Antarktik - Paket aranman na Antarktiku

Komercijalni turizam na Antarktiku poeo je jo 1957. godine, a

ozbiljnije se razvio 1969. Te godine, Lars-Eric Linblad je svojim
brodom Lindblad Explorer, specijalno napravljenim za tu svrhu,
organizovano poveo turiste na Antarktik. Njegova deviza bila je
"Ne moe zatititi prirodu koju ne poznaje".

Turisti na Antarktik dolaze u glavnom da bi videli spektakularni pejza,

divlje ivotinje i mesta gde su kampovali rani istraivai. Mala, ali sve
vea manjina insistira na drugim aktivnostima skakanje s
padobranom, alpinizam, surfovanje, ronjenje, nordijsko skijanje.
Organizovane kole ronjenja poee ve sledee godine.
Antarktik je jedino mesto na svetu gde nikada nije bilo rata, gde je
okolina u potpunosti zatiena, i gde su nauna istraivanja prioritet. To
je istovremeno najvii, najhladniji i najvetrovitiji kontinent.
Ali, tamo nije toliko hladno kao to se misli. Prema vremenskoj
prognozi za ovu nedelju, poslednju nedelju oktobra, vreme na

najisturenijem poluostrvu Faraday ne razlikuje se mnogo od

beogradske zime. Bie umereno oblano, dnevna temperatura oko
nule, a nou ne hladnije od minus 10. Pada slab sneg, a vetra gotovo
da nema. Dodue, na samom junom polu, temperatura zimi padne i do
minus 70.

Navala turista

Brod Lindblad Explorer kojim je 1969. organizovan prvi paket aranman na Antarktiku

Danas na Antarktik ode skoro 30,000 turista godinje, i taj broj

neprekidno raste. Da bi sauvali prirodu od zagaenja, sedam privatnih
operatera osnovalo je Meunarodnu asocijaciju turistikih operatera na
Antarktiku (IAATO) koja je postavila najvie mogue standarde za
putovanje u ovaj najdelikatniji deo planete.
Ipak, Koalicija za Antarktik i Juni Okean, koja prati uticaj turizma na
prirodu na Antarktiku, nedavno je zatraila da se broj turistikih tura i
zvanino ogranii kako bi se sauvala prirodna okolina.
Godine 2003. British Antarctic Survey je predvideo da e do kraja
decenije broj turista na godinjem nivou dostii 27,000. Meutim, ve
prole godine ta cifra se popela na 28,000, i ako nastavi ovim tempom

do 2010. moe dostii 80,000.

Konsultant u Koaliciji, Alan Hemings, kae: "Nismo protiv turizma.
Operateri koji dovode turiste savreno vode rauna da za sobom ne
ostavljaju otpad. Ali moramo vodimo rauna da u bliskoj budunosti
helikopteri i avioni ne ponu previe da zagauju prirodu."

Avionom ili brodom?

I danas veina turista na Antarktik dolazi brodom, mada se deava da

stiu i avionom preko Australije ili June Amerike.
Australijska kompanijaAntarctica Flights svake godine organizuje let
iznad Antarktika. Ove godine polasci su 31. decembra i 18. februara, iz
Sidneja i Melburna.
Sedita su organizovana u sedam klasa. U prvoj klasi za 3250 eura
dobijate stalno mesto pored prozora, a sedita mogu da se pretvore u
pravi krevet. Najjeftinija, ekonomska klasa u centralnom koridoru
aviona, gde ete imati loiji pogled i gde sedita ne mogu da se rotiraju,
kota 560 eura. Polazak je ujutro, povratak uvee.

Ipak, glavni doivljaj je obilazak obale brodom i povremeno,

vieasovno iskrcavanje na kopno. Glavne kompanije koje organizuju
ekskurzije
na
Antarktik
su Mountain
Travel
Sobek, Quark
Expedition i Discover the World.
Ali operateri se gomilaju. Jedan brod ileanske ratne mornarice
preimenovan je u Antarctic Dream, i renoviran tako da ima udobne
dvokrevetne kabine koje mogu da prime 84 turista. Prvi polazak je 24.
oktobra, a do kraja leta june hemisfere bie organizovano jo 17
putovanja.

Otkrijte svet za 4,000 eura

Za Antarctic Dream ste zakasnili, ali Discover the World organizjje prvi
polazak na Antarktik ve 8. novembra.
Ceo aranman s punim pansionom, 12 dana u dvokrevetnoj kabini na
donjoj palubi broda Orlova kota 3,320 eura. Na to dodajte jo 1,100
eura za put od Londona do najjunijeg grada na planeti, Ushuaia,
odakle brod polazi.
Pie Uro Velikovi