Osnovi Auto-Dijagnostike

Servisni PIERBURG
Saveti i Informacije
MS Motor Service
International GmbH
Wilhelm-Maybach-Strasse 14–18
74196 Neuenstadt, Germany
Phone +49 (0) 7139 - 9376 3333 Kontrola emisije izduvnih gasova
Fax +49 (0) 7139 - 9376 2864
Hamburger Strasse 15
41540 Dormagen, Germany
i OBD
Phone +49 (0) 2133 - 267 100 Komponente PIERBURG
Fax +49 (0) 2133 - 267 111
info@ms-motor-service.com
www.ms-motor-service.com
50 003 960-18 08/08

Kontrola emisije i OBD PIERBURG
IMPRESUM / SADRŽAJ
1 UVOD .......................................................................................................................................... 4
1.1 Predgovor ................................................................................................................ 4
1.2 Piktogrami i simboli ............................................................................................. 5
1.3 Opšte napomene .................................................................................................. 5
2 AUTODIJAGNOSTIČKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 6

2.1 Razvoj autodijagnostičkih sistema (OBD, OBD II i EOBD) ....................... 6
2.2 Zahtevi koje OBD sistem mora zadovoljiti ................................................... 7
2.3 Zakonski propisi .................................................................................................... 8
2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO? ........................................................................................ 8
2.3.2 EURO III – zakonska osnova za EOBD............................................................. 8
2.3.3 EOBD.......................................................................................................................... 9
2.4 Obim i vrste dijagnostike ................................................................................... 9
2.5 Nadzor..................................................................................................................... 10
2.5.1 Sistemi čiji rad
je neprekidno pod nadzorom ........................................................................ 10
2.5.2 Sistemi čiji rad
je povremeno pod nadzorom ........................................................................ 10
2.5.3 Ciklus vožnje ......................................................................................................... 10
2.5.4 Slučajevi kada je dijagnostička funkcija isključena ................................ 10
2.6 Kôd spremnosti (Readiness code)................................................................. 11
2.7 Koncepcija dijagnostike vozila ....................................................................... 12
2.8 Lampica – indikator greške (MIL) .................................................................. 13
2.9 Dijagnostički priključak .................................................................................... 15
2.10 Očitavanje podataka iz memorije grešaka –
proces dijagnosticiranja ................................................................................... 16
2.11 Načini rada dijagnostičkog uređaja.............................................................. 17
2.12 Kodovi grešaka..................................................................................................... 18
3 SISTEMI I DIJAGNOSTIKA – OPŠTE INSTRUKCIJE ...................................................... 20

3.1 Potrebno poznavanje sistema ........................................................................ 20
3.2 Bezbednosne napomene ................................................................................. 21
3.3 Ostale mogućnosti za dijagnosticiranje ..................................................... 21
3.4 PIERBURG i OBD................................................................................................... 22
4 SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 23

4.1 Sistem za gorivo .................................................................................................. 23
4.1.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 24
4.1.2 Mogući kodovi grešaka..................................................................................... 25
2. izdanje 08.08
Part-No. 50 003 960-18
4.1.3 Dijagnostičke instrukcije .................................................................................. 25
4.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem) ................................................ 27
Autori:
Dieter Bohn 4.2.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 28
Heinrich Burgartz
Dustin Smith
Dizajn i produkcija:
Wolfgang Wolski 4.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo ......................... 30
Hela Werbung GmbH, Heilbronn, Germany 4.3.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 31
Ovaj dokument, delimično ili u celini, ne sme se štampati, 4.3.2 Mogući kodovi grešaka..................................................................................... 32
umnožavati niti prevoditi bez našeg prethodnog pismenog
odobrenja i bez poziva na izvor materijala.
4.4 Sistem dodatnog vazduha............................................................................... 33
Zadržavamo prava izmena celokupnog sadržaja, uključujući
slike i dijagrame. 4.4.1 Nadzor rada sistema .......................................................................................... 35
4.4.2 Mogući kodovi grešaka (sa dijagnostičkim instrukcijama) .................. 35
Izdavač:
© MS Motor Service International GmbH
2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

PIERBURG Kontrola emisije i OBD
SADRŽAJ

4.5 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)............................................................. 40
4.5.2 Mogući kodovi grešaka (sa dijagnostičkim instrukcijama) .................. 43
4.6 Napajanje vazduhom ........................................................................................ 47
5 OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 54

5.1 Katalizator .............................................................................................................. 54
5.2 Lambda sonde ..................................................................................................... 56
5.3 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada) ..................... 61
5.3.1 Nadzor rada ........................................................................................................... 63
6 DODATAK ................................................................................................................................ 66
6.1 Teorijske osnove .................................................................................................. 66
6.1.1 Formiranje izduvnih gasova ............................................................................ 66
6.1.2 Osnovne štetne materije u izduvnim gasovima ...................................... 67
6.1.3 Dozvoljene vrednosti emisije ......................................................................... 68
6.2 Skraćenice.............................................................................................................. 69
6.3 Rečnik ...................................................................................................................... 70
6.4 Izvori i literatura................................................................................................... 71
6.5 Servisne informacije i tehničke brošure ..................................................... 71
6.6 Program obuke .................................................................................................... 71
6.7 Katalozi, Motor Service CD, TecDoc CD ....................................................... 71
MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3

UVOD
1 Uvod Ova brošura sadrži jednostavne infor- Brošura je namenjena stručnjacima iz

macije u vezi sa veoma složenom mate- oblasti motornih vozila sa ciljem da
rijom, autodijagnostikom motornih im pomogne u svakodnevnom poslu,
vozila. Poznatija kao OBD (On-Board naročito u dijagnostici grešaka na
Diagnosis), autodijagnostika je postala vozilima sa OBD sistemom.
internacionalni termin. Zadatak OBD je Pored informacija o strukturi i načinu
praćenje rada motora i kontrola emisije rada tog sistema, date su i analize
izduvnih gasova. U ovoj publikaciji mogućih grešaka i zavisnosti između
su obrađene OBD II i evropska verzija, kodova grešaka i uzroka neispravnosti.
EOBD. Osim toga, tu su i praktični saveti za
dijagnosticiranje i otklanjanje grešaka
kod komponenti sistema za kontrolu
emisije štetnih gasova.
1.1 Predgovor
Zakon za životnu sredinu U slučaju neispravnosti ili prilikom re- Naše iskustvo za Vas
Sa porastom broja motornih vozila i in- dovne servisne kontrole, kodovi greša- PIERBURG aktivno radi na razvoju i pro-
tenziviranjem saobraćaja pojačao se ka i ostali relevantni podaci se mogu izvodnji komponenti koje su u bliskoj
i uticaj izduvnih gasova na životnu sre- pozvati iz memorije u kojoj su smešteni. vezi sa kontrolom emisije izduvnih
dinu. Zapadno industrijsko društvo je Memorisane greške se takođe pozivaju gasova.
od 1968. godine počelo sa ograničava- prilikom redovne kontrole sastava iz- Kako OBD obuhvata nadzor rada svih
njem emisije štetnih gasova motornih duvnih gasova. Na taj način se blagovre- komponenti koje utiču na sastav izduv-
vozila. U tom zakonskom procesu vode- meno mogu uočiti neispravnosti koje nih gasova, u pogledu problema koji
ću ulogu su imale Sjedinjene Američke bi mogle oštetiti motor ili imati nega- se mogu javiti u praksi sakupljeno je
Države. tivne posledice po okolinu, pre nego što bogato iskustvo.
Zakonske granice emisije štetnih mate- izazovu veća oštećenja. Ova brošura je nastala iz naše želje da
rija su se neprestano pooštravale. Da podelimo to iskustvo sa Vama. Iz tog
bi se ti zahtevi mogli zadovoljiti u svako- OBD = rešenje svih problema? razloga je kod opisa sistema i dijagno-
dnevnim uslovima, postao je neopho- OBD zapravo detektuje neispravnost stičkih instrukcija fokus na Pierburgo-
dan dijagnostički sistem za nadgledanje nekog dela ili njegovo nepravilno funk- vim proizvodima.
rada komponenti i sistema u celini cionisanje, ali ne otkriva uvek i pravi Pošto se tek od 2003. godine EOBD pri-
odgovornih za sastav izduvnih gasova. uzrok nastanka greške. menjuje i na putničkim i lakim teretnim
Iz tih razloga su sva novija vozila opre- Zbog toga je preporučljivo konsultovati vozilima sa dizel motorom, naglasak je
mljena OBD sistemima koji detektuju, se sa stručnjakom koji je upoznat sa na benzinskim motorima.
memorišu i prikazuju greške. konkretnim sistemom.

UVOD
1.2 Piktogrami i simboli
U brošuri se koriste sledeći piktogrami

i simboli:
Ukazuje na situaciju u kojoj može
doći do telesnih povreda ili do F Ukazuje na korisne predloge,
objašnjenja i dodatne informa-
oštećenja delova vozila. cije o rukovanju.
[...] Odnosi se na izvore Ë Upućuje na neko drugo mesto

i literaturu u tekstu.
(pogledati poglavlje 6.4)
1.3 Opšte napomene – Sve ilustracije i crteži u ovoj publikaci- Napomena:

ji predstavljaju opšte informacije. Ova brošura je namenjena tehničkom
Pojedini detalji ne moraju uvek odgo- osoblju.
varati konkretnoj konstrukciji. Pod tehničkim osobljem se smatraju
– Zadržavamo prava tehničkih izmena osobe koje su na bazi njihovog struč-
u daljem razvoju bez obaveze za nog iskustva, obuke i obrazovanja
izmenom ove publikacije. adekvatno upoznate sa
– bezbednosnim pravilima, i
– pravilima i merama za sprečavanje
povreda na radu (regulative i standar-
di mogu biti različite od zemlje do
zemlje).

AUTODIJAGNOSTIČKI SISTEM
2 Autodijagnostički sistem (OBD)
2.1 Razvoj autodijagnostičkih sistema (OBD, OBD II i EOBD)
Sa stalnim pooštravanjem dozvoljenih Vodeća uloga Kalifornije Ipak, glavni doprinos je bio uspostavlja-
vrednosti emisije izduvnih gasova od Navedeni problem je najpre uočen nje standarda za interfejs, protokole
sedamdesetih godina prošlog veka, po- u SAD, gde je od 1984. godine doneta prenosa podataka, dijagnostičke uređa-
većao se i broj mehaničkih i električnih odgovarajuća zakonska regulativa. je (skenere), dijagnostičke priključke
komponenti na motorima. Tim zakonskim odredbama su autodijag- i kodove grešaka. Tako je postalo mogu-
Neispravnosti tih novih komponenti nostički sistemi bili propisani u Kali- će očitati memoriju kodova grešaka po-
su bile počele da servisima predstavlja- forniji od 1988. godine, a od 1989. i u moću konvencionalnih OBD uređaja.
ju problem prilikom dijagnosticiranja. ostatku Sjedinjenih Američkih Država. Takođe je doneta odluka da proizvođači
U cilju prevazilaženja takvih problema, U pitanju je bio jednostavan auto- vozila moraju omogućiti da ovlašćena
krajem sedamdesetih su se javili prvi, dijagnostički sistem (OBD). lica imaju pristup servisnim podacima.
mada veoma jednostavni, dijagnostički Od takvog sistema se tražilo da regi-
sistemi integrisani sa vozilom. struje, memoriše i prikazuje greške na Standard EURO III
Njihovu pojavu je omogućio razvoj slo- komponentama od uticaja na emisiju U Evropi se istovremeno sa EURO III
ženijih elektronskih upravljačkih jedini- izduvnih gasova. U prvoj verziji se mo- standardom za emisiju izduvnih gasova,
ca. Istovremeno, povećavao se i broj gao pratiti samo rad komponenti koje od 1. januara 2000. pojavila evropska
novih ili unapređenih senzora i aktuatora, su bile u direktnoj vezi sa upravljačkom verzija OBD sistema. EOBD se odnosi na
time i više električnih sistema u vozilu jedinicom. Greške su bile prijavljivane putnička i laka teretna vozila sa benzin-
i njihovih priključaka. putem lampice – indikatora greške. skim motorom.
Posledica takvog razvoja bilo je nesi- Očitavanje je vršeno tumačenjem kodo- Od 2003. godine EOBD je obuhvatio
gurno dijagnosticiranje greške u slučaju va dobijenih treptanjem lampice. putnička i laka teretna vozila sa dizel
otkaza ili neispravnosti. motorom.
Da bi se situacija popravila, od 1984. OBD II U osnovi, EOBD odgovara američkom
godine se sve veći broj vozila oprema OBD II je od 1. januara 1996. godine u OBD II. Ipak, „ublažen“ je po nekoliko
poboljšanim sistemom detekcije gre- Sjedinjenim Američkim Državama po- osnova.
šaka, sa memorijom kodova grešaka stao obavezan za putnička i laka teretna – Ne traži se test zaptivenosti sistema
i autodijagnostičkim sistemom. vozila. U upotrebu je ušao dijagnostički za napajanje gorivom.
U pogledu primene takvih autodijag- sistem koji poseduje mnogo više funk- – Za recirkulaciju izduvnih gasova,
nostičkih sistema postojali su različiti cija. Pored komponenti za regulisanje sistem za dodatni vazduh i sistem
pristupi. To je za rezultat dalo velik broj emisije izduvnih gasova, sada su nadzi- ventilacije rezervoara za gorivo se tra-
različitih varijanti sistema, interfejsa, rane i neke druge funkcije i sistemi. ži samo ispravnost rada i električna
adaptera, skenera i kodova grešaka. Otkazi i odstupanja su smeštani u trajnu povezanost pojedinačnih elemenata.
Zbog toga je u mnogo slučajeva dijag- memoriju. Osim toga, u cilju pomoći Test efikasnosti tih komponenti nije
nostika grešaka bila moguća samo pri dijagnosticiranju, bili su memorisani potreban kod EOBD.
u opremljenijim ovlašćenim servisima. i radni uslovi pri kojima je došlo do Međutim, postoje proizvođači čija vozi-
neke greške. la zadovoljavaju OBD II standarde širom
sveta.

