manastira Vratne stazom kroz

kanjon reke ka Malom i Velikom prerastu.
Lov: Lovite Vratna (1.312 ha, 158-365
m.n.v.) je u blizini Negotina. Lovi se jelen lopatar, muflon, srnea divlja i divlja svinja.
Izlet: Turistika organizacija Negotin organizuje jednodnevne izlete do sela Vratna.
Spomenik prirode
Lazarev kanjon
Spomenik prirode Lazarev kanjon nalazi se
u delu slivnog podruja Lazareve reke i planine Malinik, u istonom delu Kuajskih planina.
Da li ste znali?
Fotodokumentacija: Zavod za zatitu prirode Srbije, Sran BELIJ
Kanjon odlikuju jedinstven splet krenjakih

dolina impozantnih dimenzija i izrazitih morfolokih odlika, brojni i znaajni speleoloki
objekti (Lazareva peina, Vernjikica), interesantne pojave i procesi krake cirkulacije
vode, raznovrstan biljni i ivotinjski svet, kao i
lepota predela. Lazarev kanjon je jedan od najneprohodnijih kanjona u Srbiji. Dugaak je 4,5
km i dubok 350 - 500 m, a njegova najmanja
irina je 4 m. U okviru sliva Lazareve reke na
ovaj kanjon se nadovezuju plii i manji kanjoni
Mikuljske i Pojenske reke i kanjon Demizloka.
Lazarev kanjon je jedno od retkih stanita
krimskog bora u Srbiji. U Kanjonu ive divokoza i mnoge druge autohtone vrste ivotinja.
Kako stii?
Udaljenost Lazarevog kanjona od Beograda je
230 km, a od Bora 21 km. Moe se doi automobilom i autobusom.
Smetaj i hrana
U Brestovakoj Banji u hotelima, kao i u
objektu za smetaj lovaca Dubanica. Vie
informacija prua Turistika organizacija Bor
(www.tobor.rs).
Izleti: Poseta Lazarevoj peini. Nalazi se na
istonoj podgorini Kuaja, 21 km od Bora.
Sastoji se od dva horizonta peinskih kanala,
800 m je ureeno za turistiku posetu. Bogata je peinskim nakitom koji krasi prelepe
dvorane: Prestonu, Koncertnu, Dvoranu slepih mieva i druge. U ranom bronzanom dobu
peina je bila lovaka stanica, a u gvozdenom
znaajan metalurki centar. Posete su mogue od 15. aprila do 15. novembra uz vodia. U
blizini Lazareve peine su i Zlotske peine.
Rekreativni ribolov: dozvole se mogu kupiti u
JP Srbijaume.
Lov: Lovite Zlatne ume - Crni vrh, na povrini od 15.447 ha istonog dela masiva Juni
Kuaj. Udaljeno je 290 km od Beograda, a 40
km od Bora. Lovi se jelen evropski, srna, divlja
svinja i muflon.
Avantura: Kanjoning, odnosno sputanje niz
rene klisure.
KONTAKT
JP Srbijaume
Tel: +381 (0)11 711 2770
www.srbijasume.rs
37
Park prirode
Fotodokumentacija: JP Srbijaume
Stara planina
KONTAKT
JP Srbijaume
Tel: +381 (0)11 711 2770
www.srbijasume.rs
Park prirode Stara planina nalazi se u istonoj Srbiji, na granici sa Bugarskom i obuhvata
deo teritorije grada Zajeara i optina Knjaevac, Pirot i Dimitrovgrad. Deo je prostranog
planinskog masiva Balkan, a najvii vrh planine je Midor (2.169 m.n.v.).
Da li ste znali?
Stara planina je podruje izuzetne geoloke
raznovrsnosti na kojem je razvijen i ouvan
specifian diverzitet flore i faune. Reljef podruja je morfoloki ispresecan, a brojni planinski tokovi oplemenjuju pejzane odlike, kao
to su dolina potoka Bigar, ukleteni meandri
Temtice, lokaliteti Midor i Babin zub. Raznovrsnost biljnog i ivotinjskog sveta ini 1200
vrsta biljaka (115 endeminih vrsta, 40 vrsta
38
prirodne retkosti Srbije, 50 vrsta sa spiska

ugroene evropske flore), 150 vrsta gnezdarica uglavnom prirodnih retkosti Srbije, 30 vrsta
sisara, 6 vrsta vodozemaca, 12 vrsta gmizavaca, 26 vrsta riba, veliki broj mahovina, liajeva,
gljiva i insekata, kao i autohtone rase i sorte
domaih ivotinja i biljnih kultura. Posebno su
znaajne tresave na kojima se javlja veoma retka i ugroena biljka mesoderka - rosulja, ali i
druge biljne vrste kao to su krilasti zvoni i
Panieva ablja trava. U fauni sisara istiu se
tekunica, snena voluharica, ris i medved. Kulturne vrednosti Stare planine predstavljene
su srednjevekovnim manastirima, objektima
narodnog garditeljstva, tradicionalnim alatima,
predmetima, zanimanjima i obiajima lokalnog
stanovnitva. Na planini se odrava tradicionalan nain ivota, iji se elementi ogledaju u pro-
izvodnim delatnostima, ali i kulturnom nasleu

karakteristinom za istonu Srbiju.
Kako stii?
Stara planina je od Beograda udaljena 330
km, a od Nia 70 km. Mogue je doi automobilom ili autobusom. Postoje i redovne autobuske linije.
Smetaj i hrana
Planinarski dom Babin zub, hotel Stara
planina (4*), hotel Babin zub (2*), privatni smetaj u seoskim domainstvima i vilama. Vie informacija moe se pronai u JP
za razvoj planinskog turizma Stara planina
(www.jpstaraplanina.rs) i turistikim organizacijama optina.
Peaenje: Stazama Planinarski dom - Midor, Babin zub, est staza utica, Ravno
Buje - prevoj Sveti Nikola. Planinarsko drutvo Babin zub" iz Knjaevca organizuje peake akcije (www.jpstaraplanina.rs).
Izleti: Selo Stanjinac pored puta Knjaevac

Pirot.
Skijanje: Pet staza ukupne duine 12 km od
kojih je najdua 1.275 m.
Plivanje: Na plaama Zavojskog jezera ili bazenima.
Avanture: Planinski biciklizam u organizovanim turama. Odravaju se i takmienja u planinskom biciklizmu, a bie odran i Eurobalkan bike cup. U toku leta ovde su se odravala
i mnoga takmienja paraglajdera, postoje i
ustanovljena startna mesta.
Rekreativni ribolov: Uz napomenu da postoji
trajna zabrana lova potone pastrmke u rekama i potocima na podruju parka prirode
Stara planina. U III zoni zatite, odnosno u
donjem toku Toplodolske reke, Visoice i Zavojskog jezera primenjuje se princip ulovi pa
pusti. Dozvole je mogue kupiti kod upravljaa JP Srbijaume.
Lov: Mogu je na ukupno osam lovita, od
kojih su tri u okviru JP Srbijaume Suvodol,
Stara planina i Stara planina II. Moe se loviti
fazan, zec, jelenska divlja i divlja svinja.
Obilazak manastira Svete Bogorodice iz XIV
veka, Svete Trojice, Suvodol, Temske i drugih
kulturno-istorijskih objekata.
Stara planina je podruje

izuzetne geoloke
raznovrsnosti na kojem je
razvijen i ouvan specifian
diverzitet flore i faune.
39
Nacionalni park
Fotodokumentacija: JP Nacionalni park Kopaonik
Kopaonik
KONTAKT
JP Nacionalni park Kopaonik
36354, Kopaonik
Miluna Ivanovia 10, Raka
Tel: +381 (0)36 5471 098
E-mail:
nacparkkop@open.telekom.rs
www.npkopaonik.com
Nacionalni park Kopaonik nalazi se u centralnom delu Srbije na teritoriji optina Raka,
Brus i Leposavi, na najviim delovima planine Kopaonik. Najvea povrina nacionalnog
parka obuhvata centralni i najumovitiji deo
kopaonikog masiva. Karakteriu ga nesvakidanja lepota i raznovrsnost predela - planinskih vrhova, panjaka, guste etinarske i
meovite ume, zaravni sa izvorima, klisura,
potoka i tresetita.
Da li ste znali?
Nacionalni park poinje na visini od oko 600
m, a zavrava se planinskim grebenima meusobno povezanim visokim prevojima. Nad
njima dominira najvii - Paniev vrh (2017 m.
n.v.). Pod posebnom zatitom nacionalnog
parka je 1375,2 ha, izdvojenih u 13 rezervata
prirode kao to su Kozje stene (reliktna zajednica smre, jele i vresa), Vuak (jedinstvena
40
zajednica jele i smre), Mrkonja (zajednica

bukve i jele), Jankova bara (najvea tresava
na Kopaoniku) i drugi. Kopaonik je poznat
po visokom stepenu biodiverziteta. Mnoge
biljne vrste su zatiene (50 ih je na Crvenoj
listi flore Srbije, a 4 na meunarodnoj). Na
Kopaoniku rastu 91 vrsta endemskih i 82 vrste subendemskih biljaka, a tri rastu samo na
Kopaoniku: kopaonika uvarkua, Panieva potoarka i kopaonika ljubiica. Jedino
na Kopaoniku ivi endemina i reliktna vrsta
dnevnog leptira Colias balcanica. Zabeleen
je vei broj vodozemaca i gmizavaca. Fauna ptica obuhvata 173 vrste od kojih je 90%
gnezdarica. Posebno se istie balkanska uata eva. Ovde ivi 40 vrsta sisara, meu kojima i vidra. Kvalitet voda omoguava prisustvo
potone pastrmke u gotovo svim vodotocima
Kopaonika. Na zatienom prostoru je i 26
prirodnih spomenika, meu kojima su vodotoci slivova Samokovske reke, Gobeljske reke,
Barske reke, Brzeka reke i Duboka reke strogo zatieni. Takoe, zatieno je i 12 kulturnih objekata, kao to su ostaci srednjovekovnog puta - Kukavica (oko 4 km), ostaci crkve
ranohrianske bazilike na mestu Crvine iz V
i VI veka, crkva Sv. Petra i Pavla u Krivoj reci,
hamam u Joanikoj Banji iz turskog perioda,
Paniev mauzolej, Mijatovia jaz, crkva Sv.
Metodija Olimpskog na Metou i drugi objekti.
Fotodokumentacija: MK Mountain Resort
Kako stii?
Udaljenost Kopaonika od Beograda, preko
Joanike Banje 259 km, preko Kragujevca
290 km, a preko Kruevca 279 km. Udaljenost Kruevac Kopaonik 86 km, Kraljevo
Kopaonik 98 km, Kragujevac Kopaonik
148 km, Ni Kopaonik 171 km. Pristup je
omoguen automobilima, biciklima i autobusima. Postoje redovne autobuske linije i
organizovani prevozi do zatienog podruja
koje moete pronai u razliitim turistikim
agencijama. Postoje i taksi slube u samom
turistikom centru. Najblii aerodrom je u
Niu, udaljen 120 km. Podruje se nalazi na
lokalnoj i na regionalnoj biciklistikoj ruti.
Smetaj i hrana
Gotovo svi smetajni objekti su u turistikom
centru Kopaonik. To su hoteli JAT Apartmani, Grand, Anela, Srebrna lisica,
Konaci, Olga Dedijer, Putnik, Klub A,
Jugobanka, Planinarski dom Rtanj i brojni restorani. U Vikend naselju Kopaonik su
hoteli i restorani Zoned, Kraljevi ardaci,
Vila runolist, zatim hoteli i restorani u naselju Brzee i u Joanikoj Banji koja je prirodno
leilite (termalni izvori, temperatura vode je
oko 78C) sa ureenim i aktivnim kupatilima.
Objekti za kongresne aktivnosti su u hotelima
Anela, Grand, Putnik i drugim. Za decu

