De Cong Stareiina manastira Soolin

SAOUNSKI CI GUN

Kontrolisonjeiivotne enf!rgije

Vide/o 2002

SADRZAJ

Napomena aurora . . . . . . . . . 8

Predgovor . . . . . . . . . . . . . 9

Kratka biografi]a uCitelja De Canga I I

I. OPSTI OPIS. . . . . 13

Klasifikacija. . . . . . . 14

UNUTRASNJE VEZBE. 15

SPOLJASNJE VEZBE. . 15

OSOBIf\IE . . . . . . . 16

OSOBINE TRENINGA . 16

SPECIFI(:NOSTI KOD IZVODJENJA VEZBI . 17

OSNOVNI PRINCIPI . . . . 18

T raktati iz borilaclkih vestina 18

Mirovanje . . . . . . . . . . 19

Opustanje . . . . . . . . . . 21

Uravnoteienost i painja juans; . 22

Doslednost. . . 23

Trikratne veibe . . . . . . . 23

Jutarnje vezbe . . . . . . . . 24

Veibe usred dana (u podne) . 24

Veibe pod zvezdama. . . . . . 25

OSNOVNE PREPORUKE ZA IZVODENJE VEZBI . 26

Unutrasn]e veibe . . . . 26

Spoliasnje veibe . . . . . . . . . . . . . . 27

Pridrivanje uslova . . . . . . . . . .. . . 28

Pokretanje energije (:1. . . . . . . . . . . 30

Cetvorostis]e -tajna pokretanje energije (:1 30

ZAI'1ENA ENERGIJE (:1 - HUAN-(:IJEI'1. . 33

Energija (:1 se koncentrise u polju cinobera tan tijen 34

Energija Ci napusta polje cinobera . . . . . . . . 36

Um treba da se skoncentrise u polju cinobera. 37

Rernecenje pokreta, zasto] energije (:i

i njihovo kor!_govanje·v• • • • • • 39

2. UNUTRASNJE VEZBE . . . . 40

Sedeci stavovi . . . . . . . . . . 40

Sedenje sa ispravljenom kicrnom. 40

Stay polulotos. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ., 41 Stay lotos .. . . . . . . . . . .'. . . . . . . . . . . ., 42 Stay cvece u vazni ~a-hua-!i. . . . . . . . . . . . . . ., 44 STOJECI ST AV . . ., . . . . . . . . . . . . . . . . .. 45 Stay tri kruga, . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 45 LEZECE STAVOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 46 Stay, Ideci na ledjima. . . . .. . . . . . . . . . . . .. 46 Stay, lefeci na bok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 46 3. SPOLJASNJE VEZBE . . . • ., " .. . . . . .. . . ., 48 Vefba za ekstremitete: . . . . . . . . . . . . . . . . .. 49

Vetar Ijulja vrbu " . . 49

Dijamantska pesnica . . . . . . . '. . .' • . . . . . . . . . 51 Metalni prst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 53 Ovladavanje srcem i umom iii sin-i-ba. . . . . . . . . .. 54 VEZBE ZA POSTIZANJE LAKOCE: . . . . . . . . . .. 56 Tajne boksa. I. ' •••••••• ; •••••••• : •• •• 56 HILJADU DZINA NA NOGAMA. . . . . . . . . . . .'. 57 Noge koje lzlecu kao perce. . . . ; . . . . . . . . . .. 57 SKOK IZ PESCANE JAME . . . . . . . . . . . . . . .. 60 Uzletanje uz pornoc motke . . . . . . . . . . . . . . .. 60 VEZBE ZA CVRSTINU . . . " . . . . . . . .. . . .. 62 Probi;anje zida prstima . . . . . . . . .. . . . . . . ., 64

T ajne boksa , . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 64

Udaranje prstima u ol;u!teni proso. . . . . . . . . . . ;65 Udaranje prstom u pesak . . . . . . . . . . . . . . . .. 65 Udaranje u metalne opiljke . . . . . . . . . . . . , . ., 66 Probijanje zida prstima . . . . . . . . . . . . . . . . ., 66

Metodika vefban;a , . . . . . .. 67

LOMLJENJE CIGLE DLANOM. . . . . . . . . . . . .. 68 .

Tajneboksa , 68

VELBANJE U SOBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 69 VEZBE NA OTVORENOM PROSTORU. . . . . . . .. 70 UDARCI PO DRVENOJ LUTKI. . . . . . . . . . . . .. 7·1 LOMLJENJE KAMENA PESNICOM. . . . . . . . . ... 72 VUBANJE ZA RAZBIJANJE KAMENJA GLAVOM. . .. 74 ... IZUCAVANJE PRINCIPA. . . . . . . . . . . . . . .. 75 PRA VILNO SHVAT ANJE TERMINA DISANJE ·CI. . .. 75

RAZVOJ I TRENIRANjE ENERGljE tl. . . . . . . . . .. 76 Razvoj energlje cr . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 77 Trenlra'nJe energiJe tl . . . . . . . . .. . . . . . . . .. 77 POKRETANjE ENERGljE tl I NjENO KORI~CENjE . .. 79 KONKRETNA METODIKA TRENIRANjA . . . . . . .. 80 Prva stlhotvorna tjana . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 81 Druga stlhotvorna taJna . . . . . . . . . . . . . . . . .. 82 ENERGljA til SNAGA LI . . . . . . . . . . . . . . . .. 82 PREDELI KRVI I ENERGljE tl . . . . . . . . . . . . .. 83 Na~ln za shvatanje neophodnostl zadrhvanJa energlJe cr . 8-4 Metodika udlsanja I Izdlsanja u vezl

sa kretanjem I mlrovanjem . . . . . . . . . . . . . . . .. 85 METODIKA UDISAjA I IZDISAjA KOD tl - GUNA . .. 88 Ve!be za le~enje I borlla~ke ve!be u tlgunu. . . . . . .. 92 OSNOVNI PRINCIPI UPRAVLjANjA ENERGljOM tl .. 93 VEZBANjE tl GUNA I LEtENjE BOLESTI . . . . . . .. 94 Kanall I meridljanl Dlln-lo tl guna. . . '. . . . . . . . .. 95

PRILOG I ..... . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 97

Nabrajanje 72 vrste laollnsklh borlla~koh veltlna . . . .. 97 72 vrste laollnsklh borila~koh veltlna . . . . . . . . . .. 99 ~aollnske metode za ostvarenje dugove~riostl . . . . . . . 102 MIROVANjE DZIN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Medltaclja u mlrovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

UMIRIVANjE SRCA . . . . . . . . .. 103

MIR UMA 104

PROSTA ISHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

POVRCE 104

NAPICI lOS

STALNO HODANjE. . . . . . . . . . . . . . . . . . .. 106

P.RIMENA PRIRODNOG OZDRAVLjENjA 106

POLIVANJE HLADNOM VODOM 107

SUNtANJE 108

VEZBANJE BORILAtKIH VE~TINA. . . . . 108

OAUTORU 110

Klneske merne jedlnlcl . . . . . . . . . . . . . . .. I II Klneskl raspored asova u toku notl. . . . . . . . . . .. I I I Rani klneskl (budlstl~kl) patrljarsl u Klnl . . . . . . . . .. I 12

T radiciju preneo: Zakonoucitelj De Cang Materijal izlofili: De Cang, De Jan, Huan Vej Kratak sadrza]:

Saolinska skola za upravljanje energijom Ci gun predsravi]a vazan sastavni dec saolinske tradicije borilackih vestina.

PRfDGOVOR

De Cang U pocetku proleca godine guj ~aj (1983p)

Saolinska skola Ci guna je nastala kao rezultat iskustava, koja su stvorena u procesu teskih vefbi koje su izvodene od strane saolinskih monaha u toku I 100. godina. To je vredno kulturno naslede iz proslosti nase zemlje.

U saolinskoj skoli Ci gun vezbac stalno produbljuje stanje mira, a u miru trafi kretanje, kojim ostvaruje opstu kontrolu nad glavnim disanjem Diunci, zastitnirn disanjem Vaj - ci i izvornim disanjemJuan - Ci celog organizma. Postizanje mira stabilizuje duh, razvija unutraSnju prirodu, potpomafe profilaktiku. lecenje bolesti i postizanje dugovetnosti. Pravilno kretanje duha pomoci ce vefbacu da postane brz i snaian kao tigar, dace mu snagu, koja je u stanju i planinu da pomeri, Organsko povezivanje unutrasnjeg i spoliasnjeg se javlja kao osnovna osobina saolinske skole.

Posle objavljivanja knjige "Saolinski Ci gun", koja je bila napisana na osnovu materijala koji su ·Iicno predali poznati ucitelji saolinske tradicije Ci guna i nastavnika De Canga, ali i materijali koji su se odnosili

Ova knjiga nas upoznaje sa unutrasnjum tehnikama koje se koriste u lecenju organizma, razvoju (unutrasnje) prirode, lecenjem bolesti, i u spoljasnjirn tehnikama ko]e se koriste za [acan]e tetiva i kostiju, zadavanju udaraca, kod borbe izbliza. Osim toga istrafuju se principi saolinske skolc za upravljan]e

. energijom. Na kraju kniige pobrojano je 72 vrste saollnskih borilackih vestina, a pridodate su i neke saolinske metoda za postizanje dugovecnosti. Tradicija saolinske skole Ci guna je prenesena ad lICitelja iz proslosti. Ona treba da se vefba i danju i nocu, po vrucini i hladu, u toku tri decenije. I ako posedujes volju, rnoci ces da postignes pravo majstorstvo, tako da kao

. rezultat tvoga rada i gvozdena greda ce otanjiti kao igla za sivenje,

8

f)

na Ci gun, a koji su bili pozajmljeni od tradicionalnih traktata iz borilackih vestlna, mi smo dobili mnogo pisama citalaca iz raznih delova Kine u kojima su oni iznosili svoja korisna stanovista i davali korisne,iskrene savete. Koristeci pomoc citalaca, mi smo izvrSili neke korekcije u ovo] knjizi.

U vezi publikacije "Saollnskog Ci guna", imamo rnogucnost da izrazimo svoju duboku zahvalnost sirokim citalackim masama za iznete primemdbe.

Redak~ija.

10

Krotko biogrofijo uciteljo De Conga

Svetsko ime De Canga je Li Erhe, a nadimak - Hujisan, iii "Milostivi". Sada ima 78 godina. Roden je u provinciji Henan, okrug Denfen, u selu Dzodzuan, 'u blizini mesta Cenguan. Kada mu je bilo sest godina, on napusta svetovni fivot i postaje monah u manastiru Saolin. Monah Baj Suguan Hisang je bio njegov nastavnik medicine i borilackih vestina. De Cang je skroman; primeran u ucen]u. Njegove vrline su bile neosporne i nadaleko poznate. Ufivao je zaslufan autoritet u Kini i van njenih granica. Sada on postaje clan uprave budisticke asocijacije u Kini; prvi zamenik predsednika religiozne asocijacije budizma u provinciji Henan; clan stalnog komiteta polltickog konsultativnog saveta okruga Denfen; rukovodilac grupe za izucavan]e m~gucnosti borilackih vestina manastira Saolin u planini Sunsan; pocasni direktor skole borilacklh vestina manastira Saolin.

Od 1955. Godine De Cang je staresina manastira Saolin. Duboko je proucio saolinsku tradiciju Ci guna i nadrnasio sve u savladavanju ovlh tehnika. U

11

DeC~~h~g ~

tim godinama on je posebnu paznju poklanjao razradi unutrasnjih tehnika i daje licni doprinos spoljasno] sko~i. Bavi se iecenjern bolesnih, daje savete obolelima i Ci gunom leci hipertoniju, cir u zelucu, histeriju i druge bolesti.

Danas De Cang razvija borilacke vestlne u Saolinu i otkriva Ijudima bogatstvo kulturnog nasleda Kine.

12

I. OPSTI OPIS

Disajne vezbe Ci guna predstavljaju metode za ozdravljenje i [acanja organizma, stvorene u drevnosti u procesu proizvodnje i zivotne aktivnosti naroda. To je neprocenjivo nasledstvo drevne kulture Kine. T e metode imaju izuzetan utica] na coveka, [acaju njegov organizam, osujecuju bolesti i produzuju zivot.

Saolinske disajne vezbe predstavljaju originalne

metode, razvijene i usmerene ka postizanju

unutrasnjeg mira i spoljasnje Qi)lvetljivosti. T aj sistem u toku vekova je usavrsavan od strane monaha manastira Saolin. Njihovo uporno vefbanje ga pretvara u divno cvece u basti saolinsklh borilackih vestina.

Njihova hiljadugodisn]a praksa svedoci da primena unutrasnjih metoda ima ozdravljujuce dejstvo na Ijudski organizam. Osnovni cilj tih vezbi je normalizacija zivotne aktivnosti i postizanje ravnoteze izmedu Jina' Janga. Vezbe Ci guna prociscavaju i ozdravljuje sistem i meridijane dfln-loa, regulisu ravnotefu izmedu energije Ci i krvi, jacaju glavnu energiju dzun-ci zastitnu energiju vaj-cia i izvornu energiju juan - ci. Kao rezultat toga dobija se prirodna cilost, [acanje organizma i duhovna aktivnost koji vode ka produZavanju zivota i ostvarivanju dugovecnosti.

1/J

Osirn toga Ci gun se primenjuje kod profilaktike niza "h bolesti, kao sto su dijabetis, hipertonija. naorolcn]a, hronicna oboljenja zuCi. ciroze, bolesti ociju, psihicke bolesti, nervne iscrpljenosti, histeri]e, ooslcdica o. potresa mozga i sl.

KLAS;FIKAC~JA

U sisternu saolinskih vdisajnih vezbt Ci gum pC~,~Oi( un: \rasnj~ vezbe Nej gun i spoljasnje _, Va] gun. Unucrasn]e vezbe se izvode uglavnorn u procesu rmoJitacijJ:! sistema za usavrsavan]e organizrna i razvoja unutrasnje prirode; one vrse ocigledno pozitivno de]: YO, kada 58 koriste II lecenju i prof'laktici hronicnih obolen]a srca, nervne iscrpljenosti, histeri]e i drugih. Spoljasn]e vezbe se koriste kod borilackih vestina. one pornafu cirkulaciju glavne energije diun-cl, zastitne nergije vOJ'{'s i izvorne energije Juan..ci po celom telu, kao rezultat cega se moze izvrsiti svaki pokrec U traktatu se kaze: "Na rnesto na ruci iii nozi, kojirn se zada]e udarac doci ce do priliva cnergi]e (oj, koja se prenosi krviju i predstavlja osnovu vrline i ~;ndge",

14

UNUTRASNjE VEZSE

sedeti sa stay cvece u

Vezbe u sedecem poloiaju: ispravljenom kicmom, polulotos; lotos, vazni ca-hua-si.

Vezbe ~ uspravnom polozaju: stay tri kruga; stay tri zatvaranja i stay pritajenog tigra; stay bogomoljke.

Vezbe iz lezeceg stava: lezeci na ledima; lezeci na bok.

SPOLjASNjE VEZSE

Vezbe cetiri ekstremiteta: vetar Ijulja vrbu; dijamantska pesnica; stay metalnog palca; koncentracija na srce i misao.

Vezbe usmerene za postizanje lakoce: noge, koje lete kao perje; skok s krova; uzlet sa motkom.

Vezbe usmerene na postizanju cvrstine: probijanje zida prstima; ivica diana lomi ciglu; pesnice lome kamenje; glava lomi kamenje.

15

Osim toga, postoje vezbe sa stubovima, stubovi kao merdevine na planini T ajsan iii tajsandfuan i stub, slican luku iii gundudzuan,

OSOBINE

Osnovna stvar po kojoj se saolinski sistem Ci guna razlikuje od ostalih slicnih sistema se sastoji u tome, sto :saolinska skola "u miru traii kretanje, a u kretanju-delovanje rada snagu". Osobitu popularnost medu Ijudima su dobile metode i tehnike spoljasnjih sistema vezbi.

OSOBINE TREN/NGA

Kod praktikovanja unutrasnjlh vezbi ne treba toliko teiiti miru, koliko u miru treba traiiti kretanje. Evo zasto: u tom sistemu Ci guna postoji velika kolicina razllcltih metoda i formi treninga koje su teie od slicnih metoda u drugimsistemima. Tako na primer, ne mozes sesti u stay "lotos" bez predhodnih treninga koji se mogu nastaviti godinama.

16

Polto postole mnogl slsteml trenlnga, svakl ~ovek, uzavlsnostl od uzrasta, zdravstvenog stanla, pola, kao I na osnovu svollh lI~nlh sklonostl, mofe odabratl naJadekvatnlJu formu.

SPE:CIF/~NOSTI KOD IZVOEJE:NJA VUSI

Te speclfl~nostl se tI~u pre svega spolJalnJlh sistema. Za vreme trenlranJa postlgnutl mlr treba momentalno da prede u pokret. Neophodno Je usredsrediti energiju CI u polje clnobera ran rUen, ostvarltl momentalnu koncentracllu I brzo rasprlavanle. Treba pazltl da razum usmerava energlJu CI da bl ona delovala ledlnstveno flzl~kom snagom L1, a snaga LI da upravlja energlJom CI.

