You are on page 1of 236

Mirko orevi

NEGATIVNA
SVETOSAVSKA
PARALIPOMENA

Prireivai:
Pavel Domonji i Ksenija orevi Lonard

VPA, Novi Sad, 2015.

Mirko orevi
NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA
Prireivai:
Pavel Domonji i Ksenija orevi Lonard
Izdava:
Vojvoanska politikoloka asocijacija (VPA), Novi Sad
Edicija:
Politeja
Knjiga 3
Urednik:
prof. dr Duko Radosavljevi
Recenzetni:
prof. dr Boko Kovaevi
prof. dr Duko Radosavljevi
Lektor:
Bernarda Radosavljevi
Priprema:
Andrej Palananin
Likovno reenje:
Gordana Vidanovski orevi
Tira:
200 primeraka
Prelom i tampa:
Tampograf, Novi Sad
Knjiga je objavljena zahvaljujui pomoi Pokrajinskog sekretarijata za
kulturu i javno informisanje Vlade AP Vojvodine Novi Sad

SADRAJ
PAVEL DOMONJI: Umesto uvoda ...........................................................5
MIRKO OREVI:
NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

Sumorna jesen patrijarha Pavla................................................11


Skica za jednu morfologiju ideja...............................................21
Nedefinisano svetosavlje.............................................................29
Lik u pozadini ikonostasa..........................................................51
Svetitelj na elu vujeg opora...................................................61
Ratniko-patrijarhalno svetosavlje............................................71
Monistiki kulturni obrazac......................................................79
Svetosavlje u palanci...................................................................96
Svetosavska lira i knjievna la............................................101
Zatvoreni krug ideolokog obrasca.........................................103

TREPERAVA SVETLOST MIRKA OREVIA


BRANKO KUKI: ovek koji e doi...................................107


ZLATKO PAKOVI: Nagrada je Mirko orevi...............108
VLADIMIR ILI: Hrianin etike odgovornosti..................112
IVAN MILENKOVI: Protiv banalnosti...............................115
SVETISLAV BASARA: Mirkovo preseljenje........................119
SVETLANA LUKI: Mirkov Isus.........................................121
BOJAN TONI: Dobar ovek i mera ljudskosti............123
TEOFIL PANI: Seanje na Mirka orevia..................125
DRAGAN BANJAC: Odlazak poslednjeg velikog erudite..129
MILO VASI: Vapaj iz pustinje...........................................132
PAVLE RAK: Dobar ovek.......................................................134
JAROSLAV PECNIK: Kranski buntovnik i(li) heretik....138
BRANKO NOVAKOVI: Glosa o Mirku oreviu.........144
TOMISLAV IGMANOV: Odlazak Mirka orevia......152
NEDIM SEJDINOVI: Panker u crkvi..................................159
BOKO KOVAEVI: Mirko orevi njim samim.....165

MILAN VUKOMANOVI: Hrianski personalista,


civilni intelektualac...................................................................169
FILIP DAVID: Smrt u prisustvu vlasti................................177
NEBOJA POPOV: Bez spokoja u pokoj.............................181
LATINKA PEROVI: Mirko orevi: s one strane zla..187
PAVEL DOMONJI: Gle, kakav velianstven vernik............191
MILE BABI: Istinski kranin.............................................198
DR ROMAN MIZ: U spomen na Mirka orevia...........200
ZLATOJE MARTINOV:
Mirko orevi hodajua enciklopedija............................202
DINKO GRUHONJI: Na ika Mirko.................................205

BIBLIOGRAFIJA MIRKA OREVIA (izbor)...........................211

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

UMESTO UVODA
Pre nekoliko godina, sa Pavelom ipickim agijem, posetio
sam Mirka orevia, u njegovoj kui u imanovcima. Jesenji dan,
siv, suv i prohladan. Sedeli smo u toploj sobi i razgovarali, kao i mnogo
puta do tada. U neko doba, Mirko je ustao, otiao u drugu sobu i vratio
se sa plavom fasciklom u ruci. Pruio mi je fasciklu i rekao da na
brzinu pogledam njen sadraj. Otvorio sam je, panju mi je privukao
naslov Svetosavska paralipomena. Listajui stranice, nailazio sam i
na druge interesantne naslove Nedefinisano pravoslavlje, Lik u
pozadini ikonostasa, Svetitelj na elu vujeg opora, Svetosavska
lira i knjievna la...
Piete novu knjigu, upitao sam. Ja radim, mladiu, glasio
je Mirkov odgovor. Zamolio sam ga da mi dozvoli, kada mi je ve dao
fasciklu, da je ponesem kui i na miru proitam ono to je napisao.
Samose nasmejao i, okrenuvi se ka agiju, rekao: Na prijatelj misli da
sam ja naivan. Kao da ja ne znam da e on, im izae iz kue, otii u prvu
fotokopirnicu i fotokopirati sve to se u fascikli nalazi. Podigao je prst i
nastavio u, njemu svojstvenom, aljivom tonu: Pod pretnjom najstroih
sankcija, strogo je zabranjeno da se rukopis iznosi iz kue, umnoava i
distribuira. Zatim se uozbiljio i dodao: Piem o svetosavlju. Nisam jo
zavrio, anije ni trenutak da se ovakvo tivo sada objavljuje.
Gonjen znatieljom, pitao bih ga, s vremena na vreme, kako
stoji stvar sa Paralipomenom i gotovo svaki put dobijao isti odgovor:
Polako, to ste tako nestrpljivi? Pa, vreme se u crkvi meri vekovima.
Moda u crkvi, uzvraao bih, ali izvan nje vreme se meri znatno
kraim vremenskim jedinicama. Tek, nisam krio svoju radoznalost, a
ni Mirko nije menjao svoj odgovor.

Mirko orevi

To, meutim, ne znai da se nije bavio Paralipomenom.


Kada sam, nakon njegove smrti, zahvaljujui predusretljivosti njegove
supruge, dobio rukopis, video sam da je Mirko precrtao raniji naslov i
rukom ispisao novi Negativna svetosavska paralipomena. Napomene
ispisane na marginama, brojne teze ispisane rukom i umetnute izmeu
stranica rukopisa, govore da mu se Mirko vraao, da je radio na njemu,
ali da, na alost, nije uspeo i da ga zavri.
Veinu onoga to je Mirko dopisivao rukom nisam uspeo da,
prekucavajui tekst, odgonetnem. Pred itaocima se, dakle, nalazi samo
tekst to ga je Mirko otkucao na pisaoj maini. No, i takav, nezavren,
on e, verujem, itaocima biti interesantan. To, dakako, ne znai da e
se itaoci i sloiti sa svim stavovima i ocenama koji su u njemu izneti.
Uostalom, Mirkovi tekstovi ni ranije nisu itaoce, sluaoce
na predavanjima ili uesnike na tribinama, ostavljali ravnodunim.
Seam se reakcije redakcijskih kolega, kada je u Republici objavljen
njegov ogled Povratak propovednika. Sramota je da se ovako pie o
najumnijoj srpskoj glavi, govorili su oni koji jedva da su ita proitali
od onoga to je Nikolaj Velimirovi napisao. Od deset planiranih
predavanja o srpskoj antimoderni u Novom Sadu odrana su samo tri.
Ciklus je prekinut nakon treeg, i to Mirkovog predavanja o Nikolaju,
jer je pretila opasnost da publika pone fiziki da se obraunava sa
predavaima i organizatorima.
Podseam na ova dva detalja zbog toga to, pored ostalih, ukazuju
na jedan od problema srbijanskog drutva nespremnost da kritiki misli i o
sebi, i o autoritetima, kako svetovnim, tako i verskim. Sa tom nespremnou
Mirko se neprestano suoavao. Bio je svestan da e kritika crkve i jerarhije
u drutvu u kojem crkva, barem prema rezultatima javno-mnenjskih
istraivanja, uiva veliko poverenje pre voditi nesporazumima i otporima,
nego to e nailaziti na razumevanje i prihvatanje.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

Mirkova kritika, meutim, nije bila izraz zlovolje, nego


logina i sasvim oekivana reakcija na pretvaranje crkve u monu silu
eljnu privilegija i uticaja na drutvena zbivanja. Drugaiji od kritikog
odnosa se nije ni mogao oekivati od oveka koji misiju crkve nije
prepoznavao u irenju nekakvog svetosavskog nacionalizma, nego u
evangelizaciji, u svedoenju Hristovog nauka u kome, prema glasovitoj
izreci apostola Pavla, nema vie ni Judena, ni Grka.... Treba li dodati
ni Srba!? U ovome je Mirko bio posve jasan i nedvosmislen
hrianskom univerzalizmu protivan je svaki nacionalizam. Svaki, pa i
onaj koji (bi) se krstio imenom sv. Save.
Da Mirko nije spadao meu ljude koji pozlauju legendu,
nego meu one koji, sloj po sloj, skidaju pozlatu, govori i prvi od tri dela
ove publikacije. U prvom delu je Negativna svetosavska paralipomena.
Dva, od ukupno deset eseja koji je ine, Mirko je tek poeo da pie.
Teze koje je otkucao na maini i kasnije dopisivao rukom, nije stigao
da razvije i uoblii u tekstualnu i smisaonu celinu. Paljiviji itaoci
e primetiti da su reenice na poetku prvog eseja preuzete iz jednog
ranije napisanog, znatno kraeg Mirkovog lanka. Pre petnaest godina,
u dodatku Peat dnevnog lista Danas, Mirko je objavio lanak pod
naslovom Nedefinisano svetosavlje. U ovoj publikaciji je, pod istim
naslovom, esej sadrajno dublji u zahvatu i obimniji u izvoenju u
odnosu na lanak koji mu je predhodio.
U drugom delu publikacije su prigodni tekstovi koji su u raznim
medijima Republici, Danasu, Novom listu, Vremenu, Novoj misli,
Pobjedi i zborniku Juki, odnosno portalima Peanik i Autonomija,
objavljeni povodom Mirkove smrti. U ovom delu su i tekstualizovana
izlaganja sa dva skupa organizovana u Beogradu i Novom Sadu, Mirku u
ast. Napokon, u ovaj drugi deo uvrteni su i prilozi Ivana Milenkovia,
Vladimira Ilia i Romana Miza, Mirkovih poznanika i potovalaca, koji
su napisani na molbu prireivaa publikacije.

Mirko orevi

Trei deo ini izabrana bibliografija. U odnosu na bibliografiju


objavljenu u Mirkovoj knjizi Kiobran patrijarha Pavla, ova se razlikuje
u broju autorskih dela. Ako ne u bibliografiji, onda bi, barem, u ovoj
uvodnoj napomeni trebalo zabeleiti da je Mirko napisao i knjigu
re je o njegovoj doktorskoj radnji utljivi Bog - Knjievna misao
Lava estova. Knjiga, na alost, nije objavljena, jer je Mirko odustao
od doktorata.
U prireivanju ove publikacije uivao sam podrku Mirkovih
i mojih prijatelja i kolega. elim posebno da se zahvalim Mirjani
orevi i Kseniji orevi Lonard, Mirkovoj supruzi i keri, te
Duku Radosavljeviu. Bez njihove predusretljivosti, nesebine pomoi
i agilnosti put ove publikacije do italaca bio bi znatno dui i tei.
Verujem da e raznovrsno Mirkovo spisateljsko i prevodilako
delo privui panju buduih istraivaa, te da e oni i u ovoj publikaciji
nai predmet vredan spoznajnog interesovanja.
Ne mogu a da (se) na kraju ne podsetim da je Hana Arent
u knjizi Ljudi u mranim vremenima napisala da i u najmranijim
vremenima mi imamo pravo da oekujemo neko osvetljenje... ono
moe manje da potie od teorija i ideja nego od nesigurne, treperave
i esto slabe svetlosti koju neki mukarci i ene u svojim ivotima i
delima zrae pod bilo kakvim okolnostima i prosipaju u okvirima
datog im vremena na ovom svetu.
Za sve nas, koji smo poznavali Mirka, itali njegove knjige,
sluali njegova izlaganja, druili se i sedeli sa njim na klupi u dvoritu,
Mirko je bio upravo to treperava svetlost.
Pavel Domonji

Mirko orevi

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

11

SUMORNA JESEN PATRIJARHA PAVLA

Onaj ko bude pisao biografiju i opisivao pedeset i petog


prvosvetenika na tronu sv. Save g. Pavla jedini je meu pravoslavnim
patrijarsima danas o ijem liku i delu ozbiljnije monografije nema
nai e se pred zaista tekim poslom. Njegov dolazak na elo SPC
bukvalno se poklapa sa poetkom jedne od najmunijih decenija u naoj
novijoj istoriji. Tu deceniju istraivai su ve oznaili kao doba naeg
nesporazuma s modernitetom, a neki ak govore o vremenu jo jednog
naeg bekstva iz istorije. Moe se to rei i manje sveanim stilom, ali
ostaje injenica da su to bile godine u kojima je vladao balkanski bog
Mars umesto hrianskog boga ljubavi. Ostae zapameno mnogo toga
to je patrijarh Pavle kao ovek i prvosvetenik uinio, a naravno i ono
to nije, a mogao je. On je opominjao da budemo ljudi jer Bog nas
gleda, govorio je javno i pisao da nee ni najmanju, a ne veliku Srbiju
po cenu zloina, podseao je da u dravi koja je otadbina, ma ide
samo do granica, a tek u imperiji, koja se maem i osvajanjem gradi,
ma ide dokle sila moe. Jasno je naglaavao i to u mnogo navrata
da u modernim vremenima Crkva ne moe upravljati dravom, kao
to ni drava ne moe upravljati Crkvom, ali njegov glas nije dopirao
do monika i ratovoa, pa ni do uiju brae arhijereja u tim mranim
vremenima. Vernici ga rado primaju i sluaju, ali su ga i u Sinodu i u
Saboru esto dezavuisali, pa i poniavali, i to javno. Godine 1995. u
vreme Dejtona grupa za pritisak koju su inile neke uticajne vladike
je nameravala da mu podnese ostavku koju je trebalo samo da potpie.
Bilo kako bilo, ne moe se sporiti da je hrabro nosio svoj krst.

12

Mirko orevi

(nedostaje deo teksta)


...svetosavlje je ostajalo maglovit pojam. Ako je to srpska
ideja ne bi trebalo gubiti iz vida da Srbi imaju ne jednu ideju, i kakva
god ona bila, ta ideja nije jedna, niti po prirodi stvari to moe biti.
Ako je to naa vena duhovna vertikala, nije jasno gde se ona i kako
te posebno ime odvaja od nekakve horizontalne istorije, ivota i
kulture jednog naroda. Ostaje neka tajanstvena paradigma, pri emu
nije jasno ta je u njoj pravi i realni znak. Pominje se svetosavlje i kao
kulturni obrazac, ali ako je obrazac po prirodi pluralan, nije jasno kako
bi svetosavlje bilo obrazac koji stoji izvan vremena i prostora. Tako se
paradigma na svoj nain zaustavila u vremenu i prostoru. Svetosavlje
se tako pribliava pojmovima kakvi su Kosovo i Kosovska bitka, uz jo
itavo obilje slinih koji se, uostalom, spliu u jednu celinu. Svetosavlje
je neto vanije dakle i od sv. Save i od istorije, i tako se dri u nekoj
panorami ideja, iako nije definisano.
Taj se problem moe objanjavati samo u znaku specifinog
ideolokog erosa koji ukida svaku mogunost racionalnog objanjenja.
Tu se egzaltacija etno-nacionalnog i metafora najsrenije slau.
Neki primeri su zaista neobini u njihovoj senci stoji i zagonetno
svetosavlje i njihovi autori su, barem u tome, sasvim jasni. Opsenjeni
snagom erosa, oni ne mare za bilo kakav sistem dokaza, i odvajaju se
od istorije sasvim lagano.
Svi znaju ta je svetosavlje i niko ne zna ta je to i u tome
nema paradoksa.
***
Kada se pojmovi kakvi su Kosovo Vidovdanska etika
poraz na Kosovu 1389. i objanjenje da je to biranje carstva nebeskog

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

13

spoje, a spojeni jedino i funkcioniu, onda snaga ideolokog erosa


pulsira snano, ali ukida svaku mogunost racionalizacije, odnosno
nekog objanjenja pojma o kojem je re. Logika takvih tumaenja
izvire iz pomenutog ideolokog erosa. Kosovo je ona teritorija
kae egzaltirano poznati pesnik koju je stvorila poezija i odrei se
nje znai odrei se sebe, jer je na Kosovu poezija pobedila istinu. U
magmi ovakvih metafora nema nekog izgleda da se racionalno sudi
ni o Kosovu, ni o svetosavlju, jer je Vidovdanska etika izvedena
iz dva izvora: jedan je epska pesma ija istina i u modernom
pesnikom iskazu ostaje, a drugi je puls ideolokog erosa koji se ne
pokorava racionalnom suenju. Da bi se svetosavlje nekako objasnilo
i neto znailo u panorami ideja valjalo bi se osloboditi ovih i slinih
ideolokih klieja. Ideoloki eros meutim ve po svojoj boanskoj
prirodi ne dozvoljava iskakanje iz tog polja. Ako pesnici ne razlikuju
istorijsku i pesniku istinu, u tome neke logike ima ako bi se poezija
poklapala sa istorijskom istinom, poezije ne bi bilo. Ali kada se nastoji
da se istorija svede na pesniku istinu onda nema ni istorije, ni poezije.
Sa svetosavljem je problem upravo u tome, i stoga se i ne zna ta je
to svetosavlje. est stotina i etrnaest godina nakon Kosovske bitke,
jedan istaknuti teolog vladika A. Jevti ovako razmilja o itavom
spletu takvih pojmova. Od srpskog stradanja na Kosovu prolo je
eststotina etrnaest godina, ali i velike pobede krsta i vaskrsa. Stradao
je sveti muenik Vid po kome ovaj dan i nosi ime ali su Srbi na
ovaj dan progledali na putu za carstvo zemaljsko i nebesko. Iskaz je,
vidi se, teoloki semantizovan i obojen nacionalnom patetikom, ali
celina njegovog znaenja stoji u znaku ideolokog erosa i to nije teko
dokazati tako se postupa inae i sa drugim pojmovima, a posebno
sa svetosavljem. Oni dobijaju ulogu soiva koje sabire u sebi neke
energije, a izvorite je u erosu ideolokog tipa. Najpre neke injenice

14

Mirko orevi

koje su morale odstupiti u ovakvom pristupu, odnosno koje su se


izgubile pod dahom erosa koji je ideoloki svesno funkcionalizovan.
Sve je svedeno na vidovdan, a to je jo jedan pojam koji je izveden
iz ideoloke matrice, ali se tu stvari komplikuju i reenje se daje
samo ako se prihvati da je prostor pesnike imaginacije realniji od
istorijskog prostora. Tako biva i sa likovima. Drugim reima, nema
zabune o svetosavlju se govori i u vezi sa sv. Savom i bez ikakve veze
sa njim. Tako je i ovde u iskazu poznatog teologa. Pravoslavna tradicija
ne poznaje takvog muenika po imenu Vid, a u katolikoj tradiciji se
muenik Vid pominje, ali nema veze sa Kosovom i vidovdanom.
Teko je poverovati da ugledni teolog ne zna za injenice
koje su danas svima poznate, odnosno da je Vid drevno pagansko
boanstvo koje je nepoznato pravoslavnoj tradiciji. Toga dana Crkva
slavi sv. proroka Amosa koji je bio slava kneza Lazara. Po svoj prilici
je impuls boga Erosa bio snaniji od injenica koje istie i Pravoslavna
enciklopedija u posebnoj odrednici. Druge su injenice neto to jo
vema zbunjuje. Naime, u knjizi M. Popovia Vidovdan i asni krst
problem je istraen i objanjen jo bolje. Do samog kraja XIX veka,
Crkva se drala drugog principa. Naime, Crkva je branila slavljenje
vidovdana jer taj dan ne samo da nije uvrten meu praznine dane,
nego ni spomena o tom danu nema, dakle zapovedni praznik nije.
Tek nakon Kumanovske bitke, ovaj je dan upisan crvenim slovom
u kalendar i razlozi su jasni. Ono to nije jasno jeste da se i danas
godine 2003. pesnika i legendarna istina uzima kao istorijska istina.
Razlozi su u snazi i dahu pomenutog ideolokog erosa to je postupak
na svoj nain karakteristian.
Ova ideoloko-politika matrica pokriva pojmove koje smo
pomenuli, a meu njima je i svetosavlje.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

15

Po svemu sudei, i svetosavlje ostaje neki takav pojam koji


nije jednostavno racionalizovati. On nije izveden iz imena kako
se izmi izvode nego je u pitanju sloenica, ali je najvea nevolja u
tome to je teko rei ta bi sve taj pojam mogao da obuhvati. To ne
predstavlja problem pomenutom teologu, jer je on nainio izbor iz
svog ideolokog ugla iskrivljena svest je njemu bitna u svemu, bez
obzira na to koliko je postradala sama istina i koliko su zanemarene
elementarne injenice o pojmovima koji se grupiu u krugu famozne
vidovdanske etike. Time se objanjava ono to smo pomenuli da svi
znaju ta je svetosavlje i, istovremeno, niko jasno ne artikulie ta je to.
Krug takvih pojmova je irok. Sa svetosavljem je on otvoren i jednako
se iri u znaku ideolokog erosa. Drugim reima, i rodoljubiva fraza,
i iskaz istoriara, i pesnika metafora te sasvim slobodna esejistika
varijacija obeleeni su peatom takvog zanosa. To se ponavlja u
odreenim periodima po zakonu ponavljanja takve ideoloke matrice.
***
Ovako hipostazirani pojmovi iz kruga kosovskog mita
svetosavlje posebno dobijaju konture neke vene ideje, u cilju
otkrivanja isto tako vene paradigme. Nevolja je u tome to se
paradigme takve vrste mogu nai i ideoloki trajati, ali se ne mogu
pojmovno racionalizovati kao odreena ideja i ne prepoznaju se lako
u nekoj jasnije koncipiranoj panorami ideja i idejnih koncepata. To
se najbolje vidi na primeru tumaenja lika i dela sv. Save i svetosavlja
koje se na najrazliitije naine iz toga dela izvodi. Jedna slobodna
varijacija pesnika M. Bekovia o tome reito govori Tako je
osamnaestogodinji sv. Sava poginuo u drugom svetskom ratu i to
na onoj strani koja je poraena. U prostoru pesnike imaginacije

16

Mirko orevi

poruka je poznatog pesnika sv. Sava sa svojim delom ne stoji u


pozitivnoj tradiciji, iako pesnik nije imao nameru da to naglaava.
Bilo kako bilo, stvari tako stoje. Jedno usko ideoloki koncipirano
svetosavlje stoji zaista po strani od odreenih tokova istorije i nikako
se ne uklapa u pozitivnu tradiciju. Po sebi se razume da sv. Savu u
svom i u potonjim vremenima ne treba vezivati za svako svetosavlje, ali
je ovde, u ovakvom vienju stvari, svetosavlje gotovo zbirna imenica
za jednu tradiciju. Moglo bi se pomisliti da je pesnikov iskaz primer
rei koja ne obavezuje, ali ni tu stvari ne stoje sasvim tako. Suena
ideoloka svest zaista ne moe da ponudi drugu sliku, osim one
iskrivljene. Ako se svetosavlje izvede neposredno iz sv. Save to se
ini otvaraju se druga, nimalo jednostavna, pitanja. Najpre je li u
vreme sv. Save neeg slinog bilo, a potom gde stoji lik koji nas gleda
iz ikonostasa, kako ga razumeti u autentinom istorijskom kontekstu
i kako ga vezivati ili odvajati od svetosavlja kao ideolokog obrasca.
U jednom momentu se ini da je u pitanju mrtva paradigma jedna
hipostazirana ideja u drugom, pak, da je po sredi iva tradicija ili deo
te tradicije. Oni koji ostaju verni ideolokom obrascu su sasvim jasni
I danas svoj opstanak vidimo u to vernijem sledovanju sv. Savi
stoji u jednom eseju-uvodniku poznatog glasila Crkve Sveti knez Lazar
iz 2003. Tu je paradigma sauvana i ne podlee nikakvom kritikom
prosuivanju. Dalje sledi tipian panegirik. Van njegovog puta sve je
drugo stranputica kae se dalje van njegovog duha sve drugo su
zlodusi, van njegove prosvete sve drugo je mranjatvo. Ovakav iskaz
o sv. Savi ne govori mnogo, ali govori o nekom i nekakvom svetosavlju
i predstavlja neku vrstu ideolokog programa. U stilu panegirika i
zakljuak je jasan On prevazilazi svaku re ljudsku, on je iri od
svake misli ljudske. Pada u oi da takvih ocena nema ni u delima
savremenika sv. Save, odnosno ako neeg slinog ima u hagiografijama

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

17

to je u kontekstu vremena razumljivo. Ovde je ulogu igrao pominjani


ideoloki eros koji sasvim zasenjuje um i razum i od lika i dela gradi
jednu paradigmu koja ostaje u nekakvom svetu ideja, ali u istorijskoj
realnosti nikako osim kao ideoloki obrazac do ega je piscima
ovakvih pohvala i stalo.
U znaku ideolokog erosa stoje i sudovi o sv. Savi i svako
poimanje nekog svetosavlja kao ideologije.
Pomenuti pisac programskog uvodnika u uticajnom crkvenom
glasilu ne moe da odgovori na pitanje o tome ta je to svetosavlje,
ali mu to ne smeta da izloi ideoloki program. To je mogue samo
u senci venog ideolokog erosa, drugaije nikako. Naoj omladini
koja luta od zapadnog novoverstva kae on do istonih gurua,
traei svoje duhovno jezgro, daleko je poznatiji hinduizam nego li
svetosavlje. Nema dokaza da mi imamo neku tradiciju poznavanja
ili neke recepcije hinduizma pomodarstva u naoj sredini kao i
drugde ima ali se ne vidi ni ta je to svetosavlje koje se podie na
nivo intelektualne paradigme. Ono to se nudi je neki obrazac koji
je to je osnovni problem nedoraen tokom vekova i koji je do
danas ostao nedoraen. Danas smo se upregli nastavlja ideolog
sa zapadnjacima u isti jaram. I to je znak otpadanja od svetosavlja,
ali i u ovakvom iskazu ono najbitnije nije jasno. Mi jesmo u krugu
jedne civilizacije za koju se priznaje da je naa i zapadnjaka, ali se
svetosavlje vidi to je jasno kao neto to nadilazi i Istok i Zapad, to
nije esto u razmiljanjima o sv. Savi i svetosavlju. Obino se smatra
da je sv. Sava iznad Istoka i Zapada, ili izmeu, ali se u novije vreme
polazita meaju. To bi bio neki univerzalni model iako je po svojoj
prirodi na i tu se zabune oko svetosavlja zgunjavaju u magmu.
Pitanja koja se otvaraju su brojna i nimalo jednostavna koliko
god se to inilo drugaije.

18

Mirko orevi

Svetosavlje je ideja izvedena iz dela sv. Save ili na osnovu


onoga to je u njegovom delu neka vrsta idejnog fonda, ali to bi
podrazumevalo da je sv. Sava tvorac svetosavske ideje. To nije sluaj,
jer u delu sv. Save i u njegovom vremenu takvog idejnog koncepta
nema, a sam izraz je nastao tridesetih godina XX veka. Svetosavlje je
naa srpska ideja i na znak raspoznavanja, ili je pak univerzalna
ideja. Te se protivurenosti ne mogu lako razreiti, a skoro nikako ako
se ostane pod peatom ideolokog erosa koji zasenjuje svako kritiko
ispitivanje i razmiljanje o takvoj ideji. Ili je svetosavlje ideja i ako jeste,
onda se ono u svakom sluaju moe traiti u sistemu ideja nacionalne
kulture i u nekakvoj panorami ideja. Lako se opaa, meutim, da se
ono ne poima kao uobiajena ideja ili kulturni koncept ideoloko
vrednovanje je jednoznano i ne nudi mogunosti da se jedna ideja
analizira. Ideoloki obrasci se, naravno, mogu izdvajati i objanjavati,
ali oni poseduju jo jednu karakteristiku. Naime, oni se pomeraju iz
vremena u vreme i u svakom vremenu se prilagoavaju imperativima
tog vremena. Tako svetosavlje tridesetih godina nije isto to i svetosavlje
godine 2003. to e rei ideja se funkcionalizuje i upotrebljava. Stoga su
tekoe oko odreivanja ove ideje i njenog izdvajanja zaista brojne.
Ideoloki obrasci su upotrebljivi, ali se ne podaju racionalizaciji. To
je sluaj sa svetosavljem koje se mora posmatrati istorijski, odnosno
mora se govoriti o problemu svetosavlja u krugu jedne morfologije
ideja. I ako se uzme kao nekakva vena paradigma mnogo se ne menja
i paradigme imaju svoj sadraj koji se moe racionalizovati, jer
su po svojoj prirodi reperi za tumaenje vremena i ideja u vremenu.
Ako se pojam paradigma uzme u smislu uzorka ili modela, te obrasca,
onda se valja prisetiti makar ukratko smisla tog pojma kod Platona ili
u krugu platonistike tradicije to je vena ideja u svetu ideja koja je
stvarnija od realnih predmeta koji su samo odraz koji postoji ili prilina
slika prema pra-slici koja je vena i nepromenljiva. U hrianskoj

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

19

tradiciji posebno u pravoslavnoj tako se shvataju itija svetaca i


muenika. U njima se daje ne stvarno u uobiajenom smislu rei, ve
ono iz paradigme. To je sada pitanje anra-modela u proznom izrazu
i suvino je u itijima i hagiografijama traiti neku stvarnost. Sve je
dato u znaku modela i obrasca i u tom znaku ih i treba itati. Problem
nije jednostavan nisu ueni monasi kakvi su bili Domentijan ili
Teodosije bili ljudi koji ne znaju da se iz sasuenih kostiju ljudskih ne
mogu iriti, pa i penuati, mirisi koji opijaju dahom sveine setimo
se opisa svetih motiju kod kralja S. Prvovenanog ve su svoje
kazivanje oblikovali prema paradigmi svetosti za koju su verovali
da se i realno moe dostii. Ono to itamo kod sv. Save o motima
njegovog oca S. Nemanje samo se tako moe posmatrati. To je stvar
anra, reeno jednostavnije, ili venog modela. Sasvim drugaije stoje
stvari u istorijskom ili kulturolokom pristupu i tu se mora primeniti
jedan drugi postupak ili metod koji, takoe, dugujemo starim Grcima.
Re je o postupku koji se zove paradijastola celina se mora rastaviti na
delove, makar uslovno, kako bi se mogla razumeti. Ovaj drugi postupak
je neminovan u drutvenim naukama nauci uopte i onda stvari,
naravno, izgledaju sasvim drugaije. Kod tumaenja lika i dela sv. Save,
polazi se od sistema paradigme i sve se prihvata tako kako je, odnosno
veruje se da je sve tako i bilo i da tako mora biti i danas. Naravno, u
svesti vernika koja je suena do paradigme to je mogue, ali istorijski
pristup ve upuuje na neto sasvim drugo i tu se ne menja samo ugao
posmatranja, ve i jedna metodologija.
Da je to tako vidi se i to je posebno zanimljivo ne samo u
tumaenju i itanju itija i hagiografija, ve i u tumaenju svetosavlja.
Tu se, izgleda, ideoloki eros najbolje i iskazuje, i samo se pod
njegovim peatom mogu ovako tumaiti vidovi svetosavlja kao ideje
koja nesumnjivo postoji. Lako se moe opaziti jedan niz nespornih
injenica o kojima smo naveli iskaze koji ih ilustruju. Svetosavlje nije

20

Mirko orevi

izvedeno iz istorijskog sv. Save ili je to samo delimino kao odreena


dravna ideologija, ali je u sutini vieno kao neto to se iitava iz
vene i nepromenljive paradigme. Ako smo kod paradigme to bi po
sebi pretpostavljalo smisleno da je sv. Sava imao jednu venu ideju to
nije bio sluaj. Uvid u delo i osvrt na vreme pokazuju neto drugo.
Tumai svetosavlja nisu nali nita slino kod sv. Save, ve su poli po
logici paradigme i ostali su kod paradigme. Tu je smisao onoga to smo
nazvali ideoloki eros. Osim toga i u istoriji i u drutvenim naukama
postoje ive i mrtve paradigme. iva paradigma u istorijskom smislu
je realno naslee u kulturi, a mrtva je ono to se iz pobuda ideolokog
erosa izvodi iz erosa samog i tako se hipostazira. Jo jednostavnije
ako se drutveni sistem u svom najidealnijem biu izvodi ili svodi
na obrazac iz vremena sv. Save to je primer mrtve paradigme, jer
drutveno-istorijske okolnosti naeg vremena i XIII veka nikako nisu
iste. Ako je nama sv. Sava sve kako ideolozi svetosavlja kau i tumae,
onda se to kosi sa realijama koje se mogu rekonstruisati relativno
lako. Tu je veliki problem svakog svetosavlja, jer nam nudi mrtvu
paradigmu. Ako je sv. Sava sa svojim delom iri od svake ljudske misli,
on vie nije realan lik jednog vremena, ve paradigma koja veno vai.
Stoga su tumai svetosavlja i ostali zarobljenici ideolokog erosa, jer se
ne uputaju u vreme i istorijski prostor.
Prvi posao, onaj o istorijskom liku, obavila je istorijskofiloloka nauka i to se nastavlja i danas.
Drugo je sfera ideolokog erosa koji hipostazira jednu ideju,
a to se ini sa svetosavljem, pa je u najboljem sluaju svetosavlje neka
vrsta okvira-rama u koji svako vreme umee svoju sliku. Da bi se
nainio neki korak u poimanju svetosavlja u svim vidovima u kojima
se ono javlja valja ga smestiti u okvire uvek mogue morfologije
ideja, a ta morfologija nesumnjivo postoji.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

21

SKICA ZA JEDNU MORFOLOGIJU IDEJA

Sintagme kakve su naa vena paradigma ili duhovna


vertikala, koja stoji i u istorijskom vremenu i izvan tog vremena,
nastale u znaku pomenutog ideolokog erosa, ne znae mnogo. Sam
pojam paradigma se, uostalom, javlja i u svom irem, izvornom,
znaenju i u svom uem znaenju shvaen kao primer i nita vie. Ako
se pojam uzima u onoj platonistikoj i svetootakoj tradiciji, on je veni
nepromenljivi znak, negde u svetu ideja, i po njemu se ravna stvarnost.
U jednom, pak, istorijsko-sociolokom pristupu, a to je ovde sluaj,
stvari stoje mnogo jednostavnije u smislu jedne takve metodologije
moraju se posmatrati svetosavlje i oblici, odnosno iskazivanje jedne
ideje u njenom razvoju, a to je ve sfera morfologije ideja. Meu
oblicima se relativno lako raspoznaju oni najvaniji. U prvom redu,
to bi bilo neko pretpostavljeno svetosavlje iz vremena XII veka, ako
se jedna etatistika ideologija moe tako oznaiti, budui da u svom
vremenu nije tako oznaavana. Kod sv. Save i njegovih savremenika
nema pomena o nekoj takvoj ideji. Uslovno reeno, neto slino ipak
postoji, jer u crkvenim slubama traje, kao to traje u jednom kultu i
van Crkve i to vekovima sve do danas. Drugim reima, u morfologiji
ideja nije svetosavlje iz vremena sv. Save bitno to je posebno poglavlje
o oveku i vremenu.
Istraivai koji su se samom idejom manje bavili na
najvanije pitanje o vremenu i prostoru uglavnom su odgovorili. U
vreme kada se ideja javila godine 1935. sa asopisom Svetosavlje
problem je bio drugaije postavljen. Ve u estom broju asopisa, V.
Vuji istie da se u vremenu i prostoru XX veka ve naziru konture
svetosavke ideologije. Tu je ono to je za morfologiju ideja najbitnije.

22

Mirko orevi

U jednom novijem istraivanju kakvo je ponudio estetiar M. Lazi


Srpska kultna estetika XIII veka sreemo valjane naznake problema
svetosavlja kao ideje, odnosno odreene ideologije. Srpska kultura
XIII veka istie se na poetku ovog razmatranja predstavlja epohu
gde formirani modeli duge hrianske i romejske srednjovekovne
kulture postaju obrasci, ali i duhovni energijski potencijal adaptacije
dotadanje stare paganske i raanja nove pravoslavne varijante
duhovnih vrednosti i estetikih shvatanja. To je krug koji se u svakom
razmatranju o sv. Savi i njegovom delu uvek nanovo otvara. Taj krug
nije nepoznat. On je na svoj nain u istoriji zatvoren. Religiozna
doktrina je bila optereena nacionalnim patosom, i to je dovelo
do neke patologije to se odnosi na usko shvaenu ideju koja se iz
srednjeg veka izvodila. Tako je ta srednjovekovna misao-ideologija
izgubila neophodan udeo u formiranju savremene kulture. Ako
su ova zapaanja tana a jesu tana valja naglasiti da za to nije
nikako kriv sv. Sava, ali je neto sasvim drugo svetosavlje kao ideja i
o tome je i re i u ovoj skici. Kulturni model koji sv. Sava stvara ostaje
komponenta nae kulture i njegove energije nisu sasvim presahle. Sa
svetosavljem stvari stoje sasvim drugaije. Moderna srpska kultura
se ne prepoznaje u tom srednjovekovnom obrascu, a ideja je dovela
sebe zaista do patolokog oblika. Sv. Sava i neko svetosavlje se dovode
u vezu, ta veza na svoj nain postoji, ali se sv. Sava i svetosavlje ne
mogu jednostavno poistovetiti. Ideja se danas manifestuje u svom
deformisanom obliku.
Kako je dolo do recepcije ideja iz vremena srednjeg veka i
ideja sv. Save u morfologiji ideja je itav niz otvorenih krugova.
U svakom pristupu svetosavlju sv. Sava e biti nezaobilazan,
ali to nije novo pitanje je kako je nastala ideja koju danas imenujemo
svetosavlje i kako se ona oblikovala sve do danas. Jedno je dakle istorija

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

23

ideja, a drugo jedan sloen proces morfologije te iste ideje i stoga e


u jednom istorijsko-sociolokom pristupu ideji svetosavlja sam sv.
Sava na svoj nain biti istovremeno nezaobilazan, ali i po strani. U
svakom sluaju, u morfologiji e u prvom planu biti ono to je nazvano
patologija ideje i njeno prisustvo u srpskoj kulturi. U srednjem veku je
normalno funkcionisao jedan koncept drutva, jer imamo hrianski
svet u smislu feudalnog sistema u evropskim razmerama. U modernim
vremenima tog hrianskog drutva nema i stoga je moderno drutvo
nametnulo velika iskuenja koja se ovde vide u recepciji ideja sv. Save
koja se iskazala kao neko svetosavlje. Tu je posebno vano upozorenje
jednog pravoslavnog mislioca i poznatog vizantologa J. Majendorfa
Orthodoxy in the Contemporary World koje nam najbolje objanjava
bitan momenat u morfologiji ideje svetosavlja. Nije problem u tome ta
dugujemo Crkvi i sv. Savi ve u svetosavlju Crkvi dugujemo kulturu,
pismenost i uvanje svesti o narodu i dravi i to u vremenima kada
ni jednog ni drugog bije bilo. Sa svetosavljem stvari stoje drugaije i
tu je poznati vizantolog otvorio problem bitan za morfologiju ideja.
Nove nacije na Balkanu kae J. Majendorf su u celini za sve
dune i sve duguju pravoslavlju u ouvanju svojih duhovnih tekovina
pod otomanskim jarmom svoje duhovne kulture ali one su svoju
politiku nezavisnost stekle u atmosferi sekularizovanoga romantizma
koji nije plod pravoslavne Vizantije, ve francuske revolucije.
Slobodnije reeno, nesporazumi oko sv. Save su jedno, a nesporazumi
u vezi sa svetosavljem neto drugo. Nai nesporazumi oko svetosavlja
su poeli, dakle, mnogo ranije od tridesetih godina XX veka, poeli
su sa vekom Prosveenosti. Sv. Sava stoji i ostaje u svom vremenu i
razgovor o njemu je jedno drugo je svetosavlje. Onako kako se ideja
formirala i kako je tekao proces recepcije imamo u morfologiji zaista
zanimljivu putanju patologije jedne ideje sve do momenta kada se ona

24

Mirko orevi

objavljuje pod imenom svetosavlja, a to su tridesete godine XX veka u


Beogradu. J. Majendorf je ukazao jo na neto ideologija deformie
ideje, odnosno funkcionalizuje ih na svoj nain. Ako se svetosavlje
makar se govorilo o samom sv. Savi nudi kao veni i nepromenljivi
obrazac, ostaju problemi na koje je poznati vizantolog ukazao.
Sv. Sava je ovek XIII veka i njegove su ideje ideje veka, a ne
nepromenljiva paradigma.
U istoriji ideja svetosavlje se uglavnom lako prepoznaje, jer
je njegova istorija od 30-tih godina XX veka, sve ostalo je neka vrsta
vraanja nazad sv. Savi ili napred do savremenog doba, kada se ono
popunjava novim sadrajima, uglavnom po principu ideolokog erosa.
V. Vuji je jasno odredio smisao tog ideolokog obrasca. U morfologiji
ideja stvari stoje sasvim drugaije. Paradigma je u sferi venih ideja.
Stoga je praenje tih ideolokih obrazaca, odnosno svetosavlja i oblika
poseban posao. Neki su primeri zaista reiti. Istorija ideja podrazumeva
kontinuitet i hronologiju, a u morfologiji imamo neto slino, ali sa
odreenim nepravilnostima, a one se vide u pomenutom vraanju
oblika na paradigmu. U istoriji ideja raspoznajemo, recimo, stare
ideje za novo doba i obrnuto nove ideje koje slue za valorizovanje
minulih vremena. Jednako nije sporan sv. Sava ve u odreenom
smislu svetosavlje. Sa svojim shvatanjem drave i drutva, sv. Sava
se ne razlikuje mnogo od svojih savremenika to je organicizam
karakteristian za srednji vek. U nekim programskim dokumentima
takvo svetosavlje se jasno odreuje u vizuri srednjega veka kao da
moderno srpsko drutvo nije prolo ono to su prola evropska drutva
nakon francuske revolucije, a to je dva veka sekularizacije i velika
drama ateizacije. U zborniku Srpske organske studije imamo jedno
takvo svetosavlje o kojem se mora govoriti. Po oceni ideologa, tragedija
Srba zapoinje sa francuskom revolucijom koja je svojim idejama

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

25

razorila organsko, svetosavsko narodnosno bie naeg naroda. To


se moe prema tom svetosavskom obrascu nadoknaditi samo jednom
trijadom monarhija, svetosavlje i patrijarhalna zadruga. Tako se
otkriva prednost zatvorene zajednice koja bi bila u duhu tako
shvaenog svetosavlja. Takvu zajednicu autor vidi u predkumanovskoj
Srbiji koja je nestala 1918. godine sa svim svojim nacionalnim i
dravnim patrijarhalnim demokratskim idejama i vrednostima.
Tako se promovie zajednika svest kao jedan vii oblik svesti nego
to je svest pojedinana. Ovakva se matrica izvodi iz srednjega veka
i moemo je nai u srednjem veku. Ideoloki obrazac je jasan. Nema
misli koja se obznanjuje iz individualnog ina to je priroda misli kao
takve ve se javlja iz kolektiviteta to je tipino organicistiki. Ako se
organizam i razvija po prirodnim zakonima a drutvo po ljudskim
idejama nije jasno kako se ovakva banalna ideoloka formula moe
ozbiljno uzeti. U takvom svetosavskom programu sve je jasno Vreme
u kome ivimo, dominacija liberalnog, individualistikog naela nas
ui da je organska misao i domainska praksa neminovna potreba
obezduhovljenog oveka XX veka. Tu se kao uzor ponovo uzima sv.
Sava sa svojim idejama, ali nisu te ideje neobine, ve jedno svetosavlje
koje se iz njih izvodi, pa se ovako zakljuuje Dakle, Savini tipici
imaju sve temeljne kategorije najmodernijeg pravnog sistema. Ovakav
se sud mogao izvesti samo po logici jednog ideolokog kljua koji
zanemaruje temeljne injenice. Ako su tipici dobro poznata pravila o
ivotu u monakim republikama, a oni to jesu, temeljna je istina da
se iskustvo kinovija vaee za takvu zatvorenu zajednicu ne moe
preneti na drutvo u celini, niti je to bilo mogue u srednjem veku, niti,
pak, i jo manje, u modernom drugaije strukturiranom drutvu. To je
mogue samo na osnovu onog to nam otkriva neobina morfologija
ideja svetosavlja da drutvo ostane zatvorena zajednica, to ono ne

26

Mirko orevi

moe ostati. Proces se istorijski odvijao i uglavnom je dovren. Takvi


oblici mogu trajati samo u svesti, odnosno granicama ideologije
svetosavlja, onako kako se ono danas vraa sv. Savi na ideoloki
deformisan nain.
U okviru morfologije ideja i oblika poznatog kao savremeno
svetosavlje, stvari stoje komplikovanije. Tu je mogue initi ovakve
obrte. Tako u jednoj slinoj varijaciji sreemo i sv. Savu sa idejama
samoupravljanja. To se sada sa sv. Savom redovno dogaa u vizijama
savremenih svetosavaca ako smo sa sv. Savom zatvorili onaj irilometodijevski hrianski krug i iskoraili iz sfere grko-romejske
kulture, a to jesmo, ovako sueno svetosavlje hoe jo ui krug i
pravoslavlja i svetosavlja koji se etniki i filetistiki zatvara. S punom
sveu i odgovornou pred Bogom i narodom Drava 1996. oni
misli se na vladike srpske kojima se ovo svetosavlje preporuuje
treba da znaju da li emo svi mi Srbi pravoslavne vere, na elu sa njim,
biti svetosavski vitezovi ili fanariotsko i mondijalistiko roblje. Na
ovaj nain je i sv. Sava slino razmiljao i ne bi se moglo rei da je
problem ovako suavao. Sada se Srbi sa svojim modernim svetosavljem
izdvajaju i od Grka i drugih pravoslavaca, i to bi bila jedna kvintesenca
svetosavlja.
Problem je nastao s recepcijom vizantijskog naslea koju je
Majendorf dobro prikazao.
Osnovni problem dakle nije komplikovan u istoriji ideja mi
ipak raspoznajemo kontinuitet i hronoloki pratimo izvoenje ideje.
Nju mi najbolje razumemo ako je vezujemo za vreme, a kad se, pak,
vremena promene, onda u sledu vidimo ono to je Majendorf istakao.
Kako se dogodilo da jedno takvo svetosavlje odoleva duhu modernih
vremena, a to je pitanje postavio F. Thual na dobar nain. Ako se naa
kultura i duhovni ivot omee ve poznatim bekstvom u manastir

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

27

to nije tano onda se tu vidi neki apsolutni poetak. Ako je drugo


bekstvo iz manastira Dositejevo takoe jedna vremenski jasna
injenica koja obeleava novo doba a to je tano onda je jasno
da se morfologija ovde shvata usko ideoloki. I u jednom ovakvom
istorijskom ramu, meutim, injenice istorijske ostaju to to su i
samo ih iskrivljena svest moe smetati u morfoloki ram drugog
tipa. Sv. Sava stoji i postoji u svom vremenu, ali svetosavlje se protivi
imperativima moderniteta i to naglaeno, a takav otpor mogu pruati
samo ideoloki obrasci. Tvorci svetosavske ideje modernog doba ne
mare mnogo za istoriju, a ideoloki oblik je izraz jedne patologije koju
je pominjani estetiar uoio nema mogunosti da se moderna srpska
kultura prepozna sa ovakvim obrascem, odnosno on postoji, ali nije u
duhu vremena, anahron je.
Problem jo jednom emo naglasiti nije u sv. Savi, ve u
jednom svetosavlju koje se namee kao ideologija.
U jednom zapisu iz 1930. J. Dui je ponudio jedan takav i
dobro znani obrazac Srpski seljak je stalno verovao i veruje u svoje
heroje kao u via bia, onako kako je verovao paganski ovek za grke
heroje koje je stavljao izmeu ljudi i bogova. Ako je sv. Sava raskid s
paganizmom a uglavnom jeste onda se ovde jasno vidi da se mislilac
zalae za trajnu pagansku svest koja je nacionalna odlika. Da nevolja
bude vea, on je i sv. Savu video kao pagansko boanstvo i Srbe kao
pagansko i patrijarhalno pleme. To bi bilo zaista neko utemeljivanje
moderne srpske kulture na temeljima jedne trajne patrijarhalne
civilizacije koje nema, jer je razaranje patrijarhalnog dovren istorijski
proces. To je mogue u okviru ideolokog obrasca. Takva civilizacija
traje samo u mentalnoj sferi i stoga je organsko postalo opsesija i stoga
se kolektivno i plemensko iskustvo nudi kao jedina formula. Treba
ostati u plemenu i to trajno, dakle, izvan istorije, odnosno u mitu i

28

Mirko orevi

mitskom koji su negacija vremena, jer nude vene oblike. Takvo je i


svetosavlje koje i sv. Savu meri svojim ideolokim metrom.
U nekim kriznim vremenima kada se iskoraivanje iz plemena
i izlazak iz sveta zatvorene zajednice ne nasluuju aktivira se jedno
svetosavlje takvog tipa prepoznatljivo po svom ideolokom obrascu.
Primera za to ima mnogo. U toku rata je general M. Nedi vrio javno
promociju srpskih plugova kao simbola jedne seljake zemlje koja
samo na seljakom primitivnom raoniku moe opstati i ui u XX vek.
S. Stefanovi je video prednosti seljake zemlje koja e nai svoju
istorijsku sreu tako to e izbei svaki modernizacijski skok i trend.
Takvo se svetosavlje vidi iz jedne idealizacije prolosti koja sasvim
zanemaruje istorijske injenice. To je sluaj sa prikazivanjem srpskih
crkveno-narodnih sabora koji se sasvim neistorijski vide Amfilohije
kao model za moderno doba. Na stranu to to takvih sabora nije bilo,
niti im je uloga bila takva nije mogue da se ne zna istorijska istina,
mogue je ideoloko vrednovanje prema pominjanom obrascu. Takvo
se svetosavlje kao obian ideoloki obrazac manifestovalo vie puta, a
posebno 1935. i u Drugom svetskom ratu, kao i u periodu 1989-1999
to je i problem kojim se mi bavimo.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

29

NEDEFINISANO SVETOSAVLJE

Od samog poetka 30-tih godina kada se pojam javlja


svetosavlje ostaje nedefinisano.
Ne moe se, ipak, rei da nije bilo pokuaja definisanja
svetosavlja, pa i onih sa ozbiljnijim pretenzijama. Sami po sebi ti su
pokuaji deo istorije ovog pojma, ali i deo jedne morfologije ideje
koja predstavlja poglavlje za sebe. Uporedo sa nastojanjima da se
ponudi neka ozbiljnija definicija traje jedno pozlaivanje legende
sa anahronim hagiografskim postupkom kojem nisu odoleli ni
poznati pisci. U tom poslu posebno mesto pripada D. Najdanoviu
koji je stvorio o emu e biti jo rei jedan obrazac koji se po
neem razlikovao od slinih obrazaca. Najdanovi je uoio da je u
svim raspravama o sv. Savi i svetosavlju re o neem to je on nazvao
paralipomena odnosno treba rei mnogo onoga to je jo ostalo da se
kae, preko ega se prelo i to bi naknadni prilozi i dopune trebalo da
nadoknade. On je bio svestan da se to ne odnosi toliko na sv. Savu taj
je posao naa istoriografija elaborirala tokom dva stolea koliko na
svetosavlje. To pitanje je on postavio upravo 30-tih godina u asopisu
Svetosavlje. U svom nastojanju, meutim, on se suoio sa jednom
nedopisanom paralipomenom koja do danas ostaje otvoren problem.
I vreme i autor, stoga, zasluuju poseban osvrt.
Iako ni sam nije uspeo da iskorai iz jednog modela tipino
ideolokog Najdanovi je upravo po tome vaan autor za raspravu o
istoriji i morfologiji te ideje. Obrazovani teolog poliglota i polemiar
Najdanovi je i sam zastao i ostao u senci ideolokog erosa. Sumnje
nema, poznavao je sumu teolokih ideja svoga vremena, ali se idejno
formirao u senci ikog vladike N. Velimirovia, koji je godine 1934.
zahtevao od njega da pristupi pokretu Zbor D. Ljotia, ijim e idejama

30

Mirko orevi

ostati dosledan decenijama. Nesporna udnja za filozofijom rano ga


okree delu Hartmana, a doktorska teza je posveena delu Fihteovom
i njegovoj istoriosofiji teza je posveena uitelju N. Velimiroviu
i tako je 1943. postavljen za profesora filozofije na Bogoslovskom
fakultetu u Beogradu, a prevodio je i Kjerkegora. U senci Nikolajevoj,
on je u vrtlogu Ljotievskog populizma tokom 1941 i 1942. ureivao
Nau borbu iz koje e ostati upameni njegovi kolaboracionistiki
tekstovi. Uspeo je da emigrira, i zahvaljujui engleskim vezama i
papi Piju XII, naao se na Zapadu, gde je bio aktivan u emigrantskim
krugovima. Problem je otvorio kratkim zapisom Svetosavska
paralipomena u asopisu Svetosavlje jo 1932. da bi ga zatvorio
knjigom Pravoslavlje i svetosavlje godine 1973. Moda bi Najdanovi
sam dopisao svoju paralipomenu izraz je njegov da se uspeo izvui
iz senke Nikolajeve i osloboditi uticaja D. Ljotia. Ni jedno ni drugo mu
nije polo za rukom paralipomenu samo pominje bez razrade kao
to mu nije uspelo da nae iri i dublji smisao ekumenskog hrianstva
koje je i sam sveo na etnofiletistiku varijaciju, bez neke vee vrednosti.
Postoje dva razloga za vraanje njegovim razmatranjima o problemu
svetosavlja. Najpre, on je prvi postavio pitanje neeg to se javljalo u
vidu ne mnogo precizno definisanog obrasca i potom, on je prvi koji
je pretrpeo neuspeh u pokuaju definicije, ali e se njegovi obrasci
ponavljati sve do danas. On stoji na poetku istorije pojma svetosavlja,
nije tu dao mnogo novog, ali je sferi morfologije svetosavlja i njegovih
oblika ponudio neto to puno protivrenosti traje i danas. To je bilo
vreme kada su se, recimo, pojavile knjige o sv. Savi, kakve su solidna
studija S. Stanojevia Sveti Sava 1934 u kojoj su sumirana istorijska
saznanja o svetitelju, ali i knjige kakve su knjige N. Velimirovia i M.
Crnjanskog koje su pozlaivanje legende i hagiografska oponaanja
bez vee vrednosti po svemu sudei krug istorijskih istraivanja je bio