su posebno interesantna odmaralita Kragujevako omaralite i Rtanj. Vie informacija
na stranicama turistikih organizacija Rake
(www.raska-turizam.rs) i Brusa (www.turizamopstinebrus.co.rs).
Peaenje: Postoji vie peakih staza ukupne duine oko 40 km. Peake ture se organizuju na zahtev i redovno, zavisno od broja
posetilaca, u pratnji vodia koji govori engleski
jezik. Potrebna je rezervacija unapred. Opis
ruta i mape dostupne su na internet prezentaciji Nacionalnog parka Kopaonik".
Planinarenje: Planinarsko-smuarsko drutvo Kopaonik (www.psd-kopaonik.org.rs).
Biciklizam: Dve su biciklistike staze ukupne
duine oko 5,5 km na rutama Suvo rudite i
Paniev vrh. Mogue je iznajmljivanje opreme u centru Kopaonika (JP Skijalita Srbije,
www.skijalistasrbije.rs).
Jahanje: kola jahanja je od juna do oktobra
(MK Mountain Resort, www.mkresort.com).
Posmatranje divljai: Postoje osmatranice
Na Kopaoniku rastu 91
vrsta endemskih i 82 vrste
subendemskih biljaka,
41
na mestima Raskrsnica, elo i Gvozdac.

Izleti: Izletite Kadijevac je na oko 12 km
od Joanike Banje na putu ka Kopaoniku,
orov Most je kod ulazne kapije Joanika
Banja, Malo Metoe je kod ulazne kapije Brzee i druga.
Avanture: Sportsko penjanje uz stene (www.
psd-kopaonik.org.rs), paraglajding (Paralgajding klub Golija, www.para-golija.org.rs),
sputanje kroz korito reke, ture dipovima i
kvadovima, paintball (www.mkresort.com).
Skijanje i klizanje: Staze (55 km) ureene
za alpsko skijanje i staze za nordijsko skijanje
(12 km), klizalite na lokaciji Malo Jezero u
Turistikom centru (www.skijalistasrbije.rs).
Rekreacija: U brojnim otvorenim i zatvorenim
objektima za sportsko-rekreativne aktivnosti
u hotelu Grand, a za pojedine aktivnosti i u
prirodi u letnjem periodu.
Plivanje u bazenima u hotelu Grand i Klub
A, spa centru Kraljevi ardaci, i u bazenu u
Joanikoj Banji u letnjem periodu.
Manifestacije: Takmienja znanja za decu
iz oblasti ekologije Ekokviz(u maju i junu),
Dani vrganja (kraj avgusta), Dani borovnice
(krajem jula i poetkom avgusta), sabori i
svetkovine na dan Svetog Prokopija na Ne-
beskim stolicama (21. jul) i Svetog Metodija na lokalitetu Metoe (3. jul), obuke za
pravilno ubiranje plodova borovnice, gljiva
i lekovitog bilja.
Obilazak kulturno-istorijskih i verskih objekata: crkve na Metou i na Nebeskim Stolicama (dostupne samo u letnjem periodu), crkva
Svetog Petra i Pavla u Krivoj Reci.
Centar za posetioce
Centar za posetioce Vila Raka nalazi se
u Turistikom centru Kopaonik (kod hotela
Grand) gde je mogue dobiti potrebne informacije o Nacionalnom parku Kopaonik" (tel:
+381 (0)36 5471 230). Postoji turistiki pukt
u Joanikoj banji, a u toku je izrada dodatnih
punktova. Suveniri i lokalni proizvodi se mogu
kupiti na lokalnoj pijaci i na recepcijama smetajnih objekata. Promotivni materijal i mape
su dostupni za posetioce na recepcijama svih
smetajnih objekata na Kopaoniku, na srpskom, engleskom i ruskom jeziku.
42
Park prirode
Sievaka klisura
Fotodokumentacija; Zavod za zatitu prirode Srbije, Danko JOVI
Park prirode Sievaka klisura se nalazi u

istonoj Srbiji, na teritorija grada Nia i optine Bela Palanka. Prua se od sela Dolac na
izlasku reke Niave iz Belopalanake kotline,
do sela Prosek, na ulasku u Niku kotlinu.
Da li ste znali?
Klisura je nastala usecanjem reke Niave u
krenjaki reljef. Dugaka je oko 17 km. ine
je tri morfoloke celine: Graditanski kanjon,
Proseka klisura i Ostrovika udolina. Ovde
uspevaju dva tercijerna relikta i balkanska
endemita: srpska i Natalijina ramonda. Biljne
vrste koje se sreu u klisuri su alfija - najvee i najsevernije nalazite, koutica ili utilica
- submediteranska vrsta retka u Srbiji, divlji
jorgovan, sedefe, meja leska, divlja vinja,
rudinski pelin, rtanjski aj, ostrija, draa, ruj,
maklen i druge biljke. U Sievakoj klisuri se
nalaze srednjovekovni pravoslavni manastiri
Svete Petke i Svete Bogorodice i ostaci uvenog rimskog puta Via militaris.
Smetaj i hrana
Mogue je u prenoitu Sievo i hotelima
Nia. Informacije su dostupne u Turistikoj
organizaciji Ni (www.visitnis.com).
Kako stii?
Sievaka klisura udaljena je 14 km istono od
Nia (aerodrom, autobuska, zeleznika stanica) i 235 km od Beograda. Mogue je stii
autobusom ili automobilom.
Avanture: Kajaking na brzim vodama kod

Ostrovice. Staza je sa velikim padovima toka,
estim promenama pravca i slapovima Niave. Idealna je za takmienja.
Paraglajding: Nakon Svetskog prvenstva u
paraglajdingu 2005. godine, staza je proglaena za najbolju na Balkanu.
Sportsko penjanje po stenama (Penjaki vodi: www.vodic.spirit.rs).
Poseta manifestacijama: Dani alfije, odrava se svake godine krajem maja ve vie od 15
godina. Takoe se tradicionalno odravaju Likovna, kao i knjievna kolonija u Sievu.
Obilazak manastira Svete Petke i Svete Bogorodice.
KONTAKT
JPSrbijaume
Tel: +381 (0)11 711 2770
www.srbijasume.rs
43
Jelanika klisura
Fotodokumentacija; Zavod za zatitu prirode Srbije, Danko JOVI
posebno se izdvajaju veliinom, lepotom i bizarnou svoga poloaja prozorci Kupina i

Sveti Ilija. Podruje Jelanike klisure, kao
stanite reliktnih i endeminih vrsta, ima izuzetan znaaj u prouavanju istorije ivog sveta Balkanskog poluostrva. Osim srpske i Natalijine ramonde, u rezervatu su zatieni i 39
mezijskih, 20 balkanskih i est ilirskih endema
i subendema.
Kako stii?
Put do Jelanike klisure vodi direktno iz Nia
(15 km) preko Nike banje za selo Jelanica
ili putem Ni - Pirot-Dimitrovgrad (E 80) koji
ide direktno u selo Jelanica. Od poslednjih
kua poinje klisura i zavrava se u sledeem
selu ukljeniku. Iz Nia postoji i redovna autobuska linija za Jelanicu i Gornju Studenu.
Smetaj i hrana
KONTAKT
JP Srbijaume
Tel: +381 (0)11 711 2770
www.srbijasume.rs
Specijalni rezervat prirode Jelanika klisura nalazi se u istonoj Srbiji, u podnoju

Suve planine, jugoistono od Nia, u atarima sela Jelanica i ukljenik. Podruje je
pod zatitom radi ouvanja stanita brojnih
reliktnih i endeminih vrsta, a posebno biljnih vrsta, srpske i Natalijine ramonde (Ramonda serbica, Ramonda nathaliae), koje
su i simbol klisure.
Da li ste znali?
Jelanika reka usekla je usku, Jelaniku
klisuru, sa strmim stranama. Klisura je duga
2 km, a njen najiri deo ima samo 30 m. Na
nekim mestima njeni vertikalni odseci primiu
se na samo 7 do 8 m, to je posebna prirodna retkost u Srbiji. Meu erozivnim oblicima,
44
U Donjoj Studeni se nalazi Planinarski dom

elin kamen. Na Bojaninim vodama je Planinarski dom Studenac. Kampovanje je
mogue u samoj klisuri pored reke Studene.
Sportsko penjanje po stenama: Jelanika
klisura je prvo penjalite u Srbiji namenjeno
samo sportskom penjanju. Svih 200 smerova i 150 boldera su opremljeni i dobro obeleeni, ali je bez vodia orjentacija oteana
(www.serbianclimbing.com).
Obilazak istorijskih i verskih objekata: Na
prostoru klisure nalazi se vie od 30 crkvica i
manastira, kao i hidroelektrana, jedna od prvih u tadanjoj Srbiji, koju su izgradili Austrijanci poetkom XX veka.
Spomenik prirode
avolja Varo
Fotodokumentacija: Planinka a.d.
Spomenik prirode avolja Varo nalazi se

