SISTEMI ZA SMANJENJE EMISIJE ČVRSTIH ČESTICA

IZ POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ASFALTNE

MEŠAVINE

SYSTEMS FOR MINIMIZING PARTICULATE MATTERS

EMISSION FROM ASPHALT MIX MANUFACTURING
PLANTS
Žegarac Dragan1), dr Hodolič Janko2), dr Stević Miodrag3)

Rezime:Prikaz raznih vrsta sistema za otprašivanje izlaznog gasa na postrojenjima

za proizvodnju asfaltnih mešavina za kolovoznu konstrukciju uz kratak osvrt na
princip rada pojedinih sistema, sa pregledom stanja iz ove oblasti u republici
Srbiji i poređenje sa regionima i zemljama sveta.
Ključne reči:Zagađenje vazduha, granične vrednosti emisije, asfaltne baze,
zaštita životne sredine

Summary:A representation of different types of air cleaning systems on asphalt

mixing plants with retrospective view on principles of work of some systems, with
review in this area of work in Serbia and comparation with regions and countries
from all around the World.
Key words: air pollution, environment protection, limited emission amount

1. UVOD

Životna sredina je složen sistem u kojem se neprekidno odvija cirkulacija

materije i energije i sistem koji stalno teži postizanju najoptimalnijeg stanja. Čovek
svojim radom, odnosno tehnologijom rada vrši razne transformacije energije radi
1) Žegarac Dragan dipl. ing, A.D. za puteve ''Vojvodinaput-Zrenjanin'', Žarka Zrenjanjina 71,
23000 Zrenjanin, tel++381 23 66-910, fax ++38123 535-975,
e-mail: zegarac@vojvodinaput-zr.co.yu
2) Prof.dr. Hodolič Janko, Fakultet tehničkih nauka, Trg Dositeja Obradovića 6,
21000 Novi Sad, tel ++38121 450-366, fax: ++38121 458-133,
e-mail: hodolic@uns.ns.ac.yu
3) Doc. dr. Stević Miodrag, Fakultet tehničkih nauka, Trg Dositeja Obradovića 6,
21000 Novi Sad, tel ++38121 450-366, fax: ++38121 458-133,
e-mail: miodrags@uns.ns.ac.yu
dobijanja drugih vidova energije ili rada. Obično se u industrijskoj proizvodnji toplotna
energija pretvara u neki drugi oblik energije, kao što su:
-energija kretanja,
-rad,
-procesi sušenja tehnoloških materijala za potrebe dalje prerade itd.

Tom prilikom se manipuliše ne potpuno čistim energentima, nesavršenom

tehnologijom, ne uvek pažljivo, tako da se često kao nusproizvod procesa razmene
energije javljaju i razne emisije1 koje negativno utiču na neke od osnovnih problemskih
oblasti[1].
• Vazduh,
• Voda
• Sredstva za hlađenje i podmazivanje,
• Čvrsti otpad,
• Buka, vibracije,
• Radioaktivno zračenje i druge.

Prilikom proizvodnje asfaltne mešavine za kolovozne konstrukcije, na samom

postrojenju postoji velika mogućnost da dođe do pojave ozbiljnog zagađenja vazduha,
čiji uzrok mogu biti:
• čestice2,
• oksidi sumpora (SO2),
• oksidi azota (NOx),
• oksidi ugljenika (CO, CO2) i
• lakoisparljive organske materije (VOC3)
Asfaltne baze u Republici Srbiji su u velikoj meri zagađivači vazduha usled
tehničko-tehnološke zastarelosti asfaltnih baza i njihovih sistema za otprašivanje
izlaznih gasova iz procesa sušenja i zagrevanja mineralnih agregata.

Iz tehnoloških procesa pri proizvodnji asfaltne mešavine (vođena emisija-

tehnološka prašina) i pri raznim manipulacijama sa materijalima-(difuzna prašina)
nastaje emisija antropogenog porekla.

U nastavku rada će se prikazati sistemi za ublažavanje prethodno navedenih

zagađenja životne sredine.

2. TEHNIČKO-TEHNOLOŠKA REŠENJA MAŠINSKIH SISTEMA

OTPRAŠIVANJA NA ASFALTNIM BAZAMA

Prva faza otprašivanja na asfaltnim bazama jeste izdvajanje čestica iz izlaznog

gasa što prikazuje slika 1. Druga faza jeste odstranjivanje izdvojenih čestica sa taložnih

1
Emisija[4] je izbacivanje u atmosferu materija koje u određenim koncentracijama mogu biti štetne po
ljude, biljke i životinje, prirodna i radom stvorena dela.
2 Prečnik 2,5-500 µm
3 VOC-Volatile organic compounds

C-11
površina, dok se u trećoj fazi izdvojene čestice odvode u silos ili transportere prema
proizvodnji.