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

31

poodavno zavren jo sa filolokom kolom koja je sv. Savu situirala na


valjan nain od S. Novakovia do drugih.
Brzo zaboravljeni taj je zaborav opravdan Najdanovievi
obrasci o sv. Savi i svetosavlju se danas ponavljaju.
Najdanovi je inae solidan poznavalac tekstova velikog
svetitelja prvi posumnjao u mogunost konstrukcije lika sv. Save,
jer su brojni pokuaji uglavnom neuspeli. Razlog je u tome to je sv.
Sava uprkos nagomilanim saznanjima istoriara ostajao negde u
sferi paradigme koju niko nije uspevao da racionalno osmisli. Dobro
je Najdanovi uoio i gde bi trebalo traiti krivca, a to je po njemu
rodoljubiva istorija koja se kretala po zakonu vene paradigme,
odnosno ostajala je kod legende i mitske predstave o piscu i njegovom
vremenu. Slika o sv. Savi je godinama ostajala. Ostajala je zlatna legenda
da se ne retko spusti do lecederske predstave koja uporno zamenjuje
nauno vrednovanje. Ono to je ta rodoljubiva istorija uradila bio je
klie istoriari zarobljeni legendom i mitom su namazali mladiki
lik, uveo u svojoj legendi, ljubak i bled. To je inio i sam Nikolaj, a ni
Crnjanski nije izmakao dalje to je stanje u raspravama o sv. Savi koje
gube svoj istorijski koren i promeu se u nekakvo svetosavlje. Javljao se
lik mogu na platnu, nemogu u ivotu i svetosavlje se kao ideologija
oblikovalo oko takvog lika iji se obris i smisao zaista gubio pod
dahom rodoljubivih rei. Prekor nije samo strog ve i znaajan od
Savinih biografa do 30-tih godina traje ta rodoljubiva istoriografija koja
ne otkriva, ve zatrpava lik svetitelja i prosvetitelja. Ideoloka retorika
nije mogla biti zamena za ono to je ponudila istoriografska kola jo
od samog poetka XIX veka. Obrazac se formirao ne na istorijskim
saznanjima ve na dahu legende koja se ideoloki pozlaivala. Tako se
svetosavlje pa i tumaenje lika i dela sv. Save namee kao arobna
fantazmagorija koja malo govori i o oveku, i o vremenu katedrala,

32

Mirko orevi

odnosno dobu Namanjia i srpske civilizacije XII i XIII veka. Po


Najdanoviu nisu bolje uspeli ni takozvani objektivni istoriari koji
su videli samo neki mrani srednji vek i nae vene nesporazume
sa svetom. Svetitelj je bio tipini Evropljanin svoga doba i znaajni
reper nae kulture za odreivanje identiteta ostaje sa svojim delom
komponenta nae kulture.
Ta su Najdanovieva upozorenja tana i vana i za analizu
njegovih nastojanja da se govori o sv. Savi i svetosavlju.
Najdanovi je ne pominjui I. Ruvarca video i problem te istorije
koja sebe gui rodoljubljem i koja ne odvaja nauku i vitetvo, i ta istorija
nije nita drugo ni uradila osim legende, pa malo srce rodoljubive
istorije nije moglo da smesti u sebe lik i delo svetitelja Save, ali je
ponudilo mnogo onoga to e biti omiljeni prosede tvoraca ideologije
svetosavlja. Ono prvo je Najdanoviu bilo jasno, a s ovim drugim je i
sam zapeo i to sasvim. Jednodimenzionalna freska na zidu koja nudi
svetitelja pod oreolom jeste injenica injenica kultnog potovanja
ali nije i puni lik oveka i mislioca u vremenu. Tu je Najdanovi
zapoeo odvajanje sv. Save i istorije i uoavao ideoloki obrazac koji je
svesno i sam zapoeo da gradi i koji e ga dovesti do neuspeha. Svi su
nastojali da dosegnu punu sliku, ali nisu odgonetali heroiku ubojice
kraljevia, pa je i sam ostajao zarobljen tom heroikom. Najdanovi ne
navodi mnogo iz istoriara, ali se po svemu vidi da je stvari poznavao.
To ga vodi putevima nedopisane paralipomene koju i sam ideoloki
poinje da dopisuje. To svoje vienje i suenje problema on vidi i uzima
kao vrlinu i sam i tako prolegomena ostaje otvorena. Njegovo teolokoeklezioloko objanjenje i kulturoloko tumaenje zapinje oko onoga
to je u jednom momentu i sam video kao smetnju. On ne podlee
opsesivnoj moi rodoljubive fraze, ali su nastojanja ideoloki usmerena
ne uspeva da ponudi lik i delo novom vremenu. Njegov pokuaj je

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

33

teoloka kombinacija i slobodna varijacija na temu itanja sume ideja


doba sv. Save. To se vidi u njegovom metodolokom opredeljenju prema
kojem je svetosavlje naa vena ideja, neka vrsta srpske ideje koja je
paradigma koju je teko dosei. Bez neke jasnije definicije svetosavlje
kod Najdanovia postaje naa osnovna energija i podvlai da ona to
ostaje u sumi bezbroja naih energija. Tako je svetosavlje svedeno na
nau svetosavsku etnosofiju. Iz ovako uske koncepcije se izvodi jedna
istoriosofija koja je etnosofija i nita vie. To je ve nalaenje jednog
obrasca koji je ideoloki barem jasan ovde se istoriosofski obrazac
sveden na etnsofiju teoloki neuspelo potkrepljuje. To, naravno, ne
uspeva. Sveden je na uski nacionalni okvir, u uskom etnikom smislu,
koji nikako ne moe biti, kako Najdanovi veruje, neki most koji vodi
konacionalnom, nadnacionalnom i sveoveanskom hrianstvu.
Jednostavno se hrianstvo ne moe definisati nacionalno, osim u
optici etnofiletizma. Duh i smisao jevanelja ne upuuju na to.
Problem uostalom nije u sv. Savi, ve u svetosavlju koje
Najdanovi forsira.
Ako se svetosavlje vidi tako, oevidna je kolizija sa samim
smislom i duhom hrianstva. Ideoloki obrazac je izveden iz
paradigme, jer on samo tako i funkcionie. Ako se svetosavlje, kako ga
koncipira ovaj ljotievski ideolog, vidi kao naa najvea mogunost
ostaje nejasno i ta je svetosavlje i kakva se mogunost podrazumeva
iz jedne uske etnosofske i etnofiletistike koncepcije. itava se kultura
naa i kulturni prostor proglaavaju za neko takvo stanje, jer smo
navodno mi kao narod i kultura u sferi nekakvog svetosavskog
podneblja. U daljim nastojanjima se ono poetno svodi na to
podneblje, cilj je da budemo sveti organizam, narod sveti. Ovaj
organicizam je lako prepoznatljiv kao ideja u vremenu i on nije nita
novo, ali je organicizam nespojiv sa duhom i smislom hrianstva. Ako

34

Mirko orevi

je svetost ideal ljudi srednjeg veka, ako ideal zaista angauje ogromnu
energiju Huzinga i njegove ideje nije nepoznato da nema svetih
naroda, jer je u ikonomiji spasenja kolektivno spasenje apsurd. Taj
je apsurd razumljiv samo u okviru jednog organicizma kojem se i
Najdanovi priklanja. Najdanovi je mislio da se iz problema moe
izvui pominjanjem nekakvog svetosavskog aktivizma pri emu nije
jasno da li Najdanovi i svoje angaovanje u kolaboraciji vidi kao takav
svetosavski aktivizam. Najdanovi pominje budue nove tablice nae
kulture, ali se ona iz organicizma ne moe zamisliti tako. Kultura nije
organska, ona je delo individualiteta koji se stvaralaki artikulie. Ne
bi ova njegova razmatranja zasluivala neku panju da se ne ponavljaju
kao obrazac i da ne svedoe o jo jednoj neuspeloj definiciji svetosavlja.
U jednom predavanju Smisao i snaga nae istorije 1935.
D. Najdanovi je nastojao da dopuni svoju definiciju svetosavlja.
Teoloka razmatranja su i tu redukovana na shemu vulgarnog
organicizma koji sa smislom hrianstva nema doticaja. Da nevolja
bude vea, tu se taj organicizam odvaja od sv. Save barem u onom
dubljem smislu, iako se organicizam sv. Save podrazumeva. Njegova
osnovna teza je eksplicitna i svodi se na formulaciju da su narodi u
stvari velike istorijske linosti. To je poznata slovenofilska redukcija
ili varijanta slovenskog organicizma. Sline se teze mogu izdvoditi
i izvoene su iz smisla novozavetne teologije, ali ne iz smisla
jevanelja koja su upuena linosti i od nje polaze. Za razliku izmeu
novozavetne teologije uglavnom Pavlove i duha i smisla Jovanovog
jevanelja ovaj teolog-ideolog nije mnogo mario. Prema prvoj
koncepciji, hrianstvo se zavrava u kolektivitetu i u njemu ostaje.
Po ovoj logici bi srpski narod bio linost, i ako se takva mogunost
prihvati a organicisti je prihvataju onda se istorija i kultura u celini
mogu lako objanjavati, ali smisao tog objanjenja je malo vredan,

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

35

odnosno on se uklapa u ono to je Najdanovi na svom poetku bio


doveo u pitanje, u legendu i mitsku sliku koja se moe ideoloki rabiti,
ali koja ne moe objasniti ni sv. Savu, ni svetosavlje, pod uslovom da
znamo tano ta je to svetosavlje. Ovde su u igri sintagme kojima
Najdanovi proiruje, nastavlja svoju nedopisanu prolegomenu, a ona
je nedopisana jer je ideoloki ograniena i to je jo vanije odvojena
od istorije i istorijskog sv. Save.
Svetosavlje kod Najdanovia i u ovom njegovom predavanju
nije definisano.
Ono to nee biti ni u drugim radovima koji ostaju u krugu
tako redukovanih teza, odnosno vene paradigme koja se moe samo
kultno potovati, ali ne i racionalno tumaiti.
Najdanovi sledi jednu vrstu primenjenog organicizma i
ne uspeva ni posle solidnog otvaranja problema da ponudi neku
ozbiljnu definiciju svetosavlja. Ako narodno ja ima svoju linost to
se kod njega esto naglaava, onda se u raspravu umesto dokaza uvodi
metafora ija privlana mo inae nije sporna ona je siguran most
do ideolokog obrasca. On je uporan da dokae nunost kristalizacije
oko jednog jedra i to jedro bi za njega bilo neko svetosavlje koje ne
uspeva da definie. Ta kristalizacija se mora obaviti oko kulturne
pradue. To izvoenje due na scenu e kod I. Sekuli i mnogih drugih
biti potapalica za misao o Rusiji i venoj ruskoj ideji prema kojem se
modelu i srpska ideja oblikuje. Kultura nije organska, ona je red koji
se stvara i izvodi iz haosa, no metafore nisu dovoljne za objanjenje.
Ako se kultura izvodi iz plemenskog sveta i ostaje u njemu ona nije
kultura, i tu je ovako nedefinisano i svedeno svetosavlje i zalutalo. Ako
naemo alfu kae Najdanovi nali smo i omegu. Ideja je izvedena
iz Hrista i jevanelja, ali je ovde suena, jer je alfa plemenska svest i
obrazac, ali to je omega i krug se zatvara na neobian nain. Ljudsko

36

Mirko orevi

drutvo pa i pleme nije ipak bioloki organizam i ovaj se bioloki


determinizam javlja kao ozbiljna smetnja u definisanju svetosavlja. Sv.
Sava jeste legenda, ali nije samo to on je reper u kulturnom polju
nae srednjovekovne kulture i na svoj nain je tipini Evropljanin
svoga doba. Ako se prihvati polazite rasno-biolokog pojma naroda
pominjani organicizam ne prua mogunosti da se odgovori smisleno
na pitanje ta je to svetosavlje. Nije teko objasniti organicizam sv. Save
to je hrianski organicizam srednjeg veka ali je teko razumeti
tumaenje koje lik i delo svetitelja svode na neki konacionalizam to
nije jasno ta je. Tu se otvara pitanje i otvorio ga je D. Najdanovi o
nacionalizmu sv. Save da li je na nacionalizam najstariji u Evropi.
U krugu svetosavske paralipomene to pitanje upravo to ostaje
centralno pitanje. Polazite Najdanovievo je poznato nacionalizam
ima sveoveanski oblik, jer je na nacionalizam hristonosni, preliven
iz jevanelja ljubavi u mudrost nae deseterake epike. Tu se otvara
polje najveih nesporazuma u svetosavskoj paralipomeni i taj se
krug nije ni do danas zatvorio. Niti se nacionalizam moe izvoditi
iz jevanelja, niti je smisao deseterake pesme tako jednoznaan,
ali Najdanovi ga neobino objanjava. Njegov konacionalizam
je ljubav kao proireno rodoljublje, odnosno to je neki magini
krug demofilije iz centra ljubavi. Budui da nije nainio nikakvu
razliku izmeu nacionalizma i patriotizma, odnosno populizma, nije
Najdanovi objasnio ni rodoljublje sv. Save. Na jednoj strani je problem
nacionalizma u delu sv. Save nacije jo nema u srednjem veku a na
drugoj, vanijoj, ostaje problem nacionalizma koji opstaje u svetosavlju
potonjih vremena i nema nikakvog smisla govoriti o jevaneoskom
nacionalizmu, to se kod D. Najdanovia ve nalazi. To vie nije misao
sv. Save ve neka svetosavska jeres koja je vana za ispitivanje u okviru
problema svetosavlja. Dalja objanjenja koja se nude su zbunjujua. Sv.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

37

Sava je navodno spojio hrianstvo s duevnou slovenstva, ali nita


u delu sv. Save ne upuuje na to pojam slovenstva nije postojao, a
slovenski narodi su poimani u viziji slovenskog sveta kojem je radom
solunske brae otvorena istina jevanelja na slovenskom a ne na
srpskom jeziku. Da je i sam zapeo kod ovog vidi se iz njegovog
priznanja da je to neto prazno i esto zloupotrebljeno. Zloupotreba
se vidi u tumaenjima svetosavlja i ona traje do danas. Toga naravno
nema u nauci, ali ga u izobilju ima u crkvenoj publicistici, posebno u
krugu nikada definisanog svetosavlja. Neka reenja koja Najdanovi
nudi su uistinu prazna svetosavlje je na katolicitet. Ako se ima
na umu pojam katolika crkva a ne samo katolika ne bi trebalo
da bude zabune. Meutim zabuna ostaje i kod ovog obrazovanog i
uenog teologa.
Od tih shema Najdanovi nije odustajao godinama se one
sreu ni u potonjim svojim radovima.
Mnogo godina kasnije godine 1952. on nastavlja svoje
neobino dopisivanje ove paralipomene to e se opsesivno sretati
kod njega sve do poslednjih dana Pravoslavlje i svetosavlje 1973. u
njegovim esejima.
Zanimljivo je da je Najdanovi u svom nastojanju da objasni
svetosavlje bio veoma svestan svih tekoa vezanih za svetosavlje, u
prvom redu prigovora da se nama pravoslavnima zamera izjednaavanje
pravoslavlja i svetosavlja i da mi svetosavlje izjednaavamo sa srpskim
nacionalizmom i pominje vaan problem Glavni zakljuak ovog i
slinih prigovora jeste da smo mi na svoj nain i pravoslavlje i svetosavlje
paganizirali i izvitoperili. Do koje je mere i sam uestvovao u tome ovde
nije bitno, ali je bitno da se na ova pitanja ponudi jasan odgovor.
Najdanovi je zaista zanimljiv po nainu kako pitanje otvara, a
ne po tome kakve odgovore nudi.

38

Mirko orevi

Njegovo objanjenje je opet ona prepoznatljiva organicistika


shema vienja oveka, ljudskog drutva i ljudske zajednice. Tu je
po sredi samo formalna logika postoji ovek i on se ostvaruje u
svim dimenzijama humaniteta, najpre u porodici koja je za njega
uveani ovek, kao to je pleme uveana zadruga, narod uveano
pleme i tu navodi dosta neuverljivo primer jevrejske nacije s ciljem
da u toj paradigmi otkrije i nau specifinost. Osnovni problem je
hrianstvo i on ga vidi, ali ne ume da izvede savremeniji zakljuak
Izgleda da je rimokatoliki univerzalizam sutinski protivan svakom
nacionalizmu. Bolji odgovor bi bio da je hrianski univerzalizam
protivan svakom nacionalizmu, ali se kod Najdanovia ta preciznost
ne vidi. Danas se problem jo jednom otvara i ritualno se ponavlja da
je na nacionalizam najstariji u Evropi, dakle ako je drutvo ljudsko
organizam, onda smo mi neki poseban organizam. Od takvih kliea se
Najdanovi nije udaljio nikada, iako mu je jasno da se nacionalizam
u delu sv. Save moe videti pre kao etatistika ideologija, nego kao
nacionalizam u modernom smislu rei. Postupak je jednostavan
nacionalizam se prebacuje u srednji vek. Mogu je i nasuan kae on
jedan svetosavski nacionalizam. Zanimljivo je kako on kulturoloki
obrazlae smisao tog svetosavskog nacionalizma tako bi se stvorila
nekakva pravoslavna kultura kao to je nekada u srednjem veku
bilo. Veliko je pitanje da li je srednjovekovna kultura bila iskljuivo
pravoslavna i ostaje problem do danas. To novo srednjovekovlje po
Berajevu je u sebi sporno. Jedno je hrianski svet, a drugo iroka
magma kulture u srednjem veku i on je i toga svestan, jer se hoe da se
uzdigne nacija iznad pravoslavlja. To je centralno pitanje. Najdanovi
je pokuao da se ogradi od faistikog totalitarizma koji po njemu
potvruje na klasian nain postavku o naciji kao etnobiolokom
telu. Ograda nije dovoljno jasna, niti uverljiva. Pod Hitlerom se
dokazivalo da je nemaki narod dobio svoju personalnu svest u svom

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

39

samobonom voi. Ova e se teza nametnuti kao neto vano u daljoj


razradi svetosavske paralipomene i to upravo sredinom tridesetih
godina XX veka.
Nemoan da odgovori na ova pitanja, Najdanovi je otvorio
prostor za jedno vienje svetosavlja neobino po sebi.
To poglavlje otvara Najdanoviev uitelj N. Velimirovi svojim
predavanjem Nacionalizam svetoga Save 1935. koji nije odgovorio
jasno ni na jedno pitanje, ali je dorekao neke Najdanovieve zabune.
Suma Nikolajevih teza je jednostavna, o sv. Savi ne nudi nita novo, ali
o svetosavlju daje ono najbitnije u duhu svoga uitelja. On polazi od
teze o ovekovom oboenju da sebe negira i da u njemu ivi Bog i to
je po njemu azijska sposobnost, pa je tako sv. Sava takav ovek iz reda
onih boanskih ljudi koje je Azija dala oveanstvu. Ova evroazijska
vizija je najverovatnije jedna projekcija onovremenih ideja ruskih
evroazijaca koje je Nikolaj inae nedovoljno poznavao. Verovao je
Nikolaj da je sv. Sava po tome srodan svim velikim Azijatima, te
je po njemu Savin nacionalizam na kako se izraava. Centar tog
nacionalizma jeste narodna crkva i to je bila jedna potvrda da je na
nacionalizam zaista najstariji u Evropi do ega je Nikolaju i stalo. Ovo
svetosavsko organsko i sveteno shvatanje nacije upijeno je u duh i
krv Savinog naroda i postalo je tako prirodno kao disanje. Zakljuak
izveden iz Najdanovia je jasan iako se ne vide tragovi nekih uiteljevih
nedoumica. Savin nacionalizam je jevaneljski i organski. Iako je
sv. Sava formiran u sredini koja ne poznaje nacionalizam, u sredini
hrianskog internacionalizma on nije postao internacionalist, no
arki jevaneljski nacionalist. Suvino je danas dokazivati iako se
i to mora initi da je nacionalizam nespojiv sa smislom onoga to
sreemo u sinoptikim jevaneljima i uopte u hrianstvu, ostaje
se kod ovakvog utemeljenja svetosavlja i to jasno. Taj svetosavski
nacionalizam nije nesavremen kae Nikolaj. Sv. Sava je po Nikolaju

40

Mirko orevi

stvorio model koji je danas uzor narodima Evrope i srpski nacionalizam


je moderna kategorija, ali je zanimljivo kako Nikolaj obrazlae to svoje
svetosavlje. Vrlina je sv. Save to se odvojio iz vizantijskog civilizacijskog
kruga i to je nainio iskorak iz irilo-metodijevskog, univerzalnog,
hrianskog i civilizacijskog kruga i to se okrenuo nacionalizmu to
je potom stajae mesto. Tu slede neobina objanjenja koja se svode
na pohvalu A. Hitleru koji je navodno realizovao zamisao Luterovu
o nacionalnoj crkvi. Tu je ulogu civilizacijski preuzeo sadanji vo
nemakog naroda o kojem on nastavlja S tekom mukom, i jo
nesvrenom borbom, on je za poslednje dve godine donekle uspeo da
samo od protestantskog dela nemakog naroda organizuje neto nalik
na nacionalnu crkvu. Danas se zna o emu se kod Hitlera radilo
zapisi iz Monpeljea o tome. Sledi jo udnije objanjenje toga fenomena
s ciljem da se naglasi smisao jednog svetosavlja koje Nikolaj definie
Ipak se mora odati potovanje sadanjem nemakom voi, koji je
kao prost zanatlija i ovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere
jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. Civilizacijska
misija A. Hitlera se uzima ovde kao potvrda jednog svetosavlja I evo
u XX veku on je doao na ideju sv. Save i kao laik poduzeo je u svome
narodu onaj najvaniji posao, koji se prilii jedino svetitelju, geniju i
heroju. Nama je taj posao kae Nikolaj svrio sv. Sava, prvi meu
herojima u naoj istoriji i stoga je sv. Sava koji je srpskom narodu
uitelj u svemu, uitelj no ne jedino srpskome narodu on moe biti i
dananjoj Evropi, uitelj o zdravom nacionalizmu svima.
Suma Nikolajevih ideja je jasna i zasluuje komentare, iako
deluje jednostavno i eksplicitno.
Najpre nema kod njega nikakvog pozivanja na delo sv.
Save niti na vreme XII veka sa odgovarajuom analizom koja se u
kulturologiji podrazumeva. Nimalo mu ne smeta to se u delu sv. Save

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

41

ne sree ne samo pojam svetosavlje, ve ni pojam-re nacionalizam.


Njemu je stalo da utemelji i to ideoloki jasno svoje svetosavlje i on,
mora se priznati, u tome uspeva. Svetosavlje se gradi kao totalitarna
ideologija po modelu koji Nikolaj ne krije po faistikom modelu.
Nikolaj ne stvara neko novo delo o sv. Savi on definie svetosavlje i u
tome ostaje primer drugima1.
Nije Nikolaj naravno definisao svetosavlje u nekom naunom
smislu niti mu je to bio cilj ali je stvorio model koji njegovi uenici slede.
Tridesetih godina to je vreme asopisa Svetosavlje se
upravo osea intenzivna potreba za nekom definicijom svetosavlja
i tada i nastaje itav niz takvih pokuaja. U nekima od njih, koji su
ak oficijelni sa samog crkvenog vrha Trijumf svetosavlja potonjeg
patrijarha srpskog Varnave, ne odmie se mnogo od obrasca koji je
ostavio D. Najdanovi. Obrazac se ritualno koristi, namee se s vrha
struktura i crkvenih i dravnih, ali se neka novina ne uoava. U besedi
u Sremskim Karlovcima povodom stvaranja struktura ujedinjene
SPC u kraljevini SHS, patrijarh je taj obrazac dravotvorno oblikovao
prema novom ustrojstvu drave i Crkve. Sv. Sava je u prvom planu,
i in zadobijanja autokefalnosti se istie bez ulaenja u sve istorijske
U svemu to je pisao o sv. Savi Nikolaj ostaje dosledan takvom tumaenju
svetosavlja i njegova je definicija postala obrazac do danas. U knjizi ivot sv.
Save 1951. u Americi on e svoje svetosavlje ponuditi u hagiografskom vidu
na nesavremen nain. Sv. Sava je dat u vizuri azijatskog simbola i poreenju
s Budom je dato mesto, jer je i Buda odbegao u manastir, to je sluaj i sa sv.
Franjom Asikim, po Nikolaju je i on odbegao u manastir. Ostalo su bezdarne
improvizacije. Tako je prikazan i in zadobijanja autokefalnosti nae crkve
bez ikakvog osvrta na prilike vremena hagiografski neuverljivo glavne su
moti kojima on pridaje posebno mesto Telo kralja Stefana Prvovenanog
bilo je premeteno oko etrdeset puta sada ono lei u Studenici. To je
primer kako se o sv. Savi moe izrei re neobavezna, ali je cilj da se utemelji
jedna ideologija svetosavlja, i Nikolaj se prevashodno time i bavi ali nije
dalje odmakao ni M. Crnjanski godine 1934.
1

42

Mirko orevi

okolnosti onoga vremena imao je srpski prvosvetenik godine 1219.


devet eparhija i uspeo je ono to je po besedniku najvanije od
instinktivnog i plemenskog prosvetom je sazdao svesno i ubeeno,
dravotvorno rodoljublje. Nita vie nije kazano, ali nije izostala ni
fraza o sv. Savi i SPC koja je jedini uvar srpske nacionalne svesti i
zatonik ideje o osloboenju i ujedinjenju svih Srba u jednu narodnu
dravu. Obrazac se jasno raspoznaje. Mudri i oprezni budui patrijarh
nije izbegao ideoloku osnovu obrasca svi Srbi treba da ive u jednoj
dravi, iako nije naglasio da bi to bila samo srpska drava. Kraljevina
SHS je bila ve koncipirana kao drava vie nacija i multikonfesionalna
laika drava. Meutim mona svetosavska crkva ostaje i svetosavlje se
koncipira kao ideoloka osnova neke takve drave. Patrijarh je naglasio
jo jednu ideju osvrnuvi se na istoriju Tako je srpska Crkva, zamenivi
dravnu organizaciju, preuzela vostvo srpskog naroda. Ta ideja nije
sporna, gledano istorijski SPC je zaista to bila vekovima, njoj dugujemo
prosvetu i kulturu, kao i dravnu svest u godinama pod otomanskim
carstvom. Ono to je sporno tie se nekog svetosavlja Crkva ne moe
da zameni dravu, kao ni obratno, posebno ne u modernim vremenima
i to je patrijarh znao, ali se ideoloki obrazac nametao i to snano.
Problemi se nisu otvarali u vezi sa istorijskim sv. Savom, ali
su se kobno zaplitali sa tako koncipiranim svetosavljem. Sv. Sava sa
svojim delom nije naravno deo tradicije drugih naroda, ali je svojom
hrianskom porukom mogao biti neto ako bi se istorijski i hrianski
valorizovalo delo njegovo, ovde se u prvi plan stavlja ideologija jednog
svetosavlja s kojom e se problemi otvoriti. U obilju primera patrijarh
se posluio onim iz vremena blagovetenskog sabora godine 1861,
kada je sv. Sava proglaen za patrona Srba u Vojvodini Koliko je
sabor bio proet idejama i duhom svetosavske Crkve vidi se po tome
to se u taki 13. predvia da patron srpske Vojvodine bude sv. Sava i

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

43

da se o tom srpskom prazniku i inoverni stanovnici Vojvodine imaju


od rada uzdravati. To je istorijski tano. Problem je u neem drugom,
jer u vienacionalnoj kraljevini to nije bilo lako zakonski realizovati
bez problema.
Neto kasnije slede i drugi pokuaji definisanja svetosavlja koji
su bili drugaije prirode ideoloko je u prvom planu.
Taj se pokuaj vidi kod J. Popovia Svetosavlje kao filozofija
ivota a ideje Najdanovieve su prebaene na kulturoloki plan u
nastojanju da se utemelji jedna svetosavska kulturologija i istoriosofija.
Tu je dalje prisutan ohristovljeni nacionalizam kao nacionalizam
vieg reda, kao nadnacionalizam. Ima li ili nema nekakvog Hristovog
nacionalizma nema potrebe raspravljati to niko nije naao u
jevaneljima ali gde se nacionalizam dodiruje pa i vie od toga s
onim to je definisano kao jeres filetizma o tome se tada nije mnogo
vodilo rauna. A to je ono to e se sa svetosavljem nametati i to e
postati deo jedne neobine tradicije. Ono to hrianstvo ui o oveku i
plemenu to je izrazio apostol Pavle koji govori o graanima neba iznad
nacija i plemena propovedajui jevanelje svim nacijama i jezicima.
Ovako usko koncipirano svetosavlje je nudilo neto drugo i tome
izmakao nije ni J. Popovi u svom razmatranju o sv. Savi i svetosavlju
koje e vremenom proirivati i to mnogo kasnije sve do pedesetih
godina i dalje na svoj nain i od toga nainiti jednu kulturologiju2.
Mnogo kasnije Pravoslavna crkva i ekumenizam u delu objavljenom u
Solunu 1974, on je maksimalno suzio svoju koncepciju do nivoa jednog tipino
filetistikog svetosavlja. Ne samo to je u toj viziji to jedina naa filozofija
ivota ve se svi inoslani iskljuuju, oni su pripadnici jednog legiona koji on
detaljno uspostavlja u modernim vremenima. Odbacuje se humanizam kao
zlo, drugi su zlo, a svetosavlje se smeta u okvire obrasca koji je ui i od onog
Najdanovievog. Tu se pokazuje sva nemo definicije svetosavlja, ali i nemo
da se sv. Sava vidi u realnom kulturno-istorijskom kontekstu, i obrazac dobija
jasnu politiku naznaku i smisao.
2

44

Mirko orevi

U osnovi Justinove koncepcije i kulturologije sa istoriosofskim pretenzijama je organicizam. Navikavaj sebe na misao
narodna dua nije neto odvojeno od nas pojedinaca, ona je organsko jedinstvo svih dua sviju pojedinaca. Sintagma narodna dua
e ostati u upotrebi i ona se moe uzeti kao odrednica za tumaenje
svetosavlja i kulture uopte, a to je ovde i bitno. On uspostavlja razliku izmeu kulture Evrope i kulture svetosavskog Bogooveka. Ovo
meanje teolokih pojmova i nacionalne odrednice nije sluajno, na
njemu se temelji jedno svetosavlje koje je osloboeno svakog drugog,
osim ideolokog smisla. J. Popovi koji nije sklon navoenju nekih dokaza razmilja o pengleru Od prvog svetskog rata Evropa se nalazi
u ropcu. Zapadnjaka ili faustovska kultura poela je po pengleru u
desetom veku posle Hrista, a sada se raspada i propada, da sasvim nestane krajem dvadeset i drugog veka. Za evropskom kulturom rasuuje
pengler, nastaje kultura Dostojevskog, kultura pravoslavlja. Evropa
po Justinu ivi u tami i katastrofa je neizbena, pa se nadnosi i nad
Srbe kroz dositejevtinu ta je tama zahvatila donekle i nas Srbe. Jer
dositejevtina jeste lakomislena vera u svemo humanistike nauke,
u svemo humanistike prosvete, u svemo humanistike kulture, u
svemo humanistike tehnike, u svemo humanistike civilizacije.
Tragian je uticaj humanizma ogromna je teta koju je naneo Dositej
jer je stvorila u nas sukob izmeu crkve i kole, koji za na narod
znai, i uvek je znaio, katastrofu. Blago reeno ova je kulturoloka shema uproena, ona svodi ljudsku kulturu na jedan obrazac i ta se ideja
u svetosavlju 30-tih godina jasno raspoznaje. To je problem kulturnog
obrasca koji je jednodimenzionalan, to se u modernoj kulturologiji
jasno zna i priznaje. Osim toga, ovakav svetosavski kulturni obrazac
nije nov, njega ima i u Evropi ali on nije u biti kulturni obrazac, budui
da je kultura sa svojim obrascima pluralna. Sv. Sava sa svojim delom

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

45

stoji u kulturnom miljeu naeg naroda i ostaje, ali ovakvo svetosavlje


nije znak kulture i taj se obrazac ustaljuje u nekim i nekakvim definicijama svetosavlja meu kojima je Justinova egzemplarna.
Kasnije tokom rata i okupacije ovaj obrazac e biti razvijan,
ali u smislu trajanja spasonosne mitske svesti.
Jedan takav pokuaj definicije svetosavlja nalazimo kod M.
Spalajkovia 1943. i 1944. Duhovni temelji svetosavske Srbije koji e
ideologiju takvog svetosavlja razvijati u traginom istorijskom vremenu
i nadalje Srpski narodni mit i Evropa. Sve ideje sadrane u njegovim
razmatranjima nisu nove, ali su negativni obrasci koji e se koristiti
potom, a koriste se i danas, i stoga zasluuju panju. U stvari, ne radi
se o definiciji i to je vano istai ideoloki obrazac je funkcionisao.
To funkcionisanje je imalo politiki smisao. Spalajkovi je poao od
kosovskog mita i u njegovom jezgru je naao neko svoje svetosavlje
koje se oblikovalo navodno neodoljivom silom rasnog nagona koji
potvruje trajanje i venost srpskog plemena. On ustanovljuje tako
rasnu paradigmu koja izraava rasne idealne obrasce, koji naciji, dok
god traje, treba da slue za ugled. Tu mitsku predstavu on naziva na
srednjovekovni nacionalni mit. Bez nekog jasnijeg poimanja mita
i mitologizacije on se uputa u jednostavan postupak u tom mitu
jedinka raspoznaje sebe i rasu kojoj pripada. Sutina mita je dublja i
vieznana, ali ovako sveden mit funkcionie politiki, ideoloki i propagandno. Tu se on poziva na Rozenberga i njegov Mit XX veka ali se
ne vidi da je ovo delo bolje poznavao vidi se to iz toga to je delo Hitlerovog uitelja nadahnuto antihrianski, a Spalajkovi navodno svoj
mit situira u hrianstvo Srba iz vremena Nemanjia. Tako se ideoloki
uspostavljaju duhovni temelji svetosavske Srbije. Obrazloenje je
politiko i sraunato na to da se opravda kolaboracija sa Hitlerom. U
to je udenuto razmiljanje o Crnoj Gori i Njegou, ali argumentacija

46

Mirko orevi

izostaje. Svetosavlje ovako koncipirano nije nikako definisano, osim


to je svedeno na uske nacionalne mee i smiljeno mitski. Taj je
postupak, takoe, jednostavan. Nije bitan ni istorijski lik sv. Save, ni
okolnosti vremena Spalajkovi se time i ne bavi ve ono to se ulilo
u mit koji je za njega nepromenljivi obrazac nacionalnog tipa.
Sa novijim pokuajima definicije stvari ne stoje bolje u njima
se ponavljaju istroeni obrasci najee bukvalno.
Jedan pokuaj je nainjen ne tako davno Pravoslavna
enciklopedija i taj pokuaj zaluuje panju. On stoji u znaku jednakosti
izmeu pravoslavlja i svetosavlja, iako stvari nisu tako jednostavne.
Pojam pravoslavlje se upotrebljava relativno kasno, a kod sv. Save mi
nalazimo formulacije koje su neto drugaije, to se vidi iz ike besede
o pravoj veri. Sv. Sava se dri teologije i ekleziologije sedam vaseljenskih
sabora i u tome je dosledan, jer pod takvom pravom verom on poima
sumu hrianstva. Sada se u pomenutoj najnovijoj definiciji stvari
vide neto preciznije, jer se istie da je pojam sa svojom sadrinom u
stalnom procesu dokazivanja. Taj proces je putanja jedne morfologije
ideja, a ona nije nimalo jednostavna. Najpre, ako se svetosavlje svede
na pravoslavlje ili obrnuto, jo nema jasnog odgovora i tu tekou sada
tumai objanjavaju na neobian nain Pravoslavlje naelno odbija
da sebe smatra jednom od hrianskih konfesija. Time se pravoslavlje
sasvim izjednaava sa hrianstvom uopte to nije jednostavno
dokazati. Tu se problem ponovo komplikuje, jer ako se pravoslavlje svede
na svetosavlje ma u kom obliku onda se suoavamo sa injenicom
da svetosavlje nije deo tradicije drugih slovenskih naroda, osim
srpskog naroda. Ako su naelno ova pitanja jasna, u krugu morfologije
ideja stvari stoje drugaije. Dogmatska definicija je jasna pravoslavlje
je ipak konfesija kao to su to i druge konfesije i denominacije. Ako je
svetosavlje vera, etos, mentalitet, narodna i istorijska komponenta, to

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

47

bi se moglo relativno lako pojmiti, jer u irokom pojmu svetosavlja ovi


elementi sigurno postoje, ali time nije mnogo reeno. Ako je, pak, to
neto to se prepoznaje u irokom spektru vaseljenskog pravoslavlja
reenje se ne vidi, osim u ideolokoj ravni. Tu je pomenuta definicija
po neem korak napred, ali po neem i ostajanje u ravni ideologije to
se u morfologiji ideja odigrava kao specifian proces.
Ako je to srpski duhovni odgovor modelu evropskog
svetkovanja ni tu nije nainjen neki znaajniji korak u smeru
smislenije definicije svetosavlja kao fenomena. Ako je to neto srpsko
nije takav verovatno odgovor pravoslavlja nekom evropskom nainu
verovanja i svetkovanja u celini. Proturenosti se gomilaju. Takvim
pravoslavljem-svetosavljem u sutini mi se jo jednom izdvajamo iz
pravoslavnog kruga i iz nekog evropskog kruga. U tom smislu i ova
definicija postaje, blago reeno, neupotrebljiva i semantizovana je u
ideolokoj ravni ne kao znak koji univerzalno vai i spaja, ve kao
znak koji razdvaja. Na ekumenskom planu dakle ovakva definicija
ne vredi mnogo. Dalja nastojanja deluju privlano, ali se problem ne
reava ako je sa svetosavljem srpski etnos prevladao svoje uske
etnike granice stvari su obrnuto jasnije. Te granice su naglaene
u prvom delu definicije, a sada se negiraju i nije lako dokazati da je
svetosavlje posebno ne u ideolokoj konotaciji neko prevladavanje
takvih granica. Pre e biti da je obrnuto. Ako smo se sa sv. Savom o
tome govore istoriari i jo e o tome biti rei - izdvojili iz jednog
grko-romejskog, hrianskog i civilizacijskog kruga, mi se sa ovako
svedenim i suenim svetosavljem jo jednom zatvaramo u ui krug
u srpski krug. Svetosavlje se ideoloki definie upravo kao odrednica
tog kruga. To potvruje i istorija i morfologija ideje svetosavlja. To
se raspoznaje u planu svake istorijsko-socioloke analize. Ako smo
mi sa takvim svetosavljem neto posebno u tom krugu, onda smo

48

Mirko orevi

izmeu ili iznad Istoka i Zapada, katolicizma i pravoslavlja, posebno


pravoslavlja u ekumenskom prostoru. Ako svetosavlje, ipak, ostaje u
granicama jednog etnosa a ono ostaje definicija postaje nemogua.
A tamo gde je smislenija definicija nemogua ideoloki eros odnosi
prevagu i umesto definicije imamo jednu proizvoljnu morfologiju ideje
koja se izvodi i svodi po potrebi vremena. U pravoslavlju meutim to
se istie nije jedina a pogotovo ne najvea kategorija. To je pomak u
smeru smislene definicije, ali sigurno nedovoljan.
Krugovi se, reklo bi se, otvaraju, ali se i sve ue zatvaraju i
svetosavlje ostaje nedefinisano.
Reenje koje se nudi u smislu definicije deluje neobino
navodno je iskustvo iz vremena irilo-metodijevskog doba rezultiralo
u svetosavsko naslee. I ovo deluje privlano, ali je protivureno u
odnosu na injenicu da smo se sa sv. Savom ipak izdvojili iz jednog
takvog irokog kruga kakav je bio konfesionalni i civilizacijski krug
slovenske brae iz vremena nerazdvojene Crkve. Svetosavlje je dalje
rezultiralo u kosovski zavet, ali tu smo ponovo na tragu jo vee
protivurenosti da li je na nacionalizam najstariji u Evropi.
Svetosavlje postaje to je sada jasno neki okvir u koji se
umee po potrebi jedna ideologija. Ako je Najdanovi to inio, nije
nejasno kakvu je ideologiju imao na umu. Ako stvari stoje tako, nije
bolje ni sa definicijom na levici kod marksista A.B. Stojkovi u svom
delu Istorija filozofije u Srba osvetljava delo sv. Save i smisao svetosavlja
i dolazi do slinih zakljuaka. Delo i vreme su ozbiljno objanjeni
na osnovama dostignua istorijske nauke, ali se istiu sve neobine
injenice koje nisu dovoljno jasne. Naime, ako je svetosavlje istorijski
izraz nekakvog nacionalnog hegemonizna koju bi ulogu trebalo dati
Crkvi u tom periodu i tu je reenje naeno u sintagmi narodna crkva
to je pozitivno oznaeno. Nesumnjivo je da je SPC bila narodna,

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

49

odnosno nacionalna, ali jedno je pitanje da li Crkva uopte mora biti u


narodu i nacionalna, a sasvim drugo pitanje se otvara ako se ona svede
samo na tu odrednicu.
Ta pitanja stoje otvorena, ne u vezi sa sv. Savom on stoji u
vremenu i prostoru i kod istoriara zabune nema nego sa svetosavljem.
Prolegomena tu i zastaje kod tog nemogueg definisanja ili
neobaveznog svog dopisivanja. Neki iskazi u tom smislu su reiti i oni
se ponavljaju u znaku onog na poetku pomenutog ideolokog erosa
koji je izraz neuspele definicije svetosavlja. Iskazi su karakteristino
neto, ne u smislu neke definicije ili objanjenja, ve u smislu gde i
kako ova prolegomena zapinje odnosno gde se otvara i zatvara
kao ideoloki obrazac. Prvi glasi na svetosavsku crkvu zijevale su
nenasite zjale azijatske, papske, velikake i sektake. Crkva je sa sv.
Savom jo jednom hipostazirana, odnosno viena u mitskom obrascu,
a s njom i sv. Sava u ozraju nekog maglovitog svetosavlja. Zabuna
je opta ako se prisetimo Nikolajevih vrlina koje su oznaene kao
azijatske kod sv. Save. Drugi je iskaz jo jasniji Kada bi sv. Sava
danas pohodio Srbiju teko da bi je prepoznao. Ona odavno ne podsea
na dobro obraeni i savesno ograeni vinograd. Razgraena je samim
Ustavom koji je Srbe sveo na graane, a pravoslavnu veru izjednaio sa
verskim zajednicama, meu kojima su svakojake sekte iji je zadatak
rastakanje srpstva i pravoslavne vere. Ovako svedeno svetosavlje je jo
jednom izvedeni ideoloki obrazac iz Najdanovia ili Spalajkovia i on
se danas ponavlja.
Jedan ideolog je tako video i Crkvu Uspon i pad srpske ideje
M. Proti i tu se ta protivurenost najbolje vidi.
Najpre sv. Sava je sve, on je vena paradigma, ali on ide
neobinim putem. Naime SPC je od kada ju je sv. Sava ustanovio
bila ne verska ustanova, ve nacionalna. Ne samo da tu nema nekog

50

Mirko orevi

poimanja Crkve kao takve, ve ni SPC, ako je ideolog izrekao svoj


sud u znaku neprevladanog ideolokog erosa. Ni njegova definicija
nije uspela, odnosno uspela je jedna definicija svetosavlja kako se ono
danas poima. Zbog ega nije uspela Najdanovieva definicija ni ona
Spalajkovieva nije nepoznato. Oni su polazili od mitologizacije
i jasne ideologizacije od ega polazi i savremeni ideolog srpskog
nacionalizma. U svakom sluaju svetosavlje se na neki nain izvodi iz
sv. Save, ali to izvoenje je razliito i to je u morfologiji ideja posebno
zanimljivo, a o tome govori i istorija ideje svetosavlja. Ili se sv. Sava
svojim delom i vremenom sasvim zanemaruje ili se ide postupkom
ideoloke redukcije. Postoji i trei nain, a to je svoenje sv. Save na
savremeni ideoloki obrazac koji je unapred zadat. Postoji i potpuno
odvajanje sv. Save i umetanje ideolokih sadraja koji su slini ili
uopte to nisu sa sv. Savom.
Najvaniji problem je u tome to se svetosavlje uzima kao
ideologija i kao odgovor za svako vreme, to istorijski nije mogue
dokazati. Ideoloki obrasci su po tome i prepoznatljivi. Nije neobino
onda dovodjenje sv. Save u vezu sa samoupravljanjem. Ni ono da
on bude amblem jedne ratne politike stoga ga jo jednom treba
potraiti u njegovom vremenu.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

51

LIK U POZADINI IKONOSTASA

U nekom naboju ideoloke ostraenosti pod krilom


ideolokog erosa sv. Sava je ne jednom proglaavan za nau venu
paradigmu. Uvek se neko i nekakvo svetosavlje i gradilo na toj
paradigmi o ljupkoj legendi o mladom kraljeviu iz doma Nemanjia
koji je to ve nije sporno jedinstvena pojava po mnogo emu, i
u tom smislu je vekovna paradigma, ako nije vena. Lik po mnogo
emu virtuelan, dobijen odbijanjem svetlosti s oreola, prelomljen kroz
soivo stvarnosti. Paradigme su takve po prirodi, ali na drugoj strani
je jo jedan lik u neto ravnijem ogledalu istorije. Jedno je plavokosi
mladi u saboru Srba svetitelja koji se svakog kasnog januarskog dana
oglaava svojim svetosavskim zvoncetom u prostoru zemaljske
i nebeske Srbije ili srpskih zemalja i primorskih kako se jo u
njegovo vreme govorilo. Odatle ga istorija nee vratiti na zemlju i ne
treba to ni da ini, jer takve paradigme i ive u kolektivnom pamenju
naroda. U registru ljudskih ideala, ljudi srednjeg veka na prvo mesto
su stavljali svetost Huizinga za koju moderno doba nema sluha,
i na svoj nain su merili rastojanje izmeu ideala i stvarnosti. Mladi
princ iz doma Nemanjia je to rastojanje jednom odmerio svojim
bekstvom u manastir i odricanjem od vlasti koja uspeva da porobi i
one nad kojima se vri i one koji je vre. To bekstvo u manastir stoji u
neobinom znaku u svakom pogledu ono jeste jedan mea, ali na
svoj nain i neki kamen spoticanja sve do danas. Tom su bekstvu davno
suprotstavili jedno Dositejevo bekstvo iz manastira. Na toj relaciji
je mnogo toga. I jedna istorija i istoriografija, i jedna kulturologija, i
jedna ideologija. Sve je isprepletano. Bilo je i danas je. Svetiteljski lik
stoji, a vreme prolazi. Taj lik je i virtuelan i stvaran, u zavisnosti od toga
kako se kada prelomi u pamenju a najzagonetnije se prelama.

52

Mirko orevi

ini se da o jednom i drugom liku onom u ikonostasu i


onom iz istorije sve znamo, ali nije tako.
Najtee je sv. Savu odbraniti od pohvala i preterivanja kojima
sam nije bio tako naklonjen kako se misli. Tu su istoriari oni savesni
uinili svoje. Pa, ipak, sv. Sava nije do kraja proitan. Kada se vide
pohvale ne one crkvene iz slubi s kojima problema i nema ve
one iz pera svetosavskih ideologa, reklo bi se da jo nita ne znamo,
a znamo dosta. Dobri poznavaoci njegovog dela kakav je, recimo, M.
Kaanin, ozbiljno upozoravaju Zabluda je verovati da su crkveni
ljudi bili glavni nosioci kulturnog ivota u Srbiji srednjeg veka. Nije
tako bilo u Evropi, ali to se Srbije tie mora se biti oprezniji sv. Sava
stoji usamljeno i njegova je senka progutala najverovatnije mnoge o
kojima danas nita ne znamo. Ta senka je veliki problem, iz nje izvode
paradigmu koja je po jednima vena ali je skoro vekovna, dugo se prua.
Ostaje nesporno da je naa knjievnost bila crkvena, jer je ona zaista
bila okrenuta ljudima istim onakvim ljudima kakvi su se i stvarali.
On stoji kao reper u naem evropskom krugu na razmei vekova
XII i XIII i u tom smislu u njemu imamo tipinog Evropljanina, jer
ni drugde nije mnogo drugaije bilo. Istoriari kulture Wolf kau
da je XII vek bio odluujui sa promenama u nastajanju Evrope.
Drugi govore o zaecima Renesanse, pa se i u sv. Savi i njegovom
vremenu neto od toga ogledalo, ali je problem u tome to mi znamo
samo jednu crkvenu stranu. Traiti ga, ipak, na intelektualnoj mapi
Evrope, negde uz Abelara ili Asikog ne obeava mnogo. U tom
periodu patristika tradicija se nije sasvim ugasila u naim prilikama
kako je to bilo u Evropi. Bilo kako bilo, sv. Sava je tipini clerc Le Goff
to e rei intelektualac u jednom vremenu koje nije imalo drugu
sliku sveta osim crkvene. Dominira u njegovom delu i postupcima
opsednutost svetou koju on svodi na dravni kult i na lini podvig.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

53

Za svog desetak godina mlaeg savremenika F. Asikog nije znao, a


kako se zna ni glasoviti Poverello iz Umbrije nije znao za njega, iako se
kretao i po Dalmaciji u blizini srpskih zemalja i primorskih.
Razlika je takoe vidljiva. Bosonogi propovednik i princ iz
vladalakog doma su suprotni po mnogo emu. Spaja ih nagon za
samoom kao veliki ideal. Jedan je pobeivao poniznou, a drugi
snagom dravnog zakona i to su nesumnjivo dva tipa svetosti. Slian
je i onaj korak od stvarnosti do ideala. Isti je impuls, ali su refleksi
drugaiji. Tu se rasprave o sv. Savi jednako zapliu. Kaanin kae da
je sv. Sava bio vie moralista nego dogmatiar, vie pripoveda nego
bogoslov, ali se na ovo danas drugaije gleda, kao to se gleda na
svetost za koju nae vreme nema sluha i jo hrianski su personalisti
dokazivali da postoji i svetost van Crkve. U srednjem veku i u Savinom
vremenu to nije bilo mogue, jer su sfere domeni svetog i profanog
bile odvojene. Sv. Sava je moralista u svojim propovedima koje javno
ui, ali to se tie dogmatike ne sudi se uvek jednako. Onaj ko poznaje
njegovu iku Besedu o pravoj veri izuenu od A. Jevtia videe
da on svete oce ita istina selektivno, ali je eklezioloki dosledan, za
njega se svetootako naslee nije bilo ugasilo u njegovom vremenu.
On dobro poznaje crkvene sabore, a posebno sedam vaseljenskih, i
na tome temelji svoje pravoslavlje koje kao termin ne istie, i u tome
je Kaanin u pravu kada kae da je njemu vano drugo, njegova
teoloka i dravna ideologija. to se tie pisca i pripovedaa, Sava je
nesumnjivo darovita pojava. Sve je podreeno toj dravnoj ideologiji i
to je tano. Njegovi opisi smrti starog autokrate njegovog oca su zaista
impresivni. O mnogo emu ipak malo znamo mi ne znamo da li
je lino prisustvovao onim surovim scenama progona bogumila, koje
opisuju Domentijan i brat njegov kralj S. Prvovenani. Sigurno je ipak
pravdao dravnu politiku, jer je i sam bio njen kreator. Srednjovekovno

54

Mirko orevi

samodravlje je sistem koji je on stvarao i on se predaje bez mere


idolatriji vlasti i vladanja tog tipa. Njemu je poznato, reklo bi se, svako
mesto iz Biblije, ali izgleda ne i rei sv. Pavla da je potrebno da i jeresi
bude. Mnogo ta upuuje da je bio dvorski pisac, a ta bi drugo i
mogao biti.
Ne znamo naravno mnogo ni o linom ivotu itija su
obrasci koji se dre kanona. O majci, recimo, skoro nita, samo da je
blagoestiva Ana, a on se rodio kada je otac bio navrio estu deceniju.
Obrazac je potovan. On je dete i tako je moralo biti jednog zaveta
i jednog obeanja. Realni lik jednako uzmie pred obrascem. Jedno je,
dakle, lik u ikonostasu, a drugo istorijska slika. to se njegovog shvatanja
drutva tie, tu u svemu plaa dug vremenu, to je srednjovekovni
organicizam o kojem se on najbolje izraava Zakonopravilo i tu
zabune ne bi trebalo da bude. On u tom smislu korektno prevodi
novelu cara Justinijana II o simfoniji po principu da je najgora vlast
bolja od bezakonja. Kao to nema traga u delu njegovom o ranim
pomenima jednog vizantijskog humanizma koje bi bilo uzaludno
traiti, nema ni pomena o onom komunizmu sv. Jovana Zlatoustog,
na kojima je kasnije temeljena itava ideologija. Nije poznavao ni
drutvenu doktrinu latinskih crkvenih otaca, jer sv. Sava nije iskoraio
iz srednjovekovnog kruga naravno. Ako bi se njegovo socijalno uenje
uzimalo kao obrazac to se u svetosavlju ini redovno onda bi slika
o njemu i njegovom vremenu bila svetosavska, ali ne bi bila realna. Ne
treba se uditi to on nee filioque iz Metodijeva vremena, jer Sava
iskorauje iz irilo-metodijevskog kruga.
Sve zabune su jedno u oima istoriara, a drugo u onom to se
uzima kao neko svetosavlje.
Dva su primera ili nekoliko dovoljna za razumevanje
dogaaja oko kojih se vrte sporovi.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

55

Najpre in zadobijanja autokefalnosti nae Crkve koji se


zbio kako se misli 1219. iako ima i tu neslaganja oko godine. Ostaje
injenica da je SPC s njim postala autokefalna. Stvari tu nisu sasvim
jednostavne, iako je autokefalnost injenica. Naime, tada se oglasio
protiv Save poznati solunski episkop Homatijan jednom poslanicom
za koju istoriari kau da je vredan dokument objavio je S.
Novakovi ali ideolozi svetosavlja je uzimaju sa nelagodom. I za ovo
drugo nema razloga. Savino nastojanje da u pravoslavlju vaseljenskom
otvori srpsko pitanje je s jedne strane sasvim razumljivo. On se
drao principa da nezavisna drava mora imati nezavisnu autokefalnu
Crkvu. On tako i postupa i udara jedan oblik katoliciteta, odnosno
katolinosti, to e rei univerzalnosti na koju se pozivala vaseljenska
patrijarija. Gledano istorijski, nema razloga za nelagodnost pred
Homatijanovom poslanicom solunski episkop se poziva na kanone
carigradske Crkve koje je sv. Sava nesumnjivo pogazio svojim
postupkom. On se obratio caru Teodoru Laskaru u Nikeji i naravno
dobio saglasnost. Ali Homatijan ima jake razloge on optuuje sv.
Savu za samovolju, za krenje kanona i za nasilno svrgavanje episkopa
koji su uredno zauzimali odreene katedre. Stoji injenica da je sv.
Sava naruio katolicitet. S jedne strane sve je jasno s druge ostaju
otvorena vana pitanja. Prvo, in takvog zadobijanja autokefalnosti je
sigurno samovoljni in bez saglasnosti majke-crkve to Sava nije imao
u punoj meri i u kanonskom smislu. Ako bi se pravoslavlje kao i
hrianstvo u celini tako cepalo ni o kakvom se katolicitetu, odnosno
katolinosti ne bi moglo govoriti. Ali sud potonjih vremena ne menja
stanje SPC je sa sv. Savom postala autokefalna. Drugaije stoje stvari
sa interpretacijom koja se nudi u okviru ideologije svetosavlja, posebno
danas sada se in uzima apsolutno, pri emu se malo vodi rauna
da su sva potonja odvajanja po principu zadobijanja autokefalnosti

56

Mirko orevi

ponovljeni in sv. Save, a to razara celinu pravoslavlja. Ova je injenica u


svim raspravama o sv. Savi jednoznana, ali u raspravama o svetosavlju
znak menja mesto. Ako bi se u svemu apsolutizovalo, svetosavlje bi bilo
opravdano, ali sasvim drugaije stoje stvari sa autentinim istorijskim
kontekstom. Tu se otvara pitanje svetosavlja iz vremena i za ivota sv.
Save tada nikakvog svetosavlja u potonjem smislu nije bilo, glasi jedan
odgovor koji je nepotpun, jer je bilo svetosavlja kao dravne ideologije
to je nesumnjivo. To je dravni i dravotvorni kult svetorodne loze
Namanjia o kojem se dosta reklo. Kako vreme odmie menja se
optika i jedno svetosavlje ostaje, ali se ideoloki obrazac ne uklapa u
svako vreme na isti nain.
Jo u vreme samog sv. Save iako je dravna ideologija bila u
prvom planu postojali su otpori jednom slinom nastojanju. Bilo je
protesta i narodna pesma Sveti Savo je sauvala refleks onog to se
opiralo, bilo je vlastele koja se nije slagala s tom politikom. Uostalom
i na samom dvoru do potonjih Nemanjia nije se iskljuivo gledalo
na razlike. Latini su bili i tolerantni i prisutni. Drugi je problem jo
zanimljiviji. Ne sv. Sava koji stoji u ikonostasu, ni kult u Crkvi i narodu,
ali jedno svetosavlje vremenom postaje smetnja osobene prirode upravo
u sferi voenja dravne politike. Dakle, postoji izvesno svetosavlje iz
vremena sv. Save, i ako ga posmatramo kao dravni i dravotvorni kult
i ideologiju veih problema nema. Nema problema ni oko toga da je to
bila dravna ideologija sasvim drugaije stoje stvari ako se obavezno
obrati panja na odreene smetnje koje je predstavljao, ne lik sv. Save,
ve upravo ta ideologija za koju konsenzusa nije bilo. Ve su Nemanjini
naslednici imali drugaiji ugao gledanja na Latine i latinsku jeres i
nije bilo, niti je moglo biti, nikakve iskljuivosti. Tom se kultu u Crkvi
nema nita zameriti on traje i danas.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

57

Meutim, istoriar Purkovi Avinjonske pape i srpske zemlje


navodi dva vana primera kako jedno svetosavlje postaje smetnja u sferi
voenja dravne politike. I tu je neki paradoks formirano kao dravna
ideologija jo u Savino vreme, svetosavlje postaje smetnja u bukvalnom
smislu rei i tu su dva primera vana. Prvi, kralj Milutin alje jednu
delagaciju u Avinjon, hoe navodno da pree u katolicizam, to bi ga
pribliilo papi i ondanjoj Evropi. To nije uspelo, jer se tome usprotivila
SPC, tanije ne sam prvojerarh, ve jedno raspoloenje s kojim Milutin
mora da rauna i akcija je propala na to su ukazali jo Mijatovi i S.
Novakovi svojevremeno. Otpor je doao iz sfere jednog svetosavlja koje
je bilo uhvatilo zaista dubok koren u narodu. Drugi je sluaj iz vremena
cara Duana, kada se delegacija vratila takoe praznih ruku, iako je
papa bio spreman da Duanu Turci nadiru poveri znaajnu ulogu
kapetana i predvodnika u borbi za odbranu hrianske Evrope.
I u jednom i u drugom sluaju nije re o sv. Savi koji je kao
kultna vrednost postojao u svesti ljudi, ve o jednom tako shvaenom
i forsiranom svetosavlju. To je sukob jedne politike ideje sa dravnim
razlozima to e se kasnije u vie navrata ponoviti. Drugi sluaj je,
recimo, iz vremena Firentinske unije kada je despot . Brankovi odbio
da ide na sabor na koji su doli svi pravoslavci sa carem i patrijarhom
Vizantije. Tako je bilo SPC je jedina Crkva koja nije potpisala Uniju
i to se moe objanjavati i objanjava se na dva naina. Prvo to istiu
istoriari bio je to lo gest, jer smo se iskljuili iz evropskog politikog
kruga u jednom momentu kada to nije bila mudra odluka. Ali ako
se ima na umu i injenica da je unija bila in izdaje pravoslavlja, a
ona se kasnije i raspala na tome, nije uspela kao model, onda ideolozi
svetosavlja idu na tu injenicu. Njima je vanije jedno svetosavlje
hipostazirano kao ideoloki obrazac nego istorijska istina koja
odmerava stanje stvari i vodi rauna o dravnom razlogu.

