DOKTOR FIZIKE MIHAJLO PRAVICA IZ LAS VEGASA – U ŽIVOM KONTAKTU IZMEĐU

SVOJE DOMOVINE I SVOJE POSTOJBINE

 

STAZOM DJEDA GOJKA

 
Mihajlo (Michael) Pravica netipičan je za treću generaciju Hercegovaca u SAD. On ne samo da
solidno govori i piše na našem jeziku, nego se, do danas, tri puta ogrijao na ognjištu svojih
predaka u Bjelaču kod Trebinja.
Tako aktivan odnos prema svojoj „postojbini“,
uglavnom, djelo je njegove imaginacije, jer, kako
kaže, njegovi roditelji su željeli da on bude prvi pravi
Amerikanac u porodici pa ga zato nisu puno ni učili
našem jeziku. Iako je prethodno učio godinu dana
ruski na Chaltechu (Kalifornijski tehnološki institut), a
prošao je i jedan kurs srpskog na  Harvardu, znao je
„samo nekoliko riječi“ kad je 1988. prvi put došao u
Jugoslaviju.
Pomalo neobično, Mihajlova porodica u „dva koraka“
ili iz dva pokušaja dohvatila se Amerike...
- Prvi, u Ameriku došao je moj prodjed Jošo. Živio je
ovamo oko 20 godina i onda se vratio u otadžbinu.
Mihajlo u svojoj laboratoriji Oženio se sa četrdeset godina mojom prabakom iz
porodice Paranos koja je tada imala samo
osamnaest. Nakon nekog vremena, za njim, u Ameriku pošli su drugi...
Iako je, dakle, nekoliko puta putovao u Ameriku, nejasno je zašto se djed vratio? Ni Mihajlo nema
odgovora. Ipak, nije teško pretpostaviti da je on svojim „američkim pričama“, mlađe članove
porodice „natjerao“ da kupe kartu za Ameriku...
 
PRVA iseljenička generacija iz ovog ogranka porodice Pravica (dakle, Mihajlov djed i baba),
živjeli su u nekoliko kanadskih gradova (Noranda - Quebec, Port Arthur – Ontario...), ali najviše
su vremena proveli u Hamiltonu. Tamo su umrli, tamo su i sahranjeni. Tako, i Mihajlovi roditelji
rodili su se u Kanadi. I sa majkine strane, Mihajlov djed i baba, takođe, živjeli su na nekoliko
kanadskih adresa. Život su završili u Niagara Fals, tamo su i sahranjeni. 
- Ja sam ih često posjećivao - sjeća se Mihajlo - pogotovo kao dijete i mlad čovjek. S njima sam
proveo divne trenutke i to sam dobro zapamtio. Od njih sam malo naučio jezik, upoznao sam se
sa njihovim tradicionalnim načinom života, sa njihovom hranom, sa njihovim načinom
razmišljanja, sa njihovom životnom filozofijom.
Taj dio svog života Mihajlo i danas smatra dragocjenim iskustvom jer je imao živ kontakt sa
„Starom Generacijom“...
- Da, to je nezaboravno, oni su pripadali tim starim generacijama, generacijama kojih više nema.
Sa tim generacijama mnogo smo izgubili. Oni su bili pravi ljudi, pravi narod - so naše zemlje.
Njihova životna filozofija bila je više nego jednostavna...
- Potpno su se posvetili svojoj djeci, radili su samo za njih, sve to sa namjerom da djeca imaju
više nego što su oni (roditelji) imali. Željeli su da im stvore izvjesniju i bolju budućnost. Otac mi je
uvijek govorio: "Svaka generacija mora da ide naprijed".
To je bio njegov cilj i njegovo duboko uvjerenje.
 