Energlja CI treba ne samo da aktlvlra ~oveka I da nJegove pokrete ~Inl prlrodnlm, ne samo da ponlre u sva ~etlrl ekstremlteta I u stottne delova Iludskog tela, vet kao rezulatat specljalnlh vefbl, treba da o,stvarl lakotu tela, i sposobnost za vlsoke skokove. Onda bl ~ovek mogao mlrno da se popne na vlsoku stenu III da presko~1 duboku [arnu,

17

OSNOVNI PRINCIPI

Traktati iz borilackih vestina

U malo] sali gori fenjer, ciji ce je plamen osvetljavati u toku cetiri sezone i koji ce podrfavati meditaciju cana snagom cistog disanja organizrna dien-ei. Hrana i voda vlaie koiu i misice, ali jedino glavno disanje dfun-ci cini organizam snainim. Kod veibi Ci gyna treba da postoje sledeca tri uslova. Prvomir, drugo - opustenost i trece - ravnomernost i painja. Mir je u praznini srca, koje sadrfi samo lik jedinog , a na desetine hiljada stvarl pada u praznini, kao kamenje koje tone prema morskom dnu. Kada su misici opusteni pluca lice na pesak koji se krece, u kojima se krv, prateci energiju Ci, krece naniie. Udisaj i izdisaj su duboki, dugi, pailjivi i uravnoteieni, a njihovo trajanje je apsolutno isto.

Ucitelji ninogih saol,inskih monaha u toku hiljada godina nagomilali su bogato iskustvo. Saolinska skola Ci guna, obavezno koristi disajne veibe .. kod borllacklh vestina. Postoji pet osnovnih principa, kojih se moraju pridrfavati pocetnici koji veibaju Cf gun prema saolinskim tradicijama:

18

I. Mir;

2. Opustenost;

3. Painja. uravnoteienost;

4. Doslednost;

5. Trikratne veibe.

MIROVANJE

Za vreme veibanja Ci guna misao treba da bude potpuno skoncentrisana. Jedna stara poslovica kaie:

"Kada pogledas ispred sebe na dolazece nebeske tamnicare i u tebi se ne rodi misao 0 zmajevima, koji igraju pred tvojim vratima, cim se ne uplasis ostrog maca, koji fijuce nad tvojom glavom, u svom miru ti licis na diindiia, koji se_seta visoko u planini. " Drugim recima, za vreme veibi covek treba da izbaci iz svoje glave sve sporedne misli i tekonda ce postici stanje koncentracije uma, a mozak ce mu ostati u stanju mirovanja. To stan]e se postife koncentracijom uma u polju cinobera Tan Tijenjer kod rnuskaraca polje cinobera odgovara palati sperme, a kod zena mestu gde se nalazi mate rica. To su centri, u kojima se koncentrise more energije Cihaj (odn. Mesto gde se cuva energija Ci).

19

U starim knjigama se kafe: Po lie cinobera

predstavlja more energije Cihaj, ono rnofe progutati svih stotinu bolesti", Na taj nacin koncentracija umau polju cinobera tan lijen je glavna tajna i osnovni princip kod vezbanja Ci guna. Tajna borilackih vestina glasi:

"Kada se vrh jezika podife prema nepcu, energija Ci se stabilizuje, a kada se energija Ci usmeri ka polju cinobera, duh - sen postaje jak. "Za vreme vezbanla Ci guna, um treba da se skocentrise na polje cinobera, a jezik da bude podignut prema nepcu (t. j.vrh jezika se povija navise i dopire do nepca), Kao rezultat toga, energija se koncentrise, a um se usredsreduje i prati naredenje mozga. Samo tako se rnofe izbec! rasprSavanje u organizmu glavne energije diun<i~ zastitne energije Vaj-ci i izvorne energije Juan - ci.

U traktatu "Nei Cing", iii "Kanon 0 unutrasnjern'', se kaze: "Energija Ci upravlja krvlju, a krv stvara energiju Ci". Ako je energija Ci stabilizovana, a krv se krece bez problema, onda ce krv biti zdrava, a energija snafna, energija Ci ce biti brza, a krv - munjevita. Najuopstenj]e receno, krv je pokretacka snaga energije o, a ona sa svoje strane je pokretac krvi. Ako upravljas energijom Ci, nagomllaces snagu Li, a ako izgubis kontrolu nad energijom Ci, bices prinuden da cinis . dodatne napore. Sa priticanjem energije Ci dolazi i snaga.

20

Gore opisani principi kod vefbanja Ci gun a mogu biti lake shvaceni od pocetnlka, ali tesko se ostvaruju u praksl. U pocetku veibi je veoma tesko da se postigne stanje mira, tesko je usredsrediti misli. Medutim, stari u~itelji su ostavlli dragoceno iskustvo, koje moie da se forrnullse kao "brojanje cutke", t. j. , brojati napamet od jedan do deset hiljada. Ako veibamo takvo brojanje u toku vise dana, onda to rnoze povoljno delovati na koncentraciju mlsli, Mogu da se broje i izdisaji i udisaji pri cemu jedan udisaj i jedan izdisaj ~ine jedan period disanja. Ako se brojanje perioda nastavi do stotlnu, hiljadu i deset hiljada, to ce takode pomoci postizanju koncentracije misli. U drevnosti su govorili: "Mir je pos/edica liste misli. Samo kada je misao usredsredena. ; urn ce bili u muu".

OPUSTANjE

Misici tela treba da budu opustenl. U "tajnama boksa" se kaie: "Kao rezultat opustan]a, energija Ci se kreee slobodno, i kada stigne do svih organa, zdravlje je ocuvano''. Za vreme treniranja borbi, kod veibi borllacklh vestina neophodno je kontrolisati i regulisati energiju Ci, samo onda se moie reagovati na sve okrete i stavove protivnika, na sve njegove udarce rukama iii

21

nogama. Energija Ci treba da se krece u organizmu odozdo navise, a zatim odozdo nanife; sleva udesno, a zatim zdesna ulevo. To prenosenje energije Ci naziva se prenosenje energije - huan<i. Pre nego sto se izvrii takvo prebacivanje energije, potrebno je da se energija urniri. U protivnom, prebacivanje energile ce iei otefano, a samo u opustenorn stanju ona bez problema stife do svih delova organizma i potcinjava se naredenjima.

Takva je uloga "opustanja" kod disajne prakse Ci

guna.

URA VNOTEifNOST I PAZNJA JUANSI

Kod vezbi Ci guna udisaj i izdisaj treba da budu duboki, dugotrajni i da se izvode brizljivo i uravnotefeno. U "tajnama borbe"se kaie: "Kod kretanja nanlfe energija treba da dosefe centar stopala, a navise - do planine Kun lun (u taclsticklm vezbarna Kun lun odgovara mozgu)". Ako izdises, izdisi do kraja, ako udises, udisi puno, duboko. Osim toga, disanje treba da bude pailjivo i uravnotefeno. Ne trebe biti 'aljkav i grub. Cuvajuci koncentraciju, kontrolisl vreme udisaja izdisaja. Nemoj vrsiti plitke udisaje.

22

eophodnoje da se disanje stalno uravnotefava afljivo pratLUdisajiizdisaj treba da traju isto vreme ..

DOSLfDNOST

i Kod vezbanja Ci guna najbitnija je upornost. Ne

br~caj paznju na ostar zimski mraz, na nesnosnu letnju

rucinu; ne traii opravdanje u svom losern polofenju iii u svojim bolestima;u komplikovanosti ituacije. Neophodno je da stalno i marljivo izvodis 'e~b~" uporno da praktikujes ne popustajac] pred rqoscu, Neka sva godisnja doba prolete kao tren, neka i se nekoliko godina ucini kao jedan dan, ako ti se zivot . ije prekinuo, neprekidaj ni svoje vefbe.budi dosledan, e obraca] paznju na hladnocu i uragane.

TRIKRA TNf vEis£

!

[ Neophodne su vezbe u osvit zore, usred dana i

~sno uvece. U "tajnama boksa" se kaze "kada vezbas

ut~o:. izbacujes iz organizma istrosenu energiju C,i i oblJas novu; kada vezbas po podne, potpomazes lobodno kretanje energije Ci i .semenu Cing, koje se

i i

2/J

nagomilava u organizmu, a ako vezbaskasno noeu •.. treniras svoju energiju Cit cineei je toliko jakom da samo prstima mozes probusitl dasku, kao daje od

. slamene rogoze".

JUTARNJE VEZSE.

Za vreme sna u Ijudskom organizmu .&8 ii': nagomilava istrosena energija Cit koja se stvarakao rezultat zivotne aktivnosti preko dana. EvozaSto se zavreme jutarnjih vezbi Ci guna poboljsava stanje tetiva i kostilu, potpuno se izbacuje iz organizmaistrosena energija Ci. Osim toga, kada se izvode veibe izdisaja stare - udisanja nove tu-gu naj-s;n,poboll~ava se stanje unutrasnlih organa i psi he.

VEZSE USRED DANA ~1 ;C,JJA (U PODNE)

Kao rezultat aktivnosti u toku prve polovine dana u organlzmu, na pojedinim mestima. se narusava normalna cirkulacija energije Ci, tovek postaje nespokojan, rasejan i umoran. Evo zbog cega tavelba

24

regulile stan]e energlje CI. kOja se pravilno rasporeduje po , tatkama sistema dfin-/o, ostvaruJe se stanIe mira i opultenostl. Velbe sredlnom dana ne treba da budu mnogo duge, ne dule od 10-15 minuta .

vasE. POD ZVUDAMA

Naziva;u lh ponocnim velbama. Treba satekati dok na nebu zvezde ravnomerno zasijaju, da se Ijudl umlre od dnevnlh brigal onda treba prlstupitl velbanju. U stara vremena su govorili: ~'Ujutru se obnavlja, preko dana se nagomilava, a uvete se troll itako ne gubl od svoJe oltrlne". Drugim retima, za vreme Jutarnjih velbi se odvaJa stara I prima nova Ci; za vreme vefbl usred dana Ci se reguille i naltimava. vraea se oplte dobro stanje organlzma, da bl se satuvala o§trlna opaianJa u toku druge polovine dana; za vreme pencenlh vefbi nastupa mlr, um se skoncentri!e. Ci mola da se razvlja i usa.vrlava.

25

OSNOVNEPREPORUKEZA IZVOI)ENJE VEtBI

Unutrainje veibe

Posto se izabere ieljeni stay, obraca se pafnja pravilnom disanju{t. j. jezik se podize prema nepcu, usta se za~raju, udise se i izdise se kroz nos, misli se koncentnsu na polje cinobera (tan tijen)

Osnovi cilj veibi je postizanje mira, koji se cuva od pocetka ,do kraja. I u stojeeem, i u sedecern stavu, telo treba da se oseca slobodno i prirodno, misici treba da budu opusteni i mirni kao za vreme sna.

Um treba da rukovodi energijom Ci po komandi

misli, energija treba da prekida iii nastavlja svoje

kretanje.

Od samog pocetka do kraja treba sacuvati painju i ne prekidati veibe po sredini.

26

Spoljainje veibe

Svakog jutra, posto ustane, covek treba lepo da se protegne, da bi se raskravila, energija juan-li. Treba tri puta izdahnuti, tri puta udahnuti, izbaciti iz organizma Istrosenu Ci, i da se dobije nova.

U pocetku treba da se umirite, a zatim da pokreneteenergiju juan-li, crpeci je iz (tan tijena). Veomajebitno brzo koncentrisanje i brzo opustan]e.

Energija Citreba da se sjedlni sa snagom Li, moztk·treba dacuvajedmstvo sa srcem, srce treba da se ufedini saum0il}. aum treba da upravlja energijom Ci. Osim toga unutrasnji pogled treba da bude usmeren ka mozgu i izaziva namere, a um da ih sprovodi upravljanjem energijom Ci. Energija Ci jaca snagu Li, a ona sa svoje strane je pokretae energije Ci. Disanjem energija treba da dostigne oci i pogled.

Kod spcliasnjih veibi treba ciniti prelaz od povriinskog delovanja ka dubokorn, od prostog ka slczenom.od lakog ka teskorn. Pokreti se izvode lagano i postepeno, nagli pokreti ne vode ka uspehu.

Kod spoljasnjlh veibi tajna uspeha je u upornom pridriavanju "radu i doslednosti". Svi koji su postigli savrsenstvo u saolinskim veibama, to su postigli

27

zahvaljujuci upornom radu i zahvaljujuci stalnim ve:!bama. Mo:!e se ra~unati jedino na volju za radom, jer ake nema upornosti u tvorn sreu, svejedno je kao da ostvarenje baeas na put.

Kod vetbi treba se pridriavati metodike. Stari u~itelJ Su San ka:!e: "Dobar u~itelj vaspitava dobrog ~~enika". Ako ra~unas same na vrednost i doslednost, a ne pridrhvaS se zakona, mozes krenuti pogresnlm putem, ~ak i ako prim£mis snagu, jednaku snazi devet bikova i ~va tigra, opet neces postici savrsenstvc. Evo zalto je neophodno da veibas pravilno, da traiis preporuke dobrog uc:itelja, i uporno i dosledno da izvrSavas veibe, sa postovanjern da pratis savete iskusnih. Treba da savladaS sopstvene nedostatke, stalno da radis na s sebi i obavezno ees postici uspeh.

PRIDRiAVAN}f USLOVA

Svakog jutra za vreme tri udaha i izdaha, kada se Izvodi ve:!ba "odvajanja starog, dobijanja novog". treba da odaberemo tiho mesto, gde je vazduh cist. Ne treba izvoditi 'vefbe na zagadenom rnestu, de se ne bi udisao zagaden vazduh, jer se mofe dogodiiti da se zacepe pluea, Ito ce negativnodelovati na organizam.

2IJ

Vel~IO ~r;;:.Jr .. ttrt,~I~l\.~tl.;p~sl. Jela, a takode I na prazan leludac, III posle preJedanJa.

SpolJalnJe velbe ne trebe Izvodlltl nl posle prekomernog konzumlranJa alkohola, a takode nl u stanJu emoclonalne depresIJ •.

Kod IzvodenJa unutrainJlh I spolJainJlh velbl, neophodno Je prldrlavatl se svlh upuutva, IspunJavatl pravllno sve scavove I ne narulavatl doslednost velbl.

. Ne treba lurltl sa postlzanJem uspeha, a da se prl tome preska~u velbe I narulava njihova doslednost. To te Imatl negatlvno deJstvo po zdravlJe I smanJltl eflkasnost velbl.

Neophodno Je regullsatl Ishranu, ne treba unosltl u organlzam mnogo te~nostl I ne treba se preJedatl. Treba povetatl vltamlnoznu hranu da bl oJa~all o'1anlzam I da se poveta nJegova odbrambena mot protlv bolestl, Ito Je od vellkekorlstl prlilkom velbanJa C!lguna. ..

Velbe su kontraproduktlvne u postope.

ratlvnom perlodu, kod telklh obolJenJa, vlsoke temperature, kod Jake hlpertonlJe, kod ozbllJnlh sr~anlh obolJenJa, za vreme tuberkuloznlh krlza, za vreme menstruaclJe, a cakode I kada Je orlanlzam Jako Iznuren.

29

POKRE.TANJE. E.NE.RGIJE. CI

Pokretanje energije juon-li se zove jos i koriscenje energije juon-li. Taj proces pocinje premestanjem energije huon-li, a posle cega um pocinje da upravlja energijom Ci, usmeravajuc; je prema polju clnobera ton tijen (polje cinobera je mesto koncentrisanja energije c('log organizma). Na kraju se pekreee energija fo-li, sto ustvari predstavlja trosenje snage I.i. Kod unutrasnjlh vezbi um usmerava energiju C;, a kod spoljasnjih um upravlja delovanjem energije CL

Kada se energija i snaga sliju u jed no, to je znak d,l je energija Ci pod kontrolom.

CfTVOROST/f}E. • TAJNA POKRE.TAN}A E.NE.RGIJE. CI

Energija,Ci izlazi iz polja cinobera i prekoruku energ;ja jong se kreee navise, posle cega se ruke prilepljuju uz telo. Ona stize do usta i dlanovl ruke se ekreeu naviN, usled pokretanja energlje fo-li, a kada sa

energi]a vraca, ruke se savijaju u pesnke i zauzima se stabilan stay.

Objasnjenje: . Svakog jutra ustani u svitanje,

"okreni lice prema suncu, izvedi tri udisaja, a' zatim pokreni energiju o. Krecuci se nanife, ona dolazi "do centra stopala.a navise stize do vrha pranine Kun-Iun. Kretanje ruku napred i nazad, prernestanjern nogu, okretanjem tela ulevo i udesno, podizanjem navise i kretanjem nanize, otvaranjem i zatvaranjern - sve to, povezano u jednoenergijom Ci i kretanjem tela, pokorava se prirodi, i ruke i noge se krecu po [ednim te istim zakonima. Treba obratiti pamju na polofa] ociju i ruku, da se ujedine udisanje i izdisa] u jed nom periodu, da bi se izvela sva kretanja upunom jedinstvu. Ook je kod kretanja energije Ci nejvrednija rnekoca, to kod koriscen]a energije Ci najvrednija je ostrina. Kada otpustasenergiju napolje, treba da izdises, a kad primas, treba da udises. Telo se krece u talasirna, a ruke izlecu, slicno talasirna koji se jure. Kada zadaju udarac, ne vidi se cak ni senka, one se brzo stite i brzo pogadaju. Velika iajna umeca kretan]a sadrfl se u jednistvu udisaja i izdisaja.