na jugu Srbije u Nikom regionu. avolju
Varo ine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: specifini oblici reljefa u obliku zemljanih figura i dva izvora jako kisele vode. udno
izvajane, a jo udnije poreane zemljane
figure, voda udnoga ukusa i mirisa, tajanstvenost koju stvaraju zvuni efekti dok duva
vetar, uticali su da lokalno stanovnitvo ovaj
lokalitet nazove avolja Varo.
Da li ste znali?
Zemljane figure su rezultat vievekovnog
erozionog procesa. Ima ih 202, razliitog su
oblika, visine od 2 m do 15 m, a irine od 0,5
m do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. Narod ih zove - kule. Smetene su u dve jaruge
podeljene uskom vododelnicom. Nazvane su avolja Jaruga i Paklena Jaruga,
to reito govori o njihovom izgledu. Izvor
avolja voda je hladan i ekstremno kiseo.
Nalazi se u neposrednoj blizini zemljanih piramida. Oko 400 m dalje, na ravnom terenu
aluvijalne terase, nalazi se Crveno vrelo,
manje kiseo izvor. Atraktivnost uda prirode, dopunjuju okolna priroda, ostaci naselja
i stare crkve Sv. Petke, groblje i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Smetaj i hrana
U Prolom Banji se nalazi hotel Radan (3*)
koji raspolae i zatvorenim i otvorenim bazenom sa termalnom vodom. Pogodan je za
deji i kolski turizam. Udaljen je 27 km od
lokaliteta. U Lukovskoj Banji su hoteli Kopaonik i Jelak, udaljeni 61 km od lokaliteta.
Na lokalitetu postoji restoran na otvorenom.
Turistiki punkt se nalazi na ulazu u zatieno podruje. U njemu je suvenirnica u kojoj se
moe nai turistiki materijal na srpskom, engleskom, ruskom, bugarskom, slovenakom i
makedonskom jeziku.
Kako stii?
Spomenik prirode avolja Varo je udaljen

27 km jugoistono od Kurumlije, a 89 km
jugozapadno od Nia. Od Beograda je udaljen 288 km. Pristup zatienom podruju je
mogu automobilom, biciklom i autobusom.
avolja Varo je otvorena za posetioce od
marta do novembra. Ulaz u zatieno podruje se plaa.
Peaenje: Ruta ima 800 m i dve staze. Prva

poinje od suvenirnice i vodi ka zemljanim
kulama preko dva vidikovca, nieg i vieg,
odakle se kule najbolje vide. U povratku se,
drugom stazom, dolazi do crkve Sv. Petke.
Peaka ruta je obeleena i nije naporna,
izuzev uspona do vidikovaca i strmijih, malo
klizavih delova na povratku.
KONTAKT
Planinka a.d.
Kosovska 44, Kurumlija
Tel: +381 (0)27 381 344
E-mail: info@djavoljavaros.com
www.djavoljavaros.com
45
Vlasina
Predeo izuzetnih odlika Vlasina nalazi se u

jugoistonoj Srbiji, na teritoriji optina Surdulica i Crna trava, na veem delu Vlasinske
visoravni. Vlasina je izuzetan primer specifinog vlanog stanita, vlanih livada i tresava
jedinstvenih na Balkanskom poluostrvu.
KONTAKT
JP ,,Direkcija za graevinsko
zemljite i puteve optine
Surdulica
5. septembar 27, Surdulica
Tel: +381 (0)17 815 359
E-mail: info@piovlasina.com
www.piovlasina.com
46
Da li ste znali?
Vlasina je visoravan na oko 1.265 m.n.v.
Okruena je planinama Gramada, Vardenik i
emernik. Centralni deo Vlasinske visoravni
zauzima Vlasinsko jezero, najvee i najvie
vetako jezero u Srbiji, na 1.230 m.n.v., povrine 16 km2. Nastalo je izgradnjom brane
na nekadanjoj tresavi, Vlasinskom blatu.
Jezero je posebno i po svojim jedinstvenim
ploveim ostrvima. Reka Vlasina izvire ispod brane. Floru tresetita Vlasine odlikuju
karakteristine tresavske biljke kao to su
movarna petoprsnica, maljava breza, biljka
mesoderka - rosulja, muljna otrica, gorka
detelina i druge. Fauna i pored pretrpljenih izmena vievekovnim antropogenim uticajima,
sadri znaajne elemente retkih i ugroenih
vrsta. Izdvajaju se alpski mrmoljak, prdavac,

tekunica, vodena voluharica i vidra.
Kako stii?
Vlasina je udaljena od Beograda 320 km,
Ni i aerodrom Ni su udaljeni 100 km, Sofija i aerodrom Sofija takoe, Skoplje i aerodrom Skoplje udaljeni su 140 km. Do Vlasine
je mogue doi automobilom, autobusom ili
biciklom. Postoje redovne autobuske linije, a
Turistika organizacija optine Surdulica ima
i organizovan prevoz do zatienog podruja.
Podruje se nalazi na regionalnoj biciklistikoj
ruti. Parkiralita su pored hotela, restorana,
vila i vikendica.
Smetaj i hrana
Nedaleko jedan od drugog, blizu obale, postavljeni su hoteli i moteli Vlasina (2*), Jezero i
Narcis, odmaralita Vlasinskih hidroelektrana, vikendice od kojih je veliki broj kategorisan i
na raspolaganju turistima. Na obali je smeten
i kamp koji pripada hotelu Vlasina. U svim na-
vedenim mestima postoje objekti za deiji turizam, a ispod hotela ,,Vlasina nalaze se razliite penjalice, klackalice, tobogan i lealjke. Vie
informacija se moe dobiti u Turistikoj organizaciji optine Surdulica (www.tosurdulica.org).
Peaenje: Obeleene peake staze (144
km) koje vode ka okolnim brdima i planinskim
vrhovima.
Biciklizam: Pored jezera se moe uivati u
vonji bicikla, a ljubitelji planinskog biciklizma
mogu iskoristiti vie od 100 km obeleenih biciklistikih staza.
Posmatranje ptica: Sa osmatranica na
Bukovoj glavi, ispod crkve Sv. Ilije i iznad Titove esme.
Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu nabaviti kod upravljaa.
Lov: Postoje objekti za boravak lovaca i organizovani lov u ograenom lovitu Valmite" u podnoju planine emernik, 12 km od
Vlasinskog jezera. Lovna divlja je evropski
jelen i divlja svinja (informacije na tel. +381
(0)16 243 034).
Strune i edukativne ture za ake i studente
se organizuju na zahtev posetilaca, u pratnji
vodia. Potrebna rezervacija unapred.
Izleti: Lokacije su opremljene nadstrenicama, klupama i stolom, kao i loitima za vatru.
Rekreacija: Travnato fudbalsko igralite sa

pomonim terenom i atletskom stazom je u
sklopu kampa hotela ,,Vlasina. Teretane su
u restoranu ,,Narcis i hotelu ,,Vlasina.
Avanture: Kajaking, dip-safari, ronjenje.
Odmor i plivanje: Na Vlasinskom jezeru ne
postoji zvanino ureena plaa, ve se pored jezera nalaze nadstrenice sa klupama i
stolom, kao i platforma za sunanje.
Zimski sportovi: Skijanje: Na Vlasini Okruglica ima mala iara u privatnom vlasnitvu
sa duinom staze od 500 m. Postoji i mogunost za klizanje na zaleenom jezeru.
Poseta manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice u Palji iz XIII veka, crkvi Sv. Ilija u selu
Ridu, kuli i crkvi Sv. Trojice u Klisuri.
Poseta manifestacijama: Vlasinska regata
(polovina septembra), Vlasinski kotli i Vlasinska udica (polovina jula), Vlasinska somovijada (avgust ili septembar), Zlatne ruke
(jul), Vlasinsko leto (jul).
Centar za posetioce
Fotodokumentacija:
JP Direkcija za graevinsko
zemljite i puteve otine
Surdulica
Floru tresetita Vlasine

odlikuju karakteristine
tresavske biljke kao to su
movarna petoprsnica,
maljava breza, biljka
mesoderka - rosulja, muljna
otrica, gorka detelina i druge.
Punkt Turistike organizacije optine Surdulica nalazi se kod pijace. Postoje broure, mape i karte, dostupne posetiocima kod
uvara zatienog podruja na terenu, kao
i u kancelariji upravljaa. Karta sa tekstom
o predelu izuzetnih odlika Vlasina je na engleskom jeziku.
47
Dolina Pinje
Fotodokumentacija: Pravoslavna eparhija vranjska
zbog ouvanih prirodnih resursa, nezagaenog tla i vode, bogatstva umskih zajednica,
biljnog i ivotijskog sveta i manjih naselja ruralnog tipa. Reka Pinja je pritoka Vardara i
ubraja se u najistije reke Srbije. Kroz zatieni predeo tee u pravcu severoistok-jugozapad i blago meandrira. U jednoj njenoj okuci,
na levoj obali, na obroncima Kozjaka, nalazi se
manastirski kompleks Sv. Oca Prohora Pinjskog, duhovno i kulturno sedite od izuzetnog
znaaja za Srbiju. Prema predanju, podigao
ga je u XI veku vizantijski car Roman Diogen
u znak zahvalnosti Sv. Prohoru Pinjskom koji
mu je prorekao da e postati car.
Kako stii?
KONTAKT
Pravoslavna eparhija vranjska
Ivana Milutinovia 26, Vranje
Tel: +381 (0)17 422 695
E-mail: dolinapcinje@gmail.com
www.dolinapcinje.com
Predeo izuzetnih odlika Dolina Pinje nalazi

se na jugu Srbije na granici sa BJR Makedonijom, na teritoriji optine Bujanovac u Pinjskom okrugu. Zatieni prostor, povrine
2.606 ha, omeen je na severozapadu padinama Starca, a na jugoistoku, du dravne
granice, padinama Kozjaka. Dolinom Kozjaka
protie reka Pinja.
Da li ste znali?
Predeo izuzetnih odlika Dolina Pinje je nacionalna prirodna batina od velikog znaaja
Dolina Pinje nalazi se 39 km od Vranja, u blizini je graninog prelaza Sveti Prohor Pinjski,
koji je od Centra za posetioce udaljen 4,5 km.
U Dolinu Pinje moe se stii autobusom, automobilom ili biciklom. Postoje redovne autobuske linije iz Vranja do zatienog podruja.
Podruje je na lokalnoj biciklistikoj ruti. Putna
mrea u zatienom podruju je u solidnom
stanju, put se redovno isti i odrava. Postoji
veliki parking u neposrednoj blizini manastira.
Smetaj i hrana
U Vranjskom konaku, koji se nalazi u manastirskom kompleksu, ima 80 soba za oko 200 gostiju. U njemu su velika trpezarija za ruavanje,
sala za kongresne aktivnosti sa kabinama za
prevodioce i prateom tehnikom. Osim u Vranjskom konaku, mogue je boraviti i u obeleenom kampu i u privatnom smetaju. U okviru
manastira Sv. Prohor Pinjski, postoji restoran i
gostoprimnica. Na jelovniku su originalna jela, u
duhu mesta na kome se restoran nalazi.
48