O SVOM djedu Gojku - Mihajlo priča sa posebnim poštovanjem... 
- Moj djed Gojko imao je veliku želju da uči, želio je da ide u gimnaziju a onda na fakultet.  Ne
znam da li je sve to tačno, ali ja sam tako čuo. Njegov san je bio da ide u neku „Kraljevsku školu“.
Pričali su da je Gojko bio toliko željan znanja da je, i kad bi čuvao ovce, nosio knjigu sa sobom i
čitao. Dok su se njegovi drugovi okolo igrali, on bi čitao. To mi je pričala rodbina kad sam bio u
Trebinju.
Gojko je, nema sumnje, bio netipična osoba i za ondašnju Hercegovinu. Izgleda da se prilično
ozbiljno bavio i književnošću. Mihajlu su njegovi rođaci u Trebinju pričali da je Gojko napisao i
jednu dramu ili neki drugi, nije izvjesno kakav - tekst za pozorište.
- Ja sam 1988. posjetio jednu stariju ženu iz porodice Pravica i ona mi je rekla da je željela da
bude glumica u toj predstavi koju je Gojko napisao. Plakala je kad me vidjela i kad mi je sve to
ispričala. Gojko je bio najstariji sin, njegov otac je želio da Gojko ostane „na zemlji“ i da više ne
ide u školu. Gojko to nije mogao prihvatiti, bio je vrlo ljut. Kad mu je otac umro, moj djed Gojko
odmah je otišao (oko 1925. godine) i nikad se više nije vratio. Isto tako, moj djed po majci, Mane,
otišao je 1925. a njegova supruga Draga je došla sedam godina kasnije.

O GOJKU, u Mihajlovoj porodici ostaće zapamćeno još nekoliko detalja...

-  Moj djed Gojko nikad nije pio alkohol.  Hvala Bogu, na moju veliku korist, niko od mojih, ni baba
ni deda, nije pušio. (Meni dim smeta, imam otežanu disanje kad neko u blizini puši.)
 
MIHAJLO se rodio u Čikagu 1966. godine.
U Čikagu je završio  gimnaziju a onda je
počeo da studira fiziku i matematiku na
Institutu Caltech (California Institute of
Technology) u Pasadeni. Taj period, iz
više razloga, kasnije će biti važan za
njega.
Mihajlu, očito, nauka nikad nije
predstavljala veliki problem.
Najvjerovatnije se rodio sa znatiželjom
svog djeda Gojka i ustrajnošću svog oca
Velimira koji je i danas, u svojoj 77 godini,
profesor na fakultetu.
 
Mihajlo sa svojom porodicom u Las Vegasu DIO te porodične akademske atmosfere
je njegova sestra Kristina, advokat u Los
Anđelesu, njegov brat Stevo, profesor hemije koji je magistrirao biznis i predaje u jednoj gimnaziji
u Čikagu, ali i njegov prvi rođak David Pravica koji je profesor primijenjene matematike na East
Carolina University. Napisao je knjigu „Matematičko modeliranje“.  Stariji je od Mihajla i baš zato
inspirisao ga je da se počne baviti naukom. I Davidova sestra Tamara dobila je doktorat iz
filozofije na Univerzitetu u Torontu. 
 
POŠTO je magistrirao na Harvardu, na istom Univerzitetu, Mihajlu su se otvorila još jedna vrata –
dobio je doktorat iz eksperimentalne fizike. Njegova doktorska teza bila je „Nuklearna magnetna
rezonansa hidrogena pod velikim pritiskom“  (1998).
Kada je doktorirao, Mihajlo se oženio, i godinu dana proveo u Nenj Jork City-ju.
- Radio sam u jednoj biofizičkoj firmi koja se zvala „Nanodinamika“.  Međutim, i ja, kao i drugi u
mojoj familiji, malo sam više bio za akademsku karijeru. Tako, našao sam posao kao asistent-
profesor u Las Vegasu - Novi Meksiko (Nenj Mexico Highlands University). Moja supruga tamo je
našla posao kao profesor engleske književnosti.
Na Univerzitetu Mihajlo je proveo četiri godine. Bio je „šef“ četiri odjela (kompjuteri, fizika,
matematika, i inžinjerstvo), ali, ipak, odlučio je da potraži neki drugi posao...
- Želio sam da radim malo više na eksperimentalnom polju. Tako, dobio sam posao na
Universitetu u Nevadi (UNLV), u onom drugom, većem Las Vegasu.  I ja i moja porodica tamo
smo od 2003. godine.
U međuvremenu, Mihajlo je napredovao u nauci, i već je dobio zvanje vanrednog profesora.
Inače, o onom što Mihajlo izučava često mogu da se vide više nego zanimljive emisije na TV.
Njegovo naučno polje vezano je za ponašanje raznih materijala kada se izlože velikom pritisku,
visokoj temperaturi, i velikom radioaktivnom zračenju. Mihajlo traži odgovore na veoma složena
pitanja. Zanima ga, na primjer, šta se tačno deševa prilikom nuklearne eksplozije. Na sve te teme
objavio je oko 50 radova u uglednim naučnim časopisima. 
 