58

Mirko orevi

Ni za jedno ni za drugo sv. Sava nije kriv, ali u raspravama o


svetosavlju stvari stoje drugaije, a o tome je re u ovoj raspravi.
Sada se problem otvara i na sloeniji nain. Naime sv. Sava u
svome vremenu je bio ono to je bio i tu se istoriarima mora verovati.
Posebno je pitanje jesu li i oni sve rekli iz onih stotinu i pedeset strana
koje su nam ostale kao tekstovi za koje znamo da su Savini mi stiemo
jednu sliku, ali ona je mogua samo s kontekstom. Sve ovo se u krugu
svetosavlja otvara na drugi nain3.
Vano je jo jednom vratiti se na kult svetog Save koji se u
svetosavlju potencira, ali pogled istoriara govori drugo i drugaije.
Prvo kult je stvoren svesno u Crkvi u bukvalnom smislu
rei, i on tu i traje kao permanetna sluba. U Crkvi taj kult funkcionie
normalno, jer sluba vraa u svest vernika onaj idealni lik iz ikonostasa
koji kao paradigma svetosti nuno dui vernika i treba. Meutim ta
je funkcija praena i uvanjem svesti o kontinuitetu drave bez obzira
na to to takvoga kontinuiteta nije u stvarnosti uvek bilo. Tu je sv. Sava
nacionalni i narodni patron. No i ono virtuelno svetosavlje je tako
funkcionalizovano da se u njemu ogleda svest o dravi kroz vekove i
ono je u tom smislu bivalo i delatno. Iako je pod otomanskim carstvom
SPC bila neka vrsta dravne turske ustanove, kult je funkcionisao i u
Crkvi, koliko je ona bivala slobodna da slui, i u narodu ono to
je Sinan-paa uinio nije, ipak, bez znaaja, morao je spaliti moti
koje su delovale. U kulturolokom smislu stvari su bile jo jasnije
A. Kai-Mioi je u sv. Savi video slovo slovinskog naroda i puka
na najirem prostoru, a to je XVIII vek, u Rimu je tampana knjiga
I. Tomka Mrnavia i slino. Tu treba dakle razlikovati sv. Savu i
Ako bi se unija kao pojam hipostazirala kao zlo i opasnost po pravoslavlje za
to ima nekih razloga no stvari oko Lionske unije R. Miz bacaju drugaije
svetlo. Prvo je bitno za istoriju, drugo za svetosavlje kao za ideologiju.
3

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

59

svetosavlje u dravama tuim, odnosno kada narodne drave nema.


Kult je funkcionisao i u dravi i bez drave. U ovom drugom sluaju
stvari su posebno zanimljive. Karlovaki sinod pod Austrijom u doba
Prosveenosti zove ga zastupnik roda srbskoga, ali to je funkcionisalo
jasno, jer smo se bojali unijaenja gde smo manjinska vera na takvim
prostorima. I tu je van drave uloga sv. Save i svetosavlja bila dvostruka
uvao se kultni lik meu vernicima koji nisu pristajali na katolienje.
To se moe razumeti, ali se ne razume lako kada se taj obrazac odnosa
prema inoslavnima prenosi u nae vreme i kada postaje mera jednog
virtuelnog svetosavlja u ozraju modernih vremena. To svoenje se
vidi u neprihvatanju ekumenizma videti Kolomiris i sve o tome
danas i ovde po nekom svetosavskom obrascu.
Kult funkcionie u narodnoj tradiciji iroko i van Crkve i tu se
svetosavska ideja veoma razliito prelama ima ga i kod muslimana
u vidu potovanja svetih i svetaca. Najzanimljivija je u tom smislu
seoba kulta koja se poklapa sa istorijskim seobama srpskog naroda s
juga na sever i ire na balkanskom prostoru. Tu se kult neto menja,
odnosno menja se njegova funkcija. U Vojvodini posebno Sinod
u Karlovcima, i tu negde u Maarskoj nastaje i himna Uskliknimo s
ljubavlju4. Nastala u Segedinu himna ima ikonografiju koja je prati i
slui kao opomena za sve ono to su srpske zemlje i tako drava se
raspada esto, ali kult i svetosavlje ostaju. Za kult to nije neobino, ali
za ideologiju jeste, jer se forsira mrtva paradigma.
Suvina je rasprava da li je sv. Sava reper i mea u kulturi
on to jeste i ostaje i ostae. Suvino je i pitanje kulta u Crkvi, jer
je tako neto legitimno u najdubljem smislu rei, kult se iskazuje
U himnu se umee kasno videemo 1985. stih Bosna i Hercegovina
svetog Save domovina. Ona se intonira pa i menja prema potrebi nacionalne
ideje i okupljanja Srba u jednu dravu.
4

60

Mirko orevi

obrascu svetosti koja je vena paradigma i vernika svest je time dobila


sadraj koji je normalna pojava, jer ma ta mislili o svetosti ona
ostaje na visokom mestu u registru ljudskih ideala. Ni u kulturi nije
problem u sv. Savi, ali je svetosavlje neto dograeno uvek, oblik koji
se gradi po zakonu formiranja ideolokih obrazaca i tu je u pitanju
ona iskrivljena svest poslovina. Da bi se rasprava nauno uozbiljila
nuan je aktivni odnos prema tradiciji i kritiki sud o liku i vremenu.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

61

SVETITELJ NA ELU VUJEG OPORA

Predanje koje prati sv. Savu u svim projekcijama je


deo jedne tradicije koja, meutim, nije nikada jednoznana kako je
svetosavski ideolozi ele. Kada se kae narodno predanje ni tu nismo u
jednoznanoj ravni ako ne znamo mnogo o crkvenom kultu, slube
koje su sluene u vreme kanonizacije S. Nemanje slue se i danas.
Savini spisi zna se da mu se pripisuje osim prevoda i komentara,
nekih stotinu i pedeset strana i spisi njegovih biografa su tekstovi ne
ba laki za itanje kako se to ranije inilo. Na slici koja je ravna i bez
perspektive na fresci i danas stari autokrata opominje na dravni
razlog. Stvarnost je bila, naravno, mnogo drugaija i sloenija. Na
poetku svog spisa brat njegov S. Prvovenani prikazuje obilje mirisa
koje odaje neteljeno telo, sve kipi, izliva se svetlost i to je, naravno,
stilska zamka, neka hiperbola za koju su ljudi srednjega veka imali oka
i sluha. Nae vreme nema. Pria ona o nesrenoj eni koja je odbegla
od mrskih jeretika je realnija. Sa bogumilima se surovo postupalo iz
dravnih razloga, pa su naelniku njihovom urezali jezik u grlu. Nije
drugaije bilo ni u Provansi i Langedoku. Ista je to slika, ali je kazivai
zatrpavaju obiljem udesa o neteljenim motima i zbivanjima na
grobu. Kolektivna svest ljudi je drana pod takvom presijom. Sjaj
oreola je bio neodoljiv. O ljudima i njihovom svakodnevnom ivotu
najmanje znamo, a i ono to znamo neobino je, jer senka legende
pokriva sv. Savu, on kao da nestaje u toj senci iz koje ga istoriari
vekovima prizivaju.
Biografije ili itija nisu to u dananjem smislu, to su kanoni
knjievni i sve je svaki detalj u njima precizno planirano.

62

Mirko orevi

I pisac i freskopisac vuku linije, bukvalno linije po rubovima


ablona i to jasno. Boje tek progovore, a po koji detalj kao da promakne.
I senka se lomi samo tim sistemom, tom gamom boja koje su zaista
neodgonetno udo. Ono to nam ti biografi nude iz ivota princa iz
doma Nemanjia, o detinjstvu i vaspitanju, klie je, jer je i roenje
objanjeno. Kako je objanjeno dete je plod zaveta Bogu i roeno je
kada su roditelji ve bili ostareli. Nije voleo mladi Rastko verovatno
ime dato po moravskom knezu Rastislavu grene pesme mladiskih
elja koje duu veoma oslabljuju. Sve je podreeno jednom motivu
onoj vokaciji svetosti. O tim narodnim pesmama naravno malo
znamo, ali se mnogo toga ipak moe rekonstruisati. Sretao je mladi
princ udne neke procesije recimo dodola koje mole za kiu, koledare
obuene neobino, a bio je u prilici da gleda i skidanje Meseca u siniju,
te kako se meki na Todorovu subotu nosi ruak u umu. Sigurno
znamo da je paganska kultura bila bogata i duboko ukorenjena. Nije
mladi kraljevi mogao da ne vidi i surove bune seljaka-kmetova i jo
surovije guenje njihovo. Ta i takva rekonstrukcija daje dosta, tim
postupkom i u Evropi grade sliku svakodnevnog ivota ljudi na
prelazu iz XII u XIII vek. U svesti narodnog pevaa prelama se jedna
sasvim realna i verovatna slika buni se vlastela i pita
Kud se dede car Nemanje blago,
Sedam kula groa i dukata.
Ovu i ovakvu agitaciju sa jasnim politikim nabojem Sava
smiruje na nain dobro poznat i danas on prikazuje oca koji je sve
rtvovao dravi i ostavio potomstvu. Objanjenje je svetosavsko i ono
e se kao obrazac jednako koristiti.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

63


Iz oreola do slike u narodu ta je ideologizacija jedna svojevrsna
ideologizacija-mitologizacija koja je poseban proces i ne tie se samo
sv. Save. Onaj estetiki vid takve mitologizacije je uglavnom lako
objasniti. Obrazac je ideoloko-politiki i podreen dravnom razlogu.
A proces je sloen i neke komponente su tipino nae. O stvarnosti,
dakle, mnogo ne znamo, ali o tom procesu znamo on je ira pojava.
Neke se faze tog procesa mogu rekonstruisati i tumai mita su rekli
odavno ono najbitnije realni lik prvosvetenika i vladara se pomera
iz stvarnosti na vie naina i to pomeranje ide u smeru in illo tempore,
odnosno prebacivanja u jedno drugo vreme koje ima poznati rimski
poetak. M. Elijade je dobro opisao tu pojavu Sveto i profano a
to je jedno izlaenje iz istorijskog vremena i pomeranje ka poetku.
Promena ravni ne deluje nejasno, ali u svemu proces ostaje ne tako
jasan. Radi se sve u svemu kae Elijade o venom vraanju in
illo tempore, u prolost koja ne pripada nekom istorijskom fizikom
vremenu. Taj proces je on objasnio na zanimljiv nain Odatle bi
se moglo zakljuiti da to veito ponavljanje egzemplarnih postupaka
koje su bogovi otkrili jednom ab origine stoji u direktnoj suprotnosti s
ljudskim progresom i da paralie svaku kreativnost. Ovo je zapaanje
tano, ali valja dodati da u tom procesu imamo stvaranje nekog
venog obrasca koji nadalje moe da funkcionie samostalno u smislu
paradigme i da kao takav, taj obrazac iako poreklom iz stvarnosti i
jednako naslonjen na stvarnost nadalje ne mari mnogo za stvarnost.
Tu se pojavljuje novi problem. Mit i mitsko funkcioniu po ideolokom
receptu, jer u svemu su samostalni i iskrivljena svest ostaje slika, jer
drugu najee i nemamo. U morfologiji ideja ova je dimenzija bitna.
Nita od svega toga nije mimoilo ni sv. Savu, a u potonjim vremenima
obrazac je, ak, postajao sloeniji. Pomeren u ono drugo vreme i na
poetak svega, sv. Sava je mitski predak i boanstvo koje ljude svemu

64

Mirko orevi

ui, kako se siri mleko, kako se sadi krompir ili luk i to u poznatim
nadmetanjima sa avolom. Taj i takav mitoloki materijal je u
njegovom sluaju obilan u predanju u narodnoj tradiciji i prelama se,
istina, po pomenutom principu, ali je prelamanje u nekim sluajevima
neobino. Barem se odvija od one zlatne dravne legende ija se
funkcija lako moe protumaiti, odvaja se i od hagiografskog obrasca
u hrianskim itijima. avo je, naravno, otpali aneo na onom
prepoznatljivom polu dualistike sheme vienja ivota.
To bi bio uglavnom taj proces koji nije sasvim nepoznat, ali on
ima i svoju drugu fazu.
U prvoj fazi ili prvoj mitolokoj ravni sv. Sava je boanstvo
i on stoji na poetku. To je boanstvo na poetku. Ali nadalje on postaje
boanstvo ili demon koji silazi dublje, u htonini svet sa svim udima
boanstva tog paganskog donjeg sveta i to vie nema nikakve veze sa
onim hrianskim Bogom koji u itijama a pisali su ih ueni kalueribogoslovi figurira precizno dogmatski definisan. Tako se uslonjava
proces mitizacije i ideologizacije i u tom procesu raspoznajemo neke
neobine i ne mnogo hrianske znakove. Nasuprot ovom oficijelnom
dravnom kultu i kultnom oboavanju u paganskim slojevima ivi
jo jedan kult koji se moe itati ako ne smetnemo s uma jo jednu
dvostrukost u tom postupku koja je poznata kao hristijanizacija
paganskih motiva i simbola i paganizacija hrianskih sadraja. Samo
na prvi pogled su ovi procesi suprotstavljeni, ali oni teku barem u
naem srednjem veku paralelno. O prvom znamo, reklo bi se, sve
hriani su potiskivali paganizam, silom i represijom dakle nije
represije bilo samo prema jereticima i to u najbukvalnijem smislu.
U XII veku, belee istoriari Crkve, rueni su velianstveni hramovi
mnogoboakih vremena irom Evrope da je to izazvalo zaprepaenje
hrianskih biskupa. Oni su bili uplaeni time pa su ak preporuivali

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

65

da se to ne ini. Kod nas su do novijih vremena svetenici progonili


dodole po Bakoj i Srijemu kako je jo Vuk beleio. Ta hristijanizacija
je bila jednostavan proces i on je uglavnom poznat, paganske rimske
rosaliae su postale druialo ili trei dan Uskrsa, a prvi ponedeljak posle
Uskrsa se zove pobusani ponedeljak kada se grobovi kite cveem. Drugi
proces onaj paralelni nije praen nasiljem, jer su potisnuti paganski
sadraji izbijali i dobijali svoje mesto kod nas kao da smo jo uvek u
paganizmu i poznato je pitanje koje nije retorsko da li je hrianstvo
utisnulo peat svetu ili je svet svoj peat utisnuo hrianstvu.
Ovde nije mesto za iru raspravu, ali se i u jednom i u drugom
od tih paralelnih procesa to vidi.
Ruena su pozorita drevne arene na kojima se izvodila
tragedija koju nai stari pisci zovu kozloglasovanije, a Teodosije u
vezi sa sv. Savom pominje mrsko pozorite.
U vezi s tim jo jednom se valja obratiti M. Elijadeu koji jasno
govori kako se istorija uliva u mit kao gotov obrazac pa se obrnuto
i mitski obrasci vraaju u istoriju. Ta je napomena vana i ona se ta
injenica esto smee s uma. Ti obrasci, bilo da su legende ili celoviti
mitovi kasnije deluju samostalno, oni su ideje ija geneza govori
mnogo negde u paganskoj pozadini stvarala se dakle i jedna vrsta
anti-kulta. Odnosno i to je bio paganski kult koji funkcionie kao i svaki
drugi kult. Problem je ostvetljavao i o tome dosta rekao M. Popovi
Vidovdan i asni krst koji je objanjavao odnos meu pomenutim
procesima, ali se on zadravao samo na hristijanizaciji paganskih
motiva. Pitanje glasi jednostavno da li je hrianstvo na Balkanu
hristijanizovalo paganizam ili je bilo obrnuto. Kako se dogaao taj
prelaz iz junakog doba, odnosno iz mitskog in illo tempore u modernu
kritiku svest, odnosno polje racionalnog, Popovi ima o tome vane
ideje.

66

Mirko orevi

Zadraemo se na tim idejama, jer one u morfologiji ideja


imaju odluujue mesto i to u sluaju sv. Save i svetosavlja.
Kako se dogodilo sve to to se oznaava kao prelaz iz junakog
doba u novu racionalnu sferu i racionalno polje, na to Popovi odgovara
na zanimljiv nain Izgleda da takav trenutak, junako doba sa
fiksiranom vremenskom granicom kod Srba nije uopte postojao. Taj
se trenutak i u drugim kulturama ne odreuje lako, jer se ne radi
o trenutku, ve o dugotrajnom procesu, koji se u nekim sluajevima
nije okonao, odnosno iji recidivi traju u neoromantiarskoj svesti o
istoriji koja barata nekim obrascima. Ovo je drugo vanije za ideoloki
obrazac svetosavlja koji se temelji na neem slinom. Veliko je pitanje
jo kako se okonao proces hristijanizacije, jer i u crkvenom ritualu
oficijelnom ima jasnih tragova magije i mantre paganskog tipa.
Druga Popovieva teza je mnogo vanija i pribliava nas bolje problemu
mitizacije sv. Save i jednom izvoenju nekog svetosavlja. Od prvih
susreta sa hrianstvom kae Popovi pa sve do XIX veka, a u
najzaostalijim sredinama i do danas, traje amalgamizacija hrianske
i mnogoboake svesti u novu celinu. Time se nudi odgovor na gore
postavljeno pitanje o smislu paralelnih procesa, ali ostaje pitanje koje
se ne odnosi samo na sv. Savu ve na ono to se najire oznaava
kao svetosavlje. Proces paganizacije nije okonan. To nije, kao to
znamo, mimoilo sv. Savu niti ga danas zaobilazi. Tu je bitno neto
drugo, a to je nivo kulture u najirem smislu rei pri emu to vai i
za politiku kulturu. Srednjovekovna kultura kakva je ve bila je
jedan dovreni obrazac koji se ne moe u gotovom obliku prenositi u
moderno doba. Tu smo kod famoznog problema koji je N. Berajev
nazvao novo srednjevekovlje. Sv. Sava s time i nema veze, ali mnoge
interpretacije, uobliene u ideologiju svetosavlja, upravo na tome stoje.
Tu postoje dva odgovora, jedan je Berajevljev, a drugi . Maritena
srednjovekovni obrazac se ne moe preneti, odnosno moe kada

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

67

se to ini u interpretaciji ideolokog tipa. Mariten polazi od neega


drugog on zasniva integralni humanizam u svojoj knjizi i mnogo je
objektivniji. Definicije svetosavlja stoje u znaku Berajeva, odnosno
jedne interpretacije ruskog mislioca. Obrazac se moe prenositi ako se
uzima trajanje paganske mitske svesti i po meri koliko ona traje stvara
se i neko svetosavlje. Nevolja je u tome to je izvorno hrianstvo
potisnuto tom sveu i to mnogo vie nego to se to ini. Mitizacija
sv. Save se bukvalno nastavlja i dobija raznolike oblike ideolokog tipa
u odreenim periodima. U morfologiji ideja ovo je bitno. Sam kult
sv. Save i u dananjoj situaciji nije nejasan i s reenim nema veze
ovek jednako tei da se identifikuje na jednom viem nivou, prema
svecu, iako je svetost danas pomerena na skali dosta nie nego to je to
bio sluaj u srednjem veku. ovek opstaje tako to transcendira grubu
realnost u kojoj osea svoju nedovoljnost.
Mnogo su jasniji problemi koji ovo prate, i oni onako kako
se interpretiraju u svetosavlju govore mnogo.
Rekli smo, i jo e o tome biti govora, dosta o vidovdanu,
ali ni upozorenja naunika nisu pomogla, ideoloki obrazac je ostajao
snaan i nije se nita menjalo. Dan bitke na polju Kosovu je dan sv.
proroka Amosa koji je bio i krsna slava kneza Lazara ipak je prevladao
dan belog Vida paganskog boanstva. Dobro je poznato Popovi je
to odlino osvetlio kolebanje nae Crkve koje je trajalo od 1864. do
1913. Pobedilo je pagansko shvatanje i Vidovdan je kultni praznik u
vie smisla i to sve do najnovijih vremena. Za poimanje svetosavlja
ovo je najvaniji podatak, iako u tom smislu ima jo mnogo podataka.
Ta mitizacija kako vreme odmie traje na ideoloko-politikom planu
sve do svakodnevnog javnog ivota. O prvim momentima najvaniji
korak je nainio V. ajkanovi Mit i religija u Srba ali problem nije
zatvoren, jer se u nedopisanoj nekoj svetosavskoj prolegomeni otvara
na specifian nain.

68

Mirko orevi

Rekonstrukcija je pokazala ona ajkanovieva postojanje


jednog anti-mita, odnosno paganskog kulta koji prati svetitelja Savu.
Dobar znalac komparativne mitologije u formiranoj koli
kritikog miljenja ajkanovi je postavio temelje za razumevanje
problema. Jasno se vidi kako je vena matrica apsorbovala istoriju
i taj proces nije okonan. Na primerima svetosavlja on se jasno moe
pratiti. Zaista je pronaena polazna taka za razumevanje ne sv. Save,
ve svetosavlja kao fenomena. Mitska svest je reproduktivna. Sv. Sava
je samo formalno hrianski svetac, glasi jedan smeo ajkanoviev
zakljuak. Reklo bi se da je zakljuak preteran, ali kada je re o
svetosavlju vidi se da nije i to se pokazuje u jednoj anketi, ako tako
moemo nazvati istraivanje u sferi bogatog paganskog naslea u naoj
mitologiji. To je utoliko vanije, ako se ima na umu jo jedna injenica
mitska svest je paganizovana na ideoloko-politikom planu posebno
u novije doba. Postoji nekih pedeset pria i predanja na irokom
prostoru srpskih zemalja u kojima je dominatni motiv neki svetitelj
koji ni po emu ne podsea na hrianskog sveca ili narodnog svetitelja,
na sv. Savu kakvog znamo iz itija ili iz slubi koje mu se i danas slue.
Dakle, sv. Sava je iz istorije uao u hrianski kalendar i to je sasvim
normalno i nije vredno nekog objanjavanja. Iz istorije se meutim
vraao u mit u novom obliku, ali ga mitska svest jednako pomera.
U narodnim priama to je sada neko grozno pagansko boanstvo koje
ljude surovo kanjava i ne samo ljude, ve i sva stvorenja na zemlji.
Motivi su zaista neobini u jednoj prii sv. Sava surovo kanjava
svoga psa vernog uvara zbog toga to nije mogao da skoi preko neke
udoline koja svecu nije predstavljala nikakvu prepreku. Ovaj postupak
je neto to ne upuuje na hrianskog sveca koji ima svoje simbole iz
ivotinjskog sveta. U drugoj prii, on obanina pretvara u psa budui
da ga je zatekao u grehu jeo je sedei ili leei. Prokleo je jedno

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

69

itavo selo da u njemu ne bude dece i tako je ljude zavio u crno


pria je s juga Srbije. Tako sv. Sava odreuje i obanina kojeg vuci
slobodno mogu da zakolju i pojedu i Kulii i ajkanovi u tome
vide tragove prinoenja ljudske rtve. Tu on podsea vie na umskog
demona nego na svetitelja koji hoda po srpskim zemljama. U drugoj
prilici, svetitelj je kaznio jedno mesto da propadne u zemlju, jer su se
seljani naalili sa njim, sakrili su mu rukavice tako da vie nema ni
kua ni hleba za opstanak ljudi. Reita je pria o sv. Savi i ptici kosu
nije ptica htela da bude kos pokunjen nos ve je pokazivala svoju
ptiiju gordost i kanjena je tako da ugine enka i da skapa sama. Nije
svetitelj u drugoj prilici bio slobodan od gneva i iskazivao ga je prema
monasima svojoj sabrai i jednog je pretvorio u magarca. Jednom u
godini svetitelj u gori saziva vukove i staje kao njihov predvodnik na
elo opora i alje ih u torove da ljudima kolju ovce. Jednog je oveka,
koji je u strahu pobegao na drvo, pretvorio u jadnika koga preputa
vujem gnevu. Prvo, ovaj mitski lik je suprotan onom mitskom liku
koji je pomeren na poetak kao boanstvo, svemu ui ljude kao bog
i heroj civilizacijski, a sada se motiv preoblikuje na drugi nain. To je
sada anti-lik prosvetitelja, ali bukvalno. Ne samo to je to paganska
varijanta ve i neto vie, nema u sebi nieg humanog, jer i meu
paganskim bogovima ima onih iz predela bele magije stvari dobijaju
novi obrt.
To odavno nema veze sa svetiteljem koji pod oreolom stoji
u nacionalnom hrianskom ikonostasu i u saboru Srba svetitelja.
Tako je sv. Sava vuji pastor i takvih je putujuih siea u izobilju
u narodnim predanjima. Ima naravno i motiva koji nisu predanje i
refleks animizma, kako se istie, ve i motiva kulturnog porekla i oni
su pristizali iz crkvenih propovedi, pa je tako jedna Hristova parabola
Luka 13.21. koja ima dublji hrianski smisao, na neobian nain

70

Mirko orevi

prelomljena u svesti kazivaa naime sv. Sava kudi vrednu devojku,


a hvali lenju i jo je I. Ruvarac zapaao da su mnogi motivi stizali iz
manastira u narod i tako se paganizovali. Stoga, ako su osnovni
ajkanovievi zakljuci nesporni, prema nekima treba biti oprezniji.
Crkveni kult i paganski su se ne samo sukobljavali, nego su se i preplitali
u mnogim sluajevima. Meutim, mnoga uda koja opisuju itija su
paganski intonirana i ta paganska svest u njima dominira i danas. To je
ve problem u krugu svetosavke prolegomene i ne tie se uvek sv. Save.
Jedno je bilo nastojanje Crkve da sve paganske motive hristijanizuje,
ali se dogaalo obrnuto. U svetosavlju se sledi ova suprotna logika.
Svetosavlje se tako manifestuje na sloen nain i to je ono to
u krugu svetosavske prolegomene postoji kao posebna tema.
Ako je tako bilo u Crkvi srednjega veka, i ak i kasnije, u
XIX veku, postavlja se pitanje zbog ega sada vladika jo jednom
paganizuje vidovdan i pojmove iz kruga kosovskog mita. To je ono to
uveliko zbunjuje u raspravama o svetosavlju. Dakle, jednom se izgubila
istorija i ulila se mit u raznim oblicima i mitski je obrazac poeo
funkcionisati samostalno. Mitska svest i u krugu svetosavlja potiskuje
kritiku svet i jednako je prebacuje na drugi plan i ti se obrasci najbolje
prepoznaju u ideologiji svetosavlja.
Iz svega se vidi da morfologija ideje nudi mnogo vie od istorije
i da se motivi sele kao i kultovi. Za razgovor o svetosavlju to je bitno.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

71

RATNIKO-PATRIJARHALNO SVETOSAVLJE
Sudei po onome to znamo, najmanje problema bi trebalo da
bude i tako i jeste sa svetosavljem iz vremena sv. Save. Ono se i iz spisa
sv. Save i njegovih biografa prepoznaje kao etatistika ideologija koja je
graena prema slinom ideolokom obrascu koji je karakteristian za
srednji vek. Taj se obrazac prepoznaje u organistikoj shemi shvatanja
drutva i drave, a to je monarhijalno-hijerarhijsko ustrojstvo,
odnosno to je vid teokratije ili simfonije koja podrazumeva primat
duhovnog, Crkva i drava su u jednosmernom odnosu. Ideal se,
takoe, jasno vidi idealna zajednica Crkva je model, tipik manastirski
ima ulogu obrasca za ureenje odnosa u ljudskoj zajednici. Po sebi se
razume, jedno je idealni obrazac a drugo je realnost i naivno bi bilo
misliti da su odnosi meu entitetima bili idealni daleko od toga.
U spisima sv. Save nalazimo potvrdu i za jedno i za drugo. Drava je
imala sudare sa Crkvom. Nauka je tumaila sv. Savu i njegovo doba,
a ideolozi su gradili svetosavlje ideoloki obrazac stoga ima svoju
istoriju. U XIX veku, sv. Sava se uliva u romantiarsku predstavu i
mit o naciji utemeljenoj na etnoprincipu. U XX veku, to je ve istiji
ideoloki obrazac.
Ti oblici svetosavlja imaju posebnu istoriju i njima se treba
posebno i baviti.
Meutim, vremenom se otvarala i rasprava o svetosavlju
kao obrascu i u njoj su neki akcenti posebno vani. Spor o jednom
bekstvu u manastir i jednom bekstvu iz manastira Sava i Dositej
postao je okosnica za razumevanje svetosavlja, i to e se dugo odrati.
Te su tvrdnje u najmanju ruku naglaene pravoslavni publicista
M. Markovi, koji se tim pitanjem bavio, tvrdi da je, ipak, pobedio
Dositej koji je nau nacionalnu kulturu privezao za jedan stari

72

Mirko orevi

brod. Odrednica nije nejasna, jer se raspoznaje negativan stav prema


modernitetu, a svetosavlje ono pretpostavljeno iz vremena sv. Save
se uzima kao nepromenljivi obrazac. Tako postavljanje problema u
stilu ili-ili nije pravilno postavljanje, jer se raspoznaje opredeljenje za
jedan ideoloki obrazac bez provere. Da je sv. Sava svojim delom deo
kulturnog i nacionalnog identiteta i deo tradicije, to uopte nije sporno
ali je svetosavlje kao potom oblikovana ideja neto sasvim drugo.
Nije sporno ni drugo Markovievo tvrenje da je pravoslavlje sv. Save
uhvatilo korena u narodu i ta vernost sv. Savi, ni to, u principu,
sporno nije. Vano je neto to je zapazio Vasa ubrilovi ivot u
Srbiji se odvijao u okvirima narodno-patrijarhalne tradicije. Tu je
svetoslavlje i hvatalo korena. iveo je sv. Sava u takvoj Srbiji, ali nas je
svojim delom i odvajao od neeg i spajao s neim drugim. Ako se kae da
nas on vezuje za kulturnu tradiciju Vizantije to nije netano, ali nije sve
u tome od nje nas je i na svoj nain odvajao, jer su se krugovi suavali.
Svetosavske varijacije polaze po pravilu od jednog momenta i njega
apsolutizuju. U kasnijim vekovima dolo je do sudara patrijarhalne i
graanske kulture i tu se svetosavlje kao ideologija opredeljivalo unapred
za patrijarhalnu kulturu. Problem je mnogo sloeniji patrijarhalno
se ne moe idealizovati, jer tiranije ima i u patrijarhalnoj zatvorenoj
zajednici. Tako se iz istorijski mrtve paradigme u svetosavskoj ideologiji
izvodi jedna neobina operacija dakle problem nije u sv. Savi.
Tu su neki noviji primeri nezaobilazni posebno kada se
takvo svetosavlje uobliilo.
Poetkom i sredinom 90-tih godina, na ratom zahvaenom
Balkanu javlja se i jedno ratniko-patrijarhalno svetosavlje kao
ideoloki obrazac, pa i kao ratnika ideologija Jagnje Boije i zvijer iz
bezdana i sreemo primere kako se svetosavlje odvaja od sv. Save kao
pojave u vremenu i fenomena kulturnog.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

73

Nauni zbornik koji uzimamo kao vaan dokument za svaku


dalju raspravu o svetosavlju je doneo radove sa jednog simpozijuma u
organizaciji to je bitno Crkve. Neke injenice su zaista nezaobilazne
najpre to je ratna godina 1996. na irokom prostoru Balkana sa nama
kao narodom koji se naao na jednoj prekretnici i u jednom istorijski
neobinom vremenu. To je dalo peat celom ovom ideolokom
simpozijumu. Sve je izvedeno iz sv. Save bez uvida u delo i vreme i sve
je svedeno na neko svetosavlje koje se prepoznaje kao isti ideoloki
obrazac. U podtekstu je svetitelj iz XII i XIII veka koji je jednostrano
vien samo kao dravnik i vojskovoa i politiar. Ovaj aistorijski
pristup je jedna izabrana metodologija sumnjive naune vrednosti. Sve
ono to se zbivalo na Balkanu i na istorijski prepoznatljivom prostoru
srpskih zemalja nije nejasno iako se problem ta su srpske zemlje i
primorske vekovima kao pojam menjao. Ovde je izveden ne iz istorije
ve iz vremena sv. Save, a kako je tada bilo niko se time pozabavio nije.
Re je o jednoj imaginarnoj istoriji. Imaginarnoj u tom smislu, jer se
zanemaruju istorijske realije. Jo je vanija jedna injenica sv. Sava je
uzet kao vena paradigma. Tako su tretirani svi elementi u raspravi i
tako su akcentovani. Naglasak je ideoloki i aistorijski.
Neki momenti u raspravi otkrivaju jedno svetosavlje koje u
jednoj morfologiji ideja predstavlja zaista poglavlje.
Rat koji traje naunici vide kao podvig ljubavi to je
mogue samo u ideolokoj i propagandnoj ravni, ali realno nikako. Sve
je nadalje dignuto na nivo kosmike paradigme sa objanjenjima koja
to nisu niti mogu biti ima rata na nebu i nuno ga ima i na zemlji.
Teoloka situacija je jasna, ali nije jasno njeno sputanje na zemlju na
ovakav nain i u jednom prepoznatljivom vremenu. Ako se teoloke
formulacije ovako aktualizuju, o sv. Savi ne moe biti ni rei on je,
ipak, ne samo ratnik ve i neko ko miri zavaenu brau. Selekcija
motiva se poklapa sa odabranim ideolokim ciljem.

74

Mirko orevi

Pitanja koja su se u raspravi postavljala lie na retorska pitanja,


ali ona to nisu ideoloki izabrani okvir je inio svoje.
U jednom takvom teolokom razmiljanju postavljeno je
pitanje o tome da li pravoslavni episkop moe biti ratnik, nositi oruje
i ovi se svetosavski mislioci zaklanjaju iza istorije pitanje je ozbiljno i
cilj je njegov da se opravda jedno ratniko-patrijarhalno svetosavlje kao
ideologija. Nije, meutim, jednostavno nai za sve to pokrie kod sv.
Save, a injenice nisu nepoznate. Svetosavlje ide drugim putem rat koji
se vodi na irokim prostorima srpskih zemalja i primorskih je onaj
teren na kojem bi takva ideologija i ratna politika funkcionisali. Tako se
poetkom decenije a zbornik je iz 1996. oblikovalo jedno svetosavlje
kao ratna ideologija. O tome govore R. Karadi kao teolog sa svojim
razmiljanjima o ratu i Klauzevicu, te posebno vladika Jevti o greci
cara Duana, kako se ona prelama u njegovoj ideoloki optereenoj svesti
u ratnom vihoru. Posebno mesto i ovde dobija poznata svetosavska
mitologema o porazu koji se shvata kao moralna pobeda, kao izbor
carstva nebeskoga a to je u krilu ratniko-patrijarhalnog obrasca
trajalo od Crkve i epske pesme da bi se ulilo u takvu jednu svetosavsku
misao. Druga je o srednjem svetosavskom veku koji je blago reeno
idealizovan ili ideoloki funkcionalizovan po principu poruke iz epike
Sve je sveto i estito bilo
i milome Bogu pristupano
Na prvi pogled nema nieg neobinog ako se ostane u kontekstu pesme o sv. Savi, jer se smisao takvih poruka zna, kao to se
zna i njihovo poreklo. Problem je u tome to se ovakva misao unosi
u jedno ideoloki intonirano svetosavlje i to posebno u tim ratnim
godinama. To i takvo ratniko-patrijarhalno pravoslavlje i svetosavlje
nije bilo nita drugo nego pravdanje rata, najee banalna ratna propaganda, i da sa sv. Savom neposredne veze nema, jedva da je potrebno

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

75

dokazivati. Obrasci stvarani tada su se napajali iz ve postojeih obrazaca, a sv. Sava je sluio samo kao nekakva istorijska osnova.
Jedan dogaaj kulturni dogaaj je u tom smislu zaista
paradigmatian.
Jo godine 1988. imamo zbivanja oko drame S. Kovaevia
Sveti Sava, koja je otkrila mnogo toga o jednom svetosavlju koje se
prepoznavalo kao ideologija, sueljena sa jednom drugom vladajuom
komunistikom ideologijom. Drama sama nije neobina, lik
sv. Save je dat istina neto slobodnije, ali nita nije akcentovano ni
antihrianski ni protiv sv. Save ve se multiplikovalo na jedan drugi
nain to je vreme kada se takoe raa politiki pluralizam i Svetosavska
stranka i sve se zaplie kao manifestacija palanakog faizma. Sve se
zbiva na daskama, a to je mrsko pozorite o kojem govore biografi
sv. Save Domentijan pa se sve zbivalo dramatino u stilu jednog
takvog svetosavlja. Osnovni elementi u svemu su jasni navodno je
pisac prikazivao sv. Savu na uvredljiv nain, psuje i drami u svakom
sluaju nekonvencionalno. Dva su momenta posebno zanimljiva
prvi je politiki, sasvim konkretan, a drugi je buenje neeg paganskoiskonskog, kada se formira ne doivljaj gledaoca ili kritiara u tome
ve neka vrsta kolektivnog doivljaja :
- kolektivni doivljaj kao u XIX veku u doba romantizma
sa gledaocima koji vide Miloa Obilia u drami,
- politiki momenat drama nije zabranjena od vlasti, ve
su zabranu traili gledaoci s ulice, populistika varijanta
presije nad umetnikim delima.
Tu su vani sledei momenti Kultura vlasti koji u socijalnoistorijskoj ravni mnogo govore o tom ratniko-patrijarhalnom
svetosavlju koje je izalo na ulicu. I do tada je drama mogla biti neko
politiko pitanje, a sada je to postala jo i vie i na mnogoznaan

76

Mirko orevi

nain. Godine 1988. ve imamo buenje nacionalne i pravoslavne


religiozne svesti, no pitanje je da li je to nacionalna ili naglaeno
nacionalistika svest, a to je jasno, i da li je religiozna ona to oevidno
nije. Zaista se obistinio balkanski agresivni nacionalizam, naravno na
takvoj svetosavskoj osnovi i sa jasnim, dovoljnim povodom.
Drama se uz niz drama tada pod komunistima nije
uklapala u repertoarski koncept. Tu ostaje jasna injenica odnosa
izmeu srpskog mita, srpske istorije i docnije upotrebe mita i srpske
istorije u politike svrhe. Koji je to mit dovoljno znamo, ali kada je re
o upotrebi mita mi imamo dva momenta :
- vlasti su upotrebljavale istoriju ili su je potiskivale ali
su sada ostale nekako po strani,
- tu su se pieve namere otkrile, on je govorio o prolosti,
ali se videlo da misli i na sadanjost.
Pokazalo se naime da nismo prevazili romantizam, niti smo
izali iz XIX veka, ali to je jedno. Tada se na sceni pojavljuju dve,
odnosno tri snage vladajua partija SK, Svetosavska stranka, gledaoci
sa svojim kolektivnim doivljajem.
Oglasila se ipak SPC i ogradila se od rulje i . Gavrilovia i to
je znak koji se ne moe smetnuti s uma. Vlast nije zabranila predstavu,
ali gledaoci jesu sa ulice.
Sada se jasno vidi Republika 316-317, 2003. izjava .
Gavrilovia o tome da nismo zabranili zabranila bi vlast dramu.
Dramu je gonio i M. Vueli kao blasfemiju, ali su motivi drugaiji i
uklapaju se u jedno svetosavlje koje se ve namee kao ideologija koju
e prihvatiti mnogi.
Svetosavlje koje se tada promovie je prepoznatljivi obrazac,
ali se manifestuje na nov nain i u novim okolnostima. Od tog se
obrasca ograuje i SPC, ali treba imati na umu prirodu ove ograde i

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

77

ona je bila u kontekstu politike konjukture. Ubrzo e Crkva naglasiti


takvo jedno svetosavlje. Te okolnosti su bitne, a obrazac je poznat.
Dogaaji su dobijali na ubrzanju raspad drave je bio
izvestan, a u stvarnosti rat je ve zapoinjao. Tada na scenu stupaju
naunici sa svojim simpozijumom koji je rezultirao zbornikom Jagnje
Boije. Ratniko-patrijarhalni oblik se sada manifestovao kao jedno
politiko svetosavlje koje se ideoloki rabilo na raznim stranama da
je ono poreklom iz Crkve jasno je. Nije sluajno to se crkva u ovom
momentu od takvog svetosavlja ogradila takvo svetosavlje prihvata
vlast i vladajua elita, populistiki iritirana i politiki ostraena elita.
Takav obrazac se nuno morao manifestovati. Srbovanje je
postalo ideologija i vladajue elite. Jedan ideoloki obrazac onaj
komunistiki se u planetarnim razmerama istroio i vladajua elita
je lako nala tradicionalni. Imala je gde da ga nae, ak u formiranom
vidu. To je bilo vreme jo jednog povratka koji se hrani mitskom
sveu, pa i povratka Nikolajevog sa njegovim jasnim svetosavljem.
Malo e vremena proi i taj e ideoloki obrazac biti dominantan i
najire prihvaen u svim sferama, i u politici, i u kulturi, i u istoriografiji,
i to je obnova svetosavlja kao jedinog obrasca.
Bolji se obrazac nije mogao nai, a isproban je bio u slinim
momentima drutvenih kriza. Obrazac se prepoznavao kao gotov
kao onaj iz vremena da ne idemo dalje Drugog svetskog rata, a
analogije su stvarane na prigodan nain. Problem je u tim analogijama
nama se navodno po venoj paradigmi tokom istorije uvek dogaalo
isto, i ono to se dogodilo u vreme sv. Save samo se sudbinski ponavlja
po jednom obrascu. Odvojena od realnosti istorijske, istorija je bivala
jasna barem ideoloki, i izraz je naen upravo u svetosavlju. Tako se
sameravala istorijska distanca, jo su Nemanjii postavili veni smer i
kada smo ih izneverili sve je ilo naopako.

78

Mirko orevi


Na sceni je bila zaista tipina iskrivljena svest, mitska i
mitomanska, koja se najlake preliva u ideoloki obrazac. U istoriji
su naeni meai bitka na polju Kosovu, i sve je mereno prema
tom obrascu istorijske bitke. To je po M. Bekoviu najvei dogaaj
u vaseljeni na zemaljskoj kugli to se nije izvodilo iz istorije ve iz
mita i jedne mitske predstave. To su bili elementi tog svetosavlja 90-tih
godina koji sa sv. Savom malo veze ima.

Svetosavlje tog ideolokog tipa funkcionie po obrascu koji se
relativno lako uoava postupak je hipostazija istorijskog i njegovo
prebacivanje u mit, a to je, videli smo, bilo mogue vie puta. Tu su
se meali elementi istorije, mita i politike i nije to jednom bilo tako.
Odvajanje svega od istorijskog sv. Save je bilo najlake vidljivo i videlo
se i ranije. Selektivno su korieni momenti iz istorije i sv. Sava je sluio
kao ideoloki podtekst.
Tako se dobilo logino ono to se jedino i moglo dobiti jedno
svetosavlje kao ideologija rata i hegemonije na irokim prostorima
drave koja je bila drava mnogih junoslovenskih i ne samo
slovenskih naroda.
Ideoloki obrasci imaju svoju prepoznatljivu prirodu oni se
oblikuju pod peatom ideolokog erosa u jednom sluaju, pod znakom
kvazi-istorije u drugom, ili jednostavno kao politika propaganda.
Tako je svetosavlje postalo dominantni ideoloki obrazac u
savremenim uslovima i to traje jednako i danas.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

79

MONISTIKI KULTURNI OBRAZAC

Sve se ee pominje kulturni obrazac u smislu drugaijem


od modela ili tipa kulture ali nema jasnije definicije neeg slinog.
U jednom kraem ogledu tim se problemom na zanimljiv nain
svojevremeno pozabavio S. Jovanovi O kulturnom obrascu koji
nije ni sam ponudio neku definiciju, ali je izneo neka zapaanja koja
se ne bi mogla mimoii u razmatranju ovakvoga tipa. U vreme kada
je ogled pisan, jednako kao i danas, problem se otvarao ne tek kao
nunost neke definicije otvarao se u najirim drutvenim relacijama.
Postojala je kao to postoji i danas potraga za nekim obrascem koji
bi se izveo iz uspostavljene neke tipologije srpske kulture, uspostavljene
ili pretpostavljene. Takve tipologije, naravno, nisu nedostajale i 30tih godina kada se svetosavska prolegomena i otvara one su su
nuene u stilu O. penglera i njegovog glasovitog dela o propasti
Zapada. Podalje od onoga to uliva vie nade da se o kulturi i tipovima
raspravlja, od geografsko-istorijskog osnova, tipologija se svodila na
penglerovu shemu o dionizijskoj i faustovskoj kulturi odrednice
su se temeljile na jednom drugom, takoe, poznatom postulatu o
kulturama i civilizacijama koje su zatvorene monade ili celine i koje u
svom krugu traju, cvetaju, precvetavaju i prepoznaju se po rezultatima
koji su trajni, jer izviru iz organskog bia naroda koji se uzima u
uskom etnikom smislu. Takva se kulturologija lako pretvarala u
etnosofiju i vaspostavljeni i korieni su neki upravo penglerovski
obrasci, jer tridesetih godina O. engler je bio moda.
Problem je bio ne u pojmovima kontinentalna ili mediteranska
kultura te su odrednice razumljive, ako se imaju odreeni realni
krugovi u nastajanju kultura i civilizacija. Ako se kultura svede na

80

Mirko orevi

jedan takav obrazac ili model, od prve je jasno da problem nije reen
kulturni obrasci u sutini su pluralni i ne izvode se ni iz kakvog venog
organskog bia etnosa-plemena-naroda. Svetosavlje je 30-tih godina
upravo zatvarano u neki takav obrazac ili model. Nastojanja mislilaca
organicistikog usmerenja V. Vujia i drugih posebno su poglavlje
traganja za nekim takvim otvorenim ili zatvorenim obrascem, a S.
Jovanovi nije bio mnogo daleko od toga. Ipak je on makar i uopteno
problem otvorio i ponudio neke elemente za raspravu koja, naravno,
nije do danas okonana i koja se danas jo jednom otvara i zatvara.
Neke analogije koje su ponuene deluju privlano nekom i uverljivo
ali one ne odgovaraju na sloeni kompleks koji se pod kulturom
podrazumeva. Svi pokuaji da se svetosavlje odredi kao takav obrazac
koji nisu uspeli, jer nije ponuena nikakva smislena definicija
svetosavlja se dobro vide u nekim Jovanovievim naznakama o
kulturnom modelu. Da sam sebe nije zatvorio u usku organicistiku
shemu, da se otvorio izvan uoptenih zakljuaka, on bi svakako
ponudio vie, jer neke napomene njegove mnogo obeavaju. Obrazac
se, po Jovanoviu, moe smatrati neim slinim, ako ga narod primi
u obliku koji je produbljen i prefinjen. On pominje humanistiki
kulturni obrazac koji su stari humanisti izradili na osnovu antike
filozofije, ali se od prve moe primetiti da je i to jedna vrsta suavanja
evropska kultura se izvodila iz sume sadrane u onoj kategorijalnoj
piramidi koja stoji na antikom, ali i judeo-hrianskom nasleu.
Drugaije bi se sasvim olako srednji vek otpisao kao mrani srednji
vek, to je ne jednom i injeno. U drugim prilikama, pak, uzimaju se
odreene vremenske take, pa se polazi od veka Prosveenosti. To je
problem otvorenog ili zatvorenog kulturnog obrasca i svako svetosavlje
se suoava upravo s tim. O tome e tek biti rei.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

81

Humanistiki kulturni obrazac je u novijim vremenima


dominantan i u njemu se zaista prepoznaju iznad nacija i rasa i
onaj engleski dentlmen i francuski honnte homme ili ruski evropejac,
te srpski graanin od XIII veka nadalje. To jo ne znai da je takav
obrazac i apsolutno jedini i apsolutni obrazac u bukvalnom smislu
kultura ne opstaje bez korena, niti je u jednom irem smislu bez
kulta. Mnogo su zanimljiviji neki Jovanovievi precizniji, ali i stroi,
sudovi o kulturnom obrascu Naa inteligencija nije presadila nikoji
strani kulturni obrazac, niti je iz kulturnih elemenata naeg narodnog
ivota izradila jedan originalni obrazac. Polazi se od jednog tvrenja
da nismo imali originalni obrazac, ali se vidi se pretpostavlja
mogunost da se od elemenata narodnog ivota moe stvoriti kulturni
obrazac. U svim raspravama iz kruga svetosavske prolegomene, mnogo
je toga pod znakom pitanja svetosavlje se namee kao jedan kulturni
obrazac iz vremena srednjeg veka i u nekom ga je obliku i bilo, ali je
drugo pitanje da li je taj obrazac univerzalan i nije li zatvoren u granice
srednjeg veka i narodnog ivota. Obrazac, podsea Jovanovi, stvaraju
kulturni pojedinci i mi ih, po njemu, nismo dovoljno imali. Njemu je
bilo sasvim jasno jo neto, a to je da ni kulturni pojedinci u tome ne
uspevaju uvek i tu se osvre na Njegoa na podsticajan nain no i on se
u Gorskom vijencu ipak pomirio s pokoljem poturica, kao s politikom
nunou i vladika Danilo se pomirio s tim antihrianskim principom
Stoga je razumljivo to nam Njego nije ostavio u amanet kulturni,
nego nacionalni obrazac. Ako je obrazac ovako ogranien, on nema
status kulturnog obrasca u pravom smislu rei. Drugi primer neuspeha
kulturnih pojedinaca je, takoe, karakteristian i tie se J. Ignjatovia
koji je odlino poznavao stanje stalea i istorijske kolizije u drutvenom
razvoju, ali je imao drugih problema sudei po njegovim opisima
drutvenih kriza i potpunoj moralnoj neosetljivosti kod junaka

82

Mirko orevi

njegovih pripovedaka, on sam nije bio toliko moralno razvijen da je


mogao stvoriti jedan kulturni obrazac. Sluaj, pak, L. Lazarevia je
obrnut, on stvara neto to je moralistiki odgovor, ali ne u nekom
smislu i kulturni obrazac, i kod njega je taj kulturni obrazac nuna
dopuna u nacionalnom i politikom obrascu, koje smo imali vie ili
manje izraene. Videli smo da se u krugu svetosavske prolegomene
ovakvi problemi ne javljaju ona pokriva jedan obrazac svetosavski
i funkcionalizuje ga vanvremenski po principu jedne paradigme. Tu
je Jovanovi jo jednom zanimljiv Da li je to stoga to, zbog naih
posebnih prilika, pitanje narodne sudbine bilo je za pojedince vanije
pitanje od pitanja line sudbine, pa se i potreba nacionalnog obrasca
jae oseala nego potreba kulturnog obrasca. Jovanovieva objanjenja
su nedovoljna i svode se na tvrdnje da postoji problematina priroda
i to naeg individualizma, pri emu nema snage da uvidi da je to
jedan u neem sloeniji problem individualizma je manje bilo i sve je
bilo podreeno kolektivitetu. To se najbolje vidi na primeru svetosavlja
i u periodu sv. Save i kasnije, ali ideolozi svetosavlja taj problem
reavaju i to tako to ga otpisuju za njih je kulturni obrazac organski,
jednosmeran i jednoznaan, i u istorijskom vremenu ga imamo kao
paradigmu.
Tu se njegova zapaanja vremenski konkretizuju i on se osvre
na period izmeu dva svetska rata.
To je upravo period kada se traga i nalazi se jedno
svetosavlje u smislu kulturnog obrasca. Tada je navodno stvaranjem
Jugoslavije nacionalni obrazac bio zaboravljen i zanemaren.
To je po njemu velika zabluda i tu se Jovanovi pribliava jednoj
svetosavskoj ideologiji za kojom se upravo tragalo. Iako se koristi
pojam svetosavlje, on se brzo primie jednoj takvoj ideologiji,
odnosno jednom prepoznatljivom obrascu koji nema status na koji je

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

83

i sam mislio u svojim poetnim razmatranjima o kulturnom obrascu.