Peaenje: Redovno se organizuju peake
ture do isposnice Sv. Prohora Pinjskog (2,8
km) uz pratnju uvara prirode uz pratnju uvara prirode, a po potrebi se moe obezbediti
i prevodilac. Turu nije potrebno unapred rezervisati. Prolazi se kroz stare hrastove ume,
teren je brdovit, pa je potrebna fizika pripremljenost da bi se prepeaio. U jednoj turi
mogue je voditi najvie dvadesetak osoba.
Za one koji ne mogu da peae, organizovan
je prevoz dipom tri puta u toku dana. Ruta
se moe prei u oba smera za oko dva do tri
sata. Put je neasfaltiran i preteno se prolazi
kroz umu.
Planinarenje: Postoje dve planinarske staze ,,etiri hrasta ( 2,2 km) i ,,Isposnica ( 2,8 km).
Biciklizam: Biciklistika staza se protee od
manastira do Gornjeg Starca. Dugaka je 4,5
km. Mogue je iznajmljivanje bicikala.
Posmatranje ptica: Postoje tri osmatranice
u optini Gornji Starac, pristup se ne naplauje.
Izleti: Na izletitima ,,Gornja reka, infrastruktura je skromna.
Plivanje: Postoje prelepe plae pored reke
Pinje, a mogue je iznajmiti i pedalinu.
Kampovanje: U toku leta se redovno odrava
eko-kamp za decu srednjokolskog uzrasta.

Rekreativni ribolov: Dozvole za ribolov se
mogu kupiti u kancelariji uvarsko-nadzorne
slube u okviru manastira.
Avanture: Sportsko penjaje uz stene.
Manifestacije: Organizuju se manifestacije
narodnih obiaja i spremanja domae hrane.
Najuvenija je dvodnevni Ivanjdanski, odnosno Sedmojulski vaar.
Centar za posetioce
Nalazi se u okviru konaka manastira Sv. Prohor Pinjski. U manastirskoj suvenirnici i u Prirodnjakoj izlobenoj postavci prodaju se vie
od 15 vrsta razglednica, broure, flajeri i publikacije na srpskom i engleskom jeziku, kao
i razni drugi suveniri. Mogue je kupiti i lokalne proizvode kao to su pinjski med, raeno
brano, brano od heljde, manastirsko vino,
rakija i drugi proizvodi. Prirodnjaka izlobena
postavka je pogodna za deji i kolski turizam.
Ulazak u zatieno podruje se ne naplauje.
Informacije se mogu dobiti od namesnika manastira, oca Nikolaja:
Klenike, optina Bujanovac; Tel: +381 (0)17 58 066
E-mail: monah.justin@gmail.com
www.svprohor.org
U Vranjskom konaku, koji se

nalazi u manastirskom kompleksu, ima 80 soba za oko
200 gostiju
49
Klisura reke Trenjice

Kako stii?
Klisura reke Trenjice nalazi se na 180 km
od Beograda, na granici sa Republikom Srpskom. Do klisure se dolazi automobilom ili
autobusom, putem do sela Gornja Trenjica.
Od sela do klisure se ide peice preko Paine
Ravni i sela Matii, ili od sela Grbii.
KONTAKT
Centar za prirodne resurse
NATURA
Gavrila Principa 57/9, Beograd
Tel: +381 (0)64 3055 903
E-mail: natura@sbb.rs
50
Specijalni rezervat prirode Klisura reke

Trenjice nalazi se u zapadnom delu Srbije, optini Ljubovija. Bistra planinska reka
Trenjica izvire ispod planine Povlen i posle 23 km dugog toka se uliva u reku Drinu.
Osnovne vrednosti zbog kojih je ovo podruje zatieno su ouvanje stanita i populacije retke i zatiene vrste beloglavog
supa, reke Trenjice i vrednog etno naslea.
Da li ste znali?
Neposredno pre ua u Drinu, Trenjica je
izdubila nekoliko kilometara dugu krenjaku klisuru, duboku oko 500 m, sa uspravnim
liticama. U celoj klisuri su brojni otvori, potkapine i razliito oblikovane stene. Najvei
deo rezervata obrastaju ume i ikare crnog
graba, cera, crnog bora, kleke i drugog drvea. Klisura je prepoznatljiva po koloniji beloglavog supa, najvee ptice u Srbiji, a ovde
se gnezde i suri orao, vetruka, jastreb kokoar, kobac ptiar i miar. Reka Trenjica
je retko mrestilite drinske mladice.
Domainstva u selu Gornja Trenjica pruaju

smetaj (apartmani, restoran, terasa za odmor, pristanite za amce). Ostali kapaciteti
su izvan rezervata. Planinarska kua na Bobiji.
Turistika organizacija Ljubovije prua potrebne informacije (www.turistickaorganizacijaljubovija.rs).
Peaenje: Postoje obeleene staze za etnju.
Planinarenje: Planinarske staze (6 km) idu
kroz ivopisne delove klisure i obeleene su.
Poinju na Debelom brdu ili Gornjim Koljama
i sputaju se do reke i do sela Gornja Trenjica.
Zbog mogunosti naglog porasta nivoa reke,
neophodno je ii samo obeleenim stazama.
Lov: Razvijen i u nadlenosti je Lovakog
drutva Ljubovija.
Avantura: Kanjoning, sputanje niz reku u organizovanim turama (Avanturistiki klub Wild
Serbia, www.wildserbia.com).
FOTO: Bratislav gruba
FOTO: Stevan gruba
Smetaj i hrana
Nacionalni park
Fotodokumentacija: JP Nacionalni park Tara
Tara
KONTAKT
Nacionalni park Tara pokriva najvei
deo planine Tare, koja se nalazi na zapadu
Srbije, u Zlatiborskom okrugu. Zbog ouvanosti i raznovrsnosti umskih ekosistema, od kojih su mnogi reliktnog karaktera,
velikog biodiverziteta i prirodnih stanita
Panieve omorike, planina proglaena je
1981. godine za nacionalni park. Nacionalni park prostire se na povrini od 19.175
ha, pripada teritoriji optine Bajina Bata i
ima prosenu nadmorsku visinu od 1.000
do 1.200 m.
Pored kanjonske doline Drine sa monim
krenjakim odsecima visokim i preko 1.000
m, svojom lepotom i divljinom izdvajaju se i
kanjoni reka Rae, Brusnice i Dervente.
Da li ste znali?
Specifian reljef i povoljna mikroklima na
Tari uslovili su opstanak relikta i endemita
balkanskog poluostrva - Panieve omorike.
Od 53 vrste sisara koliko ih je zabeleeno na
Tari, najatraktivniji su mrki medved, najbrojnija populacija u Srbiji, i divokoze koje na Tari
ive i na 290 m.n.v., dok se u Evropi sreu na
tek 800 m.n.v. Paniev skakavac nastanjuje
reliktne ume crnog bora, a najblie srodne
vrste mogu se sresti u Palestini i Kurdistanu.
Kanjon Drine trei je najdublji kanjon na svetu,
ije litice dostiu visinu od 1.000 m. Tara obiluje arheolokim nalazitima koja datiraju od
neolita do srednjeg veka. Poznate su nekro-
JP Nacionalni park Tara

Milenka Topalovia 3, Bajina Bata
Tel: +381 (0)31 863 644
E-mail: office@nptara.rs
www.nptara.rs
51
pole - steci u Perucu i Rastitu nominovani

za UNESCO listu svetske batine, ostaci srednjevekovnog utvrenja Solotnik i manastir
Raa, zadubina kralja Dragutina Nemanjia
iz XIII veka.
Do Tare se moe doi automobilom, autobusom, vozom pa ak i biciklom. Udaljenost od

Beograda je 180 km, Novog Sada 245 km,
Nia 290 km i Uica 45 km. Postoje redovne
autobuske linije od Beograda, Novog Sada,
Uica, Bajine Bate, a mogue je u saradnji
sa Nacionalnim parkom Tara dogovoriti organizovan prevoz. Takoe, eleznika stanica Braneko polje (na pruzi Beograd-Bar)
udaljena je svega 15 km od Kaluerskih bara.
Svi ugostiteljski, hotelski i izletniki kapaciteti
imaju parking koji se ne naplauje.
Smetaj i hrana
Hotel Beli Bor (2*) u Radmilovcu i hotel Omorika (3*) na Kaluerskim barama, nude i
restoranske usluge. Za najmlae: Deije odmaralite Mitrovac. Ljubiteljima prirode na
raspolaganju su i objekti Nacionalnog parka
FOTO: Dragoslav mirkovi
Kako stii?
Tara na Mitrovcu, Predovom Krstu i Raanskoj ljivovici. Lovaka kua Predov Krst: 30
leaja i restoran.
etiri seoska domainstva nude uslugu dueg boravka (prenoite i obroke). Predah od
brojnih aktivnosti, posetioci mogu potraiti i
u nekom od est restorana i kafea koji slue
nacionalnu hranu i nalaze se u samom zatienom podruju.
U okolini Tare postoje: hotel Jezero i hotel Vila
Drina u Perucu, hotel Drina u Bajinoj Bati.
Peaenje: za ljubitelje etnje, Tara nudi 5
etno-edukativnih staza.
Planinarenje: Kroz Nacionalni park Tara prolazi evropski peaki put E7 u duini od 63 km,
takoe postoji 25 planinarskih staza ukupne
duine 200 km.
Biciklizam: Na raspolaganju su tri biciklistike rute ukupne duine 118,3 km. Karta biciklistikih staza sadrzi QR Code za smartphone
(www.mapa.iz.rs).
Avanture: rafting, sportsko penjanje uz ste-
52
Centar za posetioce
U Centru za posetioce Mitrovac (Mitrovac na
Tari), radno vreme je od 9.30 do 14h. U Centru
za posetioce Bajina Bata, u upravi Nacionalnog
parka, radno vreme je od 8 do 14h. U centrima
za posetioce, kao i na kontrolno-informativnom
punktu Peruac (Jezero Peruac, 1 km uzvod-
FOTO: Bogdan pedovi