SVAKODNEVNO, u misaonom je kontaktu sa najrazornijim sredstvima...
- Izučavam najjače eksplozive (TATB, HMH, PETN, FOX7), hidrokarbide, elektro materijale (AlN),
i oksidajzere (KclO3).  Mnoge svoje eksperimente izvodim u Čikagu gdje se koristim najjačim
rentgenskim zračenjem u Americi (Advanced Photon Source) i u Long Island (Brookhaven
National Laboratory). Imam na raspolaganju i optičku spektroskopsku  laboratoriju u Las Vegasu.
Ukratko, Mihajla zanima ona „božanska hemija“, nešto što je iznad ljudskog iskustva. Zanima ga,
naravno, šta se dešava kada se sve
JEZIK PRADJEDOVA – I U ČETVRTOJ GENERACIJI one visoke vrijednosti kombinuju.
Inspiriše ga to što je mnogo toga u
zemlji nastalo baš u takvim
Mihajlo je, rekoh, netipičan predstavnik treće generacije i po
tome što govori i što je sačuvao interes za jezik svojih „nenormalnim“ uslovima (pod
predaka. Razloga za takav odnos prema jeziku sigurno je pritiscima većim od 100 kPa).
mnogo, ali jedan nije baš svakodnevan. Naime, Mihajlo kaže Naravno, nije samo u pitanju
da je, kada je naučio srpski, poboljšao i svoju komunikaciju nafta... 
na engleskom jeziku (!?) Sve to što radi i proučava Mihajlo
Zahvaljujući njegovom interesovanju za jezik, i predstavnici predaje na Univerzitetu (UNLV) u
četvrte generacije u porodici Pravica (Nikola, Luka i Natalija) okviru predmeta Opšta fizika za
imaju velike šanse da nauče i sačuvaju jezik svojih studente i postdiplomce. Naravno,
pradjedova. Mihajlova supruga Marija učila je srpski i na
ponekad se sjeti da ispod i ispred
fakultetu, jer joj je to bilo potrebno za doktorat.
Ipak, ni u Mihajlovoj porodici srpski se ne govori često. svega, u neku ruku, stoji njegov
- Govorimo samo onda kada želimo da nešto o čemu pričamo otac i Chaltech njegove mladosti.
djeca na razumiju. - Moj otac Velimir danas ima 77
Mihajlo uglavnom „praktikuje“ naš jezik kad ode u srpsku godina a još predaje hemiju u
crkvu u Las Vegasu. Progovori po koju riječ kad se druži sa Čikagu.  Dobio je nagradu kao
Srbima i tu, uz crkvu, i bilo gdje drugo u Americi. najbolji profesor na svom fakultetu
- U trećoj generaciji ljudi uglavnom ne govore srpski. Ja sam (Wright College), on rukovodi
u tom smislu izuzetak.  Imam prijatelje iz te treće generacije Odjelom fizičkih nauka. Ponosim se
koji bi htjeli da uče, i ja im pomažem, ali ne baš često. Na taj
njime. Dok sam bio dijete, dosta
način teško se uči, čak i kad se plate instruktori. Zbog toga,
ljudi u trećoj generaciji uglavnom znaju po nekoliko riječi sam od njega naučio, pričao mi je o
(slava, Božić, tamburica, dobar dan, do viđenja itd).  tome kako funkcioniše naš svijet. Ja
Da li će jezik pradjedova govoriti i četvrta generacija u sam uvijek imao pitanje a moj otac
porodici Pravica? je uvijek imao odgovor.
- Moje troje djece zna tek po nekoliko riječi na srpskom - kaže I Mihajlova majka, koja je bila
Mihajlo – a to su naučili kad smo bili u Jugoslaviji.  Bilo je medicinska sestra, dosta mu je
zaista lijepo i smiješno kad su se oni igrali sa djecom naše pomagala u učenju, međutim,
rodbine u Šumadiji (u ljeto 2009). Oni ne znaju srpski a posebna priča je Univerzitet
njihovi rođaci ne znaju engleski?! Ipak, lijepo su se igrali!  Oni
Chaltech. Zašto? 
imaju želju da nauče više. Videjećemo kako će to ići u
budućnosti.  - Zato što je Chaltech bio za fiziku
jedan od najboljih fakulteta na
svijetu. Na primjer, Richard
Feunman, koji je dobio Nobelovu nagradu, tamo je bio profesor. Nikada neću zaboraviti vrijeme
koje sam tamo proveo. U Chaltechu, na primjer, ja sam pronašao novi kvantum-mehanički efekat
koji se u nauci zove "ALTADENA EFFECT".
Još ima razloga, svog kojih je Chaltech Mihajlov stalni i nerazdvojni pratilac...
-  Kad sam završio Chaltech, dobio sam stipendiju da proučim istoriju svoje porodice u
Jugoslaviji. To me inače uvijek interesovalo jer sam želio da saznam ko sam i odakle sam? Često
sam se pitao: ko sam ja?  Ko su bili moji prodjedovi? Kako su živjeli u svoje vrijeme? Zašto su
moji baba i djed otišli iz starog kraja? Šta ih je pokrenulo?
Nošen tim pitanjima, Mihajlo je prvi put otputovao u Evropu 1988. godine. U Trebinju tri sedmice
proveo je kod rođaka Laza Rađena, a u Jugoslaviji - cijelo ljeto. 
- Trebinje je za mene jedan od najljepših gradova na svijetu.  Isto tako, i trebinjski narod. Na
žalost, došao vam je taj građanski rat.  Kad sam bio post-diplomac na Harvardu bojao sam se da
putujem u Jugoslaviju. Tada sam radio i svoju doktorsku disertaciju. Ali, kasnije, u septembru
2007. govorio sam na jednoj konferenciji u Kataniji na Siciliji (Airapt Conference) i onda sam
iskoristio tu priliku i za vikend doletjeo u Dubrovnik. Tamo me dočekala moja rodbina. I tada –
proveo sam tri dana u Trebinju.
 