Ne misli on najbolje ni o politikim obrascima koji u tome periodu
funkcioniu, komunistikom recimo, i tu sree jednu pojavu koju
oznaava kao krivca, a to je poluintelektualac koji ne dosee do
kulture i kulturnog obrasca.
Tu se i tada jedno svetosavlje i javlja kao formula neka i
nekakva u tom smislu.
Taj je poluintelektualac u osnovi ostao primitivan i
on od inteligencije ima formalno pokrie i kao tip kulture on je
neomekan kulturom i nesposoban da ponudi autentini kulturni
obrazac. To je dobro uoeno. To je stari problem intelektualac je
clerc u srednjovekovnom smislu, a ne samo obrazovan ovek5. Jo
jedno zapaanje S. Jovanovia bi zasluivalo panju upravo u vezi sa
svetosavljem Politika ambicija jednog poluintelektualca upravo i
nije politika. To se u velikoj meri odnosi i na intelektualce svetosavce
koji su se pojavljivali na drutvenoj i javnoj sceni. I tu se upravo
svetosavska prolegomena ini sve vie nedopisanom nije bilo ni u
izgledu da se normalno kulturoloki dopie kao koncepcija kulture.
Poluintelektualac je kulturologiju merio metrom svoje etnosofije.
Problem Jugoslavije je, ipak, opsedao S. Jovanovia i on se trudio da
ga ne zatvori u neki srpski etniki uski krug, ali mu to nije polo za
rukom. U vienacionalnoj zajednici i kulturi koja je iznikla razliito
u duhu kulturnih i civilizacijskih krugova u istoriji problem se
nije mogao ne videti u mnogonacionalnoj zajednici, i prirodnoj i
istorijskoj multikulturalnosti, uspee one grupe koje budu imale vie
I N. Berajev i J. Le Goff se tu slau da je intelektualac u pravom smislu clerc,
a ne obrazovan ovek. Rusi kojima evropski jezici duguju re inteligencija
valjano razlikuju te ravni i intelektualac nije isto to i obrazovaina, kako
taj pojam i koriste. Sasvim je drugo pitanje kada se clerc pomeri u ravan novog
doba i tu se svetosavlje i zaplie u dilemu koju ne uspeva da razrei.
5

84

Mirko orevi

nacionalne discipline i koje budu stajale na viem stepenu kulture. Ako


se problem suzi etnosofijom postavlja se pitanje ima li srpski etnos ili
nacija taj vii stepen kulture svetosavlje je nudilo poznati odgovor.
Da kultura pobeuje, to Jovanovi ne proputa da naglasi i njegove
zakljuke tu ne moemo prenebegnuti im se ovek uzdigne malo
iznad nacionalnog egoizma, njemu postaje jasno, da nacija sama sobom
ne predstavlja to to se u filozofiji naziva vrednost vrednost joj mogu
dati samo opti kulturni ideali, kojima bi se ona stavila u slubu.
Jovanovi je otvarao svetosavsku paralipomenu, ali ju je
dobrim delom i sam zatvorio.
Ako je tano a jeste tano da su se kako V. Vuji kae ve
tada pojavljivale konture jedne svetosavske ideologije, onda se valja
malo zadrati na V. Vujiu Sputana i slobodna misao koji se u
glasilu Srpska odbrana upravo svetosavski oglaavao svojim esejima.
Njegove kulturoloke ambicije su vidljive, a nije nepoznata i njegova
penglerovska inspiracija. Vuji je tuma i prevodilac O. penglera. On
se pita o naem srednjem veku bez uvida u istorijska saznanja i da li
smo mi u kulturi ili civilizaciji kao nai susedi Evropljani. Razlika koju
gradi izmeu kulture i civilizacije je valjana kultura i civilizacija nisu
istoznani pojmovi, jer ima naroda sa kulturom, ali bez civilizacije, kao
i naroda koji imaju civilizaciju ali ne i izvornu kulturu. Srednji vek ima i
civilizaciju i kulturu ali sa slojevima i paganizam je kultura. Mnogo je
vanije jedno njegovo opredeljenje koje je ve ideoloko-svetosavsko.
Evropljani pripadaju faustovskoj kulturi pod kojom on poima
penglerovski razliku u onom smislu postojanja dionizijske kulture, ali
se pita na drugi nain ili smo mi na sopstvenom putu. Pitanje nije
ili jeste retorsko odgovor je ideoloko-svetosavski u duhu vremena.
I taj odgovor je tipian Jer, mora se priznati nije isto ivljenje nae
kulture i evropske, faustovske, danas. Mi smo na poetku, u mladosti,

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

85

u zaecima, oni su u predstarosti, ako ne i u potpunoj zimi starosti


i opadanja i svretka. To je svojevrsni svetosavski odgovor kojem su
mnogi suprostavili drugaiji i njega su V. Vujia zbog toga napadali
kako i sam istie na istom mestu. Vujiev odgovor je karakteristian
i svodi se na sledee teze narodi Balkana navodno nisu Evropa i
dobro je to nije tako i dobro je to su pred svima nama zajednike
mogunosti jedne i nae kulture, svi emo je, zajednikim naporima,
oivotvoriti ili nas biti nee. Odgovor je jasan zaostalost je prednost
ili kako se u novije vreme tvrdi na poetni kapital. Nadalje se uzima
srednji vek, kako ga on vidi, kao kulturni obrazac, i kao paradigma i
to je ve poznata teorija zvana novo srednjevekovlje. Za Vujia to je
Na srednji vek kae on kada se dobro shvati znaaj te rei, tek
je pred nama. To novo srednjevekovlje e biti amblematina figura u
tumaenju i definicijama svetosavlja i to ne samo tada, ve decenijama.
Te su paradigme ispitati se moe njihovo poreklo od tada
nekakva vrsta stajaih mesta u svetosavskoj paralipomeni.
Junoslovensku kulturu Vuji vidi kao nekakvu mogunost
Da bi se ta kultura mogla izgraditi nije potrebno upirati oi u Zapad, i
tamo traiti uzor koji se ima slepo podraavati. Srbija nije Zapad to
e se ponavljati. Tipovi intelektualaca zapadnjaka su kobni po nau
kulturu, to je drugo stajae mesto. Ideal ne postoji kod tog oveuljka
zapadnog. Zapad i njegovu kulturu treba odbaciti u smislu njegove
duhovne sadrine, koja je danas ostala iskljuivo licemerje i la,
surovost i sirovost, okrutnost i odsustvo moralnog pravog ivota,
pri emu ne odbacuje tehniku Zapada. Njegovo svetosavlje je takav
kulturni anti-obrazac i on ga istie kao ideal Ne, mi nismo Evropa i
dobro je to nismo, mi nismo Evropa ni Zapad, duhovno po shvatanju
sveta, po stilu duhovnom, po gledanju na svet i ivot mi to nismo i
dobro je to nismo.

86

Mirko orevi

Ova kulturologija izvedena iz penglerovskog obrasca i


zainjena ruskim slovenofilima se mora tretirati iz vie razloga ne
po vrednosti.
Prvo, ona je svojevremeni svetosavski odgovor u potrazi za
kulturnim obrascem, zatim ona sadri amblematine postavke ili
stajaa mesta i najzad zbog onog najbitnijeg ona e oiveti vie puta
sve do najnovijeg doba, do naih dana kao savremeni vid svetosavske
paralipomene. Stoga se valja zadrati na jo nekim obrascima. I jo jedna
napomena ovde se manifestuje onaj poluintelektualac koji ne prihvata
strani obrazac, ali je nesposoban da ponudi na i do kojeg mu je stalo.
Tu se dakle na samom poetku u svetosavskoj paralipomeni
opaaju stajaa mesta i nemo da se otkrije kulturni obrazac. Vuji je
bio u pravu 30-tih godina se svetosavlje uobliava kao ideologija,
ali u tom poslu nije sve ilo najbolje, mnogo je ostalo nedoreenog i
ideologija i tada ostaje nedefinisana. Sam je Vuji na tome posebno
radio i to se vidi iz njegovog pogovora za penglerovu knjigu Propast
Zapada koja je objavljena u Beogradu 1937. Kulturni obrazac se
izvodi iz morfoloke perspektive jer kulture su organizmi koji
nastaju, traju cvetaju i precvetaju kao i civilizacijski modeli koje
nemaki kulturolog vidi kao zatvorene. Jasna je i Vujieva definicija
kulture koja obuhvata ire i ono o svetosavlju i svetosavskoj kulturi,
jer je to mona duhovna celina, shvaena organski, strukturalno.
Organicizam je njegovo polazite, ali ni u jednom momentu on ne
nudi nita vie od takvog biolokog determinizma, a pojam strukture
ostaje blago reeno nejasan, jer upravo je u strukturi tajna neke
definicije kod njega je struktura svedena na organsko jedinstvo. Iz
kruga tog i takvog organicistikog determinizma Vuji nije izaao
ali se u tom krugu vrti i neko svetosavlje koje niko ne uspeva da
formulie. Ako su po pengleru kulture due i duevnosti, nije

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

87

jasno kako se moe definisati dua naroda, a da to ne bude samo


privlana metafora kakve su ponudili ruski pisci i mislioci. Sam je O.
pengler to Vuji dobro zapaa pod ogromnim uticajem ruske
filozofske i religijske misli i njene kritike Zapada. Ta ruska misao
zaista polazi od kritike Zapada i ima mnogo tokova od slovenofila
koji su isticali prednost slovenske kulture, ne negirajui zapadnu, do
evroazijaca koji se odriu zapadne kulture u principu. Tako se moe
ii u smeru slinih kombinacija ako se prihvati ideja O. penglera da je
kultura mona morfoloka jedinica koja se izvodi iz due plemena
i nacija. Tako se kulturologija sputa na nivo etnosofije. U opticaju je
jo jedna maglovita kategorija, a to je duhovnost koja se vidi podalje
od evro-zapadnjakog stajalita.
Tako se stie do onog naeg, sudbinskog izmeu koje e u
svetosavskoj varijaciji postati i iznad Istoka i Zapada.
To e u svetosavskoj ideologiji ostati do danas stajae
mesto. Jedno takvo mesto dobija ulogu kljua za tumaenje nae
kulture. Ono je univerzalno i tie se nekog svetosavlja koje se ne moe
dovesti u pitanje posebno ako se naa kultura posmatra u istorijskom
kontinuitetu. Za nas Srbe zapravo nema antike kulture takvog
naslea nismo ni imali na svom tlu pri emu se zanemaruje da to
nije tako. Za nas je antika kultura podzemlje, magijska je prolost sa
neizbrisivim tragovima, a faustovska moan pritisak koji nas je silio na
pseudomorfoze. Utemeljenje je naeno u toj magijskoj prolosti na kojoj
se temelji ideologija faizma naa je kultura hrianska, nastavlja
on, pri emu nije jasno ta se tu pod hrianstvom podrazumeva. To je
tako formulisano odreivalo ideologije i stremljenja. To je tano.
On tu naglaava da je to godinama bilo tako i da se neki svetosavski
obrazac mora na tome temeljiti. Kako taj obrazac postaje antikulturni
obrazac, a takva ideologija totalitarna, o tome on malo razmilja o

88

Mirko orevi

tome malo razmiljaju i potonji svetosavci. Po njemu, sv. Sava ija je


magijska formula nacija-drava-vera je stvorio to, to je formula isto
magijskog karaktera i na njoj je svetitelj sazdao veliku tekovinu koja
je proverena u srpskoj istoriji. Tako je kulturni obrazac zaustavljen
organski na magijskoj formuli. To e ostati kljuno mesto u domenu
formiranja svetosavske ideologije sve do kasnije, pa i danas.
Problem pseudomorfoze e ostati u svetosavlju kljuno
mesto za razumevanje onoga to ideolozi hoe.
Izabran je jedan poetak, apsolutni poetak i taka koju
predstavlja sv. Sava tako aistorijski situiran. Druge take u kulturi su ili
relativizovane ili sasvim uklonjene, jer organizam je bioloko jedinstvo
iz kojeg se ne izlazi dok traje po zakonima biologije. Dakle, opet se
vraamo na jedno bekstvo u manastir i jedno bekstvo iz manastira
to e svetosavlju sve do danas ostati prostor jedne kulturologijeideologije koju su 30-tih godina oznaili kao svetosavlje. Tako je
Dositej pseudomorfoza doba Prosveenosti i u naoj kulturi ostaje
neto drugo njen Vidovdan kao pobeda kroz poraz, jer Balkanci
su ljudi magijskog kova. I odatle nadalje svetosavski ideoloki klieji
se ne samo lako itaju, a lako se itaju, nego se i gotovi pomeraju na
vremenskoj skali sve do najnovijeg doba. To pomeranje pokazuje kako
su ideoloki obrasci u gotovom obliku najlaki za prenoenje. Tako ga
koristi i Nikolaj u svojim u tom periodu poznatim spisima Kosovo i
Vidovdan u kojima lako prepoznajemo jednu svetosavsku ideologiju.
On se u istoriji s takvim kliejima snalazi zaista lako. Kralj Milutin je
vodio rat protiv papskih krstaa i Zapada da bi odbranio hriansku
veru od idolopoklonika, a to istorijski nije tano, ali ideolog za to ne
mari. Njegovo je neko hrianstvo zaista magijsko-pagansko i kult
motiju se preplie sa kultom vlasti koji dodiruje granice neeg to je
anti-hriansko, a to je idolatrija vlasti koja se u hrianstvu smatra

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

89

grehom. Kosovo je vizija sasvim osloboene istorije Sveto telo


Lazarevo pak, namagnetisano nebesnom silom, jo i danas lei celo
i lei sve nemoi ljudske. Njegovi govori, posebno godine 1928. u
manastiru Ravanici, su skica jedne svetosavske ideologije Nekoliko
stolea naeg upskog vremena provedeno je u kolebanju izmeu
crkvene vlasti vizantijske i crkvene vlasti rimske da bi problem reio sv.
Sava kako ga on vidi Sveti Sava je izumeo treu vlast ni vizantijsku ni
rimsku. Tu vlast on objanjava lako To je vlast slobodne nacionalne
crkve. Taj teokratski model je za Nikolaja bitan i ostaje paradigma
vekovima, ali to ipak ne odgovara istorijskoj istini kao to nema veze
sa smislom i duhom hrianstva. Iz magijske formule Vujieve samo
se to moglo izvesti. Da to nije istorija niti neka kulturologija lako se
vidi ali ideoloki obrasci za to ne mare. Kasnije i 1940. i kasnije jo
1952. Nikolaj nee odustati od svoje kosovske i vidovdanske mitologije
i osvre se na Kosovo i praznik Vidovdan koji u novostvorenoj i novoj
Jugoslaviji nije imao ono znaenje koje je trebalo po njemu da ima
Muklo i neujno skinut je s nacionalnog kalendara samo da bi se
ugodilo manjini i tobo odrala drava. I tako, i Vidovdan i Savindan,
preli su u iskljuivo dostojanje crkve. No time su nai dravograditelji
uvredili srpsku veinu u oba sveta. To vie nije nikakva kulturologija.
To je ideologija srpskog hegemonizma koji je razarao sa drugim
nacionalizmima zajedniku dravu.
Ovaj obrazac ima svoju istoriju koja nije bogata i ima svoj
oblik, odnosno morfologiju.
Morfoloki oblici su, takoe, siromani. Svest o sv. Savi i istina
o njemu nestaju pod presijom rodoljubive fraze, u naletu patetike bez
ikakve mere. Sv. Sava je sveden na odbranu od Zapada i smisao njegovog dela se vidi u ograivanju od sveta. U knjigama i propovedima
Nikolajevim Carev zavet sve je izvedeno iz legende, svedeno opet

90

Mirko orevi

na legendarno i ideologija se forsira na logici epske pesme iji se obrasci uzimaju kao filozofska polazita. Taj su obrazac forsirali Nikolaj i
Justin, o emu je bilo rei u vezi sa nastojanjem da se svetosavlje na
neki nain definie. Kolika je i kakva je privlana mo takvog obrasca
vidimo i mnogo godina kasnije 1994. u spisu mitropolita crnogorskoprimorskog Amfilohija Svetosavsko prosvetno predanje i prosveenost
Dositeja Obradovia u kojem sistem teza potvruje otpornost pomenutih obrazaca ideolokog tipa. Ovde je istorija svedena na shemu koju
prepoznajemo u svetosavlju i izvedena iz jedne tradicije ne tako stare
Njego i Vuk su od kneza Miloa traili da zabrani tampanje dela
Dositeja Obradovia. Polazi se od jedne dihotomije koja je ideoloki
svedena na simplifikovani obrazac. Sveti Sava je uzet kao obrazac koji
se ne menja i kao paradigma, a drugi je Dositej izuzet u smislu da je izraz pseudomorfoze u naoj kulturi. Moderna kultura se odbacuje na
neobian ili poznat nain Dositej je u biti tragina linost, kao to je
tragina i naa kultura moderna i prosveta iji je on bio prvi popeitelj.
Jedan se obrazac apsolutizuje, a drugi odbacuje, iako oba stoje u istoj istorijskoj ravni kulture, i izvodi se sledei zakljuak Otuda, na
njemu zidati budunost znai odrei se svog istorijskog kontinuiteta i
identiteta, odrei se sv. Save i svetosavskog predanja.
Taj monistiki obrazac je izvan istorije i izvan kulture, ali on
funkcionie kao ideoloki obrazac.
Argument je to se Crkva protivila Dositeju, a to je ovde iz
ideolokih motiva takoe ne samo uproeno ve i krivotvoreno.
Dositej je sa ljudima iz Crkve, sa nekom vrstom crkvenih disidenata,
vodio svoju prosvetu i formirao obrazac moderne srpske kulture. Jeste
gornjokarlovaki vladika Evgenije bio protiv i carigradski patrijarh
Antim, kao i Njego, Vuk i drugi, ali se time nita ozbiljno ne dokazuje.
Tako po Amfilohiju temelj nae budunosti niti moe niti sme biti

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

91

Dositej, nego sveti Sava i svetosavsko predanje. To je po njemu jedini


istinski kriterij svih zbivanja u naoj prolosti i naoj sadanjosti.
Nije teko analizirati ovakve spise, a nije teko ni prepoznati
njihov ideoloki tip.
Najpre, sv. Sava je izdvojen iz istorijskog i kulturnog konteksta
iz svog vremena i prostora. Ni traga od neeg to je istorija o njemu
kazala i to nije nepoznato. Odreen je kao reper prema kojemu se sve
ravna i to i u prolosti i u budunosti to je trajanje jednog obrasca
ideolokog tipa na kojem se temelji ideologija svetosavlja. Idealni lik
je suprotstavljen Dositeju kao negativnom tipu iz lane morfoze nae
kulture, a nema ni pomena da kod Dositeja nema nieg protiv Crkve
ve se sve utemeljuje na kaluersku zaostalost i mitologiju koja trajno
falsifikuje i sv. Savu sauvane su Dositejeve propovedi i nema mesta
nikakvim simplifikacijama, ali svetosavska ideologija se decenijama
na njima utemeljuje. Ideoloko manihejstvo nije nova pojava. Ovde
su namere jasne i tvorci od njih ne odustaju. Treba dokazati jedan
monistiki obrazac koji je navodno postojao u prolosti to se dokazati
ne moe i treba dokazati da je on vaei i danas. Ni jedno ni drugo
uopte nije trebalo dokazivati ideologija 30-tih godina se inila
mnogima kao zatvorena stranica, ali sa iskustvom u svemu, pa i u kulturi
80-tih godina, videlo se da nisu prola vremena svega toga. Oivljen je jo
jednom svetosavski nacionalni mit kao jedino to smo imali navodno.
Jedan neobian dokument novijeg datuma pokazuje o emu se
radi u tom i takvom poimanju obrasca kulturnog i ideologiji takvoj.
Nieg novog nema u tom dokumentu izveden je iz jednog
svetosavlja o kojem govorimo i njegovim oblicima no on ostaje
Studenika deklaracija koju prati jo jedan dokument urevdansko
pismo Haralampiju koje saima i u sumu svodi jedno svetosavlje
koje je dotrajalo do danas, ali u istom ideolokom obliku. Najvanije

92

Mirko orevi

pitanje je zbog ega u odreenim momentima oivljavaju isti oblici.


Jedno objanjenje bi bilo logino vremena su slina, kako se i navodi.
To objanjenje, naravno, nije dovoljno. Ovaj se ovetali ideoloki klie
ovde objavljuje saborski-saborno u ime Sabora srpske pravoslavne
omladine i poziva se na jednu svetosavsku tradiciju, pa i na samog
sv. Savu. Dokument inae ima naglaeni programski karakter, jer se
obraa svim vladama srpskog naroda u emu se vidi ona geopolitika
shema koja se u vreme sv. Save oznaavala kao srpske zemlje i
primorske. Ako se ove odrednice ovako prenesu, smee se s uma
da se srpska drava u XII i XIII veku stvarala na takvom prostoru,
ali se geopolitika situacija menjala. Ovde je sada u programskom
dokumentu uspostavljena odrednica visoka Srbija, ali nije dovoljno
jasno ta bi to trebalo da znai. Osnovne teze su zaista svetosavski
naglaene najpre tu je oevidno duhovno pokrie SPC koja se u duhu
klasine svetosavske ideologije promovie kao jedini uvar srpskog
naroda i drave, a to su teze koje traju decenijama i videli smo da sve
to ima i drugu stranu, jer nije SPC bila smetnja u narodu i dravi, ali
je to njena politika esto bila, i to ona tako svetosavski istaknuta. Sve to
prati i vreme 30-tih godina kada e se u vreme konkordata jo jednom
postaviti pitanje crkvenoga ne dravnoj politici. Ta konstanta se tie
svetosavske ideologije i neto je to se ponavlja.
Ovaj dokument ima politike naglaske, ali iza njih se osea
poznata ideoloka matrica.
Dokument objavljen na urevdan 2003. ostaje na obrascu
koji se namee godinama. Nakon 220 godina otvara se spor oko jednog
bekstva u manastir i jednog bekstva iz manastira i oevidno to pitanje
nije reeno ni kod istoriara ideja, ni kod kulturologa ono se na ravni
politike situacije jo jednom prelama. Moda nije potrebno porediti
svojevremeno pismo Dositejevo Haralampiju Mamuli crkvenom

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

93

disidentu sa kojim se otvara moderno doba srpske kulture ovo


drugo pismo Haralampiju nudi odgovore koji su po sebi jasni.
Dositej se u startu odbacuje, jer mi ne elimo da budemo duhovna
eda Dimitrijeva koji nas je vezivao za evropski kulturni model.
Umesto analize osea se manihejska iskljuivost i protivljenje duhu
savremenog doba. Sa Dositejem je srpski narod ni manje ni vie
zalutao i ivi u trajnom bespuu. Tipian ideoloki jezik. Istina se
svetosavska jasno naglaava Samo je jedan prosvetitelj sv. Sava.
Taj sv. Sava nije realni iz istorije i kulture, to je mitski predak koji
stoji pod oreolom kao vena paradigma. Bezbona prosvetiteljska
kola zapadne Evrope je zlo koje trajno preti Srbima. Mnogi su Srbi
traili sunce tamo gde ono zalazi, a to su vukovci, i markovievci,
i skerlii, i komunistiki ideolozi i, na kraju, novodobci. Sve to ne
pripada srpskom svetosavskom biu. Dalje su karakteristike ne samo
ideoloki ogoljene ve i grube laovi i sitni evroslinavci. Vrlina je
pronaena lako po svetosavskom ideolokom kljuu, to je svetosavski
nacionalizam koji je u novije vreme sledio Nikolaj Velimirovi. Taj
nacionalizam je najstariji nacionalizam u Evropi i njegova je odlika
neto do sada nevieno on je jevaneoski i organski. On je zdrav
upravo u organskom smislu pri emu se zaboravlja da organizmi i
kao takvi obolevaju. Jedna takva bolest je s hrianske take gledita
nacionalizam koji je jeres i greh, kako je davno naglaeno.
To to je hrianski greh ovde se uzima kao vrlina, i tu se jedno
svetosavlje ne jednom javilo kao smetnja u odnosima drave i Crkve.
Primera za to smo naveli iz ranije istorije, ali ima ih i u novijoj
i najnovijoj istoriji. U vreme borbe oko konkordata upravo 1937. se
oglasio jo jednom kao ono 1934. patrijarh Varnava. Varnava je
pomenuo SPC kao najvaniju ustanovu u srpskom narodu i to ne bi
trebalo mnogo da udi. Vreme krvave litije u knjizi Miloa Miovia

94

Mirko orevi

Zatamnjena istorija godine 1994. otkriva jo jednom ideoloki


svetosavski klie ili neto to smo nazvali smetnja koja se javlja sa
takvim svetosavljem u voenju dravne politike i tu se otvara itav niz
pitanja. Nije sporno da je SPC najstarija ustanova u naem narodu, da
je njena uloga u uvanju kulturnog identiteta poznata nije sporna
SPC kao Crkva ali je sporno jedno ovako shvaeno svetosavlje. Tu
su akcenti koje istie patrijarh Varnava karakteristini. SPC je po
njemu poslednji bedem u dravi, a to se redovno zbiva u kriznim i
traginim momentima. Nadalje je svetosavlje dovedeno do politikog
paroksizma ideolokog naboja kakav se retko uo. Oni su misli se na
vlasti kraljevine Jugoslavije napravili ugovor s crnim poglavarom
crne internacionale. Renik je isti s onim u urevdanskoj deklaraciji
iz 2003. i to namee i iri osvrt i navoenje razloga. Najpre, pogledajmo
dalje teze patrijarha Varnave Protiv tog crnog poglavara i njegove
jezuitske vojske borili su se najpre vizantijski patrijarsi i carevi. Kada
je njihovo oruje malaksalo, borbu su prihvatili nai glavni Nemanjii
na elu sa sv. Savom. On odaje priznanje Turcima koji su po njemu
bolji od Latina i katolika to ponavlja i Nikolaj sa kojima nema i ne
treba da bude nikakvoga dogovora ni meu dravama konkordata,
odnosno sporazuma. Ovde nije, dakle, re o istorijskoj ulozi SPC ve
o neem to je jedno svetosavlje koje istoriju linearno-ideoloki ravna
po principu jedne vene istine, iako je istorijska istina blago reeno
sloenija kao to znamo. I ovaj e se obrazac ponavljati i potrajae,
pa nije udno to ga sreemo u neizmenjenom obliku i 2003. godine.
Nije re ni o nekim razlozima koje je SPC imala u protivljenju takvoj
dravnoj politici ni u politikoj ulozi SPC koja realno postoji i treba
da postoji, problem je u svetosavlju ideolokog tipa koje se odvaja od
vremena i prostora i postaje ideoloki znak i smetnja.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

95

Sukobila se tada bila SPC sa delom svetenstva koje se nije


priklanjalo jednom takvom svetosavlju.
Patrijarh i ruski emigranti posebno poglavlje iz tih dana. Sve
je to, nastavlja patrijarh Varnava, opasno Ne unosimo mi politiku u
Crkvu nego unose otrov u ceo organizam narodni oni koji su izgubili
pamet i rodoljublje i potenje. Samo SPC moe biti brana ko e
kazati narodu istinu ako ne narodna sveta Crkva. Odakle e se uti glas
Boji i glas priguene narodne svesti, ako ne iz svetosavske Crkve?.
Problemi koji se ovde sreu uvode nas u istoriju svetosavlja
kao ideje i ideologije. To se u istoriji videlo vie puta. Objanjenje je
jednostavno. Re je o ideologiji koja ima odgovore za sve situacije iako
to, naravno, nije tako. Oni koji bi hteli da vide sutinu problema morali
bi ire da pogledaju odnos drave i crkve i situacije kada crkva izgovara
svoje ne dravi.
I istorija i morfologija ideje svetosavlja nude zanimljive
primere za tako neto, i to, takoe, traje do danas.

96

Mirko orevi

SVETOSAVLJE U PALANCI
Ne bi se moglo rei da je fenomen palanke dovoljno objanjen
ako je uopte objanjen nekako a socioloko-istorijski pristup
takvo objanjenje podrazumeva. Naravo, palanka nije samo socioloki
fenomen ve i vie od toga. U takvom dvostruko zatvorenom svetu
socioloki i mentalno vrednosti se niveliu na specifian nain, a ideali
umiru ako se uopte pojave. To je sudbina ak i najuzvienijeg ideala
ideala svetosti. I sv. Sava se i ne jednom obreo u palanci, tanije
ne on istorijski, ve jedno svetosavlje sa tako shvaenim idealom. Jo
je D. Najdanovi govorio o licitarskom svetosavlju Lebzelter i
imao je svakako razloga za to. Kasnije tokom 1989. posebno takvo
se svetosavlje i bukvalno pojavilo, na vaarima i u crkvenim portama
su viana licitarska srca sa ugraenim likovima i Karaora i sv.
Save i S. Miloevia, pa se iz jedne sub-kulture oblikovala ideologija
i politika. Ako nita drugo, to je jasna slika jednog vremena, jedan
znak za njegovo prepoznavanje i itanje. To se palanako svetosavlje
prepoznavalo jo u glavnom tematskom krugu proze srpskih realista,
jer tematski urbano se jedino tako i moglo manifestovati urbani svet
ranog XIX veka bio je bukvalno palanaki. Niko bolje to nije osetio i
izrazio od S. Sremca starog tradicionaliste koji se opijao kosovskim
mlekom koji je, ipak, po nekom tajanstvenom zakonu la Balzac
, ostavio ono to je suprotno jednoj idealizovanoj palanci. U tome je
njegov odgovor onoj sabrai po peru koji nisu odmakli od idealizacije
kolske ikone L. Lazarevia. Njegova poetika i njegov estetiki ideal
u klasinoj koli realizma su jasni, jer su njegove prie slike iz ivota
i nije J. Skerli greio kada se u cilju objanjenja tog proznog modela
sluio uvenim Sremevim tefterima. Tu je pisac prozne ipke Zona
Zamfirova bio i ostao zaista nenadmaan. Tu je ono anegdotsko jezgro

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

97

koje prepoznajemo u svim Sremevim delima koje se razvijalo u fino


prozno tkanje i za Sremca se zaista moe rei da je prvi izuio fenomen
palanke o emu govori meu ostalima pria Jeksik-adija koja
pripada drugom periodu Sremevog stvaralatva koji je ispunjen
jednom takvom kritiki intoniranom fenomenologijom palanke. Ako
socioloki pristup knjievnom delu ne daje mnogo i nee uspeti,
recimo, u analizi orijentalne poeme o cincarskoj lepotici Zoni ovakve
se prie nameu takvom pristupu. ta vie, one su socioloke skice sa
svim nunim elementima kojima se pieva uobrazilja hranila. Dakle,
relativno lako otkrivamo pievu nameru ili njegov motiv. Sremac je
u pomenutoj prii drugaiji nego u nekim drugim svojim delima
najpre je posebno izabrana pozicija autora, situiran je autorski glas
koji ne ide za graenjem lika to mu je drugde bolje uspevalo ve
za kritikim preispitivanjem fenomena palanke. U tematskom jezgru
otkrivamo, takoe, neto neobino, odnosno sudbinu ideala i to s
najvie skale ideala ideala svetosti. Stari tradicionalista je bio tim
fenomenom opsednut, jer su ideali u palanci i kod njega i kod drugih
lako prepoznatljivi i to su sitno iardijski ideali u jednom iftinskom
svetu. Ovde je kontrast naen na neobian nain istaknut je najvii
ideal i suprotstavljen banalnom svetu palanke.
Ta izabrana pozicija taj kontrast tako zamiljen je osnovna
karakteristika Sremevog proznog postupka u ovoj pripovetci.
Prva pomisao bi bila da je pisac nameravao da ironijskim
postupkom prikae jednog junaka koji bi podseao na Vukadina i u
tom Sremevom humoru nema tajne, on se lako prepoznaje u brojnim
pripovetkama. Ovde je, meutim, snimak palanke socioloki
intoniran. Junak nije negativno osenen. On je okarakterisan u osnovi
pozitivno on je sledbenik jednog uzvienog ideala i tako se ironija
koncentrie na palanku i njen svet nivelacije i banalizacije.

98

Mirko orevi

Umetniki Sremac ne dosee sebe iz romana Zona Zamfirova


ili Ivkova slava, ali je fenomen palanke zaista uspeno ogoljen.
Zaljubljenik u kosovski mit i cara Lazu ovde nudi bogate
slojeve socijalne strukture srbijanskog drutva u XIX veku i nije
malo kritiara i knjievnih istoriara koji kau s pravom da je,
recimo, pripovetka Kir Geras najpotpunije osvetljenje istorijskoekonomskog procesa i specifina studija o drutvu. Anegdotsko
je vidljivo ali ovde ni sama anegdota nije posebno nova. U sreditu
je sudbina ideala svetosti o kojoj je tradicionalista znao sigurno
mnogo. Junak je obian palananin, odnosno palanaki berberin iz
galerije pievih junaka. Odjednom i tu se pisac javlja kao autentini
fenomenolog palanke, njegov junak kree putem svetosti o kakvoj
se pria u itijima neto neoekivano za Sremca i zaista je tako.
Tu se palanka i ita junak odluuje da ivi ivotom svetitelja i da
sve rtvuje tome. Dominantno mesto zauzimaju sadrinski elementi
i u fabularnom planu pria je sloena, to se ne moe rei za siejni
sistem. Svejedno to je tako Sremev cilj je i bio dati jednu preciznu
sliku iz drutva u smislu socioloke slike. Junak je krenuo ni manje ni
vie, nego putem sv. Save, ostavlja sve i odlazi na hadiluk u Jerusalim,
bekstvo iz kue i neuspelo bekstvo iz palanke i izabrani ivot koji se
mora poklopiti sa onim idealom o kojem govore svetaka itija. To je
naravno skandal u palanci ali put svetosti je uvek skandal. Jevanelje
je skandal, jer istie etiku vrednost prvog reda za koju ovek nije
sposoban i taj svetaki i jevaneoski maksimalizam etiki nije neto
nepoznato. Doek iz Jerusalima je u stilu palanke, krave i rabadije, i
niko ga ne zove hadijom, jer palanka nema to, ima drugi metar kojim
meri vrednosti i on teko poima da nije asli hadija ve s manom,
dakle jeksik hadija. Tu se Sremac okree svom izabranom postupku
kontrasta scena u palanakoj krmi u kojoj se vodi neobina rasprava

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

99

o tome da li magare Micko moe da bude hadija. Iluzije su porazne po


junaka koji je sledio najuzvieniji ideal. Naravno, zakljuak palanakog
uma je da je to nemogue. Svetost je izmerena metrom vene palanke
i tako junak shvata da moe da bude samo hadija s manom jeksik
hadija. U inae nebogatom fabularnom nizu anegdotsko je ovde
svedeno na najmanju meru ima i druga scena. Tu nije junak sa svim
odlikama, karakterizacijom i individualizacijom, ve institucija, a to
je vladika od koga junak trai objanjenje svog udesa. Udesa na putu
svetosti. I vladika je u ime Crkve zakljuio nisi savren poklonik, jer
mu navodi detalje prema nekom propisu kanonsko-birokratskom.
Vladika mu, ipak, objanjava neto od svega i kae ako su te ispratili
znaju koga ispraaju i sam je, dakle, vladika po meri palanke. Ironija
prati kazivanja ona Sremeva ali se ironija sputa na palanku
samu koja je zaista naslikana. Sremac je odgovorio i na jedno i na
drugo pitanje palanka nije samo istorijsko-socioloka kategorija,
ve i mentalni svet. Smrt ideala u palanci je i smrt i javljanje jednog
svetosavlja koje e biti palanako.
Sremev odgovor je odgovor pisca realiste, kritikog realiste,
ali odgovor o palanci nije dugo traen.
Fenomenologiju palanke je ponudio R. Konstantinovi u
jednom svom poznatom delu Filozofija palanke koje se ne moe
zaobii. Konstantinovieve osnovne teze su prvi pokuaj da se palanka
i socioloki i mentalno objasni i one, isto tako, idu posebno i svode
se na dimenzije koje su prepoznatljive. Iskustvo nam je palanako
palanaki um nije um postoji i srpski nacizam i tu se negde smeta
i jedno svetosavlje na koje on ukazuje no samo u naznakama nae
su teze izvedene po sistemu morfologije ideja Konstantinovievi
primeri iz Nikolaja i Justina Popovia i jo oni izvedeni iz Bia i jezika
iz bia jezika.

100

Mirko orevi

L. Perovi o tome kao karakteristino jedno svetosavlje koje


je u svakom pogledu retrogradni obrazac opiranje modernizacijskim
procesima agonija palanke i njeno mentalno trajanje istoriografija
kao poraz u zanosu rodoljublja dva puta jednom u ranom XIX veku
drugi put kasnije i ono najvanije ideoloka podloga ideoloke
restauracije koja se prepoznaje po istroenim obrascima oni jesu to,
ali su funkcionisali to im je i primarna osobina.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

101

SVETOSAVSKA LIRA I KNJIEVNA LA


Lik svetitelja vekovima stoji u ozraju pesnike inspiracije
i intuicije od Siluana koji svojom aliteracijom belei jedan mea
do pohvala i slubi i bogatog rukoveta crkvenih akatista koji i danas
odjekuju. I to je poezija koju zovu iz tmine pojanja i ona odie
iskrenim patosom i tamom vere i nieg u tome nema negativnog ali
ona ne dosee ni lik ni delo od romantiara do naih dana ona traje,
traje i obnavlja se.
Uskliknimo s ljubavlju nastala negde u Segedinu M. Crnjanski
primer je himne. I himnina je u pravom smislu. I nju su menjali na
najneobinije naine do najnovije interpolacije tipino svetosavske u
ideolokom smislu Bosna i Hercegovina svetog Save dedovina. I to je
neka poezija nekog svetosavlja ali ima i druge. Jednako zvui iskreno
i vojislavljevski upravo i ono Ko udara tako pozno. Romantika i patetika imaju u sebi daha i opravdanja do koje mere to poezija kazuje.
Novije vreme i akcenti
- eranje je pesnika la, i ono o trojeruici je jedna
ideologija
- Mi gradimo hram hram gradi nas je parola,
populistika i kopija komunistikih koranica i slogana
- Vasko Popa nije zatajio
- asni krst se obistinio odavno kao vidovdanskopaganski simbol
- patetika i neoromantika i polje knjievne lai, sve ire
- palanako pevanje i miljenje u krugu licitarskog
svetosavlja traje

102

Mirko orevi

Podreujui metaforu knjievno-ideolokom obrascu jednog


palanakog svetosavlja metafora je ubijena, ubijena je deklarativnim
iskazom koji nije poezija. Trojeruica je zanos lani. I tako se otvara
polje poezije zdraviarske, prigodne i bez daha koje traje oko Crkve.
Sv. Sava je imao svog pesnika, svetosavlje nije, osim po meri palanke
i zdraviarskog stila. Poezije nema bez neke ontoloke slutnje i tako
se zbiva izdaja metafore i njeno sluenje ideolokom obrascu M.
Bekovi je poglavlje o tome.
Tu je i oponaanje slube neuspelo sasvim.

Doba jedne kvazireligioznosti i nacionalistikog populistikog
zanosa je novije doba. Za romantiare znamo, ali koliko se puta to
ponavljalo i ponavljanjem istroilo.
To je pitanje jasno prenose se gromade tematsko-motivskih
celina iz veka u vek i to traje. I danas su potroene velike teme kae
se u jednom obrazloenju.
(slede teze ispisane rukom, neitke)

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

103

ZATVORENI KRUG IDEOLOKOG OBRASCA


Nema definicije svetosavlja nema zatvorenog kruga koji bi
svaka paralipomena podrazumevala krug se ideoloki zatvara kod
take koja se prepoznaje, ali ostaju vana pitanja:
- romantiarski krug je jasan i razumljiv, on die inspirisan
herderovskom filozofijom i tu se mit obnavlja Kosovo i
vidovdan
- meuratne je godine 1935. svesno stvaranje ideologije
- za vreme okupacije ideologija je u slubi kolaboracije
- ostaje pitanje odakle poetkom 90-tih jo jedan krug sa
istim sadrajem
- rat i hegemonija, nacionalizam je nametao takvu
potrebu.
(slede teze ispisane rukom, neitke)

TREPERAVA SVETLOST
MIRKA OREVIA

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

107

Branko Kuki
OVEK KOJI E DOI
U haotinom vremenu u kome ivimo svaki ovek sumnja i u
sebe i u druge. Ali u toj sumnji nesvesno trai oslonac, trai nekog ko
e posumnjati u sumnju. Mirko orevi je bio taj ovek bez sumnje,
ovek od poverenja: nita nije skrivao, to je tvrdio to je i dokazao, to
je otkrio to je danas postalo istinito.
Ko je itao knjige Mirka orevia nije ostao u nedoumici
sve je u tim knjigama jasno kao dan. Ako postoji istina u oveku, onda
je Mirkova istina iskonska. Kada je pisao o drutvu u kome ivimo, u
njegovim reima nije bilo ni zanosa ni prkosa: bio je otrouman i realan do
te mere da smo shvatili da ivimo u neostvarenom svetu. Kada je govorio
o religiji i crkvi, imali smo utisak da hoe da nas izvue iz predrasuda,
mitova i privienja i da nas ostavi usamljene pred samima sobom. Kao da
je hteo da kae: proitajte knjige, pretraite sebe, pa onda sami odluite.
Nezavisan u odnosu na vreme i ljude, stamen i kamen u svojim
uverenjima, Mirko orevi je jedan od onih koje ozbiljno drutvo i
kultura nazivaju Petar.
Kao ovek koji veruje u vizije, prevodio je knjige onih pisaca
ija je ideja bila da trae razloge da bi se postigao smisao. Prevodio je
Dostojevskog, Rozanova, estova, Berajeva, Merekovskog, Loskog,
Fedotova. Posebno treba istai njegov prevod knjige Eduarda ilea
Veliki posveenici. Ta knjiga govori o zaokruenosti ovekove misli, o
ideji da ono to je nekada bilo ve nas eka u onome to e doi.
Kada mislim o odlasku Mirka orevia istovremeno mislim
na njegov povratak. Jer je on svojim odnosom i svojim delom ispevao
svoj Carmen saeculare u duhu savremenog i odvanog oveka.
Danas, 02/05/2014.

Mirko orevi

108
Zlatko Pakovi

NAGRADA JE MIRKO OREVI


Mirko orevi zasluio je najbolje nagrade ove zemlje, ali ih
nije dobio. I tu ima pravde. Te nagrade, posle onih kojima su dodeljene,
nisu zasluile Mirka orevia. Onim nagradama i priznanjima koja
su mu, iako posno, ipak, odata, Mirko orevi je podario nesumnjivo
dostojanstvo.
Meu nama donedavno iveo je, radio i umirao ovek
nepokolebljive vrline. I ja sam danas radostan da sam taj koji e rei
re-dve o toj linosti, iju sam sudbinu voleo, jer je u nae pomraene
ivote unosila svetlost i jasnou.
Ovu nagradu koja mu se posthumno dodeljuje, Mirko
orevi nije mogao da dobije pre svoje smrti, jer je bio njen doivotni
senator, a utemeljivaima i negovateljima Novog optimizma starik,
mudrac koji dolazi iz budunosti.
Okupili smo se da u sebi i meu sobom oivimo seanje na
Mirka orevia i pokuamo da ga pretvorimo u vino i hleb svojih
ivota. To je smisao optimizma.
Pokret Novi optimizam, iji je spiritus movens Branislav
Grubaki, urbi ve omoguuje svet kakav bi orbi trebalo da bude,
pokuavajui da, a to su rei ordana Bruna, mislioca optimizma,
otvori oi onima to su robovi u slobodi, kanjeni u zadovoljstvima,
siromani u bogatstvu i mrtvi u ivotu, jer su im u telu okovi koji ih
steu, u duhu pakao koji ih stie, u dui zabluda koja ih ini bolesnima,
u umu obamrlost koja ih ubija.
Samo veliki mali ovek odista je velik i velianstven. Jer je
mera veliine ili velianstvenosti, koju zovemo jo i dostojanstvo i

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

109

boanstvenost, iskljuivo istina. U velikaa, nje nema. Velikatvo je,


naime, izgraeno na opseni u zakljuivanju i prevari u drutvu. Ovde i
sada, boljeg i preeg dokaza za to da je samo veliki mali ovek uistinu
velik nema od Mirka orevia.
Njegova linost i njegovo delo, u relaciji su identiteta. Ova
logika relacija (iako u poetku bejae logos), najree je vrste meu
ljudima. Frapantna je, kroz istoriju, do dana dananjeg, neusaglaenost
izmeu linosti i postignua. Za to nam primere daju na buljuke i
najumniji filozofi koji su svet zaduili dubokim uvidima.
Mirko orevi bio je mudrac, a taj, ne sluajno kod nas
iezavajui naziv, obeleava onog kod kojeg nema provalije izmeu
rei i dela, izmeu miljenja i pevanja, izmeu imati i biti. Mirko
orevi imao je samo ono to je sam on. Reeno supstancijalno
filozofski: imao je samo ono to jeste. Tako je i kod Bude i kod Sokrata
i kod Isusa. A Isus je prvi uitelj i najblii saborac Mirka orevia.
Niim drugim osim svojim reima i delima, orevi nije
izazivao panju u drutvu. Dakle, panju je izazivao samo miljenjem
i delanjem, a ne posedom, zvanjem, statusom, funkcijom ili izgledom.
Prvi meu poslednjima, poslednji meu prvima. Ta neugodna i
neugledna vrlina, uobiajeno se naziva skromnost. Meutim, pravo
ime za nju jeste podvig podvig odricanja od onog suvinog, koje se
uvek uzima na utrb drugog. Smisao tog podviga, istorija hrianstva
zavetala je u pripovesti o avolskim kuanjima Isusa iz Nazareta.
Mirko orevi ne samo to je, uprkos skromnosti, uspeo
da utie na javnost, nego je, vie od toga, uspeo ono to je najree i
najvrsnije da deluje bez harizmatinosti. Harizmatinost je, reeno u
duhu hrianske demonologije, najtvre uporite sotone, koje varalici
omoguuje da na mase deluje privlano i ubedljivo ak i iz skromnosti.
Imati harizmu, to znai dopadljivo, tavie, halucinantno, uticati

110

Mirko orevi

na ljude gestovima, intonacijom i izgledom, a ne istinitou misli,


opravdanou dela i iskrenou elje.
Kad govorimo o potpunom odsustvu harizme, opet se moramo
vratiti Isusovom primeru. On ni najmanje nije bio harizmatian. Stoga
je ime tog oveka iz Nazareta personifikacija za istinu. A to nije pitanje
teizma ili ateizma, nego ljubavi, vere i nade. U tome su se Mirkova i
moja malenkost usaglaavale, iako je, pri tom, on sebe mogao smatrati
vernikom, a ja sebe ateistom.
Kad govorimo o odsustvu harizme kod Isusa a crkve su
od njega napravile harizmatinu linost par excellence (i to je bit
klerikalizma, protiv kojeg je Mirko puno govorio i inio) trebalo bi
u vidu da imamo ono to je zaboravljeno: groteskni prizor Isusovog
kretanja ka Golgoti, dok je, iban i popljuvan, sa svih strana praen
grohotnim smehom. Zaboravljamo, naime, da je Put plaa bio put
podsmevanja komedija koju su za puk inscenirale harizmatine
verske i politike voe. (Skrivena istina ove komedije kao tragedije,
jeste Pijeta.)
Odbojnost prema harizmi, tom niim zasluenom daru koji
oveku slui za zavaravanje i sebe i drugih, prema toj odabranosti
koja, padajui s neba, iskljuuje druge na zemlji, kod Mirka orevia
ispunjava, u duhu gnoze Isusa iz Nazareta, i njegov odnos prema
Vaskrsenju.
Vaskrsenje Isusa Hrista metafora je mogueg saveza meu
ljudima, mogueg drutva jednakosti, bratstva i slobode. Jer,
Vaskrsenje se esto ukazuje kao jo jedan vid pohlepe pohlepe za
komadom Carstva nebeskog ili Carstva venosti za sebe. To je sujeta
nad sujetama, perverzija nad perverzijama.
Na Veliki petak, na koji je umro i Mirko orevi, Bog je
oveanstvu podario najvei dar. Umirui u mukama na krstu, ukazao

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

111

je oveku najvie mogue poverenje i najviu moguu odgovornost


da ivi bez Boga ne samo kao da Bog jeste, nego i da ga u svom ivotu
s drugima uskrsava iz mrtvih.
Preputeni samima sebi, mi smo, dakle, odgovorni za Boga.
Jer Bog je dete. On pati u svakoj pojedinanoj patnji nevinog, kao
zajedniko bie ove patnje, i raduje se u svakoj radosti. Nije, dakle, bitno
da li se ovek izjanjava kao teista ili ateista, kao hrianin, Jevrejin,
musliman ili budista, bitno je da svoj ivot gradi na ljubavi, nadi i veri
u sebe i druge, s kojima stvara ono zajednitvo u kojem uskrsava ono
to moemo a ne moramo nazivati bogom ili Svetim duhom, ili nekom
drugom reju, pisanom malim ili velikim slovom.
Nasuprot niskosti velikatva stoji uzvienost malenkosti.
Dokaz tome bio je i ostao najvei mali ovek meu nama, na drug
Mirko orevi. Do nedavno s nama, sada u nama. A to je najvii
dar smrti, ta mogunost vaskrsavanja u drugome. Tamo gde ste vi,
biu i ja, ali samo tamo gde doista jeste, veliki mali ljudi. To nije puka
sabornost, nego delatno nae saveznitvo.
Zrenjanin, 10/12/2014.

