Arhimandrit JUSTIN Popović 

ŽITIJA SVETIH 

  

  
9. DECEMBAR 
  

  

‐ ZAČEĆE SVETE ANE, kada zače Presvetu Bogorodicu 

‐ SPOMEN SVETE PROROČICE ANE, matere Proroka Samuila 

‐ SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG STEFANA NOVOSIJATELjA 

‐ SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG SOFRONIJA, arhiepiskopa Kiparskog 

‐ SPOMEN SVETOG MUČENIKA EASIJA 

‐ SPOMEN SVETE VASE 

‐ SPOMEN SVETOG MUČENIKA SOSITEJA 

‐ SPOMEN SVETOG MUČENIKA NARSISA 

‐ SPOMEN SVETOG MUČENIKA ISAKA 

 
ZAČEĆE SVETE 

ANE,  

kada zače Presvetu Bogorodicu 

  

PRAVEDNI Joakim i Ana behu bezdetni punih pedeset godina svoga bračnog života. Pod 
starost javi im se arhangel Gavril, svakom od njih na po se, i reče im, da su molitve njihove 
uslišene od Boga i da će roditi ćerku Mariju. Tada Sveta Ana zače od muža svoga, i posle 
devet  meseci  rodi  Ćerku,  blagoslovenu  od  Boga  i  od  svih  naraštaja  ljudskih,  Presvetu 
Djevu Mariju Bogorodicu.[1] Uspomenu Svete Ane Crkva Pravoslavna slavi još i 6. maja i 
10. septembra. 

  

  

SPOMEN SVETE PROROČICE 

ANE,  

matere Proroka Samuila 

  

BLAŽENA  Ana  beše  iz  grada  Armatema;  muž  joj  se  zvaše  Elkana,  iz  plemena  Levijina. 
Sveta Ana ne rađaše dece, jer beše neplodna, zbog čega gorko tugovaše i plakaše. No Bog 
milostivi  smilova  se  na  nju  i  razreši  neplodstvo  njeno  zbog  neprestanih  joj  uzdaha  i 
molitava.  I  rodi  Ana  sina,  Samuila,  i  posveti  ga  Bogu  od  samog  detinjstva.[2]  To  beše 
Samuil,  veliki  vođ  naroda  Izrailjskog  i  prorok,  koji  pomaza  dva  cara,  Saula  i  Davida.  A 
sveta Ana ispeva pesmu blagodarnosti Bogu, pesmu čudesnu po mudrosti i krasoti, koja 
se i dan danas upotrebljava na bogosluženjima u Crkvi.[3] 

  

  

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG 

STEFANA NOVOSIJATELjA 

  

OVAJ  ugodnik  Božji  rodi  se  i  vaspita  u  Carigradu  u  domu  roditelja  svojih,  Zaharije  i 
Teofanije.  Roditelji  mu  behu  veoma  pobožni,  ukrašeni  svakom  vrlinom  i  mudrošću;  a 

2
življahu  nedaleko  od  crkve  svetog  prvomučenika  arhiđakona  Stefana.  Teofanija,  majka 
prepodobnoga, dok beše trudna njime, držaše strogi post: jeđaše samo hleb i vodu. I kad 
se  rodi  dete,  na  njegovim  prsima  sijaše  predivan  krst  od  svetlosti,[4]  koji  beše  očigledan 
znak  onog  ʺraspeća  tela  sa  strastima  i  željamaʺ,[5]  koje  prepodobni  projavi  u  kasnijem 
životu svom. A sa uzdržanjem on poče još u povoju, na sisi: kada bi mu majka više jela i 
dosita, on nije hteo da sisa. I to se dešavalo često, i trajalo po dva i po tri dana, tako da su 
se  srodnici  svetog  odojčeta  čudili  i  žalostili.  Međutim,  to  ni  najmanje  nije  škodilo 
detetovom zdravlju. Detence bi kršteno, rastijaše,  i bi odbijeno od sise. A  kad poodraste, 
dadoše  ga  da  se  uči  knjizi.  Veoma  revnostan  u  učenju,  on  beše  i  roditeljima  veoma 
poslušan. 

Kad  pak  na  patrijaršijski  presto  u  Carigradu  dođe  sveti  Metodije,[6]  tada,  po  promislu 
Božjem,  otac  Stefanov  blagočestivi  Zaharija  bi  udostojen  prezviterskog  čina  i  pričislen 
kliru  Velike  crkve  u  Carigradu.  U  to  vreme  i  bogomudri  Stefan  bi  proizveden  za  čteca  i 
stupi  u  red  klirika  pri  istoj  crkvi.  Između  ostaloga  on  predskaza  svome  roditelju  skoru 
končinu.  A  kad  Stefanu  bi  osamnaest  godina,  njemu  umre  otac.  On  tada  uze  na  sebe 
podvig  zatvoreništva:  usamivši  se  u  crkvi  svetog  apostola  Petra,  on  prebivaše  tamo  u 
neprestanoj molitvi, i hranjaše se samo zeljem. I dok on takav život vođaše, njemu se jedne 
noći javi sveti apostol Petar i reče mu: ʺMir tebi, čedo! Neka ti bude na dobro ovaj početak 
vrlinskog života tvog, i neka te Gospod ukrepi!ʺ 

Pošto  blaženi  Stefan  provede  tri  godine  u  takim  podvizima,  njemu  se  javi  sveti 
sveštenomučenik Antip[7] i reče mu: ʺMir tebi, čedo! pazi na sebe; i ja te neću ostavitiʺ. 