Načini prečišćavanja izlaznog

gasa na asfaltnim bazama

Suvi mehanički separatori: Mokri mehanički

separatori:
- Taložna komora
- Rebrasti separator - Tuš tornjevi
- Vrtložni separator-ciklon - Nivo separatori
- Multiciklonski separatori - Mokri vrtložni
- Vrećasti filterski separatori-mokri
separatori cikloni
- Strujni separatori

Slika 1: Podela sistema za prečišćavanje izlaznog gasa na asfaltnim bazama[1].

Pošto se koncentracija prašine u izlaznom gasu kreće i do više hiljada puta većom
od dozvoljene emisije, potrebno je uraditi tretiranje izlaznog gasa na neki od postojećih
načina. Na asfaltnim bazama novije generacije su iz više razloga montirana dvostepena
prečišćavanja –otprašivanja – izlaznog gasa, s obzirom da primarni separatori ne mogu
sa dovoljnom efikasnošću da izdvoje čvrste čestice prašine male granulacije, potrebno
je u sistem ugraditi i drugostepeno otprašivanje, tzv. sekundarni separator što prikazuje
slika 2, a to je uglavnom vrećasti filterski separator, koji opet zbog zaštite sistema
otprašivanja od intenzivnog habanja površina vreća grubljim i većim česticama zahteva
predotprašivanje primarnim separatorima.

2.1.Primarni separator
Služi da odmah po izlasku smeše čvrstih čestica, vodene pare i produkata
sagorevanja iz rotacionog bubnja za sušenje mineralnih agregata odvoji grublje-krupnije
čestice (od 10 µm do 40 µm u prečniku) u cilju što efikasnijeg otprašivanja i recikliranja
prašine sekundarnim separatorom bez gubitka na kvalitetu asfalta i zaštite sekundarnog
kolektora od intenzivnijeg habanja usled veće granulacije zrna pri velikim brzinama
kretanja čestica. U primarni kolektor ulaze i odbegle čestice koje se ventilatorom
uduvavaju iz sistema vaga sopstvenog i tuđeg punila.
Sledeći suvi primarni kolektori se koriste na asfaltnim bazama:
• Taložne komore - energija kretanja čestica ispod veličine gravitacione sile
se umanjuje i tako izazove njihovo taloženje na dno otprašivača.
Mogućnost odvajanja čestica veličine preko 40 µm, a specijalno
konstruisane komore mogu da odvoje i čestice veličine 10 µm,

C-12
 • Separatori sa perforiranim limom - redukcija energije ili brzine kretanja
čestica metalnim pregradama o koje čestice udaraju i time gube na
brzini,

Slika 2: Primarni i sekundarni separator -multiciklonski separator i filterski

otprašivač u sistemu asfaltne baze [7]
• Ciklonski separatori većih prečnika - efektivni za odvajanje čestica većih
od 10µm. Gas sa česticama dobija ubrzanje ulazeći tangencijalno u
separator i krećući se spiralno na čestice prašine deluju centrifugalne
sile koje teže da izbace čestice iz ciklona. Pošto je ciklon ograničen
metalnom površinom plašta, čestice se u spiralnom kretanju taru o zid
ciklona i klize ka dnu,
• Multiciklonski separatori - veći broj ciklona manjeg prečnika (150-230
mm) povezan u jednu celinu-bateriju radi povećanja efikasnosti. Stepen
efikasnosti odvajanja čestica veličine 5-10 µm se kreće i do 90%.

C-13
2.2.Sekundarni separator
Sekundarni separatori na asfaltnim bazama služe za otprašivanje-odvajanje
izlaznog gasa od čestica prašine koje ne zadrže primarni separatori, i da dovedu emisiju
čvrstih čestica u izlaznom gasu u propisima tražene okvire (u Srbiji je to Zakon o zaštiti
životne sredine [4] i Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima
merenja i evidentiranja podataka [5]). Za asfaltne baze i bubnjeve za sušenje je to
maksimalna emisija čvrstih čestica <20 mg/m3 vazduha.