Mirko orevi

112
Vladimir Ili

HRIANIN ETIKE ODGOVORNOSTI

Verska i versko-politika razmatranja Mirka orevia na


neponovljivo individualizovan nain pokreu veito pitanje odnosa
intelektualca i prakse. Ideje su utoliko istije to su dalje od praktinog
ivota. Verski kontemplativac moe da prihvati ne samo idejne
protivrenosti, nego i praktinu neljudskost; delatnik mora da vodi
rauna o posledicama vlastitog idejnog izbora, o onim neeljenim,
ali neminovnim, kao i o onim eljenim. Ako se prihvati ne (samo)
kontemplativno, nego delatno, hrianstvo, u njegovoj pravoslavnoj
ili ma kojoj drugoj verziji, moe li se ono zagovarati na nain etike
odgovornosti? Moe. Svedoci smo, kao to se osvedoio i Mirko
orevi, da se ono bez takve etike najee i zagovara.
Mirko orevi nije traio samo spas due, mogunost da
bar subjektivno nadivi svoje okvirima zemaljskog ljudskog ivota
ogranieno vremensko postojanje. Zahvatao je, uporno, u stvarnost.
Nastojao je, uz sva uproavanja, da bude pravoslavni hrianin u
Srbiji, a da ne bude svetosavac. Izmestio se, to dobrovoljno, to pod
unutranjom prisilom due, mimo struje. Delovao je protiv toka,
njemu u osnovnim hrianskim idejnim jezgrima bliskog; nije se
samoheroizovao, ali je morao patiti. Svetosavlje prua udobnost koju
pravoslavno nesvetosavlje u Srbiji uskrauje.
Nastojao je da ouva savest. I da bude praktian, delatan,
polemian. Jedan ateizovani protestant je dobro primetio da samo
opserver moe da sauva savest, a da delatniku takvo zaimavanje
izmie. Kritikovati neljudsko, tribalno, etnofiletistiko, znai biti

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

113

praktian. Delatan. I uprljan ovozemaljskim kalom. Tog blata se Mirko


orevi nije bojao, seajui se da je i sam sazdan od zemlje.
Ljudi su, smatraju vernici, Adamovi sinovi. Nastali su od blata;
osueni su da celog svog veka prevru blatnu zemlju ne bi li doli
do onog hleba koji se jede dok na njega pada znoj. orevi je ovo
prihvatio; traio je sinove i keri Adamove, bivao je sa njima, vernicima
i nevernicama, ne bojei se posledica Prvobitnog greha, ali uasavajui
se stalno ponavljanog greha Kainovog. Pripadao je Telu Hristovom na
zemlji, Crkvi Hristovoj, onoj koja nosi teret praoca Adama; upozoravao
je, kao hrianin, da Hristovo iskupljenje podrazumeva odbijanje
iskuenja kojem je podlegao Kain. Dizao je glas, pitao je hriane gde
su im, bratskom rukom ubijeni, avelji. Nije sudio: govorio je o istini, i o
ivotu, i o onima koji pozivaju na uzimanje bratovljevog ivota.
Bio je svestan da bi bilo preterano tvrditi da svetosavlje slui
iskljuivo Zlu. Znao je da je svetosavizacija srednjebalkanski pokuaj
hristijanizacije, intelektualni konglomerat sainjen od hrianskih,
paganskih i sasvim otvoreno politiko-mobilizacijskih sadraja. Nije
bio protiv svetosavlja: bio je za hristijanizaciju, neprestano razdvajajui
hrianske od nehrianskih sadraja u dugoj spirali svetosavizacije.
Bio je antropoloki optimista, znajui da su svi sinovi i keri Adamovi
Boja deca. I bio je antropoloki pesimista, ne samo na osnovu uvida u
krvavu zbilju prepunu mrnje, zla, i Zla, nego i kao hrianin, za koga
je samo Hristov put spasenje od neljudskog. Oboavao je Bogooveka,
traei u oveku bogoliko, i neprestano upozoravajui na ono to je
oda zla.
Mnogo je energije bilo u Mirku oreviu, mnogo oseanja, i
mnogo intelekta. Imao je dovoljno vere da nije morao da podnosi rtvu
intelekta. Bio je, esto, naizgled nehrianski, gnevan: mislio je da je na
ovom svetu ideja o bratstvu ljudi neostvariva, ak i na ravni ideja, ako

114

Mirko orevi

je ne prati vera u Boga. A kao i drugi intelektualci vernici, nalazio je


i nailazio na veoma malo ove vere meu ljudima meu kojima je i sa
kojima je iveo. Unapred je bio osuen na vreanja, na trnov venac, i
na Golgotu.
Otiao je. Ono to je ostavio tek e da bude objavljivano,
prepriavano, selektovano, (pre)akcentovano. Za jedno pokolenje prei
e, kao i drugi verski i etiki uitelji, u priu. Dok budu ivi oni koji su
ga poznavali, uz tu priu sapostojae i rana, praznina, neostvariva elja
da ga jo jednom ujemo, vidimo, doivimo, takvog, neponovljivog,
kakav je bio.
Zrenjanin, 08/04/2015.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

115

Ivan Milenkovi
PROTIV BANALNOSTI
Svoje mesto u javnosti asno, vano mesto Mirko je
orevi osvojio obrazovanjem, marljivou, nepokolebljivim
neprijateljstvom prema banalnosti i gluposti i, last but not least, finim
oseajem za humor. Nije on to mesto zaposeo zato to je bio na pravoj
strani (a jeste), ili to je bio na pogrenoj (nije), jo manje kao vojnik
partije (bio je odve samosvojan da bi ga se moglo uniformisati).
Javnu je scenu komentarisao, ali nikada nije dopustio da ga se svrsta u
bezoblinu, novootkrivenu vrstu strunjaka bez strunosti, od milote
zvanu politiki analitiar. Bio je staromodni intelektualac, dakle po
definiciji angaovan, ali mu nije padalo na pamet da svoju neudobnu
udobnost nekoga ko je sutinski sam i koji svoju samou brani po svaku
cenu, menja za neslobodnu udobnost koju prua zajedniko delovanje
u okrilju ili zaleu grupe, partije, struje ili ve neke skupine, kako se
god ona zvala i kako god se ideoloki izjanjavala. Ipak, to svoje asno
mesto u javnosti Mirko je orevi osvojio i branio pre svega i iznad
svega kao teoretiar. Uporan, predan, posveen teoretiar, od one
retke vrste koja duboko potuje teorijsku suzdranost, ali koja odbija
da joj akademski izraz bude opravdanje za dosadu, neinventivnost ili,
naprosto, nedostatak ideja. Iako je uvek radio na ivom drutvenom
tkivu, iako je operisao bez anestezije, doktor se orevi nije odazivao
zahtevu dana, sirovoj stvarnosti koja teoretiare gura u nepromiljen
sud i vulgarizovanje izraza. Naravno da sveden i razumljiv jezik prija
uhu neuke gomile, ali ne izraava nita osim puke volje za prisustvom
u javnosti: to manje kae, iako neprestano pria, to ga televizije i
tabloidi vie vole. Taj paradoks da se bude uvek tu, na licu mesta,

116

Mirko orevi

sada i ovde, da se neprestano bude na aritu zbivanja i da se reaguje


bez prevelikog zdvajanja da ta se to, moliu lepo, zbiva i, istovremeno,
da se bude savesnim teoretiarem koji po izboru svoje strasti mora
moi da bude odmaknut od neposrednog zbivanja, taj paradoks, dakle,
da u isto vreme bude posmatra i uesnik, teoretiar i delatnik, Mirko
je orevi nosio kao malo ko za sve ove godine raspadanja (i prateeg
smrada).
U ova odvratna vremena koja su nekada ugledne filozofe
preobraavala u besramne pajace vlasti, koja su pisce nagonila na
duboko poniavanje iz ubeenja (a ne pameti), od sociologa pravila
plaene ubice drutva, vrsne umetnike deformisala u sitne iardije,
akademike u arlatane, u ova gnusna vremena u kojima je blizina novca
degenerisala nekada divne i duhovite pesnike, a ponosne pojedince
i lojalne graane rukopolagala u vatrene oboavaoce boga nacije,
drave, partije ili grupe, Mirko orevi je ostao vrstan teoretiar i
lojalan graanin koji je odbijao da se povinuje gluposti i, to je jo gore,
banalnosti. Banalnost je, za Mirka orevia, bila zlo. Pisati dobro i
odgovorno za njega je bio vrhunski etiki nalog, a bivanje u javnosti
izraz graanske odgovornosti. Samo se tako moglo izbei banalnosti.
Dakle zlu.
Teorijski stil Mirka orevia odlikuju, pre svega, uenost
(znao je o emu i pie), prozirnost stila (znao je i kako se pie), odbijanje
teorijskih mistifikacija i, kako je reeno, potovanje akademskih
uzusa. Naroito je, meutim, imponovala orevieva suzdranost. U
nedovrenom orevievom rukopisu, jo jednoj raspravi o tome zato
se, kad smo ve duboko u sengrupu, toliko radujemo tome umesto da,
makar, zaepimo disajne puteve, pronalazimo pomnu analizu jednog
iskaza uglednog teologa (kod naeg autora bez navodnika) i visokog
svetenika Srpske pravoslavne Crkve. Ako bismo dodali da je re o

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

117

ozbiljnoj analizi, ne bismo proirili opseg svoga znanja, jer orevi


i ozbiljnost padaju u jedno ozbiljni orevi bio bi svojevrsni
pleonazam ali malo bi ko mogao da zadri ozbiljnost pred iskazom
uglednog teologa koji je sve samo ne ozbiljan. Na jednoj ravni reeni
iskaz je smislen. Na drugoj lien smisla. Na najvanijoj ravni, meutim,
on je opasan. orevi, najpre, rutinski i s tananim prelivima humora
utvruje da ugledni teolog malo krivotvori stvarnost i istoriju
kako profanu, tako i onu crkvenu a zatim prelazi na razvrgavanje
razloga za la. Opsenjivanje prostote svakako, ali to ide s crkvom, to
nije previe zanimljivo. Vanije je neto drugo: kako i zbog ega ljudi
crkve i ugledni teolozi s takvom lakoom i tako neupitno prisvajaju
diskurs nacije, inkrustriraju ga crkvenim inuvama i tako ureenog
vraaju ga u lice svom neukom narodu srenom da se ima poigrati
svetlucavim kameniima. Sam orevi, meutim, teko da bi
potpisao prethodnu reenicu, sve i kada bi se sloio s njom. Isuvie je
potovao teorijski izraz koji mu, u dugoj tradiciji, namee suzdranost
i ozbiljnost na mestima na kojima bi nesrpljivi prikaziva, poput
potpisnika ovih redova, najradije urlao od muke. Nije ta zloudna
banalnost prvina uglednom teologu, naprotiv, itav je njegov opus
sazdan od banalnosti, ali ni to ne remeti oreviev mir. Nita ga nije
moglo izbaciti iz ravnotee, sve dok je s njim bila njegova teorija, sve
dok je svet mogao da posmara kroz reeto svoga pisanja.
U kojoj meri je orevi bio istanan teoretiar pokazuje
i njegova pojmovna aparatura. On, naime, ume da govori o
hipostaziranim pojmovima, dakle pojmovima sleenim jednom
ideolokom odlukom, pojmovima lienim gipkosti, uhvaenim u
pokretu kao na fotografiji, dakle pojmovima koji su unapred postavljeni
na visoko mesto da tamo, poput muzejskih eksponata, glume ivot. Ali
on im se ne divi, naprotiv. Tu je da ih, tako pranjave, dekonstruie.

118

Mirko orevi

Upravo taj i takav renik upuuje na to da je orevi pratio teorijska


kretanja, pa ak i kada nije bilo sasvim jasno da li o savremenim
tokovima govori ozbiljno ili s ironijom, da li se postmoderno poigrava
postmodernom, ili je iskreno prezire, ak i tada njegova je pojmovna
maina radila teorijski besprekorno. Odanost pojmu nikada se nije
dovodila u pitanje. Zato je i s takvom sigurnou i mogao da pravi skicu
za jednu morfologiju ideja, da upuuje na patologiju ideje, da se mrti
na zamisao apsolutnog poetka, te da spokojno razgrauje kulturalni
model svetosavlja koji je, u svojoj protivmodernosti, patrijarhalnosti,
tradicionalizmu, smatrao duboko tetnim. U svom nedovrenom
rukopisu orevi pravi svojevrsnu genealogiju ideje svetosavlja i
pokazuje da se na nju lako lepilo sve to je na ovim prostorima vazda
radilo protiv ivota: nema, recimo, nijednog faizma koji sa zahvalnou
nije prigrlio svetosavske mantre. Upravo ta genealogija pokazuje zbog
ega je orevi oseao netrpeljivost prema strukturama koje imaju
pretenziju na venost, te se krive, izduuju, razvlae, ne bi li se nekako
dokopale onog vanvremenog, ali umesto ulaska u venost ostaju skvrene,
zlobne, banalne. Hipostazirane. Kao preparirana divlja (izgledaju lepo
i stvarno, jedino to su mrtve). Tehnikim renikom kazano, orevi
je bio moderni teoretiar i njegovo bavljanje crkvom i okolinom imalo
je jasno teorijsko i ideoloko uporite: otvorenost kulturalnog prostora,
slobodni protok ideja, netrpeljivost prema metafizikim tlapnjama. Zato
nije mogao da podnese uporno nastojanje crkve da srpski kulturalni
prostor utera u tor nacionalne zajednice, da ga tu zakatani i ljubomorno
uva od dodira sa ivotom.
Njegov akademski ton diskretno proet ironijom, sigurno je
otklanjao tkivo zahvaeno banalnou.
Beograd, 09/05/2015.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

119

Svetislav Basara
MIRKOVO PRESELJENJE
Ima neke simbolike u tome to je Mirko orevi umro ba
na Veliki Petak, dan u koji je Hristos umro da bi u noi izmeu subote
i nedelje usmrtio smrt.
Preao je Mirko tesan put i proao kroz uska vrata i sada se
nalazi daleko iznad metea, na mestu koje ne vredi ni zamiljati ni
opisivati. Zato sam tako siguran da je Mirko orevi jue osvanuo
u Carstvu nebeskom? Ponajpre zato to je Isus onima koji imaju
ui rekao u svijetu ete imati alost, ali ne bojte se, ja sam savladao
svijet, a potom zato to je Mirko orevi itavog ivota verovao u
blagu vest o uskrsnuu. Popreko su ga zbog toga gledali u ateistika
SFRJotovska vremena, to ne znai da su ga blagonaklonije gledali
neto kasnije, kada su drava i crkva na tetu i jedne i druge poele
da kohabitiraju u simfoniji. Mnogi arhijereji Hristove crkve u Srbiji
najznaajnije institucije srpskog naroda oima nisu mogli da
vide Mirka orevia. Ta gospoda inae vrlo sklona pajtaenju sa
drutveno-politikim propalicama i borbenim ateistima nisu Mirku
mogli da oproste to ih je neprestano (i argumentovano) podseao na
odstupanja (apostasis!) od tesnog Hristovog puta.
Daba je decenijama Mirko kreio podseajui uene doktore
teologije na ono emu bi oni trebalo da pouavaju nas da u Carstvu
Boijem nema (niti moe biti) ni Jevreja ni Grka i da e se razobrueni
etnofiletizam obiti o glavi i crkvi i narodu i dravi. to se, kako
vidimo, i dogodilo. I to e, po svemu sudei, nastaviti da se dogaa.
Najdobronamernije je, nadalje, Mirko ukazivao da je svetosavlje
izum jednog ambicioznog popa lansiran tridesetih godina prolog

120

Mirko orevi

veka neuklopivo u dvehiljadegodinju tradiciju crkve. Daba je ovaj


vrsni poznavalac evanelja, ekslisiologije i sotiriologije opominjao da
je svaka sabornost koja nije u Hristu sabornost u antihristu, a da
hrianska ljubav nije grljenje i ljubljenje na mitinzima i krkanlucima,
nego strpljivo podnoenje nesavrenosti blinjih. Daba, dame i
gospodo! Mnogo je lake voleti ceo narod, nego blinjeg.
Mirka orevia sam, naalost, jedva poznavao. Jedva da sam
sa njim prozborio nekoliko reenica, onako s nogu, po raznoraznim
foajeima, u nekim guvama, a opet, sve vreme mi je bio nekako blizu i
sa radou sam iekivao pojavu njegovih mudrih, a nepretencioznih
lanaka na sajtovima Autonomije ili Peanika. Ima jedna jevrejska
legenda koja kae da ovaj pali svet poiva na vrlini tridesetestorice
u javnosti nepoznatih pravednika. Ako je tako i sa narodima, mi smo
upravo izgubili jednog. Ko zna koliko ih je jo preostalo.
Danas, 20/04/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

121

Svetlana Luki
MIRKOV ISUS
Ja sam ateista, ali sam zbog Mirka orevia poverovala da
aneli moda stvarno postoje. Umro je na Veliki petak, ba kada i
njegov Isus Hrist. esto smo za Peanik priali o tom dogaaju na
Golgoti. Mirko je uvek govorio da je do tog stradanja moralo doi, jer
je tako Isus svetu i oveku ostavio poruku da bez rtve i stradanja nema
vaskrsenja, da bez pasije i strasti ivot nema smisla; nema smisla ako
se ovek ne bori za neku uzvienu i plemenitu ideju. Danas nikome od
nas koji smo ga voleli to nije uteha, ali Mirkov ivot jeste imao smisla.
Ceo svoj ivot je posvetio tome da zemlja u kojoj je roen bude bolje
mesto za ivot. Govorio je da je Isus u stvari ponudio prostu formulu,
da ljudi moraju da stvore zajednicu u kojoj postoji duh koji e ih drati
u ljudskoj iskrenosti i veliini, zajednicu u kojoj treba da se opredele
izmeu dobra i zla.
Poslednji susret sa svojom dravom, sa svojom Srbijom,
Mirko je imao prekjue kada je u policiji odgovarao na pitanje da li
se plai zbog toga to ga je jedna klerofaistika organizacija stavila
na svoj spisak neprijatelja srpstva. Nije bio od velike pomoi policiji i
tuilatvu jer ih se nije plaio, nikoga nije hteo da osuuje i nikoga da
kazni. To sam videla mnogo puta na tribinama Peanika na kojima su
ga napadali razni desniari i faisti, esto sa brojanicama na rukama
i krstovima oko vrata. Strpljivo bi ih sluao, osmehivao se i ekao da
doe do rei. Bilo mu je teko to su tim mladiima srca otrovana
mrnjom, kako je govorio.
Mirka orevia na spiskove neprijatelja nije stavljao samo
neuki polusvet okupljen u raznim opskurnim organizacijama, nego i

122

Mirko orevi

mnoge vladike SPC i tzv. patriotski intelektualci koji mu nikada nisu


oprostili to je godinama pisao i govorio o njihovoj odgovornosti za
rat i ratne zloine, o njihovoj odgovornosti to su i mladia, kako je
oslovljavao Isusa, i krst, upotrebljavali da opravdaju srpske zloine i
zloince. Najvei greh je kad se nacionalna, intelektualna elita odlui
da lae. Mirko je godinama, iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, u
javnosti demistifikovao i razotkrivao te lai koje su dopirale iz crkve,
akedemije, iz vrhova vlasti.
Mirko orevi je bio dobar ovek; on je stvarno ljubio
blinjeg svog. Za koliko se nas to danas uopte moe rei, a da ne
zvui ironino, pa i cinino. Pored njega, vernika, nikada se kao
ateista nisam oseala loe, neprijatno, neadekvatno. Teio me je esto
citirajui upravo ateiste koji su pisali o Isusu. Najvie je voleo Krleinu
definiciju Hrista, kad god bi je citirao polazile su mu suze na oi: Isus
je astralni, zvezdani ljiljan u muionici Velikog inkvizitora, i tako e on
stajati pred nama i to e biti opomena.
Ako aneli postoje, onda Mirko orevi mora biti jedan od
njih.
Radio Slobodna Evropa, 18/04/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

123

Bojan Toni
DOBAR OVEK I MERA LJUDSKOSTI
Umro je Mirko orevi, za novinsku (medijsku) faktografsku
presudu sociolog, publicista i prevodilac, autor brojnih knjiga,
zapravo, kvalifikovani i dosledni analitiar crkve i vere. Neumorni i
beskompromisni straar, verbalni uvar sekularnosti koji je nepogreivo
detektovao svako nedopustivo preplitanje veza i moi drave i crkve,
sa pozicije istinskog vernika. Kritiar svih garnitura vlasti koje se nisu
odrekle crkvenih ornamenata i tragikominih performansa, sutinski,
crkvenog uticaja na sve dravne i drutvene poslove, pretvarajui ih u
arhainu i opasnu igrariju.
estoko i sa neskrivene ambivalentne pozicije Mirko je
do poslednjeg napisa koristio sintagmu naa crkva ispisivao je
dobronamerna, iako esto cinina i podsmeljiva uputstva za upotrebu
svetenstvu i dravnim funkcionerima o tome ta nikako ne smeju da
ine obavljajui javni posao. Svetenstvo na vlasti ga je isuvie dobro
razumelo i, manirom srednjevekovnih istrebljivaa, promovisalo u
otpadnika; dravnim je funkcionerima bio nevaan, kao i njegovo
itateljstvo koje ionako ne glasa za njih.
Nije to dobar znak, kod nas u dravi, dominantnu politiku
ulogu igra crkva, u ovom sluaju, Srpska pravoslavna crkva, a to
nije dobro ni za dravu, ni za samu Crkvu, jer, duhovno, strategija
Crkve treba da bude permanentna evangelizacija, a ne klerikalizacija,
gde Crkva ima politiku ulogu u drutvu, pisao je Mirko orevi
povodom proslave poslednjeg Boia u kabinetu predsednika Srbije.
Politiarima je pripisao da Crkvu prihvataju kao ideoloki
stub reima: Naa SPC jeste crkva kao i ostale hrianske crkve, ali

124

Mirko orevi

je ona ustvari politika snaga broj jedan, koja se pita i u problemima


spoljne i unutranje politike.
Tako je pisao Mirko orevi, ne zaustavljajui se na teoriji.
Jednostavno, otimao se, pisao do iznemoglosti novinske tekstove,
eseje, knjige, govorio na tribinama, davao izjave novinama. Protiv
nacionalizma, jo na samom poetku rata devedesetih, kada je, kao
izraz protesta zbog agresije Srbije na Hrvatsku i ruenja Vukovara,
istupio iz Udruenja knjievnika Srbije. Javnim izraavanjem
neslaganja sa narastajuim radikalnim nacionalizmom i populizmom,
potpisivanjem peticije devet intelektualaca, 2002.
Nije grekom na spisku 30 uglednih ljudi koje su faisti ovih
dana proglasili mrziteljima svega to je srpsko, pripisujui mu i takve
grehe kao to je podravanje gej parade u Beogradu, borbu za prava
LGBT zajednice, te ulazak Srbije u Evropsku uniju. Odmahnuo je
rukom i rekao da je u srpskoj tradiciji da se ljudi razliitih stavova
meusobno nazivaju izdajnicima. Navikao je na to to nije eleo.
Otiao je Mirko orevi, teoretiar i javni delatnik, vernik
graanske provenijencije, jedan od nezaustavljivih svedoka propasti
demokratskih naela koja je uzdizao i branio. Mirni i nenametljivi
sagovornik velikog znanja i ljubavi za ljude. Za one koji su ga poznavali,
iskreni prijatelj, pre svega, dobar ovek i mera ljudskosti.
e-novine, 18/04/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

125

Teofil Pani
SEANJE NA MIRKA OREVIA
Duh melanholine vedrine
Svi smo mi imali, ako smo stigli da imamo, neke prethodne
ivote, one pre Apokalipse devedesetih, mada za veinu tih naih
predivota malo ko danas zna, a jo manje ko mari, toliko je valjda
temeljita promena koja je zbrisala ono to je bilo od nas, i(li) ubila
ono to smo mogli biti. Tog sam nekadanjeg, predivotnog Mirka
orevia znao kao prevodioca s ruskog, knjievnog kritiara,
profesora, poznavaoca religijske misli, osobito ruske, ponajvie kao
znalca Dostojevskog: Nikola Miloevi i Mirko orevi napisali su
ono najbolje to je o Dostojevskom napisano na srpskom.
A onda su dola Smutna Vremena, i valjalo se razvrstavati
iznova, jer kad su ve ukoljice i kokoari preuzeli stvari u svoje ruke,
bilo je ili da se bude sa njima, ili da se bude protiv njih. Bilo je, dodue,
i ono tree: uti i gledaj svoja posla. Mogao je Mirko orevi,
tada ve ovek naizgled zaokruenog javnog i profesionalnog profila,
lagodno da se posveti ritualnom ignorisanju stvarnosti, ne bi mu bilo
mnogo zamereno. Mogao je ak i da se ukljui u nacionalistiko i
klerikalistiko talambasanje, on bi bar to umeo da ini s akademskim
pokriem, za razliku od polupismenog polusveta (gde spadaju i mnogi
vajni intelektualci) kakav se mahom odao tom poroku.
Naravno da nije uinio ni jedno ni drugo. Od poetka
propadanja i jedne samoskrivljene nesree, bio je jasno i glasno na
suprotnoj obali, bio je deo one alosno male manjine koja je upozoravala
na strane konsekvence, i etike i praktine, puta koji je Srbija izabrala.
O tome e, meu ostalim, svedoiti brojne njegove knjige, kao i

126

Mirko orevi

bezbroj tekstova razasutih po ono neto medija koji su kroz devedesete


i dvehiljadite izdurali asno, i za koje nije bilo sramota pisati. I gde
god je Mirko pisao, znalo se da je to slobodna zona, medijsko mesto
dekontaminirano od faizma i intelektualnog barapstva, od propovedi
mrnje i jeftinog dodvoravanja predrasudama elite i sujevericama
svetine.
Upoznao sam ga osobno sredinom devedesetih u tadanjoj
redakciji Republike; nekoliko godina smo jedanput-dvaput nedeljno
zasedali u zaguljivoj, sad mi se ini i zadimljenoj prostoriji NUNS-a
u Knez Mihajlovoj: naizgled pomalo mrzovoljni Neboja Popov koji
je mirno i veto drao pod neophodnom kontrolom razliite ljudske i
autorske temperamente, stvarno mrzovoljni, pomalo gunavo mrmljavi,
ali u svakom smislu dragoceni i briljantni Mia Stanisavljevi, potom
Drago Ivanovi, razuman i usredsreen, Olivija Rusovac, principijelna
i fajterska, onda pedantna Tamara Kaliterna, pa decentna Slavica
Vukovi i drugi, i dakako Mirko orevi, beskrajno armantan a
nikada isprazno ovijalan, vedri melanholik koji nema nikakvih iluzija
o ljudskoj naravi, ali ga valjda dobrota sopstvenog karaktera trajno
uva od mizantropije, praktini pravoslavni hrianski vernik koji ama
ba ni po emu ne lii na rulju koja se tih godina diila pravoslavljem
onako skaredno i prosto, pa onda tako, uporeujui kontraste, lepo
vidi da Mirko i takvi ne pripadaju istoj veri, jer to u ta veruje on i to
u ta veruje ta ostrvljena gomila ne da nije isto, nego je posve suprotno.
Sad mi, retrospektivno, svie da je taj sto u tadanjoj Republici
samo prvi od stolova za kojima sam sedeo, a za kojima je Mirkova
blaga duhovitost i nezlobiva ironija, kao i nesumnjivo veliko iskustvo
i polihistorsko znanje, lako uspostavljalo barunastu dominaciju nad
drutvom, a da se niko nikada protiv te dominacije nije pobunio, jer
ju je Mirko ionako nosio sobom samim, ne tek zbog godina i ne to

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

127

je hteo, nego zato to drugaije nije moglo da bude. Nas nekolicina


panonskih hahara, u dobi da bismo mu mogli biti sinovi, ponekad smo
imali dojam da prisustvujemo priama Broja Jedan iz Alana Forda,
pa bismo mu neto takvo i dobacili, zaikavajui ga, to bi ga samo
dodatno uveseljavalo.
Propartao sam Srbiju i osobito Vojvodinu uzdu i popreko
s Mirkom oreviem, najvie na promocijama Peanika i na
tribinama Nezavisnog drutva novinara Vojvodine. Pamtili smo ono
to je govorio na tribinama, a moda jo i vie ono to bismo uli
posle, za kafanskim stolom, kada bi se prepustio slapovima svojih
asocijacija; ako je veliko drutvo za stolom pa je nemogue odrati
zajedniku konverzaciju, obavezno bi bar polovina gledala i sluala
Mirka. Ne pamtim, uostalom, da sam ga ikada video zlovoljnog,
kao da je kukumaveu stranu ljudske prirode prepustio slabijim
i nepostojanijim karakterima, procenivi da on nema vremena za
gubljenje na takve trice. Moda je loa raspoloenja tedeo i uvao za
svoje samoe, ali meu ljudima je bio vedri, znatieljni mladi, eljan
i edan ivota i svega to on donosi (i odnosi), ali i tu je e utaivao
gospodski, i sa razoruavajuim otklonom prema samom sebi, za
koji su sposobni samo ljudi duboko utemeljeni u sopstvenoj ljudskoj
egzistenciji, u sazrelom miljenju i oseanju sveta.
Kao to dolikuje oveku dalekom od svake naprasitosti i
zlovolje, orevi je bio hedonista, godinama i bolestima uprkos;
nipoto izjelica i ispiutura, ali ovek koji ume i voli da uiva u lepom
i dobrom; nain, pak, na koji je lakokonverzacijski flertovao sa svim
lepim enama u blizini bio je uitak za posmatraa, jo jedan neodoljiv
zain jedne biofilne ljudske prirode
Ne, neu da prepriavam anegdote, mada ih ima bezbroj.
Samo insistiram na ljudskom profilu dragog i pametnog oveka

128

Mirko orevi

kojeg sam imao ast da poznajem i zadovoljstvo da se esto druim i


saraujem s njim, zato to je to ono to je presudno vano uvek, i to
kada ovek promine svetom ostaje najdublje u srcima onih koji ostaju
da ga pamte.
Nije (mi) lako verovati u hrianski raj, ali danas bi moda
vredelo nainiti izuzetak. Jer, ako takvog mesta ima, onda je na
Mirko sigurno tamo. Mada opet, duhovit i neoptereen maloumnim i
sutinski nehumanim dogmama kakav je bio, Mirko bi voleo i onu da
je U raju dobra klima, ali u paklu je ekipa. U svakom sluaju, nema
sumnje da je Mirko i tamo negde na pravoj strani, kao to je bio i ovde,
meu nama, i da na toj strani nije iz puke i mune tatine (kao toliki
oko nas) nego iz istote srca i melanholine vedrine duha.

Peanik.net, 18/04/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

129

Dragan Banjac
ODLAZAK POSLEDNJEG VELIKOG ERUDITE
Filip David, Ibrahim Hadi, Fahri Musliu, Nenad Proki,
Vesko Ivanovi, Predrag Delibai, Slobodan Stupar, Predrag udi,
Vasa Aneli i Mirko orevi dri banku. Priunjao sam mu
se s lea i poljubio ga u desni obraz. Jednom nedeljno se ujemo
telefonom, ali nismo se vidjeli dvije hefte i raunam red je. ta nam
radi bratska Pobjeda?, obasipa o navodnim ruskim prijetnjama
premijeru, hvali najnovije crnogorske d(r)inosti izreene netom u
SAD i po povratku Na polasku ima neto da mi kae na uvo, prilazi
gospoi Kapii i hvali joj rubriku uAnalitici. Idem, ekaju me moji
ljudi, kae, a ti pazi na ovu bandu u oku da se ne otrgne kontroli i
mangupi ne ponu da opanjkavaju vlast
Prije skoro deceniju izvukao se iz velike krize i tako svima
dao do znanja da je od tvrdog materijala, a na obiljeavanje desete
godinjicePeanikaiji je bio stalni saradnik, 28. juna 2010. godine
u Jugoslovensko dramsko pozorite, doao je pravo iz bolnice. Kasnije
e Svetlana Luki u njegovo ime zamoliti prisutne da mu ne zamjere
to mora da ide ranije, jer mu istie dozvola za izlazak u grad. Brzo se
oporavio i nastavio po starom, mladalakom energijom.
Voleo je i potovao i na list i Crnu Goru. Jednom prilikom,
bilo je iza deset uvee Sran Kusovac kae da zovem Mirka. Okreem
broj a njegova supruga Mira me obavijetava da je u krevetu ve pola
sata i da ne smije da ga budi, plus misli da nee odmah da se rasani.
Recite mu da ovi moji izPobjedehoe izjavu Nije proao ni minut
dohvatio je telefon i kazao: Pii, Dragane, a kad je zavrio: Pretipkaj
to, stavi dva zareza i ilji Crnogorcima!.

130

Mirko orevi

I na dan kada nas je napustio radio je. Sin Aleksandar kae


da je jednoj novosadskoj ekipi dva sata davao intervju i kad je to bilo
obavljeno samo je prozborio da mu nije dobro, okrenuo se u stranu
i zaspao. Potom je stigla i ekipa Prve TV
Publicista i vjerski analitiar, kako su ga mediji najee
predstavljali, na svet je doao na jedan znaajan datum, bivi
dravni (29. novembra 1938, Brod kod Crne Trave), a preminuo na
crkveni veliki petak i u svemu ima dosta simbolike. Magistrirao
je komparativnu knjievnost na Beogradskom univerzitetu, bio lan
Udruenja knjievnika Srbije iz kojeg se ilanio u znak protesta zbog
razaranja Vukovara.
Preko dvije decenije pisao je lanke za asopis Republika, a
u posljednjem broju (570-571) imao veoma zapaen tekst pod
naslovom Senke varljivog prolea beogradskog. Objavljivao je u
dnevnom listu Danas, i bio redovan saradnik Peanika. Bio je lan
Foruma pisaca, PEN kluba, Nezavisnog drutva novinara Vojvodine
i dobitnik nagrada Konstantin Obradovi (2007) za unaprijeenje
i irenje kulture ljudskih prava, Duan Bogavac (2008) za etiku i
hrabrost, Vukove povelje (2008) za vrhunska ostvarenja u istraivanju
nacionalne kulture i pedagoke batine i Nagrade za toleranciju meu
narodima Vojvodine 2009. godine.
Objavio je veliki broj autorskih knjiga, meu kojima suOsmeh
boginje Klio(1986),Znaci vremena (1998),Sloboda i spas - hrianski
personalizam (1999), La voix dune autre Serbie (Pariz 1999),
Legenda o trulom Zapadu(2001),Sjaj i beda utopije(2006),Kiobran
patrijarha Pavla (2010), Balkanska laa u oluji (2010), Osloboenje
i spasenje (2012), Pendrek i praina (2013). Saraivao je sa brojnim
meunarodnim strunim asopisima, priredio mnogobrojne knjige,
prevodio je sa ruskog i francuskog jezika.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

131

ivio je u imanovcima (25 kilometara od varoi beogradske)


i poslednje vreme u Galeriju, u ve spominjani oak mudraca,
linijskim taksijem dolazio uglavnom srijedom. Vie od 40 godina je
bio u braku sa suprugom Mirom, sa kojom ima dvoje djece. Sin ivi sa
roditeljima, a kerka je docent u Monpeljeu.
Skoro dvadesetak godina imao sam privilegiju da se druim
sa hodajuom enciklopedijom i redovno beleio njegove misli i
sjeanja. Neka ovdje bude zapisano kako je Radoje Domanovi krenuo
na ispraaj Stevana Sremca. Krene Radoje, pria Mirko, doe blizu
groblja i svrati u Sedam udovica, a kelner ga opominje na obavezu.
Krene i padne, ali nekako stigne do rake: Crni Stevo, Srbijo, jebem
te, sve to valjano i asno imade ti posaranjiva. Osta samo go olo i
cincarska fukara, ree pokazujui na dvorjane i ostale Prelijte grob i
sklonite ovu budalu da ne padne u raku, kazao je organizator Sremeve
sahrane.
Ostala je puna sveska slinih sjeanja i prepirke oko Andria i
Krlee. On je vie cijenio ovog drugog.
Pobjeda,19/04/2015.

Mirko orevi

132
Milo Vasi
VAPAJ IZ PUSTINJE

Umro je poslednji hrianin, pomislio sam uvi za smrt Mirka


orevia. Onda sam se lecnuo: ekaj, budalo, ima ih jo; prvo su mi
na pamet pali Marko Oroli, moj omiljeni franjevac iz Bosne Srebrene
i Drago Pilsel, herojski laik; mora biti da ih ima jo. Ima ih svakako:
dobri Boga je to pametno rasporedio, ali se ne vide na prvi pogled.
Zato sam pomislio poslednji? Zato to je Mirko orevi
bio najvie nalik na prve hriane. iveo je u siromatvu, sa Isusom
optio direktno (iz imanovaca, sa 022; bila je lokalna telefonska tarifa)
i irio Re bez straha, uporno i hrabro. Fariseji, knjievnici, carinici i
sadukeji proganjali su ga i mrzeli, marljivo i sa razumevanjem. Da je
nekim sluajem nekom dananjem Pilatu zatraeno da raspne Mirka,
a ne Jocu Amsterdama, ta mislite kako bi odluio? Na svu sreu, ak
ni ova drava jo nije Sinedrionu (srpski: Sinod) dopustila takva prava;
skoro sve drugo jeste i upravo protiv toga vapio je Mirko orevi
u pustinji. Skoro sam, vapio je kao Jeremija i korio ove nae crkvene
knezove zbog jeresi filetizma i simonije, zbog licemerja, pohlepe i
beskonane grene udnje za svetovnom vlau. Crkva u Srba podlegla
je jeftino prvom iskuenju svetovne vlasti i bogatstva i zaboravila
jevaneljske poruke. Dvori, zlato i debeli dipovi, ratno hukanje i
mrnja odmah su doli ispred Rei i ljubavi Hristove. Teko Crkvi kojoj
su Justin i Nikolaj svetitelji, a Filaret, Pahomije, Artemije i Kaavenda
episkopi. O sitnoj boraniji i da ne govorimo. Koliko puta ih je Mirko
orevi podseao na zavet siromatva i jevaneljsku misiju; uzaman.
Jesu li gladne hranili, edne pojili i gole oblaili? Jesu li se brinuli za
udovice i siroad? Neto malo. Ali su se zato gurali u vlast, ratove i
politiku. Vie su sirotinje unesreili nego pomogli.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

133

Govorio je i pisao Mirko orevi, ranohrianski blag i


mudar, sve to uporno i bez straha, siguran u nauk Isusov sasvim, bez
rezerve, kao rani hrianin. Novi zavet u ruke, sestre slatke i brao u
Hristu, govorio je Mirko orevi do kraja. Piui o Isusu kao naem
savremeniku za Vreme, pomenuo sam da bi Hrista, da se danas pojavi,
jedino Mirko orevi primio i razumeo. Umro je na Veliki petak i ne
oekujem da e uskrsnuti u nedelju; Bog nita ne ini dvaput. Spisak
od trideset izdajnika kod onih Njihovih spao je na 29; mnogima je
laknulo to vie nee morati da sluaju i itaju Mirkove jeremijade, ali to
se njima samo tako ini. Mirkovi prekori, opomene i upozorenja ostaju
zanavek. A Tamo Gore, na Poslednjem informativnom razgovoru, ne
brinem se kako e na blagi i mudri Mirko proi. Dobie zadravanje
u raju navek.
Vreme, 18/04/2014.

Mirko orevi

134
Pavle Rak
DOBAR OVEK

Na Veliki Petak, 18. aprila 2014. godine, umro je Mirko


orevi. Moda bi tim povodom bilo dovoljno rei i napisati:
umro je dobar ovek. I time izraziti tugu zbog gubitka. Ali, ivimo u
vreme kada i najjednostavnije pojave ostaju neshvaene i kada, ak, i
takvu oiglednu injenicu kakva je neija dobrota treba utemeljivati
i objanjavati. ivimo u vreme kada je unaokolo mnogo zla, toliko
mnogo, da nije nimalo udno to ljudi gube kriterijume i esto vie ne
znaju ta je dobro a ta zlo, ega se treba kloniti a emu teiti. Nama
u takvom vremenu najvie nedostaju ljudi koji su svoj ivot posvetili
traenju takvih kriterijuma, i koji su onda te kriterijume dosledno i
uporno primenjivali, ne bi li drutvo u celini napravilo koji odluniji
korak ka dobru. Takav je bio Mirko i zato e bez njega ovaj svet biti
mraniji i loiji, nego to je bio s njim.
Mnogi su o Mirku ve napisali, i jo e pisati, kao njegovi
prijatelji kojima nije smetalo to je bio vernik. Ima situacija kada je i
ovo veliki kompliment. Sve zavisi od toga kako se vera i crkva odreuju
prema vanim pitanjima svog vremena i drutva. Ja bih eleo da
napiem neto o tome kako smo prijateljevali ba kao vernici i moda
upravo zbog toga to smo vernici.
Mirko je bio vernik. To danas i ne mora da znai mnogo:
po nekim sociolokim definicijama vernik je onaj ko redovno ide
u crkvu, bez obzira na to kako ivi i za kakve se vrednosti zalae. U
Mirkovom sluaju, meutim, to znai mnogo vie. On je spadao u
kategoriju vernika kojima je vera promenila sve u ivotu i obavezala
ih da istinu do koje su doli pretau u sopstveni ivot i ire oko sebe.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

135

Koji su ozbiljno shvatili rei Gospoda: da idemo u svet i propovedamo


jevanelje. Koliko ko moe.
Od desetak knjiga koje je napisao moda je najznaajnija
knjiga o hrianskom personalizmu, Sloboda i spas. U njoj je na jasan
i najboljim primerima potkrepljen nain izloio svoje vjeruju: da je
vera lina, slobodna i krajnje obavezujua odluka, za kojom odmah
sledi ogromna odgovornost. Da, izmeu ostalog, neko ko prihvati Boga,
ne moe vie nekritiki, ne uporeujui ga sa jevaneljem, da prihvati i
bilo koji zemaljski autoritet (pa makar taj autoritet bio i institucionalna
crkva). I tu su onda nastupili nesporazumi i nerazumevanja. Kada
ovek koji ima linu i slobodnu veru vidi da kljune institucije drutva,
meu kojima je i crkva, kre jevanelske principe, on ne moe da
uti. Ne sme da uti. Ba zato to je vernik, to voli crkvu, on stupa u
borbu za njenu istotu. Zato to voli svoj narod, on eli da taj narod
svojim delima ue u Carstvo nebesko, a ne da svojim nedelima, pa
jo bez pokajanja, od Boga bude odgurnut u krajnju tamu. Ali eto, u
crkvi i narodu koji sebe smatraju pravoslavnim, takva ljubav je kamen
spoticanja.
Mirko je najpoznatiji po svojim lancima, predavanjima,
javnim govorima, u kojima je analizirao stanje u srpskoj crkvi i drutvu
za vreme ratova devedesetih godina. U kojima je, koristei jevanelske
kriterijume, razotkrivao i igosao nejevanelsku, a ponekad i direktno
zloinaku logiku i ideologiju, koju su, avaj, euforino prihvatali
mnogi (da ne kaem: skoro svi) u Srbiji i koju mnogi jo i danas brane.
Desilo mu se neto to je mogao oekivati: da ga najglasniji srpski
pravoslavci proglase izdajnikom. Svi ivimo taj apsurd: ljudi kojima
je stalo do istote crkve i koji bi hteli da ista crkva pozove svoj narod
na pokajanje za veoma konkretna nedela (a pozivom na pokajanje
valjda i poinje jevanelje, i etrdesetodnevnim pokajanjem se svaki

136

Mirko orevi

vernik priprema da doeka najvei praznik hrianstva, Vaskrsenje


Hristovo i ulazak u veni ivot sa Bogom) odjednom su u oima
same crkve (ast izuzecima, kojih i nije tako malo kao to ponekad
izgleda) i najrevnosnijih vernika sumnjivi i nepoeljni. Nisu sumnjivi
razni ratni hukai, ratnici i ratni profiteri, jo je manje sumnjiv
njihov prljav, pa i krvav novac, kojim postaju ktitori i prilonici. Ne,
kame i kalanjikovi nisu sumnjivi, a sumnjivi su pozivi na jevanelski
maksimalizam, na ljubav prema svima, pa i neprijateljima, sumnjiva je
elja da crkva odgovorno obavi svoju dunost duhovnog rukovoenja
narodom.
Svojim uima sam uo jednog srpskog vladiku (da mu sada
ne pominjem ime, pokvarilo bi ovaj tekst posveen Mirku) kako je u
jeku napada na Bosnu, dok je strana za koju se zalagao imala apsolutnu
prednost na ratitima i inila ta god je htela, govorio da crkveni
poglavari nemaju prava da budu protiv svog naroda, ak i kada ovaj
grei. I naveo je primer Arona, koji se nije usprotivio kada je izraelski
narod, dok je Mojsije bio na Sinaju i od Boga primao ploe sa Zakonom,
napravio sebi zlatno tele i odavao se najgorem odstupnitvu. Naravno,
takvih primera, kada su nerazumni poglavari raznih crkava krenuli
protiv jevanelja, sopstvene savesti, protiv Boga u istoriji hrianstva
ima jako mnogo. Ali, ima i drugih primera. Bernar od Klervoa je
inicirao i propovedao drugi krstaki rat. Proslavljen je kao svetac, zbog
svojih dubokih teolokih spisa i duhovne poezije. A skoro nepoznati su
ostali njegovi monasi, koji su njega i celu zapadnu Evropu upozoravali
da je zauzimanje Svete zemlje silom i zloinima neto to je samom
Bogu najodvratnije, da je sam pojam svetog rata duboko bezboan.
Hrianstvo se, meutim, odralo ba njima zahvaljujui. Tolstoja je
ruska crkva izoptila, najvie nakon optubi i zalaganja jednog drugog
sveca (izvanrednog pisca o doivljavanju Hrista u euharistiji) koji je

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

137

podravao vou ruskih pogromaa, a Tolstoj je, iako ogoren, nastavio


sa svojim (neortodoksnim) pisanjem o jevanelju kao knjizi apsolutne
ljubavi Boije i dosledno tome propovedao pacifizam. Primera
ima mnogo. Svaki je jedinstven, neuporediv. Kao to su jedinstvene
okolnosti i neuporedivi ljudi i njihovi ivotni izbori. Ne uporeujem,
ne svrstavam. Jo manje izjednaavam. Zato se usuujem da u ovom
kontekstu pomenem i samog Gospoda Isusa Hrista, koga je njegova
crkva osudila na smrt i predala rimskim vlastima da tu osudu izvre.
Blaeni mirotvorci, jer e biti nazvani Boijim sinovima.
Mirko je umro na Veliki Petak, kad i Isus. Nadam se, verujem, da e za
svojim Gospodom ustati i ui u Carstvo Boije.

Na Veliku subotu 2014.


Peanik.net, 20/04/2014.

Mirko orevi

138
Jaroslav Pecnik

KRANSKI BUNTOVNIK I(LI) HERETIK


(Za)govornik kranske obnove i nade
Nakon to se, uoi Uskrsa (koji se ove godine kalendarski, tako
rei ekumenski podudario te su ga zajedniki slavili krani istonog
i zapadnog obreda) prostorima bive Jugoslavije proirila alosna
vijest da nas je 18. travnja o.g. zauvijek napustio veliki kranski
pisac, publicist i sociolog Mirko orevi, jedan od najumnijih i
najplemenitijih ljudi to ga je naa epoha poznavala, mnogi su u tomu
prepoznali simboliku Boje providnosti i osobiti znak Boje milosti
prema izuzetnom ovjeku u svakom pogledu i smislu. Ono to je za
Hrvatsku, rimokatoliku laiku sredinu predstavljao pokojni eljko
Mardei (alias Jakov Juki), to je nesumnjivo za srpsku pravoslavnu
misao i uope duhovnost bio Mirko orevi, samozatajni, autentini
vjernik koji je cijeli ivot posvetio demokratizaciji duha svoje crkve,
ali i crkve kao institucije uope na tragu poruka Isusa iz Nazareta, a
samim time i proirivanju horizonata kranske ekumene bez koje,
po njegovom miljenju, nema izgledne perspektive niti za jednu
denominaciju, niti za jednog vjernika bez ogleda kojoj zajednici
pripada. Ali, ni mira, niti razumijevanja sa svim onim razliitim
religijskim tradicijama i civilizacijama koje nas obogauju, naravno,
samo ako se potrudimo da im se pribliimo i da ih intelektualno
barem dotaknemo. Stoga, meusobni prostori dijaloga i tolerancije
nisu rezervirani samo za istovjerujue, dapae prije svega se odnose
na one razliite od nas, a po miljenju orevia u te procese nuno
moraju biti ukljueni i ateisti, koji nisu nita drugo do drukija vrsta
vjernika, koja za razliku od tradicionalnih vjernika takoer vjeruje, ali

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

139

u to da Boga nema. Bez ateista, ili protiv njih nije mogue izgraditi i
urediti humanistiku viziju svijeta, niti urediti odnose meu ljudima
na etiki prihvatljiv i moralno podnoljiv nain.
U svakom javnom nastupu ili objavljenoj knjizi, orevi je
svoje sluatelje i itatelje fascinirao irinom (sa)znanja i mnotvom
malo poznatih informacija; kao laik, sociolog religije nije se susprezao
ni od kritikog preispitivanja najsloenijih i najdelikatnijih religijskih i
crkveno-institucionalnih tema, naravno osobito onih iz pravoslavnog
svijeta, pravoslavne teologije i duhovnosti. Ali, to je inio uvijek
krajnje dobronamjerno. Istraivao je brojne fenomene unutar SPC-a
(Srpske pravoslavne crkve), otro je osuivao pogubne pojave sveze
crkve i nacionalizma, odnosno identifikaciju vjere i nacije koja je u
dijelu crkvene hijerarhije kulminirala raspirivanjem rata, ratnih
zloina; opravdavala klerikalizaciju drutva; vjeru pretvarala u
dravnu ideologiju i sl. orevi je demistificirao lai proizale iz tog
spoja trona vlasti i oltara; u vrijeme kada su mnogi u strahu za vlastitu
egzistenciju okretali glavu od zloina(ca) zalagao se za kransko
razumijevanje, solidarnost i zajednitvo sa Hrvatima i Bonjacima
odnosno rimokatolicima i muslimanima. Razliku i razliitost nije vidio
kao prepreku ve kao neponovljivu vrijednost i poticaj za obogaivanje
tuom kulturom i tradicijom. Razlike, tvrdio je, nisu i ne mogu biti
izvor sukoba, ve jedino iskonski poticaj stvaralatva. U tom duhu
orevi je bio jedan od vrhunskih poznavatelja stanja i zbivanja u
rimskoj kuriji i uope znalac katolike i protestantske teologije.
U istupima papa Franje (ostalom kao i ranije kod Ratzingera i
Wojtyle) prepoznavao je novu nadu za sve krane, ali i vjernike irom
svijeta i u posljednjem tekstu objavljenom prije smrti orevi se
pozivao na njegove rijei: Ja nisam komunist, ali iz iskustva ivota
u Latinskoj Americi znam puno marksista koji su dobri ljudi. Po

140

Mirko orevi

oreviu, posebno su bile poticajne papine rijei o tomu kako bi


trebala izgledati suvremena crkva: Neu crkvu koja je dovoljna sama
sebi, neu sakralno-hijerarhijski ustrojenu monarhiju, ve hou crkvu
otvorenu za siromane. Papa Franjo je oreviu bio blizak jer je
poput njega osjeao potrebu za demokratizacijom zajednice, za veim
potivanjem ljudskih prava, za svim onim to je i to i danas nedostaje
pravoslavnoj crkvi kojoj predstoji duboka modernizacija, svojevrsna
renesansa ili je naprosto u novodobnom smislu rijei nee biti. Utoliko
su u vlastitoj sredini orevia teko primali i razumijevali, jer im
je nudio recepte i formule na koje visoka hijerarhija SPC-a, okovana
tradicionalizmom i strogim konzervativizmom naprosto nije mogla
pristati. Svojoj pravoslavnoj brai, orevi je elio otvoriti oi za
nove i drukije vidike; upuivao ih je u nova iskustva, ali malo tko ga je
sluao; naalost ne samo da su ga ignorirali ve su ga i estoko prozivali
i demonizirali za izdaju vjere i nacije, posebice krug oko radikalnog
pravoslavnog mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija
Radovia. Naravno, takve izjave su orevia duboko ljudski pogaale,
ali istodobno i intelektualno jaale, jer on jednostavno u pitanjima
miljenja nikada nije pristajao ni na kakve kompromise ukoliko je bio
istinski uvjeren da brani i iri istinu.
Istodobno, orevi je bio i estoki kritiar reima i
diktature Slobodana Miloevia i uope srpskog nacionalboljevizma
i ksenofobinog pravoslavnog etnocentrizma. A, u olovnim ratnim
vremenima za tako to trebalo je u Beogradu imati petlje. orevi je
u sebi otjelotvorio ono najbolje to su srpska kultura i srpski graanski
duh nosili u sebi posljednjih pedesetak godina. On je poput Radomira
Konstantinovia pripadao izgubljenoj generaciji aristokracije duha
koja je drala do uljuenosti, asti, pristojnosti i umnosti, a u europskim
duhovnim horizontima (francuski personalizam) pronalazila je

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

141

smisao egzistencije i djelovanja. Kao portvovani vjernik reprezentirao


je kransku posveenost zajednitvu i ope ljudskom dobru, a takav
je bio ne samo na javnoj sceni, ve prije svega u svakodnevnom ivotu.
Tijekom svog stvaralaki izuzetno plodnog, bogatog i u
mnogoemu originalnog djela orevi je u razliitim znanstvenim
i strunim, ali i dnevnim i tjednim publikacijama (posebice u
beogradskoj Republici, portalu Peanik i dnevniku Danas) ispisao
estetski i stilski najljepe i najumnije stranice suvremene srpske
misli, posebice one vezane uz sociologiju, socio-teologiju, filozofiju i
antropologiju. Kada je od pravoslavne Crkve traio da se javno pokaje
i osudi zloine Srebrenice nailazio je na otro protivljenje i masovne
osude, no to ga nije obeshrabrilo; poput prvih krana u vrijeme
rimskih pogroma orevi je ustrajao u svojoj vjeri i svom poslanju.
Neprestano je ponavljao: Karadi, Mladi i eelj nisu nikakvi
branitelji srpstva ve ordinarni zloinci najgore vrste. Biljana Plavi
nije nikakva nova srpska Ivana Orleanska ve arhitekt zla i zloina koja
je dobila preblagu kaznu za svoja zlodjela. Naravno, zbog svega toga
orevi se nedavno ponovno naao na meti domaih ovinista koji
su ga uvrstili u listu 30 najistaknutijih neprijatelja i mrzitelja srpstva.
orevi je kao ovjek bio istinski vezan uz pravoslavlje,
ali o njemu je kao sociolog religije i kritiki razmiljao na jedan
neponovljivo moderan i neortodoksan nain. Suprotstavljao se
zadanim stereotipima i kliejima na uas crkvene hijerarhije koja ga je
za kaznu sve vie gurala, a potom i definitivno odgurala na drutvenu
marginu. Usprkos svemu, orevi je upozoravao kako crkva nee
biti u stanju adekvatno odgovoriti na sutinska pitanja novodobnog
ovjeka i svijeta ukoliko se unutar sebe ozbiljno ne transformira i ne
prilagodi dramatinim promjenama suvremene epohe. Isus je na
suvremenik, ivi nae ivote, ali svatko od nas, pa bio on i ateista

142

Mirko orevi

pozvan je da ga prema mjeri vlastite pameti prepozna i slijedi. Zato


se i bavio analizom i prijevodima ruskih religijskih filozofa (estov,
Berajev, Bulgakov, Rozanov, Merekovski, Loski, Fedotov, itd.)
smatrajui da oni u okviru pravoslavlja daju najadekvatnije odgovore
na pitanja koja su i njega osobno zaokupljala. Stvaraju jednu novu
pravoslavnu duhovnu civilizaciju na koju bi se, na neortodoksan nain
trebala ugledati i SPC. orevi je govorio o kulturi religije srca i
stoga ne udi to se tako dugo i intenzivno bavio Dostojevskim koji
je bio njegova trajna okupacija. Zajedno sa dr. Nikolom Miloeviem
priredio je desetotomnu ediciju Dostojevski kao mislilac i to je moda
njegov najznaajniji doprinos razumijevanju specifine problematike
ruskog pravoslavlja i ruske religijske kulture uope.
Danas, neposredno nakon njegove smrti, Mirka orevia
vidim kao novodobnog podvinika; svi smo, tumaio je, pozvani na
podvig usavravanja i spasenja due, ali samo rijetki u tome uspijevaju.
A taj podvig nije privilegij, ve dunost i odgovornost svakog pravog
kranina, na koncu svakog moralnog ovjeka. Podvinik je boanska
blagodat koja se ostvaruje i iskazuje kroz ljubav i potenje prema
drugome i za drugoga. Sveta tajna ivota, a ateista ju moe nazvati i
drukije (smisao egzistencije) dana je svakome, a samo o nama ovisi
elimo li je na koncu i razotkriti. Brojni borbeni crkveni ikonobranitelji
i pravovjerni naci-ideoloki istunci pronalazili su brojne mane i
nedostatke u orevievom svjetonazoru, prigovarajui mu da
eli povezati nespojivo. Ali, orevi je godinama sustavno radio na
demitologiziranju prevladavajue filozofije palanke, traei u vjeri
harmonizacijsku silu izmeu ovjeka i drutva. Suprotno Heideggeru,
orevi je bio uvjeren da ovjek nije izgubio povijesnu dimenziju
egzistencije; samo se treba vratiti iskonskoj duhovnosti kao organskom
prostoru za realizaciju ideala humaniteta i stvari e, same po sebi,

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

143

krenuti na bolje. Crkva mora shvatiti da ima svetosti i izvan nje;


sekularno drutvo mora shvatiti, barem u okviru nae tradicije, vlastite
kranske korijene i time e biti izbjegnuti brojni tegobni i optereujui
nesporazumi. Ili kako je to znao svojevremeno govoriti Vaclav Havel:
Radije se druim s onima koji trae istinu, nego li s onima koji su je
ve nali. A, upravo taj stvaralaki nemir, radoznalost za upoznavanje
drugog i drukijeg bio je oreviev intelektualni credo. Svojim
opusom (sociolokim, knjievno-esejistikim i prevoditeljskim)
ostvario je fascinantnu duhovnu sintezu bez koje bi svi mi, koji smo
ga itali i poznavali, bili zakinuti i ostali siromaniji za jedno novo i
neponovljivo iskustvo.
Novi list, 10/05/2014.