2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti
OBD sistemi moraju izvršiti sledeće Ciljevi OBD sistema U zavisnosti od OBD standarda
zadatke: – Stalni nadzor svih komponenti i si- obavlja se
Nadzor svih komponenti od stema od uticaja na sastav izduvnih – jednostavan test funkcionisanja
uticaja na sastav izduv- gasova (otvoreno/zatvoreno – da/ne –
nih gasova i funkcioni- – Trenutno otkrivanje i prijavljivanje uključeno/isključeno), ili
sanje pogona vozila. bitnih grešaka zbog kojih bi se emisija – test učinka, gde se vrednosti
Otkrivanje odstupanja pogoršala (rezultat rada) mere i porede sa
i grešaka. – Postizanje male emisije štetnih gasova nominalnim vrednostima.
Memorisanje grešaka i informacija svakog vozila tokom celog njegovog
o stanju. radnog veka
Prikazivanje grešaka.
Izlaz kodova grešaka
i informacija o stanju.
Prate se sledeći parametri
– Jačina struje na priključku sa masom, F Metode nadziranja modula ili
komponente nisu definisane
veza sa pozitivnim polom i prekidi zakonskim odredbama.
– Ulazni i izlazni signali sa senzora Nadzor se može vršiti na razne načine,
i aktuatora u zavisnosti od proizvođača.
– Verodostojnost signala Važno je koje se komponente ili moduli
nadziru.
Reagovanje na pojavu greške, a time

i dejstvo, razlikuje se u zavisnosti od
sistema i važećeg OBD standarda.
Ono što je važno, jesu moguće po- Opseg funkcija se kreće od beznačajnih
sledice grešaka: korekcija, preko primene rezervnih
– Odstupanja od nominalne vrednosti vrednosti, aktiviranja lampice – indika-
– Greške koje značajno povećavaju tora greške (MIL) i smanjenja perfor-
emisiju štetnih materija mansi, do rada u pomoćnom režimu za
– Greške koje mogu izazvati oštećenje slučaj neispravnosti (režim „limp home“).
motora ili katalizatora
Senzori Upravljačka jedinica Aktuatori

Autokontrola
Merni opseg
Kratak spoj Kratak spoj
Prekid Prekid
Verodostojnost Računar
Zadavanje rezervnih Beleženje statističkih

vrednosti i sporadičnih grešaka
koje se mogu upotrebiti
Program „limp-home“ za dijagnosticiranje
Sl. 1 Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

2.3 Zakonski propisi
2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO?
U literaturi i u svakodnevnom razgovo- – EURO I, EURO II i EURO III standardi za – OBD I i OBD II se odnose na američke
ru često postoje zabune oko upotrebe emisiju izduvnih gasova (EU I, EU II propise u vezi autodijagnostičkih
različitih izraza, kao što su OBD, EOBD, i EU III) predstavljaju zakonske propise sistema u vozilima.
EU i EURO. za kontrolu emisije izduvnih gasova – EOBD je evropska verzija američkog
Sledi objašnjenje razlika između odre- u Evropskoj uniji. OBD II.
đenih normi vezanih za sastav izduvnih – Nemački propisi za emisiju izduvnih
gasova i zakona u vezi OBD. gasova (npr. D3 i D4) uvedeni su zbog
poreskih olakšica.
Uvođenje EOBD nije u direktnoj vezi

sa standardima za emisiju u Evrop-
skoj uniji!
Kalifornija
SAD OBD II
Zbog toga se pojedini rokovi za uvođe- OBD
OBD 1 Putnička vozila/
laka teretna vozila
nje moraju razmatrati nezavisno jedni
od drugih.
EU Teretna vozila
norme Euro I Euro II Euro III Euro IV
Putnička vozila/
laka teretna vozila
Nemačke D3
norme
D4
Putnička vozila/laka
Direktiva 98/96/EC teretna vozila (benzin)
EOBD Putnička vozila/laka
teretna vozila (dizel)
Sl. 2 Hronološki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)
2.3.2 EURO III – zakonska osnova za EOBD
Zakonska osnova za EOBD je direktiva – Praćenje usklađenosti sa zadatim – Zaštićen pristup upravljačkim jedini-
Evropskog parlamenta 98/69/EC. ograničenjima proverom vozila cama tako da je sprečeno neovlašćeno
Ta direktiva se odnosi na ograničenja i tokom rada (praćenje rada u eksploa- reprogramiranje, tj. čip-tjuning (zaštita
zahteve propisane EURO III normama. taciji) protiv manipulacija)
– Zakonski definisani postupci u slučaju – Predlozi za stvaranje standardnog
Osnovni sadržaj EURO III norme je: fabričkih grešaka elektronskog formata informacija po-
– Strožiji postupak homologacionih – Odredbe o postupcima prilikom trebnih za otklanjanje neispravnosti
ispitivanja vozila pojave neispravnosti – Uvođenje OBD sistema
– Značajno niže dozvoljene granice – Pristup svim informacijama potreb- – Dalji razvoj OBD sistema u integrisani
emisije štetnih materija nim za isporuku rezervnih delova merni sistem (OBM – On-Board
– Povećana izdržljivost (funkcionalna ili delova za naknadnu ugradnju. Izu- measuring system)
stabilnost) svih sistema i komponenti zetak: zaštita intelektualne svojine – Proširenje OBD sistema na ostale
od uticaja na emisiju (npr. podaci u upravljačkim jedinica- sisteme u motornom vozilu
– Pooštreni standardi za kvalitet goriva ma)
i poboljšan kvalitet goriva – Određivanje specifikacija koje obez-
beđuju kompatibilnost svih delova sa
OBD

2.3.3 EOBD
Standard za emisiju izduvnih gasova

EURO III predviđa uvođenje auto-
F „Sertifikovan“ ovde znači da
proizvođač mora dokazati uskla-
Uvođenje EOBD je imalo sledeće posle-
dice na proizvodnju vozila:
dijagnostičkog sistema EOBD. đenost sa standardima i zakonskim – Standardizovan sistem autodijagno-
normama na osnovu rezultata sertifi- stike sa memorijom kodova grešaka u
EOBD je obavezan: kacionih ispitivanja prototipa pre nego svakom novom registrovanom vozilu
– od 1. januara 2000. za sva nova što se novo vozilo prvi put pojavi na – Slobodan pristup preko standardi-
sertifikovana putnička i laka teretna tržištu. zovanog interfejsa (dijagnostičkog
vozila sa benzinskim motorom priključka i protokola)
– od 1. januara 2001. za sva nova – Dijagnostički uređaj (skener) koji
registrovana putnička i laka teretna odgovara svim vozilima sa OBD
vozila sa benzinskim motorom – Unificirani kodovi grešaka
– od 1. januara 2003. za sva nova – Pristup svim podacima potrebnim za
sertifikovana putnička i laka teretna održavanje, dijagnostiku i opravku
vozila sa dizel motorom
– od 1. januara 2004. za sva nova
registrovana putnička i laka teretna
vozila sa dizel motorom
2.4 Obim i vrste dijagnostike
Obim dijagnosticiranja koji obuhvata OBD II, mada je ublažen po nekoliko zadovoljavaju OBD II standarde širom
EOBD u osnovi odgovara američkom stavki. Postoje proizvođači čija vozila sveta.
Komponenta Vrsta dijagnostike

Katalizator – Funkcionisanje
– Detekcija starenja i kontaminacije
Lambda sonda (ispred i iza katalizatora) – Funkcionisanje
– Povezanost i spojevi električnih komponenti
– Detekcija inertnosti („starenja“)
Sistem za paljenje (neravnomernost rada) – Funkcionisanje
– Detekcija izostanka paljenja i sagorevanja
Napajanje gorivom/formiranje smeše – Korekcija mape radne karakteristike motora (kratkoročna i dugoročna adaptacija)
Oduška i ventilacija rezervoara za gorivo – Funkcionisanje
– Zaptivenost
Rezervoar za gorivo – Provera zaptivenosti 1)
Sistem dodatnog vazduha – Povezanost i spojevi električnih komponenti
– Funkcionisanje
– Učinak 2)
Recirkulacija izduvnih gasova – Povezanost i spojevi električnih komponenti
– Funkcionisanje
– Učinak 2)
Ostali elementi odgovorni za sastav izduvnih – Povezanost i spojevi električnih komponenti
gasova, kao što su: (veza sa masom, veza sa pozitivnim polom, prekidi)
– senzor masenog protoka vazduha – Verodostojnost signala (komponenti odgovornih za sastav izduvnih gasova)
(protokomer)
– senzor temperature motora
– senzor temperature usisanog vazduha
– senzor pritiska u usisnoj cevi
– senzor apsolutnog pritiska
– aktuatori
Upravljačka jedinica motora – Automatski nadzor rada
1) Ne traži se za EOBD ako je čep rezervoara osiguran od gubljenja.
2) Ne traži se za EOBD.

2.5 Nadzor
EOBD nadgleda sve komponente Rad određenih komponenti se nadzire Nadzor rada drugih komponenti i siste-
i sisteme odgovorne za sastav izduvnih neprekidno. ma se vrši povremeno (ciklični nadzor).
gasova.
2.5.1 Sistemi čiji rad je neprekidno pod nadzorom
Nadzor sledećih parametara se vrši – Električna kola svih komponenti Rad sistema koji su neprekidno pod
neprekidno: odgovornih za sastav izduvnih gasova nadzorom prati se bez obzira na tem-
– Neravnomeran rad (izostanak – Karakteristike signala lambda sonde peraturu i odmah nakon pokretanja
paljenja ili sagorevanja) motora.
– Sistem za gorivo (prilagođavanje Greške u radu odmah dovode do aktivi-
smeše, vremena ubrizgavanja) ranja lampice – indikatora greške.
2.5.2 Sistemi čiji rad je povremeno pod nadzorom
Sistemi i komponente čiji rad zavisi U komponente čiji se rad povremeno

od određenih radnih uslova kontrolišu nadzire spadaju:
se tek kada se postigne i premaši neki – Katalizator/grejanje katalizatora
zadati režim rada, određeni broj obrtaja, – Lambda sonda/grejanje lambda
opterećenje ili temperatura motora. sonde
– Sistem dodatnog vazduha
– Ventilacija rezervoara za gorivo/filter
od aktivnog uglja
– Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)
2.5.3 Ciklus vožnje
Da bi se mogla izvršiti dijagnostika ne-

kog sistema, u cilju tačnih rezultata
Na primer, ako se vozilo koristi samo na
kratkim relacijama u gradskom saobra- F Taj ciklus vožnje nije isto što i
„Novi evropski ciklus vožnje“
nadzor funkcionisanja se mora obaviti ćaju, provera svih sistema može duže (New European Driving Cycle, Neuen
pod određenim uslovima (ciklus potrajati. Europäischen Fahrzyklus – NEFZ), koji
vožnje). se zahteva kod sertifikacionog ispitiva-
nja vozila.
2.5.4 Slučajevi kada je dijagnostička funkcija isključena
Pod određenim uslovima bi moglo doći – Nivo goriva je ispod 20 % ukupne za- – Detekcija neravnomernog rada može
do pogrešne dijagnoze. Da bi se sprečili premine rezervoara (samo kod OBD II). biti isključena od strane upravljačke
takvi slučajevi, dijagnostičke funkcije – Velika nadmorska visina jedinice motora u slučaju kretanja po
mogu biti automatski isključene, na pri- (preko 2500 m). neravnom putu, da to ne bi bilo inter-
mer pod sledećim okolnostima: – Temperatura okoline niža od –7 °C. pretirano kao izostanak paljenja.
– Nizak napon akumulatora.
– Rad nekog pomoćnog uređaja
(npr. hidraulički pogon vitla).

2.6 Kôd spremnosti (Readiness code)
Kôd spremnosti je namenjen za proveru Ovaj kod je uveden da bi se otkrile U zavisnosti od primenjenog dijagno-
– prisutnosti komponenti ili sistema, i manipulacije. Na primer, njime se može stičkog uređaja, kôd spremnosti je
– okončanja dijagnostike. otkriti da li je memorija grešaka izbrisa- uglavnom izražen sa dva niza brojeva
na isključivanjem akumulatora. od po dvanaest cifara.
Jedan od ta dva niza brojeva ukazuje

na to da li su određene komponente ili
Podržano Podržano
funkcije na vozilu proverene.
Podešeno Podešeno O Komponenta nije prisutna/nije
Nije izvršen test svih sistema Izvršen je test svih sistema obuhvaćena testom
1 Komponenta je prisutna/obuhva-
ćena je testom
Sl. 3 Kôd spremnosti u slučaju da Sl. 4 Kôd spremnosti posle uspešno

Drugi niz brojeva ukazuje na status
spremnost nije zadovoljena (primer) izvršene provere (primer)
procesa dijagnostike.
O Dijagnostika izvršena
1 Dijagnostika nije izvršena ili
je prekinuta
F Raspored numeričkog niza zavisi

od tipa dijagnostičkog uređaja.
Prikaz će biti:
Većina uređaja nudi pomoć u vidu Pozicija *) Oblast nadzora

informacija o tome šta se prikazuje na 1 slobodan
displeju. 2 ostale komponente
3 sistem za gorivo
4 izostanak sagorevanja
5 sistem recirkulacije izduvnih gasova (EGR)
6 grejanje lambda sonde
7 lambda sonde
8 klima uređaj
9 sistem dodatnog vazduha
10 sistem ventilacije rezervoara
11 grejanje katalizatora
12 katalizator
*) sleva na desno
Kako, na primer, nemaju sva vozila

sistem dodatnog vazduha ili sistem re- F Kôd spremnosti ne daje podatke
o tome da li postoje greške u
Na primer, ako se vozilo koristi samo na
kratkim relacijama u gradskom saobra-
cirkulacije izduvnih gasova, opseg sistemu. On ukazuje samo na to da li je ćaju, provera svih sistema može duže
testiranja koda spremnosti zavisi od proces dijagnostike pravilno završen potrajati.
vozila. (vrednost je 0) ili nije izvršen (vrednost Da bi se kod spremnosti „izbrisao“, tj. da
je 1). sve vrednosti budu 0, mora se sprovesti
Kôd spremnosti se očitava kada se vrši taj ciklus vožnje.
provera sastava izduvnih gasova. Granični uslovi ciklusa vožnje razlikuju
On daje informacije o tome da li je nakon se od proizvođača do proizvođača.
poslednjeg brisanja memorije grešaka Dakle, da bi se mogla izvršiti dijagnosti-
ili zamene upravljačke jedinice bilo nekih ka nekog sistema, moraju vladati tačno
dijagnostičkih rezultata kod svih tih određeni uslovi (ciklus vožnje).
sistema.

2.7 Koncepcija dijagnostike vozila
OBD sistem zapravo ne kontroliše sam Na slici 5 je prikazan princip rada auto-
kvalitet izduvnih gasova, nego se njegov dijagnostičke funkcije.
rad zasniva na proveri ispravnosti funk-
cionisanja komponenata koje utiču na
sastav izduvnih gasova.
Greška u vezi
izduvnih gasova
Detekcija Aktiviranje
putem OBD lampice (MIL)
Memorisanje greške
Opravka
Izlazni signal
o grešci
U vozilu („on board“)
Van vozila („off board“)

Dijagnosticiranje Očitavanje pomoću
neispravne komponente dijagnostičkog uređaja
Sl. 5 Koncepcija OBD sistema u vozilu
– Upravljačka jedinica motora je proši- – Ako se ista greška javi u narednom – Ako se tokom nadzora sistema usta-
rena funkcijama koje obuhvataju ciklusu vožnje pod istim uslovima ili nove odstupanja koja će izazvati
OBD. se ponavlja tokom nekog vremen- prekoračenje dozvoljene vrednosti
– U zavisnosti od komponente, dijag- skog perioda, biće označena kao po- emisije izduvnih gasova, ili zbog
nostika se vrši stalno ili ciklično. tvrđena greška i memorisana u OBD. kojih može doći do oštećenja katali-
– Status izvršene dijagnostike se pred- Lampica – indikator greške će se zatora, aktiviraće se lampica – indi-
stavlja preko koda spremnosti (pogle- aktivirati. kator greške.
dati ‡ poglavlje 2.6). – Pored tih grešaka, biće memorisani – Memorisani podaci se mogu očitavati
– Greške koje utiču na emisiju izduvnih i ostali podaci o radnim uslovima pomoću dijagnostičkog uređaja
gasova se registruju i memorišu i uslovima okoline koji su vladali kada (skenera), povezanog preko dijagnos-
kao greške koje još nisu prihvaćene su se te greške pojavile (tzv. „freeze tičkog priključka (interfejsa).
(odbačene greške). frames“). Memorisani podaci mogu biti, na pri-
mer, kodovi grešaka, uslovi koji su
vladali u trenutku pojave neispravno-
sti (freeze frames), ostali podaci o
neispravnostima i podaci o vozilu.