FOTO: Dmitri sharomov
ne, kanjoning, kajaking, paraglajding, plovidba

Perucem.
Skijanje: 5 ski staza ukupne duine oko 2.000 m.
Lov: U umama Tare ima 300 divokoza, 320
srna i oko 40 divljih svinja. Dozvolu za lov,
vodie i transport divljai na druga podruja,
odobrava Sluba za zatitu i unapreenje lova
i ribolova Nacionalnog parka Tara.
Rekreativni ribolov: Ribolov predstavlja pravo uivanje. Ove vodotokove nastanjuje 19
vrsta riba (mladica, lipljan, potona pastrmka,
som, mrena i dr.). Dozvole se mogu kupiti u
upravi Nacionalnog parka Tara u Bajinoj Bati,
kontrolno-informativnom punktu Peruac,
kao i kod ribouvara na terenu.
Sport i rekreacija: U dva hotela koja se nalaze u samom zatienom prostoru postoje
teretane, kuglane, otvoreni tereni za odbojku,
tenis, koarku i fudbal, kao i trim staze, a hotel
Omorika i deije odmaralite Mitrovac imaju i
zatvoreni bazen. Na jezerima Zaovine i Peruac mogue je kupanje i sportovi na vodi.
Edukacija: za najmlae avanturiste (deca uzrasta od 7 do 15 godina), tu je Kamp mladih rendera, koji organizuje Nacionalni park Tara, gde
decu profesionalni instruktori i pedagozi obuavaju razliitim vetinama za snalaenje u prirodi.
Izleti: Posete manastiru Raa, nekropolama
sa stecima, utvrenju Solotnik, arheolokim
lokalitetima i brojnim vidikovcima.
Organizovane manifestacije: orjentiring takmienja, planinski biciklizam, treking trka i
brojne druge organizovane aktivnosti o kojima se moete raspitati kod upravljaa Nacionalnog parka Tara.
no od brane, radno vreme u toku leta je od 9

do 17h), mogu se dobiti sve korisne informacije
vezane za Nacionalni park Tara", planinarsko
turistika mapa Tare i drugo. Zaposleni govore
engleski jezik, neki zaposleni se slue italijanskim i nemakim jezikom. Reklamni materijal
dostupan je na srpskom i engleskom jeziku. Suveniri se mogu kupiti u centrima za posetioce i
kontrolno-informativnom punktu Peruac, kao i
u prodavnicama i na tezgama unutar parka.
Od 53 vrste sisara koliko ih je

zabeleeno na Tari, najatraktivniji
su mrki medved, najbrojnija
populacija u Srbiji, i divokoze koje
na Tari ive i na 290 m.n.v.
53
Park prirode
argan - Mokra Gora
Fotodokumentacija:Park prirode Mokra Gora d.o.o.
izdvajaju se: ume hrasta, bukve, crnog i belog bora, smre i jele. Specifina je vegetacija
livada, panjaka, kamenjara, osulina i pukotina stena. Endemine vrste su: bosanska mijakinja, gospin plat, jugoslovenski zvoni,
Paniev mle, Panieva mleika, srpska
aika i druge. U fauni se izdvajaju: medved,
divlja maka, divokoza, vuk, zec, vidra, srna,
jazavac, belogrudi je, divlja svinja i druge.
Zatim od ptica tu su: suri orao, orao zmijar,
rii miar, kamenjarka, prdavac, vodomar,
uralska sova, uara, itd. Podruje je poznato i po etno-nasleu, po tradicionalnim starovlakim brvnarama.
Kako stii?
KONTAKT
Park prirode Mokra Gora d.o.o.
Mokra Gora bb
Tel: +381 (0)31 315 2227
E-mail:
info@parkprirodemokragora.org
www.parkprirodemokragora.org
Park prirode argan - Mokra Gora nalazi se

u zapadnoj Srbiji, u Zlatiborskom okrugu na
teritoriji optine Uice. Atraktivan planinski
reljef, interesantne vodne pojave - potoci,
reice, izvori mineralne vode, tresave, bujna
umska i livadska vegetacija, bogata flora i
fauna sa brojnim retkim, endeminim, reliktnim i zatienim vrstama, specifino i bogato
narodno graditeljstvo uticali su na stavljanje
ovog prostora pod zatitu na oko 10.814 ha.
Da li ste znali?
Mokra Gora je poznata po izuzetnom geonasleu. Tu su kanjon Belog Rzava, prerast avolja Peina, Hajduka peina, vodopad Veliki
skakavac, tresave, vrtae, ponornica, bigar,
sumporovita voda, alkalni izvor, slani izvor,
kao i krenjaci gornje krede sa fosilima. Tu
su i reice Beli Rzav, Kameina i Brateina,
brojni izvori i potoci. Biljne vrste su brojne, a
54
Udaljenost od Viegrada je 23 km, od Uica 51

km, od Valjeva 101 km, od aka 110 km, od
Beograda 255 km. Do Mokre Gore se moe
stii autobusom, automobilom ili biciklom.
Kroz zatieno podruje prolazi regionalni put
Uice - Viegrad. Postoje redovne autobuske
linije, a podruje se nalazi na biciklistikoj ruti.
Smetaj i hrana
Hotel Drvengrad" (4*) je u etno-kulturno turistikom kompleksu Drvengrad na Meavniku, glavnom mestu okupljanja posetilaca.
Ima brvnare za smetaj gostiju, ugostiteljske

objekte, izlobeni prostor, bioskop, bazen i
sportske terene, sale za seminare i obdanite.
Ulaz se plaa. Konaite arobni breg kod
Nacionalnog ekolokog centra, nudi smetaj,
dnevni kafe, kuhinju i restoran. Planinarski
dom Mladost sa restoranom i kafe barom je
na Iveru. Kafe i restoran na eleznikoj stanici
u Mokroj Gori i restoran Jatare u Mokroj Gori.
Peaenje: kroz park prirode prolazi Evropska peaka staza E7 i 4 lokalne staze ukupne duine 49,5 km. Postoje i organizovane
peake ture u pratnji vodia. Informacije se
dobijaju u Drvengradu i u Nacionalnom ekolokom centru. Najpogodnija sezona je april
- oktobar. Svi putevi se mogu prei za nekoliko sati laganim hodom (2-5h) i obeleeni su.
Biciklizam: Na raspolaganju su tri biciklistike staze ukupne duine 97,6 km. Karta biciklistikih staza sadri QR Code za smartphone
(www.mapa.iz.rs/?ruta=zs-mgor-mg1).
Posmatranje ptica: Osmatranice su kod
umarske kue na arganu, Gornji Krst, Vukov osoje, Brezovice, Brateina zemunica,
Osjeina i Ograenica.
kod upravljaa.
Izleti: Izletite na Belim vodama ima ureena kupalita uz reicu Kameinu, restoran i
suvenirnicu.
Avanture: dip safari, foto-safari.
Skijanje: Na Iveru, 8 km od Drvengrada, nalaze 4 staze za alpsko skijanje (crvena i crna
kategorija), ukupne duine 5 km, ski pas se
naplauje, a iznajmljuju se skije.
Plivanje: U Drvengradu se nalazi bazen, a
na reci Kamini se nalaze ureena mesta
za kupae.
Vonja arganskom osmicom: turistika
pruga namenjena obilascima parka prirode
starim vozom.
Poseta manifestacijama: Filmski i muziki festival Kustendorf, Meunarodni festival

dejeg folklora, Viteki turnir Svibor, seoska
slava Mokre Gore, Kranja i Kotromana, Meunarodna skijaka takmienja juniora i drugi.
Centar za posetioce
Nacionalni ekoloki centar, udaljen je 8
km od turistikog kompleksa Drvengrad.
U njemu je i konaite. Centar je otvoren
24 sata. Edukativni deo Ekolokog centra
sastoji se od uionice sa 25 mesta, sale za
sastanke i kancelarija za zaposlene. Zaposleni govore engleski, nemaki, italijanski
i francuski jezik. Ulaz se plaa za ulazak
motornim vozilima u Park prirode, samo na
granici sa BiH, kao i za posetioce Drvengrada na Meavniku.
Biljne vrste su brojne, a

izdvajaju se: ume hrasta,
bukve, crnog i belog bora,
smre i jele.
55
Fotodokumentacija:Turistika organizacija aak
Ovarsko-kablarska klisura
Predeo izuzetnih odlika Ovarsko-kablarska

klisura nalazi se u centralnom delu Srbije, na
teritorijama optina aak i Luani. Reka Zapadna Morava je izmeu planina Ovar i Kablar usekla klisuru impozantnih razmera.
KONTAKT
Turistika organizacija aak
Trg ustanka 4, aak
Tel: +381 (0)32 559 0203
E-mail: toc@ptt.rs
www.turizamcacak.org.rs
56
Da li ste znali?
Osnovno prirodno obeleje klisure ini reljef,
upeatljivi masivi Ovara i Kablara. Klisura je
duga 16 km, mereno du vijugajueg renog
toka. Zapadna Morava je ovde usekla tri meandra, od kojih su prva dva geomorfoloki fenomeni - ukljeteni meandri. Posebna atrakcija su brojni mali slapovi na Banjskom potoku,
desnoj pritoci Zapadne Morave. Klisura je stanite brojnih ivotinjskih vrsta, a meu njima
su umska kornjaa, barska kornjaa, areni
dadevnjak, kuna zlatica, kuna belica, jazavac,
divlja maka, vidra i druge. Prisutne su i brojne biljne vrste, esto reliktne: ruj, grab, grabi,
sitnolistna lipa, krunolistna lipa, crni jasen,
ruj, hajduka oputa, lovorolisni jeremiak. Na
obali reke, na malim zaravnima i priljubljeni uz stene nalazi se devet srednjovekovnih

manastira, jedinstvenih po mestu u kome
se nalaze i vremenu kada su nastali. Pored
manastira postoje tri sveta mesta obeleena
crkvama - kapelama, te svi ine jedinstvenu
celinu od dvanaest svetilita Srpske Svete
gore. Na levoj strani Zapadne Morave nalaze
se Blagovetenje, Ilinje, Savinje, Nikolje, Uspenje i Jovanje, a na desnoj Sretenje, Trojica,
Preobraenje, Vaznesenje,Vavedenje i Kaenica. U Klisuri je smetena i Ovar Banja, iji
se lekoviti mineralni izvori koriste za leenje
povreda miia, reumatskih oboljenja, sportskih povreda i konih bolesti.
Kako stii?
Udaljena je oko 160 km od Beograda, a 8 km
od aka. Moe se doi automobilom, autobusom, vozom i biciklom. Redovne autobuske
linije voze iz aka, Beograda, Kragujevca i
Nia, a do klisure je mogue doi i vozom (Be-
ograd - Bar) i biciklom magistralnim putem

