Postanak logike i poreklo njenog imena

Misao i mišljenje
 Kako se prevodi starogrčka reč logos?
 Šta je logika?
Logiku smo definisali kao filozofsku disciplinu koja se bavi zakonima, principima, pravilima itd.
ispravnog mišljenja. Na ovom času mi ćemo da pokažemo u čemu se sastoji razlika između mišljenja
i misli, i da u skladu sa tim, u buduće logiku definišemo kao filozofsku disciplinu koja se bavi
zakonima, principima ili pravilima ispravne misli.

Psihološka definicija mišljenja

Na samom početku, pokušaćemo da definišemo mišljenje. U tu svrhu, poćićemo od načina na koji se
reč "mišljenje" definiše u psihologiji.
 Kako se termin "mišljenje" definiše u psihologiji?
U psihologiji se mišljenje definiše kao jedna vrsta psihičkog procesa. Naime, u psihologiji se najčešće
razlikuju tri vrste psihičkih procesa?
 Koje tri vrste psihičkih procesa razlikujemo u psihologiji?
U psihologiji se psihički procesi najčešće dele na emotivne, ili osećajne, konativne, ili voljne, i
kognitivne, ili saznajne. Mišljenje spada upravo u grupu kognitivnih psihičkih procesa, psihičkih
procesa u kojima nešto saznajemo. Međutim, većina psihologa neće biti spremna da sve kognitivne
procese nazove mišljenje. U kognitivne procese spada sve što ide od čulnog utiska, čulnog opažanja,
predstavljanja i pamćenja, pa sve do shvatanja ili uviđanja odnosa. Većina psihologa smatra da se
mišljenje sastoji baš u ovom uviđanju, ili shvatanju odnosa i veza između elemenata. Drugim
rečima, mišljenje je drugi naziv za apstraktne psihičke procese.

Mi u okviru psihologije razlikujemo tri vrste apstraktnih kognitivnih psihičkih procesa (koji su od
ključnog značaja za logiku):
1) pojimanje
2) suđenje
3) zaključivanje
Svakom od ovih procesa odgovara rezultat ili proizvod tog procesa, tj. ono što se oblikuje, obrazuje ili
formira tim procesom. Pojimanju odgovara pojam (“tigar”, “kvadrat”, “država”, “čovek”), suđenju sud
(“Svi ljudi su smrtni”, “Sve ribe dišu na škrge”, “Napoleon se rodio na Korzici”, “Neki sportisti su
brzi” itd.), a zaključivanju zaključak (primer zaključka):
“Svi ljudi su smrtni.”
“Svi Grci su ljudi.”
“Svi Grci su smrtni.”
Sam proces nazivaćemo mišljenjem, a rezultat tog procesa mišlju. Rećićemo da je mišljenje predmet
psihologije, a misao predmet logike.
PSIHOLOGIJA LOGIKA
mišljenje, proces misao, rezultat
pojimanje pojam
suđenje sud
zaključivanje zaključak

Zapazićemo i to da se sud obrazuje od dva ili više pojmova, a zaključak od dva ili više sudova. Suđenje
bi, prema tome, bio misaoni proces (a to znači i psihički, kognitivni, apstraktni proces) kojim se uviđa
neka veza ili odnos između pojmova. Zaključivanje bi bio misaoni proces kojim se uviđa veza ili odnos
između sudova. Jednostanije rečeno, suđenjem se pojmovi povezuju u sudove, a zaključivanjem sudovi
u zakjlučke.

Logička definicija misli

Misao je ono što misleći mislimo, ili, ono na šta misleći mislimo. Drugačije, za vas možda prijemčivije
rečeno, umesto "ono što misleći mislimo", možemo da kažemo i "ono što mislimo kada/dok mislimo",
"ono na šta mislimo kada/dok mislimo", "ono o čemu mislimo kada/dok mislimo", kao i sasvim
jednostavno "predmet mišljenja". Upravo to što misleći mislimo, odnosno to što mislimo kada/dok
mislimo, tj. predmet mišljenja, nazivaćemo "misao". Poredeći logiku i psihologiju sa gramatikom,
rećićemo da je mišljenje radnja. Psihologiju bi, pri tome, zanimao vršioc te radnja, dakle, onaj koji
misli, kao i sama radnja - mišljenje. Logiku bi, pak, zanimao isključivo predmet, proizvod te radnje –
misao.
Prema tome, reč "mišljenje” rezervisaćemo za faktički/realan/stvaran duševni/psihički
proces/događaj (kosim crtama razdvajamo sinonime ili moguće alternative), proces/događaj koji se
odigrava u našoj duši/psihi. Reč "misao" upotrebljavaćemo isključivo da označimo ono što misleći
mislimo. Dok se psihologija bavi mišljenjem, logiku zanima isključivo misao.
Na primer, rečenica "površina kvadrata nad hipotenuzom je jednaka zbiru površina kvadrata nad katetama" izražava jednu
misao. Ta misao je istinita, bez obzira na to ko je misli, da li je iko (bilo ko) misli, i bez obzira na to kako je misli. Ta misao
je istinita bez obzira na to da li bilo ko izgovara rečenicu koja izražava datu misao, i bez obzira na to kako je izgovara.

