Atmosferski elektricitet

Uvod

Labaratorijski opiti su pokazali da kada vodene kapi sa neznatnim primesama padaju

na komadiće leda, onda one dobijaju pozitivni a led negativni naboj. Takav proces ali mnogo
slozeniji i u ogromnim razmerama dogaña se i u olujnim oblacima. Oni imaju u bazi vecinom
negativni naboj, a u visim delovima pozitivni, mada to nije opste pravilo. Osmatranjem je
utvrñeno da oko 5% oblaka imaju suprotan elektricni naboj, a ima i takvih oblaka koji imaju
tri zone naboja: + u najvisim delovima oblaka, - u sredini i + u bazi oblaka.

Kada je u abzi oblaka negativan naboj, tada se prema njemu, na zemljistu koncentrise +
naboj. U suprotnom slucaju, kada baza oblaka ima + naboj, na zemljistu ispod njega
koncentrisace se - naboj, ali jos vise povecan. Ta oblast indukovanih nabojsa krece se po
Zemljinoj povrsini kao "električna senka" olujnog oblaka iznad nje.

U srednjovjekovnoj Evropi zbog munja je biti zvonar u crkvi bilo izuzetno opasno.
Tokom oluja s grmljavinom bio je običaj da se zvoni što jače jer se smatralo da će se time
spriječiti da munje udare u vrh crkvenog tornja. Verovalo se da zvonjava rasteruje zle duhove
koji vatrom žele uništiti crkvu, a mislilo se i da buka zvonjave lomi munje. O tome i danas
svedoče natpisi „Fulgura frango“ (Ja lomim munje) na srednjovekovnim zvonima. Od 1753.
Do 1786. godine u Francuskoj su munje 386 puta udarile u crkvene tornjeve. U navedenom
razdoblju u Francuskoj su, nastojeći „slomiti“ munje zvonjavom, nastradala 103 zvonara.
Znači da je skoro svaka treća munja koja je udarila u neku crkvu bila za nekoga kobna. Te
katastrofalne brojke dovele su do toga da je francuska vlada 1786. zabranila zvonjavu tokom
grmljavine.

Munja se pojavljuje tek kada razlika elektricnog potencijala izmeñu olujnog oblaka i
zemljista dostigne 1-3 000 000 000 volti i tada vazduh nije u stanju da spreci delimicno ili
potpuno elektricno praznjenje oblaka.

1
Atmosferski elektricitet

Zaključak

Prestanak padavina je takoñe povezan sa "otkucajima" munja. Naime, zadatak

gromobrana je sledeći: kad se iznad zgrade sa gromobranom nalazi nepogodski oblak, onda
elektricitet suprotne vrste koji je nastao influencijom na šiljku gromobrana usled velike
električne gustine, može izazvati lagano električno pražnjenje nepogodskog oblaka i time
sprečiti udar groma. Ako električni napon oblaka naglo poraste, usled nagomilanog
elektriciteta, onda se ne može njegov elektricitet prazniti dejstvom šiljka na gromobranu i
grom će udariti u njegov prijemnik, a otud kroz odvodnik biće odveden u zemlju. Tada se
može primetiti da se količina padavina menja i to u zavisnosti od ponašanja naelektrisanja.

Nakon merenja, jasniji su nam Teslini principi ureñaja za kontrolisanje vremena.

Da je kojim slučajem Tesla, poziveo barem jos deceniju, zasigurno mi danas umesto
džinovkish brana koje menjaju iskonske prirodne pejsaze imali "elektrane" koje koriste
električnu struju iz olujnih oblaka ili bi mogli sami da "indukujemo" te oblake. No, ostaje nada
da ce se to uskoro ostvariti, cime bi se "glad" ljudi .za energijjom narocito cistom donekle
"utolio"!

17
Atmosferski elektricitet

Literatura

Milosavljević M. ,,Meteorologija'', Beograd, Libis, 1953.

Mirčić, S., Atmosferske pojave, Edukacija, Kragujevac, 1998.
Grupa autora, Enciklopedija, Knjiga, Zagreb, 1997.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85.
http://akademac.info-atmosfera-1222%g%g5

18
Atmosferski elektricitet

Sadržaj

Uvod ............................................................................................................................................ 1
Stvaranje električnog potencijala u vazduhu ............................................................................... 2
Atmosferski elektricitet i njegovi pojavni oblici ......................................................................... 7
Munja ....................................................................................................................................... 7
Nastanak atmosferskog elektriciteta .......................................................................................... 10
Električno pražnjenje ............................................................................................................. 11
Zaštita objekata na zemlji od atmosferskog pražnjenja ............................................................. 13
Atmosferski elektricitet i savremeni način života ..................................................................... 15
Zaključak ................................................................................................................................... 17
Literatura ................................................................................................................................... 18

19