2.8 Lampica – indikator greške (MIL)
Lampica – indikator greške (Malfunc- Lampicu aktivira upravljačka jedinica.

tion indicator lamp – MIL) ukazuje na Postoje tri režima rada lampice:
pojavu grešaka koje utiču na emisiju ISKLJUČENA, UKLJUČENA i TREPTANJE.
izduvnih gasova.
Sl. 6 Lampica – indikator greške (MIL)
Zahtevi koje lampica treba da zadovolji – Greške se mogu prikazivati samo – Lampica mora biti u vidnom polju
propisani su zakonom: vizuelno, ili eventualno i vizuelno vozača (na instrument tabli).
i akustično. – Lampica se aktivira kada se uključi pa-
– Aktivirana lampica prikazuje simbol ljenje (zbog zaštite od manipulacija).
motora prema standardu ISO 2575.
Lampica se aktivira u skladu sa tačno Lampica – indikator greške će nepre- Lampica – indikator greške će trep-
definisanim uslovima: stano svetleti tati (1/s) ako se jave greške, kao što
– Kad se uključi paljenje je izostanak paljenja, koje mogu voditi
(provera rada lampice). ka isključenju cilindra ili izazvati ošteće-
– Ako se uoči greška prilikom autokon- nje katalizatora.
trole upravljačke jedinice.
– U slučaju da se jave greške koje utiču Lampica – indikator greške će se
na sastav izduvnih gasova, tako da se isključiti ako se greške koje utiču
premaši 150 % dopuštene vrednosti na sastav izduvnih gasova više ne
sastava izduvnih gasova u dva uza- jave u tri uzastopna ciklusa vožnje.
stopna ciklusa vožnje.
Nastavak na 14. strani.

Aktiviranje lampice – indikatora greške tokom ciklusa vožnje (primer)
1. ciklus 2. ciklus 3. ciklus 4. ciklus 5. ciklus ... 43. ciklus

Kôd greške je određen?

Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
Status lampice?
Provera
Provera
Provera
Provera
Provera
Provera
1. da da OFF ...
2. da da OFF da da ON ...
3. da da OFF ne ne OFF da da ON ...
4. da da OFF da ne OFF da ne OFF da da OFF da da ON ...
5. da da OFF da da ON da ne ON da ne ON da ne OFF ...
Kôd
6. da da OFF da da ON da ne ON da ne ON da ne OFF ... da OFF
izbrisan
Sl. 7 Aktiviranje lampice – indikatora greške tokom ciklusa vožnje
Objašnjenje
1. Ako se tokom ciklusa vožnje detek- 3. Ako drugi ciklus vožnje ne traje do- 6. Podatak o jednostavnoj greški će
tuje greška koja utiče na sastav iz- voljno da se završi provera svih biti izbrisan iz memorije ako se ta
duvnih gasova (ovde u prvom ciklu- komponenti, treći ciklus vožnje će se greška više ne pojavi u 40 narednih
su), greška će biti memorisana kao smatrati kao sledeći ciklus. Ako se uzastopnih ciklusa vožnje.
odbačena (mod 7 ‡ poglavlje 2.11), i tada utvrdi ta greška, lampica će se Greška će takođe biti izbrisana ako
ali se lampica – indikator greške aktivirati. se uslovi vožnje budu razlikovali,
neće aktivirati. Izuzetak je izostanak 4. U slučaju sporadičnih grešaka, lam- a greška se ne ponovi u 80 narednih
paljenja zbog kojeg dolazi do isklju- pica će se aktivirati samo ako se ista uzastopnih ciklusa.
čenja cilindra. Sve dok je takva greška detektuje u dva uzastopna
greška prisutna i cilindar je isključen, ciklusa vožnje.
lampica će treptati. 5. Lampica će se isključiti ako se greške
2. Ako se tokom narednog ciklusa vož- koje utiču na sastav izduvnih gasova
nje ponovo detektuje greška koja više ne jave u tri uzastopna ciklusa
utiče na sastav izduvnih gasova, vožnje.
greška će se smatrati potvrđenom
(„debounced“, mod 3 ‡ poglavlje
2.11). Lampica će se uključiti po za-
vršetku provere sistema3).
3) Provera svih komponenti i funkcija od uticaja na sastav izduvnih gasova.

2.9 Dijagnostički priključak
Dijagnostički priključak na vozilu je Priključak i podaci su standardizovani Time je po prvi put omogućeno da se
interfejs između OBD sistema i radionič- prema ISO 9144 – 2 ili prema SAE 1962, kodovi grešaka iz memorije grešaka
kog dijagnostičkog uređaja (skenera). što znači da su raspored kontakata vozila različitih proizvođača očitaju po-
i protokol isti za sve proizvođače. moću dijagnostičkog uređaja koji je
kompatibilan sa OBD.
Raspored kontakata
Dijagnostička utičnica ima 16 kontakata
– pinova. Sedam kontakata (‡ slika 8,
označeno crvenim) EOBD koristi za pro-
veru komponenata od značaja za
sastav izduvnih gasova.
Ostali se mogu koristiti za druge svrhe,
prema potrebama proizvođača.
Pinovi 7 + 15 Prenos podataka prema ISO 9144 – 2

Pinovi 2 + 10 Prenos podataka prema SAE J 1850
Pin 4 Masa vozila
Pin 5 Masa signala
Pin 16 Pozitivan pol (priključak 30 ili 15)
Sl. 8 Dijagnostička utičnica sa oznakama kontakata – pinova
Lokacija priključka
Dijagnostički priključak je postavljen
unutar vozila na mestu koje je pristu-
pačno, ali i zaštićeno od slučajnog
oštećenja.
Opel Astra VW Passat
Citroën Berlingo/Peugeot Partner Audi A6
Sl. 9 Primeri lokacija dijagnostičkog priključka

2.10 Očitavanje podataka iz memorije grešaka – proces dijagnosticiranja
Priključenje izvršiti samo kada je paljenje isključeno

Priključenje dijagnostičkog
uređaja na dijagnostički
priključak na vozilu
Uključiti paljenje
Automatska detekcija vrste
prenosa podataka od strane
upravljačke jedinice
Nakon uspešnog uspostavljanja komunikacije, biće

prikazani oznaka i adresa identifikovanog sistema
Uspostavljanje komunikacije
Pogledati ‡ poglavlje 2.11
Izbor načina ispitivanja
Prijem traženih podataka

2.11 Načini rada dijagnostičkog uređaja
Dijagnostički uređaj kompatibilan Očitavanje trenutne (stvarne) vrednosti

sa OBD u skladu sa ISO 15 031-5 ima Primer: broj obrtaja, signal sa lambda sonde, kôd spremnosti
Mod 1
najmanje 9 funkcija (modova rada).
F Prema novim OBD

odredbama, izraz „mode“ Očitavanje parametara radnih uslova pri kojima se javila greška
(freeze frame)
je zamenjen sa „service“.
Mod 2 Primer: broj obrtaja, temperatura rashladne tečnosti, opterećenje motora
Očitavanje grešaka u vezi izduvnih gasova, koje su izazvale aktiviranje

lampice – indikatora greške
Mod 3 Primer: P0101 – izostanak sagorevanja
Prikazuju se samo potvrđene greške (debounced), tj. greške koje nisu odbačene
(videti ‡ poglavlja 2.7 i 2.8)
Brisanje memorije kodova grešaka svih sistema

Brišu se kodovi grešaka, vrednosti uslova pri kojima se javila greška
Mod 4 (freeze frames) i kodovi spremnosti
Pažnja: Ovo je dozvoljeno samo ako slede opravka i novi ciklus vožnje
Prikaz vrednosti sa lambda sonde (trenutni napon)

Pažnja: Motor mora biti zagrejan na radnu temperaturu
Mod 5
Prikaz izmerenih vrednosti na sistemima koji se povremeno nadziru

Primer: sistem dodatnog vazduha; ovde postoje razlike između različitih
Mod 6 proizvođača vozila
Očitavanje sporadičnih grešaka

Očitavaju se greške koje nisu izazvale aktiviranje lampice – indikatora greške
Mod 7 Prikazuju se samo greške koje su bile odbačene, tj. nisu potvrđene
(pogledati ‡ poglavlja 2.7 i 2.8)
Test sistema i komponenti

Prikaz podataka o tome da li je test izvršen
Mod 8 (test komponenti, kôd spremnosti)
Prikaz informacija o vozilu

Na primer: šifra motora ili broj šasije
Mod 9

2.12 Kodovi grešaka
Pod kodovima grešaka se podrazume- Postoje dve vrste kodova grešaka:

vaju greške koje su sačuvane u memo- – Standardizovani kodovi grešaka
riji. u skladu sa SAE J 2012 / ISO 9141-2,
Prilikom očitavanja memorije grešaka, prepoznaju se po cifri „0“ na drugoj
ti kodovi se prikazuju na ekranu dijag- poziciji.
nostičkog uređaja. – Kodovi grešaka pojedinih proiz–
Kodovi grešaka imaju pet cifara. vođača, označeni su cifrom „1“ na
drugoj poziciji.
Primer:
Kod greške: P 0 4 0 0
Na koji sistem se greška odnosi?
P = pogon vozila Koja komponenta ima
B = karoserija
C = šasija grešku?
U = mreža (data bus sistem) Pogledati tabelu kodova grešaka
Ovde:
Greška u radu recirkulacije izduvnih gasova
Koja grupa grešaka je prikazana?
0 = kôd koji ne zavisi od proizvođača U kojoj oblasti je greška?
1 = kôd specifičan za proizvođača
(nije propisan) 1/2 = napajanje gorivom i vazduhom
3 = sistem za paljenje/izostanak sagorevanja
4 = sistem za prečišćavanje izduvnih gasova
5 = sistem za kontrolu brzine i praznog hoda
6 = upravljačka jedinica i izlazni signali
7/8 = menjač
Sl. 10 Struktura koda greške
Zahvaljujući standardizaciji, sada se po

prvi put otkako postoji memorija greša- Proizvođač Kôd proizvođača (E)OBD
ka za registrovane greške koriste uni- Audi 16706

formni kodovi. BMW 67
Različiti kodovi grešaka pojedinih Citroën/Peugeot 41
proizvođača sada su zamenjeni P0 Ford 227
kodom. Mercedes-Benz 045 P0320
Opel 19
Toyota 6
Volkswagen 00514
Volvo 214
Sl. 11 Kôd greške P0, jedan za sve

P01/2xx
P0117
P0171
(napajanje gorivom i vazduhom)
S ENZOR TEMPERATURE RASHLADNE TEČNOSTI
R EGULACIJA SMEŠE (1. RED CILINDARA)
PRENIZAK SIGNAL
S UVIŠE SIROMAŠNA SMEŠA
F Za standardne P0 kodove
‡ pogledati poglavlje 6.4; [9].
P0213 BRIZGALJKA ZA HLADAN START 1 N EISPRAVNOST
P0234 PREHRANJIVANJE MOTORA PREVISOK PRITISAK
P03xx (sistem za paljenje ili izostanak sagorevanja)
P0301 1. CILINDAR I ZOSTANAK PALJENJA
P0325 S ENZOR DETONACIJE 1 N EISPRAVNOST
P0350 I NDUKCIONI KALEM , PRIM ./ SEK . KOLO NEISPRAVNOST
P04xx (ostali sistemi za kontrolu emisije)
P0400 R ECIRKULACIJA IZDUVNIH GASOVA NEISPRAVNOST
P0411 SISTEM DODATNOG VAZDUHA NEPRAVILAN PROTOK
P0444 VENTILACIJA REZERVOARA O TVORENO ELEKTRIČNO KOLO
P0473 S ENZOR PRITISKA IZDUVNIH GASOVA PREVISOK SIGNAL
P05xx (kontrola brzine i praznog hoda)
P0506 KONTROLA PRAZNOG HODA B ROJ OBRTAJA NIŽI OD ZADATOG
P0510 PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA NEISPRAVNOST
P06xx (upravljačka jedinica i njeni izlazni signali)
P0642 UPRAVLJAČKA JEDINICA NEISPRAVNA KONTROLA DETONACIJE
P07/8xx (menjač)
Sl. 12 Izvod iz liste P0 kodova grešaka
Na osnovu koda greške se može odre- ß Greške koje se javljaju pri nadzoru Prilikom praćenja rada komponenti
diti koja komponenta je u vezi sa ne- rada komponenti postoji razlika između električnih
kom neispravnosti i koja je vrsta greške. Na taj način se nadzire rad svih senzora grešaka i grešaka u radnom opsegu
Postoje dve različite vrste grešaka: i aktuatora koji utiču na sastav izduvnih (odstupanja od zadate vrednosti):
gasova.
ß Greške koje su rezultat nepravilnog Primeri senzora: Primeri električnih grešaka:
funkcionisanja – Senzor masenog protoka vazduha – Kratak spoj sa masom
Na primer: (protokomer) – Kratak spoj sa pozitivnim polom
– Neispravnost – Senzori pritiska – Prekid/odsustvo signala
– Nedovoljna ili prekomerna količina – Senzor broja obrtaja
– Preniska ili previsoka vrednost – Senzor faze Primeri grešaka radnog opsega:
– Nezaptivenost – Senzori temperature – Signal/napon
– Nedovoljan učinak – Davač položaja (potenciometar) – Vrednost signala nije verodostojna
– Granice siromašne ili bogate smeše – Vrednost je van radnog opsega
Primeri aktuatora: – Previsoka ili preniska vrednost
– Aktuatori leptira – Suviše velika ili suviše mala vrednost
– Električni preklopni ventil – Prekoračena gornja/donja granična
– Ventil EGR vrednost
– Elektropneumatski pretvarač
F Obratite pažnju da se tekst koji

opisuje kôd greške može razliko-
Primer: Objašnjenje koda greške P0191 prikazanog na različitim uređajima
vati u zavisnosti od proizvođača dijag- P0191 S ENZOR PRITISKA U VODU ZA GORIVO PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ SA SNAGOM
nostičkog uređaja. P0191 S ENZOR PRITISKA GORIVA G REŠKA U MERNOM OPSEGU ILI U RADU
P0191 E LEKTRIČNO KOLO SENZORA PRITISKA GORIVA PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM ILI SA RADOM
VODA ZA GORIVO
P0191 S ENZOR PRITISKA GORIVA G247 S IGNAL NIJE VERODOSTOJAN

SISTEMI I DIJAGNOSTIKA
3 Sistemi i dijagnostika – opšte instrukcije
U ovom poglavlju je dat pregled poje-

dinih sistema i način njihove autodijag-
Te smernice predstavljaju praktične sa-
vete za dijagnostiku neispravnosti i za
F Iako se od 2003. godine EOBD
odnosi i na putnička i laka teret-
nostike. korektivne mere kod komponenti koje na vozila sa dizel motorom, naglasak
Dijagnostičke instrukcije na kraju opisa utiču na sastav izduvnih gasova. Mnoge je ipak na vozilima sa benzinskim
nekog sistema treba da posluže kao instrukcije su rezultat upita klijenata motorom.
pomoć u određivanju uzroka greške na i tehničkih konsultacija sa našim
tom sistemu. Servisnim odeljenjem.
Zbog toga je ova brošura fokusirana

na proizvode PIERBURG.
3.1 Potrebno poznavanje sistema
(E)OBD je sistem koji uočava, pamti U takvim slučajevima je potrebno kon- Ako postoji odziv koji se može čuti
i prikazuje greške. sultovati se sa stručnom osobom koja ili osetiti, električna veza je u redu.
Na taj način je moguće sprečiti teška dobro poznaje taj sistem. Međutim, tako se ne može utvrditi
oštećenja motora i tako izbeći negati- nezaptivenost ili zaprljanost.
van uticaj na okolinu. Kada se uoči greška, najpre je potrebno
Dijagnostički sistem zaista može uočiti očitati kôd greške pomoću dijagnostič-
neispravnu komponentu ili nepravilno
funkcionisanje, ali uglavnom ne i uzrok
kog uređaja i ispitati komponentu na
koju uređaj ukazuje kao na neispravnu. F Električne greške u provodnici-
ma ili u samoj komponenti se
oštećenja niti komponentu koja je uzrok u većini slučajeva pamte kao greške.
neispravnosti. Mehaničke neispravnosti kao što su
Kada postoji neka neispravnost, njeno
dijagnosticiranje je jednostavnije ako
F Očitani kodovi grešaka pružaju
važne informacije o potencijalno
nezaptivenost ili zaglavljivanje ventila
i slično, mogu se otkriti konvencional-
se očitaju kodovi grešaka i podaci veza- neispravnim modulima ili komponen- nim uređajima za ispitivanje.
ni za tu grešku. Međutim, nije uvek tama.
slučaj da je pravi uzrok neispravnosti Međutim, oni često uopšte ne ukazuju Pri utvrđivanju neispravnosti treba
komponenta na koju je dijagnostički na jednostavne uzroke kao što su pre- posebnu pažnju obratiti na
uređaj ukazao kao na neispravnu. lomljena ili probušena creva vakuuma, – Nezaptivenost creva
zaglavljeni ili neispravni ventili i sl. – Loše kontakte na električnim
Stvarni uzrok greške se često može priključcima
nalaziti u više komponenti. U zavisnosti od proizvođača vozila i – Otpore u radu aktuatora
dijagnostičkog uređaja, moguće je izvr-
šiti dijagnostiku aktuatora neke kompo- Nakon ispitivanja i eventualnih zamena
nente. delova, memoriju grešaka treba
Preporučuje se da se prvo očita memo- izbrisati.
rija grešaka, a zatim da se izvrši dijag-
nostika aktuatora u skladu sa preporu-
kama proizvođača dijagnostičkog
uređaja.
Aktuator se aktivira u takvim intervalima
da je njegov rad moguće pratiti sluhom
ili dodirom.