U svanuce, za vreme "cetvrte strafe" treba brzo da ustanes. Da okrenes lice na jugoistok i da udises duboko. Tri udisaja, tri izdisaja i stara energija Ci izlazi. T ako se odbacuje stara i dobija nova, pluca se otvaraju

/J1

kao vrata. Kada izdiies, pete se podifu navise, Otvaras ruke i pruZas ih napred. A kada udises, grudi se otvaraju, otvaraju se siroko pluca, pete stupaju na zemlju, a ruke su opustene sa strane. Kada izdises, ruke su napred, a kada udises, lagano ih porneras nazad, prl cemu tetive, kosti i zglobovi se rastefu i savijaju, istefu se. Kada se vrSi kretanje, jezik se podife navise, dodiruje nepee i glavno disanje diun<i od tela se koncentrise ka unutra. Energija Ci se pokrece navise, dodiruje vrh kun-luna i lagano se spusta nanife prema eentru stopala. Kretanje navise i nanife, otvaranje i zatvaranje, sve je to profeto jednom energijom Ci; gore i dole, leva i desno po telu one se sjedinjuju medu sobom. Energlja Ci izlazi iz polja cinobera tan- tijena i dosefe vrh prstiju. Posle se vraca u pluca, ruke i noge su napete. Kod brzog kretanja ruku izlazi energija Ci,' koja poseduje unistavajucu snagu. T elo se prernesta brzo, a kretanje se koncentrise i energija Ci ostaje sacuvana, Tajna saolinske tehnike Ci guna sadrf se u vemanju i posle upornog i dugog treniranja, snaga, slicno talasu, moci ce da rusl pfanine.

/12

ZAMENA ENERGIJE CI - HUAN-CIJEM

Zamena energije jos se zove l.odbacivan]e starog i prihvatanje novog. T a vezba je pripremna kod prakse Ci guna. Svakog jutra u svitanje, oko S' sati; v.eZbac treba da ustanei da ode na rnesto, koje je cisto, gde je vazduh cist i da ~~ okrene na [ugoistok.' Zauzirna. stabilnu pozieiju, prsti nogu s~ mu okrenuti' napolje. Prvobitrro

. se vrse pokreti.glavom i vratorn, posle .toga zapocin]e kretanje' ekstrernltetirna, krstima, kolenima i zglobovima. Ruke se otvaraju u stranu u nivou grudi i krecu se odozdo napolju, navise, napred, opisujuCi luk. lstovrerneno se udise duboko i kada se ruke nalaze u nivou ramena, laktovi se prernestaju nazad, sto potpomaze otvaranju grudnog kosa. Kada se ruke podignu iznad nivoa glave, jako zategnute navise, pete seodlepljuju od zemlje i u tom mojnentu treba brlfljivo uzeti sto vise vazduha u plucirna. Posle toga ruke, podignute iznad glave, zapoCinju lagano da se krecu napred i nanlze, pri cernu se gornji dec tela naginje napred. Istovremeno se energicno lzdise. Kada se ruke opuste do tela, prsti obeju ruku se uplicu i dlanovi se pritiskaju svom snagom jedan uz drugi, zatim sledi naklon napred, dok ruke ne dodirnu zemlju. Kolena su stegnuta i istovremeno covek treba da se pobrine da izdise sto [ace rnofe. Posle toga ruke se opustaju i

/1/J

pocinje kretanje navile u vidu luka. Istovremeno pocinjeudisanje, kod kojeg se telo lagano ispravlja. Udisuci nelzmenleno i izdisuci, veiba se izvodi 5-7 puta.

I kod spoljasnjih, i kod unutrasnjih vefbi je potrebno najpre da se izvrli zamena energije Ci. lako se kretanje ne usvaja lako, one predstavlja veoma vafnu kariku u sistemu Ci guna. Zamena energije Ci predstavlja ne samo bazicnuvefbu Ci guna, vet je i vefba koju treba izvoditi stalno, iz dana u dan, iz godine u godinu, generacija za generacijom.

£N£RGIJA el S£.KON.e£NTRIS£ U POLJU elNOB£RA TAN TIJ£N

Tajne boksa

Polje· cinobera tan tijen nalazi se taeno ispod pupka, na rastojanju od tri cuna od njegovog centra. Treba 5-Tputa. da se izvrli promena energije Ci, aum za to vreme da se skoncentrile u polje cinobera. Neprekidno kontrolisi energiju, koncentrisl je u guan-juan, trudi se da jevratis u izvor u polje cinobera .

. Urn rukoyodi i liri energiju u ekstremitete i kada je to uspesno, i najslabiji mofe podicu planinu T ajlan, a·

/14

njegove ruke i noge moge pomeriti hiljadu dfina. Jer izvor snage se nalazi u polju cinobera.

Svak?g [utra, za v~eme disajnih vezbi, prvo treba lzvrsiti zamenu energije Ci. Posle toga covek treba da stane pravo, malo savijenih nogu, iii u stavu [ahaca. U tom poloza]u urn treba da upravlja energijom tako, da svakog trenutka moze da je kontrolise, pri cemu se razum koncentrise u polje cinobera.

Kada se energi]a usmerava pomocu uma, treba je naterati da se probije u sami centar trbusne duplje, t.j., "da energija Ci potone u polje cinobera. "

Kada se energijom upravlja umom, misao coveka je skoncentrisana, a donji dec stomaka zategnut. Kao rezultat toga energija Ci se skoncentrise u donjem delu stomaka i spremna je da izade iz samog centra. To znaci "da je energija Ci sakupljena u polju cinobera. "

Kada umom upravljas. energijom, opustena trbusna muskulatura se napreze i kao rezultat toga nasta]e osecanje toplote, a istovremeno sa kretanjem s: cini naper. Tako se rada snaga. Toznaci, "da energija

. Ci izlaziiz polja cinobera."

Osnov polja cinobera je disajna gimnastika, a snaga koja izbija iz polja cinobera je [ednaka snazi tigra.

/J5

Kada covek vezba tu metodu, treba da ima strpljenja i izdriljivosti, i onda je uspeh osiguran.

ENERGljA CI NAPUSTA POLjE CINOBERA

Kada svojim umom usrneravas energiju Ci, ona ce potonuti u polje cinobera i postepeno ce se skoncentrisati tamo. Kao posledica toga stomak ce se sakupiti , u njemu se skuplja zastitna energija vaj<i i izvorna energija Juan<i. Ako posle toga vrsis ostre pokrete, energija Ci munjevito napusta polje cinobera. Hijeroglif "ustremljujem se" u datom slucaju takode se

. tumacl kao ucinjen· naper. Kada se krece desna polovina, usmeren napor odmah stlfe po desnoj polovini,.a za vrernekretanja Jeve polovinepolovina usmerenog napora momentalno stiie do leve polovine. Ako je kretanje usmereno navise, onda se usmereni

. napor krece nanlze. Svih stotlnu sastavnih delova Ijudskog organizma se krecu zajedno i teznja usmerenog napora pokulja slicno vulkanu i profirna sve sastavne delove organizma snagom groma i brzinom munje ..

Kretanje i usmerenost se sire istovremeno i u tesnoj su vezi izmedu sebe. Medutim, to spajanje mofe biti uspesno samo posle dugotrajnog vefbanja. U

/J6

poC!etku poc!inje kretanje ruke, zatim noge. Posle nekollko meseci treninga, mogu se kretati butlne, laktovi, kolena. Zatim se trenira telo skokovima i dugotrajnim veibama koje mu stvaraJu snagu. Kao rezultat postepenih treninga ruku, dobija sposobnost da moiete slomiti crep, dlanovima se razbijaju elgie, prstimase bu§e zldovi. Postaju mogute veibe "dijamantski pesnica" i "metalni prst": a zatim se prelazi na veibe stopala, butina poznata kao "preno§enje gvozdenih crepova" i "okaC!ivanje vretica sa peskom". Trenirajuse skokovi I letenja, proletanja iznad krovova, preskakanje jama, koji se zahvaljujuti treninzima izvode lake i prirodno.

UM TREBA DA SE SKONCENTRI~E U POLJU CINOSERA

Velikl stari uC!itelj C:i guna u manastiru ~aolin Dien Diun kafe: "polje cinobera je koren dlsajnlh veibi C:i guna i osnov njihove moei", Smisao i manifestacija je utome Ito je polje cinobera osnov veibanja C:i guna; one predstavlja mesto odakle potiC!e izvorna energija juan-li. Na tom mestu se C!uva energija napora i ona je izvor snage . Kada se glavna energija

/J7

DeC~q~~~g ~ _

diun<i, koja osigurava energiju vaj<i iizvorna tmergija juan<i celog organizrna skoncentrisu u polje cinobera tan- tijen, covek postajesposoban da sruci nasvog protivnika svoju ogromnu nesavladivu snagu.

Medu monasima razlicitih manastira postoje razlicita shvatanja u vezi polofaja polja cinobera. Nastavnik Ci guna Cun De iz istocnog manastlra smatra, da se polje cinobera nalazi na jedan CUIII i pet fena ispod pupka. Nastavnik Ci guna iz zaj>adnog manastira, sadasnji staresina manastira Saolin De Cang smatra da se polje cinobera nalazi na tri cuna ispod pupka. Danasn]i zitelj manastira Saolin najstari~ i postovanl uCitelj borilackih vestina Su Si, takode slicno De Cangu, smatra da polje cinobera zauzima povrSinu od pupka do taeke guan-juan (t. j. , nalazi se na tri cuna ispod centra pupka).

Kada se kafe da se um koncentrise u polju cinobera, ima se u vidu da se um koncentrise u razmisljanju u polju cinobera, pri cemu se ni za trenutak ne gubi koncentracija. To odredenje, naravno, dosta je apstraktno i narocito pocetnici tesko mogu da ga shvate i primenjuju u praksi. U stvari, sve je prosto, i kako glasi poznata izreka: "lmas Ii volje, na kraju krajeva zavrsices sa uspehom svoj posao". Ne treba gubiti upornost, da se sa nizeg nivoa ide ka visern, da se

napreduje ravnomerno i postepeno i onda ce se obavezno postici zadovoljavajuci rezultati.

Najpogodniji sati u toku dana za treniranje koncentracije uma u pojju cinobera su sledeei: - u svitanje, izmedu 5-7 casova; - ujutro izmedu 9-10 casova; - u podne izemdu 14-15 casova; - uvece od 21.23 sati. U pocetku se vezbe izvode od 10 do 30 minuta, a posle godinu dana moze se trenirati po 30 do 60 min uta. U svanuee i uveee vezbe treba da traju malo dufe.

REMECENJE POKRETA, ZASTOJ ENERGIJE ell NJIHOVO KORIGOVANJE

U prvoj etepi vezbi za koncentraciju uma u polje cinobera, zbog nedovoljno pravilnog izvodenja iii zbog toga sto se um vezbaca nalazi jos u neuravnotefenom stanju, veoma cesto dolazi do porernecaja u pokretima i do zastoa energije Ci. Kao rezultat toga dolazi do nadutosti u donjem delu stomaka, moze se osetiti i bol i covek oseca opse neraspolofen]e. To moze otkoloniti iii vezbac samostalno. masiranjem iii akupunturom. Ako dode do zastoja u donjem delu stomaka, usled cega se on naduje i boll, mofe se srednjim prstom pritisnuti tacka Cihaj iii "more energije" (koje se nalazi na jedan i

/Jf)

po cuna ispod centrapupka) iii tacka guan-juan, pet do sedam puta, a takode se rnoze masirati odozgo nanize u toku jednog do tri min uta, posle cega ce neprijatan oseca] nestati. Mozemo se ubosti iglom na pomenutim tackama, T a metoda dopusta istog momenta da budu uklonjena neprijatna osecan]a, iii kakose kafe, "stavi i odmah ces videti senku". Osnovni recept ipak je dobar trening sa'osnovnlrn vezbama "ciste rnisli, usreden um". Harmonija izmedu sposobnosti coveka da se koncentrise i upornost odreduju uspeh vezban]a.

2.UNUTRASNJE VEZBE

SfDfCI STAVOVI

Seden;e, sa ispravlienom kicmom

Seda se na taburet iii stolicu, noge su savijene u kolenima pod uglom od 90 stepeni, cela stopala su oslonjena na zemlju, ruke su prirodno opustene na butine; telo je ispravljeno; oci su poluotvorene, pogled upravljen . ka vrhu nosa; um se koncentrise na polje cinobera (sl. I).

Slikal.

U pocetku prakse vezba se izvodi po pola sata, a kasnije se vreme izvodenja postepeno povecava, do jedan cas.

STAY POLULOTOS

Sedne se prekrstenih nogu na prostirku uli niski tabu ret, leva noga se stavlja na desno koleno, centar stopala je uperen udesno, a vrh stopala - napred. [arnica spC?ljasnje strane na levom kolenu je tacno ispod desnog stopala. Dlanovi se postavaljaju ispred pupka jedan preko drugog, desni odozgo, levi odozdo. Centri dlanova se okrecu navise. Palcevi ruku su podignuti, a ostali prsti su mirno opusteni jedan do drugog, kao da doticu pecat bude Amitabe. Telo je ispravljeno, oci poluotvorene, pogled uperen ka vrhu nosa, usta su

41

zatvorena, jezik podignut ka nepcu, dise se kroz nos. (SI. 2).

Slika2 ..

U. pocetku prakse vreme

trajanja vezbe je pola sata i postepeno se povecava do dva sata. NaJpodesnije vreme za izvodenje je druga polovina prve strafe (prvih petlova), kada utihnu svi zvuci.

STAVLOTOS

Seda se na prostirku iii slrok drveni tabu ret.

Obe noge su savijene u kolenima i ukrstene. Telo je ispravljeno. Posto sedi prekrstenih nogu, vezbae prvo podize desno stopalo i stavlja ga na leva koleno, sa unutrasnje strane glefn]a. T ako se noge ukrstaju, T elo je ispravljeno, oei pritvorene, pogled uperen ka vrhu nosa, usta su zatvorena, jezik je podignut ka nepcu.

42

Kr'$.ta suopustena. Ruke supostaijene sa unutrasnje strane osnove butina (slika 3).

Slika3.

Energija Ci izlazi iz polja cinobera i stize navise do tacke baj-huej iii "vezivan]e svega". Nanife energija se krece ledima (odnosno, putevi se dele), prelazi nanife spoljasnjom stranom butina i ponovo se vezuje u polju cinobera. Ravnomerno stife do tacke kun-Iun, posle toga stife do centra stopala (tacke jung-luan) i ppsle se ponovo sakuplja u polju cinobera.

Posle dugotrajnih vezbi, mcze se promeniti polofa] ruku i one se stavljaju [edna na drugu pred pupkom, slicno dodiru pecata bude Amitabe.

4/1

STAV CVECE U VAZI C/J-HUA.§._I.

Seda se na

prostirku iii tabu ret.

Noge se ukrstaju. Vrhovi

stopala su upereni

napred. T elo je

ispravjjeno, ruke

postavljene jedna na

drugu ispod stomaka u nivou pupka, slicno dodiru pecata bude Amitabe. (51. 4) Oci polupritvorene, pogled usmeren ka vrhu nosa. Usta su zatvorena, vrh jezika dodiruje nepce, dise se kroz nos.

Uvek se vezba izvodi za oko pola sata.

Najpogodnije vreme za njeno izvodenje je pet sati uvece (17 h)ili kasno nocu, kada se smire svi sumovi i zvuci. T u vezbu vrlo lako mote izvesti vecina Ijudi.

44

STOJECI STAV

Stay tri kruga

Pod "tri kruga" se podrazumeva krug, stvoren od ruku, krug, stvoren od nogu, u krug, stvoren od bedrenih delova. Stopala su lagano okrenuta na unutra. Ruke se

podifu navise do nivoa ramena,

prsti su ispravljeni, centri dlanova (tacke lao-gun) su okrenuti jed an prema drugom,

kao da drfe loptu. Rastojanje

izmedu njih je priblifno jedan Slika5. Ci. (Slika 5. )

Posle toga obe ruke istovremeno pocinju ravnomerno da se spustaju prema donjem delu stomaka.

Prsti obe ruke dodiruju svoje vrhove, centri dlanova su upereni na unutra. T elo se drfi uspravljeno. Dei poluotvorene, pogled je uperen ka vrhu nosa. Um je skoncentrisan na polje cinobera .