M5 (E 761). Takoe, linijski taksi vozi od aka
i Poege. Du trase magistralnog puta postoji
vie parking lokacija. Najznaanije su u Meuvrju i Ovar Banji, ne naplauju se.
Smetaj i hrana
U Ovar Banji postoji wellness centar Kablar koji nudi i restoranske usluge. Takoe
u Ovar Banji i Meuvrju su i odmaralita,
restorani sa smetajem, auto-kamp, planinarski dom i brojni privatni kapaciteti za prenoite ili dui boravak uz restoranske usluge. U Ovar Banji je bolnica za rehabilitaciju
koja radi od maja do oktobra. Restorani nude
nacionalne i riblje specijalitete. Auto-kamp u
Ovar Banji ima 36 leajeva u 13 bungalova i
40 placeva za kampere.
Kako provesti vreme
Planinarenje: Devet obeleenih staza duine od 2,75 km do 6 km i visinskom razlikom
do 720 m. Ukupna duina planinarskih staza
oko 50 km. Planinarske rute su Ovar Banja
Vrh Kablara Ovar Banja ili Ovar Banja vrh Ovara Ovar Banja. Staze vode pored
pojedinih manastira, a na vrhovima su atraktivni vidikovci.
Biciklizam: ljubiteljima biciklizma na raspo-
laganju su biciklistike staze sa vie varijanti i

duinama od 25 km do 50 km.
Jahanje: Staza za jahanje sa 3 varijante i duinama od 20 km, 30 km i 43 km.
Rekreativni ribolov: Uz dozvolu, koja se
moe uzeti kod upravljaa.
Plovidba: Organizovane plovidbe meandrima
Zapadne Morave kroz Ovarsko-kablarsku
klisuru i vetako jezero Meuvrje, uz panoramsko razgledanje manastira Nikolje (mogunost posete) i Uspenje.
Avanture: Sportsko penjanje uz stene i alpinizam, mogue je iznajmiti opremu u klubu
za ekstremne sportove Armadilo i Planinarskom drutvu Kablar.
Sport i rekreacija: U Ovar Banji postoje
otvoreni tereni za male sportove, wellness
centar Kablar sa otvorenim i zatvorenim
bazenom.
Izleti: Posete manastirima Blagovetenje, Nikolje, Jovanje i Uspenje (na padinama Kablara) ili Vavedenje, Vaznesenje, Preobraenje,
Sv. Trojice i Sretenje (na padinama Ovara),
kao i crkvama: Ilinje, Kaenica, crkva peina, i
crkvi Svetog Save u peini na liticama Kablara.
Manifestacije: U Ovar Banji se tokom leta
organizuju muziki programi, knjievne veeri, pozorine predstave, izlobe, sportska
takmienja.
Centar za posetioce
U kancelariji Turistike organizacije aak,
kao i u Ovar Banji (+381 (0)32 559 6366)
je mogue dobiti informacije o atraktivnim
lokalitetima, smetajnim kapacitetima, ugostiteljskim objektima, manifestacijama. Rad-
Posebna atrakcija su brojni

mali slapovi na Banjskom
potoku, desnoj pritoci
Zapadne Morave
no vreme je od 8 - 20h, svakog radnog dana.

Zaposleni govore engleski jezik. Ovde je mogue dobiti turistike broure na srpskom,
engleskom, nemakom, ruskom, francuskom
i italijanskom jeziku. Ulaznica se naplauje za
organizovane grupe. U Ovar Banji nalazi se i
prodavnica suvenira.
57
Park prirode
Fotodokumentacija: JP Srbijaume
Golija
KONTAKT
JP Srbijaume
Tel: +381 (0)11 711 2770
www.srbijasume.rs
Park prirode Golija nalazi se u jugozapadnoj

Srbiji, Rakom okrugu. Obuhvata planinski masiv Golije izmeu 415 i 1.833 m.n.v. Na ovom
podruju se jasno uoavaju i smenjuju pojasevi
hrastovih, bukovih, zatim uma jele i smre.
Najvii vrh je Jankov kamen (1833 m.n.v.) sa
koga se prua vidik na prostranstvo uma,
panjaka i livada. Park prirode proglaen je
2001. godine za UNESCO Rezervat biosfere
Golija - Studenica. Povrina zatienog podruja je 75.183 ha.
Da li ste znali?
Jedna od osnovnih karakteristika Golije su veliki broj izvora, potoka i reka. Na njenoj severnoj
strani su mnoge klisure, meu kojima se izdvajaju klisure Studenice i Izubre sa tri manja vodopada. Posebnom lepotom odlikuju se tresave i
jezera, a najvea su Koaninovo i Dajiko jezero. Najvei deo parka se nalazi pod umama.
58
Golija je carstvo planinskog javora, a takoe je

bogata i bukovom umom. Neki delovi planine
imaju karakter praume. Od oko 1.100 zabeleenih biljnih vrsta, mnoge su reliktne ili endemine.
Goliju naseljavaju i brojne vrste sisara, kao to
su: slepo kue, alpska rovica, medved, vuk i lisica. Na Goliji je zabeleeno i 45 vrsta ptica koje
spadaju u grupu prirodnih retkosti. Posebna
kulturno-istorijska vrednost Golije su manastiri.
Manastir Studenica je na UNESCO listi svetske
kulturne i prirodne batine. Podigao ga je u XII
veku veliki upan Stefan Nemanja. Studenica
je jedan od najlepih srpskih manastira, glavna
zadubina dinastije Nemanjia, najznaajniji duhovni centar srpske srednjevekovne drave, ali i
jedan od najlepih spomenika rake graditeljske
kole. Zatim manastir Gradac sa crkvom Sv.
Blagovetenja iz XIII veka, zadubina je Jelene
Anujske, francuske princeze i ene kralja Uroa, gde je osnovana prva devojaka kola. Tu je i
manastir Pridvorica iz XII veka i drugi.
Kako stii?
Park prirode Golija udaljen je od Beograda
258 km, od Uica 98 km, a od Ivanjice 20 km.
Stie se vozom, autobusom, automobilom ili
biciklom. Podruje se nalazi na regionalnoj biciklistikoj ruti.
Smetaj i hrana
Centar za posetioce Bele Vode ima dva
trokrevetna apartmana. Planinski dom Golijska Reka namenjen je smetaju lovaca.
Kolibe na obroncima planine Vrhovi Golije.
Vie informacija o smetaju se moe dobiti i
na www.golija.rs.
Peaenje: Peaka tura do Koaninovog
jezera.
Planinarenje: Planinarsko drutvo Golija
organizuje planinarenje, smetaj i vodia
prilikom posete organizovanih grupa od
petnaestak lanova. Usluga se naplauje
(www.golija.rs).
Izleti: Na lokalitetima Rudno, Studenica,
esta Vrela, Jankov kamen, Mlana - Drvo

ljubavi, postoje nadstrenice sa klupama i
stolovima, i esmama.
Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu nabaviti u JP Srbijaume.
Lov: Lovite Golija nalazi se juno od Ivanjice. Na povrini od 32.507 ha gaji se i lovi
divlja svinja i srna, a organizuje se i lov na
vuka.
Skijanje: u Ski centru koji se nalazi 35 km
od Ivanjice, na nadmorskoj visini od 1350
metara. Ski staza je duga 450 m. Centar
poseduje ski lift i 50 kompleta skija za kolu
skijanja na Dajia brdu.
Avanture: Paraglajding na terenima Lisac,
Trnava, Odvraenica i drugim. (Paraglajding klub Golija, www.para-golija.org.rs)
Obilazak manastira Studenica, Gradac,
Pridvorica i Kovilje.
Golija je carstvo planinskog

javora, a takoe je bogata i
bukovom umom. Neki delovi
planine imaju karakter praume.
Centar za posetioce Bele Vode

Centar za posetioce se nalazi blizu Ivanjice
i tu se moe dobiti vie informacija o parku
prirode Golija. Strune i edukativne ture se
organizuju na zahtev, u pratnji vodia, a potrebno ih je zakazati unapred.
59
Spomenik prirode
Potpeka peina
Spomenik prirode Potpeka peina nalazi se
u Zlatiborskom okrugu kod Uica, u selu Potpee. Jedinstvena je po monumentalnom ulazu u
obliku potkovice.
Da li ste znali?
Fotodokumentacija:Turistika organizacija Uice
Potpeka peina je izvorskog tipa. Izgradile su

je ponornice koje poniru u Drenikoj dolini i
nakon podzemnog toka izviru iz peine ili iz
vrela, gradei Petnicu - peinsku reku. Ulaz u
Potpeku peinu visine 50 m svrstan je u najvie peinske ulaze u Srbiji i na Balkanu. U peini
se razlikuju dva glavna sprata na kojima je 12
celina. Pretpostavlja se da je u Potpekoj peini iveo ovek jo u doba neolita. Pronaeni su
arheoloki ostaci keramike, obraeni jelenski
rogovi i kremeno orue.
Udaljena je oko 190 km od Beograda i 14 km od