3.2 Bezbednosne napomene
Ova brošura je napravljena isključivo za Obavezno se pridržavajte svih odgova- Merenje električnog otpora komponen-
stručnjake iz oblasti motornih vozila. rajućih uslova i bezbednosnih mera, ti se sme raditi tek posle električnog
posebno kada su prisutni gorivo i nje- razdvajanja, jer može doći do oštećenja
gova isparenja. unutrašnjih električnih kola. Sigurnosni
Električni priključci se ne smeju razdva- uređaji se ne smeju isključivati niti pre-
jati ili spajati kada je paljenje uključeno. mošćavati.
Skokovi napona koji se tada javljaju Pridržavajte se preporuka proizvođača
mogu oštetiti elektronske komponente. vozila.
3.3 Ostale mogućnosti za dijagnosticiranje
Pored instrukcija za dijagnosticiranje MS Motor Service International ima Između našeg elektronskog medija
koje se daju u nastavku, postoji mnoš- blisku saradnju sa firmom Autodata i Autodata „CD-2“ postoji direktna veza.
tvo drugih izvora informacija koje Limited. Na taj način ste, sa odgovarajućom
će Vam pomoći u dijagnostici neisprav- Autodata Limited je evropski lider u licencom, u mogućnosti da pristupite
nosti. snabdevanju tržišta informacijama dijagnostičkim podacima direktno
Izbor literature je dat u poglavlju 6.4, o održavanju, opravkama i dijagnos- od firme Autodata.
„Izvori i literatura“. ticiranju motornih vozila. Objavljeni
podaci i informacije potiču od pro-
izvođača vozila i delova, sakupljeni su Više informacija možete naći na
od strane firme Autodata i objedinjeni www.autodata.de
sa njihovim podacima o ispitivanju
vozila.
Autodata objavljuje te podatke na
CD-ima i u tematskim priručnicima.

3.4 PIERBURG i OBD
Kao firma specijalizovana na polju pri- emisije, PIERBURG je intenzivno uklju- U proseku, svako evropsko putničko
preme smeše, napajanja gorivom, čen u razvoj i proizvodnju savremenih vozilo ima 3,2 Pierburgove komponente.
napajanja vazduhom, vakuumskim komponenti. Većinu tih komponenti, direktno ili
sistemima i sistemima za kontrolu indirektno, nadzire OBD sistem.
Gorivo u tečnom stanju

Gorivo u gasovitom stanju
Vazduh
Potpritisak
3
1 2 Mešoviti pritisak
Izduvni gasovi
4
Direktno/indirektno nadzirano
6
5 7
8
9
24 10
19 11
29
23
28
12
18
8
27 22
17
8
16
13
26
21
14
25 15
20
Sl. 13 Šematski prikaz proizvoda PIERBURG, koji su od uticaja na sastav izduvnih gasova (benzinski i dizel motor)
Proizvodi PIERBURG
1 Modul za napajanje gorivom 12 Ventil EGR 28 Ventil za regulaciju pritiska u rezer-
2 Pumpa u rezervoaru/pumpa niskog 13 Električni pretvarač pritiska (EDW) voaru
pritiska 14 Ventil za dodatni vazduh (ARV) – Pumpa za vodu (nije prikazana)
3 Pumpa postavljena na vod za gorivo 15 Leptir u izduvu
(in-line pumpa) 17 Vakuum pumpa Komponente drugih proizvođača
4 Filter za gorivo 18 Kućište leptira (sa prekidačem leptira, 16 Lambda sonda ispred katalizatora
5 Ublaživač pulsacija aktuatorom praznog hoda itd.) 20 Katalizator
6 Nepovratni ventil za gorivo 19 Usisna grana (sa elektromotornim 25 Filter za vazduh4)
7 Nepovratni ventil aktuatorom EAM-i) 27 Filter od aktivnog uglja (AKF)
8 Električni preklopni ventil (EUV) 21 Električna pumpa dodatnog vazdu- 29 Rezervoar za gorivo
9 Regulator pritiska ha (SLP) – Turbokompresor (nije prikazan)
10 Elektropneumatski pretvarač priti- 22 Kombinovani ventil
ska (EPW) za upravljanje turbokom- 23 Protokomer (LMS) Sistemi i komponente će biti detaljnije
presorom promenljive geometrije 24 Ventil filtera od aktivnog uglja/ventil objašnjeni u nastavku.
11 Elektropneumatski pretvarač priti- za regeneraciju
ska za aktiviranje ventila EGR 26 Ventil za ispiranje filtera od aktivnog
uglja
4) Filteri za vazduh su u programu proizvoda MS Motor Service International (više informacija ‡ poglavlje 6.4).

4 Sistemi i dijagnostika sa proizvodima PIERBURG
4.1 Sistem za gorivo
Da bi vozila ili mašine pogonjene moto- Komponente koje se koriste u tu svrhu

rom sa unutrašnjim sagorevanjem spadaju u sistem za gorivo.
mogle da rade, potrebno im je gorivo.
Pumpa Gorivo u tečnom stanju

u rezervoaru
In-line pumpa
Vazduh
Filter za gorivo
Modul za
gorivo Ublaživač pulsacija
Nepovratni ventil za gorivo
Ventil za regeneraciju
Usisna
grana
Regulator
pritiska
Ventil za regulaciju pritiska
u rezervoaru
Filter od aktivnog uglja
Kućište leptira
Ventil posude filtera od aktivnog uglja
Sl. 14 Šema sistema za gorivo
F Sistem ventilacije rezervoara za

gorivo (AKF sistem) i sistem za
dijagnostiku nezaptivenosti rezervoara
biće posebno obrađeni u narednim
poglavljima
(pogledati ‡ poglavlja 4.2 i 4.3).
Sl. 15 Različite izvedbe pumpi za gorivo i modula za napajanje gorivom

4.1.1 Nadzor rada sistema
Kada se u sistemu za napajanje gori- Kada se uoči greška, upravljačka jedini- ß Dugoročno podešavanje
vom jave veća odstupanja, može doći ca će korigovati vremena ubrizgavanja. Ako su iste korekcije neophodne za duži
do pojave sličnih neispravnosti kao To je kratkoročno podešavanje koje se vremenski period, upravljačka jedinica
u slučaju izostanka paljenja ili neravno- preračunava za svaku radnu tačku. će radnoj memoriji zadati trajnu korigo-
mernog rada (pogledati ‡ poglavlje vanu vrednost. Dugoročno podešavanje
5.3.3): Automatsko podešavanje smeše omo- se naziva i adaptivno predupravljanje.
– Pad snage, trzanje gućava nezavisno precizno podešava- Primeri takvog podešavanja su promene
– Izostanak paljenja sve dok se ne akti- nje količine goriva. izazvane promenama protoka vazduha
vira detekcija neravnomernog rada u usisnom sistemu ili promenama gu-
– Razređivanje ulja ß Kratkoročno podešavanje stine vazduha prilikom izraženijih pro-
Pri promenama vrednosti koeficijenta mena nadmorske visine tokom vožnje.
Neispravnost rada ili greška na nekoj viška vazduha λ (npr. osiromašenje
komponenti koja utiče na sastav smeše smeše), odmah se vrši korekcija smeše Mapa radne karakteristike, time i njena
i odatle na sastav izduvnih gasova, (u tom slučaju ka bogatijoj), tako srednja vrednost, pomeraju se na takav
prati se putem lambda sonde. da odnos vazduha i goriva ponovo način da se u potpunosti zadrži opseg
postigne traženu vrednost. kratkoročne regulacije koeficijenta viš-
ka vazduha λ, kako ka siromašnijoj tako
i ka bogatijoj smeši.
Međutim, pomeranje mape radne ka-

rakteristike je moguće samo u odre-
Osiromašenje Obogaćenje
đenim granicama (u okviru granica
podešavanja). Ako se granica podeša-
vanja prekorači, biće registrovana
greška i lampica – indikator greške će
Kratkoročno podešavanje
se aktivirati.
Osiromašenje Obogaćenje
Dugoročno podešavanje
Sl. 16 Automatsko podešavanje sistema za napajanje gorivom (podešavanje sastava smeše)

4.1.2 Mogući kodovi grešaka
P0170
P0171
N EISPRAVNOST
S UVIŠE SIROMAŠNA SMEŠA
F Više informacija:
‡ poglavlje 6.4.
P0172 R EGULACIJA SMEŠE (1. RED CILINDARA) S UVIŠE BOGATA SMEŠA
...

P0176 S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA N EISPRAVNOST
P0177 S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ SNAGOM
...
P0178 S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA PRENIZAK SIGNAL

P0179 S ENZOR SISTEMA ZA DOZIRANJE GORIVA PREVISOK SIGNAL
...
P0263 UBRIZGAVANJE U 1. CILINDRU PROBLEM SA URAVNOTEŽENJEM RADA

...

...

P0313 I ZOSTANAK PALJENJA N EDOSTATAK GORIVA
P0314 JEDAN CILINDAR ( NEODREĐEN) I ZOSTANAK PALJENJA
4.1.3 Dijagnostičke instrukcije
F Obratite pažnju na opšte instruk-

cije date u poglavlju 3.
Komponenta Mogući uzroci/greške Moguće korekcije
Sistem za gorivo/sistem za formiranje smeše

Gorivo – Neodgovarajući kvalitet goriva, nedostatak – Izvršiti vizuelni pregled, proveriti miris
goriva – Očistiti sistem za gorivo
– Nečistoća u gorivu ili mešanje sa drugim – Zameniti gorivo
materijama, kao što je dizel gorivo u benzinu – Zameniti filter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki
Pumpe za gorivo – Nedovoljan protok pumpe niskog pritiska – Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska
– Nizak pritisak goriva – Zameniti neispravnu pumpu
Regulator pritiska – Neispravan regulator pritiska, previsok ili – Proveriti pritisak goriva i rad regulatora
prenizak pritisak goriva – zbog toga varira – Zameniti neispravan regulator pritiska
količina ubrizganog goriva – Proveriti sistem za napajanje gorivom
Filter za gorivo – Zagušen filter za gorivo; nedovoljan protok – Proveriti protok goriva iza filtera
– Zameniti filter za gorivo
Vodovi za gorivo Presavijena creva za gorivo – Vizuelno pregledati u slučaju nedovoljnog protoka
– napojni vod – nedovoljna količina goriva i odstupanja pritiska
– povratni vod – previsok pritisak goriva – Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti
Nastavak na 26. strani

Sistem za gorivo/sistem za formiranje smeše [nastavak sa 25. strane]

Ventili brizgaljki – Neispravnost – Odgovarajućim instrumentom izmeriti sadržaj ugljovodonika
– Nepravilna vremena ubrizgavanja u usisnoj grani kada motor ne radi
– Nepravilan pravac ubrizgavanja – Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost
– Ventili brizgaljki ne zaptivaju – Očistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki
Sistem filtera od aktivnog – Sistem je nezaptiven ili ne radi – Pogledati ‡ poglavlje 4.2.3
uglja (AKF sistem) – Zaglavljen ventil
– Prepunjen rezervoar za gorivo
Sistem dodatnog vazduha

Sistem dodatnog vazduha – Oštećenje pumpe dodatnog vazduha, – Pogledati ‡ poglavlja 4.4.2 i 4.4.3
vodova ili ventila za dodatni vazduh što
prouzrokuje ulaženje vazduha u izduvni
sistem
Upravljanje motorom
Senzor masenog protoka – Pogrešan signal – Proveriti dijagnostičkim uređajem (merenje naponskog signala)
vazduha (protokomer) – Zaprljan ili oštećen senzor – Zameniti neispravan protokomer
Senzor pritiska vazduha – Pogrešan signal Proveriti dijagnostičkim uređajem:

– Sporadična greška (posebno na velikim – Kontrola provodnika i električnih priključaka
nadmorskim visinama) – Zameniti neispravan senzor, po potrebi
Senzor pritiska vazduha – Pogrešan signal Proveriti dijagnostičkim uređajem:

– Sporadična greška – Kontrola provodnika i električnih priključaka
– Zameniti neispravan senzor, po potrebi
Napajanje vazduhom
Kućište leptira i njegove – Ulaženje vazduha u usisnu cev – Proveriti zaptivenost, zameniti oštećene zaptivke po potrebi
komponente – Pogrešan signal sa davača položaja leptira – Proveriti zatvaranje i krajnje položaje leptira, po potrebi podesiti
– Prekidač krajnjeg položaja ne daje signal ili zameniti kućište leptira
ili daje pogrešan signal – Proveriti signal sa potenciomera, po potrebi zameniti kućište leptira
– Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti kućište leptira
Usisna grana – Ulaženje vazduha u usisnu granu – Proveriti zaptivenost, zameniti oštećene zaptivke po potrebi
– Ulaženje vazduha iza senzora masenog – Proveriti zatvaranje leptira, po potrebi podesiti, ili zameniti pohaba-
protoka vazduha ne elemente ili varijabilnu usisnu granu
– Ulaženje vazduha u usis – Proveriti pohabanost, po potrebi zameniti varijabilnu usisnu granu
F Savremene upravljačke jedinice

motora imaju adaptivne me-
Podaci radne karakteristike će najpre
biti snimljeni tokom vožnje, a zatim će
morijske module, tj. neki podaci radne biti memorisani. To može trajati nekoli-
karakteristike se moraju „naučiti“. ko minuta! Zbog toga treba obaviti
Ako se isključi napajanje upravljačke je- probnu vožnju i tek tada ponovo izvršiti
dinice motora, može se desiti da će proveru rada.
upravljačka jedinica morati ponovo da
„uči“ te podatke.