LEZfCI STAVOVI

Stay lefeci no ledima

Legne se naprostlrku, noge su opruiene, vrhovi prstiju su opusteni i otvoreni lagano u stranu. Ruke su prikupliene uz spoljasnju stranu butina sa dlanovirna naniie, prsti. su malo savijeni. Oei su poluotvorene. Pogled je usmeren ka vrhu nosa. Usta su zatvcrerra, jezik dodiru]e nepee, dise se kroz nos (sl. 6).

Slika 6.

Stay lefeci no bok

Bolje je da se leii na desnom boku. Legne se na prostirku, butine su malo savijene napred i stvaraju tupl ugao sa gornjim delom tela. Desna butina dodiruje prostirku, a leva leii preko desne, izvucena malo napred i navise. Ruke su postavljene ispred tela, desni

46

dian je okrenut navile, a levi nanife I dodlruje zemlju. Glava j~ malo navedena napred. Po svom obllku u taj , stay podsefa na bolomoljku. Ofl su poluotvorene, pogled uperen Ica vrhu nosa. Usta su zatvorena jezlk dodlruje nepee, dlle se kroz nos (sl. 7).

SUIca 7.

Velba je laka D Izvocfenje. U tom stavu lako se zaspl. Ako se izvodi po pola sata, velbadeluje bla&otvomo na bolestl srca I nervnol sistema.

47

3. SPOLJASNJE VEZBE

TAJNfBOKSA

Za vreme cetvrte strafe (cetvrtih petlova) zglobove treba razgibati, da bi se izdvojlla izorganizma iztrosena energija o, devet puta se opuste j stegnu ekstremitetl. Izdisanje je slieno orlu,'koji se ustremio da scepa noktima ribu, a udisanjelicl na ogrornnu pticu pen, koja rastvara krila da bipoletela. U casu dituporno i ozbiljno treba da se prakti~uje vezbavetar liuljavrbu, a posle dijamantska pesnieatreba da se izvodl ucasu hoj. Posle jela, dobro je vise puta obnoviti vefbu "metalni palae", a zatim ivicom diana trositl drvenu lutku. Na prazan stomak treba trenirati vefbu "glavom (temenom) razbijam cigle" a posle podne udarcima laktorn lomiti kamenje. Kada energi]a Ci dostigne vrh kun-Iun, preporucuje se da se uradi vema "dijamantsko stopalo".

Kada je covek gladan i umoran, treba da aktivira energiju o, skacuci ususret zidu. Vukuci vreclce sa peskom i kamenjem, koje je vezao na nogama, covek treba da prevali hiljadu lia, a kada energija Ci izade iz polja cinobera, slicno udaru ernog vetra, obaraj na

48

zemlju drvece u surnl. Kada energija izade iz polja cinobera i dostigne tacku boj-huej. Vetar se. krece nanife i zapinje tetivu svog luka. Onda se telo kao luk naginje napred i vefbac zadaje udarae nogom u stavu tigra. Zatim koncentrise energiju C:i, vracajuci je ponovo u sree i usmeravajuci je prema stopalima.

Energija C:i profirna obe noge i eovek stoji, slicno jahacu na konju, stabilan kao planina T ajsan-rnerdevine ka nebesima. Ako vefbae uspe da transforrnise svojuenergiju o, u bici on ce biti kao odapeta strela iz luka, ko]a neuhvatljivom snagom duha dolece do nerazjasnjene tajne brzinom vetra.

,

VUBA ZA fKSTRfMITfTf

Najpopularnije medu vezbama za ekstremitete su vetar Ijulia vrbu, dijamantska pesnica, ovladavanje sreem i umom i metalni palae.

Vetar Ijulja vrbu

"Vetar Ijulja vrbu" je pocetna vezba.za ruke.

49

Treba zauzeti stabilan stay, slicno jako pobijenom stubuu zemlji, iii sesti ustav sa ukritenim .aegarna, Prvo se pokrece energija Ci koncentracijom uma na polje cinobera i samo posle trenutka Ci se dlfe .do tacke baj-huej.

, Zatim se energija Ci ponovo vraca ka srcu, odakle se usmerava prema rukama, doseze tacku vaj-guan, iii "spoljasnju karaulu", taeka vaj-guanse nalazi sa druge strane ruke, na dva cuna iznad centra prevoja sklopa na zglobu ruke (vidi semu nazad) i probija se do vrhova prstiju. U pocetku izvodenje vezbe oba lakta su malo savijena,zglob slufikao osovina. Prsti ruku su oprufeni, rastojanje medu njima je oko tri fe,na. Obe ruke istovremeno pocinju da se krecu ulevo, nanize, zatim nelzrnenicno udesno i navise, opisujuci krugove. Opisujuci . krugove, istovremeno sa tim ruke ubrzavaju svoje kretanje i

dostifu "brzinu komete",

ne zaustavllajuci se ni za trenutak (slika 8).

U pocetku ova

vefba se izdvodi u toku Slika 8.

so

•

---------------

.'pola sata; postepeno, vreme izvodenja se produZava f dojedan sat. Najbolje je da se vezba izvodi posle podne, posle jela. T okom vremena, zahvaljujuci toj vefbi ruke postaju gipke i pokretne, tako da njihovi udarci postaju munjeviti kao let strele, a udarci dlanova - rusilackikao ° udar munje.

Dijamantska pesnlca

Dijamantska pesnica je dosta teska vefba za treniranje ruku. Kada se izvodi, jedna pesnica se oslanja na zemlju, a noge se odvajaju od zemlje i lagano se difu navlse tako, da glava gleda nadole. T a vefba se jO$ zove

"Buda na-ruci pod glavom". Vefba se izvodi na sledeel na~in : treba statillcem prema drvetu, stubu iii zidu, na 'rastojanjuod tri ~ia; Predhodno jezik se dife prema nepcu, a energija Ci se nalazi u polju cinobera. Zatim se

'obe rukepostavaljaju dlanovima na zemlji,a noge se 'odvajaju od zernl]e i podifu se vertikalno navise, tako da se dotakne zid iii stub (drvo). U isto vreme energija Ci organizma se spusta nanlfe u oba diana (sl. 9). U tom ,polob.jJJ treba da stojite 5 mlnuta, posle c~ga se noge

ravnornerno vraeaju u pocetnl p()loZaj.

51

T u vefbu treba ponavljati mnogo puta.

Najpodesnlje vreme zanjeno uveibavanje je u svanute, za vreme cetvrte strafe (cetrvrtih petlova)

Slika 9.

SlikalO.

U pocetku vefba se izvodi 5-10 puta. Posle mesec dana vezbanja, noge postaju lagane i pokretne i mogu bez narocitih napora da se podifu naviie. Kada se osvoji ta vestina, vefbac te meel, odbacujuti se od zida, da se zadrii samo na rukama, koje treba da izdrfe teret celog tela. Vreme se postepeno uvetava od jednog do deset min uta. Posle toga, umesto na dlanove, treba stajati na pesnicama.

Posle mesec dana vefbanja covekvet mofe da drii na jednoj pesnici tefinu celog tela. Tek onda se smatra da [e vefba izvedena i zove se Udijamantska pesnica (sl. 10.).

52

, Metal"; prst

"Metalni prst" je vezba, kod koje se kaZiprst dne ruke opire na zemlju, a na njemu se odriava celo 10. T a vefba je usavrSena forma vezbe "dijarnantska.

Vezba se izvodi na sledeci izvorna energija celog rganizma se skuplja u polje , [nobera, a posle toga se usmerava rema desnoj ruci. Kaziprst se . pinje, a ostala cetiri prsta se vjjaju isnaino se stefu. Vrh palca

pritiska prema srednjem prstu. osle toga, noge se podlfu rtikalno navise a glava se opusta anife, T elo se naginje lagano unapred, noge se drie pravljene. (SI. I I).

covek

ovlada

Posto

ijamantskom pesnicom", pocinje postepeno da poboljsava oje pokrete.

\

Slika II.

Najbolje je tu vezbu. izvoditi u svanuce, za vreme etvrte strafe (cetvrtih petlova). Ako se vefba strpljivo " svakodnevno, deset godina ce procl kao dan.

5//

Ovladavanje srcem i umom iii sin-i-ba

Veiba "ovladavanje sreem i umom" dugo je bila jedna odvelikih tajni spoljasnjih vefbi saolinskih monaha i njenatehnikase oblcne nije otkrivala. Danas su se na unutrdnjem trgu dvorea hiljadu Buda saeuvala 48 udubljenja od nogu monaha koji su od davnina do danunjih dana ovde izvodili veibu "ovladavanje srcern i umom", Ta vefba je namenjena butinama, rukama, stopalima i eelom telu. To je osnovna vrsta treninga za spoljaSnje vezbe u Saolinu i njihov svojevrsni metod.

"Ovladavanje sreem i umom" izvodi se na sledeci naeln, Prvobitno covek treba da stane uspravno ida pokreneenergiju Ci. Za vreme kretanja energije Ci treba l1cinili'_DtVaranja, t.j. energija Ci treba da izade iz polj8rqinbbet"a a nanize da dode do tacke lao-gun~ Posle t.Ii'~iia Ci se siri u oba stopala, a glavna energijadiun<i se izdife navise i dosefe do temena. Ruke su lagano savijene u laktovima, prsti opruzenl i raSireni. U tom polofaju tri puta se izvodi vefba "vetar Ijulja vrbu".Jezik dodiruje nepee, energija Ci prolazi oko janskog brda tacke jan-lin<juan, spusta se nanife do tacke kun lun, otvorenim ustima se izdaje rnucajuei zvuk. Zatim se usta zatvaraju i teret se ponovo prebaeujena levu nogu, a desna po novo naglo uzlece navise. Vefbase ponavlja vise ad deset puta. Zatim se

54

Izvodi unutralnja vefba trl kruga, koJom se energlJa ~I po novo sakuplja u polju cinobera.

U pocetku se vefba izvodi po 36 puta na sat, ali se postepeno taj broj peveeava na99, 103. NaJbolJe Je da se radi neeu kada sve naekele utihne. Treba je izvoditi bez prekida u toku cele godine. Da bl nJeno delovanje bilo jace, na nogama se mogu obesltl vre~lce sa peskom tezine pola dfina. Kada se postlgne Isto ostvarenJe vefbe sa vreelcarna I bez nJih, znacl da se ona izvodi pravilno.

Pesina. lillIe autor Lo Van. Ilasl ovako:

U dvorcu hiOadu Buda bavim se borilallelm veftinama I jarke zvezde gore u mojim rukama.

Slufam smeh monaha preko puta, koji su ostvarili postepeno, korak po korak, uspeh u vefbama. Opijam se od vifestrukih izdisanja.

Oslobadam se gvozdenih okova

I monah-ratnik mole iz/eteti, igrajuci.

Osecam kako vlaga tele lak do mojih peta, zemOa guta kapi krvavog znoja.

55

Herojl, koji su se proslavili kroz hUjade god ina. su znali o teskoeama kod treniranja " ovladavanje srcem i

umom". .

Na osnovu tog pesnickog petostisja rnofe se izvesti zakljuC!ak, da su u onim vrernenima monasi hrama hiljadu Buda izvodili svoje veibe Ci guna, ne plaJeei se teskoea kod treniranja, lisavajuei se sna i zaboravljajuei na hranu, prevodeei nee uz svetlosti baklje. A ~noj je tekla niz njihova leda. Takva je slika samopregornog rada monaha koji su veibali.

VEZSE. ZA POSTIZANJE. LAKOCE.

Tojne bobo

Ta vestina, usmerena ka postizanju lakoce pokreta veiba se u maloj sali i uspeh dolazi kao rezultat visegodisnjeg upornog rada. U pokretu se prati energija Cit uzima se kao nastavnik uma, a kada um pocine da upravlja poljem clnobera, nastaje snaga tigra. Sa vezanim metalnim. tegovima na nogama skaC!es kroz pesC!ani val, a oko zglobova ruku su ti omotane bronzani lanci sa katancirna, koji sijaju kao zlatne

56

zvezde. Slicno arbaletnoj streli, pobednickim krikom skaces vi'sinu od cetiri cia i bacas svoje metalne okove koji lete kao perce koji nosi vetar.

Veibe usmerene na postizanju fakoee u pokretima su teske. To su veibe bo skok sa krova kuee, preletanje preko stena, skok preko jame i druge.

HllJADU' DZINA.NA,NOGAMA.

Dien Diun je bio poznati majstor borilaC!koh vestina u manastiru Saolin za vreme dinastije Cin. On je postigao velike uspehe u veibama. usmerenim na postizaniu lakoee tela. U tajnama boksa, koje je on . preneo De Cangu koji ih je zapisao svojim rukarna, se kaie: "Ako svakog dana treniras veibu "hiljadu diina na nogama" i stalno se vracas veibi "noge koje izleeu kao perce", uspeces. Treba da skaces iznad jame pri svetlosti zvezda, da preleees iznad visokih stena. Da bi shvatio tainu, skrivenu u tim veibama, u toku deset

57

godina treba da hodas sa vezanim metalnim predrnetima na nogarna".

Ueitelj Dfen Dzun je, kada je imao sest godina, dosao u manastir Saolin. N}egov nastavnik je postao poznati ucitelj borilacklh vestina - monah Cun Dii. Pete godine u eri upravljanja pod devizom "pocetak svetlih godina", iii Guansjuj, on je sa postovanjern zamolilo starijeg monaha Dii Diina da postane njegov ucltel] za vefbe za postizanje lakoce i poceo specijalno da trenira sa njim borilacke vestine Vu-su. On je jako mnogo napredovaou Ci gun vefbama za postizanje lakoce. Trenirao je po sledeco] metodi:

Nosio je gvozdene obruee.Sa osam godina, po preporuci svog ucitelja, na obema nogama je nosio gvozdene obruce, teske po pola dfina. Svakog dana [e ustajao rano, za vreme eetvrte strafe i u . Sali hiljadu Buda . preskakao je po deset puta tragove nogu 48 monaha. A uvece kadaje trebalo.da radi u polju, on se mnogozamarao i znoj je obilno tekla niz njegova leda, ali on nije prekidao svoje veibe. Kada je bio zdrav, trenirao je uporno, a iako se nite osecao dobro, opet je nastavljao; cak i kad je bio tesko bolestan, poslednjim snagama i po nekohko puta je izvodiosvoje skokove.

I kada je spavao, i kada je radio u polju, nije skidao obruce sa nogu. Kada je imao dvadeset godina vee je nosio na nogama obruce tefine 20-30 dfina i,

58

nezavisno od toga, ilao iii se baviobprUa~klm veltlnama neobi~nom lakeeern i spretno.ltu·,'kte.6~ise£q~~kaOJ vetar. Kada bl skinuosvoje gYozdene. c»bru~e;1bloli.: sposoban da uzletl na krov IIi da preletl stenu, da presko~i jamu.

U toku celog' svog ilvdta prldriavao se

upotrebe proste hrane i stalnih treninga. Druga tajna uspeha Dhn Dfuna je u praktikovanju vefbi za postlzanje lakoce ione su se sadrhle u flvotnoj metodici jan-lena. U toku celog svog fivota on je bio vegeterijanac i usavriavao je sebe u razvoju fivota jan-fen. Njegova osnovna hrana u toku dana nlje prelazila jedan dfin. Onse. nikada nlje prejedao, nlJe preterivao u picu, izbegavao je upotrebu vlna J mesa; nije pulio. Nije uznemiravaC? element va;re u Jetrl (odnosno, nije se Ijutio, lako'je bloirazdrafljlv), po ~emu se iz fundamenta razlikovao od ostalih IJudl, sklonlh da se naljute i da se posvadaju izmedu sebe. NJegovo svakodnevno pravilo je bilo: "U svitanje proletal malo pod.zvezdama, a posle jela cbavezne napravl s. I 00 koraka". Svakog dana on je ustajao u trl sata ujutru, izlazio na severna vrata manastlra I sltnlm koraclma odlazio na vrh planine Ufufen, posle se vracao nazad. To mu je odnosilo dva sata, a posle toga je odlazlo u salu za treninge. Kasno uve~e, polto bl svi zaspall, dugo se letao pod svetlolcu zvezda I meseca. Izlazlo je Iz manastira na gornja vrata, penjao se preko planlne do

5f)

male' sale, a zatim preko skita (malog manastira) do Drugog patrijarha i vracao se obratno nazad. Tako je Ilveo Dian diun u toku nekoliko desetleea, sve do kraja livota.

SKOK IZ P£SCANE lAME

Uzlet uz tomol motile

"Skokiz pel~ane jame" je osnovna vefba usmerena na razvoj sposobnosti da se ska~e navile.

PeUana jama. Iskopa se jama dubine tri tia i pet euna, a nleno dn.o se posipa debelim slojem peska i kamenja na taj na~in, da rastojanje izmedu kamenja i dna bude oko 2,5 euna. Velbat mole staviti na sebe metalne obru~~ iii da stavi na noge vrecice sa peskom. Zatim se spulta u jamu. Aktivirajuci energijuju ti, on iska~e iz jame.