Uica. Moe se stii automobilom, autobusom
ili vozom do Zlakuse, koja je 2 km udaljena od
peine. Postoje redovne autobuske (Uice
Zlakusa Poega) i vozne linije (Uice Zlakusa Poega Beograd).
Razgledanje: Strune i edukativne ture po

peini.
Okolina: Peaenje - obeleene su staze od
preko 50 km.
Planinarenje: Planinarsko drutvo Rujno
(tel: +381 (0)65 5000 622).
Biciklizam: Udruenje Sport za sve (tel:
+381 (0)60 3230 379).
Avanture: sportsko penjanje i paraglajding, KBES
Soko (tel: +381 (0)64 3481 232).
Izleti: Posete lokacijama Spomenik na Gradini, Veala, Roka Banja i Terzia avlija.
Smetaj i hrana
Centar za posetioce
U selu Potpee nalaze se riblji, kao i restorani

domae kuhinje i etno park. U selu Zlakusa, uz
restorane, postoji i smetaj. U tamonjim domainstvima i specijalizovanim prodavnicama
mogue je kupiti i proizvode uvenih zlakukih
grnara. U selu Potpee je mini kamp sa 10 parcela za atore sa dodatnom infrastrukturom.
Roka banja je udaljena 5 km planinarskom
stazom od peine. Smetaj se moe potraiti
i u hotelima oblinjih gradova Uice i Poega.
Info punkt vodike slube ispred ulaza u peinu,

u selu Potpee. Ovde se mogu dobiti sve potrebne informacije, vodii, kao i broure na srpskom
i engleskom jeziku, mape i suveniri. Ulaz u peinu se naplauje. Radno vreme vodike slube
(+381 (0)63 585 304), april - novembar 10-18h
svaki dan. U Turistiko-informativnom centru u
Uicu (tel: +381 (0)31 500 555) mogue je dobiti informacije, vodia, broure na srpskom i
engleskom jeziku, mape i suvenire.
Kako stii
KONTAKT
Turistika organizacija Uica
Trg partizana 10, Uice
Tel: + 381 (0)31 514 761
E-mail: tours@open.telekom.rs
www.turizamuzica.org.rs
60
Kako provesti vreme
Spomenik prirode
Stopia peina
Fotodokumentacija:Turistika organizacija Zlatibor
Spomenik prirode Stopia peina je jedna

od najveih istraenih peina u Srbiji. Nalazi se
u Zlatiborskom kraju, na levoj obali reke Pritavice. Vrednosti zbog kojih je stavljena pod
zatitu su morfo-hidroloka obeleja speleolokih objekata - bigrenih kada, kao i ouvanje
endemine faune peinskih insekata.
Da li ste znali?
Stopia peina je rena peina, kroz nju protie Trnavski potok. Dugaka je oko 1700 m, ali
je za posetioce ureeno i obezbeeno 240 m,
du kojih se mogu obii pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana i Velika sala sa kadama,
Kanal sa kadama i Reni kanal. Svetla dvorana
je velelepni ulaz povrine otvora oko 630 m2.
Sa Tamnom dvoranom, koja je najvia, je spaja
ureena staza sa drvenim mostovima. Bigrene kade u Sali sa kadama, su izuzetno atraktivne i predstavljaju amblem peine, a preko
njih se u veem delu godine preliva voda. U
renom kanalu je vodopad Izvor ivota.
Kako stii?
Udaljena je 250 km od Beograda, 30 km od Uica i 19 km od centra Zlatibora. Nalazi se izmeu
sela Roanstvo, Trnava i Sirogojno, iz pravca
Uica, Zlatibora i Gostilja na regionalnom putu.
Mogue je doi automobilom, a postoje i lokalne
autobuske linije iz Uica, kao i organizovan prevoz autobusima. U blizini peine se nalazi parking za autobuse i automobile koji se naplauje.
Smetaj i hrana
U turistikim centrima Sirogojna i Zlatibora, u
okolini se nalaze hoteli, restorani i kafei, objekti za seoski turizam, banjski, kongresni, deji i
lovni turizam. Tu je mogue kupiti suvenire ili

lokalne proizvode.
Strune i edukativne ture organizuju se na
zahtev posetilaca.
Okolina - turistiki centri Sirogojno i Zlatibor pruaju raznovrsnu ponudu koja ukljuuje sportske
terene, kupalita u prirodi, otvorene i zatvorene
bazene, wellness centre, skijalita i klizalite, zatim peake, biciklistike, planinarske i staze za
jahanje, ureena izletita. Organizuju se i izleti za
goste sa polaskom sa Zlatibora.
KONTAKT
Turistika organizacija Zlatibor
Miladina Peinara 2, Zlatibor
Tel: + 381 (0)31 841 646
E-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs
www.zlatibor.org.rs
Centar za posetioce
Na ulazu u peinu postoji punkt turistike organizacije gde se mogu dobiti propagadni materijali na srpskom i engleskom jeziku. Stalno
su prisutni vodii, a ukoliko se rezervie unapred, posetiocima su obezbeeni i turistiki
vodii koji govore engleski jezik (+381 (0)31
583 377). Ulaz u peinu se naplauje.
61
UVAC
u Srbiji (6.185 m), a po lepoti i Tubia peina.

Pored beloglavog supa, ovde se moe videti i
suri orao, orao zmijar, veliki ronac, sivi soko,
planinski puzgavac, buljina i vodomar. Poslednjih godina, na podruje rezervata su se
vratile jo dve vrste orlova leinara, a to su
crni leinar i bela kanja. Najpoznatiji predstavnici sisara su slepi mi i vidra, koja se nalazi na
Evropskoj crvenoj listi, ali i vukovi, divlje svinje,
medvedi i srne. U neposrednoj blizini rezervata, u selu Boetii, nalazi se manastir Dubnica
iz XVII veka. Takoe, vredni panje su i crkva
brvnara u selu Radijevii i crkva brvnara u Peti,
kao i manastir Janja u selu Rutoi, iz XVII veka.
KONTAKT
Rezervat Uvac d.o.o.
Svetog Save 16, Nova Varo
Tel: +381 (0)33 64 198
E-mail: office@uvac.org.rs
www.uvac.org.rs
Specijalni rezervat prirode Uvac nalazi se

u jugozapadnoj Srbiji u Zlatiborskom okrugu. Obuhvata klisuru reke Uvac i njene pritoke. Rezervat povrine 7.543 ha, nalazi se
na 760 - 1.322 m.n.v., sa desne i leve strane
klisure reke.
Osnovnu vrednost ovog podruja ini kolonija
veoma retke i malobrojne vrste orla leinara
beloglavog supa, impozantne veliine sa rasponom krila do 3 m i sa jedinstvenom ulogom
u lancu ishrane.
Da li ste znali?
Atraktivna klisura istie se brojnim ukljetenim
meandrima i visokim liticama. Istie se Uaki krenjaki sistem, najdui peinski sistem
62
Od Uica je udaljen oko 50 km, od Kragujevca

i Sarajeva oko 200 km, od Beograda oko 260
km. Moe se doi automobilom, autobusom
i biciklom. Postoje redovne autobuske linije
iz Nove Varoi i Sjenice. Najblia eleznika
stanica je u selu Bistrica, optina Nova Varo,
udaljena oko 25 km od rezervata.
Smetaj i hrana
Ne postoje hoteli na podruju rezervata, ali e
uskoro biti zavren centar za posetioce koji e
imati i smetajne kapacitete. Postoji nekoliko
domainstava koja se bave seoskim turiz-
FOTO: Darko irovi
FOTO: Dragan bosni
Kako stii?
FOTO: Jaroslav pap
Peaenje: Ureeno je oko 40 km staza

obodom Uvakog jezera. Takoe, zapoeto
je ureenje staze obodom Zlatarskog jezera
(oko 20 km).
Strune i edukativne ture se organizuju
na zahtev zainteresovanih kola i fakulteta.
Teme su vezane za zatitu, ouvanje i unapreenje stanja ivotne sredine na zatienom
podruju. Najbolje vreme za posete je od aprila do oktobra.
Biciklizam: Peake staze se koriste i za planinski biciklizam.
Posmatranje ptica: Postoji nekoliko osmatranica sa kojih je fantastian pogled na meandre Uvca i na beloglave supove. Osmatranica Molitva, nalazi se na obodu Uvakog
jezera na 1.234 m.n.v., a naspram se nalazi
vidikovac Veliki vrh, na oko 1.200 m.n.v.
Vonja amcima i kvatromaranima Uvakim, Zlatarskim i Radoinjskim jezerom.
Plivanje u istim jezerima.
Posetama peinskim sistemima: U saradnji sa
Avanturistikim klubom Wild Serbia organizuje

se kompletan prolazak kroz Uake peine u
duini od oko 6 km (www.wildserbia.com).
Rekreativni ribolov: Dozvole se mogu nabaviti u prostorijama upravljaa.
Lov: Sve informacije vezane za lov i lovni turizam moete dobiti u Lovakim udruenjima
Kozomor'' iz Nove Varoi i Vrhovi iz Sjenice.
Avanture: Kajaking, dip safari, ronjenje, foto-safari.
Skijanje: Na planini Zlatar. Sve informacije u
Turistiko sportskom centru Zlatar i Turistikoj organizaciji Sjenica.
Poseta kulturno istorijskim i verskim
objektima: Nemanjia grad na Uvakom jezeru, Crkva u selu titkovo i drugim.
Manifestacije: Regata Radoinjskim jezerom
u avgustu, takmienje u ribolovu.
Centar za posetioce
Centar za posetioce se nalazi na lokalitetu Kokin
Brod, u neposrednoj blizini brane na Zlatarskom
jezeru. Tu moe da se kupi mapa rezervata i suveniri, dozvole za ribolov, da se ugovori razgledanje rezervata amcima i kvatromaranima,
kao i vozilima, biciklima ili peice. Ulaz u zatieno podruje se plaa. Informacije su dostupne
i na poetku Uvakog jezera, na lokalitetu Markova ravan, kao i na lokalitetu Rastoke u neposrednoj blizini Uvakog i Zlatarskog jezera. Promo materijal je dostupan u prostorijama uprave
zatienog podruja, u Novoj Varoi.
Osnovnu vrednost ovog podruja

ini kolonija veoma retke i
malobrojne vrste orla leinara
beloglavog supa.
FOTO: Rade preli
FOTO: Dragan bosni
FOTO: ivko kolainac
mom, a znatno ih je vie u neposrednoj blizini

rezervata. U seoskim domainstvima, pripremaju se tradicionalna jela i pia ovog kraja,
domai sokovi i rakija. U neposrednoj blizini
rezervata postoji nekoliko restorana i kafea,
informacije prua Turistiko-sportski centar
Zlatar (www.zlatar.org.rs) i Turistika organizacija Sjenice (www.turizamsjenica.com).
63
Regionalni park prirode
Fotodokumentacija; Zavod za zatitu prirode Srbije, Nenad SEKULI
Klisura reke Mileevke
KONTAKT
JP Srbijaume
Tel: +381 (0)11 711 2770
www.srbijasume.rs
64
Regionalni park prirode Klisura reke Mileevke nalazi se na jugozapadu Srbije, u