4.2 Sistem ventilacije rezervoara (AKF sistem)
Iznad površine goriva u rezervoaru na-

staju isparenja goriva. Sistem ventilacije F Drugi naziv za sistem ventilacije
rezervoara je sistem sa filterom
Pošto je kapacitet posude filtera od ak-
tivnog uglja ograničen, ona se mora
rezervoara sprečava da isparenja goriva od aktivnog uglja (AKF sistem). redovno prazniti (regenerisati), a kon-
koja sadrže ugljovodonike (HC) izlaze denzati se moraju sagoreti. To se radi
u okolinu. Zbog toga se ta isparenja sa- tako što se spoljašnji vazduh usisava u
kupljaju u posudi filtera od aktivnog posudu filtera pomoću potpritiska
uglja. u usisu. Doziranje vrši ventil za regene-
raciju filtera od aktivnog uglja. Kod
sistema sa natpritiskom u rezervoaru za
gorivo, postoji i ventil za regulaciju
pritiska u rezervoaru.

Vazduh
Pumpa za gorivo
filtera od aktivnog uglja
Usisna grana
Ventil za regulaciju
pritiska u rezervoaru
Kućište leptira
Posuda filtera od
aktivnog uglja
Sl. 17 Šema sistema ventilacije rezervoara
Da bi se filter od aktivnog uglja „rege-

nerisao“, to jest da bi se iz njega izbacili
F Ventil za regeneraciju filtera od
aktivnog uglja (AKF ventil) se
nakupljeni ugljovodonici, upravljačka zove i ventil za ispiranje posude filtera,
jedinica motora pri određenim uslovi- regeneracioni ventil ili ventil oduške
ma rada otvara ventil za regeneraciju rezervoara.
filtera od aktivnog uglja. Nakupljeni
ugljovodonici se iz filtera odvode u usis-
nu granu i odatle u prostor za sagore-
vanje.

Najrasprostranjeniji metod nadzora ra- Ako u ta dva slučaja za neko kratko Drugi metod je dijagnostika modulaci-
da sistema se zasniva na tome da se vreme ne dođe do navedenih podeša- jom. Kod tog metoda upravljačka je-
najpre se proverava kolika je vrednost vanja, prijavljuje se greška. dinica motora u kratkom vremenskom
lambda kada je ventil za regeneraciju intervalu otvori i zatvori ventil za rege-
filtera od aktivnog uglja zatvoren. Lambda regulacija neće reagovati ako neraciju filtera sa aktivnim ugljem.
Zatim se ventil za regeneraciju otvori. pri otvaranju ventila za regeneraciju Tada nastaje promena pritiska u usisnoj
– Ako je u filteru od aktivnog uglja slučajno nastane smeša sa λ = 1. grani koju registruje senzor pritiska.
vezano mnogo ugljovodonika, smeša Tada će aktuator praznog hoda sprečiti Izmerene vrednosti se porede sa zada-
će jedan kratak period biti veoma povećanje broja obrtaja motora. tim i ako postoje odstupanja, prijavljuje
bogata. Lambda regulacija vrši korek- Takođe, pri ispravnom radu se mora se greška.
cije u pravcu siromašne smeše. za određeno vreme postići dijagnostički
– Ako u filteru od aktivnog uglja nema prag. Zato će se smatrati da postoji Uslovi pri kojima se nadzire rad
vezanih ugljovodonika ili ih je malo, greška ako se podešavanje smeše ne Rad sistema se nadzire
kada se otvori ventil za regeneraciju obavi za određeno vreme. – pri radu na praznom hodu,
filtera sa aktivnim ugljem, strujaće sa- – kada motor dostigne radnu
mo vazduh ili vazduh sa malim sadr- temperaturu.
žajem goriva. Smeša će se osiromašiti
i lambda regulacija će izvršiti korekci-
ju u pravcu bogate smeše.
P0170 R EGULACIJA SMEŠE (1. RED CILINDARA) N EISPRAVNOST

P0171 R EGULACIJA SMEŠE (1. RED CILINDARA) S UVIŠE SIROMAŠNA SMEŠA
...
P0440 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EISPRAVNOST

P0441 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EPRAVILAN PROTOK KROZ ODUŠKU
P0442 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( MALA)
P0443 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTILACIJA REZERVOARA N EISPRAVNO UPRAVLJAČKO KOLO
P0444 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTILACIJA REZERVOARA O TVORENO UPRAVLJAČKO KOLO
P0445 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTILACIJA REZERVOARA K RATAK SPOJ U UPRAVLJAČKOM KOLU
P0446 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE N EISPRAVNO UPRAVLJAČKO KOLO
P0447 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE O TVORENO UPRAVLJAČKO KOLO
P0448 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE K RATAK SPOJ U UPRAVLJAČKOM KOLU
P0449 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE/ SOLENOID N EISPRAVNOST
P0450 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA N EISPRAVNOST
P0451 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
P0452 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA PRENIZAK SIGNAL
P0453 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA PREVISOK SIGNAL
P0454 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA S PORADIČNA GREŠKA
P0455 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( VELIKA )
P0456 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( VEOMA MALA)
P0457 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( OTVOREN ČEP ILI NEMA ČEPA)
P0460 DAVAČ NIVOA GORIVA N EISPRAVNOST
...
P0464 DAVAČ NIVOA GORIVA S PORADIČNA GREŠKA

P0465 S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA N EISPRAVNOST
...
P0469 S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA S PORADIČNA GREŠKA

Pored električnih grešaka koje se u sva-

kom slučaju registruju i prikazuju preko
Ova tabela treba da posluži kao pomoć
u iznalaženju uzroka takvih grešaka.
F Obratite pažnju na opšte
instrukcije date u poglavlju 3.
kodova grešaka, postoje i druge greške
koje mogu izazvati neispravnosti.
U takvim slučajevima uzrok ne mora biti
uvek otkriven dijagnostikom.

Filter od aktivnog uglja – Loša ventilacija rezervoara za gorivo – Izvršiti vizuelni pregled
(zagušenje, nečistoće) – Očistiti ili zameniti neispravne komponente
– Filter od aktivnog uglja preplavljen gorivom – Proveriti stanje ventila filtera od aktivnog uglja i proveriti da li ima
zbog prepunjavanja rezervoara naslaga (prašina, nečistoća) u vodovima. To može biti znak
– Ispuna filtera od aktivnog uglja neaktivna raspadanja granulata
(granulat se raspao)
Ventil za regeneraciju – Problem sa praznim hodom – Proveriti rad nepovratnog ventila ručnom vakuum pumpom
filtera od aktivnog uglja – Regulacija praznog hoda je dostigla – Izvršiti autodijagnostiku ili dijagnostiku aktuatora
granične vrednosti – Proveriti električni otpor ventila
– Zaglavljen ventil – Očistiti ili, ako je potrebno, zameniti neispravan ventil
– Delimično zaglavljen/otvoren ventil
– Izražen miris benzina, posebno na višim
temperaturama
Vodovi – Loša ventilacija rezervoara za gorivo – Očistiti ili zameniti neispravne komponente
(ka ventilu za regeneraci- (zagušenje, nečistoće) – Proveriti vodove
ju filtera od aktivnog – Zagušeni, prekinuti ili odvojeni vodovi
uglja ili do usisne grane) – Vodovi zagušeni kondenzatom

4.3 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo
Ako postoji nezaptivenost u sistemu za Sistem za dijagnosticiranje nezaptive-

gorivo ili nedostaje čep rezervoara, nosti rezervoara za gorivo ima zadatak
u okolinu se zbog isparavanja goriva da nadzire zaptivenost sistema za
emituju štetni ugljovodonici (HC). gorivo.

Vazduh
Pumpa za gorivo
Senzor pritiska
u rezervoaru Dijagnostička pumpa
filtera od aktivnog uglja
Usisna grana
Ventil za regulaciju
pritiska u rezervoaru
Posuda filtera od Kućište leptira

aktivnog uglja
Ventil filtera od aktivnog uglja
Sl. 18 Dijagnosticiranje nezaptivenosti rezervoara za gorivo
Za dijagnosticiranje nezaptivenosti re-

zervoara za gorivo, pored komponenti
za ventilaciju rezervoara (pogledati
‡ poglavlje 4.2), neophodni su i ventil
za ispiranje posude filtera od aktivnog
uglja i, u zavisnosti od postupka ispiti-
vanja, senzor pritiska u rezervoaru ili
dijagnostička pumpa.

aktivnog uglja (AKF ventil) se
naziva i ventil za regeneraciju ili ventil
filtera od aktivnog uglja.
Sl. 19 Različiti ventili sistema filtera od aktivnog uglja

(AKF sistem)

Za ispitivanje se koriste dva različita

postupka.
F Samo OBD II (SAD) zahteva pri-
menu oba opisana metoda ispiti-
vanja zaptivenosti rezervoara za gorivo.
Za EOBD (Evropa) su dovoljni čep rezer-
voara koji je vezan da se ne bi izgubio
i nadzor električnih komponenti sistema.
ß Ispitivanje potpritiskom
Ventil za ispiranje posude sa filterom
od aktivnog uglja je zatvoren. Ventil za
aktivnog uglja (AKF ventil) se na-
Ako se za određeni period vremena
postigne propisani potpritisak, ventil za
regeneraciju filtera od aktivnog uglja ziva i ventil za regeneraciju, ventil filte- regeneraciju filtera će se zatvoriti. Ako
je otvoren. Tako nastaje potpritisak u ra od aktivnog uglja ili ventil ventilacije razlika pritisaka u zatvorenom sistemu
usisnoj grani. rezervoara. padne brže nego što je predviđeno, biće
Ako za određeno vreme ne nastane prijavljena greška koja ukazuje na malu
potpritisak, biće prijavljena greška koja nezaptivenost (do 0,5 mm).
ukazuje na nezaptivenost (veća nezap-
tivenost, do 1 mm).
ß Ispitivanje natpritiskom
Ventil za ispiranje posude sa filterom javljati u kraćim ili dužim intervalima.
od aktivnog uglja i ventil za regeneraciju Ako postoji velika nezaptivenost, neće
filtera od aktivnog uglja su zatvoreni. nastati potreban pritisak. U zavisnosti
Dijagnostička pumpa, koja je neophod- od načina ispitivanja, nezaptivenost se
na kod ovog metoda, stvara određeni ocenjuje preko potrošnje energije
pritisak. Kada se dostigne taj pritisak, ili preko vremena rada dijagnostičke
pumpa se automatski isključuje. Ako pumpe.
pritisak padne ispod neke vrednosti,
pumpa se ponovo uključuje. U zavisno-
sti od veličine nezaptivenosti, to će se

P0440 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EISPRAVNOST

P0441 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EPRAVILAN PROTOK KROZ ODUŠKU
P0442 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( MALA)
P0443 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTILACIJA REZERVOARA N EISPRAVNO UPRAVLJAČKO KOLO
P0444 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTILACIJA REZERVOARA O TVORENO UPRAVLJAČKO KOLO
P0445 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTILACIJA REZERVOARA K RATAK SPOJ U UPRAVLJAČKOM KOLU
P0446 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE N EISPRAVNO UPRAVLJAČKO KOLO
P0447 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE O TVORENO UPRAVLJAČKO KOLO
P0448 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE K RATAK SPOJ U UPRAVLJAČKOM KOLU
P0449 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – VENTIL ODUŠKE/ SOLENOID N EISPRAVNOST
P0450 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA N EISPRAVNOST
P0451 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
P0452 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA PRENIZAK SIGNAL
P0453 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA PREVISOK SIGNAL
P0454 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA – SENZOR PRITISKA S PORADIČNA GREŠKA
P0455 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( VELIKA )
P0456 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( VEOMA MALA)
P0457 S ISTEM ZA KONTROLU ISPARAVANJA GORIVA N EZAPTIVENOST ( OTVOREN ČEP ILI NEMA ČEPA)
P0460 DAVAČ NIVOA GORIVA N EISPRAVNOST
...
P0464 DAVAČ NIVOA GORIVA S PORADIČNA GREŠKA

P0465 S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA N EISPRAVNOST
...
P0469 S ENZOR PROTOKA U SISTEMU ZA ISPIRANJE FILTERA S PORADIČNA GREŠKA
Pored električnih grešaka koje se u sva-

kom slučaju registruju i prikazuju preko
Ako OBD otkrije nezaptivenost:
– Proveriti ceo sistem rezervoara za go- F Greška može biti prijavljena
i zbog otpuštenog ili izgubljenog
kodova grešaka, postoje i druge greške rivo i zaptivenost svih spojeva između čepa rezervoara!
koje prouzrokuju neispravnosti. U slu- pojedinih delova rezervoara (kod sed-
čaju takvih grešaka, uzrok ne mora biti lastih rezervoara) i spojeva sa filterom
uvek otkriven dijagnostikom. od aktivnog uglja.
– Posebno proveriti zaptivanje i isprav-
U nastavku su date instrukcije koje tre- nost ventila za ispiranje.
ba da posluže kao pomoć u iznalaženju – Druge moguće neispravnosti su zag-
uzroka takvih grešaka. lavljivanje ili zaprljanost ventila za
regeneraciju i ventila za ispiranje po-
sude filtera od aktivnog uglja.

Ako zaprljanost ventila potiče od filte-
ra od aktivnog uglja, on se mora zame-
niti. Ako se ventil stalno zaglavljuje,
ceo sistem je potrebno očistiti.