Sekundarni separatori mogu biti:

1.Mokri separatori:
• tuš tornjevi
• vodeni cikloni,
• Venturi skruberi

2.Suvi separatori na asfaltnim bazama su uglavnom:

• vrećasti filteri

2.2.1.Mokri separatori:
Mokri separatori pored čestica prašine, iz gasova izdvajaju i neke štetne gasove
kao što su NO2, ugljovodonici, zapaljive i eksplozivne čestice. Pored toga, prednosti su
im i niska cena, prosta konstrukcija i visok stepen efikasnosti (i do 99%), kao i hlađenje
vrelih gasova.
Sve vrste mokrih separatora rade na principu ovlaživanja čestica prašine (čestice
prašine se lepe za kapljice) [3], čime se dobija kombinacija kapljica-čestica koja je veća
i teža od same čestice i zbog toga gubi svoju energiju kretanja i usled gravitacione sile
odlazi kroz otvor separatora na dnu.
Najveći nedostatak mokrih separatora je taj što se izdvajanjem čestica prašine
vodom dobija otpadna voda zagađena prašinom alkalnog porekla, čime se jedna vrsta
zagađenja zamenjuje drugom. Da bi se tako zagađena, izrazito alkalna voda (pH
vrednost preko 10) [2], pustila u recipijent, mora prethodno biti tretirana na neki od
načina neutralizacije i separacije od prašine, čime se povećavaju troškovi proizvodnje.
Sa druge strane, tako separisana prašina se deponuje u lokalu, a da bi se dalje
koristila za nešto ili vraćala u proizvodnju, mora biti termički tretirana da bi joj se
oduzela vlažnost. Sledeći nedostatak mokrih separatora je visoka mogućnost korozije
usled delovanja vode na metalne delove separatora. Zatim je potrebno rešenje o zaštiti
od zamrzavanja. I konačno, potreba za većom količinom energije je veoma visoka.

2.2.2.Suvi separatori:
Sitnije čestice u struji zagrejanog gasa koje nisu zadržane u primarnom kolektoru-
odvajaču, ulaze u komoru otprašivača sa sistemom specijalno konstruisanih vreća kroz
koje prolazi gas, a čestice prašine ostaju zadržane usled trenja na spoljnoj (ili
unutrašnjoj - u zavisnosti od konstrukcije sistema otprašivanja) strani vreće, gde
vremenom stvaraju sloj prašine koji u principu i zadržava čestice, ali kada pređe
određenu debljinu i gustinu sprečava dalje odvajanje čestica prašine od gasa, te samim
tim i proces odvajanja čestica od zagrejanog otpadnog izlaznog gasa.

C-14
 Vrećasti filterski otprašivači se izvode u više varijanti, a uobičajena podela je
prema:

1.obliku vreća:
-vrećasti filterski sistemi sa vrećama u obliku koverti
-vrećasti filterski sistemi sa vrećama u obliku rukava

2.sistemu otresanja prašine sa vreća:

-mehanički-prodrmavanjem (čekići),
-povratni vazduh (promena smera kretanja vazduha posebnim
ventilatorom),
-pulse-jet, t.j. udarom komprimovanog talasa vazduha,
-sonično otresanje (akustične vibracije)-novija tehnologija (obično se
koristi da poboljša otresanje mehaničko ili sa povratnim vazduhom)

3.položaju ventilatora:
-pritisni vrećasti filterski sistemi (ventilator je na «prljavoj» strani sistema,
pritiska gas u otprašivač)
-vakuumski vrećasti filterski sistemi (ventilator je na «čistoj» strani
sistema, isisava gas iz otprašivača, vakuumski)

3. PRIKAZ STANJA OTPRAŠIVANJA U REPUBLICI SRBIJI I

DRUGIM ZEMLJAMA

U toku istraživanja se došlo do sledećih podataka: u Srbiji ima oko 55 asfaltnih

baza raznih tipova, kapaciteta, starosti, sa raznim vrstama sistema za smanjenje
zagađenja životne sredine, s tim što su od toga 33 asfaltne baze sa vrećastim filterskim
otprašivačem, 15 sa vodenim osrednje efikasnosti otprašivanja, i samo 7 sa suvim
primarnim ili bez ikakvog separatora (slika 3).