Metoda skokova. Pre skoka, u teku od 3-5 min uta, treba zagrejati kolena i butine. Posle toga vefba,~ treba da se okrene lieem prema jugu, da se ispravl I da ostvari trostruko kretanje energije ti. Desnom nogom se iskora~i za pola koraka napred,

(j{)

zatim udise, povlaci se stomak, da bi energija Ci mogla da se skoncentrise u polju cinobera. Ruke se savijaju u pesnice i drfe se u nivou krsta. Prvo se podife leva n9ga, zatim desna, energija Ci izlazi i tog momenta treba napraviti skok. Vezbac prvo dodiruje zemlju jed nom nogom, posto je celo telo na povrsini, ruke se raslre i ' ispruze . napred do nivoa grudi, dlanovi se ispravaljaju. Pogled je uperen napred (sl. 12). Posle izvenog vremena, obe noge istovremeno odbaeuju telo od povrsine i covek skace nazad na dno jame. T reba praviti po 15-29 skokova svakog dana rano ujutru, u prepodnevnim casovima i posle podne ( dva sata posle [ela). Ako u pocetku nije moguce iskociti iz jame, na dnu trebapostaviti jos jedan Slika 12.

sloj peska debljine pola ci~. ,

Kada seovlada slobodnim iskakanjemiz [arne, moze se postepeno povecavati dubina. Kadase postigne besprekorno i lako iskakanje iz jame dubine 4,5 iii 5 cia; onda, posto se skinu rnetalni obrud i dzakovi s peskorn, . rnoci ce lake dase skace i na krov.

Za vreme jzvodenja ovih veibi bolje je nositi metalne obruee, nego vreelce sa peskom.

Primedba. PreJetanje s motkom predstavlja skok na veliko rastojanje, koji se izvodi uz pornoc bambusove motke, ova veiba za postizanje lakoce u Saolinskoj gimnastici Ci guna se zove "preletanje preko

. jamebrzinom zvuka", ali ta tradicija je zamrla za vreme dinastije Cin.

VUBE ZA CVRSTiNU

U tajnirn zapisima 0 boksu manastira Sao lin se We, da u stara vremena svake veceri, posta svi legnu da spavaju i postane tiho kao u gustoj tajanstvenoj sumi, monasi-ratnici manastirskog bratstva budili su svoj heroiski duh i odlazili u sobu Fatan u dvorcu hiljadu Buda, da bi izvodili svoje veme. U dvorcu hiljadu Buda preko Minske kolone su bili okaceni dhkovi sa peskom, a pored severnog zida postavljeni sudovi, puni kukuruznih zma, peska i gvozdenih opiljaka. Ratnici-monasi pod rukovodstvom monaha-ucitelja trenirali su jac!:inu prsti;u udarajuci u posude pune kukuruza, peska i metal nih opil;aka. Ostali su svom snagom udarali golim rukama po drvenim lutkama. Cetiri monaha, ko;i su sedeli ustavu tigra, trenirali su

62

"ovladavanje srcem i umom "sin-i-ba~~ii'.$ala za veibe Fatan u to vreme predstavljala je prizor, u stanju da uplasi i uzbudi cak i najodvainijeg junaka.

Monasi, koji su vladali borilackirn vestinama, driali su u levoj ruci ciglu, a desnom su zadavali udarce po njoj, cuo se prasak i cigla se raspadala na dye polovine. Neki su veibom "gvozdena pesnica" sa lakocorn lomili parcice kamena, stavljajuci oko krsta gvozdene obruce kao uiad i, licili su na osam rnadionicara, koji pre laze preko mora, posto je svako od njih bio ispunjen svestenickim duhom. Svaki monah je trenirao uporno i mlazevi znoja su tekli njiho:im ledima, neki su bili slomljenih prstiju,tekla je krv, all su oni nastavljali da veibaju i dalje odlucno usmereni ka cilju. Kao rezultat takvih neprekidnih veibi utoku deset godina, monasi su mogli golim prstima da probuse rupu u zidu kao svrdlom. Dvadesetogodisn]i ratnici su bili sposobni da razbiju dglu gol,im rukama. Pesnice tridesetogodisnjaka nisu bile nista manje slabije od metala i od njihovih udaraca kamenje je letelo na sve

. strane u malim parcicirna. Cetrdesetogodisnjl ratnici su posedovali takvu snagu, da su mogli udarcem da slome gredu. Kada su navrsili pedeset godina, ratnici su nastavljali svoje veibe. Cak i kada su imali po 60, 70 i 80 godina, nastavljli su uporno da treniraju svakog dana. Zahvaljujuci tome, oni ne samo sto su jacali svoj organizam i odupirali se bolestima, vee su do duboke

6/J

starosti ostajali zdravi i ~iIi, odbacujuel opasnost i produhvajuci svoj fivot.

PROBI}AN}E Z/eA PRSTIMA

To;ne bobo

Veiba~ treba da se pobrine da trenira snagu kaiiprsta, a da bi to ucinlo energija Ci treba da izade iz polja cinobera. U poeetku prstom treba udarati oljusteniproso, a posle toga u pesak i sitnisljunak. Prst ce se zacrveneti i naduti se, ali treba udarati 3 800 puta. Posle toga meso prsta ce postati tvrdo kao fuljevi, i tek onda se prelazi na udaranje po gvozdenim opiljcima.

Posle zadavanja devet puta hiljadu udaraca, prst pukne i potiee krv,. ali potom ce fulj pokriti prst trostrukim slojem i onda muskarac mofe da ra~una·da je postigao savsenstvo u borila~kim vestinama. Prilikom udarca u zid odmah ce se stvorit; rupa, polto se je krv prsta pretvorila u metal.

64

SaoliI>ski (i gUI>

~--- .. ~-------~-------.--,----.------

UDARANjE PRSTIMA U OLjU5TENI PROSO

Pre nego sto se pocne sa vezbanjern, treba stati ispred suda sa proscm radi koncentracije, podici grudi i usmeriti energiju Ci prema prstu. Zatim se lskoraci korak nepred levom nogorn, sakuplja se energija Ci u polju cinobera, stomak se uvlaci, Zatim sledi udisa] i brzi izdisaj, posle cega se deset puta udara kafiprstorn. Vefba se prekida posto se oseti stres i bol. T ase vezba radi svakog dana, ujutru i uvece, po 50 - 100 puta.

UDARANjE PRSTOM U PESAK

Posle rada sa prosom u roku od dva meseca, na povrsini kafiprsta treba da se pojavi prvi tanak sloj ogrubele koze i tek posle toga treba pristupiti v.ezbama sa peskom. Metodika je ista kao i malo pre i kao rezultat tih vezbi kaziprst otice i oseca se i jak bol. Ako su povrede ozbiljnije, rnofe se smanjiti intezitet vezbi. Ali ih ne treba prekidati potpuno. Poslecetiri-pet dana na prstu ce se stvoriti novi sloj kofe i sve ce biti normal no.

65

UDARANJf U MfTALNfOPILJKf

Metodika je ista kao kod prosa i peska. Medutirn metalni opiljci su tvrdi i prst mnogo brie otekne ~seca se jak bol, koZa se moze raskinuti i poteci krv. Ako . nema ozbiljnljih povreda, vefbe se ne prekidaju. U \. drevna vremena su govorili: "Ne bojte se sto ce te malo , 'da usporite, plaSite se ako prekinete". Ne treba,' ~zume se, prekidati vefbe po sredini, zbog toga sto su

Iskr~~epoteskoce. Treba trenirati dok se popovrSini prstqu ne stvore tvrdi zu Ijevi. T a se vezba izvodi po 30-50 pu~ svakog dana.

PROBIJANJf ZIDA PRSTIMA

. Posto ~e prsti treniraju metalnim opiljcima dufe od godinu dana; oni ee vi§e puta biti u ranama koje ce mnogo puta zarastati, i ponovo nastajati. Kao rezultat toga prsti ce ogrubeti, postaee jaki i kad zatreba energijaCi te mnogo brfe dospetl u prste, ko]i lice na metalne sipove. Sada samo treba trenirati udarce prstima u zid. Ne treba zadavati vise od stotinu udarca na dan, i kao rezultat upornih treninga, zahvaljujucl

6fi

doslednosti, vefbat te moti da udarl u zid kdiprstom take, da te ostati rupa.

Metodika vefbanJa Ie s/edeca:

Stane se licem prema zidu na rastojanje od dva tia i tri euna od njega. Telo je pravo. Levom nogom se iskorati napred jedan ti i tri cuna. Posle toga srednjim prstom desne ruke se ispisuje duga ispred grudl I tri puta se pokrete energija Ci. U tom trenutku Izvorno disanje celog organizma treba usmeriti sa polja cinobera ka desnoj ruci. Sndnim zamahom ruka se izbacuje u pravcu zida i spiralnim kretanjem se zadaje udarac. Kod prvog poku!aja pepucaee povriinski sloj zida. Kod drugog i sledeteg treninga, zadaje se po 30-50 udaraca. Sledeti trening je dublji, udarac se zadaje sve brfe i postepeno njihov broj se peveeava do 50-130 puta na treningu. Za vreme treninga vrh prsta se. mofe povrediti i da potece krv. Treninzi se mogu privremeno prekinuti da bi se satekalo dok rana zazdravi. PosJe toga treninzi se obnavljaju i nastavljaju dotle, dek od jednog udarca ne ostane rupa uzidu dubine dva cuna. T ek onda se ratuna da je vefba zavrSena.

67

Posto se vefba savlada, trebalo bi, kao i ranije, za vremejednog treninga zadavati vise od stotinu udaraca u zid.

LOMLJENJE CIGLE DLANOM

. Tajne boksa

Metod lomljenja cigle dlanom je jedna od sedamdeset i dye vestine. Za vreme cetvrte strafe zadaju se udarci po dzaku sa pirincern, a uvece, pod svetloscu zvezda - udara se u dasku. Pre pod ne se zadaju udarci u sto, a po podne - u zid. Kofa se iskida i tece krv, ali i preko zime f preko leta - treninzi se nastavljaju. Muski se udara po drvenim lutkama i lome njihove drvene glave. Kao rezultat treniranja u toku . stotinu dana, dlanom se rnofe polomiti cigla.

Sposobnost da se golom rukom razbijaclgla je jedna od 72 saohnske vestine,

Vefbe se podele prema vremenu u cetvrtu strafu, kasno uvece, u podne i posle podne. T reninzi se izvode, takode, i u vreme setn]e. Cas Y - je dvanaest sati posle podne. Cetvrta strafa - to je vreme svitanja.

68

U to vreme treba zadavati udarce u dzakove s plrincern. Kada se pojave zvezde, znaci ponce je, i onda treba trenirati udarce po drvenom kaucu za spavanje. Podne je 12 sati i u to vreme treba udarati po stolu. Posle podne, kada si usamljen u sobi, udaraj po sva cetiri zida. Izvodenjetih vefbi je tesko, zahteva uporna i stalna treniranja i mnogo vremena. U poceku vefbac lako zadobija rane i povrede. Ali on ne treba da pada u malodusnost i da ocajava, vee da nastavi sa vefbanjem. Svaki korak je pet cia, tako da 50 dfina cini stotinu koraka, Setnja se obavlja u galeriji gde su drvene lutke, tako da .i za vreme setnje, monasi su zadavali jake, jarosne udarce po njihovim glavama. Oni zamlsljaju da su lutke njihovi protivnici i to im pomafe da rnobilisu svoju energiju. T aj metod je efikasan kod treniranja, javlja se sposobnost da se, bez naroeltlh poteskoca, lomi cigla golom rukom.

vEiSANJE U SOSI

U sobi se mogu trenirati udarci po mestu na kome se spava (drvenom kaucu), po zidovlma, po pervazima vrata, po povrSini stoia. Tri puta na dan - rano ujutru, posle jela u uvece, pre spavanja, treba zadavati jake udarce po tvrdim predmetima, udarna

6IJ

povrsina diana je tacka hou-si iii "zadnji potok". Uvek treba zadavati 30-50 udaraca. Treninzi traju 130 dana.

VdBf NA OTVORfNOM PROSTORU

Zadaju se udarci po vrecarna sa peskom.

Od beloglanenog platna se sasije dzak, koji rnofe dasakupi ~O dfina peska. On se okaci na stablo iii na drvo u nivou srca vezbaca, gde se nalazi tacka diun-cjue iii "ogromni prag" (nalazi se na centralnoj liniji stomaka, na 6 cu·na iznad

pupka). Svakog dana, u svanuce, iii kasno u toku noel, vezbac treba da stane ispred dzaka, na rastojanju od jednog cia. Stoji se u stavu savijenih nogu. Prvo desna ruka zadaje do 50 udaraca po dzaku sa peskom, zatim leva. T ako, smenjujuci se leva i desna ruka, trenira se u toku 139 dana (sl. 13).

Stika 13.

7{}

UDARCI PO DRVfNOJ LUTKI

Od stabla finikovog drveta iii furme prave se lutke, od tri do pet komada, koje odgovaraju visini vezbaca. Tri lutke se

postavljaju u vidu trougla, pri cemu· je rastojanje izmedu njih 5 cia. Vezbac stane po sredini licern prema drvenoj lutki. Okrece se i zadaje udarac levom i desnom rukom. Posle toga menja polofa] i zadaje udarce po sledeco] lutki, okrecuci se u krug. T ri kruga

predstavljaju jedan zavrsen ciklus vezbe. Uvek treba izvoditi po 5-15 ciklusa (sl. 14)

Slika 14.

Pet, drvenih lutki se poreda po semi cveta mejhua. Vezbac stane ,u centar i zadaje naizmenicne udarce (rastojanje izmedu drvenih lutki je I, 3 cia).

Tri opisane metode su osnov treniranja kod lomljenja cigli dlanom. T reba trenirati postepeno i naizrnenicno, uporno usavrsavatl tehniku i treninzi treba da se nastave skoro godinu dana. Posle toga se

71

prelazi na sledecu fazu. Uzima se jedna cigla u levu ruku. (SI. 15) Zauzima se stay povijenih nogu i kada se pokrene energija Ci I njome ispune obe ruke, istovremeno se zadaje udarac po cigli. Peste veibac pocne da lomi cigle golim rukama, treba da prode vise od stotinu dana i onda se smatra, I da je veiba izvedena.· Prvobitno treba uveibavati lomljenje jedne cigle, posle toga dye i postepeno povecavati broj cigli.

Slika 15.

LOMLJENJE KAMENA PESN/COM

Sa jako stegnutim pesnicama poclnJe treniranje udaraca u Zapadnoj rascvetaloj planini Si-hua-san. U pocetku se treniraju udarci po dasci tako da pesnice postaju jace i cvrste kao gvoide. Zadaju se udarci po cigli i pesnicom probija zid od kamena. Snaga udarca pesnicom zavisi od snage energije Ci. Posle udarca kamen prsne nacetiri dela. T renirajuci uporno u roku od 30 godina, veibac sa lakocorn moze izvoditi ovu veibu.

72

Razbijanje kamena pesnicom jejedna od najteiih veibi kod postizanja cvrstine u saolinskcm sistemu. Za izvodenje te veibe covek treba da ima izuzetnu volju, u toku nekoliko decenija treba savladati ogromne poteskoce i ne gubiti upornost. Samo tada ce moci da se izvede ta veiba.

Svakog dana, rano ujutru i pre spavanja, treba zadavati udarce pesnicom po unutrSnjem zidu iii dasci. Svako,g dana se izvode tri kompleksa, pri cemu jedan kompleks ukljucuje 50-100 udaraca. I tek posle 3-5 meseca ce rnoci da se zabeleie neki rezultati treniranja. Kada se preko dana izvedu 100 udaraca i ne oseti bol, moze se preci na lomljenje cigli. Za jedan dan treba uraditi 3-4 kompleksa, svaki od po 50 udaraca. Posle treninga u roku od 3 do 5 meseci, kada vezbac vee moie da slomi ciglu udarcem, treba da prede na razbijanje kamenja. Ta je veiba najtefa, Dna zahteva teske treninge u roku od 10, 20, 30 i vise godina,da bi kamen mogao da se slomi na vise delova. T ek onda se sn:'atra da je veiba izvedena.

'l1

\/EZBANIE lA RAZBljAtv}L K.:ttiViEf!~JA GLAVO/H

Dams malo !judi vezba ovu vezbu. Ona se izvodi na siede(~; nacin. Stan~ se 1I pozici]u tri kruga i pet puta se pokrene ~;nergiJ~ Ci. Kao posledica raga, energija Ci napusta polie cinobera i usmerava 52 u tacku baj-huej. Posle toga vezbac pocinje da zadaje sebi udarce pesnicom po temenu iii lobanji, pri cernu ti udarci postaju sve.jaci,

Udarci glavom se zadaju zidu, a takode, moze se lomiti i daska.