Isto tako, rečenica "zbir uglova trougla jednak je zbiru dva prava ugla" izražava misao, tj. ima smisao, bez obzira na to kako
je mislimo i da li je uopšte mislimo. Štaviše, ona nešto znači, tj. ima značenje, bez obzira na to kako je izgovaramo i da li je
uopšte izgovaramo.
Još uže, logiku ne zanima misao uopšte, već ispravna misao. Drugim rečima, logiku ne zanima da li je
neko, ko je i kako je uvideo ili shvatio vezu između dva ili više pojmova (kako bi obrazovao sud), ili
vezu između dva ili više sudova (kako bi obrazovao zaključivak), već samo to da li su pojmovi,
odnosno sudovi ispravno povezani, tj. da li je sud, odnosno zaključak ispravan.
(NAVESTI PRIMERE NEISPRAVNOG SUDA I NEISPRAVNOG ZAKLJUČKA!)

Tvrdnja
I naredba i molba i pitanje jesu neke vrste misli. I za te misli važi upravo to što smo prethodno tvrdili o
Pitagorinoj teoremi. Osim toga, i ti oblici misli mogu biti ispravni i neispravni (i u tom smislu logični i
nelogični).
Vidi udžbenik, "Šta je logika", Valjanost upita i savjeta, prvih 5 pasusa
Međutim, logiku zanimaju samo misli koje nešto tvrde, tvrdeće misli, odnosno misli za koje ima
smisla pitati da li su istinite ili ne. Misli kojima se nešto tvrdi, i koje mogu biti istinite ili lažne
nazivamo sudovima. Sudovi se nalaze u centru pažnje logike upravo zbog činjenice da mogu, odnosno
moraju biti istiniti ili lažni. Jedino od sudova može se obrazovati zaključak.

Nastanak i istorija logike

Logika je filozofska disciplina koja je istorijski nastala i istorijski se razvijala.

Logika je nastala u staroj Grčkoj, a njenim osnivačem smatra se čuveni grčki filozof Aristotel (384-
322. p.n.e.). Aristotel je u svom delu Organon postavio temelje logici kao filozofskoj disciplini. Reč
"organon" u prevodu sa starogrčkog znači "oruđe, sredstvo, instrument", i pri tome se misli na oruđe
mišljenja. Prema tome, logika kao filozofska disciplina predstavlja oruđe pomoću kojeg mislimo.

Aristotel se smatra tvorcem deduktivne logike.

Deduktivna logika je ona logika u kojoj se poseban sud izvodi iz opšteg. Npr.
Svi ljudi su smrtni. (Ovaj sud je opšti jer tvrdi nešto o svim ljudima.)
Svi Grci su ljudi. (Ovaj sud je poseban jer tvrdi nešto o nekim, ali ne svim ljudima.)
Svi Grci su smrtni.
***
Logika se tokom vekova, doduše, dopunjavala i sistematizovala, ali se nije bitno menjala. U XIX i XX
veku logika doživljava bitne napretke. U XIX veku razvila se induktivna logika. Zamisao i prvu skicu
ove logike nalazimo već početkom 17. veka u radovima engleskog filozofa F. Bacona, ali je temeljnije
razvio tek J. S. Mill, devetnaestovekovni engleski filozof.

Induktivna logika je ona logika koja iz posebnog suda izvodi opšti sud. Npr.
Ovo je labud i ovo je belo. (Ovaj sud je poseban jer govori nešto o samo jednom labudu.)
Ono je labud i ono je belo.
To je labud i to je belo.
...
Svi labudovi su beli. (Ovaj sud je opšti jer tvrdi nešto o svim labudovima.)
***
U drugoj polovini 19. veka i u 20. veku razvila se simbolička logika, ili matematička logika.
Simboličku logiku utemeljili su i razvili engleski i nemački filozofi 19. i 20. veka G. Boole, B. Russell
i G. Frege. Vi ste se susreli sa simboličkom logikom kada ste radili iskazni račun na početku prve
godine na matematici.

p=>q
p
q
ili
((p=>q) & p)=>q