KADA je dobio stalni posao na fakultetu, Mihajlo je to na neobičan način proslavio sa svojom
porodicom.
- Svi smo poletjeli za Beograd, a iz Beograda za Tivat. U Tivtu moj tast je platio neki "kombi" koji
nas je prevezao u Trebinje. Tada, moje troje djece prvi put je vidjelo odakle potiču, otkud je
njihova krv. Sa svojim najstarijim sinom Nikolom prenoćio sam u kući u kojoj se Gojko rodio, a
moj tast i ostali vratili su se u Tivat.  Idućeg dana, Nikola i ja, išli smo pješke od Bjelača do Trebi-
nja.
Pitao sam se zašto, iako znam da na ovakva pitanja obično jasnih odgovora nema.
- Da, to zaista teško mogu da objasnim, ali meni je toliko drago što smo nas dvoje to zajedno
uradili,  što smo išli pješke tih šest kilometara kojim je moj djed Gojko prošao sigurno mnogo
puta. I kad sam bio u Trebinju 1988. dosta sam puta pretrčao taj put. 
PUT koga Mihajlo u Americi prelazi teško da će neko za njim «pretrčati». On se danas ne bavi
samo tom „visokom“ naukom. Uz svoj naučni rad, i sveopšti aktivizam karakterističan za njega,
ima ambiciju da nauku približi običnim ljudima, onim kojim mnogi zakoni fizike nisu jasni. Sve to
samo zato da bi pokazao koliko je fizika važna za naš život. U takvoj namjeri, na Radiju Las
Vegas dao je zapažen intervju o Nikoli Tesli.
Uz stalno učenje i istraživanje, Mihajlo se bavi  biciklizmom na duge rute, planinarenjem (peo se
na izazovne vrhove kao što su Red rock, Hermit's Peak, Pike's Peak, Mt. Charleston, Diamond
Head, Mt. Major itd.), a svira i violinu u Las Vegas (NM)/NMHU orchestra...
 
 
NEDJELJKO MARIĆ
Januar 2011.