T a se vezba najbolje izvodi popodne. Kada se trenira, jezik dodiruje nepee, usta su zatvorena, disanje se odvija kroz nos, energija Ci prolazi kroz terne glavve i kada energija Ci izlazi, izda]e oscar zvuk. Energi]a Ci ne treba da SE:: ispusta,

74

4. IZUCAVANJE PRINCIPA

PRAVILNO SHVATANjf TfRMINA ~~D/SANjf CI"

U Ijudskom telu ima pet organa dian i sest organa fu, a na spoljasnjem nivou njima odgovara pet funkcija, dye gornjih j' dye donjih ekstremiteta. Pet organa dian su: sree, jetra, slezina, pluea i bubrezi . ~est organa Fu su: zucna kesa, zeludae, debelo erevo, trostruki grejac, besika i tanko creve, Tih pet funkcija su: oci - predstavljaju spoljasnji otvor jetre, . usi - bubrega, nos - pluea, usta i jezik - srea. Gornji i donji . ekstremiteti se sjedinjuju preko tetiva, ko]l pocinju od nokata, koncentrisu se u laktovima i kolenima i sjedinjuju na lieu i u glavi. Uzajamno delovanje izmedu njihovih pokreta i energije stvara energiju Ci. Evo zastp, da bi se trenirale tetive,' treba trenirati energiju Ci. Energija Ci se krece izvan kanala- arterija- vene, a krv se krece kanalirna arterije- vene" (ta] se pojam oznaeava hijeroglifom maj, cije znacenje takode ukljucuje i puis i pulsnu dijagnostiku). Krv se mofe

. porediti sa vodom, a svi kanali - rekama na zemlji.

Krvotok i ciklicno kretanje energije Ci pocinju od srea. Za jedan dan u toku 24 casa krv i energija zavrSavaju

75

jedan ciklus kretanja po 12 kanala-meridijana diin-Io. Ako se kretanje prekine samo za trenutak, odmah dolazi do priliva krvi i svi kanali pocinju da vibriraju). Jetra upravlja tetivama i puni se krvlju, zatim krv u sistemu organa dian-fu i kanalima-meridijanimadiin-Io krece navise - to je kretanje sa pccetncm tackom jetrom. Eto zbog cega za vreme vezbi borilackih vestina treba paziti mnogo na jetru.

RA~OJ .I TRfNIRANJf fNfRGIJf CI

Razvo; energi;e Ci

To je nedeljivo od prirode sin, a treniranje energije Ci je nedeljivo od sudbine' - predodredenostl min.Ako covek ima zelju da razvije energiju Ci i da koriguje svoju sudbinu.. srce i um treba da budu mirni i nepokretni. Srcu odgovara vatra - gospodar diin-ho, a kretanju odgovara vatra - obraz sjan-ho .. Kada izmedu njih postoji ravnoteia, energija Ci i misli lsto se uravnotefuju. Kada nema misli, duh se prociscava. A kada je duh cist, srce i um su u stabilnoj mirnoci i ravnotezi. Stihovi glase ovako:

76

"Kada se misao krece, ana se rada od vatre.

Kada deset hiUada darmi umirl, javUa se provo stanje diena.

Kada se energija ti neprelcidno fage

premo zg/obovima,u organima ce biti dovoUno semena - ling, a duh fen ce ojalati kosti".

TR£NIRAN}£ £N£RGI}£ CI

lako treniranje i razvoj energjje ti imaju jedan te isti izvor, one se razlikuju izmedu sebe po praznini i puneel, pokretanju i mlrovanju, po telesnim evapleeenlu i njegovom odsustvu. Osnova za razvoj energije ti je uC!enje 0 putu, a njegovi osnovni postulati su ople razumevanje. Na osnovu uC!enja 0 treniranju energije ti zavisi efikasnost kretanja i uspeh se posti!e odbacivanjem starog i dobijanjem novog. Osnovni postulati tog ucenja su uzajmno delovaje izmedu cvrstine i popustljivosti, koji vode do izuzetnog uspeha kod ve!banja. Tajna treniranja energije C':i se sastoji u ritmickom smenjivanju cvrstoce i popustljivosti. Ve!bac treba da bude C!as cvrst (iilav), a C!as popustljiv (opusten), uravnotefavajuel cvrstinu i opultenost. Kod susreta sa prazninom je neophodna opultenost. Kod susreta sa punoeom - cvrstina. Opultenost znaci -

77

De Cang

.---~---~---

odstupanje, cvrstina - napredovanje. Kada je cvrsto sleva, opusteno je sa desna. Ako je pak "opusteno" sa leva, a "cvrsto" je sa desna. Tako se cvrstina i opustenost uravnotezu]u. Na isti nacin uzajamno deluju na sebe praznina i punoca.

Lao Ce smatra, da se "visi stepen" postize kao rezultat razvoja i treniranja energije Ci. Legendarni imperator Huan- Ti -kaze, da se radost zbog vernosti putu sastoji u treniranju duha - sen i transformaciji energije Ci.,

Darma (t. j. , Bodidarma) bazira cansku skolu na rneditaciiama i prenosi tradiciju za "prociscavanje kostane srfi'' i metode "rada sa tetivama". Kroz sva vremena, od drevnosti do danas, mudraci i naucnici, posteni i pravicnl, vezbah su tehnike za razvoj i treniranje energije Ci.

Osnov za efikasnost ucenja 0 treningu energije Ci u saolinskcm pravcu je kretanje i delovanje, a osnov za postizanje te efikasnosti je zadobijanje vrlina i izbavljenje od nedostataka. Najbitnije je da se trenira stalno. Da bi se ostvario uspeh vezbac treba " oslusnuti" kretanje svoje energije Ci. Kretanje napred odgovara cirkulaciji energije Ci u organizmu, koja se stvara hranom. Kretanje nazad odgovara cirkulaciji navise i nanife energije Ci u bubrezima. Ako se covek pridrfava prakse odbacivanja nedostataka na

78

Saolinski Ci gun

-----------------------------

predasnjem nebu preko vrlina sledeceg neba, on ce uspeti da uspostavi pravilnu cirkulaciju celog nebeskog zivotnog ciklusa. Kada pocne treniranje treba udisati cistu energiju Ci i ona treba da dode direktno u more energije (i-haj. Iz mora energije (i-haj ona prodire u repnu kost, cirkulise u oblasti krsta, zatim se krece navise srednjim zadnjim upravliacklm kanalom du-maj i stize do tacke ni-van (baj - huej u kineskoj akupunkturi iii tacka stotinu susreta) i ponovo se vraca u oblast nosa. PosJedica toga je ta, sto jezik dolazi u kontakt sa energijom Ci u bubrezima i usrnerava je nanife, popunjava donji dec stomaka i postepeno se puni (kondenzuje) u polju cinobera. To predstavlja nebeski ciklus (kod Mantak Cia "mikrckosmicka orbita").

POKRETAN)E ENERGI)E ell N)ENO KORISCEN)E

Energija Ci ustvari je drugi naziv za udisaj i izdisaj, a pod pokretanjem energije Ci i njenim koriscenjern se podrazumeva i kontrola nad udisanjem i izdisanjem. Taoisti ga nazivaju "upravljanjem pokretima udaljavanja i dobijanja" (dao-in-tun); budisti ga zovu "treniranje energije Ci i postizanje u pokretu" (gan<i-sin gun); kcnfucijancl ga zovu "razvijanjem

79

bezgranicne energije Ci" (jan hao-ian diki). U primeni energije Ci postoje raznolikosti: upljanje energjje Ci ustima i upijanje nosem koji se u "tajnama boksa" nazivaju element vatre kulture i element vatre vojnog dela. Upijanje nosem odgovara kulturi , a upijanje ustima - kulturi vojnog dela. U Saolinu se srnatra da treba dati prednost upijanju energije Ci nosem.

KONKRETNA METODIKA TRENIRANJA

Vefba se svakodnevno. U svanuce se staje licem prema izlazecern sunca. Oei su poluzatvorene, um je skoncentrisan na polje cinobera. Udise se kroz nos. Energija Ci se pokrece nanife do centra stopala (tacka jung cuan). Ta vefba je korisna za opste stanje organizma, poboljsava cirkulaciju energije Ci u rukama, poboljiava kretanje nogu, gipkost tela, kretanje navise i nanife. Ako se ta vefba izvodi pravilno, "prociscavaju se tri veze san-die, jaeaju gornji i donji ekstremiteti, uravnotefuju se delatnosti pet elemenata, telo postaje energicno, a delatnost ruku inogu je koordinisana. Kod vefbanja treba da se ima u vidu stanje oeiju, da se kontrolise pravac kretanja ruku, da se posmatra stepen udaljenosti, da se uzme u obzir i telesna konstitucija.

80

Ako se energija krece prerna: vefbac:u, on se kreee zajedno s njom, ako odstupa, on je prati. Povezuju se u jednu celinu - udisaj i izdisaj s ciljem da se postigne jedno opste kretanje. T reba veoma pafljivo I polako pokreteti energiju Ci, a kada se koristi energija Ci, treba dati prednost brzini. Ako vefbac: vrsi kretanje, bolje da se to eini kod izdisanja: ako, pak, prihvata kretanje, onda je bolje da to bude momenat udisanja (ulaska). Telo treba da bude jako pokretljivo, a ruke brze tako da, kada zadaju udarac pesnicom, niko ne treba da vidi to kretanje. Postizanje "munjevite brzine" kretanja je prava visa tajna eija se sustina zakljueu]e u jedinstvenom udisaju i izdisaju.

Prva stihotvorna tajna

··Kada su nebo i zemlja mirni i cisti, neka dode energija Ci.

Do bi se sacuvalo prvobitno seme juan cing, treba sresti izlazak sunca.

Svakog jutra udisi energiju Ci

i koncentrisi je u polje cinobera,

onda u toku vise dana radovaces se dobrom zdravlju".

81

Druga stihotvorna tajna

UEnerg;ja C; ;zlaz; ;z polja clnobera kada ruke dod;rnu mesec.

Energ;ja C; se upravlja nav;se kroz ruku ; pun; ce/o te/o.

Kada st;gne do usta, ruke menjaju svoj poloiaj

; otvaraju se zajedno sa kretanjem energ;je C;.

Energ;ja C; se vraca, ruke se ponovo sav;jajau, at; stoj;s kao ; pre".

fNfRGIJA CI I SNAGA LI

Energija Ci cirkulise sistemom kanala i meridijana diin-Io, u tetivama i kanalima maj (t. j. Osam cudesnih meridijana). Izvor snage li su: krv, misici, koZa i kosti. Kada je protivnik jak, njegov oblik, koZa i kosti ·izrazavaju spoljasn]u snagu, a unutrasnja snaga je zatvorena u tetivama i kanalima. Energija Ci i krv deluju kao unutraSnja snaga, a krv i energija Ci deluju kao spoljaSnja snaga. I samo u slucaju da coveK razume

82

pojma "energija Ci i krv", on ce upoznati izvor 'Ci i.snagu li i prirodno ce rnoci da azlikuje u snagu i kretanje energije Ci. Sve to se mofe jed nom recenicom: "Prvobitno se pokrece Ci, odatle proistice delovanje snage Li i kada se

cinobera p'opuni, covek lrna dovoljno energije i snage (Li). Upravo takav je stalnil nepromenljivi

: PRfDfLl KRVI I fNfRGIJf CI

Levideoljudskog organizma odgovara krvi, a i -energiji o, Predeokrvi je Jin apredeo ~nergije Krv se krece spore, a energija Ci - brzo. Zato se pokrece leva polovina, a zatim desna, t. j., prvo

pokrece deo, koji odgovara krvi u kanalima energije post(> po vremenu i po brziniona odgovara predelu Ci. Nataj' nacin se kontrollse ravnoteh supstanci Jin i Jang, ovaplocen u krvi ienergiji

Nastavnlk Ci Jue - Sju Jue Cang (Meditacija 'Meseca) kafe : "Vezba] da bi mogle sve kosti i bovi 'u tvom organizmu da dobiju pokretnost i 'da bi mogli tigari zmaj ( odnosno krv i energija u tvorn telu slobodno da se kreeu, gde god pofele,

8..1

Ovladaj snagomsvoga srcai potcinl noge i'oada; ee:" .... udarac jednog tvog prsta biti jaci od udara groma.'jKi:: od hiljade Ijudi"

NAC/N ZA SHVATANjE N ZAORZAVANjA fNERGljfC/.i

Energija Ci predstavlja rezultat udisanjaj·:j:i' izdisanja. Pod "zadrfavanjem se podrazumen; zadrfavanje gomilanje unutrasnjihreterviu organizmu. "Shvatanje" je razumevanje-« prirode' energije o, take da ona ne narusava SVC)iU·:c::IGsted04ost:·:;~:;:';:~·iliI da ne preokrece sve u organizmu naglavaCket'\'Rut~' to je put kretanja jednog udisaja ijednogizdisajar"lkojb treba pratiti. "Put" je potcinjen odredenojmeto.dick kontrolisanju i opustanjuorganizarna, stabilnosthoda; kretanje ruku, kretanje napred i nazad, kretanieiUL~riiAi i nanife - sve to 'je profeto jedinstvenim IIrc)Ce:$IOrDt':~f:. energije Ci. Ako vezbac odluci, daizvt'ii Dtllrecllen:Dt~jt~.~iI kretanje, treba da zadrii udisaj.Ako se.wtlZVR1Cai:l18<~:{;,,! udarac, onda treba izdisati. Upravo treiA\JitalCir~'PfXRal1lal;"'1~ udarca odreduje pobedu iii poraz i ni u.kom S~rutilif~J' treba dopustati zabunu u kretanjima.Zato su .;m., skoih. su od davnina do nasih dana veibali· . majstorstvo:';!: boksovanja, trebali, pre svega, da ovladaju izvorima'.

84

ene~gije CI u Ijudskom organizmu i tek posle toga da pristupe usvajanju principa treniranje energije Ci, vrlenje kretanja (ljan<i-sin-gun) i zadriavanju energije Ci. Samo na taj na~in organizam sestvarno mole usavrlavati.

ME.TODIKA UDISANjA IIZDISANjAU VE.ZI SA KRE.TANjE.M I MIROVANjE.M

U drevnom traktatu 0 tajnoj tradiciji u savladavanju tajni boksa se ka!e: Udisaj i izdisaj- to j~ energija Ci, a kretanje i mirovanje. - to je srce. Jednom kretanju srca odgovara jedan udisaj. U tom slu~aju se ne primenjuje snaga, vee se stay karakterlse kao praznina. Kada se za vreme kretanja srca izdise ulaiu se odredeni napori, a 'stav se karakterise kao punoea. Osnova mirovanja je koncentrisanje, a osnova kretanja je duh- sustlna diin-sen. Udisanje ee biti naporno i ostro, izdisanje - ravnomerno. Srce je prvobitni rukovodilac (vojskovoda), energija Ci - je kretanje napred, a oei - zastave. Ako videnje nije

. skoncentrisano, pogled je zamagljen, vezbac ne dobija jasna uputstva i kao rezulatat tog kretanja i rnirovanje gube ~voju pravilnu nelzmenlcnost, remeti se ravnomerno smenjivanje udisaja i izdisaja. Krajnji

85

rezultat svega toga ce biti izgubljena bitka. Da bi se ovladalo odredenom tehnikom,. treba pre svega pravilno odrediti polofaj ociju i ako se ne remeti jasnoca vida, znaci energija Ci nadolazi ka ocima. Volju dfi treba usmeriti ka ocima, da bi dolla posle nje energija Ci. Jedno kretanje srca i ceo organizam se pokorava naredenju, osvefava duh diin-sen, podife se talas borbenog dostojanstva. U tome se jedino sastoji pravilno tumacenje kretanja i mirovanja. Celo kretanje tela,kretanje nogu, uvrtanja ruku, treba da bude brzo, i lako, a ta brzina i lakoea se postifu treniranjem energije Ci. Brzo, oltro kretanje i energija Ci se usmerava celom svojom brzinom. Sada je vecsve normalno. Ako bude potrebno da se vefbac, bori, sigumo ce izvijevati pobedu!

Stihotvorna taina.

"Izdisanje i udisanje zovu se "energijom a".

Kretanje i mirovanje usmeravaju mis/i ka srcu.

Srce rodi, udahnulo je energiju a. ali nema snagu.

A am nema snage u stavu, znaCi i snaga je nedovoqna.

Srce nastavlja da radi, izvrfen je izdisaj ~ snaga je vee tu,

a am ima snage, znaCi tvoja pozicija je "puna".

Srce je predvodnik ljudskog organizma,

a energija a je ono sto se kreee ispred svega.

Oa su zastave i zastavice

86

i ako su u neredu i zamagljene, gube se orijentiri, covek ne razume suitinu stava protivnika

i ne moie odrediti ciklus kretanja i mirovanja.

Ako u neizmenicnom smenjivanju udisanja i izdisanja zavlada haos, preti poraz u okrSaju.

Zbog toga trebaposvetiti vea: painju poloiaju oCiju, koji zauzimaju·vaino mesto u sistemu veibiborilaCk.ih vestina.

Treba razvijati njihovu sposobnost da vide poloiaj i stav protivnika, jer volja prati pokrete oC"qu.

Kretanjesrca pokrece stotinu zglobova u organizmu, a stvarna snaga coveka proistice iz pluca.

Organizam coveka je ispunjen energijom tigra i u jednom postenom okrSaju moie

" razljuqati i more i planinu".

Samo kontrola nad doslednoscu udisanja i izdisanja,. nad kretanjem i mirovanjem je obavezna. Energiju Ci treba primiti unutra i skoncentrisati je u jednu. tacku. Svako kretanje organizma je profeto jedinom energijom Ci, kao rezultat toga i noge i ruke postaju brze i snafne kao kod majmuna. Onda se covek kreee brzinom munje, koja sine na nebeskom svodu. I eto ga, prolazi radosnim licem - on pobednik u svim okrSajima.