4.4 Sistem dodatnog vazduha
Radi pouzdanog starta hladnog motora Uduvavanjem (dodatnog) vazduha bo- time se u velikoj meri smanjuje količina
neophodna je smeša sa viškom goriva gatog kiseonikom u izduvni kolektor HC i CO u izduvnim gasovima. Istovre-
(bogata smeša). dobija se naknadna oksidacija (katali- meno se i vreme zagrevanja katalizatora
Zbog bogatije smeše je tokom hladnog tičko naknadno sagorevanje) zagađuju- značajno skraćuje, zbog toplote razvi-
starta u izduvnim gasovima prisutna ćih materija. Iako se sistem dodatnog jene naknadnom oksidacijom.
veća količina nesagorelih ugljovodonika vazduha uključuje u trajanju od najviše
(HC) i ugljen-monoksida (CO). 90 sekundi posle hladnog starta,
Potpritisak Nepovratni ventil
Vazduh
Kućište leptira
Električni preklopni ventil (EUV)
Protokomer
Ventil za dodatni
vazduh (ARV)
Pumpa dodatnog
vazduha (SLP)
Sl. 20 Šematski prikaz sistema dodatnog vazduha (novija verzija)
Dodatni vazduh obezbeđuje električni

ventilator (SLP) koji uduvava vazduh
Ventilom za dodatni vazduh upravlja
električni preklopni ventil (EUV),
F Novije verzije ventila se otvaraju
pritiskom dodatnog vazduha.
u izduvni kolektor. u zavisnosti od vremena proteklog od U takvom sistemu nema potrebe za
Odgovarajuće cevi povezuju deo sa hladnog starta. električnim preklopnim ventilom.
čistim vazduhom (iza filtera za vazduh)
i izduvni kolektor.
Ventil za dodatni vazduh (ARV) se akti-
vira pneumatskim putem. Integrisani
nepovratni ventil sprečava da izduvni Ventil za dodatni vazduh je otvoren samo
u periodu nakon hladnog starta dok se uduvava
gasovi i skokovi pritiska dospeju u sis- dodatni vazduh.
tem dodatnog vazduha i njegovu pum-
pu i izazovu oštećenje.
Sl. 21 Ventil za dodatni vazduh (ARV) Nastavak na 34. strani

Na slici 22 su prikazane dve ranije vari- – ventil za dodatni vazduh zajedno sa

jante, kod kojih su se često koristili nepovratnim ventilom, u vidu kombi-
– ventil za dodatni vazduh odvojen od novanog ventila.
nepovratnog ventila,
Potpritisak
Vazduh
Električni preklopni ventil Električni preklopni ventil
Nepovratni ventil
Kombinovani
Ventil ventil
za dodatni
vazduh
Pumpa dodatnog vazduha Pumpa dodatnog vazduha
Sl. 22 Šematski prikaz sistema dodatnog vazduha (starije verzije)
Kombinovani ventil se sastoji od

ventila za dodatni vazduh sa
ugrađenim nepovratnim ventilom.
Sl. 23 Kombinovani ventil
Ventil za za dodatni vazduh je ven-

til sa membranom koji se aktivira
potpritiskom. Postavlja se između
pumpe dodatnog vazduha i nepo-
vratnog ventila. On odvaja sistem
dodatnog vazduha od izduvnog
kolektora. Otvara se da pri ubaciva-
nju dodatnog vazduha samo u
prvom periodu neposredno nakon
hladnog starta. Aktivira ga električ-
ni preklopni ventil.
Sl. 24 Starija izvedba ventila za dodatni vazduh

OBD sistem nadzire rad sistema dodat- Za proveru rada sistema koriste se dva ß Na radnoj temperaturi
nog vazduha i njegove električne kom- različita postupka. Ovaj način nadzora se dešava u toku ra-
ponente. da na praznom hodu kada je motor
– Ispravnost rada se nadzire pomoću ß Neposredno nakon hladnog starta dostigao radnu temperaturu. Da bi se
lambda sonde, praćenjem količine Električna pumpa dodatnog vazduha izvršila provera, uključuje se pumpa
dodatnog vazduha u određenim reži- će odmah nakon hladnog starta biti dodatnog vazduha. To prouzrokuje re-
mima rada. Ako se prekorače zadate uključena u trajanju od oko 90 sekundi. gistrovanje siromašne smeše putem
vrednosti, biće konstatovana greška. Količina uduvanog dodatnog vazduha lambda sonde. Signal sa sonde se zatim
– Na električnim komponentama siste- se ne kontroliše. poredi sa zadatim vrednostima
ma se prati da li je došlo do kratkog Ako je lambda sonda spremna za rad u upravljačkoj jedinici.
spoja sa masom ili napajanjem, i da li i ako šalje upotrebljiv signal, on će biti
postoji prekid u provodnicima. upoređen sa zadatim vrednostima.
Kod EOBD se na sistemu dodatnog vaz-
duha nadzire samo električna veza
pumpe dodatnog vazduha, ali ne i rad
sistema.
4.4.2 Mogući kodovi grešaka (sa dijagnostičkim instrukcijama)
Greške na sistemu dodatnog vazduha

se označavaju kodovima F Obratite pažnju na opšte instruk-
P0410 – P0419.
Kod greške Mogući uzroci/greške Moguće korekcije
P0410 Sistem dodatnog vazduha

Lambda sonda nije registrovala dodatni Pumpa dodatnog vazduha ne radi. – Ako su prikazani kodovi greške P0418/0419,
vazduh (nema signala da je smeša radi provere pumpe, treba joj dovesti spoljašnje
osiromašena) napajanje.
Ako pumpa proradi, proveriti sve releje,
provodnike i električne priključke.
Ako ne proradi, pumpa se mora zameniti.
– U slučaju oštećenja pumpe zbog kondenzata
(uočljivog na potisnoj strani pumpe), treba
proveriti da li postoji nezaptivenost ventila za
dodatni vazduh sa strane dodatnog vazduha.
Takođe treba proveriti i rad električnog
preklopnog ventila.
– Ako postoje nečistoće u ventilu dodatnog
vazduha sa strane dodatnog vazduha, ventil
se mora zameniti.
– Proveriti da li je pumpa dodatnog vazduha
otkazala zbog vode (može se primetiti preko
tragova vode u pumpi).
Proveriti zaptivenost usisnih cevi.
Nastavak na 36. strani

P0411 Sistem dodatnog vazduha – nedovoljna količina

Nisu postignute zadate vrednosti Detektovana nedovoljna količina dodatnog – Proveriti ručnom vakuum pumpom rad ventila
vazduha (nedovoljno osiromašenje smeše). za dodatni vazduh.
Pumpa dodatnog vazduha radi, ali vazduh ne Ako se ventil ne otvara pod dejstvom vakuuma,
stiže u izduvni kolektor. treba ga zameniti.
– Ako se ventil otvara pod dejstvom vakuuma,
proveriti električni preklopni ventil i vakuumski
vod.
– Proveriti napajanje električnog preklopnog
ventila.
Ako se električni preklopni ventil ne aktivira
kada mu se dovede napajanje, treba ga
zameniti.
– Proveriti prohodnost električnog preklopnog
ventila i po potrebi ga zameniti.
Proveriti nepovratni ventil i prohodnost vodova
za dodatni vazduh.
Da bi se to proverilo, treba isključiti vodove sa
izduvnog kolektora, uključiti pumpu dodatnog
vazduha i proveriti da li vazduh izlazi.
ili
Skinuti nepovratni ventil i proveriti prohodnost
produvavanjem vazduha kroz njega. Ne sme
biti primetnog otpora strujanju vazduha.
P0412 Greška u električnom kolu preklopnog ventila „A“ sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0415 Greška u električnom kolu preklopnog ventila „B“ sistema dodatnog vazduha (EUV 2)
Nepravilno aktiviranje Električni preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. – Proveriti provodnike, priključke i električni
– Električni preklopni ventil nema napajanje preklopni ventil
– Električna greška
P0413 Prekid u električnom kolu preklopnog ventila „A“ sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0416 Prekid u električnom kolu preklopnog ventila „B“ sistema dodatnog vazduha (EUV 2)
Električni preklopni ventil (EUV) se – Električni preklopni ventil nema napajanje – Proveriti provodnike, priključke i električni
ne aktivira – Nepravilno aktiviranje preklopni ventil
P0414 Kratak spoj u električnom kolu preklopnog ventila „A“ sistema dodatnog vazduha (EUV 1)
P0417 Kratak spoj u električnom kolu preklopnog ventila „B“ sistema dodatnog vazduha (EUV 2)
Električni preklopni ventil (EUV) se Električni preklopni ventil (EUV) se ne aktivira. – Proveriti provodnike, priključke i električni
ne aktivira – Električni preklopni ventil nema napajanje preklopni ventil
– Nepravilno aktiviranje
– Kratak spoj
P0418 Neispravnost releja električnog kola „A“ sistema dodatnog vazduha

P0419 Neispravnost releja električnog kola „B“ sistema dodatnog vazduha
Pumpa dodatnog vazduha ne radi Relej A ili B pumpe dodatnog vazduha se – Proveriti releje, provodnike, električne priključke
ne aktivira i pumpu dodatnog vazduha
– Nepravilno aktiviranje
– Kratak spoj

ß Ostali kodovi grešaka koji su u vezi sa sistemom dodatnog vazduha
P0100 PROTOKOMER NEISPRAVNOST

P0101 PROTOKOMER PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0102 PROTOKOMER PRENIZAK SIGNAL Nepovratni ventili (RV) se ugrađu-
P0103 PROTOKOMER PREVISOK SIGNAL ju između ventila za dodatni
P0104 PROTOKOMER S PORADIČNA GREŠKA vazduh i izduvnog kolektora, radi
P0105 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG NEISPRAVNOST sprečavanja oštećenja sistema
PRITISKA U USISNOJ GRANI za dodatni vazduh zbog skokova
P0106 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA pritiska. Ovi ventili se otvaraju
PRITISKA U USISNOJ GRANI dejstvom pritiska u sistemu do-
P0107 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRENIZAK SIGNAL datnog vazduha.
PRITISKA U USISNOJ GRANI
P0108 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PREVISOK SIGNAL
P0109 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG S PORADIČNA GREŠKA
P0110 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA NEISPRAVNOST
P0111 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0112 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PRENIZAK SIGNAL
P0113 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PREVISOK SIGNAL
P0114 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S PORADIČNA GREŠKA
Sl. 25 Nepovratni ventil

(starija verzija)
Pumpe za dodatni vazduh su brzohodi jednoste-

peni ili dvostepeni ventilatori.
Ako se vazduh ne usisava iz usisne cevi motora
nego direktno iz motorskog prostora, pumpa ima
ugrađen filter za vazduh.
Sl. 26 Pumpa za dodatni vazduh
Električni preklopni ventili (EUV) su ventili koncep-

cije 2/3. Koriste se za vakuumske ventile, ventile
EGR, ventile dodatnog vazduha i mnoge druge
primene.
Više informacija o električnim preklopnim ven-
tilima možete naći u servisnim informacijama
SI 0050, 0051 i 0052.
Sl. 27 Električni preklopni ventil (EUV)

Otkaz neke komponente u sistemu

dodatnog vazduha često prouzrokuje
oštećenja nekoliko drugih komponenti.
Jedna od čestih neispravnosti je otkaz
pumpe dodatnog vazduha. Skoro uvek
je uzrok oštećenja prisustvo konden-
zata izduvnih gasova u pumpi.
Prilikom opravke se uglavnom ne uoči
Sl. 28 Kondenzat u pumpi dodatnog Sl. 29 Pumpa dodatnog vazduha –
pravi uzrok i samo se izvrši zamena
vazduha korodirani električni priključci
oštećene pumpe dodatnog vazduha.
Uzrok oštećenja nije uklonjen i može
doći do ponovnog otkaza pumpe do-
datnog vazduha.
Iz tog razloga se u slučaju nekog ošte-
ćenja moraju prekontrolisati sve rele-
vantne komponente. Na primer, OBD
sistem će zaglavljen nepovratni ventil
svrstati u otkaz pumpe dodatnog vaz-
duha, čak i kada ona ispravno funkcio-
Sl. 30 Ventil za dodatni vazduh – oštećenja Sl. 31 Naslage u nepovratnom ventilu
niše.
membrane i tanjirića ventila zbog
Šta više, oštećenja u sistemu dodatnog kondenzata
vazduha mogu izazvati neispravnosti
koje se prilikom dijagnostike grešaka
pripisuju komponentama drugih siste-
ma.
Neispravnost Mogući uzroci/greške Moguće korekcije

Glasno zviždanje posle – Korodiran ležaj zbog dejstva kondenzata. Ako je pumpa bučna, treba je zameniti i utvrditi uzrok otkaza, na
hladnog starta – Vodovi i izolacija uništeni dejstvom način opisan za kodove greške P0410 i P0411.
Bučna pumpa dodatnog kondenzata. Proveriti ventil za dodatni vazduh i električni preklopni ventil.
vazduha – Nepravilno (električno) povezan električni Ako postoji više električnih preklopnih ventila na vozilu, proveriti da
Pumpa uzastopno preklopni ventil. nisu pogrešno spojeni.
otkazuje
Bučan izduv ili miris Nezaptivenost izduvnog sistema ili sistema Ostaviti pumpu da radi dok je još na vozilu (sa spoljašnjim napaja-
izduvnih gasova u dodatnog vazduha, između izduvnog njem).
motorskom prostoru kolektora i ventila za dodatni vazduh ili Utvrditi nezaptivena mesta (pomoću spreja za detekciju curenja).
nepovratnog ventila. Zameniti neispravne vodove ili zaptivače.
Pažnja:
Ako je vod između pumpe dodatnog vazduha i izduvnog kolektora
izgoreo, postupiti kao u slučaju kodova grešaka P0410 i P0411.
F Oštećenja pumpe dodatnog

vazduha su skoro uvek posledica
neispravnosti neke periferne kom-
ponente.

Najčešći uzroci oštećenja:
- Nepovoljna lokacija električnog - Ventil za dodatni vazduh je neis- - Mehanička oštećenja

preklopnog ventila (EUV) pravan, ne aktivira se ili ne zaptiva Mehanička oštećenja pumpe dodat-
Električni preklopni ventili se često Nezaptivenost dovodi do toga da iz- nog vazduha, cevi i provodnika mogu
nalaze na mestima gde ih može duvni gasovi ulaze u sistem dodatnog biti posledica udesa ili oštećenja
zapljusnuti voda. Kada je taj ventil is- vazduha i kondenzuju se. U svakom tokom opravke.
ključen, kroz odušku u njega može slučaju pumpa dodatnog vazduha
prodreti voda i izazvati koroziju. Ventil i ventil za dodatni vazduh bivaju ošte- - Električne neispravnosti
za dodatni vazduh više neće moći ćeni agresivnim, ekstremno kiselim Električne neispravnosti mogu nastati
da funkcioniše i ostaće otvoren. Izduv- kondenzatima. usled kratkog spoja ili prekida.
ni gasovi prodiru u sistem dodatnog
vazduha, kondenzuju se i izazivaju da- - „Garažirana“ vozila - Zaglavljen nepovratni ventil
lja oštećenja. Takođe, u mnogim sluča- Vozila sa dužim periodima neaktivno- (u starijim sistemima sa posebnim
jevima voda može ući u deo ventila sti su posebno izložena koroziji. U nepovratnim ventilom)
gde vlada potpritisak i prouzro kovati takvim slučajevima voda i kondenzati Ako uljne pare (karterski gasovi) dos-
oštećenja. Praćenjem rada električnih mogu izazvati oštećenja za kratko peju iz usisne cevi u nepovratni ventil,
komponenti, EOBD ne može detekto- vreme. Kod vozila koja se stalno kori- ventil se može tako zaglaviti da os-
vati ovakve neispravnosti kao greške. ste, dodatni vazduh redovno prolazi tane zatvoren dok pumpa dodatnog
kroz sistem, pa se oštećenja javljaju vazduha radi.
- Pumpa dodatnog vazduha se nala- kasnije.
zi u oblasti gde je može zapljusnuti
voda - Nezaptivenost usisne cevi pumpe
Riziku od oštećenja su posebno izlo- dodatnog vazduha
žene pumpe koje ne uzimaju vazduh Voda koja prska takođe može prodreti
iz usisne grane nego iz motorskog između filtera za vazduh i pumpe
prostora, te pumpa može usisati vodu. dodatnog vazduha, prouzrokovati ko-
roziju, a zatim i otkaz pumpe. Zato
- Ventil za dodatni vazduh se ne je potrebno posebno obratiti pažnju
aktivira na pravilnu ugradnju cevi i eventual-
Vakuumski vod između električnog na oštećenja. Na starijim cevima treba
preklopnog ventila i ventila za dodat- proveriti da li postoje pukotine, a
ni vazduh je odvojen, probušen ili treba proveriti i zaptivače. Voda ne
prekinut. dovodi do oštećenja tako brzo kao
kondenzati.
F Više informacija o dijagnostici

grešaka i principu funkcionisanja
može se naći u servisnim informacija-
Provera zaptivenosti nepovratnog ventila je
ma SI 0012, 0024, 0049, 0050 i 0059. veoma jednostavna:
– Odvojite crevo koje vodi od nepovratnog venti-
la ka pumpi dodatnog vazduha.
– Ako postoje naslage na toj strani ventila (provera
prstom, kao na slici), nepovratni ventil ne
zaptiva i mora se zameniti. U takvom slučaju je
pumpa dodatnog vazduha možda već ošte-
ćena. Proverite pumpu dodatnog vazduha i za-
menite je ako je potrebno.
Sl. 32 Jednostavna provera nepovratnog
ventila

4.5 Recirkulacija izduvnih gasova (EGR)
Mešanje izduvnih gasova sa usisanim

vazduhom smanjuje sadržaj kiseonika
Kod benzinskih motora je evidentna
i manja potrošnja goriva. Zbog toga se F Kod EOBD se ne vrši nadzor rada
komponenti, kao i u slučaju siste-
u smeši goriva i vazduha. Na taj način kontrolisanim dodavanjem izduvnih ma za dodatni vazduh.
se snižava temperatura sagorevanja. gasova može uticati na ponašanje
U zavisnosti od uslova rada, sadržaj ok- sastava izduvnih gasova u skladu sa
sida azota (NOx) u izduvnim gasovima uslovima opterećenja. Recirkulacija
se smanjuje i do 50 %. izduvnih gasova je i efikasan način za
U dizel motorima se sadržaj čestica redukciju emisije oksida azota.
smanjuje za oko 10 %, kao i nivo buke. Iz tih razloga OBD II nadzire rad ovog
sistema.
Izduvni gasovi
Potpritisak
Vazduh
Protokomer (LMS)
Elektro-
pneumatski
pretvarač
pritiska (EPW)
Električni pretvarač pritiska (EDW)
Ventil EGR
Sl. 33 Šema recirkulacije izduvnih gasova kod benzinskog motora (sa pneumatskim ventilom EGR)
Pneumatski ventili su se koristili sve do Prednosti električnih ventila: Na slici 33 su prikazane dve varijante sis-
1998. godine. U novijim izvedbama se – nema potrebe za dodatnim kompo- tema za recirkulaciju izduvnih gasova
skoro isključivo koriste električni ventili nentama sa pneumatskim ventilom EGR. On se
EGR (EEGR). – brz odziv jer se direktno aktiviraju aktivira elektropneumatskim (EPW) ili
– pogodni su za nadzor električnim pretvaračem pritiska
Prednosti pneumatskih ventila: – uključuje se bez potpritiska (EDW).
– manja težina
– velika sila aktiviranja Vodovi za izduvne gasove spajaju izduv-
– jednostavna konstrukcija ni kolektor sa ventilom EGR, i spajaju
ventil sa usisnom granom. U mnogim
konstrukcijama je ventil EGR direktno
postavljen na izduvnu granu ili na usi-
snu cev.