Primarni
ili nema Vrećasti
7 33
13% 60%

Vodeni
15
27%

Slika 3: Vrste separatora na asfaltnim bazama u RS

Slična je situacija i sa tretmanom sakupljene otpadne prašine na tim asfaltnim

bazama (slika 4), što znači da je potrebno obezbediti dovoljna finansijska sredstva za
nabavku filterskih otprašivača kao sekundarnih separatora, a primarne vodene zameniti

C-15
suvim, čime bi se smanjila količina neiskorišćene prašine, a poboljšala kontrola emisije
čvrstih čestica.

Deponovanje-
odlaganje
15
27%
Vraćanje u
proizvodnju
Korišćenje u
32
tamponima,
58%
navozima,
prugama
8
15%

Slika 4: Tretman sakupljene otpadne prašine sa asfaltnih baza u RS

Ako se Republika Srbija poredi sa drugim regijama i zemljama, može se videti

da je stanje kod nas ne toliko alarmantno po pitanju kvantiteta sistema otprašivanja, već
po pitanju samog kvaliteta, kao i mentalnog stava o prekoj potrebi za kontrolom,
praćenjem i evidentiranjem stanja u toj oblasti u svojoj zemlji, a zakonska regulativa [4]
je obezbedila javnost tih podataka.
Ukupna količina
Ukupna
povratne prašine
proizvodnja vrućih
Stacionarne Mobilne (pretpostavljeni
Region baze-2003 baze-2003
asfaltnih mešavina
procenat prašine u
- 2003
agregatu 6%) - 2003
(106 tona)
(103)
Evropa ukupno 3637 322 301.3 18078
Australija 109 12 6.5 390
Japan 1412 18 63.7 3822
Kanada-Ontario 130 30 13 780
Novi Zeland 28 7 0.8 48
SAD 3600 500 30000
R. Srbija (tačnost
55 1 21
podataka oko 93%)

Tabela 1: Brojnost i proizvodnja asfaltnih baza u svetu i RS [4]

Na tabeli 1. prikazane su veličine GVE u Evropskoj uniji, Kanadi, SAD i SCG,
iz koje se vidi da smo u neku ruku već dostigli određene standarde zapadnih zemalja, ali
kada se analiziraju tendencije, planovi i ciljevi u budućnosti, dolazi se do zaključka da
kod nas ne postoji plan o poboljšanju kvaliteta vazduha kroz još zahtevnije standarde
emisije. Kod nas je tendencija da se zagađivači navedu da poštuju postojeće granične
vrednosti, t.j. da se nađe adekvatna alatka za dovođenje u red prema postojećim
normama i standardima, što je posledica dugotrajnog nečinjenja i nedostatka svesti o

C-16
značaju zaštite životne sredine4. Na tabeli 2 prikazane su dozvoljene granične vrednosti
emisija u svetu.

Tabela 2: Dozvoljene emisije čvrstih čestica prečnika do 10 µm u nekim zemljama sveta

za asfaltne baze:
Granična vrednost emisije
R.br. Region/zemlja Napomena
(mg/m3 gasa)
1 EU 20
Postoji predlog da u
2 Kanada 20 ruralnim oblastima
bude 80
3 SAD 45

4 SCG 20

Kada se porede SAD i Evropa, može da se poredi stanje u oblasti zaštite vazduha
između te dve sile [10]:

• Standard kvaliteta vazduha u Evropskoj uniji je strožiji nego u SAD. Ciljna

maksimalna godišnja vrednost emisije za čvrste čestice do 10 µm (PM10)
do 2005-te godine je 40 mg /m3, uz predlog da se do 2010-te postigne 20
mg /m3, dok je ta vrednost u SAD 50 mg /m3.

• Za čestice veličine ispod 2.5 µm (PM2.5), u SAD je granična vrednost emisije

15 mg /m3 (godišnji prosek), dok je u EU 12-20 mg /m3.

• SAD i SCG imaju određene granične vrednosti emisije za razne vrste

stacionarnih izvora emisije, dok EU ima opšti vodič za emisiju prašine
kroz IPPC direktivu.

• Od 1990-te na ovamo, u EU je postignuto veće smanjenje emisije čestica do

10 µm (PM10) nego u SAD.

• U zemljama Evropske petnaestorice je manja emisija čestica veličine 2.5 µm

(PM2.5).

• Iz energetske industrije emisija PM10 (kg/MWh) je manja u zemljama EU.

• EU je postigla smanjenje emisije čestica PM10 za 29%, dok je u SAD ta

emisija porasla za 77%.

• Za emisiju čestica manjih od 2.5 µm mali je broj novijih procena emisije za

EU, dok je SAD od 1990-te godine procenila emisije iz svih izvora.