87

METODIKA UDISANJA IIZDISANJA KODCIGUNA

U disajnoj gimnastici Ci gun postoji sest raznolikosti disanja, koje u sustini predstavljaju sest etapa sve dubljeg ovladavanja Ci gunom. To je sledecih sest metoda:

I . Prirodno disanje,

2. Orkulacije Jina i Janga (mali nebeski ciklus, tj., mala mikroorbita).

3. Cirkulacija jina i janga (veliki nebeski ciklus tj. velika mikroorbita),

4. Kontrola nad periodnoscu disanja si-tjao.

5. Disanje kroz grlo hou-tou-hu-si.

6. Unutrasnje disanje.

Prva etapa predstavlja prirodno disan ie. Kod udisanja kroz nos, usne su malo otvorene. Vrh jezika je prilepljen uz zube i donju vilicu, T rbusna duplja se siri. Kod izdisanja usta su potpuno zatvorena, jezik se spusta prema donjem nepcu, a stomak se sakuplja .. To disanje treba da se trenira svakog dana u toku pola sata. Ali u po~etku treba po~eti sa 3do 5 min uta, zatim vreme postepeno poveeavatl na deset min uta, a zatim na pola sata.

88

Sve ostale etape zahte'laJu takode velbanJe od po pola sata. Posle 30 dana velbanJa prve etape, tovek otkrlva prve rezultate • postaJe Jatl, tlllJI pslhltkll pluca pOJatavaJu svoJu snagu.

Dryp etapa se naziva clrkylac!Jom IIna! lanp, III mall nebeski clklus. Zbog tep se tako zovel Prema teorlJ! ~I guna prednJ! deo IJudskog organ!zma Je jln, a zadnJI deo· jang, kada kaiemo, da clrkulaclJa jlna I janga obuhvata Jedan mall nebeskl clklus. To oznatava, da energija ~I mole dase Ilrl, da clrkulile u gornJem delu tela, I . ne dostlle donje delove orpnlzma. Cirkulacija jina i janga preko malog nebeskog ciklusa takode se naziva udisaj • izdisaj obrnutog tipa, polto u tom slutaju lirenje IlakuplJanje su suprotne prvoJ etapa prirodnog disanja, kod koga se, za vre")e udlsanja, stomak liri. Uprkos tome Ito se disanJe vrlikroz nos, um upravlja, neposredno, cirkulaclJom energije ~i I usmera,va je prema gornjem delu tela, t. j., u datom slu~aj~ um upravlja samom energijom ~i. Kod izdisanja urn treba da usmerava disanje od temena glavepreko grudneg kola prema oblasti polja clnobera. Kod udisanja treba misliti kako energija ~i izlazi iz polja cinobera, polazi navile i preko repne kosti ki~menim stubom, stile od mozga. Kod udisanja je neophodno stezati anus. Ako veiba~ zauzme borbeni stay kod udisanja, treba stezatiprste nogu, kao da se teli "uhvatiti" zemlja, posto to potpomde kretanje enegije

8f)

pe C'-'I>9_ __

Ci. Vreme zatreniranje ovih veibi je 90 dana. Kao rezultat toga vetbac mote izleciti oboljenja pluca, creva, srca, gusenje I dr. To disanje mote smanjlti I krvni pritisak.

Treca etapa se naziva cirkulacijom Iina i lanla po velikom ciklusu.

Ona se zove tako, jer se dlsanje slri u donjem delu tela. U vezi s tim, posto je vetbac vee savladao dYe prethodne etape i naucio da dise duboko i puno, cirkulacljaenerglje Ci na toj etapi se mote proliriti po celom organizmu. Udise se krez nos, a izdile na usta.

, Kod lzdisanja trbusna duplja se siri, a vetbac treba sebi dapredstavl-da se energija Ci spusta od temenakroz grudni kosi polje cinobera do centra stopala, gde se raspolotena tacka Jung-cuan iii tuboreei lzvor., Kod udisanja treba da se misli, da se energlja Ci, preko tacke Jung<uan, kreee navise do repne kostl, klemenirn stubom i vratom i ulazi u mozak. Kod udlsanja anus treba stezati. Ako je vetbac zauzeo borbeni stay, prste nogu treba stegnuti. Treba trenirati u toku 180 dana. Efekat je istl, kao i kod druge etape. Taj tip disanja jaca u celini nervni sistem.

Cetvrta etapa, se naziva kontrola oad periodnoseu disanja (sitjao) iii prjrodno· dlsanje(~licno nazlvu prve etape), jet se i ovde, Istc) .~~. ik~:,pry~ etape, pravi nelzmenlene lirenje I skupljanje'trDuine

to

duplje. Udisaj i izdisaj medutim, na toj etapi su mnogo dublji i dufi, nego kod prve etape. Onda i zbog cega na cetvrtoj etapi treba da se bavimo prirodnim disanjem? Da bi smo obezbedili ravnomeran razvoj unutrasnjih

,',l

organa, da ne bi doslo do povreda zbog jednostranog

razvoja. Ako ccvek nepailjivo koristi kamu iii ostar noi, lako se moze poseci, Cetvrta etapa traje 60 dana. Efekat je isti, kao ikod obe predhodne etape. T aj tip disanja obezbeduje ravnomeran razvoj unutrasnjih organa i na taj nacinvrsl iecenje kod oboljenja organa ~a varenje i disanja.

Peta etapa se zove disanje kroz grlo iii ubrzano dUboko disanje. Zbog cega se naziva tako? Zbog toga sto se grlomora maksimalno rasiriti, postorasireno grlo dozvoljava [ace i dublje udisaj i izdisa]. Zasto sereci pevaca ne cuju dobro? Zbog toga sto lm [e grlo potpuno otvoreno. Sirenje i skupljanje trbusnedupl]e za vreme udisaja i Izdisaja na toj etapl se vrsi na istl nacin, kao i utoku druge i trece etape. Osim toga, cnergija Ci treba da se krece kroz ceo organizam. Vreme za veibanje u toj etapije 90 dana. Ove veibe jacaju unutrasn]e organe.

Sesta etapa se naziva unutrasnje disanje. Udise se kroz nos. Kod udisanja stomak se sakuplja, a za vreme izdisanja se siri': 'Zasto se- to disanje zove unutrasnjim! Zbogtoga sto se za vremedisanja ne cult::

fII

.J

nikakav zvuk, Cak. i sam veibac ne cuje zvuk disanja. Izgleda kao da ne dise uopste.

U teoriji starih ucitelja Ci guna to se disanje naziva pravim disanjem iii unutrasnjim prenatalnim disanjem taj-si, posto lici disanju ploda, koji se nalazi u majcinoj utrobi. Plod ne dise na usta. Vee preko pupka. Kada se veiba unutrasnje disanje,coveku izgleda da dise na nos, ali ne moie to da oseti, u stvari dise kroz pupak i predstavlja prenatalno disanje .. Na taj nacin se trenira prenata1na energija Ci (doslovce, energija Ci na prethodno'!l nebu). Ook kod izdisanja veibac treba sebi da predstavi kako se disanje spusta od temena prema polju dnobera, stiie do tacke huej-in iii "slivanje [ina', a zatim do tacke jung-euan. Vreme veibanja na toj etapi je 300 dana. Kroz njih se do tog stepena podiie nivo ovladavaja prakse Ci guna, da u svako doba i na svakom mesw covek mofe Ci gunom izleciti neku svoju bolest, iii produiiti svoj zivot.

VdSf ZA LfCfNjf I SORILACKf VdSfCIGUN

Veibe. za lecenje u Ci gunu predstavljaju unutl"aSnji trening energije Ci, a bave se spoljaSnjim. koiom i kostima. U borilackirn sistemima Ci guna

J. !J2

trenira se unutrasn]a energija Ci, a sem toga na spoljasnjem nivou se vrsi treniranje kanala, tetiva, koie i kostiju. Zbog toga se smatra da borilacke veibe u C:i gunu sluie ne samo za opste [acanje organizma, vee potpomaiu i njegovu sarnoodbranu. Veibac se uci da lomi kamenje, da savija metalne sipke, a pokrecuci energiju C:iu rukama i nogama, on moie pobediti svakog protivnika. Medutim. borilacke veibe iz C:i guna su mnogo. teie.

OSNOVNI PR/CIPI UPRA VLjANjA ENERGljOM CI .

Stay znaci upravljanje energijom C:i? Usmeravanje energije Ci je sposobnost uma da uputi energiju Ci prema nuinom mestu U organizmu. Na primer, ako [e coveku obolela jetra, energiju C:i treba usmeriti upravo tamo. Koncentrisuci energiju C:i istovremeno se izvode i disajne veibe - prema C:i gunu energiiaCi ce rnoci da se usmeri prema posebnom mestu, Efikasan nacin za upravljanje energijom Ci je njeno upravljanje pogledom. Ako vezbac poieli da energija C:i prede u mozak, treba da pogleda navise. Ako ieli da energija C:i ode u stopala, treba da pogleda nanife.

f)/J

VEZBAN}ECI GUNA I LECEN}E BOLESTI

~aolinske veibe iz Ci guna, slicno ostaUm skoJama disajne gimnastike, posle dugih treninga, pomaf~ ucvrScivanju odbrambene energije vaj-li, regulilu glavnu energiju diun-Ci i obezbeduju punocu prvcblme] energiji juan-Ci u . Jjudskom organizmu. "Energija je predvodnik krvi, a krv stvaraenergiju Ci . " Ako je energija Ci puna, krv ce biti zdrava. Zbog toga slobodno disanje moze regulisati metabolizam Ijudskog organizma. _ Ono odrhva ravnotezu. )ina i )anga, stimulile fizjoloske mogucnosti i normalizuje zivotnu aktivnost coveka cime se poveeavaju odbrambene snage organizma. Na osnovu iskustva starih rnonaha iz manastira t nastavnika Ci guna, moze se pretpostaviti da disajne vezbe sa sigurnoscu mogu leciti sledeea

oboljenja: glavobolja,. halucunacije, nesvestica,

nesanica, amnezija, brujanje u usima, gluvoeu, kasaJj, otoci,. gusenja u predelu grudnog kola, bolovi u stomaku, proliv, zatvor, zadrfavanje urina, gubljenje apet~, zavese ria ocima, lupanje srea, premor milia, zuticu i dr.

IN

;?~ohl>S ~i __ f~$~~~_______________________ _ _

KANALI I MERIOI}ANI OiIN-LO CIGUNA

Kanali i meridijani diin-/o predstavljaju vazan dec strukture Ijudskog tela. Oni su usko povezani sa vezbanjem Ci guna. Sistem diin-/o predstavlja osnovu puteva kretanja krvi, energije Ci i tecnosti u Ijudskom organizmu, kao i proticanju metabolickih procesa i osnovnih sredstava povezlvan]a normalnih fizioloskih funkcija u razlicitirn delovima tela. Oni predstavljaju kanale, koji povezuju .spoljasn]e i unutrasn]e de love tela, gornje i donje, povrsinske i one koji se nalaze duboko u Ijudskom telu.

Sistemdiin-/o se sastoji od dvanaest normalnih meridijana diin i osam cudesnih kanala 10. Dvanaest normalnih meridijana diin su: Rucni jin (koji se odnosi na J.in) meridijan pluca; rucni jang meridijan perikarda; rucni jin meridijan srca; rucni jang (ko]i se odnosi na Ja.ng) meridijan debelog .creva; Rucni jang meridijan trostrukog grejaca; Rucnl jang meridijan tankog creva; Nofni jang meridijan slezine; Noznl jin meridijan bubrega; Nofni jin rneridijan jetre; Noml jang meredijan zeluca; Nofni jang meridijan zuene kese; Nozni jang meridijan besike.

95

Osam cudesnih kanala su: meridijan zaceca ien-maj (prednje-srednji meridijan); upravljcki rneridijan du-maj ( zadnje-srednji); ineridijan koji se podiie diun-maj;opasujuci meridijan daj-maj; jin meridijan pete jan<jao-maj; jang spoliasn]l podrfavajuci meridijan jan-vej-maj i jin unutrasn]l odrfavajuci meridijan jin-vej-maj.

Kod veibanja Ci guna energija Ci deluje pod rukovodstvom uma i usmerava se preko 12 meridijanskih sistema diin';'loa. Na taj nacin se ostvaruje cilj - pokretanje energije CLOvaj ukratko opisan proces predstavlja metodiku Ci guna, u kojoj se energija Ci krece velikirnnebeskim ciklusom (velikom mikroorbitom).

. Kretanje energije i disanje samo

prednjesrednjim i zadnjesrednjim meridijanima zove se metoda kretanja energije Ci malim nebeskim ciklusom (mala mikroorbita). Pri kretanju energije Ci malim i velikim nebeskim ciklusom, ona se pod rukovodstvom uma koncentrise u polju cinobera - (tan-tijen). Veibe usled kojih se energija Ci iz polja cinobera slri po svim meridijanima celog tela, zovu se veibe za sirenje energije Ci iz pella cinobera.Prema tome, dabi se savladala metodika Ciguna,. prvotreba shvatiti funkcionisanje sistemaoddiin-Ioa da se razjasni uska uzajamna povezanostsistema meridijana i: Ciguna.

96

PRILOG I

NABRAJANJE 72 VRSTE SAOLINSKIH VESTINA

U pes mama se kale: "U svilenoj torbici se cuvaju 72 dragocene vestine, cuvaju se one u ~aolinu kao velika dragccenost, Njih osamnaest su plod znamenitih traktata 0 boksovanju. Kod ostallh osamnaest vestina detaljno se OPISUJU metodi ovladavanja orufjem. Cudesni metodi upravljanja energijom Ci, veiba za cvrstocu i lakoeu, metodi zahvata su opisani krvlju monaha u knjigama koje se cuvaju kao dragocenosti u svilenoj torbici. Medu Ijudima tesko se nalaze takvi, koji stvarno hoee da izvode vefbe sa potrebnom upcrnoseu, jer covek treba izobilno da okusi gorclnu rada, da bi postao pravi heroj."

Sve72 vrste ~aolinskih vestina predstavljaju uzor licnog iskustva monaha manastira ~aolin sa planine Sunsan, nakupljenog posle mnogovekovnog bavljenja bortlaeklm vestinama.Najbolji uzori od te 72 vestine su snaine metode, kao na primer Ci gun iii veibe disanja, veibe za postizanjecvrstine Jin Gun, veibe za

97

postizanje lakoce Cin gun, tackasta rnasafa Diansjue, vestina zahvata Cinna, narnestanje kostiju i upnuea Jui Gu i druge. Te metodese nikada ne saopstavafu Ijudima koji nisu pripremljeni moral no i nisu poznati po svojim unutrasnjirn osobinama.

Za sve vefbe 72 vestlne, u pocetku, raeuna S'e sa opstorn teoretskom bazom, a potom s-epristupa vezbama. Najpre se trenira rnekoca tetiva I kostiju, ostvaruje se pokretljivost svih zglobova, a posle toga s¢ pokrece glavno disanje diin-li, pojacavaju se orzani fu, poboljsava ~se stanje krvi, ojacavaju snage organlzma, kontrolise polje cinobera i koncetrise energija u njemu, prevazHaze zelje i potrebe. Snaga se siri ugomj!m i donjim ekstremitetima i stotinu zglobova, covek. dobija bezgranicni moe i rnofe podici predmet,tefinehiijadu diina. Ruka koja ima tefinu od deset diina, mofe pomeriti teret od hiljadu diina. Noga, koja Ie teska, stotinu diina, moze jednim udarcem da. pomeriti planinu teflne deset hiljada cia. Ruke su glava, a noxe - rep zmaja. Sve [e profeto jednim pok~tom i telo se krece slicno zrna]u. Nastavnici kazu: "Saolinske ,yeibe potpomafu razvojsnage u celom organi~mu", sVi~ kostiju izglobova. Svimdelovima tela se mogu ;;ldayati udarci. Druga izjava glasi: "Pesnica je prvi 1~:S\lih ostalih vestina, a noga je osnova-koren pesnlce •• , Kpd, ucbicajenog treninga boksa 70% vezbi je za hage! BlQ'% ' za pesnicu. Posto covek savlada boksanje, fakO, t~ ~¢

~ ~ - <

, ~' ...

. • .EJIJ

nauciti da vlada i sa 18 vrsta orufja, Moti te da primenjuje lukavstva boksa, bice nenadmaini heroj, mocl ce da ratujesa 10 000 vojnika.