Ovo  javljenje  svetog  Antipe  podstače  prepodobnog,  te  on  pojača  svoj  podvig  molitve  i 
podvig  posta;  od  toga  vremena  on  je  samo  jedanput  ili  dvaput  nedeljno  uzimao  svoju 
uobičajenu  hranu:  zelje,  i  to  bez  soli.  Vodeći  takav  život,  blaženi  Stefan  dostiže  visoki 
stepen duševne čistote, i bi udostojen prezviterskog čina, i činjaše mnoga čudesa. 

U  dvanaestoj  godini  carovanja  blagočestivog  cara  Vasilija  Makedonca,[8]  a  u  četrdesetoj 

godini Stefanova života, dogodi se veliki zemljotres u Carigradu, od koga se potpuno sruši 
crkva  svetoga  Antipe,  pri  kojoj  u  to  vreme  obitavaše  prepodobni  Stefan.  Tada  se 
prepodobni povuče odatle i nastani u jednoj pećini sličnoj grobu, i provede u njoj dvanaest 
godina.  Od  silne  vlage  u  pećini  prepodobnome  opade  sva  kosa,  opade  i  brada,  a 
poispadaše mu i zubi, i svo mu se telo skoro potpuno raslabi. To ga prinudi, te on napusti 
pećinu krajnje umrtvljena tela. Zatim, primivši božansku i angelsku shimu monašku, on se 
odade  još  većim  i  nadčovečanskim  podvizima:  samo  o  Gospodnjim  praznicima,  kada  je 
služio svetu liturgiju, uzimao je po svršetku službe po jednu suvu smokvu i usta ispirao sa 
malo vode. To mu beše sva hrana. 

Podvizavajući  se  takvim  mučnim  i  teškim  podvizima  punih  pedeset  pet  godina,  ovaj 
blaženi građanin neba u sedamdeset trećoj godini svoga života, ili bolje reći, umrtvljavanja 
svoga tela, predade dušu svoju u ruke Bogu.[9] 
3
  

  

SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG 

SOFRONIJA,  

arhiepiskopa Kiparskog 

  

OVAJ  ugodnik  Božji  bejaše  sin  pobožnih  hrišćanskih  roditelja  koji  življahu  na  ostrvu 
Kipru.  Darovit,  on  dobi  i  izvrsno  obrazovanje:  dan  i  noć  izučavao  je  Sveto  Pismo  i  dela 
svetih  otaca,  poučavajući  se  i  živeći  po  zakonu  Gospodnjem.  Pobožan,  on  toliko  uspe  u 
vrlinama, da se udostoji od Boga dara čudotvorstva, i činjaše mnoga čudesa. Zbog velike 
duhovne  učenosti  i  mnogih  vrlina,  naročito  milosrđa,  on  bi,  posle  smrti  episkopa 
Kiparskog Damjana, izabran od sveštenoga sabora i svega naroda, hirotonisan i postavljen 
za arhiepiskopa Kiparske crkve. Kao episkop on beše istinski otac svoje pastve: hranio je 
gladne,  zbrinjavao  siročad,  štitio  udovice,  branio  potlačene,  pomagao  nevoljne.  Živeći  u 
takim vrlinama, on ugodi Bogu, i mirno skonča u šestom stoleću. 

  

  

SPOMEN SVETOG MUČENIKA EASIJA 

  

OVAJ sveti mučenik živeo za vreme opakog cara rimskog Dioklecijana.[10] Optužen kao 
hrišćanin upravniku Kalvisijanu, ispovedio je odlučno Hrista. Zato najpre bude obešen na 
drvo i strugan  gvozdenim noktima, a zatim  mu prebiju  goleni i bace u tamnicu.  Docnije 
izvađen iz tamnice i ponovo ljuto mučen, pa mu glava najzad odsečena mačem. 

  

  

SPOMEN SVETE VASE 

  

OVA  svetiteljka  beše  patricija  poreklom,  a  zatim  igumanija  ženskog  manastira  u 

Jerusalimu. Tamo je podigla i manastir svetoga Mine čiji je iguman postao Stefan episkop 
jamniski. 

4
  

  

SPOMEN SVETOG MUČENIKA SOSITEJA 

  

POSTRADAO za Gospoda Hrista mačem posečen. 

  

  

SPOMEN SVETOG MUČENIKA NARSISA 

  

PERSIJANAC rodom. Postradao za veru u Hrista mačem posečen. 

  

  

SPOMEN SVETOG MUČENIKA ISAKA 

  

ZA ispovedanje Hrista mačem pogubljen. 

  

  

 
  

  

NAPOMENE: 

1. Opširnije  o  tome  vidi  pod  osmim  septembrom,  kada  se  slavi  praznik  Rođenja 
Presvete Bogorodice. 

2. 1. Samuil. = 1 Car. 1, 1‐28. 

3. 1. Samuil. = 1 Car. 2, 1‐10. 

4. Zbog toga, a i zbog svog čistog i bogougodnog života, prozvan je Novosijatelj. 

5
5. Sr. Gal. 5, 24. 

6. Sveti Metodije ‐patrijarh Carigradski od 842‐846. godine. 

7. Sveštenomučenik  Antipa,  episkop  Pergama  Asijskog,  postradao  95.  godine; 

praznuje se 11. aprila; osobito poštovan i voljen u Carigradu, kuda je za carovanja 
Teodosija  Velikog  (379‐395.  godine)  bio  prenesen  onaj  bakarni  bik,  u  kome  je 
sažežen sveti Antipa. 

8. To jest 879. godine. 

9. Godine 912. 

10. Dioklecijan vladao od 284‐305. godine.