Mirko orevi

144
Branko Novakovi

GLOSA O MIRKU OREVIU


Na Veliki petak, 18. aprila 2014. godine, umro je Mirko
orevi. U veini informacija o njemu, koje se mogu nai na
Internetu, pominje se kao vjerski analitiar, knjievnik, prevodilac i
publicista. Samo uzgredno i ponegdje se mogu proitati citati osnivaa
hrianskog personalizma koje je u svojim djelima navodio, vjerovatno
sa namjerom da se ukae na njegovo podravanje ovog pokreta.
Meutim, ne samo to je podravao ovaj pokret, nego je i
njegov ivot postao dio ovog pokreta, tog autentinog intelektualnog
izazova, nastalog u prolom vijeku. Sve to je radio, sva njegova djela
su imala za temelj personalizam, prvenstveno hrianski. Naviknuti na
analize raznih filozofskih pravaca, mnogima nije jasno da ni on, niti
bilo ko od personalista, ne daju jasnu definiciju tog pojma. Jednostavno
se kae da je to nedovrena doktrina, bez obala, kako se to govorilo
za realizam u literaturi. Mirko orevi je sva deavanja oko sebe i
u svijetu gledao oima istinskog hrianskog personaliste. Pratio je
i drutvena dogaanja komentarima koji su imali potpis Zapisi iz
palanke, aludirajui na djelo Radomira Konstantinovia.
U svojim knjigama, u beogradskom asopisu Republika, na
sajtu Peanika, brojnim nastupima i intervjuima, pokuavao nas
je navesti na racionalnije razmiljanje i ponaanje. Pokuavao je i
rastjerati tmurne oblake nacionalizama, mitomanije i mrnje. Jedino
orue kojim se sluio je bila istina. Bio je izuzetno jasan, temeljan i
naitan. Govorilo se da je patoloki ljubitelj knjige. Njegova knjievna
zaostavtina su i knjige u kojima nas upuuje u tajne personalizma,
posebno hrianskog. Zato u dati nekoliko odabranih i preprianih

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

145

maksima ovog pokreta, nekoliko glosa kako je volio da kae Mirko


orevi.
Personalizam je reakcija na totalitarne tendencije kolektivizma
koje gue linost. To je reakcija na koncepciju drave koja je shvaena
kao najvia vrijednost iako je obezliena cjelina koja stvara grupnu
harizmu. Personalizam nije prosta reakcija na taj i takav kolektivizam,
to je suprostavljanje komunitarno-kolektivnom ali i odbacivanje
hijerarhijskih struktura kolektiva. Glavni protivnik personalizma
je individualizam na kome je zasnovano buroasko drutvo.
Individualizam stvara izolovanu individuu koji ima potrebu da se
neprestano brani i titi. Kapitalizam je metafizika profita: u njemu
vlada novac koji sve pokree, vanije je imati nego biti. Novac sve
tiranie, vlasnitvo se uveava radom ili otimanjem.
Jedna od polaznih taaka na kojima se gradi personalizam je
slobodna i autonomna linost koja se angauje samo kao linost, ne kao
individua kojoj je priroda uklapanje u cjelinu ili strukturu. Ni u prolim
vremenima, kao ni danas, nedovoljno formirana linost, koja nije prola
kroz uobiajeni proces individuacije i svjesnog prihvatanja svijeta,
nema u dubljem smislu svijest o svom subjektivitetu. Takva linost
prihvata tuu ulogu, onu ulogu za koju je na neki nain programirana
od strane institucija. Zato linost do sada nije spoznala tajnu slobode?
Zato to je bila fascinirana svijetom nadlinog, zbog ega je u svom
istorijskom hodu iznevjeravala sebe jer se nije odluivala na otkrivanje
te velike tajne. Za takvo neto je bilo potrebno mnogo hrabrosti.
Linost nee promijeniti svijet ako prethodno ne promijeni sebe.
Personalisti nijesu prvi koji su otkrili linost. Ona je najvia vrijednost
i u centru je panje poevi od Lajbnica pa do Kanta. Meutim, ovdje
je akcenat stavljen na: i Bog je linost, i to linost najvieg reda. Tvorac
se obraa samo autonomnoj ljudskoj linosti i priziva je po imenu,

146

Mirko orevi

kao to ona priziva Tvorca po jedinom prihvaenom imenu Njegovom


tako je reeno u Jevaneljima. Samo Postanje je u biti personalno.
I sam Tvorac, kada se u jednom odreenom momentu umijeao u
ljudsku istoriju, uradio je to kao linost.
Mirka orevia, kao istinskog vjernika, zanimalo je traganje
za smislom hrianstva u savremenom svijetu. To je za njega, kao i za sve
hrianske personaliste kamen na kojem se proba mo izazova i domet
hrianskog personalizma. Neizbjeno je pitanje: ko je utisnuo snaniji
peat svijet sa svim svojim strukturama hrianstvu ili hrianstvo i
Crkva tom istom svijetu? Po njima, ovo prvo koje je postignuto samo
na istorijskom planu, u horizontalnoj ravni koja je paralelna sa ravni u
kojoj je Crkva koja jeste u svijetu, ali esto zaboravljamo da ona nije
od svijeta ovoga. Zato pristalice smrti hrianstva nijesu u pravu
kada kau da ovjek i sistem ljudskih institucija nije postao nita bolji
od kada je hrianstvo u svijetu. Njihov odgovor je: zar svijet ne bi
bio jo gori da u njemu nije bilo Crkve i njenog poslanja iskazanog u
zapovijestima iz Jevanelja?
Jedna od maksima ovog pokreta je: ni Crkva ni ideologije
nemaju monopol na spasenje i osloboenje. Spasenje se nalazi u ravni
eshatologije, a osloboenje u ravni stvarnosti. Drugim rijeima, u pitanju
su teistika i drutvena ravan koje se ne svode jedna na drugu U duhovnoj
ravni, linost je predmet spasenja, u drutvenoj, u istorijskoj ravni,
problem linosti je osloboenje. Da li se ove ravni negdje presijecaju? Zar
u teorijama humanizma, posebno anarho-komunizmu ili Marksovom
komunizmu nemamo carstvo nunosti iz kojeg treba iskoiti u carstvo
slobode i konanog ovekovog osloboenja. Putevi ljudske linosti, kad
se tie njenog osloboenja i spasenja su kroz istoriju razliito odreivani,
ali nikada nijesu do kraja odreeni. Nijesu u zadovoljavajuoj mjeri ni
definisani. Upravo to je i veliki izazov za personalizam.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

147

U poslanici Rimljanima apostola Pavla, (8.19.22.39.) se kae


da je sve na svijetu ojaeno i ranjeno nesavrenstvom, da je cio svijet
muka jer sva tvar plae, uzdie i tui. Mirko orevi ovdje, kod
rijei tvar, raspoznaje materijalni svijet i ivu prirodu u cjelini. Od
toga i u tome, nainjen je tajanstveni, misteriozni izuzetak, a to je
ovjek-osoba-linost koja jedina prima na sebe dar milosti po volji
jedine nad-personalne strukture koja se zove Bog.
Jevanelja po svojoj strukturi i osnovnom smislu nijesu ni
istorijska razmatranja, ni socioloke studije, nijesu ni umjetnika
djela. Tamo je ovjek samo osoba, blinji-drugi i ikona Boija, jer je
napravljen po liku i podobiju Bojemu. Zastanimo ovdje i zapitajmo
se: da li se ova temeljna istina iz Jevanelja zaboravila i da li se
zaboravljala i u drutvenim, i u crkvenim strukturama? Zar to nije ono
na emu hrianstvo stoji u svijetu i na emu bi trebalo da stoji i Crkva
u svijetu? Ako je Crkva koja se i sama svela na pukog posrednika, na
strukturu koja je podlona grijehu svijeta, ako je ona samo institucija
kakve su i one druge u okviru drutva, onda je ona kao posrednik
prepreka optenju ovjeka sa Bogom. Tokom istorije ljudskog roda to
se mnogo puta deavalo, a deava se i danas. Hrianski personalisti
kritikuju takvu Crkvu. Zbog ovog i ovakvih stavova u okviru
personalistikog hrianstva, osnivau Munijeu i njegovom duhovnom
ocu Berajevu, se pripisuje pravljenje novog hrianstva. Meutim,
po njima, hrianstvo nije doktrina, zbog toga to Hristos nije bio
filozof. Nije ni ideologija, ve svedoenje oevidne istine o ljubavi i
zajednitvu. Zato se udio prolaznog i udio vjenog moe mjeriti samo
prema izvornoj rijei Jevanelja uz obaveznu istorijsku skalu vremena.
Hrianska vjera mora biti organizam osobenog sastava, onog sastava
koji je ustanovio jo Isus Hristos dostizanje ljudskog zajednitva. Bez
tog i takvog organizma, uenje-doktrina i svedoenje-suoenje bi se

148

Mirko orevi

iskazivalo u onolikom broju proizvoljnih ljudskih tumaenja koliko


ima ljudi-individua. Sutina je da ne postoji problem u crkvenom
ispovijedanju vjere koje je legitimno, problem je u Crkvi koja je kroz
ljudsku istoriju zanemarivala autonomnu linost iz koje izvire potreba,
sopstvena potreba za Bogom.
Jedno pitanje je, u prethodnom vijeku, postavljano na
mnogobrojnim autoritativnim skupovima: sa ime se Crkva (posebno
pravoslavna) sprema da ue u novi milenijum? Posebno se misli na
Pravoslavlje koje je proivjelo samo sedam Vaseljenskih sabora.
Posljednji sabor je bio u vrijeme kada nije bilo ni Rusije, ni cijelog
niza slovenskih drava. Od posljednjeg sabora su se desili mnogi
revolucionarni dogaaji u svijetu. Meutim, odnos drave i Crkve je
ostao isti, za cijelo to vrijeme. Tu se, takoe, mora postaviti pitanje:
zar nije paradoksalno vezivati hrianstvo za neto to je vremensko i
prolazno? Osim toga, pomanjkanje ekumenizma kod sve tri hrianske
crkve dovodilo je i dovodi do konzervatizma. Najvei zastoj je kod
Crkve pravoslavne koja deklarativno priznaje da ekumenizam ne
protivurijei prirodi i istoriji te Crkve, ali se dri svog mistinog
iskustva, isihizma i obreda. Ovdje u dogledno vrijeme ne moe
preovladati razum, logika i nauka. U sutini, ne eli se pribliavanje
razvijenim i racionalnijim hrianskim teologijama.
Ako se okrenemo svijetu modernog humanizma i ve uveliko
autonomnih humanitarnih vrijednosti, onda hrianstvo vie nije
samo. Stvaraju se novi sistemi vrijednosti i izvan hrianstva, pa, ak,
po Munijeu i Berajevu, i novi oblici svetosti izvan hrianstva i izvan
Crkve. Crkva uti o ovim pojavama i tu se kod hrianskih personalista
otvara posebna tema. U stvari, tu nema nieg novog. To je otkrivanje
neeg novog u starom. Apostol Pavle u poslanici Korinanima (6.20.)
za ljude kae: skupo ste plaeni, da bi u poslanici Galatima (5.1.) dao

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

149

opomenu: Stojte dakle u slobodi kojom nas Hristos oslobodi i ne dajte


se opet u jaram ropstva uhvatiti.
Zbog svega ovog, personalizam, sa njim i onaj hrianski, su
neka vrsta intelektualnog kvasca koji treba da podstakne nova i nova
otvaranja, bilo da je rije o razmiljanju o hrianstvu ili o hrianskoj
antropologiji i drutvenoj doktrini. I sama rije personalizam treba
jednog dana da bude zaboravljena. To bi trebalo da bude onda, kada
ne bude bilo potrebe da se skree panja na neto to e postati obino,
ak i banalno za ovjeka.
Mirko orevi je prisustvovao obiljeavanju 50-togodinjice
od smrti Emanuela Munijea 2000. godine u Francuskoj i tom prilikom
imao zapaeno izlaganje. Ne moe se, naalost, rei da je na ovim
prostorima uspio da pridobije puno panje svojom djelatnou.
Doivljavao je i otvorene napade od kojih je ostao poznat onaj iz
2006. godine kada su mu huligani kamenovali kuu u imanovcima,
u Sremu, poslije televizijske emisije u kojoj je iznio injenice o liku
i djelu Nikolaja Velimirovia, naroito po pitanju antisemitizma.
Doivljavao je uvrede i na skupovima na Pravnom i Mainskom
fakultetu u Beogradu samo zbog toga to je govorio istorijske istine i
injenice. Dan prije smrti pozvan je bio kao svjedok od strane Vieg
javnog tuilatva u istrazi protiv osumnjienih autora spiska srpskih
izdajnika, meu kojima je bilo i njegovo ime. Kau da nije bio previe
uznemiren zato to je oguglao na ve preivljene nevolje. Moda i zbog
toga to je kao autentini hrianin vjerovao u novozavjetnu poruku
ljubavi, zbog ega je bio spreman da razumije i prata onima koji ga
mrze. Ipak, ideje koje je u svom ivotu prenio i koje ive u njegovim
djelima prihvataju budni umom i duhom, svi oni koji su edni nade
bez obala.

150

Mirko orevi

Na kraju, o toj nadi, najbolje je, pred Vaskrs, citirati samog


Mirka orevia koji u jednoj radio emisiji iz 2009. godine na poetku
prvo govori o Isusu Hristu:
On je za ljude tvrdio svi smo mi djeca Boija, nikad on za
sebe nije rekao ja sam Bog, to mu je kasnije pridodato na plenarnoj
sjednici sabora. S druge strane, hrianstvo je svojevremeno roeno i
iz imaginacije jedne ene koja mu je bila odana od poetka do kraja, pa
i poslije smrti, siromane, bosonoge djevojke koja je nekim udom bila
vrlo pismena, koja ga je pratila, koja je kasnije stigla do Rima nosei
jaje. Nju u istoriji znamo pod imenom Marija Magdalena. Isusova
nauka je humana, on ovjeka i enu ne razdvaja.
Najtee u ovoj prii je vaskrsenje, jer uete da je Isus pogubljen,
pa je onda ustao iz groba, proetao, obukao se i vratio se kui. To su
iste besmislice o kojima ni u istoriji, ni u jevaneljima, sinoptikim
ni kanonskim nema pomena. Vaskrsenje ima jedan drugi smisao,
to je velianstvena metafora ovjeka koji ivi snagom volje, koji ima
prirodno pravo da nee da umre, koji hoe da ivi. U jevaneljima o
vaskrsenju nema ni desetak rijei, najdue to ima to je desetak redaka
kod Luke, koji je to pisao tek vijek kasnije, vijek i po je proao od toga,
ali je zabiljeio jedan momenat, jedini koji se danas falsifikuje.
U tih desetak stavaka imate ovu priu pogubljen je Isus,
apostoli, njegovi vjerni sljedbenici su se svi razbjeali od straha,
za njima je potjera rimske policije. Njih nekoliko putuju izgubljeni,
jednom od njih znamo i ime, zvao se Kleopa, a putuju u neko mjestace
koje se nalazi 12 kilometara od Jerusalima, Emaus. I odjednom, kao da
su osjetili da se u njima budi nada, a bili su izgubili svaku nadu, ini
im se da je neko sa njima. Izriito ne tvrde da su bilo koga vidjeli, ne
moete pripisati to ni halucinaciji umornih ljudi koji danima nijesu ni
vode pili. Postoji pred njima jedno mudro objanjenje, oni kau to

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

151

to se u ovoj smrti dogodilo, to i nas moe stii dok no padne, neko


mora da postoji da ljudima ulije nadu da ive, zar ne osjeate, dok smo
mislili ko je ovo, ta je ovo, gorjela su nam srca.

U Beogradu, 06/04/2015.
http://zrcalo.me/?p=3100

Mirko orevi

152
Tomislav igmanov

ODLAZAK MIRKA OREVIA


ili o strahovima zbog nastale zjapee praznine
Na poetku bih, ne zamjerite mi, rekao neto osobno to me
vee uz pokojnoga Mirka bio sam, naime, u razliitim prigodama od
njega esto oslovljavan kao njegov brat. On je, naime, kao nepatvoreni
kranin smatrao sve ljude braom, no meni je uvijek nadodao i
napomenu Vi Tomislave niste moj obini brat. Pitao sam ga kako to
mislite Mirko?, a uslijedio bi odgovor: Vi ste mi brat od istoga oca,
ali su nam majke razliite: Vaa je majka Tomislave Katolika crkva a
moja je Pravoslavna!.
Tako me je kao katolika pravoslavni Mirko uistinu pronicljivo
i pomalo duhovito imenovao u svojemu neobinome bratstvu, a
zapravo je htio, pomalo ironino, naznaiti da je dananje kransko
bratstvo, razdijeljeno po raznim crkvenim zajednicama, i njegove
sudbine tek posljedak odreenih nesretnih procesa i nesporazuma
iz povijesti, procesa i nesporazuma u kojima nismo sudjelovali, ali
koje zato, zacijelo kao teret, tragino batinimo, nesretnih procesa i
jo nesretnijih nesporazuma koji svoje korijene duguju praksama ne
bliskim kranstvu.
Naravno, u Mirka je, nema dvojbe, takvo imenovanje brata po
ocu bilo iznijeto u dobro namjeri! Treba i ovdje nanovo osvijestiti kako
je komunikacija s njim, osim jedne neizmjerne ljudske topline, uvijek
uraunavala i stanovitu dobrohotnost u svojoj osnovi. ak i oni sadraji
razgovora s njime koji su imali humoristike sastavnice bili su posve lieni
i primisli moguega zla. A tako, valja znati, svoje razgovorne susrete s
drugima vode oni ljudi koji su dobri. A Mirko je zacijelo bio jedan od njih!

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

153

Kada je rije o knjikom opusu i, ukupno promatrano,


ostavtini Mirka orevia valja prvo istaknuti kako je ono ne samo
obimno ve i izuzetno vrijedno zna se dobro, reeno je i na ovome
skupu, na to je sve on i kako u svojim brojnim spisima referirao. Stoga
biva jasnim zato je onda veoma teko, ak i nezahvalno, govoriti o
jednom velikom ovjeku i njegovom isto tako velikom djelu u kratkom
vremenu. Jer, trebalo bi se, saimajui i izvlaei ono bitno, tek u
crtama rei sve to jest vano, dok ste istodobno u stalnoj opasnosti
da u skraivanjima i isticanjima relevantnoga neto previdite, neto
smetnete, neto ne spomenete Pa ipak, ovakvo komemorativno
svoenje rauna o Mirkovom ivotu i djelu na tako to nas, bez obzira
na navedene tekoe, prosto primorava mora se saeto rei ono od
sutinskoga znaaja u njeg i istog takvog znaenja u njegovu djelu. Prije
svega, Mirka radi, jer je to jo za ivota zasluio svojim gestama, svojim
stavovima, svojim dranjem i svojim i vie nego inspirativnim djelom.
Jer, oito, Mirko je u Srbiji trao. Svakovrsno! I esto! Recimo,
u svjedoenju nesvakidanje strasti kada je u pitanju stjecanje znanja,
napose kada je rije o humanitetu, i tenja za mudrou. Njegova je
posveenost u tomu in continuum za ivota sve do smrti! naprosto
izazivala strahopotovanje. Posljedica takvoga dranja i intelektualne
radoznalosti u Mirka bilo je znanje enciklopedijsko po naravi! Budui
da su bile u njegovu posjedu, on nije bio prinuen tragati za injenicama
putem nekakvih google pretraivaa. tovie, bio je informatiki
nepismena osoba! Svoje je rukopise tipkao na pisaem stroju.
Isto tako, nije ga krasila povrnost u znanju, nego mudra
otvorenost i kritika nastrojenost. Nita se, naime, u svijetu ne nadaje
kao pouzdano niti se u svijetu zatiu zgotovljene istine, ve se one
zadobivaju naporima kritikoga miljenja, svjedoio je. Premda
s velikim znanjem, Mirko ipak nije bio nametljiv. Niti razmetljiv.

154

Mirko orevi

Nekakav hvalisavac znanjem. Niti nadobudnik. Naprotiv samozatajan


uvelike bijae. Kao uostalom to su i drugi znalci od formata u svijetu
Nietzsche je jednom rekao kako, da parafraziramo, mudri ne blebeu!
Sve to skupa je ono to nas kod Mirka nije moglo ostaviti ravnodunim.
Toga je onda radikalno izdvajalo kao raritetnu osobnost u srbijanskoj
intelektualnoj eliti s konca 20. i poetka 21. stoljea.
Istina, svojim se znanjem obilato koristio. Nije ga krio! I, vano
nam se ini i to istaknuti, ne samo u akademske svrhe. Jer, u njegovu se
intelektualnome dranju zaticala jedna, isto tako rijetko viena, zauzetost
za javni interes, koja je oitovana ne samo u autorskim napisima, prije
svega u Republici i Helsinkoj povelji te portalima Peanik
i Autonomija, nego i u nastupima u radijskim i televizijskim
programima, te na brojnim tribinama. Uvijek je, naime, Mirko bio spreman
govoriti! I govorio je! Razumno i suvislo! Istinito i jasno! S prepoznatljivim
snanim humanistikim procedeom. To je ono to nas je udilo kod njega
i inilo nekako ponienim ta posve dosljedna djelatna zauzetost za ope
dobro pred nama se velianstveno i neumoljivo oitovala, pa je niste mogli,
bez obzira na pokuaje, na isti nain pratiti. ak ni u bolesti Mirko nije bio
nezauzet u javnosti za ope dobro!
Na taj je nain Mirko svima nama postao uzoriti primjer
pravoga republikanca, koji nas je razlono opominjao na sljedee: u
republici se, kako je barem deklarativno Srbija imenovana ako ve nije
i sutinski normativno postavljena, ne moe biti graanin u punom
kapacitetu bez stalne i djelatne zauzetosti za ope dobro. Republika,
drugim rijeima, zahtijeva graanina kao to je bio Mirko! Takvih je
bilo a i danas ima malo, pa ne udi to nam je onda i republika takva
kakva jeste. A kako njega sada vie u ivotu nema ostala je tek zjapea
praznina koja se teko moe na prikladan nain nadomjestiti. I to je
ono to onespokojava

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

155

Mirko je, pak, u svojemu znanstvenom i publicistikom


djelovanju oitovao nesvakidanju pluralnost. Ima tu knjievnosti
koja se prevodila, prije svega s francuskog i ruskog, zatiemo zatim
u njeg djela iz knjievne znanosti i esejistiku, pa studije na crkvene i
bogoslovne teme te, na koncu, i historiografija, kako ona nacionalna
tako i konfesionalna, i to najee u Srba6. Naravno, takvi su interesi
posljedice, s jedne strane, njegovog formalnog obrazovanja zavrio je
studij knjievnosti i na istome stekao magisterij, i s druge strane njega
kao praktikoga pravoslavnog vjernika, koji je bio ivo zainteresiran
za batinu, stanje i izazove ne samo pravoslavlja kao takvog, nego i
kranstva uope, te uprisutnjenje religioznosti drugih inaica.
Pri tomu, posebni je naglasak stavljao na povijesne nanose
pravoslavlja, jer je bio uvjerenja kako su oni kljuni ne samo za bolje
razumijevanje njegovih posljedica na konstelacije u suvremenosti
nego i za ocrtavanja onoga to iz prostora budunosti nadolazi. Ono
to ovdje izaziva stanovito divljenje jest da je Mirko u pravoslavnom
nauku i povijesti istoga bio samouk u stvarima se spoznaja iz
religioziteta, naime, nije formalno obrazovao, ve je svoje ogromno
znanje stjecao samoprijegornim i samozatajnim radom, koji zacijelo
samo lanovi njegove najue obitelji znaju koliko je glede toga bilo
utroeno vremena.
No, jo nam se neto ini od krucijalne vanosti kada je rije
o Mirku oreviu kao intelektualcu. Rije je o naporu, nazovimo to
tako, kontekstualizacije i primjene svojega ne maloga znanja na ono to
vrijedi i to postoji ovdje i sada. Na taj je nain njegovo znanje dobivalo na dodatnoj vanosti ono je postajalo aktualno, ivo i izazovno.
Pri tomu, naravno, ne kaemo da Mirko orevi nije govorio i pisao i na
druge teme, no ini nam se kako su etiri spomenuta podruja od presudne
vanosti kada je u pitanju njegov spisateljski rad.
6

156

Mirko orevi

Mirkovi znanstveni i publicistiki diskursi, naime, referiraju uvijek na


konkretni ivot koji je uljebljen u konkretne drutvene datosti Srbije
s konca 20. i s poetka 21. stoljea. Kao takvo, ono je bitno dijaloko
s nama koji taj svijet ivimo i iskuavamo. Pri tomu, Mirko je uvijek
stavljao akcent na usadrenje i narav onoga religijskog i, djelomice,
ideologijskoga, napose kada je rije o nacionalizmu, u dananjoj Srbiji.
I u tome je njegov veliki nauk, koji mnogima mora biti vodiljom u vlastitim bavljenjima drutvenim i humanistikim znanostima drutvene
i humanistike znanosti bez aplikativnosti na danu drutvenu zbilju
jesu tek cimbala to zvee!
Tim prije se to ini znaajnim za napomenuti, jer Srbija,
kao uostalom i njezina intelektualna elita, ne od danas ima glede
toga velikih problema, koji su onda izvorom mnogih nesporazuma u
Srbiji, a moe biti, ini mi se, i traginosti. Jer, znanosti nam se ovdje
u nas nadaju previe apstraktnim, koje gotovo nikako ne referiraju
na ovdanje konkretne datosti. Gdje smo danas, gdje smo bili juer
i gdje emo biti sutra, tee emo davati odgovore na ta pitanja ako ne
osluhnemo i primijenimo tu vrstu nauka Mirka orevia, koji onda
trebamo kao dragocjenost i batiniti. To znai posjedovanje znanja i
poznavanje velikih narativa iz brojnih suvremenih teorijskih paradigmi
o humanitetu mora uvijek biti aplikativno omjereno i propitano
na vlastitomu povijesnom iskustvu i aktualnim konstelacijama u
drutvenosti. Inae, drutvene i humanistike znanosti gube svoj
temeljni smisao.
Govorei na jednome konkretnom primjeru to se ini
ovakvim: nema suvisle i odrive naracije o ekumeni, tom dragulju
Mirkovoga interesa, ako se ne oituje spremnost, kao to su to inili svi
relevantni suvremeni teoretiari ekumenske teologije (npr. Hans Kng,
Karl-Joseph Kuschel i dr.), bez kritikog preispitivanja vlastitoga, bez

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

157

spremnosti da se prizna vlastito udionitvo u krivnji, bez spremnosti


da se istinski susret s Drugim gradi na najboljim zasadima europskoga
razumijevanja dijaloga, bez napora za dekonstruiranje imperijalnih
kodova u djelovanja u vlastitoj povijesti itd. To je sve naravno Mirku
bilo ne samo znano nego je i u svojim napisima potvrivao, a to je
u srbijanskih kulturnih krugovima, napose onim klerikalnim, bilo
doivljavano izdajnikim, to jest heretikim.
Ili, uzmimo drugu omiljeni Mirkovu temu povijest
crkvenosti, to jest institucionalnog oblika oitovanja kranstva, na
ovim prostorima, napose kada je u pitanju Srpska pravoslavna crkva
i njezin sadanji trenutak. Iz najdubljih je zasada, svjetonazorskih
vizura i vrijednosnoga okvira kranstva kao takvog, a Mirko je
odlino poznavao kako povijest kranstva i povijest kranske misli
i isto tako, to morate vjerovati, Stari a jo vie Novi zavjet, odluno i
znalaki referirao na ono to je sada na djelu, u kakvim se formama
s kakvim sadrajima ostvaruje, smjelo ukazujui na otklone, ak neki
puta i radikalne, od onoga to kranstvo kao takvo ima biti.
Naravno, takav je pristup nuno pretpostavljao i elemente
kritinosti Mirko je zaticao bitne odsutnosti od onoga kamo i emu
kranstvo stremi, na to je jasno ukazivao i glasno isticao, to je onda
unutar sebe ukljuivalo i hrabrost. Naime, za tako to je trebalo biti
hrabar, inae danas, svakovrsno konformizmom svladani, izrazito
rijetku osobinu, napose meu intelektualcima. I to hrabrosti ne samo
da se neto kae, nego hrabrost koja svjesno uraunava i rizik. Jer, treba
i sada osvijestiti kako to nisu bile samo telefonske prijetnje, poruge
ili druge neprijatnosti u javnosti, nego je, na alost, u sluaju Mirka
orevia bilo i fizikoga nasilja recimo, cigle su baene na prozor
njegova doma u imanovcima. Pri tomu se Mirko nije skrivao ivio
je punim ivotom, neumorno se pojavljivao u javnosti, vrsto uvjeren

158

Mirko orevi

u istinu svojih naracija. Tako je i nekoliko dana prije smrti imao u


Beogradu odreene neugodnosti s ljudima na ulici...
I zakljuimo, veliko znanje, dosljedna pokorenost istini,
aplikativnost teorijskih paradigmi, hrabro tumaenje i kritiko
elaboriranje onoga to danas i ovdje jeste, uz rizike za vlastiti ivot, jesu
ono to kao uzorno ostaje iza Mirka, nae suvremene inaice Sokrata.
A takvih je, na alost sve manje. I upravo ta, kako ve rekosmo,
zjapea praznina koja nakon odlaska Mirka orevia, a Filip David
je nedavno jo dodao i Sre Popovia i Mirka Kovaa, treba zapravo
da najvie zabrinjava nas koji smo ostali u ovoj, s takvim osobama i
osobnostima, sve siromanijoj Srbiji.
Stoga se na koncu pitamo sa zebnjama hoe li biti novih
Mirka orevia? Ljudi ekstremne posveenosti radu, velikoga
znanja, kojega stavljaju u kreativni dijalog sa sadrajima trenutka u
kojemu se ivi, uz trpljenje rizika, a da se pri tomu ovjek ne uzoholi
nego da ostane jednostavan, blag, neposredan, i, u sluaju Mirka, tako
prepoznatljivo kranski ponizan. Hoe li, drugim rijeima, gubitkom
takvog ovjeka ne samo intelektualna Srbija imati budunost?
Re na tribini Razgovor o delu Mirka orevia
Novi Sad, 13/05 /2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

159

Nedim Sejdinovi
PANKER U CRKVI
Medijske intervencije jednog intelektualca
Valjda u sredu, negde pred uskrnje praznike, prijatelj i ja
smo bez velike rasprave zakljuili da dugo nismo videli Mirka i da
bi bilo lepo da odemo do njega u imanovce. Jedan dan popodne,
tokom praznika. U etvrtak 17. aprila uli smo se prvo sa njegovom
suprugom, a potom i sa njim. Vratio se iz Beograda, sa druenja sa
prijateljima i svedoenja7. Bio je raspoloen, uvek je znao obradovati
se kada smo ga pozivali ili se s njim sretali.
Plan je bio da se u petak 18. aprila vidimo sa Mirkom u kafiu
nadomak njegove kue, gde je mogao bez ustezanja da duvani one svoje
treine ili etvrtine drine bez filtera, nataknute na mutiklu. Unapred
sam bio srean zbog toga to e se obradovati kada mu budem uruio
neke knjige. A tako je, onako skoro deaki, uvek bio radostan kada
dobije neku knjigu, ak i kada u njoj i nije bog zna ta pisalo. Tog 18.
aprila smo otili u imanovce, ali naalost ne da se vidimo sa njim ve
da njegovoj porodici izjavimo sauee.
Saznao sam tada kako je taj 18. april, svekoliki Veliki petak,
izgledao za Mirka. Pored uobiajenih jutarnjih rituala, poeo je pisati
tekst za Autonomiju i iekivao ekipu Radio-televizije Vojvodine,
koja je dola da od njega uzme izjavu povodom uskrnje zabrane
fudbalskih meeva u Srbiji. Malo po intervjuu, Mirko je preminuo.
Mirko je svedoio u istrazi protiv Ivana Ivanovia iz organizacije Nai
zbog objavljivanja spiska 30 najveih srbomrzaca. Tada je izjavio da je
ravnoduan prema spisku, na kojem se i on naao, i da je u ovom drutvu u
tradiciji da se takve liste sastavljaju i da se ljudi drugaijeg miljenja nazivaju
izdajnicima.
7

160

Mirko orevi

Kamera je jo bila topla, a novinar i snimatelj su bili tu u trenutku kada


mu je pozlilo, i pomogli koliko su mogli. Oko 14 sati, ako se ne varam,
i ekipa Prve TV je trebalo da doe da intervjuie Mirka. Verovatno
neto vezano za Uskrs ili opet Uskrs i fudbal. Tekst o Putinu i Ukrajini
ostao je u pisaoj maini, nedovren. Kada smo dolazili kod njega, da
se vidimo, ili da ga vodimo na neku tribinu ili seminar, uvek bi nas
doekao novi tekst za Autonomiju, u ruiastoj koverti, obavezno sa
porukom na kraju.
Za religijske praznike, ili onda kada su se deavale vane stvari
u religijskim zajednicama u zemlji i inostranstvu, ili onda kada su
pripadnici Srpske pravoslavne crkve ili neke druge verske zajednice
produkovali skandale (a to nije, priznaete, bilo retko) Mirku
je telefon neprestano zvonio, bio je na raspolaganju novinarima.
Ponekad, tih dana, znao se poaliti kada bismo se uli. Novinari nonstop zovu za izjave, dolaze sa kamerama i mikrofonima, i to ne samo
iz Srbije ve i iz okruenja. Nisam siguran, ali imam utisak da nikada
nikoga od novinara nije odbio, ako je ikako bilo mogue izlazio im je
u susret. Kao da ga gledam: slua njihova pitanja stoiki, strpljivo, kao
da saoptavaju neku vrlo interesantnu, potpuno novu istinu. Imao je
razumevanje za njihovo ne ba tako retko neznanje, i koristio bi priliku
da ih podui, onako nenametljivo, izokola. Bio uveren da sve to ima
nekog smisla, da e neko uti, proitati, videti, neto nauiti
Pored strunih tekstova, redovno je pisao za Republiku,
Autonomiju i Peanik. Za ove potonje portale skoro iskljuivo
novinske oglede kolumne. Tumaio je tekue dogaaje, pokuavajui
da im udahne duh i smisao i onda kada su bili bezduni i besmisleni.
Ritam njegovog prisustva u javnosti je bio estok, pankerski. I
odgovarao je njegovom senzibilitetu, jer on jeste bio panker u crkvi,
panker-prosvetitelj.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

161

ao mi je to ga nikada nisam pitao zato je, za razliku od


ogromne veine drugih intelektualaca ovdanjih, toliko predusretljiv
prema medijima (kao i organizacijama civilnog drutva). I kako to da
se samo nasmeje kada neko pogreno ili nedovoljno tano interpretira
njegovu izjavu. ao mi je, mada verovatno ne bih dobio direktan
odgovor, ve neto lapidarno u njegovom stilu: vidite, Nedime, neko
mora i to da radi!
Kada malo bolje razmislim, i pored velikog potovanja koje
sam imao prema njemu, nekako sam ga uvek doivljavao kao mladia u
telu starijeg gospodina. I verujem da je ta mladika energija doprinosila
neumornom drutvenom i medijskom angamanu. Ne, nije njega vukla
elja da saopti neku veliku, dramatinu istinu ve nasuprot da kae
da takve istine ne postoje, a da alternative uvek postoje. Dogaajima
je davao sinhronijsku dimenziju kao neki postmoderni propovednik, s
pravom im oduzimajui jedinstvenost. A upravo oduzimanjem prava
na jedinstvenost ukazivao je na dubinu i kompleksnost problema.
Mirko je, verujem, potpuno razumeo medije i njihovu
manipulativnu dimenziju, ali to ga nije spreavalo da ih prati,
paljivo iitava. Umeo je da ih koristi, verovao je i u njihovu mo.
Da je drugaije, ta elja da intervenie u dnevnoj stvarnosti ne bi bila
tako autentina. Znao je, skoro uvek, da pre neke nae tribine spremi
provokativnu misao koja moe biti atraktivna za naslov vesti, koja e
se kako bi to urednici rekli dobro prodati. Recimo: Grade Vuiev
kult linosti, a on nema linosti ili SPC se ponaa kao desniarska
partija ili Raspad Jugoslavije jo nije zavren. (Upravo zbog njegovih
estih, u razgovorima ali i u javnosti, jezikih preokreta, provokacija,
kontradikcija, kalambura i osmelio sam se da upotrebim izraze kao
to su panker u crkvi ili postmoderni propovednik. Moda bi mu
se svideli.) Nije se, poput nekih drugih intelektualaca, plaio da ue u

162

Mirko orevi

medijski glib, bio je potpuno samouveren, kao neko ko nema ta da


izgubi i kao neko ko nema ta da dobije.
Velika Mirkova pokretaka energija bila je i svest o ulozi
intelektualca u drutvu onako kako ju je video, recimo, Alber Kami.
Kami je tvrdio da intelektualac ne sme da bude u slubi onih koji
piu istoriju ve onih koji je podnose, koji je nose na svojim leima.
Intelektualci se ne ograniavaju na poznavanje stvari, ve u nama
bude uspavana ula za otkrivanje sveta, dovodei u pitanje navike,
uobiajenost, umalost i bezlinost. To e moda nekome delovati
kao starinsko vienje intelektualca u drutvu, ali je po meni ono
univerzalno i vai i u doba novih medijskih stvarnosti.
Budimo iskreni, novinari su Mirka esto kontaktirali i zbog
toga to u naoj zemlji postoji veoma mali broj intelektualaca koji
ele kritiki da tumae stvarnost. Pogotovo smelih i kompetentnih da
razotkrivaju onu sivu zonu u kojoj se prepliu ruke crkve i drave.
Nekada se intelektualci pred novinarima izvlae da su
nedovoljno kompetentni, nekada s indignacijom osuuju novinare
da nisu dovoljno struni da bi oni uopte razgovarali sa njima,
nekada nemaju ni sekund vremena, ali stvari su u pozadini zapravo
banalne: posledica je to konformizma, intelektualne lenjosti, ouvanja
institucionalne sinekure koja podrazumeva nezameranje sa centrima
politike i druge moi. Posledica je to i gubitka volje, svojevrsne
depresije zbog umanjenja znaaja intelektualaca u savremenom svetu, a
pogotovo u ovako razorenim strukturama kakvo je srbijansko drutvo.
Mirko je znao da je suprotnost drutvenoj angaovanosti
pozicija tzv. organskih intelektualaca, kako je Antonio Grami nazivao
intelektualce koji slue da bi se zadrala trenutna raspodela moi u
drutvu, trenutna dominacija moi koja podrazumeva i zadravanje
relativno udobne pozicije intelektualca sa sinekurom i mogunou

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

163

trgovine akademskim znanjima. Takvo razumevanje uloge intelektualca moe zaista da bude jak motiv za delovanje, ali u sebi se mora imati
i doza mladalake iskrenosti, energije i potenja. A Mirko je posedovao
sve to.
Vratimo se novinskim ogledima koje je Mirko pisao za
Republiku, Autonomiju i Peanik. Oni predstavljaju vanu
intervenciju u stvarnosti jednog intelektualca. Vremenom se iskristalisao
poseban, Mirkov stil, koji je u sebi sadravao sve neophodne elemente
novinskog teksta, ali istovremeno sa mnogobrojnim klasinim
literarnim bojenjima: ironijom, persiflaom, satirom, jezikim
obrtima, metaforama Tako strukturirani, ovi ogledi zasluili su
pravo na dug vek trajanja. Oni su objavljeni i u dve knjige: jedna je
Kiobran patrijarha Pavla (Peanik, 2010), a druga Pendrek i praina
(Cenzura, 2013). Ovu potonju sam potpisao kao urednik. Molio sam
Mirka da, s obzirom na standarde knjiga u izdanju Cenzure, napie
kratak uvod. U pitanju je opetovana molba koju sam mu uputio i za
knjigu crkveno-politikih tekstova Balkanska laa u oluji, koju je
takoe objavila Cenzura. Bio je protiv toga, ali je usliio molbu. U
tekstu, predgovoru pod naslovom Umesto uvoda u Balkanskoj lai
u oluji, Mirko pie: Ovom izboru i nije potreban nikakav predgovor,
a najmanje predgovor iz autorovog pera, dok u knjizi koja izlazi tri
godine potom, Pendrek i praina, njegov predgovor poinje reima:
Ostajemo i dalje ubeeni protivnici predgovora koji pisci piu svojim
knjigama.
Ipak, smatram da je znaajno to to je on u uvodu za knjigu
Pendrek i praina reflektovao svoje medijsko delovanje. Izvinjavajui
se zbog poreenja, istiui da su se mnogi velikani ogledali u ovom
anru, on podsea na Andrea Frosara i njegove novinske zapise koji su,
kako kae, bili veliine kutije cigareta, a znali su da o nekim stvarima

164

Mirko orevi

progovore vie nego debeli tomovi teologa. On u ovom uvodu


ukazuje i da je Srbija danas drutvo koje prelazi preko pustinje i da
on u svojim novinskim tekstovima reaguje na znake vremena.
Svakako da Mirkove strune, drutvenoteorijske knjige, sa
religijskim i drutvenim temama, imaju veliki, dragoceni znaaj za nau
i ne samo nau kulturu, ali smatram da takoe sa velikom panjom
treba itati i knjige njegovih novinskih ogleda, pogotovo to ukorieni,
itani u kontinuitetu, dobijaju dimenziju i intenciju koju moda nije
mogue prepoznati itajui ove tekstove kroz dui vremenski period.
A siguran sam da emo Mirkove znake vremena jo dugo moi itati,
otkrivajui u njima vitalnost misli. Neki moda budui itaoci e kroz
ove Mirkove tekstove dobro razumevati nae vreme i pritom uivati u
samom tekstu. Moda e od njega moi nauiti kako je mogue otro
kritikovati jedno drutvo i njegove fenomene, a nikada ne pokazati
bes, ljutnju i mrnju. Njegove reenice nisu jednoznane i vremenom
e uslediti drugaija itanja.
Flober je rekao da je najvea greka neto zakljuiti. Mirko je
preputao itaocima da zakljue ako im je volja, nikada nije docirao i
strano je zazirao od banalnosti. Nije nudio reenja, jer je znao da ona,
pogotovo ona jednostavna i lako objanjiva ne postoje. Nikada nije,
meutim, gubio strast, nadu i znatielju.
Re na tribini Razgovor o delu Mirka orevia
Novi Sad, 13/05/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

165

Boko Kovaevi
MIRKO OREVI NJIM SAMIM

Misaoni, kreativni i moralni habitus Mirka orevia, iznad
svega zavreuje ovakav skup, kao uvod u dalje negovanje njegove rei,
ali i seanja na ivot. Valja glasno rei da Mirko nije bio umiljeni
intelektualac, niti pak obrazovni dvojnik. Nadilazio je te kloake i
ugodna stanita, kojima je podlegao ne mali broj nazovi intelektualaca,
koji se i danas prodaju za aku ita.
Kriza naeg vremena predugo traje. Obiava se dijagnosticirati
da ivimo u tranzicionom drutvu, u politikoj i ekonomskoj krizi.
Mirko je znao da mi ivimo u vremenu dubokog duhovnog i moralnog
propadanja i poniranja. Znao je, to kae jedna francuska poslovica,
da nam veliki izgledaju veliki zato to kleimo. A ivot ima smisla ako
se diemo! Znalaki je prepoznao znakove vremena. Nije pristajao
da bude glasnogovornik i ideolog rase, klase, nacije, religije, stranke.
Bio je izvan i iznad sistema i reski kritiar etabliranih obrazaca moi,
vladanja, podanitva i manipulacija.
Stvarao je kritiku javnost, zalaui se za prohodnost temeljnih
duhovnih vrednosti i vrlina. Orijentisan ka dobro odmerenom
humanizmu (C. Todorov) mislio je svojom glavom. Ona se nije mogla
pozajmiti radi odmora, kao to je to, na alost, sluaj sa ne malim
brojem obrazovnih dvojnika kod nas. Njegova misao, izgovorena i
napisana re, trebala je na nova preispitivanja, osvetljavanja i traganja.
Poesto, na neuobiajeni nain, sa zavidnom erudicijom, sa
nataloenim znanjima, dovodio je u pitanje ne samo drutvenu zbilju,
ve i stereotipe i predrasude, krive interpretacije prolosti i duhovnog
naslea. Nije pristajao na razne manipulacije, povrna i neznalaka

166

Mirko orevi

prikazivanja dogaaja, procesa i linosti u naoj blioj i daljoj prolosti.


Naprosto je branio istinu, tragajui za njom. Zbog toga je imao i
podosta okapanja, zloestih diskvalifikacija i denuncija. Primao je
podosta iba u svom ivotu. To ga je i uveravalo da je na pravom putu
i da vredi istrajavati. Upravo je to doprinosilo da se u javnosti u ovom
skuenom duhovnom panoptikumu instalira i profilie kao linost
koja ga propituje, kritikuje i pokuava promeniti. A treba li vie od
jednog ivota, koji je iveo Mirko orevi.
U smutnim vremenima svekolikog razgraivanja i ruenja, u
vremenima dominacije periferijskih zmajeva ne samo kapitala, ve i
institucionalne kulture i duhovnosti, u vremenima nastajanja lumpen
buruja, ali i intelektualaca i politiara, to veli K. Kosik, Mirko je imao
imaginacije i energije da to vreme i drutveni realitet dovodi u pitanje,
da kritikuje i da se suprostavi.
Retrogradne ideje koje talasima plave javnu i intelektualnu
scenu, koje neretko zavode i opijaju, nailazile su na estoko seciranje,
kritiku i otpor Mirka. Njegova ivotna kavalkada nije ga zarobila, niti
pak usmerila da bude anti, ve da iznova iitava, propituje drutvenost
i duhovnost, da trai kako moe i treba. Zbog toga mislim da se sa
Mirkom kao strastvenom delatniku javnosti, sa njegovim tekstovima
i knjigama vredi ponositi, posebno u ovim vremenima kada je gotovo
sve na rasprodaji.
Mirko je ispisao jednu uzornu biografiju intelektualca u punom
smislu rei, koja e nadilaziti sadanje i profano. Dao je, siguran sam,
ne mali doprinos dignitetu misaone rei u ovim olovnim vremenima.
***

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

167

Sa Mirkom sam se sretao, razgovarao i razumevao u protekle


tri decenije. Uspostavljali smo talasne duine, koje su bile sline, koje
su se slagale i podupirale. Meni je to inilo ast i poesto ohrabrenje.
Ovde u izneti dve epizode, inserta iz naeg delovanja.
Tomo Vere, dominikanac, vrstan mislilac, uzgred i
subotianin po roenju, visoko je cenio javni i spisateljski angaman
Mirka orevia, iako ga lino nije poznavao. Svaki put, kada je
u poslednjoj deceniji prolog veka dolazio leti u svoj rodni grad,
obavezno se raspitivao o Mirku i traio njegove tekstove. Tomo Vere je
smatrao da je Mirkovo sagledavanje religije i njene drutvene funkcije
veoma znaajno ne samo za tadanje vreme i ne samo za jugoslovenske
prostore.
Kada smo napon, posle decenije od smrti Tome Verea,
upriliili skup o njegovoj misaonoj popudbini, to veli Toma
igmanov, Mirko je uestvovao i po obiaju dao vredan prilog
razumevanju Tominog opusa. Smatrao je da je doprinos Tome Verea
u promiljanju dijaloga i tolerancije ne samo u religijskim okvirima
veoma vaan misaoni zahvat i rezultat. Analizirajui kvadraturu kruga
vere i razuma to je bila ne samo duhovna, ve i delatna zadatost
Tome Verea, Mirko je svojim misaonim i javnim angamanom dao
doprinos koji vredi pamtiti.
Druga epizoda je vezana za negovanje misaonog naslea
Radomira Konstantinovia, uzgred, roenog u Subotici.
Nadilazei palanku u iskustvu, u nama, kako je to pisao
Radomir, Mirko se itekako potvrivao razumevanjem konzervativnih,
ali i faistoidnih ideja koje obitavaju u palanci, u narodu, naciji,
religijskoj organizaciji. Ove ideje plene i zavode duhovne horizonte.
Mirko je smatrao da je Radomirov misaonik, njegovo delo jo uvek
neproitano i da ga treba izuavati. Iz tih razloga se i angaovao u

168

Mirko orevi

instaliranju institucije, koja e voditi rauna i negovati stvaralatvo


Radomira Konstantinovia. Valjda nam nee trebati toliko vremena,
kao i kod Tome Verea, da se drutvo i politika uozbilje u odnosu
na misaono naslee Radomira Konstantinovia, a bogami i Mirka
orevia.
***
Svet u osnovi nije uman, ali to ne znai da se ja ne ponaam
umno zapisae K. Jaspers. Negujui upravo ovakav pristup u svom
angamanu, Mirko je svoju mo postojanja uvek iznova dokazivao.
Gradio je svoju duhovnu vertikalu, koja traje i nakon fizike smrti.
Mislim da smo duni da naemo meru seanja i negovanja, a ne samo
spomena, na njegov intelektualni duhovni doprinos razumevanju
drutvenih odnosa, posebnosti ljudskog uspostavljanja, ali i vremena
u kojem je delovao. To je valjda najmanje to moemo i trebamo prema
njemu i njegovom intelektualnom angamanu initi.
Re na tribini Razgovor o delu Mirka orevia
Novi Sad, 13/05/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

169

Milan Vukomanovi
HRIANSKI PERSONALISTA,
CIVILNI INTELEKTUALAC
Mirka orevia sam upoznao prolea 1996. godine na Paliu,
nadomak granice sa zemljom koja je tada ve uveliko krenula evropskim
putem. U viesatnim razgovorima pokraj jezera, na marginama jednog
naunog skupa, obojica smo, setno zagledani u tu istu granicu, ispoljavali
nostalgiju za proputenom budunou. Samo dve godine docnije, na
Otvorenom univerzitetu u Subotici, govorio sam na promociji Mirkove
jevaneljski naslovljene knjige Znaci vremena. Od tada je on objavio
jo desetak knjiga: Sloboda i spas hrianski personalizam (1999), La
voix dune autre Serbie - lAnti-journal (1999), Legenda o trulom Zapadu
(2001), Sjaj i beda utopije (2006), Kiobran patrijarha Pavla (2010),
Balkanska laa u oluji (2010), Osloboenje i spasenje (2012), Pendrek i
praina (2013) i Jevanelje po Mariji (2013). Priredio je 2003. godine i
dobro poznati zbornik Srpska konzervativna misao.
Priseajui se tih naih prvih susreta i knjievnih promocija,
pronaao sam i dva moja kraa, neobjavljena prikaza njegovih knjiga Znaci
vremena i Sloboda i spas, saoptena na subotikoj i beogradskoj promociji.
Znaci vremena
Jo otkako sam se upoznao s njegovim prvim knjigama, Mirko
orevi je bio i ostao jedan od mojih omiljenih domaih pisaca,
publicista. Veliko je italako zadovoljstvo kada vam pisac, na manje
od desetak lajfni teksta, bez fusnota, izloi sutinu problema kojim se
bavi. Najtee je, po mom miljenju, pisati takve studije. Nikolaj Gogolj
je to lepo i saeto izrazio reima do jednostavnosti treba narasti.

170

Mirko orevi

Znaci vremena (1998) je upravo jedna takva knjiga bez fusnota.


Vei deo tekstova sakupljenih u njoj imao sam prilike da pretpremijerno
itam u Odgovoru, Republici, Danasu Uvek je nezahvalna uloga
prikazivaa da analizira, secira, sistematie proitano tivo. Zbog toga
u, samo zarad lakeg praenja sadraja te knjige, da grupiem neke od
Mirkovih eseja u tematske celine. Znaci vremena bi se, po mom sudu,
mogli podeliti u nekoliko takvih segmenata, s napomenom da se mnoge
od tih tema paralelno razvijaju u njegovim tekstovima. Tu, dakle, najpre
imamo oglede koji se bave odnosom crkva-drava-drutvo (na kraju
milenijuma), pri emu su, u njegovim analizama, dotaknuti i hrianski
istok i zapad. Autor se pritom bavi i nekim doktrinarnim, teolokim i
dogmatskim crkvenim pitanjima (npr. osloboenje i spasenje, papski
primat, odnos vere i nauke, i sl.). Potrebno je imati u vidu da Mirkov
pristup tim temama nije nepristrasan, neutralan jer iz njegovih eseja
progovara i vernik, hristocentrik, hrianski personalista. Utoliko su ovi
ogledi puno angaovaniji nego kada je re o pisanju nekog sociologa,
filozofa ili istoriara religije.
Drugi tematski krug ine tekstovi u kojima se Mirko orevi
vie bavio samim pravoslavljem, i to ne samo Srpskom pravoslavnom,
ve i Makedonskom pravoslavnom crkvom, ruskim pravoslavljem i
pravoslavljem uopte (eseji Pravoslavlje i komunizam, Pravoslavlje
i demokratija, ali i teme kao to su pravoslavlje i rat, politika, ljudska
prava). Tu potom ima i kritikih tekstova, kao i spisa u kojima se jasno
prepoznaje pozitivan odnos prema perspektivama pravoslavlja (npr. u
spisu Na putu za Emaus). Mirko tu zastupa vrlo zanimljivu tezu o
izgledima pravoslavlja u dijaspori, dijalogu hrianskog istoka i zapada
i mogunostima novog vaseljenskog pravoslavnog sabora.
Ovom tematskom okviru se potom pridruuju kritiki tekstovi u kojima on nastupa kao vrstan polemiar. To su i najbritkiji, najpre-

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

171

poznatljiviji njegovi eseji: o naoj traginoj zbilji, duhovnom provincijalizmu u Srbiji, strahu od Evrope, prosvetiteljstva, kulture, civilizacije.
To je, potom, i kritika politike teologije nacionalizma, pravoslavnog
fundamentalizma, antisemitizma, apokaliptike konstrukcije nacije,
jednog mita i ideologije za koju verovatno nema boljeg imenitelja od
novog srednjovekovlja, novog mranog doba. Cenei Mirkovu literarnu jednostavnost, rezimirao bih taj deo knjige (koji je za mnoge
itaoce, verovatno, i najinteresantniji) njegovom sledeom reenicom:
Naa kanjenja su kobna.
Kao zasebna celina izdvajaju se oni tekstovi koji se bave religijskim
pluralizmom: sektama, new age pokretima, ekumenizmom. To su eseji u
kojima provejava autorov puno trezveniji, umereniji i objektivniji odnos
prema pitanju malih verskih zajednica od uobiajenih pristupa tom
fenomenu u nas. Devedesetih godina smo, svakako, bili svedoci pravog
bauka satanizma i ekumenizma, straha od sekti, novog svetskog
poretka, mondijalizma i kojekakvih drugih paranoidnih konstrukcija.
Izdvojio bih ovde Mirkovu plemenitu misao da se enigma ekumenizma
razreava samo u mogunosti otvorenog, slobodnog drutva, u kojem e
ljudska linost traiti i nalaziti svoju istinu vere; a Crkva je organ koji bi
morao imati sluha za tu novinu, jer je pozvana da svedoi za oveka u
ljudskoj zajednici u perspektivi venosti.
S druge strane, Mirkove prejake, pa i emotivne rei treba
razumeti kao izraz osobenog polemosa ovog pisca, velike, profetske
energije s kojom on kritikuje nau sumornu stvarnost. Tu, recimo,
spada i njegova kategorina izjava da se naim, srpskim misliocima ne
moe rei da su na visini jednog Fukujame, jer kod njih najee nema
ni najmanjeg traga njegove naune akribije kod nas se skoro sve svodi
na banalnu propagandu. Na alost, veina tih mislilaca koje Mirko
ima u vidu su doista proseni pisci i pesnici koji su neretko i sami
postali jeftini politiari ili portparoli razliitih nacionalnih lidera.