72 VRSTf SAOLINSKIH

BORiLACKIH VEST/NA

I. Dian koji melje ( mo-dian); 2. Dian kao vetar (fun-dian); 3. Dlan-kometa (lju-sin-dian); 4. Dian soveljka (cuan-so-dian); 5. Dian koji gura planinu (tuj-san-dian); 6. Dian koji lomi drvo (pi-Caj-dian); 7. Dian koji lomi ciglu (cun-diuan-dian); 8. Dian sa gvozdenirn zahvatom (diin-diua-dian); 9. Ruka-gvozdeni kljun (diin-gou-sou); 10. Ruka koja vadi oci (va-jan-sou); I I. Lapa bogomoljke (tan-Ian-sou); 12. Ruka predana kao ispljuvak bele zmije (baj-si-sin-sou); 13. Crni tigar preskace planinu (hej-hu-tjao-san); 14. Nokti crnog tigra, koji su se upili u lice (hej-hu-diua-ljansou); 15. Ruka slicna koplju sa zmijolikom ostricom (si-mao-sou); 16. Ruka osmorice carobnjaka (ba-sjan-sou); 17. Prst, slican zlatnom furketu (diin-la-dii); 18. Ruka, slicna bambusovom !tapu (di~<jan-dii): 19. Pet prstiju, slienih crvenoj !ipki (u-hua-hun<jan-dii): 20.' Prst koji probija, cvrst kao

99

dijamant (diin-gan-diua-dii); 21. Prst koji u potpunosti probija srce (cuan-sin-dii); 22. Prst ko]! u potpunosti probija kosti (tou-gu-dii); 23. Prst, tvrd kao metal (i-dii-dzin); 24. Lakat obavijen vrpcom (can-si-diou); 25. Lakat koji probija srce (go-sin-diou); 26. Lakat, koji unistava supstanciju Jin (po-jin-diou); 27. Iskrivljena butina (njucan-tui): 28. Bambusov stap za udarce (pe-diu-gan); 29.lskrivljeni korenisuvog drveta (gu-su-pan-gun); 30. Gvozdeni bivo pase na zemlji (te-u-gen-di); 31. Noga koja leti kao pero (fej-maj-cjao); 32. Crnismrc (hej-sjan-fen); 33. Gvozdena metla (te-sa-jaiou); 34. Majmun koji preskace zid (hou-tjao-cjan); 35. Lasta pije vodu (jan-cjuj-suj); 36. Fejata Can E se dife na mesec (Can E-ben-jue); 37. Nebeski pas jede sunce (tjan-gou-ei-taj-jan); 38. Zaba probija nebo (ha-mo-diu-an-tjan); 39. Dijarnantska pesnica (gan-dzin-cjuan); 40. Kamen se otvara kao cvece (si-kaj-hua): 41. Macola koja probija srce (diuan-sin-euj); 42. koban]a ko]a se otvara kao cvece (lu-kaj-hua); 43. Lomljenje drvenog kreveta (duan-mu-diuan); 44. Udarcem nbgom se razbija kamen (ti-dii-si); 45. Dfin

, koji pasta vetar (fan-fen-diin); 46. Udarac u dzak peska (da-sa-daj); 47. Kovceg, izlomljen na parcice (fen .. mu-guan); 48. Nosen]e gvozdenih obruca (daj-te-va); 49. Prebacivanje pantalona sa peskom (dao-sa-ku); 50.' Preskakanje rneseceve jame

100

(jue-jln-dzan); 51. Let sa vertikalnog ponora (fej-sjuan-jaj); 52. Preskakanje krova (go-u-dii); 53. Poza komete (du-lju-sin); 54. Stub kao planina Tajsan (Taj-san-diuan); 55. Savladavanje srca i uma (sin-i-ba); 56. Najezen jez probija rupu (ciivej-Cuan-dun); 57. Obema rukarnagrlis mesec (suan-to-jua); 58. Noga kao gvozdeni stub (te-gan-tuj); 59. Kotao koji se greje na vatri (kao-ie-go); 60. Vucenje taburetaudarcem nogom (diuan-ti-den); 61. Udarac magarca (Iu-da-gun); 62. Noga koja rije po zemlji (diaj-su-diu); 63. Go covek koji oblaci kosulju od gvozdenog platna (diuan-eauan-te-bu-san); 64. Borba U-Kuna istezanjem tetlva (U-kun-fan-diin-dou); 65. Nebeski vojnik silazi medu ljude (tjan-bin-sja-fan); 66. Udaranje po drvenoj lutki (da-mu-ien); 67. Skorpion, koji puzi putem (se-die-diou-Iu); 68. Noga teska hiljadu dfina (cjan-dzin-tuj); 69. Dok trenes - da sednes na drugom taburetu (dia-jan-huan-dio-den); 70. Magicni podvig Lohan (Lohan-sen-gun); 71. Gnevno refan]e zmaja koji se izvija (dzjao-Iun-nu-kun); 72. Energija Ci orosava dlake na k'ozi (ciguan-Ci-mao).

1D1

SAOLINSKE METOOE ZA OSTVARENjE OUGOVECNOSTI

Saolinski monasi IZ raznih vekova u svojim vefbama meditacije, za razvijanje unutrasn]e prirode, vefbi sa literaturom i treninzima borllackih vestina u toku dugog niza godina razradivali su i izucavali celokupnu metodiku jacanja zdravlja i produzen]a zivota, ciji su sastavni delovi opisani u daljem tekstu.

MIROVANjE OilN

Meditacija u mirovanju

Iz samog naziva se vidi, da su monasi sedeli i meditirali, kako seu sustini podrazumevaju unutrasn]e vezbe iz Ci guna. Tako na primer, polulotos, lotos, stojecl stavovi, lezeci stavovi pomazu prociscavanju sistema kanala ce-diin-Ioa~ i slobodnoj cirkulaciji energije Ci, i krvi u organizmu, za postizanje ravnotefe supstanci Jina i Janga, [acan]e zastitne energije vaj-ei i ozdrvljenje glavne energije diun-ei,procvata zdrave energije den-ci, kao rezultat cega se postife dobro

102

Saohl>ski Ci gUI>

--------'------------- -------

zdravlje celog organizma, [acaju odbrambene snage protiv bolestl.prooufavafivct.

UMIRIVANjE SRCA

Pod umirivanjem srca podrazurneva se usavrsavan]e duha-srca. Srce je rukovodilac svih unutrasnjih orz:::r.a. Ono upravlja krvnim sudovima, duhom i VOljOr:1. Kada srce funkcionise normalno, covek ne boluje, pet organa dian i sest orfgana (u su zdravi, ceo organlzam je zdrav i jak. Ako je srce slabo, remete se funkcije krvi i u organima nastaju razna obolenja, jer se prekida aktivnost srca, prekida se i zivot. Sedam emocionalnih stanja koja su opisana u tradiclonalno] kineskoj medicini (radost, gnev, zalost, zarnisljenost, tuga, strah, uplasenost) nastaju kao rezultat promena u aktivnosti srca. Prema tome, ako covek obezbedi mir svom srcu, srnanjlce verovatnocu da se razboli, Mir [aca srce.

I{XJ

MIR UMA

Ima se uvidu da u umu ne treba da vlada haos, inace nastaju bolesti. Na primer, glavobolja, nesanica, nervno iznurivanje, slabouml]e, razna psihicka oboljenja nasta]u kao rezultat porernecaja misljen]a. Kada je urn spokojan, misli su ciste i jasne.

, PROSTA ISHRANA

Osnovna hrana monasima su razna zrna raznih biljaka. Vezbaci treba da se hrane sa tri produkta svakog dana. a opsta promena hrane se vrsi jed nom nedeljno. Obraca se paznja redovnoj ish rani- kako po vremenu, tako i po koliCini. Ne treba meduitim, covek mnogo da se ogranicava i da se hrani "ogriscima".

POVRCE

Povrce se proizvodi u rnanastiru, ali monasi beru i neke divlje trave, na primer obicne izdanke magnoije, izdanke zupcaste lucerke, strukove graska i dr. Na

104

prolece treba jesti mnogo sv~zeg povrca. Istovremeno mnoge biljke se beru, suse na suncu i ostavljaju u rezervi. Ponekada se iskopava i korenje divljerastuceg zen sena.

NAPICI

Preko celegodine se pije velika koliclna

prokuvane vode. U toku proleca se sakupljaju orlovi nokti i viseca forsajtija i kuva eaj. T aj napitak osvehva organizami prociseava ga od toksina, osujecuje pojavu apcesa i cireva. U toku leta se bere bokvica, kuva se i tecnost se pije. T aj napitak stiti od bolesti creva. Vegeterijanska hrana ne samo da je bogata hranljivim sastojcima, vee obezbeduje protiv gojaznosti i spreeava pojavu mnogih bolesti. Zbog toga su monasi u vecinl slueajeva spolja izgledali slabi, ali unutar sebe su posedovali dobro zdravlje i snagu i ziveli do sedamdeset godina, ne prekidajuci vezbe iz borllacklh vestlna.

105

STALNO HOOANJf

Poslovica kaie:

" Ako ucinis stotinu koraka posle jela, dofiveces stotinu godina". Zato svi monasi posle jela setaju. Neki to cine u svojim sobama, drugi u dvorcu hiljadu Buda, niz Saolinsku reku iii u planini. Svakog dana, posle svakog jela, monasi setaju. Ne propustaju ni dana u toku mnogo godina,

PRIMfNAPR/ROONOG OZORA VLJfNJA ORGANIZMA

Udises novo. izbacu;es staro

Saolinski rnonasi u toku mnogo vekova, posle ustajanja u svanuce, u vreme cetvrte strafe, tradicionalno su izlazili da udisu svef vazduh. Ustajali su iz postelja i odlazili u polje iza planine, okretali se licem na jugoistok i udisali nov, svez vazduh u toku jednog casa. Disanje je bilo izvodeno u kombinaciji sa nekim laganim pokretima. Covek zastane savijenih nogu. Ruke podife sa strane navise, posle ih spusta nanife. Kada se ruke opustaju nanife, vrsi se naklon napred

106

. istovremeno)ako Izdile. Kada vazduh izadje potpuno, Iz pluta selzdvaja stara, istrolena energlja CI. Posle toga Ie obe ruke ponovo sporo podilu navile,opisujuti krul nuad. U momentu u kome zapo~lnju da se rudvajaju u nuad I u stranu, sndno se udile. Ta se veIba ponavlja 5-10 puca svakog dana. To ne samo Ito pornde Izclvajaniu Istrolene energije Ci iz pluta I pomafe punjehiu orpnizma novom svelom Ci eneraijom, vet cakodje liri grudni kol I postepeno povetava zapreminu pluta, a korisno ie i kod disajnih ..fbi Ci I"n.

POLIVANjE HLADNOM VODOM

Monasl manastira vole da se polivaju hladnom vodom. Svakog dana pre nego ito legnu. masiraju se hladnom vodom la malol patoka, koji tete kroz Glavna Vrata. U toku zime masiraju se hladnom vodom u pl'Ostorijama I ta se praksa ne preldda u toku cele

. codlne.

Nastojnik Olen Siui dve ,odine pre svoje srnrti, ltalno se polivao hladnom vodom.

107

SUNCANjE'

;")'1,'

Nastavnik Dfen Dzjun kaze: "Mesecinajin znaci zatvaranje, sunce jang predstavljavoslobadan]e - pokretljivost", monasijak6 dobrozna]u kakva je korist od sunceve svetlosti i zato svakog dana;iskljucujuci vreme - sat-dvajutarnje meditacije, i popodne izlaze na viskoku terasu, gde se peku na suncu 'lzbog toga vetina njih irmiju zagasitu boju.

VEZBANjEBORILACKIH VEST/NA

• • <' \ , .. ~. '. ;.

Vefban]e borilackih vestina je osnovna metoda, kojoj pribegavaju saolinski monasi za ostvarivanje zdravlja i dugovecnosti. Od ranemladosti posto dodu u manastir, oni pocinju da vefbaju kod svog ucitelja. Posle tanskeepohe 7' vezbi borilackih vestina postaju slsternacne. Mladimonasi su se tri puta dnevnookupljall da bi vefbali, a oni koji bi zastranlll, bili bi strogo kainjavani - da nosadrva, da klece na kolenima i sl. Osim toga posle povratkau prostorije,oni su dobijali licne zadatke od strane ucitelja. Njihov zivot je bio mnogo napregnut i vezbe iz borilaekih vestina su bile tacno rasporedene. Koliko god su bili tefi uslovi, toliko

108

je bio strofi nadzor. Sto je neprijatnija bila okolna sredina, tolika je bila veca disciplina. Strogi red u manastirirna tera monahe stalno, uredno i uporno da se bave borllackirn vestinama trudeci se, koliko je moguee vise, da sto bolje ovladaju majstorstvom i tajnama. Borilacke vestine su nedeljive od organizma, a organizam je neodvojiv od borilackih vestina. Danza danom, u toku nekoliko ,. decenija, oni nastavljaju sa vezbanjern i kao rezultat toga, naravno, odrZavaju svoje dobro zdravlje i prcduzavaju svoj zivotni vek.

"Cim pogledas nadolazece pred tobom nebeske tamnicare i ne rodi se u tebi misao 0 zmajevima, koji igraju pred tvojimvratirna, cim se ne uplasis ostrog maca, koji fijuce oko tvoje glave, u svom miru ti licis na diun diija koji se seta netaknutom sumom plan ina".

109

Stara Idneska poslovica.

o AUTORU

De, Cang je bio staresina manastira SaoBn od 1955. godine, rukovodilae grupe za izudavanje borilackih vestina u manastiru Saolin u planini Sunsan i pocasni direktor skole borilackih vestina manastira

, Saolin.

De Cang je do tancina izucio saclinsku tradiciju Ci guna i nadmasio sve u savladavanju tih tehnika. U ovoj knjizi on upoznaje citaoea sa unutrasnjim tehnikarna, koje se koriste sa oporavak organizma, razvoj prirodnih predispozicija, lecenje bolesti kao i spoljaSnjim tehnikama, koje su se primenjivale za jacanje tetiva, jacanje kostiju i zadavanje udaraeaiz blizine.

11{)

Prilog 2

K,INESKE MERNE }EDINICE

Za duzinu:

Fen - 3, 33 mm

" Cun - 3, 33 em (10 fena) Ci - 0, 3333 m (10 euna) Dzan - 3,22 m (100 euna) Li - 500 m ( I 5, 000 euna) Za tezinu:

, Dfin - 500 grama

!<INESKI RASPORED CASOVA U TOKU NOel

I 9 - 2 I cas uvece

21 - 23 h 23 - 0 I h 01 -03 h

03 - 05 sati ujutro

111

- I -va straza

- 2-ga straza

- 3-ca straza

- 4-ta strafa

- 5-ta strafa

RANI KINfSKI (BUDISTICKI) PATRIARSI U KINI

Prvi kineski patrijarh - Bodidarma ( Da Mo), (28-mi indijski budisticki patrijarh)

. Drugi kineski patrijarh - Hujko (l- kraj petog

veka pre n. e. )

Treci kineski patrijarh - Suncan (l - 606 g. ) Cetvrti kineski patrijarh - .Taosln (1-651/2) Peti kineski patrijarh- Hundzen{601/2-675/6.

g. )

Sesti kineski patrijarh -Hujnen(638-713g.)

112

PC6 PC2

5~C5

.. ,,~.C6

. I PC 3

~

JUNG C:UAN

V 35 HUE IN V 36CEN PU

V 61 PU ~EN

11/J

MC 7 DA LIN

" MC8LAOGUN MC90:2:UNCUN

114

115

NAPOMENE

I. Hesan (he shang)- budisticki monah

2. Dzundzi Ounzi) - kod konfudijanstva - savrSen covek, covek visokih moralnih osobina, plemenit covek

3. Amitaba - Buda, upravnik Ciste strane, Sreenog Zapadnog Raja Sukavati, u kome se nalazi plan ina Sumeru. Nazivaju ga jo~ i "Buda na beskrajnoj svetlosti" .

4. Mandzurijska dinastija Cin je upravljala Kinom u vremenu od 1644-1911. g.

5. Minska kolena - t. j. Od vremena dinastije Ming (1368-1644. g. )

6. Pet- organa dian se karakterise punoeom i nazivaju se organi zanagomilavanje (energetskih rezervi u organizmu) i spadaju u sistem in. Njima odgovaraju: srce - vatra; pluea - metal; slezina - zemlja; jetra - drvo; bubrezi - voda. U jin organe spadaju jos i uslovni organ perikard (pod tlm pojmom ne spada anatomsko tkivo "sreana maramica"). Perikard je funkcionalni sistem

116

koji, zajedno sa srcem, regulise krvotok, disanje i polne funkcije. Sest organa fU su prazni i sluze za prijem hrane, varenje hrane, njeno razgradivanje, i zato se zovu organima kojlrade.

Oni spadaju u sistem jang i njima odgovaraju: stomak - zemlja, debelo crevo - metal; tanko creve - vatra; zucna kesa - drvo .l besika - voda. U Jang organe spada isto i jedan uslovni organ, nazvan, "trostrukl gerjac" koji nema morfolosku osnovu, vee predstavlja funkcionlani sistem, koji sjedinjuje organe grudnog kosa, trbusne duplje i karlicne duplje.

Ci - zivotna energija, "poeetak" funkcionalne aktivnosti organizma. Deli se na primarnu Ci ( kOja se razvjjacd urodene supstance), hranljive Ci, disajne Ci i odbrambeneCi, Osim toga, svald organ ima svoju Ci.

117