optini Prijepolje. Reka Mileevka je izmeu
planinskih masiva Zlatara i Jadovnika, formirala divlju krenjaku klisuru.
Da li ste znali?
Klisura reke Mileevke je duga 24 km, duboka
je 1.230 m, a na pojedinim mestima se suava
na svega 4 m. Utvreno je 561 biljnih vrsta to
ini oko 15% ukupnog broja vrsta i podvrsta
flore Srbije. Na podruju klisure izdvajaju se
zajednice omorike i crnjue, autohtona uma
pitomog kestena i bukve, meovita uma pitomog kestena i bora, kao i ume kestena i
graba. Utvreno je prisustvo 30 endeminih
taksona. Klisura je sklonite za mnoge vrste
ivotinja: srnu, divokozu, medveda, vidru, beloglavog supa, surog orla, orla zmijara, sivog
sokola i druge nacionalno i globalno zatiene
vrste. Na ulazu u klisuru nalazi se manastir
Mileeva koji je grobna crkva Svetog Save i u
njoj su sve do 1594. godine poivale moti najveeg srpskog svetitelja. Manastir je poznat i
po uvenoj fresci Belog anela, a na dva kilometra od manastira se nalazi srednjevekovni
grad Mileevac iz XIII veka. Na prostoru klisure
nalazi se strogi prirodni rezervat Ravnite.
Kako stii?
Podruje se nalazi oko 6 km istono od Prijepolja, koje se nalazi blizu granice sa Crnom
Gorom. Od Beograda je udaljeno 300 km, od
Podgorice 200 km, a od Sarajeva 180 km. Do
Prijepolja se moe stii Ibarskom magistralom i eleznikom prugom Beograd-Bar, a
odatle do zatienog podruja automobilom
ili autobusom.
Foto dokumentacija: JP Srbijaume
Smetaj i hrana
Manastir Mileeva u svom kompleksu poseduje i konake, a smetaj je mogue pronai i
u Prijepolju. Vie informacija se moe dobiti u
Turistikoj organizaciji Prijepolja (www.turizamprijepolje.org.rs).
Peaenje: Peaka tura Zlatar - Meanska
reka-Mileevka dugaka je oko 28 km, ima
ukupan uspon 790 m, srednje je teine.
Turistiko-planinarska staza Sopotnica - Divljaci
- Kaevo - Kumrijina esma - kanjon Mileevke manastir Mileeva dugaka je 18 km. Staza prolazi ivopisnim delom klisure sa mogunou
silaska do reke Mileevke. Staza je srednje teke
kategorije, ali je potrebno biti oprezan i i uvaavati instrukcije vodia.
Turistiko - planinarska staza Sopotnica - Divljaci - Kaevo - Hisardik - Savine isposnice
- manastir Mileeva - Kamena Gora dugaka
je 18 km. Prolazi se nekadanjim, najvie korienim karavanskim drumom koji je povezivao
Dubrovnik i Carigrad. Poseta ruevinama sred-
njovekovnog utvrenja Mileevca, damiji u Hisardiku gde se nalazi sveta knjiga Kuran stara
400 godina, izvoru Svetog Save u monakim
isposnicama podno Mileevca, srednjovekovnom manastiru Mileevi.
Planinarenje: Planinarska staza (5 km)
poinje ispod poslednjeg tunela naputene
trase puta, posle Ravnita nastavlja Meanskom rekom do sela Pocrkvine, odatle do
sela Aljinovii.
Izleti: Turistika organizacije Prijepolje organizuje izlete od maja do oktobra.
Obilazak manastira Mileeve i srednjovekovnog grada Mileevac, isposnica Svetog Save i
Hisardika. Suveniri i lokalni proizvodi su dostupni kod manastira Mileeva.
Na podruju klisure izdvajaju

se zajednice omorike i
crnjue, autohtona uma
pitomog kestena i bukve, kao i
ume kestena i graba.
65
Spomenik prirode
Fotodokumentacija: Planinarski klub Kamena Gora
Slapovi Sopotnice
km. Mogue je stii autobusom, automobilom i biciklom. Podruje se nalazi na lokalnoj
biciklistikoj ruti. Parking je pored Planinarskog doma i ne naplauje se.
Smetaj i hrana
Spomenik prirode Slapovi Sopotnice

nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, u Zlatiborskom okrugu na teritoriji optine Prijepolje,
na reci Sopotnici, na zapadnim padinama
planine Jadovnik.
Da li ste znali?
KONTAKT
Planinarski klub Kamena Gora
4. decembra 1, Prijepolje
Tel: +381 (0)64 828 9853
E-mail: info@pdkamenagora.rs
www.sopotnica.rs
Spomenik prirode obuhvata izvorite povrinskog toka reke Sopotnice sa vie stalnih i
povremenih karstnih vrela i izvora koji formiraju tokove. Reku Sopotnicu, pritoku Lima,
karakterie velika visinska razlika izmeu ua
na 465 m.n.v. i najvieg izvora na 1150 m.n.v.
Morfo-hidroloke vrednosti predstavljaju etiri
kraka vrela, vie izvora i sedam bigrenih terasa preko kojih otiu vrelski vodotoci gradei
ivopisne vodopade i slapove. Po atraktivnosti
se izdvaja Veliki vodopad. Osim vodopada i
slapova, atrakcija ovog podruja su stare i obnovljene vodenice. Flora Sopotnice obuhvata
62 vrste mahovina, to predstavlja visok diverzitet za izuzetno malo podruje.
Kako stii?
Slapovi Sopotnice udaljeni su od Prijepolja 21
km, od Podgorice 170 km, od Beograda 310
66
Planinarski dom raspolae sa smetajnim kapacitetima, a kamp sa prateom infrastrukturom se nalazi pored. Restorani sa tradicionalnom hranom i piem mogu se nai u seoskim
gazdinstvima: Miloa Ljujia, Slavie Janjuevia, Predraga Tmuia i Branka Ljujia.
Peaenje: Kruna tura je laka - obilazak Vodopada (3h), srednja je Sopotnica - Jadovnik - Katuni - Sopotnica (6,5h), a teka je Sopotnica kanjon Mileevke - Manastir Mileeva (8h).
Planinarenje: Planinarskim stazama (53 km).
Biciklizam: Biciklistike staze (40 km).
Izleti: Ureena izletita su pored starih vodenica.
Centar za posetioce
Planinarski dom se nalazi na ulazu u zatieno podruje i tu su dostupni promotivni materijal i lokalni proizvodi. Informacije se mogu
dobiti i na ruskom jeziku. Strune i edukativne ture se organizuju na zahtev.
CIP -
,
502.211(497.11-751.2)(036)
338.485:502(497.11)(036)
ATLAS turistikih potencijala zatienih
podruja Srbije. - Beograd : #Program
Ujedinjenih nacija za razvoj #UNDP, 2012
(Beograd : Sapient graphic). - 66, 66 str. :
fotogr. ; 23 cm
Nasl. str. pritampanog engl. prevoda: Atlas
of tourism potentials of Serbian protected
areas. - Tira 4.000.
ISBN 978-86-7728-196-0
a) - - b)
-
-
COBISS.SR-ID 195094028
67

Atlas SRP

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Atlas SRP

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

atlas

Specijalni rezervati prirode

26 Predeo izuzetnih odlika

46 Predeo izuzetnih odlika

Predeo izuzetnih odlika

28 Specijalni rezervat prirode

48 Predeo izuzetnih odlika

30 Predeo izuzetnih odlika

50 Specijalni Rezervat Prirode

Specijalni rezervat prirode

10 Specijalni rezervat prirode

16 Specijalni rezervat prirode

12 Specijalni rezervat prirode

Veliko ratno ostrvo

11 Specijalni rezervat prirode

56 Predeo izuzetnih odlika

Kanjon Vratne sa dva

18 specijalni rezervat prirode

22 Specijalni Rezervat Prirode

44 Specijalni rezervat prirode

24 Specijalni rezervat prirode

62 Specijalni Rezervat Prirode

Urednik, prevod i dizajn:

64 Regionalni park prirode

Specijalni rezervati prirode

Fotodokumentacija: JP Pali Luda

Predeo izuzetnih odlika

Specijalni rezervat prirode

nih vrsta ptica. Ime jezera potie od maarske

Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

Specijalni rezervat prirode

Specijalni rezervat prirode Selevenjske pustare se nalazi uz granicu sa Maarskom,

Predeo izuzetnih odlika

Predeo izuzetnih odlika Subotika peara

Selevenjske pustare su udaljene 23 km od Subotice i 22 km severozapadno od Kanjie. Imaju

Subotika peara je udaljena 8 km od Subotice

Specijalni rezervati prirode

Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

Tresetite). Postoji prilaz iz Subotice asfaltnim

U objektu Vizitorskog centra Luda postoji

Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

Manifestacije: Ludako jezero - takmienje u

Specijalni rezervat prirode

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje nalazi se u Vojvodini, u Zapadnobakom

Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

navlje naseljava najvea populacija evropskog

znaju sa temama vezanim za zatitu prirode,

Gornje Podunavlje predstavlja

Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

Specijalni rezervat prirode

Panjaci Velike droplje

Fotodokumentacija: Lovako udruenje Perjanica.

Zatieno podruje je udaljeno oko 15 km od

Specijalni rezervat prirode Panjaci velike

Podruje predstavlja tipino panonsko

Atlas turistikih potencijala zatienih podruja srbije

Specijalni rezervat prirode

Fotodokumentacija: Milan KNEEV

Specijalni rezervat prirode ,,Slano Kopovo

idski i Miloevako - Kikindski. Vozilo se ostavlja

Specijalni rezervat prirode

Fotodokumentacija: Ribarsko gazdinstvo Eka a.d.

znovrsnim sisarima, mnogi pripadaju retkim

Specijalni rezervati prirode

26 Predeo izuzetnih odlika

46 Predeo izuzetnih odlika

28 Specijalni rezervat prirode

48 Predeo izuzetnih odlika

30 Predeo izuzetnih odlika

50 Specijalni Rezervat Prirode

Specijalni rezervat prirode

10 Specijalni rezervat prirode

16 Specijalni rezervat prirode

12 Specijalni rezervat prirode

11 Specijalni rezervat prirode

56 Predeo izuzetnih odlika

18 specijalni rezervat prirode

22 Specijalni Rezervat Prirode

44 Specijalni rezervat prirode

24 Specijalni rezervat prirode

62 Specijalni Rezervat Prirode

64 Regionalni park prirode