Za aktiviranje ventila EGR se koristi pot- Upravljačka jedinica pomoću pneumat- Recirkulacija izduvnih gasova se uklju-
pritisak u usisnoj cevi. Kada se ventil skih ili električnih ventila aktivira recir- čuje samo u određenim radnim uslovi-
otvori, određena količina izduvnih gaso- kulaciju izduvnih gasova, u zavisnosti od ma:
va se vraća u usisnu cev i odatle u temperature, količine vazduha (optere- – Kod dizel motora do oko 3000 o/min
prostor za sagorevanje. ćenja motora) i broja obrtaja motora. i pri srednjim opterećenjima.
Neki ventili EGR su opremljeni poten- Položaj ventila EGR se registruje preko – Kod benzinskih motora iznad obrtaja
ciometrima za davanje položaja. Poda- odgovarajućeg davača (obično je to praznog hoda do gornjih vrednosti
tak o njegovom položaju omogućava potenciometar). delimičnog opterećenja.
korekcije otvaranja kao i neprekidan – U jednostavnijim ili starijim sistemima – Na punom opterećenju se ne vrši
nadzor. Neki ventili EGR imaju integri- se pneumatski ventil aktivira potpriti- recirkulacija izduvnih gasova, dakle
sani davač temperature. Kako visoka skom, preko električnog preklopnog EGR nema uticaja na maksimalne
temperatura kod električnih ventila ventila (EUV). U tako jednostavnom performanse.
EGR može izazvati njihov otkaz, takvi sistemu ventil EGR ima samo položaje
ventili se u nekim slučajevima povezuju otvoreno i zatvoreno.
sa sistemom za hlađenje motora. Sen- – U novijim izvedbama se aktiviranje
zor masenog protoka vazduha (LMS) vrši preko elektropneumatskog pret-
neprekidno meri koliko vazduha ulazi varača (EPW) koji može kontinualno
u motor. Kod dizel motora se signal da podešava ventil EGR. Na taj način
sa tog senzora koristi za upravljanje re- ga je moguće brzo i veoma tačno po-
cirkulacijom izduvnih gasova. desiti u skladu sa odgovarajućim
radnim uslovima.
Pre uvođenja elektropneumatskog
pretvarača, korišćeni su električni pret-
varači pritiska (EDW).
– Električnim ventilima EGR upravlja
direktno upravljačka jedinica.
Ventili EGR za dizel motore imaju velik

protočni presek zbog većeg protoka
gasova. U njima se često nalazi i regu-
lacioni leptir.
Sl. 34 Ventili EGR za dizel motore
Ventili EGR u benzinskim motorima

imaju znatno manje protočne preseke. Sl. 35 Ventili EGR za benzinske motore

OBD II (SAD) nadzire rad i učinak siste-

ma recirkulacije izduvnih gasova.
Za EOBD je dovoljno da se nadziru
električne komponente i rad sistema.
Kod EOBD se ne traži testiranje učinka
sistema, ali mnogi proizvođači evrop- Električni pretvarač pritiska se sastoji
od električnog preklopnog ventila
skih vozila isporučuju vozila koja (EUV) sa ograničenjem pritiska. Rad
zadovoljavaju OBD II standard. mu je sličan elektropneumatskom
pretvaraču (EPW). Više informacija o
električnom pretvaraču pritiska se
može naći u SI 0027.
Sl. 36 Električni pretvarač pritiska (EDW)
Za nadzor rada sistema recirkulacije

izduvnih gasova mogu se koristiti razli-
čite metode:
- Registrovanje signala sa - Praćenje masenog protoka

- Merenje pritiska u usisnoj grani potenciometra ventila EGR vazduha (posebno kod dizel
Tokom faze usporavanja ventil EGR se Električni ventili EGR (EEGR) i neki motora)
na kratko otvori i senzor pritiska u mehanički ventili EGR imaju potencio- Pri recirkulaciji izduvnih gasova se
usisnoj grani registruje povećanje pri- metar koji prati položaj ventila. maseni protok vazduha smanjuje
tiska. Postoje izvedbe sa dodatnim praće- za količinu recirkulisanih izduvnih ga-
Zaptivenost ventila EGR se proverava njem pritiska ili temperature u usisnoj sova. To smanjenje registruje senzor
njegovim kratkotrajnim zatvaranjem grani. masenog protoka. Uporedo se prati
i proverom odgovarajućeg smanjenja i signal sa potenciometra.
pritiska, pri radu na delimičnim opte- - Provera verodostojnosti
rećenjima. (posebno kod dizel motora) - Praćenje neravnomernosti rada
Postoji još jedan način nadzora rada motora
- Merenje temperature u usisnoj sistema, posebno kod dizel motora, Tokom rada na praznom hodu ventil
grani kod kojeg se, u zavisnosti od broja EGR se malo otvori, izduvni gasovi se
Tokom faze usporavanja ventil EGR se obrtaja motora, registruje maseni mešaju sa svežom smešom i prazan
na kratko otvori i senzor temperature protok vazduha sa i bez recirkulacije hod postaje neravnomeran. Registro-
usisanog vazduha registruje poveća- izduvnih gasova. vana neravnomernost rada se koristi
nje temperature zbog ulaska toplih za dijagnosticiranje.
izduvnih gasova.
- Merenje temperature na hladnijoj

Pomoću elektropneumatskog pretva-
strani ventila EGR
rača (EPW) je moguće kontinualno
Kada se ventil recirkulacije izduvnih podešavati pneumatske aktuatore. Nji-
gasova otvori, izduvni gasovi čine hovo dejstvo je slično onom koje ima
dimer u električnoj instalaciji. Koriste
da temperatura na hladnijoj strani se za upravljanje pneumatskim ventili-
ventila poraste, što senzor treba da ma EGR, leptirima kod dizel motora
registruje. Pored toga, registruje se i za podešavanje lopatica turbokom-
presora promenljive geometrije.
i signal sa potenciometra.
Sl. 37 Elektropneumatski pretvarač (EPW)

4.5.2 Mogući kodovi grešaka (sa dijagnostičkim instrukcijama)
Greške u sistemu recirkulacije izduvnih

gasova označene su kodovima grešaka
P0400 – P0409.
P0400 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – neodgovarajući protok

– Nema recirkulacije izduvnih gasova ili nije – Ventil EGR se ne otvara – Proveriti rad pneumatskog ventila EGR pomoću
registrovana ručne vakuum pumpe.
– Nije postignut očekivani učinak Ako se ventil EGR ne otvara pod dejstvom
– Motor se prebacio u pomoćni režim rada potpritiska, proveriti da li je ventil EGR
za slučaj neispravnosti (limp home) zaglavljen ili zapečen ugljeničnim naslagama.
– Loše ponašanje u vožnji Ako ne drži potpritisak, ventil treba zameniti.
– Neravnomeran prazan hod Ako se ventil ne aktivira, proveriti creva
vakuuma.
– Ako je ventil zapečen, treba zameniti ventil
EGR i proveriti sistem za ubrizgavanje goriva
i izdvajač uljnih para u odušci motora.
– Proveriti da li na ventilu EGR ima vidljivih
oštećenja ili promene boje.
U tom slučaju je možda povratni pritisak
izduvnih gasova previsok ili je aktiviranje ventila
nepravilno. Proveriti protočnost izduvnog
sistema, ventil za regulisanje pritiska prehranji-
vanja i rad električnih aktuatora.
– Proveriti električne priključke ventila EGR
(spojeve, provodnike, priključke i električne
aktuatore) i elektropneumatski pretvarač,
električni pretvarač pritiska ili električni
preklopni ventil.
Zameniti neispravne delove.
P0401 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – nedovoljan protok

Mala količina recirkulisanih gasova – Ventil EGR se ne otvara dovoljno – Proveriti električno napajanje
– Smanjen presek otvora zbog nečistoća – Proveriti vakuumske vodove
(ugljeničnih naslaga) – Skinuti ventil i proveriti njegovo stanje
– Suviše kratko vreme otvaranja ventila EGR – Ako se ventil EGR zapekao, treba ga zameniti
– Neispravan ili zaprljan senzor masenog protoka i proveriti sistem za ubrizgavanje i izdvajač
vazduha uljnih para u odušci motora
– Proveriti napajanje i senzore električnih ventila
EGR
– Proveriti senzor masenog protoka vazduha
i po potrebi ga zameniti
P0402 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – prevelik protok

Prevelika količina recirkulisanih gasova – Otvaranje ventila EGR odstupa od zadatih – Proveriti senzore i napajanje
vrednosti – Skinuti ventil i proveriti njegovo stanje
– Ventil se ne zatvara potpuno – Ako se ventil EGR zapekao, treba ga zameniti
– Neispravan ili zaprljan senzor masenog protoka i proveriti sistem za ubrizgavanje i izdvajač
vazduha uljnih para u odušci motora
– Proveriti senzor masenog protoka vazduha
i po potrebi ga zameniti

P0403 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – neispravnost u sistemu upravljanja

– Signali sistema EGR pogrešni ili nisu – Pohaban ili zaprljan potenciometar ventila EGR – Proveriti signale i uporediti sa zadatim
verodostojni – Neispravan senzor temperature vrednostima
P0404 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – merni opseg/performanse

– Recirkulacija izduvnih gasova van zadatih Pohabani ili zaprljani: – Proveriti signale i uporediti sa zadatim
vrednosti – potenciometar ventila EGR vrednostima
– Signali sistema EGR pogrešni ili nisu – senzor pritiska – Proveriti električne priključke i provodnike
verodostojni – senzor temperature
– senzor masenog protoka vazduha
– električni priključci i provodnici
P0405 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – prenizak signal sa senzora A upravljačkog kola
P0406 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – previsok signal sa senzora A upravljačkog kola
P0407 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – prenizak signal sa senzora B upravljačkog kola
P0408 Sistem recirkulacije izduvnih gasova – previsok signal sa senzora B upravljačkog kola
– Signali sistema EGR pogrešni ili nisu Pohabani ili zaprljani: – Proveriti signale i uporediti sa zadatim
verodostojni – potenciometar ventila EGR vrednostima
– senzor pritiska – Proveriti električne priključke i provodnike
– senzor temperature
– senzor masenog protoka vazduha
– električni priključci i provodnici
F Kada postoje neispravnosti u sis-

temu EGR ili oštećenja njegovih
F Više informacija o ventilima EGR i
o načinima njihove provere mo-
komponenti, moraju se uvek proveriti i gu se naći u servisnim informacijama
okolne komponente. SI 0002/A, 0017/A, 0038, 0039/A, 0043
Naslage mogu biti prouzrokovane ne- i 0047.
ispravnostima u sistemu za ubrizgava- SI 0038 i 0039/A sadrže detaljne tabele
nje ili prevelikom količinom ulja u usi- za otkrivanje i korigovanje grešaka.
sanom vazduhu. OBD takve greške
registruje samo delimično i ponekad ih
netačno klasifikuje.

ß Ostali kodovi grešaka koji su u vezi sa recirkulacijom izduvnih gasova
P0100 PROTOKOMER NEISPRAVNOST Greške na senzorima utiču na rad siste-

P0101 PROTOKOMER PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0102 PROTOKOMER PRENIZAK SIGNAL
ma za recirkulaciju izduvnih gasova.
P0103 PROTOKOMER PREVISOK SIGNAL Mogu rezultirati smanjenjem snage ili
P0104 PROTOKOMER S PORADIČNA GREŠKA aktiviranjem pomoćnog režima rada
P0105 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG NEISPRAVNOST
PRITISKA U USISNOJ GRANI motora za slučaj neispravnosti (limp
P0106 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA home).
P0107 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRENIZAK SIGNAL
F
P0108 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PREVISOK SIGNAL
PRITISKA U USISNOJ GRANI U vezi ostalih kodova grešaka
P0109 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG S PORADIČNA GREŠKA specifičnim za pojedine proizvo-
P0110 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA NEISPRAVNOST đače ‡ pogledati poglavlje 6.4.
P0111 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PROBLEM SA OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0114 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA S PORADIČNA GREŠKA
ß Ventil EGR
Najčešći uzroci neispravnosti su nasla-
ge na tanjiriću ventila ili na ventilskom F Neki od uzroka zauljenog usisa
ili prisustva ulja u usisanom vaz-
– Učestale vožnje na kratkim relacijama
(posebno u hladnom periodu, kada
sedištu. duhu su: emulzija ulja i vode prodire u sistem
Posledice će biti: – Neispravnost u sistemu oduške korita oduške motora).
– Zaglavljivanje ventila i nemogućnost motora (npr. izdvajač ulja, ventil – Previsok nivo ulja u motoru.
otvaranja. oduške). – Pohabane zaptivke stabla ventila ili
– Smanjeno otvaranje zbog naslaga. – Povećano produvavanje gasova zbog ventilske vođice omogućavaju prodor
– Nepotpuno zatvaranje ventila. pohabanih klipno-cilindarskih sklo- ulja u usisne kanale.
pova.
Neuobičajeno obilne naslage mogu biti – Neispravan turbokompresor (tj. poha-
posledica grešaka u sistemu za ubrizga- bani ležajevi, zagušen povratni uljni
vanje ili mogu nastati zbog prevelikog vod).
sadržaja ulja u usisanom vazduhu. – Produženje servisnog intervala (nere-
Kod dizel motora, naslage takođe na- dovna zamena ulja i filtera).
staju zbog čađi. – Primena ulja neodgovarajućeg kvali-
teta za datu primenu.