172

Mirko orevi

U knjizi Znaci vremena nalazi se i jedan broj heterogenih


tekstova koji se ne bi mogli svrstati u nekakvu posebnu celinu: na
primer, Mirkovi komentari o Fukujami ili o Hantingtonu, u kojima se
razmatraju teze o kraju istorije i sukobu civilizacija. Ti tekstovi spadaju,
opet, u iri kontekst diskursa o kraju milenijuma.
U Znacima vremena prepoznajemo, kao i uvek, Mirkovu
golemu erudiciju, znanje, intelektualno potenje i jedinstveni etos. On
u svom intelektualnom potenju nikome ne ostaje duan, drei se
principa popu pop, bobu bob. Ta knjiga predstavlja pravo osveenje
za itaoca umornog od domaih mitologija i mitomanija, provincijalne
bede duha i nacionalistike ostraenosti. Ovo je knjiga koju pre svega
treba dati na itanje mladima, stanovnicima novog milenijuma, da
se ue iz kobnih greaka, zabluda i nepotrebnih patnji koje su pratile
tegobno ivljenje kako Mirkove, tako i moje generacije.
Sloboda i spas
Sloboda i spas (1999) Mirka orevia je knjiga o hrianskom
personalizmu jednog hrianskog personaliste. Naravno, ona je i puno
vie od toga, ali ja bih se ovde osvrnuo upravo na taj njen aspekt.
Dakle, ta je to personalizam kao religijsko-filozofska orijentacija i,
posebno, ta je hrianski personalizam? Tim pitanjima se dosta bavio
Emanuel Munije, jedan od otaca hrianskog personalizma kome
Mirko posveuje celo poglavlje i na koga se esto osvre i drugde u
ovoj knjizi. Personalizam, svakako, nije nekakav filozofski ili religijski
sistem; u njemu se ak prepoznaje i dosta jasna antisistemska dimenzija.
To je pre svega jedan filozofski, a potom i religijski stav, orijentacija
koja naglaava vrednost same ljudske linosti, njenu autonomiju. Ta
autonomna linost je nesvodljiva na drugu osobu. Ona se stoga manje
posmatra kao deo nekakve celine-nacije, klase, porodice, drave, pa

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

173

ak i oveanstva uopte a vie u odnosu prema drugoj linosti,


osobi, kao i u komunikaciji s njom.
Takvo stanovite, prema Munijeu, ne treba brkati s
individualizmom zapadnog, buroaskog tipa (18. i 19. veka) i
njegovom ideologijom. Personalizam ak stoji u protiv-stavu prema
individualizmu, koji je sistem morala, oseanja, ideja i institucija u
kome se individue organizuju na osnovu svoje uzajamne izolacije,
atomizovanosti i konfrontacije. Munije istie kako je od poetaka
ljudske istorije do danas vie vremena provedeno u ratovima,
nego u miru. ivot drutava je jedna neprekidna gerila, a kada
neprijateljstva zamru, javlja se, opet, samo ravnodunost. Svi napori
da se stvore prijateljstvo i ljubav meu ljudima ine se uzaludnim pred
brojnim preprekama na koje se nailazi u drutvu. Potreba da se neto
poseduje, kao i da se dominira nad drugim, onemoguava istinsku
komunikaciju. Tu se ovek stavlja u poziciju bilo tiranina ili roba, a sve
to pod vostvom instikata koji umanjuju ovenost u ljudima.
Nasuprot takvom individualizmu, hrianski personalizam,
prema Mirku oreviu, afirmie duhovne vrednosti, kao koren svih
drugih vrednosti. Taj personalizam nema za cilj politiku akciju, ve
predstavlja jedan, vie etiki, napor da se prevazie kriza u koju je
zapao savremeni ovek. U tome je i kljuna uloga religije, pre svega
hrianstva. Hrianstvo afirmie linost kao vrednost, njenu slobodu,
slobodnu volju koju potuje i sam Bog. Celokupna teoloka misterija
slobodne volje i prvobitnog greha zasniva se, prema hrianskim
personalistima, na dostojanstvu slobodnog izbora koji je Bog ostavio
oveku. Od oveka se stoga oekuje da napreduje na svom putu ka
Bogu, i u tome je najvei znaaj progresa u istoriji. Bog eli da se
ovek, u vlastitom naporu, jednog dana oslobodi svog jarma: ponekad
je to jasan napredak, a nekad je, pak, ovek prinuen i na ekanje,

174

Mirko orevi

odlaganje. Sve dolazi u svoje vreme. Postoji, meutim, nepremostivi jaz


izmeu optimizma istorije u smislu nekakvog pravolinijskog progresa
i traginog optimizma hrianina za koga smisao tog napretka nije
nikad do kraja definisan. On se temelji na paradoksu Hristovog raspea
(koji je ujedno tragedija i trijumf) i ne iskljuuje negativne aspekte, tj.
mogunost novog pada i katastrofe.
Personalistiki progres se, svakako, razlikuje i od tehnikog
progresa koji, po Munijeu, treba da se humanizuje. Tehnika se esto,
meutim, koristi u nehumane svrhe, a autentine linosti nema bez
oslonca na vrednosti, pre svega, hrianske vrednosti i onu vrstu
predanosti koja pokorava i samu smrt. Otuda je i personalistika
civilizacija, po Munijeu, ona u kojoj je duh usmeren ka razvoju svih
individua kao osoba, kao linosti to podrazumeva maksimalnu
odgovornost. Takva civilizacija se razlikuje, ipak, od individualistike
civilizacije koja ima suvie usku predstavu o individui: tu se ona, naime,
ponajvie stavlja u preduzetniki odnos prema drugoj individui. A
trgovina i novac podvajaju ljude jedne od drugih, jer komercijalizuju
njihov odnos i obezliuju njihov govor i ponaanje. Buruj se, veli
Munije, kree samo izmeu stvari, i to meu stvarima praktinim koje
su liene svoje tajne, misterije. On je ovek bez ljubavi, hrianin bez
savesti ili nevernik bez strasti. Za njega, doista, postoje samo napredak,
zdravlje, zdrav razum i ugodnost ivota. Uitak je za buruja ono to
je heroizam za renesansu ili svetost za srednjovekovno hrianstvo
vrhunska vrednost, i krajnji cilj svih delatnosti.
S druge strane kako to lepo na jednom mestu veli Mirko
orevi hrianski personalizam prihvataju budni umom i duhom,
oni koji su edni nade bez obala. U personalizmu je bitan, pre
svega, etiki i vrednosni stav. Drugi kljuni pojam je tu angaman
kako se izboriti za ove personalistike vrednosti. Autor tu razmatra

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

175

uenja nekoliko poznatih personalista, pre svega, Francuza kao


to su Renuvje, Labertonijer, ili Gabrijel Marsel ali meni je lino
najzanimljivija vrlo ubedljiva spona koju Mirko pravi sa slavnim ruskim
religijskim filozofom Nikolajem Berajevom, kao i uticaj personalizma
na duh Drugog vatikanskog koncila. Pitanje o slobodi ljudske linosti,
o njenim pravima, jeste u fokusu Berajevljevih razmatranja. To je za
njega jedan teoloko-socioloki problem, pa je otuda i njegova misao
religijska, ali i drutveno-teorijska. Jer duhovno je, kako veli on, uvek i
socijalno. Hrianstvo se, tokom svoje istorije, stalno prilagoava svetu
i tu je, ne retko, sama Crkva bila podlona grehu.
Berajev nastoji da izgradi i jednu autentinu hriansku
antropologiju, uenje o oveku kao slobodnoj, samosvojnoj linosti,
nasuprot antihumanistikom kolektivizmu totalitarnih ideologija kao
to su faizam ili boljevizam-staljinizam. Personalisti, ukljuujui tu
i Berajeva, vie su za jednu revoluciju u mentalnoj strukturi linosti.
Za ruskog mislioca, kao i za Munijea, linost je tajna, misterija, koja se
otkriva putem religijskog iskustva.
U tom povratku ka linosti, personalistiki shvaenoj, kao i u
naporu da se razvije jedna hrianska antropologija, Mirko prepoznaje
i neke od glavnih elemenata revolucije crkve na Zapadu, pre svega
unutar katolicizma. Tu centralno mesto pripada, svakako, Drugom
vatikanskom saboru, kao i papskim enciklikama Gaudium et Spes,
Pacem in Terris, Rerum novarum, ili novijoj Centesimus annus. Mirko
je, po mom sudu, najbolje u nas objasnio tu promenu stila koja dolazi
sa samim koncilom, kao i saborsku usmerenost ka personalizmu.
U Pacem in Terris doslovno itamo: Svaki je ovek osoba, tj. on je
priroda obdarena razumom i slobodnom voljom.
Na kraju ostaje da se zapitamo u kojoj meri se ideje francuskih i
ruskih mislilaca, kao i koncilski duh aggiornamenta, u personalistikoj

176

Mirko orevi

interpretaciji Mirka orevia, mogu dovesti u vezu i sa savremenim


diskursom o civilnom drutvu kome je on, takoe, celim svojim biem
i delom pripadao. Re je tu, dodue, o jednom kolektivnom pojmu, ali i
o pojmu zasnovanom na konceptu slobodnog, autonomnog pojedinca,
individue, osobe, graanina/graanke, s njegovim/njenim neotuivim
ljudskim pravima. Ne, dakle, oveka kao pripadnika odreene nacije,
etnike zajednice, drave, ili pak preduzea, korporacije, nego linosti
u drutvu koja tei da ostvari svoja prava, interese, ciljeve, nezavisno
od tih institucija. Tu se onda, dalje, mogu praviti i analogije s crkvom
kao svojevrsnom organizacijom civilnog drutva u savremenom
smislu, koja je takoe jedan korpus graana (uz jasnu asocijaciju na
metaforu tela Hristovog).
Kako, naime, danas razumeti i tumaiti personalistiki
stav? Mogu li se tom idejom obuhvatiti i pojedina kretanja unutar
civilnog drutva u postsocijalizmu, kao i problem podvojenosti nekih
hrianskih crkava izmeu graanskog, civilnog patriotizma i etnikog,
religijskog nacionalizma, filetizma? Iako ne uvek teorijski eksplicitno,
ta znaajna tema nala je svoje mesto u graanskom angamanu i etosu
naeg civilnog intelektualca Mirka orevia. Civilni intelektualci,
poput proroka, retko su popularni u svom okruenju, jer oni su najee
u pravu kada je jedino ispravno ne biti u pravu. Takav obraz valja
stei, ali tek nakon dugog angamana koji podrazumeva politiku
nezavisnost, intelektualno potenje, nepotkupljivost, spremnost da se
bude sam samcit, izloen vetru, s ubeenjima od kojih se ne odstupa.

Peanik.net, 20/04/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

177

Mirko orevi bio je jedan od onih ljudi koje ste morali


i voleti i potovati. Njegova srdana, otvorena narav,
ogromno znanje iz istorije religije i istorije umetnosti,
visoki kriteriji u vrednovanju knjievnih dela, inili su ga
izuzetkom u jednoj sredini gde je malo intelektualaca tako
irokog obrazovanja, a istovremeno skromnosti. Ulazio
je u polemike nikoga ne vreajui sa uvek utemeljenim
argumentima, to su cenili svi oni koji dre do otvorenih
razgovora i polemika zasnovanih na dokumentima i
istorijskim istinama.

Neposredno poto nas je zauvek napustio, aprila 2014.,


zabeleio sam u svome dnevniku svedoanstvo o odlasku
mudrog i dragog oveka, o smrti koja nas je tako potresla.

Filip David
SMRT U PRISUSTVU VLASTI
U petak, 18. aprila u dvoritu svoje kue u imanovcima pored
Beograda preminuo je Mirko orevi. Umro je pod neobinim
okolnostima, treba ih zabeleiti.
Saradnik mnogih asopisa, novina, televizijskih i radio
stanica u zemlji i inostranstvu, odlian prevodilac, uesnik na mnogim
meunarodnim simpozijumima i naunim skupovima u zemlji i svetu,
Mirko orevi je svojom strunou, svojom hrabrou, svojim znanjem
i energijom predstavljao ono svetlije i uspenije lice evropske Srbije.
Njegove politike analize, nauni i struni radovi, naroito o problemima
crkve i religije, esto su citirani. orevi ide u red onih intelektualaca
poput Konstantinovia, Bogdana Bogdanovia i advokata Sre Popovia

178

Mirko orevi

ijim je odlaskom ona bolja, drugaija Srbija mnogo izgubila. orevi je


bio prava hodajua enciklopedija, ovek velikog znanja.
Njegovo iroko obrazovanje i interesovanje svrstavali su ga
meu one danas sve ree intelektualce koji nisu radi regionalnih,
lokalnih i linih interesa izdali neke univerzalne vrednosti na kojima se
zasniva svaka pravedna i pravino ureena drutvena zajednica. Mirko
orevi, kao istaknuta javna linost, dokumentovano i analitiki je
ukazivao na deformacije sistema, na pojave ekstremnog ponaanja u
institucijama i van njih zbog ega je vie puta bio meta raznih grupa
i pojedinaca sklonih nasilju i ekstremizmu. Uprkos tome, uprkos
pretnjama, Mirko orevi nije zautao, njegov glas i njegovo pero do
poslednjeg su dana bili u slubi istinitog prikazivanja srpske stvarnosti.
udne su, teko razumljive i nesretne okolnosti koje su uticale
na smrt Mirka orevia. Nalazio se na spisku izdajnika koji su
objavili Nai, srpska filijala ultranacionalistike ruske organizacije.
Tuilac je pokrenuo postupak protiv voe Naih za ugroavanje
sigurnosti, jer su sa raznih strana stizale pretnje srbormrscima i
izdajnicima sa spiska. I umesto da sam spisak bude dovoljan dokaz
da se sastavljai spiska optue i osude, tuilac je na opte iznenaenje
poeo da poziva na sasluanje u tuilatvo linosti sa ovog sramnog
spiska. Neodazivanje pozivu u svojstvu svedoka zapreeno je visokom
novanom kaznom i prinudnim dovoenjem. Tuilac je to obrazloio
potrebom da se svako pojedinano izjasni da li se zbog pretnji osea
bezbedno. Mnogima od onih koji su od javnog tuioca dobili takav
poziv bilo je sasvim nejasno ta se od njih oekuje. Zar i bez tog gotovo
islednikog propitivanja javnom tuiocu nije bilo jasno, kao to je to
bilo jasno dobrom delu javnosti, da je objavljivanjem spomenutog
spiska poinjeno krivino delo.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

179

Uz sve to, nije ovo prvi put da se Nai nalaze pred slinom
optubom. Ustavni sud je u decembru 2012. godine odbacio predlog
republikog tuilatva da se zabrani rad udruenja Nai zbog
izazivanja nacionalne, verske i seksualne mrnje i diskriminacije.
U etvrtak 17. aprila Mirko orevi se pojavio u sudu u
svojstvu svedoka. Tuilac nije imao razumevanja za njegove godine,
Mirko ih je napunio sedamdeset est, ni prema njegovoj bolesti.
Bolovao je od srca, a samo pre nekoliko godina leao je vie meseci u
bolnici i njegov oporavak predstavljao je, po reima lekara, pravo udo.
Mirkovo svedoenje u ovom sluaju bilo je suvino,
nepotrebno, jer je tuilac imao ve dovoljno materijala da na osnovu
i nekih prethodno datih iskaza, a i svoga uverenja, podigne optunicu
protiv voe Naih.
Po reima prijatelja koji je pratio Mirka orevia, razgovor
sa istraiteljem, kako je preneo sam orevi, vie je delovao kao da
je Mirko optuen a ne voa Naih, pisac spiska. Istraitelj je Mirka
ispitivao ta misli o Nikolaju Velimiroviu, pravoslavnom svecu, osobi
veoma kontraverzne biografije, ije divljenje prema Hitleru, od koga
je dobio i orden, nije nikakva tajna. Mirko je govorio o antisemitizmu
Nikolaja Velimirovia, prijateljstvu sa Ljotiem, citirao reenice iz
tekstova Nikolaja Velimirovia.
Mirko orevi je iskreni vernik, ali istovremeno i veliki
kritiar zloupotreba Crkve u politike svrhe i kritiar zatamnjenih
mesta crkvene istorije.
Tuilac je Mirkovo prisustvo na tom famoznom spisku
srbomrzaca i izdajnika oevidno doveo u vezu sa Mirkovim
kritinim odnosom prema svecu i episkopu Srpske pravoslavne crkve
Nikolaju Velimiroviu. Na pitanje da li trai kaznu za vou Naih
odgovorio je da kaznu ne trai, jer je navikao da ga nazivaju izdajnikom.

180

Mirko orevi

Uvek je govorio samo istinu, to niko nikada nije mogao da demantuje,


a u naoj zemlji etiketiranje ljudi, pa i nazivanje izdajnicima, postao je
svakodnevni nain komuniciranja.
itavo ovo ispitivanje u tuilatvu oevidno je muno delovalo
na Mirka orevia. Kada se okonalo, a poprilino je trajalo, i kada
se ponovo pridruio svome prijatelju i pratiocu, zamolio je za predah.
Loe se oseao.
Toliko znamo o toj njegovoj o poseti tuilatvu. Sledeeg dana
je preminuo. Niko iz tuilatva nije izrazio sauee. Niko iz vlasti
nije izrazio sauee. Samo dva dana posle sahrane Mirka orevia,
na jednoj TV stanici sa nacionalnom frekvencijom gostovao je voa
Naih. Govorio je veoma runo o Mirku oreviu.
To je kratka istorija jedne smrti, slobodno se moe rei smrti
u prisustvu vlasti.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

181

Neboja Popov
BEZ SPOKOJA U POKOJ
Nijedan ovek nije ostrvo, sadran u sebi ceo.
Don Don, pesnik
Mirko orevi (19382014) preminuo je 18. aprila u
imanovcima, mestu gde je iveo i radio; tu je narednog dana i
sahranjen. Dogaaj je privukao izvesnu panju dela javnosti, ali
poneto je ostalo nevidljivo, pa i o tome treba neto rei. Razlozi su,
videe se, uverljivi.
Vest o dogaaju sadri i elementarne podatke o pokojniku:
profesor knjievnosti, magistar nauka, autor vie knjiga i brojnih
analitikih ogleda, lanaka i intervjua, viegodinji urednik Republike
i saradnik brojnih medija, ugledan kritiar zbivanja u kulturi, naroito
u religiji i knjievnosti, uesnik u otporu stihiji straha mrnje i nasilja,
privrenik samooslobaanja graana, veoma ugledan u kritikom
delu javnosti, ne samo u Srbiji. iveo je, mada ve podue naruenog
zdravlja, izuzetno skromno u skladnoj porodici, sa suprugom Mirom;
imaju sina Sau i kerku Kseniju, i unuice Mau i Irinu. Negovao
je prisne odnose i s verskom zajednicom koja mu se, prvenstveno
pregnuem lokalnog paroha, eljka Kretia, oduila dirljivim opelom
u kui, crkvi, na putu ka groblju i nad samim grobom. S raznih strana
dolo je nekoliko stotina ljudi da isprati potovanog prijatelja. Bilo
je tu naunika, profesora, knjievnika, publicista, novinara, poneki
politiar, mahom likova poznatih iz javnog ivota. Pomen njihovih
imena a pogotovo dela bio bi maltene beskrajan. Uz preteno vremene,
primetni su i mlai ljudi. Kada ovo ne bi bila prigodna skupina,
moglo bi biti govora o impresivnoj duhovnoj zajednici koja se nije

182

Mirko orevi

okupila samo oko jednog od svojih najuglednijih pripadnika, nego je


trajnije povezana dubinskim vrednostima na kojima poivaju njihova
pojedinana i zajednika dela, a povezuje ih i zajedniko iskustvo
proivljeno u dugom, burnom i komarnom razdoblju.
Ako bismo svoju panju ograniili samo na dela Mirka
orevia, pa i onih koji su doli da se od njega oproste, mogli bismo
rei da imaju dovoljno razloga za svoj spokoj, da su za ivota uinili
puno od onoga to su znali i umeli. Uprkos tome to nisu uspeli da
zaustave nastajanje surove stvarnosti, kroz neobuzdano razaranje
linog i zajednikog ivota, kulture i privrede, drutva i drave. Surova
svakidanjica, pak, remeti svaki spokoj, od uskraivanja sredstava za
elementarni ivot, do nepristupanosti lekovima i dostojno odlaganje.
Ostaje uteha, ono malo topline u linim odnosima s najvoljenijima i
uzajamno potovanje meu kolegama i prijateljima.
Spokoj podriva i neto perverzno. Kao da nije dovoljno razorno
ponavljanje kako je samo vreme surovo, a ni da ljudska priroda nije
bolja. Zadesi nas, tako, od drevnih vremena do danas, poast potrage
za krivcem za kritino stanje. O tome svedoi beskrajno iskustvo
raznih ideologija u praktikovanju figure rtvenog jarca.
Ukazuje se druga, manje vidljiva nit sudbine Mirka orevia.
Naime, nedavno je u nekim medijima objavljen spisak srpskih
izdajnika meu kojima je i njegovo ime. Eto obino zlokobnog signala
da svakakav lov moe da krene, i praktino. Uvek se nau lovci koji
nasru na obeleenu rtvu. Tako su i Mirka, inae krhke grae i oteanog
kretanja, napadali, mahom verbalno, na ulici, u autobusu... Nae se da
ga poneko i zatiti. No, sledi neto to nagovetava vrhunac perverzije.
Dravna vlast u liku Vieg javnog tuilatva u Beogradu pokree istrani
postupak protiv osumnjienog autora spiska neprijatelja zbog krivinog
dela rasne i druge diskriminacije. Za 17. april pozvan je i Mirko, kao

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

183

svedok. Ako se ne pojavi, u pozivu je zapreeno: ukoliko uredno pozvani


svedok ne doe, a svoj izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja udalji
sa mesta gde treba da bude ispitan, moe se narediti njegovo prinudno
dovoenje, ili novano kanjavanje iznosom od 100.000,00 dinara.
Mirko se odazvao. Ispriao je prijateljima i novinarima da
su ga, mahom advokati osumnjienog spiskotvorca, propitivali o
moguim razlozima zbog kojih je dospeo na kuni spisak. Kljuno
mesto imao je stav prema vladici Nikolaju Velimiroviu i njegovom
antisemitizmu, na ta je odgovorio da je samo citirao vladiku i da
nita nije dodavao. Inae, o antisemitizmu pomenutog vladike ima u
javnosti puno dostupnih pisanih tragova tako da nije bilo potrebno
pozivati posebnog svedoka. Kada se ti tragovi ignoriu, onda ne izgleda
udno, a jo manje i udovino to to poznati antisemitizam vladike
nije smetao da bude proglaen za sveca SPC! Dakle, autor spiska
ima se smatrati zatitnikom sveca nacionalne crkve i itave nacije od
skrnavitelja, koje valja istrebiti. Zna se kako te stvari teku. Dodue,
sudski postupak nije okonan, te nije sasvim izvesno kako e sud
presuditi u ime naroda. Hoe li spiskotvorac, koga u odgovarajuem
delu javnosti ve slave kao TV-junaka (crni biser), biti zatien i
od strane drave? Ako agresivni nacionalizam ima status vladajue
ideologije, onda njegovi zastupnici mogu raunati sa zatitom drave,
dok svi ostali ostaju na brisanom prostoru.
Onespokojava ono to je ve oigledno. Obeleeni izdajnik,
dodue, nije podvrgnut torturi inkvizicije ili aparature totalitarnih
reima, niti linu razularene gomile. S njime se postupa po zakonu,
korektno, ak humano. Ispituju se samo dve stvari, zbog ega je oznaen
kao izdajnik i kako se osea nakon objavljivanja spiska izdajnika.
Ono prvo je, videli smo, suvino, a ovo drugo licemerno, jer se glumi
neznanje o uobiajenoj svrsi oznaavanja izdajnika.

184

Mirko orevi

Izlino je oekivanje da nam pokojnik protumai ta ga je


snalo opisanim postupanjem vlasti. Rekao je da je samo citirao vladiku,
a izjavio je da nije uplaen, jer mu ovo nije prvi put da je oznaen kao
meta napada. Verujui da sam ga dobro upoznao kroz dugotrajnu i
blisku saradnju, pretpostavljam da Mirko nije bio preterano uznemiren.
I to ne stoga to je oguglao na razne preivljene nevolje ve zbog toga
to kao autentian hrianin veruje u novozavetnu poruku ljubavi, i
spreman je da razume i prata i onima koji ga mrze. Smatram da ga je
najvie mogla uznemiriti injenica da je statusom svedoka u opisanom
postupku posluio kao marioneta poput legendarnog Jozefa K., to to
kao Mirko . slui legalizaciji jednog mehanizma banalnog gaenja
dostojanstva ljudske linosti. Kao da ga je omamio teatar apsurda te nije
opazio zlo koje se valja unitavanjem samog supstrata ljudskog bia,
njegove due i autonomne personalnosti. I time, povrh svega, pribavlja
legalitet jednom skarednom postupku bezobzirne vlasti. Svakako ga
je to onespokojilo mada ne mogu pouzdano znati ta se sve u umu
i srcu zbivalo. Iako to nije bilo ono presudno pri upokojenju koliko
je bilo sigurno da je potreslo njegovu osetljivu duu koja nije mogla
da preuzme odgovornost za nain postupanja koji ponitava ne samo
logiku ve i smisao ivota, sve do ruba gaenja i od same egzistencije,
pa i do toga da naprosto svisne. On je nastojao da uroenim smislom
za humor i uz primetnu dozu autoironije razveje turobne misli, i
prigodnom analogijom da je, kao verni sledbenik Hristov, i imao
susret s prokuratorom (svedoenje), iza ega sledi raspee (veliki
petak). Moda je imao na umu i vaskrs, ali je to tajna koju je poneo na
onaj svet.
A sada, kada ga vie nema meu nama, moemo se teiti da
nam ostaje draga uspomena na jednog izvanrednog oveka koji je za
sobom ostavio dela od trajne vrednosti. Pomenimo najpre ono to je

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

185

najoiglednije, njegovo iskreno i duboko verovanje u hriansku veru


koju je sistematski negovao kritikom njenih pogrenih tumaenja, pre
svega dogmatizma i klerikalizma. Nastojao da pridonese afirmaciji
najboljih strana ekumenizma, teologije osloboenja i hrianskog
personalizma, na tragu Berajeva i Munijea a u sklopu irokog i
raznolikog humanizma modernog doba, od prosvetiteljstva, preko
liberalizma do socijalizma. Nastojao je, takoe, da odbrani istinske
vrednosti knjievnosti, pogotovo od rastuih naplavina populizma.
Nije bilo vrednije intelektualne i moralne inicijative u kojoj nije
sudelovao.
Realno govorei, mnoge vrednosti za koje se zalagao Mirko
orevi, i mnogi koji su ga ispratili u netabloidnom delu javnosti,
razorene su ili skrajnute u turobnoj svakidanjici. Ali, ako nismo
smlavljeni silama koje su, preko vlasti, isterivale pa uterivale boga,
kapitalizam i socijalizam, kao ukleto vrzino kolo, niko ne spori da
smo mi u Srbiji ko ukleti, te za proteklu etvrtinu veka nismo dospeli
ni do polovine nivoa razvoja sopstvene zemlje i da raste raskorak s
razvojem modernog sveta.
Red je oplakati pokojnika, ali je besmisleno vazda plakati
nad hudom sudbinom ili hajkati za rtvenim jarcem. Ostaje jedan
prostor na kojem se moemo pokazati i dokazati, a to je kultura.
Zamislimo, recimo, samo kakvi bi mogli biti plodovi dijaloga meu
onima koji su se oglasili da tuguju za Mirkom oreviem, i meu
svima kojima je doista stalo do sutinskog jezgra moderniteta,
stvaralake i slobodne ljudske linosti. Za oekivati je da mnogi imaju
ta da kau i o propadanju i o usponu kulture, o svojoj odgovornosti
za njene tokove, izlazei iz senke stvarne i umiljene svemoi vlasti,
i domae i svetske. Opaka je zabluda da se hrianstvo moe svesti
na inkviziciju i klerikalizam, socijalizam na staljinizam i liberalizam

Mirko orevi

186

na hvalospeve tritu i profitu. Ni nemili dogaaji ne moraju potonuti


u tugu i oaj, pogotovo kada shvatimo da, kako veli pesnik, nijedan
ovek nije usamljeno ostrvo.
http://www.republika.co.rs/572-573/2.html

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

187

Latinka Perovi
MIRKO OREVI: S ONE STRANE ZLA
Potovani prijatelji,
Okupili smo se da jo jednom izrazimo potovanje i zahvalnost
nedavno preminulom prijatelju, Mirku oreviu. Ako neko i nije
shvatao da je on bio pojava u naem vremenu, iroki odjeci njegove
smrti, ne samo u Srbiji, mogli su u to da ga uvere.
Mirko orevi je bio veliki radnik. Ali, ne od onih, kako je
govorila Isidora Sekuli za Svetozara Markovia, koji ne odumljuju
kad naume i ne spavaju dok ne umru. On nije sebi postavio cilj kome je
fanatino teio: jednostavno iveo je radei. Za Mirkom oreviem
ostalo je desetak knjiga; mnotvo tekstova razliitog anra u listovima
Republika, Helsinka povelja, Danas, zatim na Peaniku; vie prevoda
sa ruskog i francuskog jezika
U prvom broju posle orevieve smrti, list Republika najavio
je izradu njegove bibliografije. Tek kada ta namera bude ostvarena,
videe se koje je sve prostore duhovne i svetovne kulture on pokrivao.
Bio je i besednik. Teko da je ikada odbio poziv da govori za novine,
radio, televiziju. On nije bio ovek jedne ideje, jo manje jedne politike
stranke: bio je ovek moralnog i intelektualnog stava. Spadao je u retke
javne linosti kojima su ljudi u optoj krizi poverenja verovali. Seam
se trenutaka kada mi je to postalo savreno jasno.
Pre neku godinu, Peanik je organizovao skup u velikoj
dvorani Jugoslovenskog dramskog pozorita. Pred prepunom
dvoranom govorilo je vie njegovih stalnih saradnika. Da bi mogao i on
da se obrati skupu, do ega je organizatorima bilo veoma stalo, Mirko
orevi je, na trenutak, izaao iz bolnice, da bi se u nju zbog terapije

188

Mirko orevi

brzo vratio. Kad je naputao scenu na kojoj su sedeli svi govornici,


prisutni su ustali i dugo, dugo mu aplaudirali. Bio je, meni se inilo,
ozaren. Otkud to poverenje?
Neboja Popov je na komemoraciji u Centru za kulturnu
dekontaminaciju rekao da je ono dolazilo iz ravnotee koju je sa
svetovnim ivotom uspostavio verujui intelektualac. Branko Kuki je
Mirka orevia nazvao Petrom. A ja sam uvek mislila da je on pojava
zato to je s one strane zla i to je verovao da se njegova misija sastoji u
tome da u vreme trijumfa zla, na toj strani i ostane.
Prolazei ovih dana kroz biografiju Mirka orevia,
zakljuila sam da je svaka od etiri nagrade koje je za ivota dobio dola
u prave ruke, kao da je za njega bila ustanovljena: za unapreenje i
irenje ljudskih prava; za etiku i hrabrost; za vrhunska ostvarenja
nacionalne kulture i pedagoke batine; za toleranciju meu
narodima Vojvodine.
Ima ljudi za koje kaemo da su po prirodi dobri, a kod Mirka
orevia dobrota je jo bila oplemenjena znanjem. Voleo je razgovore
o istoriji. esto smo nas dvoje, sa Pavelom Domonjijem, odlazili u
Novi Pazar. Vozei se tim dugim prepotopskim putem preputali smo
re Mirku oreviu. Bili su to i zabavni izleti u nau prolost.
On je esto lukavo otkrivao iracionalnu stranu ljudske istorije. U
naem malom kruoku, koji smo inili dva Pavela Domonji i agi,
Mirko orevi i ja, koji se povremeno sastajao kod mene, nai dugi
razgovori odnosili su se iskljuivo na istoriju i filozofiju. Tek sada,
kada pokuavam da obnovim seanja na te nae razgovore, otkrivam
da gotovo uopte nismo razgovarali o aktuelnim pitanjima. Ili moda
jesmo ba o njima, samo na drugi nain.
Zaokupljale su nas konstante novovekovne istorije Srbije.
Ili smo i iroko i duboko, dolazei do vrlo oporih pitanja, od kojih

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

189

je svakako najoporije: da li je srpski narod sposoban za razvitak?


Istorini, kakvi smo, nastojali smo da se zagledamo kako je govorio
Mirko orevi u haose novih oblika kako bismo sagledali njihovu
ideju. Nismo bili zarobljeni idejom o neumitnosti napretka, pogotovo
to smo iveli u zemlji koja je imala cikline zastoje.
Vodili smo razgovore o odnosu mita kao osnove istorijske
svesti i nauke kao rezultata saznanja. Ali smo znali da, kako je govorio
Leek Kolakovski U trajnosti mitova i u inerciji mitova uvek postoji
izvestan razlog koji treba otkriti. Nastojali smo da otkrijemo taj razlog
i dolazili do zakljuaka da se, bez istorijskog saznanja, mit kao prolost
koja je konstruisana vremenom pretvara u slatku obmanu. Na tom
tragu su bila naa razmiljanja o sposobnosti srpskog naroda da stvori
dravu. Jer, srpski narod nije zadovoljavala nijedna realna drava:
nacionalni, zavetni cilj (obnova srednjevekovne drave) ostajao mu je
udaljen i on je nastojao da ga ostvari estim ratovima.
Drugo pitanje koje je zaokupljalo na mali kruok bio je
poloaj Srbije izmeu Istoka i Zapada, odnosno izmeu Rusije i Evrope.
Uvek smo polazili od razliitih geostratekih interesa velikih sila na
Balkanu, ali smo uzimali u obzir i sudar dve civilizacije, postojanje
dva razliita kulturno-civilizacijska kruga u samom srpskom narodu.
Mirka orevia je to pitanje rano poelo da zanima. Otuda je veliku
energiju uloio u prevoenje ruskih mislilaca: Dostojevskog, Rozanova,
Merekovskog, Loskog i naroito Berajeva. Preko ovog poslednjeg,
shvatio je da ruski socijalizam nije primenjeni marksizam, ve da
ima nacionalne korene u pravoslavlju i imperijalnosti. Ideja o Treem
Rimu zajednika je i carskoj i sovjetskoj Rusiji. To, po mom miljenju,
objanjava i odnos Mirka orevia prema komunistikom razdoblju
u Srbiji. On je bio jedan od retkih autora posle osamdesetih godina
koji na to pitanje nije gledao politiki ve istorijski. Prepoznavao je

190

Mirko orevi

nepromenljivost metoda, odnosno jednog homogenog drutva


etniki, verski, socijalno, politiki. A , kae ruska
istoriarka Balkana Rita Petrovna. Ciklini neuspesi reformi dolaze
otuda to promene ne prodiru u supstrat koji ostaje homogen dok su
one fasadne.
Jedan od poslednjih tekstova Mirka orevia je njegov
komentar uz tekst francuskog filozofa Alena Bezansona, koji je i preveo
za beogradsku Republiku, o invaziji Rusije na Ukrajinu. Za obojicu, i
Bezansona i orevia, sutina je u imperijalnosti ruske politike kao
konstante. Samo u novijoj istoriji, ta se konstanta manifestovala vie
puta: 1956. u Maarskoj, 1968. u ehoslovakoj, 1989. u Poljskoj
Mirko orevi je umeo i da nastavi i da zavri razgovor. Posle
izlaganja nekog od prijatelja i kolega, sedao je odmah na njegovo mesto
sa najavom: A sada ja. Opet, udubljen u razgovor, znao je da naglo
ustane i kae: Idemo! Kao da je to uinio i na ovogodinji Veliki
petak, ostavljajui drugima da nastave razgovore u kojima je strasno
uestvovao.
Re na tribini Razgovor o delu Mirka orevia
Novi Sad, 13/05/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

191

Pavel Domonji
GLE, KAKAV VELIANSTVEN VERNIK
Svi znate za knjigu Eugena Finka Osnovni fenomeni ljudskog
postojanja u kojoj Fink, na jednom mestu, kae da ljudi umiru, a
uspomene ostaju, da mrtve sahranjujemo, a uspomene negujemo, a
zatim, nekoliko redaka iza toga, poruuje da filozofija smrti mora biti
nadopunjena filozofijom ivota, filozofijom erosa.
Mirko orevi je pripadao ovoj drugoj filozofiji, filozofiji
ivota. Njegov eros je dolazio do izraaja u nizu sitnih, obinih,
trivijalnih detalja. Kad god bi mu, na primer, rekli: Mirko, moda ne
bi trebalo da puite, on je, sa osmehom na licu, spremno odgovarao:
ene i duvan do poslednjeg daha!
Taj njegov eros je dolazio do izraaja i onda kada ga je,
kako je sam govorio, telo izdavalo, ali mu je zato glava besprekorno
funkcionisala. Uostalom, stari su Grci razlikovali vie od dvadeset
razliitih znaenja rei eros i nisu ga vezivali samo za telo, nego i za
duh, ne samo za vatru udnje, nego i za svetlost spoznaje, ne samo za
lepotu, nego i za proizvoenje, ne samo za boansko, nego i za ljudsko...
Nisam sreo oveka koji je imao tako snanu strast za
publicitetom, kao Mirko. Nije u pitanju nikakva infatilna potreba,
nikakav plitki uitak u odrazu vlastitog lika u medijskom ogledalu. Ne,
u pitanju je prosvetiteljska intervencija u zbrkanu, haotinu, mranu i
kriminalizovanu stvarnost, kako u njoj, toj stvarnosti, ne bi zgasnulo
svetlo uma, a sa njim i kritiko miljenje, sloboda i jednakost.
U stvarnosti je bilo mnogo toga to je zasluivalo kritiku. Mirko
je, recimo, kritikovao crkvu i funkcionere vere. Molio je za crkvu, jer
je crkva izgubila moralno pravo da moli za nas. Funkcionere vere je

192

Mirko orevi

kritikovao zato to su zaboravili da ovde nema ni Grka ni Jevrejina;


ni roba ni gospodara; ni mukoga ni enskoga, zato to su zauzeli
mesto onih koje je Hrist, svojevremeno, izbacio iz hrama, zato to su
jevanelju pretpostavili nacionalizam,zato to su stali uz politiku koja
je iza sebe ostavila pusto.
Osim akvizitera vere, Mirko je kritikovao i rapsode, pisce,
knjievnike, akademike, intelektualce. Sa nekima od njih je u ranim
danima drugovao, ali su se kasnije razili i nali na suprotnim stranama
barikade. Nije ih razdvojila politika, nego odanost naelima. Nije u
pitanju, dakle, samo eros, nego i etos.
U Slobodi starih i slobodi modernih, Benamen Konstan
istie da sloboda starih nije mogua u modernom drutvu, ali i
upozorava da e sloboda u modernom drutvu biti unitena, ako
pojedinci, obuzeti svojim privatnim interesima, odustanu od uea
u javnoj stvari.
Mirko je spadao meu ljude koji ne odustaju i otuda, iz te
privrenosti slobodi, njegovi intervjui, lanci, ogledi i knjige, njegovo
uee na raznim konferencijama, u zemlji i van nje, od Subotice do
Vatikana, od Novog Pazara do Pariza, njegovo uee na okruglim
stolovima i tribinama.
Na tribinama ljudi su ga paljivo sluali, ali su mu ponegde
dobacivali i zviali. Kada su ga Nai stavili na spisak srbomrzaca, nije
pokazao ni malo zlovolje, samo je gospodstveno odmahnuo rukom i
rekao da je to uobiajena stvar u zemlji u kojoj se drugaije miljenje
smatra izdajom. Verujem da bi isto uinio i da je uo izjavu Ivana
Ivanovia da je iao u komunistike kole, u kojoj su ga uili da spaljuje
crkve i jae popove.
Ne bih ovom prilikom pominjao ni Nae, ni Ivanovia, da oni
nisu jedna vrsta simptoma koja ukazuje na neke stvari optije prirode.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

193

Vi se seate kako je na ovu Ivanovievu izjavu reagovala jedna


ljudskopravaka organizacija traila je da se zabrani emisija u kojoj
je Ivanovi izjavio to to je izjavio. Ja mislim da je Ivanovieva izjava
nesuvisla, glupa, idiotska. Ali, ono to je, po mom sudu, jo gluplje, to
je reakcija na tu izjavu. Ne moete, a Mirko je to dobro znao, ukloniti
glupost iz javnog govora tako to ete zabranjivati emisije. Ne moete
zabranjivati emisije, a da time ne podrivate slobodu govora. Ne moete,
kad krenete od slobode govora, oekivati da e ljudi govoriti pametne
stvari ili, barem, ono to godi vaem uhu. Ljudi e esto izgovarati
gluposti, ali to je cena koju treba platiti da bi se u drutvu uivala
sloboda govora. To su elementarne stvari i one bi, valjda, morale biti
poznate organizaciji u ijem se nazivu pominju ljudska prava.
Treba, zatim, imati u vidu i sledee: Ivanovi je u emisiji
osporavao pravo Mirku da kritikuje crkvu zato to nije teolog.
Zamislite da vam neko kae da ne moete kritikovati, na primer, SNS
zato to niste naprednjak, zato to niste lan stranke ili zato to niste
lan stranakog rukovodstva? Smatrali biste takvu izjavu glupom. Ali,
ovde nije re o gluposti. Ovde je re o neemu mnogo vanijem re
je o imunizaciji crkve od odgovornosti, a jedan od naina da se do
tog imuniteta doe jeste da se pravo na kritiku ogranii, da kritika od
prava postane privilegija. Kao da je razlog Mirkove kritike bila crkvena
dogmatika, a ne politika u kojoj se, usled ambicija crkve i slabosti
politikog drutva, sve vie mutila granica izmeu crkve i drave, pa
nikad niste bili na isto da li je drava svetovno odeljenje crkve ili ne.
Napokon, treba obratiti panju i na ono to se i Mirku, i
Ivanoviu, nalazi iza lea na protivrenu srbijansku politiku
tradiciju. Tako na jednoj strani imamo arkansku politiku i njoj
svojstvenu proizvodnju neprijatelja, a na drugoj strani slabe i krhke
liberalne impulse. Na jednoj strani imamo orijentaciju na dravu, a na

194

Mirko orevi

drugoj strani orijentaciju na drutvo i javnost. Na jednoj strani pogled


je uprt u Rusiju, a na drugoj u Evropu. Jedan u crkvi vidi identitetski
resurs, a drugi prepreku modernizaciji. Jedan se oslanja na premo
kolektiva, drugi se uzdaje u upotrebu uma.
Rekao sam da je Mirka nosila strast za publicitetom. On je
doista iveo u javnosti, od javnosti i za javnost. To nije ugodna pozicija,
jer ga je inila lakom metom raznih napada. Mirko nije beao od kritike,
ali se gnuao kada on i lojne lezde potisnu raspravu o sutini spora.
Vie puta sam ga uo da se pita: Ima li, uopte, smisla da radim
ovo to radim? Zar ne bi bilo bolje da zatvorim duan?! No, ve bi sledeeg
dana seo za pisau mainu i sa dva prsta tipkao novi tekst. U Banketu u
Blitvi Miroslav Krlea je zapisao da je ta kutija olovnih slova... jedino to
je ovjek... izumio kao oruje u obranu svog ljudskog ponosa.
Svojim javnim istupima, tekstovima i knjigama, onima koje je
napisao i koje je priredio, ali i onima koje je preveo a prevodio je sa
ruskog i francuskog, prevodio je Dostojevskog, Brodela, Kastorijadisa,
Berajeva, estova, Merekovskog, Bulgakova i Mihajlova, da pomenem
samo neke autore, Mirko je dao nemerljiv doprinos ovdanjoj kulturi. U
velikoj je meri doprineo oivljavanju interesovanja za rusku religioznu
filozofiju, ekumenski dijalog je smatrao potrebnim i iznimno vanim,
drao je do personalizma, jer je naglaavao vrednost svakog ljudskog
bia, a komunikaciju sa susedima i Evropom, smatrao je jednim od
vitalnih interesa za napredak drutva i kulture. Nije samo prevodio, nego
je bio i prevoen, i to na: ruski, francuski, engleski, poljski, nemaki,
italijanski, panski, grki, slovenaki, eki, bugarski i danski jezik.
Objavio je deset knjiga, a napisao je dvanaest. Dve knjige nije
objavio onu o Lavu estovu i onu o svetosavlju. Knjiga o estovu
utljivi Bog: knjievna misao Lava estova je trebala da bude
njegova doktorska radnja, a poto je odustao od doktorata, smatrao je

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

195

da je vreme za njeno objavljivanje prolo. Drugu knjigu Svetosavska


paralipomena nije hteo da objavi, jer vreme da ona bude objavljena
jo, kako je govorio, nije dolo. Paralipomena je grka re i odnosi se
na stvari koje nisu reene, a koje treba rei.
Mirko je, kao to znate, smatrao svetosavlje politiki veoma
upotrebljivim, ali kulturno, ako ne bezvrednim, a onda malo vrednim.
Smatram da bi bilo veoma korisno kada bi se ovaj Mirkov rukopis
objavio. Knjiga bi, sasvim sigurno izazvala protivrene i veoma
ostraene reakcije, pre svega crkve i raznih paracrkvenih organizacija,
jer udara na same temelje moi i uticaja SPC.
Kada sam upoznao Mirka bio sam, da tako kaem, militantni
platoniar, proterao bih sve pesnike iz polisa, a sa njima i istoriare,
i popove. Primetili ste da u prelomnim historijskim trenucima na
javnu scenu stupaju ba ove tri figure pesnici stvaraju mitove, popovi
ih utemeljuju u sudbini, a istoriari racionalizuju. Smatrao sam tada,
kao i sada, pored politiara, pesnike, popove i istoriare odgovornim
za tragediju koja nas je zadesila. A onda sam, na jednoj konferenciji u
Beogradu, sluao Mirka i sluajui ga rekao sebi Gle, kakav velianstveni
vernik. Traio sam da mi da tekst izlaganja i predloio redakciji da taj
tekst objavi. Objavili smo ga i Mirku ponudili saradnju. Od tekstova
koje je, iz nedelje u nedelju, objavljivao u Odgovoru nastala je njegova
knjiga Znaci vremena. Prireujui tu knjigu poeo sam da odlazim u
imanovce. Najpre sam, a onda u drutvu sa imonom Cerovskim,
Branislavom Dragaem i Pavelom ipickim agijem. Govorili smo
Idemo u crkvu. Crkva ni za nas ateiste, ali ni za Mirka vernika, nije bila
nikakva arhitektonska graevina, nego dijaloka zajednica.
Razgovori sa Mirkom su bili pravi uitak. Bio je duhovit,
elokventan, naitan. Prava hodajua biblioteka. Imao je fantastinu
memoriju, pa sam mu u jednom prilikom rekao da nije ovek, nego

196

Mirko orevi

kiborg. Nije, valjda, bilo teme koju u razgovorima nismo dotakli


krenuli bi od vina, a zavrili sa ustavom EU, krenuli bi od jedva
vidljivih bora na licu barunice Lembah, a zavrili sa Thalasom andora
Ferencija. Poeli bi sa politikom, a zavrili sa literaturom, sjajnom
istorijskom anegdotom ili kalendarom Milutina Milankovia. Mirko
je voleo Krleu, a Vojislava Ilia je, valjda, celog znao napamet. Koliko
smo mi voleli da odlazimo kod njega, toliko je on voleo da ide kod
Latinke.
Jednom sam mu rekao: Vi intelektualci.... Prekinuo me je i
pitao zato ga guram u vrstu koja nestaje. Smatrao je da su intelektualci
u Srbiji uprskali stvar, da su izdali svoj poziv, da polako nestaju i da ih
sve vie zamenjuju analitiari, kojima, opet, u opisu posla nije kritika
refleksija, nego proizvodnja pristanka.
Mirko je bio profesor, pisac, prevodilac, knjievni kritiar,
publicista, ali nadasve drag ovek i, ponoviu, vernik. Smatrao je da
je sekularizam u najboljem interesu crkve i da vera, tek kada izgubi
politiko znaenje i postane privatna stvar, moe u ivot pojedinca
uneti nadahnjujue sadraje. Umeo je veoma nadahnuto da pria o
mladiu iz Nazareta, kako je nazivao Hrista. Kad uporedite njegovo, sa
crkvenim kazivanjem o Hristu, zapitate se da li oni govore o istoj osobi.
Mirkov Nazareanin je delovao kao neko ko nam je poznat i blizak.
To nije bio ovek struktura, hijerahije i moi, nego neko ko je nama
nalik, iv i neposredan. Nije proputao priliku da istakne da je Hrist
sin oveiji isumnjao je u duhovnu prirodu odnosa izmeu Hrista i
Marije Magdalene, jer je verovao da je u tom odnosu bilo jo neeg, to
se meni, moram priznati, veoma dopalo.
Zalo je sunce Rima, pa je vreme da i ja ovo kazivanje o Mirku
lagano privodim kraju. Poeo sam pominjui Eugena Finka, a zavriu
Platonovom Odbranom Sokratovom. Seate se kako Sokrat zavrava svoj

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

197

govor sudijama atinskim, on kae: Vreme je da odlazimo ja u smrt, vi u


ivot. Ko od nas ide ka boljem spasenju, to niko ne zna osim Bog.
Bila mi je ast i zadovoljstvo poznavati Mirka i jedno vreme
sedeti sa njim na klupi u dvoritu.

Re na tribini Razgovor o delu Mirka orevia,


Novi Sad, 13/05/2014.

Mirko orevi

198
Mile Babi

ISTINSKI KRANIN
Mirko orevi bio je vjerski (religijski) analitiar, knjievnik,
prevodilac i publicist, jedan od najboljih poznavalaca crkvenih prilika u
Srbiji. U ime svoje autentine kranske vjere, koju je svjedoio rijeju,
djelom i ivotom, kritizirao je svoju Srpsku Pravoslavnu Crkvu zbog
njezinih odstupanja od Isusova evanelja i od dostignua humanistike
misli. Ta je njegova kritika izvirala iz njegove ljubavi prema Crkvi, jer
je bio ovjek koji je volio ivot i ljude, bez obzira na njihove grijehe.
Bio je zastupnik kranskoga personalizma kako ga je sam izloio u
knjizi o ocu kranskoga personalizma Emmanuelu Mounieru (19051950). Prevodio je velikane ruske religijske misli (osobito je potovao
Dostojevskoga) i francuske kranske mislioce. Takoer je bio lan
Drutva Pisaca Srbije, koje je napustio u znak prosvjeda protiv razaranja
Vukovara krajem 1991. Predlagao je srpskom patrijarhu da zajedno sa
sveenstvom krene pjeice iz Zvornika prema Srebrenici i da se tamo
javno ispria Bonjacima zbog genocida poinjenoga u Srebrenici.
Kritizirao je SPC zbog njezine povezanosti s nacionalizmom
i zahtijevao naputanje svetosavske ideologije. Govorio je da su danas
tzv. justinovci i nikolajevci u sukobu s dostignuima modernoga
drutva te da su neki u Crkvi jo uvijek zarobljenici etnofiletizma,
da je misija Crkve evangelizacija, a ne klerikalizacija Crkve i drutva.
Pisao je protiv antisemitizma u Crkvi i dokazivao da su Isus i svi njegovi
apostoli bili idovi, te isticao teoloku vanost historijskoga Isusa.
Premda je orevi bio knjievnik i premda je magistrirao
iz komparativne knjievnosti u Beogradu, te kasnije bio profesor na
Pedagokoj akademiji u Beogradu, on je u javnosti poznat kao vjerski
(religijski) analitiar, kao sociolog i filozof religije, jer je doista bio jedan

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

199

od najboljih poznavalaca crkvenih i politikih prilika u Srbiji. Napisao


je brojne knjige, ali ih je jo vie preveo s francuskoga i s ruskoga.
Sudjelovao je na mnogim simpozijima i znanstvenim te ekumenskim
skupovima. Bio je jedan od urednika lista Republika i redovni suradnik
lista Danas. Nekoliko je njegovih knjiga prevedeno na strane jezike.
Imao je egzistencijalno uporite u svojoj supruzi Miri i u svojoj obitelji.
God. 2006. (17. svibnja) baene su kamenice na njegovu spavau sobu,
a poinitelji nikad nisu pronaeni. Bio je jedan od devet intelektualaca
koji su se suprotstavili radikalnom nacionalizmu i populizmu.
Dodijeljene su mu sljedee nagrade: Konstantin Obradovi
2007. za unapreenje i irenje kulture ljudskih prava, Duan Bogavac
2008. za etiku i hrabrost, Vukova Povelja 2009. za vrhunska ostvarenja
u istraivanju nacionalne kulture i pedagoke batine, nagrada
za toleranciju meu narodima Vojvodine 2009. U prosincu 2014.
posthumno je nagraen nagradom Dobar primer Novog optimizma,
uz sljedee obrazloenje: Mirko orevi je ovek koji je bio kako
inspiracija, tako i izvor neprocenjive podrke pokretu Novi optimizam.
Iz tih razloga, odluili smo da se deseta nagrada ne dodeljuje ve ide u
nebo Mirku oreviu (Republika, Beograd, 1-31. 12. 2014). Sjeam
se da je bio ktitor crkve u imanovcima.
orevi je bio ovjek moralnoga i intelektualnoga integriteta,
istinski kranin, zagovornik kranske obnove, nade i sjedinjenja. U
razgovoru sa svojim prijateljem, protom Miloradom Golijanom, isticao
je kako je junatvo braniti se od tuega zla, a ojstvo je braniti druge
od vlastitoga zla. Naveo je primjer srpskoga vojnika Srana Aleksia
iz Trebinja, koji je spasio ast srpskoga vojnika jer se zauzeo za svoga
poznanika Muslimana i zbog toga bio prebijen od pripadnika svoje
vojske te od posljedica zlostavljanja preminuo. orevi se odlikovao
skromnou, jednostavnou, poniznou i radou.
Zbornik JUKI, Sarajevo, 42- 43-44, 2012/2013/2014.

Mirko orevi

200
Roman Miz

U SPOMEN NA MIRKA OREVIA


Za Mirka orevia saznao sam itajui njegove tekstove.
Zanimalo me je kako izgleda ovek koji tako lepo pie. A onda, jednoga
dana, netko je pozvonio na ulazna vrata moga stana. Kada sam otvorio
vrata, predamnom se naao onizak ovek, poznijih srednjih godina,
sa mladom devojkom. Ispostavilo se da je taj ovek Mirko orevi,
a mlada devojka njegova erka. Doli su kod mene zbog informacija
i saveta za upis erke na Novosadski univerzitet. Razume se, rekao
sam. Moda sam im i pomogao svojim savetima. Od tog trenutka je i
zapoelo nae prijateljstvo i saradnja.
Zbog naih godina, zbog boletina koje nas nisu tedele, ali i
zbog mesta stanovanja on u imanovcima, a ja u Novom Sadu, nismo
se esto susretali, ali smo telefonirali jedan drugome. Sastajali smo se
na konferencijama i skupovima. Predloio sam i angaovao ga kao
predavaa u koli ekumenizma, u okviru Ekumenske humanitarne
organizacije u Novom Sadu. Izgleda da sam pogodio njegovu
najomiljeniju taku, prihvatio je poziv i odrao nekoliko predavanja.
U iznoenju vlastitih vienja i prosudbi, pokazao se kao odlian
poznavalac i lucidan mislilac. Imponovala je, osim znanja, i njegova
objektivnost u toj, pomalo, kakljivoj temi. Iskreno je iznosio sve
relevantne elemente ekumenske ideje i duboko eleo da se ekumenizam
ostvari. Tu smo se nali na istoj platformi i potpuno razumeli.
Ta naa istomiljenost i uzajamno uvaavanje bili su i razlog da
ga zamolim da napie predgovor ili uvod u neke moje knjige. Prihvatio
je i, uz mnotvo pohvala, objektivno iznosio moje stavove i ukazivao na
znaaj sadraja. elim i ovim putem da mu izrazim svoju zahvalnost.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

201

A tek nai razgovori. To su bili trenutci uitka. On je toliko


imponovao svojim znanjem da sam mu se divio. Mogu slobodno
rei, barem sam to tako doiveo, da je i on rado sa mnom saraivao i
komunicirao. I ne samo on. On je ponekad dovodio sa sobom i svoje
prijatelje i saradnike u njegovom publicistikom angamanu. Bili su
to lanovi urednitva Republike, a meu njima i gospodin Dragan
Stojkovi, vlasnik izdavake kue Most art iz Zemuna, koji mi je
kasnije izdao i dve knjige, a za jednu od njih Mirko orevi je napisao
predgovor.
A onda se dogodilo ono neminovno, ali uvek neoekivano.
Napustio nas je! Ostavio je iza sebe dragocen spomenik knjige, eseje
i lanke vredne i zanimljive; lucidne, kakav je i sam bio. I takav e ostati
u mom seanju.
Novi Sad, 06/04/2015.