4
‘’Hajde da prvo ojačamo finansijski, pa ćemo onda da mislimo o ‘zelenima'!''-uobičajen tok
misli u našim preduzećima, gde se 'zeleni' smatraju neprijateljima i stvaraocima nevolja

C-17
 Da bi smo sprečili da se ovakvo, relativno dobro stanje, ne promeni na gore,
potrebno je da se uloži više vremena, pažnje i finansijskih sredstava u tehnologije koje
će garantovati poštovanje zakonskih propisa i normativa.

4. ZAKLJUČAK

Putna privreda i preduzeća njome obuhvaćena kao vlasnici asfaltnih baza-

potencijalno velikih zagađivača životne sredine-imaju moralnu i zakonsku obavezu da
proizvode kolovozne konstrukcije i ostale objekte infrastrukture bez zagađivanja
životne sredine – a posebno vazduha, voda i tla, što mogu samo uz praćenje tehničko-
tehnoloških rešenja otprašivanja asfaltnih baza iz razvijenih zemalja, čime bi izbegli
ulaganje u tehnologije i rešenja koja ne zadovoljavaju norme i granične vrednosti
emisija, pa samim tim i sprečile nabavke opreme koja neće predstavljati trajnije rešenje.
Pravilnim projektovanjem i odabirom sistema otprašivanja, industrijska grana
niskogradnje je navela i jednu US EPA5 da nakon opsežnih istraživanja, postrojenja
asfaltnih baza skine sa liste velikih nekontrolisanih zagađivača životne sredine, čime je
odato priznanje borbi ove industrije za poštovanje principa održivog razvoja.

U poslednje dve godine su u našim preduzećima pronađeni resursi za nabavke

novih asfaltnih baza i najsavremenijih sistema za otprašivanje, što je veliki pomak u
borbi za čistiju tehnologiju i celu tu industriju uopšte, a cilj nadležnih institucija treba da
bude iznalaženje rešenja za nabavkom sredstava ili omogućavanjem kredita kojima bi se
postojeće baze snabdele modernim separatorima-otprašivačima, s obzirom da je stanje
kolovoznih konstrukcija u zemlji u vrlo lošem stanju (stari i oštećeni putevi) očekuju
nas značajne količine radova. Time bi se postigao višestruki efekat: drastično smanjenje
zagađenja vazduha i smanjenje otpada (deponovana prašina i vreće koje se ne mogu
obnoviti), smanjenje trošenja prirodnih dobara (smanjena eksploatacija lomljenog
kamena), smanjenje degradacije zemljišta kopovima i deponijama, povećanje
konkurentnosti preduzeća smanjenjem proizvodnih troškova.

5 LITERATURA

[1] Hodolič, J.; Badida, M.; Majernik, M.; Šebo, D.: „Mašinstvo u inženjerstvu zaštite
životne sredine“, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Novi Sad, 2003
[2] Čuka, A.: „Izveštaj o rezultatima merenja emisije ukupnih praškastih materija“
''Vojvodinaput-Zrenjanin'' a.d., BEC, Zrenjanin, 2002
[3] Bukurov, M.: „Inžinjerstvo okoline, aparati za mehaničko prečišćavanje“, skripta
Fakultet Tehničkih Nauka Novi Sad, Novi Sad, 2004
[4] Zakon o zaštiti životne sredine, Službeni glasnik RS 135/04, Beograd, 2004
[5] Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka, Sl.glasnik RS, broj 30/97, Beograd, 1997

5
US EPA-United States Environmental protection agency (Američka agencija za zaštitu životne sredine)

C-18
[6] Introduction to air pollution control, http://chppm-
www.apgea.army.mil/desp/pages/samp_doc/aircontrol_intro/air_pollution_control.
ppt, Washington, 2004
[7] Blake, D.: „Paving the way“,
http://www.paiky.org/whatsNew/files/decemberNewsletter2003.pdf, Plantmix
Asphalt Industry of Kentucky, Frankfort, 2003
[8] Zevenhoven, R.: Particulates, http://www.hut.fi/~rzevenho/partic_2.PDF, Helsinki
University of Technology, Helsinki, 2005
[9] JUS B.B3.045/82 - način dobijanja kamenog brašna, Savezni zavod za
standardizaciju, Beograd, 1982
[10] http://www.ccap.org/pdf/EU%20AQ%20Case%20Study%204.pdf, DG
Environment, Denmark, 2004.

C-19