Mirko orevi

202
Zlatoje Martinov

MIRKO OREVI HODAJUA ENCIKLOPEDIJA


Mirka orevia sam upoznao pre tano osamnaest godina
kada sam 1996. doao u Republiku. Od samog poetka smo uspostavili
ne samo prijateljski ve i pravi intelektualni kontakt. Mirko je bio pun
znanja, pravi polihistor, imao je odgovore na mnoga pitanja, i to ne samo
ona koja se tiu religije (mnogi su ga titulisali kao sociologa religije,
to on, zapravo, nije bio, ve magistar knjievnosti i prevodilac) nego
i politike i kulturne istorije naih naroda, ali i ire, evropskih. Kako
su mene zanimale razne teme od knjievnosti, umetnosti, religije,
drutva i kulture, to sam sa Mirkom o tome vrlo esto razmenjivao
misli. Mirko je bio zahvalan tuma raznih drutvenih i istorijskih
fenomena i neretko je umeo da ih na sebi svojstven nain kroz aljiv
ton dramatizuje tako da izazove zdrav smeh kod slualaca. Tada bi
nekoliko puta u vazduhu mlatnuo kaiprstom u pravcu sagovornika i
smeei se govorio: Ozbiljno, ozbiljno, tako je to bilo.....
Pisao je mnogo, takodje i prevodio. Bio je vrstan italac, jo
bolje je rei ita, pasionirani ita. itao je mnogo i svoje znanje
preko prikaza brojnih knjiga kao i putem prevoda nesebino darivao
drugima. Ogroman doprinos dao je Republici. Uvek i na svakom mestu
je isticao da mu je ast i zadovoljstvo da sarauje sa Republikom, a
poeo je ve od 1993. godine. Napisao je mnoinu tekstova protiv
rata, o potrebi pomirenja balkanskih naroda, o religijskim temama,
naroito je u svom temeljnom istraivakom radu apostrofirao
negativnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u ratovima iz devedesetih
godina i zbog toga bio napadan od srpske desnice i gotovo celokupnog
klera, a jako glasno i vrlo neukusno i od toboe patriotskih, a zapravo
velikosrpskih knjievnih korifeja iz Francuske 7, naroito preko

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

203

njihovog organa Knjievnih novina. I nakon ratova, kada je govorio


o potrebi da Crkva sada u miru treba da bude pomiritelj, a ne huka,
da iri ljubav medju narodima i stvorovima Bojim kako propovedaju
jevanelja, a ne mrnju, bivao je otro napadan i on i list u kome je
pisao. Tih devedesetih i neposredno nakon petooktobarskih promena
osim za nas, pisao je i za Nau Borbu i Danas.
Kasnije e Mirko pisati i za druge novonastale medije,
Peanik, Autonomiju, e-novine...
Ali svoje najbolje analitike tekstove objavio je u rubrici Ogledi
u Republici. Iz tih Ogleda nastajale su docnije neke od njegovih knjiga.
Mirko je bio i vrstan znalac jezika, prevodio je ruske i
francuske pisce i filozofe i ima za sobom nekoliko prevedenih knjiga,
a o tekstovima prevedenih iz, na primer, francuskog asopisa Esprit i
nekih ruskih knjievnih i filozofskih asopisa, da i ne govorimo.
Ogroman je njegov opus i prosto oseam potrebu da danas
pred vama prvi put kaem, da na Mirko zasluuje da mu se objave
sabrana dela. Time bismo ga izvukli sa margine na koju su ga gurnuli
srpski nacionalisti. Tako bismo i srpsku kulturnu batinu obogatili
jednim nadasve velikim delom. To je, naravno, veliki posao, potrebna
su i ogromna finansijska sredstva koja mi nemamo, ali ako opstanemo
kao list, mi emo se tom idejom ozbiljno pozabaviti i, verujem,
realizovati je u blioj ili daljoj budunosti.
Mirko je esto pozivan da govori na tribinama raznih
institucija u zemlji ali i inostranstvu. Seam se da nam je u redakciji
svojedobno ispriao zanimljivu anegdotu koju bih eleo da u ovom
sveano-tunom trenutku podelim sa vama. Naime, dok je na pariskoj
Sorboni drao predavanje o jednom isto religiozno-filozofskom
fenomenu, u jednom trenutku je zauo aplauze. Zastao je, saekao da
se publika utia, i nastavio da govori sve udei se zato mu aplaudiraju
kad, kako je skromno rekao, moj rad nije bio ni najbolji ni najgori,

204

Mirko orevi

ve verovatno u ravni ostalih naunih radova na tom simpoziju.


Kako je njegovo predavanje i dalje povremeno prekidano aplauzima,
Mirko na kraju, zavrivi izlaganje, zbunjen (pitao se: ama ta je ovim
ljudima?!) silazi sa podijuma, kad eto ti nekoliko francuskih kolega
koji mu prilaze i pruaju ruku: estitamo, u Beogradu se upravo
desio sreni preokret, Miloevi zbaen sa vlasti! Mirko tako postaje
svestan otkud ti silni aplauzi dok je govorio. I eretski kroz smeh nam
se obraa: A ja mislio oni to meni aplaudiraju!.
Kad sam krajem 2010. godine postao glavni urednik Republike,
Mirko me je ne samo podrao, ve je svojim ozbiljnim tekstovima, a pre
svih svojim ogledima, uinio da Republika ne izgubi nita od svog kvaliteta
iz doba mojih prethodnika Milorada Pupovca, Ljubie Rajia i Neboje
Popova. tavie na ocenama broja koji smo u redakciji praktikovali
odmah nakon izlaska lista, Mirko je uvek isticao da Republika spada u
red jako dobrih i kvalitetnih listova, ne samo u srpskoj periodici, ve
i znatno ire. Govorio bi: Ozbiljno vam kaem, ja pratim i francuski
Esprit i druge asopise i verujte mi da je Republika tu negde u rangu
sa njima. I to nije bila nikakva kurtoazija s njegove strane, ve iskreno
miljenje jednog aktivnog aktera u stvaranju svakog broja Republike, pre
svega svojim promiljenim i analitikim tekstovima. Republici je ostao
veran do samog kraja svog ivota. Na dan kada je preminuo pisao je
tekst za novi broj. Tekst je ostao u pisaoj maini, jer je u medjuvremenu
davao jedan TV intervju, s namerom da ga nastavi kasnije toga dana. Ali
smrt ga je preduhitrila. Objavili smo taj do pola napisan tekst, to je bilo
poslednje to smo mogli da uinimo za Mirka, velikog oveka, pisca,
prevodioca, prave hodajue enciklopedije.
Re na komemoraciji povodom smrti Mirka orevia
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd, 24/04/2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

205

Dinko Gruhonji
NA IKA MIRKO
Napustio nas je na Mirko orevi, tako je Nedim stavio
naslov pod tunu vest na nau Autonomiju. Napustio nas je, a razmazio
nas je bio svojom pameu, svojim neodoljivim armom, svojom
erudicijom kojoj gotovo da nema ravne. Napustio nas je i ostavio na
ovoj Balkanskoj lai u oluji, o kojoj je znao ama ba sve. Kako emo
mi sada bez njega?
Mladiu, sve je ve napisano, samo je problem u tome to niko
nita ne ita, odzvanjae mi te njegove rei u glavi dok god sam iv.
Nain na koji je Mirko itao i razumevao knjige, zajedno sa
nainom na koji je duboko i iskreno, do poslednjeg daha, voleo ivot,
nainio je od njega oveka kakvog nikada ranije nisam sreo. Zaljubljeno
sam ga sluao dok pria, jeio sam se do kostiju od njegovih slutnji, a
najee sam se smejao do suza njegovim alama, koje su bile prepune
detinje radosti.
Mirko orevi je knjige voleo kao svete relikvije, toliko da smo
se alili da, kao u kakvom trileru, upravo on komanduje beogradskom
knjikom mafijom, koja je u stanju da vam pronae ma koju knjigu
da traite. On, ika Mirko, zaista je bio u stanju da pronae ma koju
knjigu da je traio, uveren sam u to. Knjige iz sopstvene biblioteke je
retko posuivao na itanje bilo kome, ma i najdraim prijateljima. Ako
bi je nekako i dao, rekao bi: Sluajte, sada vas vodim u notesu pod Z!
Na pitanje ta bi mu to znailo, odgovarao bi: Zaklati ako ne vrati!. Sa
druge strane, nevoljno je vraao knjige koje je posudio od prijatelja, pa
bi se eretski trudio da zametne trag.

206

Mirko orevi

Mirka orevia sam, naravno, upoznao kao novinar, vazda u


potrazi za smislenim i dobrim sagovornicima. Seam se prve izjave koju
sam uzeo od njega za radijski program: nisam mogao verovati da nita,
ama ba nita nisam morao da montiram, da seem, lepim Bio je to
tean na jezik, misao bistra da bistrija valjda biti ne moe, i najfinije
ironina. Pomislio sam: kako bi lepo bilo da mi je ovaj ovek bio deda!
I uzeo sam posle te prve jo stotinu izjava od naeg ika Mirka.
Seam se, jednom prilikom me je koleginica zamolila da ga posle
tribine koju smo organizovali u Sremskoj Mitrovici zamolim da mi
preda odtampanu kolumnu koju je bila naruila od njega za novine.
Preneo sam mu poruku dok smo sedeli u kafani, nakon tribine, prvi
put, pa drugi put. Kada sam mu trei put rekao da treba da mi preda
kolumnu, on je rekao: Dinko, to ste nestrpljivi, ne brinite, tu je
kolumna Kada sam ga pitao gde je, udario se prstom po glavi i
rekao: Ovde! Odvojili smo se od drutva, ja sam ukljuio diktafon i
Mirko mi je iz glave izdiktirao tri lajfne teksta! Pogaate: moj zadatak
je bio samo da to skinem sa diktafona. Nisam morao dodati ni taku,
ni zarez, a kamoli menjati red rei. Za mene to se ve graniilo sa
istom arolijom.
Bio je redovan gost na tribinama koje uporno organizuje
NDNV. Zvali smo ga kada god je bila prilika za to, a i kad nije. Publika
ga je volela, uivala je u tim njegovim zvaninim nastupima, a mi
smo ga zloupotrebljavali naroito na veerama nakon tribina. ika
Mirko bi priao kao eherezada, naroito ako je u drutvu bilo lepih
ena (a uglavnom ih je bilo) i naroito ako za naim kafanskim stolom
nije bilo brbljivih praznoglavaca i narcisoidnih umiljenih veliina
(a uglavnom ih nije bilo). Nae pozive nikada nije odbijao, pa sam
siguran da moemo rei da je voleo nae malo drutvo boraca protiv
vetrenjaa. I zbog toga sam neizmerno srean, makar i sa suzom u oku.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

207

ika Mirko je bio vernik, ali se bespotedno obraunavao sa


samoproklamovanom bojom administracijom na zemlji, naroito
sa njenim najavolskijim izdancima. Nikoga nije mrzeo, nikada nije
padao u vatru. Voleo je i ivot i ljude, sa svim njihovim manama.
Kada je pre nekoliko godina bio preiveo kliniku smrt i kada
se vratio iz kome, valjda jo bistriji nego to je bio, pitao sam ga ta ima
tamo, s druge strane.Nema nita, moj Dinko, ne urite, smekao
se. I u petak, kada mi je Nedim javio da je Mirko verovatno umro,
pomislio sam da je to nemogue, pomislio sam da e se opet vratiti, kao
onomad kada su ga svi ve bili otpisali. Ali, izgleda da nas je ovaj put
zaista napustio. Otiao je neposredno nakon to je dao jedan intervju
u sremskom selu imanovci. Samo je klonuo. Umro je na nogama, koje
su ga poslednjih godina sve vie izdavale. Ali, umro je stojei, umro
je ivei, iste glave i bistrog uma. Prethodno vee pisao je tekst za
Autonomiju
Pred oima mi je slika kada smo ga Ljuba i ja dovezli u njegovu
ulicu u imanovcima, posle neke zajednike tribine: odlazi, sa tapom,
polako u no, a mi ekamo da vidimo da zamakne u kuu, da budemo
sigurni da je bezbedan.
Umro je na Veliki petak, na isti onaj dan kad i Isus. Isus, o
kojem je ika Mirko pisao sa puno topline, jer je u njemu prepoznavao
oveka koji voli ljude, utopistu, komunistu i ljubavnika, oveka od krvi
i mesa, koji se radovao ivotu. ika Mirko orevi je dakle bio
pravi, iskreni i topli vernik, koji je umeo da razgrne skramu mitova i
praznoverja i da se nikada ne plai da to glasno izgovori i napie.
Nevano je sada da li se na prijatelj prevario kada je rekao da
s one strane nema niega. Nevano je i da li se sada negde tamo sreo
sa Markesom, koji je umro koji sat pre Mirka, ili pak sa svojim velikim
prijateljem Miom Mihajlovim. orevievo delo tek e se prouavati,

208

Mirko orevi

kada jednog dana proe ovaj potop, a proi e. Samo, neto mislim
da bi kroz potop i bre i lake proli da je ika Mirko mogao ostati jo
samo malo s nama. Ako nita drugo, bili bismo nasmejaniji i ozareniji.
Ovako, otiao je jo jedan ovek iji je gubitak nenadoknadiv.
Iza njega ostaje njegovo delo, to je tano, ali i jedna pukotina ma
kakva pukotina jedan itav krater, koji emo tekom mukom ispuniti
smislom, a za smislom eznemo.
Lepo spavaj, veliki, divni ovee!
http://www.autonomija.info/nas-cika-mirko.html

BIBLIOGRAFIJA

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

211

MIRKO OREVI

(Brod, 1938 imanovci, 2014)

Bibliografija (izbor)

Napisao:
1. Osmeh boginje Klio, Beograd, Novo delo, 1986.
2. Znaci vremena, Beograd, In-pres, 1998.
3. Sloboda i spas: hrianski personalizam, Beograd, Republika,
1999.
4. La voix dune autre Serbie Lanti-journal [Glas jedne druge
Srbije Anti-dnevnik], Paris, Parole et Silence, 1999.
5. Legenda o trulom Zapadu, Novi Pazar, Kulturni centar
DamaD/ Ulcinj, Plima, 2001.
6. Sjaj i beda utopije, Beograd, Srpska re, 2006.
7. Kiobran patrijarha Pavla, Beograd, Peanik, 2010.
8. Balkanska laa u oluji, Novi Sad, Cenzura, 2010.
9. Osloboenje i spasenje, hrianski personalizam u senci
ideologije i politike, Zemun, MostArt/ Beograd, Res publika,
2012.
10. Pendrek i praina, Novi Sad, Cenzura, 2013.
11. Jevanelje po Mariji, prevod, tumaenje i komentari, Zemun,
MostArt, 2013.

Mirko orevi

212
Priredio:

1. Mihajlo Mihajlov, Domovina je sloboda, sa pogovorom,


Beograd, Radio B92, 1994.
2. Srpska konzervativna misao, izbor tekstova sa uvodnom
studijom, Beograd, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji,
2003.
Jedan od autora:
1. Srpska strana rata, ogled Knjievnost populistikog
talasa, Beograd, Republika/Novi Beograd, Vikom Grafik/
Zrenjanin, Graanska itaonica, 1996 (prvo izdanje); Beograd,
Samizdat B92, 2002 (drugo izdanje). Ogled prvi put objavljen u
asopisu Republika br. 112, Beograd, 1995.
2. Put Srbije k miru i demokratiji, ogled Ratni krst srpske
crkve. Ogled objavljen u knjizi Suoavanje s demokratijom,
Beograd, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji, 2002, u asopisu
Republika br. 273, Beograd, 2001, i u knjizi Sjaj i beda utopije,
Beograd, Srpska re, 2006.
3. Tolerancija i religijski principi uputa nastavnicima, jedan
od etiri autora na izradi ovog prirunika o tumaenju judaizma,
hrianstva i islama, namenjenog srednjim kolama opte
usmerenosti u zemljama Jugoistone Evrope, Sarajevo, Bosna
forum, 2004.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

213

Struni redaktor:
1. Izgubljeno Jevanelje potraga za Jevaneljem po Judi
Iskariotskom, prvi deo.
2. Jevanelje po Judi, drugi deo.
Preveo sa ruskog:
1. L. estov, Dostojevski i Nie, Beograd, Slovo Ljubve, 1979.
2. L. estov, Dobro u uenju grofa Tolstoja i Niea, Beograd,
Knjievne novine, 1981.
3. N. Berajev, Duh Dostojevskog, Beograd, Knjievne novine, 1981.
4. F.M. Dostojevski, Dnevnik Pisca 1873, Ljubljana, Partizanska
knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1981.
5. F.M. Dostojevski, Dnevnik Pisca 1876, Ljubljana, Partizanska
knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1981.
6. F.M. Dostojevski, Dnevnik Pisca 1877-1881, Ljubljana,
Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.
7. F.M. Dostojevski, lanci, Ljubljana, Partizanska knjiga /
Beograd, IPD-Beograd, 1982.
8. F.M. Dostojevski, Belenice, Ljubljana, Partizanska knjiga /
Beograd, IPD-Beograd, 1982.
9. N. Berajev, Nova religijska svest i drutvena realnost,
Ljubljana, Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.
10. N. Berajev, Pogled na svet F.M. Dostojevskog, Ljubljana,
Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.
11. L. estov, Prevazilaenje samooevidnosti, Ljubljana,
Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.
12. N. Loski, Dostojevski i njegovo hriansko shvatanje sveta,
Ljubljana, Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.

214

Mirko orevi

13. D.S. Merekovski, Tolstoj i Dostojevski, Ljubljana, Partizanska


knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.
14. D.S. Merekovski, Prorok ruske revolucije, Ljubljana,
Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd, 1982.
15. N.L. ukovska, Lamaizam i rani oblici religije, Beograd, Novo
delo, 1986.
16. M. Gorki, Neugodne misli, Beograd, Filip Vinji, 1987.
17. J. Parnov, Luciferov presto, Beograd, Novo delo, 1988.
18. D.S. Merekovski i L. estov, U vlasti ideja - polemika
Merekovskog i estova, Beograd, Knjievne novine br.12 /
Savremenik, 1988.
19. N. Berajev, Izvori i smisao ruskog komunizma, Beograd,
Knjievne novine / Savremenik, 1989.
20. A. Sinjavski, Laku no, Beograd, Filip Vinji, 1990.
21. N. Berajev, Filozofija nejednakosti, Budva, Mediteran /
Beograd, Kultura / Titograd, Oktoih, 1990.
22. L. estov, Atina i Jerusalim, Budva, Mediteran / Beograd,
Kultura, 1990.
23. S. Bulgakov, Pravoslavlje, Budva, Mediteran / Beograd,
Kultura, 1991.
24. G. Fedotov, Carmen saeculare, aak, Alef-Gradac, 1995.
25. L. estov, Apoteoza iskorenjenosti, Podgorica, CID, 1996.
26. S.L. Frank, Duhovne osnove drutva, Podgorica, CID, 1997.
27. M. Mihajlov, Planetarna svest, Beograd, Beogradski krug, 2001.
28. N. Berajev, Aleksej Homjakov, Beograd, BRIMO, 2001.
29. R. Gulj, Azef, Beograd, Res publica, 2002.
30. N. Berajev, Jakov Beme, aak, Umetniko drutvo Gradac, 2003.
31. M. Mihajlov, Nenaune misli, Beograd, BRIMO, 2004.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

215

Preveo sa ruskog (neobjavljeno):


1. F.M. Dostojevski, Mladi, Ljubljana, Partizanska knjiga /
Beograd, IPD-Beograd.
2. A. Hrapovicki, Leksikon pojmova iz Dostojevskog, Ljubljana,
Partizanska knjiga / Beograd, IPD-Beograd.
3. S. Bulgakov, Pod zidinama Hersona, Beograd, SKC-Ideje.
4. K. Mouljski, Dostojevski, Ljubljana, Partizanska knjiga /
Beograd, IPD-Beograd.
5. G. Florovski, Istoni oci od IV do VIII veka, Beograd.
6. N. Berajev, Novo srednjevekovlje (prvi deo) i Kraj Renesanse
(drugi deo), Beograd, Novo delo.
7. M.L. Afanasjev, Liturgika, Novi Sad.
8. V. Solovjev, Teokratija, Beograd, BRIMO.
9. L. estov, Luter i crkva, Beograd, BRIMO.
10. S. Romanjenko, Kriza i raspad Jugoslavije, Beograd, Helsinki
odbor za ljudska prava u Srbiji.
11. A. Terc A. Sinjavski, Iznenadne misli, Beograd, BRIMO.
Preveo sa francuskog:
1.
2.
3.
4.

I. Kastelan, Parapsihologija, Beograd, Novo delo, 1986.


P. otar, Hipnoza i sugestija, Beograd, Novo delo, 1987.
R. Geel, Kabala, Beograd, Novo delo, 1987.
K. Elan, ivot i smrt kralja Aleksandra, Beograd, Novo delo,
1988.

5. E. ire, Veliki posveenci, Beograd, Novo delo, 1989.


6. R. Vurmbrant, Karl Marks i Satana, Valjevo, Glas crkve, 1990.
7. K. Kastoriadis, Mata, kritika i sloboda, Beograd, Republika,
2001.

216

Mirko orevi

8. F. Brodel, Mediteran i mediteranski svijet u doba Filipa II,


tom I, Podgorica, CID / Beograd, Geopolitika, 2001.
9. . Role, Apologija graanskog pravda i tolerancija u
sukobu, Beograd, Beogradski krug, 2004.
Preveo sa francuskog (neobjavljeno):

1. . Kato, Stvaralatvo Dostojevskog, Podgorica, CID.

Najvaniji ogledi, eseji, prikazi:


1. Znaajna knjiga o Srednjem veku, ogled o knjizi Gustava Koena,
Kultura br. 8, Beograd, 1969.
2. Knjiga u egzilu, osvrt povodom pripremanja izdanja Krleinih
knjiga: Dijalektiki antibarbarus i Moj obraun s njima, Kultura br. 10,
Beograd, 1970.
3. Katena mundi kao tema, izuavanje balkanske kulture, Kultura
br. 10, Beograd, 1970.
4. Utopije i kultura, prikaz knjige ana Servijea, Kultura br. 9,
Beograd, 1970.
5. Mythos i logos, osvrt na znaajno delo Elijadeovo Mit i zbilja,
Kultura br. 12, Beograd, 1971.
6. Leksikon paganizma, ispitivanje stare religije narodnih verovanja
u knjizi Srpski mitoloki renik, Kultura br. 16, Beograd, 1972.
7. Kultura izmedju moi i humaniteta, rasprava o knjizi Dve kulture
arlsa Snoua, Kultura br. 18, Beograd, 1972.
8. Poreklo kulture iz potrebe, razmatranje nekih pitanja knjige
Malinovskog Magija, religija, nauka, Kultura br. 18, Beograd, 1972.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

217

9. Iskuenje vlasti , izuavanje knjievnog stvaralatva Injacia


Silonea, Kultura br. 22, Beograd, 1973.
10. Mitologeme i metafore, ogled o knjizi Vojina Matia Zaboravljena
boanstva, Knjievna kritika br. 2, Beograd, 1973.
11. Stvaralatvo Erosa, Geza Rohajm i njegova teorija o poreklu
kulture, Kultura br. 22, Beograd, 1973.
12. Pilat pred udom pesnike istine, etide o delu M. Bulgakova,
Knjievna kritika br. 5, Beograd, 1973.
13. Putovanje majstoru, ogled o stvaralakoj genezi u delu
Bulgakova, Knjievna kritika br. 4, Beograd, 1974.
14. Estetika utopija proletkult, Knjievna kritika br. 2, Beograd, 1974.
15. Etide o (i)racionalizmu, osvrt posveen knjizi F-L. Mueller-a,
Lirrationalisme contemporain, d. Payot, Kultura br. 26, Beograd, 1974.
16. Povratak oveku, (M. Difren : za oveka), Knjievna kritika br.
1, Beograd, 1974.
17. Mitologeme i metafore, osvrt posveen knjizi Poetika mita,
E.M. Meletinskij, Kultura br. 35, Beograd, 1976 / Knjievna kritika br.
2, Beograd, 1975.
18. Janusovo lice nihilizma, tri fragmenta o nihilizmu, Knjievna
kritika br. 6, Beograd, 1976.
19. Zapisi iz paralelnog sveta, osvrt o knjizi M. Bulatovia Ljudi sa
etiri prsta, Izraz, Sarajevo, 1976.
20. Sanjar i neimar utopije, osvrt na knjigu Vilhelma Vajtlinga,
Kultura br. 32, Beograd, 1976.
21. Univerzalni jezik mita i sna, osvrt povodom knjige Zaboravljeni
jezik od Eriha Froma, Kultura, Beograd.
22. Bie jezika ili glosa o Sapiru, studija o problemima moderne
lingvistike, Zbornik Pedagoke akademije br. 2, Beograd, 1978.

218

Mirko orevi

23. Bulatovievo cvee zla, ogled o knjizi M. Bulatovia Od ljubavi,


GNB arko Zrenjanin, Zrenjanin, 1984.
24. Setni osmeh boginje Klio, tri skice za poetiku istorijskog romana
A. Solenjicina, Savremenik i Knjievne novine knjiga II, Beograd, 1985.
25. Panonska rapsodijaMladena Markova, ogled o knjizi Ravnica
M. Markova, Knjievne novine, Beograd, 1986.
26. Susret sa K.G. Jungom Mira Elijade i Hermetika mita i
sna, zapis o Mire Elijadeu i prevod sa francuskog jezika, Savremenik
br. 12, Beograd, 1986.
27. Hermetika mita, zapis o Mire Elijadeu esej i prevod sa
francuskog, asopis Sinteza br. 41 i IRO Bagdala, Kruevac, 1987.
28. Legenda o crvenom inkvizitoru, sedam varijacija o novoj prozi
Vladimira Maksimova, Savremenik br. 7, 8, 9, Beograd, 1987.
29. Veni saputnik D.S. Merekovski, ogled u knjizi U vlasti ideja
polemika Merekovski i estov, Knjievne novine i Plus biblioteka,
Savremenik br. 12, Beograd, 1988.
30. Prilika je elava, Novosti 8, br. 426, Beograd, 1988.
31. Habeas corpus, tri zapisa o Aleksisu de Tokvilu i prevod sa
francuskog, Savremenik br. 11-12 i Knjievne novine, Beograd, 1989.
32. Srp i eki i krst, ogled u knjizi Izvori i smisao ruskog komunizma
N. Berajeva, Knjievne novine i asopis Savremenik br. 9-10, Beograd,
1989.
33. Putovanje kroz utopiju, (esej o Kosierovom romanu Bezbonici),
Borba, Beograd, 1991.
34. Suma pravoslavlja (o knjizi Sergeja Bulgakova Borba), Beograd,
avgust 1991.
35. Zato je Solenjicin zaustavio Crveni toak, Borba - esej u
nastavcima, Beograd, septembar 1991.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

219

36. Povratak propovednika, Republika br. 143-144, Beograd, 1996.


37. Pesnik i propovednik, Republika br. 152, Beograd, 1996.
38. Tri kamena spoticanja u crkvi, ogled na nemakom jeziku, Proorijente, Be / Danas, Beograd, 04.08.1997.
39. Strah od Zapada, knjiga u novinama, o knjizi Despot ura
Brankovi od Momila Sremia, Republika br. 159, Beograd, 1997.
40. Disident - bekstvo iz utopije, studija o disidentstvu, Republika
br. 179 -180, Beograd, 1998.
41. Disident izmeu reforme i revolucije, ogled o disidentstvu,
Republika br. 187, Beograd, 1998.
42. Sjaj i beda utopije, knjiga u novinama, o knjizi Crna knjiga
komunizma (grupe autora), Republika br. 191, Beograd, 1998.
43. Aktivan u trudu i molitvi, Danas, Beograd, januar 1998.
44. Paradigma mogue budunosti, prilog u Dijalogu br. 2-3, Bosna
Forum (Bosanska paradigma meunarodne konferencije), Sarajevo,
1998.
45. Gorka etva Patrijarhova, Republika br. 181, Beograd, 1998.
46. Kosovske politike davorije, Republika br. 182, Beograd, 1998.
47. Pusto tursko, Republika br. 218-219, Beograd, 1999.
48. Prisajedinjenje Rusije Srbiji, Republika br. 218-219, Beograd, 1999.
49. Magla u tetrapaku, Republika br. 218-219, Beograd, 1999.
50. U zatvorenom krugu, Republika br. 221, Beograd, 1999.
51. Srbi i Rusi mali podsetnik, esej, Republika br. 227, 1999.
52. Hrianske perspektive tolerancije i dijaloga s osvrtom
na balkanske prilike, studija u asopisu Tolerancija i tradicija,
Meunarodni forum Bosna br. 9-10, Sarajevo, 2000.

220

Mirko orevi

53. Otvoreni krug disidentskog izazova, ogled o disidentskom


pokretu, Republika br. 240-241, Beograd, 2000.
54. Globalna vizija minulog veka, ogled o totalitarizmu, Republika
br. 250, Beograd, 2000.
55. Odlomci o naem ludilu, knjiga u novinama (na ruskom jeziku),
Ruska misao, Pariz.
56. Pisma iz Srbije, knjiga u novinama (na ruskom jeziku), Ruska
misao, Pariz.
57. Orden za Marala, esej, Republika br. 228-229, 2000.
58. Geopolitika mera pravoslavlja, Republika br. 232, Beograd, 2000.
59. Re dobre nade, Republika br. 236-237, Beograd, 2000.
60. Hapenje rukopisa, Republika br. 244, Beograd, 2000.
61. Eppur si muove, Republika br. 244, Beograd, 2000.
62. Metla patrijarha Pavla, Republika br. 249, Beograd, 2000.
63. Zli dusi u domu pisaca, Republika br. 250, Beograd, 2000.
64. Tree iskuenje, Peat, dodatak Danasa, izdanje Foruma pisaca,
Beograd, avgust 2000.
65. Istina treeg dana, Peat, dodatak Danasa, izdanje Foruma
pisaca, Beograd, septembar 2000.
66. Totalna vera i totalitarna crkva, Peat, dodatak Danasa, izdanje
Foruma pisaca, Beograd, decembar 2000.
67. Krst i eki, Peat, dodatak Danasa, izdanje Foruma pisaca,
Beograd, avgust 2000.
68. O nesahranjenom pokojniku, Peat, dodatak Danasa, izdanje
Foruma pisaca, Beograd, juli 2000.
69. Neobavljena autopsija, Peat, dodatak Danasa, izdanje Foruma
pisaca, Beograd, maj 2000.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

221

70. Spoljna strana nostalgije, Peat, dodatak Danasa, izdanje


Foruma pisaca, Beograd, maj 2000.
71. Srbija u Aziji, Peat, dodatak Danasa, izdanje Foruma pisaca,
Beograd, april 2000.
72. Vie od pravoslavlja, Peat, dodatak Danasa, izdanje Foruma
pisaca, Beograd, februar 2000.
73. Nedefinisano svetosavlje, Peat, dodatak Danasa, izdanje
Foruma pisaca, Beograd, mart 2000.
74. Verske manjine u Srbiji, rasprava u knjizi Individualna i
kolektivna prava manjina, Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji,
Beograd, 2001.
75. Verovati - u ta i kako, Umberto Eko i Karlo Maria Martini,
knjiga u novinama i prevod sa francuskog dijalog u razmeni nekih
pisama izmeu njih dvojice 1995. godine, kasnije objavljen u knjizi In
cosa crede chi non crede u Italiji, Republika br. 270-271, Beograd, 2001.
76. Nacionalistiko jevanelje Novog Zlatoustog, Dnevnik u
nastavnicima, decembar 2001.
77. Caru carevo i nita vie, Republika br. 254, Beograd, 2001.
78. Odbrana i nai dani, Republika br. 259, Beograd, 2001.
79. Veronauka u sistemu spojenih sudova, Republika br. 262,
Beograd, 2001.
80. Replika bez komentara, Republika br. 269, Beograd, 2001.
81. U mrei simbola i signala, Republika br. 273, Beograd, 2001.
82. Odlija i nalija, Republika br. 274-275, Beograd, 2001.
83. Suoavanje sa demokratijom, Helsinki odbor za ljudska prava
u Srbiji, Beograd, 2002.
84. Tolerancija u potrazi za modelom, Religija i javni ivot, Bosna
forum br. 19, Sarajevo, 2002.

222

Mirko orevi

85. O dravi boijoj u Srba, Republika 276-277, Beograd, 2002.


86. Nesporazum oko razuma, Republika 278, Beograd, 2002.
87. Glosa o zloinu i grehu bez kazne, Republika br. 288-289,
Beograd, 2002.
88. Crkveno-politike igre bez granica, Republika br. 290-291,
Beograd, 2002.
89. Strah od drave boje, Republika br. 294-295, Beograd, 2002.
90. Si replica, Republika br. 296, Beograd, 2002.
91. Poziv iz Rima trenutak nade, Republika br. 286-287, Beograd, 2002.
92. Populistiki zaklon linosti, Dijalog (spomenica Arif Tanovi)
br. 1-2, CFIANU BiH, MCM / Svjetlost, Sarajevo, 2003.
93. Problem kalendara, Hlas Ludu, Novi Sad, 2003.
94. Na putu velike nade, Hrvatska rije, Novi Sad, 2003.
95. Enciklopedijski triptih o pravoslavlju, Republika br. 304-305,
Beograd, 2003.
96. Dijalog crkava na pragu nade, Republika br. 304-305, Beograd, 2003.
97. Iz filozofskog nasledja islama, Republika br. 306-307, Beograd. 2003.
98. Muke sa simfonijom, Republika br. 310-311, Beograd, 2003.
99. Vreme ultimatuma, Republika br. 312-313, Beograd, 2003.
100. Crkva i njeno odluno ne dravi, Republika br. 316-317,
Beograd, 2003.
101. Izazovi bez odaziva, Republika br. 318-319, Beograd, 2003.
102. Srblji svi i svuda oekuju uda, Republika br. 321, Beograd, 2003.
103. Jevreji su dobili to su zasluili, Monitor, Podgorica, jun 2003.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

223

104. Srbija do Indije, Monitor, Podgorica, jun 2003.


105. Srpska organska misao izvori i znaenja, Gordogan br. 1,
Zagreb, 2003.
106. Sabornost regeneracija totalitarizma, Republika br. 334-335,
Beograd, 2004.
107. Da i ne Alena Bezansona - pred kapijama Evrope, Republika
br. 338-339, Beograd, 2004.
108. Srbija zbunjena izmeu trona i oltara, Republika br. 324-325,
Beograd, 2004.
109. Balkanski krug krvlju i perom, Monitor, Podgorica, septembar,
2004.
110. Rizini koraci u budunost, Republika br. 326, Beograd, 2004.
111. Tree iskuenje, Republika br. 326, Beograd, 2004.
112. Zapis o palanakom Zoilu (o knjizi ini u mrei mafije),
Republika br. 336-337, Beograd, 2004.
113. Neobina istorija jedne naune karijere, Republika br. 340341, Beograd, 2004.
114. Ideoloke mantre vladike Atanasija Jevtia, Republika br. 327,
Beograd, 2004.
115. Iskuenje klerikalizacije, Republika br. 352-353, Beograd, 2005.
116. Evropsko vreme tranzicije, Republika br. 356-357, Beograd, 2005.
117. Borba (rat) za kanonske teritorije, Republika br. 362-363,
Beograd, 2005/Monitor, Podgorica, juni 2005.
118. Autokefalnost kao jabuka razdora, Republika br. 364-365,
Beograd, 2005.
119. Sekularizam i klerikalizam, Republika br. 370-371, Beograd, 2005.

224

Mirko orevi

120. Sveci i osvetnici, Republika br. 366-367, Beograd, 2005.


121. Crkva i drava u potrazi za modelom odnosa, Limes plus br.
1, Beograd, 2005.
122. Zilotski duh krui Srbijom, Monitor, Podgorica, februar, 2005.
123. Rukopis kneza Miloa, Monitor, Podgorica, mart 2005.
124. Selektivno sjeanje, Monitor, Podgorica, mart 2005.
125. Bojovnik meu anelima, Monitor, Podgorica, mart 2005.
126. Ko su korpioni u mantijama, Monitor, Podgorica, jun 2005.
127. Problem kalendara izmeu jevanelja i astronomije,
Republika br. 360-361, Beograd, 2005.
128. Crkveno-politike magle, Republika br. 374-375, Beograd, 2006.
129. Strah od ekumenizma, Svjetlo rijei, Sarajevo, 2006.
130. Prolene ide u Beogradu, Monitor, Podgorica, mart 2006.
131. Sijenka treeg Rima, Monitor, Podgorica, mart 2006.
132. Uhvatiti mesta dui i prei put za to, Republika br. 376-377,
Beograd, 2006.
133. Antikomunizam novi bauk u Evropi, Republika br. 380-381,
Beograd, 2006.
134. Breme patrijarha Pavla, Republika br. 382-385, Beograd, 2006.
135. Zakanjeli refleks, Monitor, Podgorica, juni 2006.
136. Tipina balkanska enigma, Monitor, Podgorica, avgust 2006.
137. O totalitarizmu i misticizmu (o knjizi Marka Orolia Zlo
dusima nasuprot religija i nacionalsocijalizam), Republika br. 388389, Beograd, 2006.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

225

138. SPC pozvana i prozvana, Monitor, Podgorica, avgust 2006.


139. Egzorcistike vjebe vladike Irineja, Monitor, Podgorica,
septembar 2006.
140. Politika nije sudbina, Svjetlo rijei, Sarajevo, septembar 2006.
141. Egzorcistike i druge vebe (u Crkvi i oko nje), Republika br.
390-391, Beograd, 2006.
142. Politiko-crkvene manipulacije u pet slika, Republika br. 392395, Beograd, 2006.
143. Iskuenja Benedikta XVI, Monitor, Podgorica, decembar 2006.
144. Crnogorski vjerski rat, Monitor, Podgorica, decembar 2006.
145. Raskol i jeres : pitanja bez odgovora, Limes Plus br. 2/3,
Beograd, 2006.
146. Medijski svetski i sveti rat, Limes Plus br. 2/3, Beograd, 2006.
147. Pobuna u monakoj republici, Monitor, Podgorica, januar 2007.
148. Falsifikat s mirisom jorgovana, Republika br. 398-401,
Beograd, 2007.
149. Vjeno tree iskuenje, Monitor, Podgorica, februar 2007.
150. Sluaj Kosova: enigme jednog konflikta Limes Plus br. 1,
Beograd, 2007.
151. SPC na Kosovu, Monitor, Podgorica, mart 2007.
152. Vehabije kao srpska muka, Monitor, Podgorica, mart 2007.
153. O nejasnom u jasnom ili obrnuto, Monitor, Podgorica, april 2007.
154. Crkveni pluralizam novi demon, Monitor, Podgorica, jun 2007.
155. Opasno srastanje, Monitor, Podgorica, jul 2007.

226

Mirko orevi

156. Zavetna misao bez misli, Republika br. 406-411, Beograd, 2007.
157. S Kalemegdana, pogled u prazninu, Beton br. 27, dodatak
Danasa, Beograd, septembar 2007.
158. Apsolutni politiki post, Evropa br. 178, Beograd, septembar, 2007.
159. Izazov politikog personalizma, Republika br. 412-413,
Beograd, 2007.
160. Senka u polju ekumenskih nada, Republika br. 412-413,
Beograd, 2007.
161. Nevolje sa granicama, Republika br. 412-413, Beograd, 2007.
162. Pirova pobeda vladike Filareta, Republika br. 414-415,
Beograd, 2007.
163. Zapisi o opsenarima i varvarima, Republika br. 416-417,
Beograd, 2007.
164. Dela i dani patrijarha Pavla, Evropa br. 191, Beograd, decembar 2007.
165. Srpska pravoslavna crkva u ciklusu kosovske drame, ogled u
naunom zborniku Izmeu autoritarizma i demokratije, knjiga trea,
Nacionalni i dravni interes Srbije, Beograd, decembar, 2007.
166. Strah od istoka, Evropa br. 196, Beograd, januar 2008.
167. Rusko-srpsko prolee srednjega veka, Republika br. 422-423,
Beograd, 2008.
168. Srpsko-crnogorski verski rat, Republika br. 422-423, Beograd,
februar 2008.
169. Na margini crkvenog spora ija je Makedonija, Republika
br. 424-425, Beograd, mart 2008.
170. Sumnje u kraj istorije, Republika br. 424-425, Beograd, mart 2008.
171. Kosovske trube jerihonske, Republika br. 426-427, Beograd,
april 2008.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

227

172. Novi Zavet kosovski i politiki, Republika br. 428-429,


Beograd, maj 2008.
173. Politika siroad velike Srbije, Republika br. 430-431, Beograd,
jun 2008.
174. Bura na Arhijereskom saboru, Republika br. 432-433, Beograd,
jul 2008.
175. Slava u Graanici, Republika br. 434-435, Beograd, avgust 2008.
176. Oklevetani antifaizam, Beton br. 5, dodatak Danasa, Beograd,
juli 2008.
177. Gorki plodovi klerikalizacije, Evropske sveske br. 2, Beograd,
juli 2008 / Monitor, Podgorica, avgust 2008.
178. Politiki vaar u palanci, Republika br. 436-437, Beograd,
septembar 2008.
179. Kosovo u srcu i negde na Kavkazu, Republika br. 438-439,
oktobar 2008.
180. Dva idola i dva generala, Republika br. 440-441, Beograd,
novembar 2008.
181. Jesen patrijarha, Monitor, Podgorica, oktobar 2008.
182. Vojvoanski kulturni obrazac, esej u knjizi Multietniki identitet
Vojvodine izazovi u 2007-08, Helsinke sveske br. 27, Beograd, 2008.
183. Verska tampa na jezicima manjina, esej u knjizi Multietniki identitet
Vojvodine izazovi u 2007-08, Helsinke sveske br. 27, Beograd, 2008.
184. Tri marginalije o vojvoanskom identitetu, esej u knjizi
Multietniki identitet Vojvodine izazovi u 2007-08, Helsinke sveske
br. 27, Beograd, 2008.
185. Vojvoanski identitet - nekoliko marginalija, umesto priloga
u knjizi Multietniki identitet Vojvodine izazovi u 2007-08, Helsinke
sveske br. 27, Beograd, 2008.

228

Mirko orevi

186. Crkva u miljeu multikulturalnosti, esej u knjizi Multietniki


identitet Vojvodine izazovi u 2007-08, Helsinke sveske br. 27, Beograd,
2008.
187. Sumnje u kraj sekularizma, fragmenti iz ire rasprave koja je
delom objavljena iz knjige Snaga line odgovornosti, Helsinki odbor
za ljudska prava u Srbiji svedoanstvo br. 32 (posveena dr. Latinki
Perovi), Beograd, 2008.
188. Poraz sabornosti na arhijerejskom saboru, Republika br. 442443, Beograd, decembar 2008.
189. Klerikalizam i antiklerikalizam u Srbiji, Republika br. 444445, Beograd, 2009.
190. Neko je bacio kamen u vodu, Republika br. 444-445, Beograd, 2009.
191. Blaena crkveno-politika opozicija, Republika br. 446-447,
Beograd, 2009.
192. Hitlerovi pravoslavci, Danas, Beograd, 2009.
193. Opet o crkvi i dravi, Republika br. 448-449, Beograd, 2009.
194.Ni caru carevo ni bogu boje, Republika br. 450-451, Beograd, 2009.
195. Pretnje rasne, imovinske i verske iskljuivosti, Republika br.
452-453, Beograd, 2009.
196. Nema mira meu episkopima, Republika br. 452-453, Beograd, 2009.
197. I posle Pavla Pavle, Republika br. 454-455, Beograd, 2009.
198. Ozbiljne sumnje u kraj sekularizma, Republika br. 456-459,
Beograd, 2009.
199. Pravoslavlje u svetu strategija i otpori, Republika br. 456459, Beograd, 2009.
200. Legalizacija divlje politike gradnje, Republika br. 460-461,
Beograd, 2009.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

229

201. Niski napon visoke politike, Republika br. 462-463, Beograd, 2009.
202. Visoki gost iz Rusije u Sinodu, Republika br. 464-465, Beograd, 2009.
203. Vreme rehabilitacija na preac, Republika br. 464-465,
Beograd, 2009.
204. Poslednja jesen patrijarha Pavla, Republika br. 466-467,
Beograd, 2009.
205. Ruenje Isusa, Danas, Beograd, septembar 2009.
206. Ne ljutite se mnogo na Danas, Danas, Beograd, novembar 2009.
207. Vreme i breme patrijarha Pavla, Danas, Beograd, novembar 2009.
208. Za Ljotia je crkveni vrh SPC bio suvie leviarski, Danas,
Beograd, decembar 2009.
209. Ateizam nije bauk, Danas, Beograd, februar 2010.
210. Sreivanje stanja u SPC, Danas, Beograd, februar 2010.
211. Raskol je rana koja najtee zaceljuje, Politika, Beograd, mart 2010.
212. O Hitlerovim pravoslavcima, Danas, Beograd, mart 2010.
213. Viak svetaca, Danas, Beograd, maj 2010.
214. Santo subito, Danas, Beograd, jun 2010.
215. Simboli su signali, Republika br. 468-469, Beograd, 2010.
216. Apeli i vapaji upueni narodu, Republika br. 470-471, Beograd, 2010.
217. Peat duha smutnje i razdora, Republika br. 472-473, Beograd, 2010.
218. Trotomna antidemokratska biblija, Republika br. 474-475,
Beograd, 2010.
219. Metla patrijarha Irineja, Republika br. 478-479, Beograd, 2010.
220. Hod po mukama patrijarha Irineja, Republika br. 480-483,
Beograd, 2010.

230

Mirko orevi

221. Puzei raskol u srpskoj crkvi, Republika br. 484-485, Beograd, 2010.
222. Ratne zurle efendije Zukorlia, Republika br. 486-489,
Beograd, 2010.
223. Kosovski raskol u SPC, Republika br. 486-489, Beograd, 2010.
224. Crkvena laa u oluji, Republika br. 490-491, Beograd, 2010.
225. Kosovski boj crkvenih velmoa, Republika br. 492-493,
Beograd, 2011.
226. O klanju i oranju, Republika br. 494-495, Beograd, 2011.
227. Tolstojeva drama, Danas, Beograd, januar 2011.
228. O ideoloko-politikom obrascu u SPC, Republika br. 496497, Beograd, 2011.
229. Jedno istorijsko ogledalo srpsko, Republika br. 496-497,
Beograd, 2011.
230. Tajne kao sredstvo vladanja, Republika br. 496-497, Beograd, 2011.
231. Muke s oravom strategijom, Republika br. 498-499, Beograd, 2011.
232. La nije na spasenje, Republika br. 504-507, Beograd, 2011.
233. Sumorno prolee patrijarha Irineja, Republika br. 504-507,
Beograd, 2011.
234. Kompleksna sociologija Edgara Morena, Republika br. 504507, Beograd, 2011.
235. Prolegomena za srpsko-rusku strategiju, Republika br. 508511, Beograd, 2011.
236. U Sandaku nema mira, Republika br. 512-515, Beograd, 2011.
237. Trea seoba Srba nije uspela, Republika br. 516-519, Beograd, 2012.
238. Traktat o sekularnoj i laikoj dravi, Republika br. 516-519,
Beograd, 2012.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

231

239. Igre i igrice bez granica, Republika br. 520-521, Beograd, 2012.
240. Roenje faizma iz duha palanke, Republika br. 520-521,
Beograd, 2012.
241. Krah drave u zaaranom krugu, Republika br. 520-521,
Beograd, 2012.
242. Carska pobeda na izborima, Republika br. 522-523, Beograd, 2012.
243. Svedok srpske strane rata, Republika br. 522-523, Beograd, 2012.
244. Sarajevske noi i magle, Republika br. 524-525, Beograd, 2012.
245. Vojvoda na elu republike, Republika br. 528-531, Beograd, 2012.
246. Povratak Roze Luksemburg, Republika br. 528-531, Beograd, 2012.
247. Balkan je na nultom stepenu tolerancije, M novine br. 523525, Sremska Mitrovica, 2012.
248. Bogat leksikon i panorama ideja, Osloboenje, Sarajevo, 2012.
249. Kad istina kasni, Republika br. 532-535, Beograd, 2012.
250. Je li bilo izbora ?, Republika br. 532-535, Beograd, 2012.
251. Neuhvatljiva granica izmeu bolesti i stvaranja, Republika br.
536-539, Beograd, 2012.
252. Nije jasno kuda srljamo !, Republika br. 536-539, Beograd, 2012.
253. Nezavrena kosovska veera, Danas, Beograd, novembar 2012.
254. Vreme rehabilitacije na preac, Republika br. 540-541,
Beograd, 2012.
255. Odluka e biti bolna, Republika br. 540-541, Beograd, 2012.
256. Milanski edikt je slavljen, ali je tolerancije bilo malo, Danas,
Beograd, januar 2013.

232

Mirko orevi

257. Kosovo nije bajka, Republika br. 542-543, Beograd, 2013.


258. Scila i haridba kao sudbina, Republika br. 544-545, Beograd, 2013.
259. Duga senka cara Konstantina, Republika br. 544-545, Beograd, 2013.
260. Hod po mukama i komentari, Republika br. 546-547, Beograd, 2013.
261. Balkanske stigme i enigme ili eppur si muove, Republika br.
546-547, Beograd, 2013.
262. Delo na videlo, Republika br. 548-549, Beograd, 2013.
263. Aca Singer, svedok u vremenu zla, Republika br. 550-551,
Beograd, 2013.
264. Sudar nebeske i zemaljske Srbije, Republika br. 550-551,
Beograd, 2013.
265. Rehabilitacije i manipulacije, Republika br. 556-557, Beograd, 2013.
266. Srbija umorna od sebe, Republika br. 558-559, Beograd, 2013.
267. Milanski ili niki edikt cara Konstantina, Republika br. 560563, Beograd, 2013.
268. Milanski edikt i komentari, Politikon br. 6, Novi Sad, 2013.
269. Car Konstantin u novom istorijskom ogledalu, Republika br.
564-565, Beograd, 2014.
270. Nedovrene ispovesti Borisa Tadia, Republika br. 564-565,
Beograd, 2014.
271. Pod senkom velikog brata, Republika br. 568-569, Beograd, 2014.
272. Putevi i stramputice klerikalizma, Republika br. 568-569,
Beograd, 2014.
273. Ruska bratska pomo, Republika br. 570-571, Beograd, 2014.
274. Beogradska uskrnja razglednica, Republika br. 570-571,
Beograd, 2014.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

233

275. Senke varljivog prolea beogradskog, Republika br. 570-571,


Beograd, 2014.
276.V.V. Putinu pohvala uz jednu opasku, Republika br. 572-573,
Beograd, 2014.
277. Iz Rima s velikom nadom, Danas, Beograd, april 2014.
Nagrade i priznanja:
Dobitnik nagrade Konstantin Obradovi za 2007. godinu,
za unapreenje kulture i ljudskih prava, Beograd, 09.12.2007.
Dobitnik novinarske nagrade Duan Bogavac, za etiku i
hrabrost, Beograd, 22.10.2008.
Dobitnik Vukove povelje za 2008. godinu, za vrhunska
ostvarenja u istraivanju nacionalne kulture i pedagoke batine,
Loznica-Beograd, 08.11.2008.
Dobitnik Posebnog priznanja Nezavisnog drutva novinara
Vojvodine iz Novog Sada pod pokroviteljstvom Skuptine AP Vojvodine
i predsednika Vlade AP Vojvodine, za promovisanje tolerancije,
multikulturalizma, interkulturalnog i interetnikog dijaloga, Baka
Topola, 16.11.2011.
Dobitnik nagrade Dobar primer Novog optimizma za
2014. godinu (posthumno) Pokreta Novi optimizam iz Zrenjanina,
na Meunarodni dan ljudskih prava, kao dobar primer pojedinca
zajednici i drutvu, a zbog svog delovanja i zalaganja za vrednosti
koje su jasno izraene u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima,
Zrenjanin, 10.12.2014.
***

234

Mirko orevi

Diplomirao na Filolokom fakultetu u Beogradu 1964 godine,


na grupi Jugoslovenska i opta knjievnost i stekao zvanje profesora
Jugoslovenske i opte knjievnosti.
Godine 1975 zavrio trei stepen studija na Filolokom fakultetu
u Beogradu i stekao akademski stepen magistra filolokih nauka.
Govorio je i pisao ruski i francuski jezik.
Dugogodinji knjievni kritiar (od 1969 god.): u NIN-u,
Knjievnim novinama, Knjievnoj kritici, Knjievnosti, Knjievnoj rei,
Savremeniku, Kulturi, Letopisu matice srpske, Izrazu, itd.
lan Foruma pisaca u Beogradu od 2000. godine.
lan PEN kluba (meunarodno udruenje knjievnika), od 4.
juna 2004. godine.
Saradnik mnogih asopisa i novina u zemlji i u inostranstvu:
Republika (stalni saradnik od 1993 do 2014 godine), Danas, Naa
borba, Vreme, Nin, Sremske novine, Monitor, Reporter, Odgovor, Svetlost,
Politika, Knjievna re, Savremenik, Knjievnost, Delo, Kultura, Bosna
forum, Dijalog, Zarez, Crnogorski knjievni list, Helsinke sveske, Helsinka
povelja, Graanski list, Zbornik, Svjetlo rijei, Srpski Sion, Dnevnik,
Bosansko-hercegovaki dani, Crta, Mladina, Gordogan, Informator,
Peat i Beton - dodaci Danasa, Novosti 8, Borba, Limes plus, Hlas Ludu,
Hrvatska rije, Evropa, Evropske sveske, Sarajevsko osloboenje, OuestFrance, Nuova Europa, Gazada, Esprit, Ruska misao, itd.
Saradnik Peanika od 2003. godine do danas, i
Autonomije od 2011. godine do danas.
Uesnik na mnogim meunarodnim simpozijumima i
naunim skupovima u zemlji i u inostranstvu: u Parizu, Strazburu,
Beu, Rimu, Vatikanu, Milanu, Vienci, Veneciji, Ljubljani, Zagrebu,
Beogradu, Sarajevu, Mariboru, Subotici, Podgorici, Osijeku, Opatiji,
Baru, Niu, itd.

NEGATIVNA SVETOSAVSKA PARALIPOMENA

235

***
Zadruga Res Publica i izdavako preduzee MostArt zapoeli
su projekat izdavanja svih tekstova Mirka orevia objavljenih u listu
Republika. Prva knjiga, ta itate ?, koja sadri prevode i prikaze knjiga,
objavljena je 2015. godine (priredio Dragan Stojkovi).

Mirko orevi

236

CIP -
,
316:929 orevi M.
271.2-36:929 Sava, sveti
,
Negativna svetosavska paralipomena / Mirko orevi;
Prireivai: Pavel Domonji, Ksenija orevi Lonard. - Novi Sad:
Vojvoanska politikoloka asocijacija, 2015 (Novi Sad : Tampograf). 239 str. : 21 cm.- (Edicija Politeja; knj.3)
Tira 200.- Bibliografija
ISBN 978-86-89611-06-9
a) , (1938-2014) b) -
COBISS.SR-ID301905671