Ostale neispravnosti ventila EGR:

– Pogrešan signal sa potenciometra
ili njegov otkaz.
– Ako je povratni pritisak u izduvnom
sistemu previsok (zbog delimično za-
gušene izduvne cevi), pri većim opte-
rećenjima dizel motora ventil EGR se
može sam otvoriti. Zbog toga će izgo-
reti membrana i ventil će biti uništen.
Prepoznatljiv znak ove neispravnosti
je poplavelo kućište ventila.
Sl. 38 Ventil EGR (dizel motor) sa obilnim naslagama i nov ventil EGR F Funkcionisanje pneumatskog
ventila EGR se može jednostav-
no proveriti pomoću ručne
vakuum pumpe.
ß Elektromagnetni ventili
(EUV, EDW, EPW)
Najčešći uzroci neispravnosti su: F Više detalja se može naći u slede-
ćim servisnim informacijama:
– voda ili nečistoća, ili Za električni preklopni ventil
– nezaptivena creva. (EUV): SI 0050, SI 0051
Ovi otkazi se ne mogu uvek otkriti Za elektropneumatski pretvarač (EPW):
dijagnostikom komponenti. SI 0027
Visoka spoljašnja temperatura može Za električni pretvarač pritiska (EDW):
izazvati pojavu sporadičnih grešaka. SI 0065, 0076.
Ređe se javljaju otkazi izazvani nepra-
vilnim spajanjem creva.
ß Senzor masenog protoka vazduha

(LMS)
F Pogledati ‡ poglavlje 4.6.3.

4.6 Napajanje vazduhom
Za formiranje smeše i njeno sagore-

Filter za vazduh Kućište leptira Varijabilna usisna grana
vanje neophodan je vazduh. Vazduh
u motor ulazi kroz usisni sistem.
U usisnom sistemu se nalaze senzor
masenog protoka vazduha (protoko-
mer), kućište leptira, usisna grana
i leptir u usisnom kanalu (ventil za za-
tvaranje usisnog kanala).
Protokomer
Aktuator praznog hoda
Upravljačka jedinica
Sl. 39 Šema sistema za napajanje vazduhom
ß Senzor masenog protoka vazduha – protokomer (LMS)
Senzor masenog protoka vazduha

(LMS) neprekidno meri masu vazduha
koju motor usisava. Signal sa protoko-
mera se koristi za izračunavanje količine
ubrizganog goriva, a kod dizel motora
i za kontrolu recirkulacije izduvnih
gasova.
Sl. 40 Različite izvedbe senzora masenog protoka vazduha
F Više informacija o senzoru mase-

nog protoka vazduha može
se naći u servisnoj informaciji
SI 0017/A.

ß Kućište leptira
Količina usisanog vazduha se kontroliše Dok su se negde do 1995. za regulaciju U najnovijim izvedbama se regulacija
pomoću leptira i punjenje cilindara će praznog hoda koristili posebni aktuato- praznog hoda i obogaćenje smeše pri
zavisiti od prigušenja u usisu. Ranije su ri, u savremenijim rešenjima je aktuator startu vrši podešavanjem leptira. Zato
leptiri korišćeni uglavnom samo u usi- praznog hoda integrisan sa kućištem se leptirom upravlja putem elektromo-
snom sistemu benzinskih motora. Danas leptira (LLFR). 6) tora, proces je brži i time se omogućuju
se sve više primenjuju i u dizel motori- U zavisnosti od radnih uslova, aktuator mali protok vazduha za prazan hod
ma, zajedno sa sistemima za kontrolu praznog hoda preko bajpasa leptira i upravljanje leptirom bez mehaničke
emisije izduvnih gasova. reguliše količinu vazduha potrebnu za veze sa pedalom gasa (elektronska ko-
U novijim dizel motorima razlika priti- zagrevanje i za održavanje broja obrta- manda gasa, e-gas, tzv. Drive by wire).
saka između izduvnog i usisnog sistema ja na praznom hodu. Aktuatorom direkt-
nije dovoljna da bi se recirkulisale veće no upravlja upravljačka jedinica
količine gasova (do 60 %). Zbog toga se motora.
u usisnoj grani koriste regulacioni lepti-
ri kojima se povećava potpritisak radi
poboljšanja regulacije količine recirkuli-
sanih izduvnih gasova5). Leptiri za regu-
laciju se uglavnom ugrađuju u kućište
ventila EGR.
Sl. 42 Različite izvedbe kućišta leptira
Da bi se postiglo optimalno i što brže

Sl. 41 Usisna grana sa regulacionim leptirima sagorevanje smeše goriva i vazduha,
vazduh se vrtloži pomoću dva odvoje-
i elektromotornim aktuatorom EAM-i
na usisna kanala po cilindru.
Svaki od tih kanala takođe ima podesiv
leptir kojim, preko sistema poluga,
upravlja „inteligentni“ elektromotorni
aktuator EAM-i.
Sl. 43 Različite izvedbe usisnih grana
5) U praksi se mogu sresti različiti nazivi za regulacioni leptir kod dizel motora.
6) Pogledati servisne informacije SI 0060 i SI 0061. U praksi se za aktuator praznog hoda mogu sresti različiti nazivi, kao što je regulator praznog hoda i slično.

ß Varijabilna usisna grana

U benzinskim motorima usisna grana Za promenu, tj. variranje dužine usisa Osim toga, motori sa direktnim ubriz-
predstavlja celinu sa kućištem leptira. koriste se pneumatski (vakuumski) ili gavanjem često imaju dodatne ventile
Umesto usisne grane konstantne duži- elektromotorni aktuatori (EAM). između usisne grane i usisnih kanala u
ne, takođe se sve više koriste i usisne Pneumatskim aktuatorima upravljaju glavi motora (leptiri u usisnim kanali-
grane promenljive geometrije (varija- pneumatski ventili, a električne direkt- ma). Tim leptirima se takođe može uti-
bilne usisne grane). no kontroliše upravljačka jedinica cati na punjenje cilindara (protok i
Kod varijabilne usisne grane je moguće motora. pravac).
menjati radnu dužinu usisnog kanala.
Na taj način se povećava obrtni moment
i poboljšava ekonomičnost motora.
ß Elektropneumatski pretvarač
pritiska (EPW) za upravljanje
turbokompresorom
Obrtni moment koji motor može da Podešavanje usmerivačkih lopatica mo-
stvori zavisi od količine svežeg punjenja ra biti precizno. Upravljačka jedinica
u cilindrima. Turbokompresori koriste motora kontroliše rad elektropneumat-
energiju izduvnih gasova za poboljšanje skog pretvarača pritiska, u skladu sa
punjenja cilindara. Kod turbokompre- odgovarajućom mapom radne karakte-
sora promenljive geometrije se potreban ristike. U zavisnosti od trenutnog
natpritisak punjenja menja podešava- signala, podešava se komandni pritisak
njem usmerivačkih lopatica u turbini. u vakuumskoj jedinici koja upravlja
opaticama u turbini.
Proverava se povezanost električnih Položaj se registruje beskontaktno ili

komponenti i kontroliše se da li je došlo pomoću potenciometra. Negde se
do kratkog spoja ili kontakta sa masom. registruje i vreme podešavanja (npr. kod
Kod aktuatora se prati njegova pozicija leptira u usisnim kanalima).
(krajnji položaj, otvoren/zatvoren).

Greške u komponentama sistema

za napajanje vazduhom se prijavljuju
preko sledećih kodova grešaka.
ß Senzor masenog protoka vazduha:
P0100 PROTOKOMER NEISPRAVNOST

P0101 PROTOKOMER PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0102 PROTOKOMER PRENIZAK SIGNAL
P0103 PROTOKOMER PREVISOK SIGNAL
P0104 PROTOKOMER SPORADIČNA GREŠKA
P0110 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA NEISPRAVNOST
P0111 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0114 S ENZOR TEMPERATURE USISANOG VAZDUHA SPORADIČNA GREŠKA
ß Usisna grana:
P0105 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI N EISPRAVNOST

P0106 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0107 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI PRENIZAK SIGNAL
P0108 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI PREVISOK SIGNAL
P0109 S ENZOR APSOLUTNOG/ BAROMETARSKOG PRITISKA U USISNOJ GRANI S PORADIČNA GREŠKA
ß Kućište leptira:
P0120 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA A N EISPRAVNOST

P0121 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA A PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0122 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA A PRENIZAK SIGNAL
P0123 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA A PREVISOK SIGNAL
P0124 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA A S PORADIČNA GREŠKA
P0220 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA B N EISPRAVNOST

...
P0229 DAVAČ /PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA C S PORADIČNA GREŠKA
P0510 PREKIDAČ POLOŽAJA LEPTIRA N EISPRAVNOST
P0638 AKTUATOR LEPTIRA (1. RED CILINDARA) PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0639 AKTUATOR LEPTIRA (2. RED CILINDARA) PROBLEM SA RADNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
ß Aktuator praznog hoda:
P0505 S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA N EISPRAVNOST

P0506 S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA B ROJ OBRTAJA NIŽI OD ZADATOG
P0507 S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA B ROJ OBRTAJA VIŠI OD ZADATOG
P0508 S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA PRENIZAK SIGNAL
P0509 S ISTEM ZA KONTROLU PRAZNOG HODA PREVISOK SIGNAL

ß Elektropneumatski pretvarač:
P0033 R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA NEISPRAVNOST ELEKTRIČNOG KOLA

P0034 R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA PRENIZAK SIGNAL
P0035 R EGULACIJA PRITISKA TURBOKOMPRESORA PREVISOK SIGNAL
P0234 PREHRANJIVANJE MOTORA PREVISOK PRITISAK
P0235 PREHRANJIVANJE MOTORA N IJE DOSTIGNUTA GRANIČNA VREDNOST
P0243 R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A NEISPRAVNOST ELEKTRIČNOG KOLA
P0244 R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A PROBLEM SA MERNIM OPSEGOM/ PERFORMANSAMA
P0245 R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A PRENIZAK SIGNAL
P0246 R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA A PREVISOK SIGNAL
P0247 R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA B NEISPRAVNOST
...
P0250 R ASTERETNI VENTIL TURBOKOMPRESORA B PREVISOK SIGNAL
Neispravnosti su obično izazvane na-

slagama i zapeklim elementima.
Habanje se po pravilu može uočiti tek
nakon velikog broja kilometara.
F Filteri za vazduh se nalaze
u ponudi MS Motor Service
International
(više informacija ‡ poglavlje 6.4).
ß Senzor masenog protoka vazduha

– protokomer (LMS) – Kada usis nije zaptiven, sa vazduhom Kod motora sa turbokompresorom
Najčešći uzrok otkaza protokomera je može ući nečistoća, pa čestice koje se je senzor posebno opterećen, zbog
zaprljanje. To se posebno odnosi na no- kreću velikom brzinom udaraju u sen- velikog protoka i brzine vazduha.
vije verzije protokomera sa detekcijom zor masenog protoka i oštećuju ga.
povratnog toka. Ako ima ulja u vazduhu, – Uzroci zaprljanja i oštećenja senzora
na takvom senzoru se može formirati
film ulja. Rezultat će biti pogrešan signal,
masenog protoka vazduha mogu
biti i greške pri servisiranju, zbog uno- F Više detalja o senzoru masenog
protoka vazduha može se naći
sa posledicama u vidu detonacije i pa- šenja nečistoće pri zameni filtera u servisnoj informaciji SI 0017/A.
da snage. ili ugradnje pogrešnog filtera.
ß Kućište leptira
Najčešće neispravnosti kućišta leptira:
– Naslage nečistoće na leptiru mogu
F Navedene neispravnosti su često
prouzrokovane velikom količi-
– Prekoračenje intervala održavanja
(neredovna zamena ulja i filtera).
biti toliko velike da kontrola praznog nom ulja u usisu. – Upotreba nedovoljno kvalitetnog
hoda više nije moguća. Uzroci prevelike količine ulja u usisu ulja za datu primenu.
– Zaprljanje aktuatora praznog hoda mogu biti: – Učestale vožnje na kratkim relacijama
može dovesti do zaglavljivanja ili – Neispravnost oduške kartera (npr. (posebno u hladnom periodu, kada
smanjenja preseka do te mere da se izdvajača ulja, ventila oduške). emulzija ulja i vode prodire u sistem
motor „guši“ i gasi. – Povećano produvavanje zbog poha- oduške motora).
banih klipova i cilindara. – Previsok nivo ulja u motoru
– Neispravnost turbokompresora (npr. – Pohabane zaptivke stabla ventila
pohabani ležajevi, zapušen povratni ili ventilske vođice, omogućavaju
vod za ulje). prodor ulja u usisne kanale.

Drugi uzroci neispravnosti, posebno

u slučajevima vozila koja su prešla velik F Ako na potenciometru ili mikro-
prekidaču postoje znaci habanja,
Savremene upravljačke jedinice motora
imaju adaptivne memorijske module,
broj kilometara su: kućište leptira treba zameniti. tj. neki podaci radne karakteristike se
– Pohabanost ili naslage na potencio- Zbog nemogućnosti da se izvrši pode- moraju „naučiti“.
metru (sporadične neispravnosti). šavanje, popravka u servisu nije Podaci radne karakteristike će najpre
– Habanje leptira. moguća. biti snimljeni tokom vožnje, a zatim
– Otkaz aktuatora leptira (motor ima Nakon ugradnje novog kućišta leptira, će biti memorisani. To može potrajati
neravnomeran prazan hod). upravljačka jedinica treba da „nauči“ nekoliko minuta!
– Neispravan mikroprekidač na kućištu nove podatke Zbog toga je potrebno izvršiti probnu
leptira (dodatni deo). vožnju i tek onda ponovo izvršiti prove-
ru rada.
F Više detalja se može naći u slede-

ćim servisnim informacijama:
Za aktuator praznog hoda
SI 0060, SI 0061
Za kućišta leptira e-gasa
SI 0074
Za kućišta leptira Za leptire u dizel motoru
SI 0069, SI 0072, SI 0073 SI 0075
ß Usisna grana
Greške na usisnoj grani su: – Usisna grana stvara buku. Prilikom demontaže usisne grane
– Polomljena ili napukla usisna grana. U tom slučaju se usisna grana mora obratite pažnju da neki deo ne
Oštećenja usisne grane su uglavnom izgraditi radi detaljnije dijagnostike. upadne u motor i izazove oštećenje!
posledice teških oštećenja zbog Mogući uzroci su strana tela, kao što Savremene (zalepljene) usisne grane se
nepravilnog rada oko motora ili zbog su delovi koji su dospeli u usisnu grane mogu rastaviti.
snažnih udarnih opterećenja. nu, smaknuti zaptivači (koji se u ne-
– Aktuator ne radi ili daje pogrešan kim uslovima ne mogu uočiti) i creva
signal. koja nedostaju ili su oštećena.
Pneumatski aktuatori:
Proveriti da li postoji potpritisak, da
li se električni preklopni ventil aktivira
i da li je ispravan.
Električni aktuatori:
Proveriti električno napajanje i signal
sa potenciometra.
U oba slučaja takođe treba proveriti
da li postoje naslage u usisnoj grani
koje bi mogle izazvati zaglavljivanje.

ß Leptiri u usisnoj grani

Najčešći uzrok otkaza leptira u usisnoj
grani je zaglavljivanje zbog naslaga,
posebno u slučaju dizel motora.
Sl. 44 Otkaz leptira u usisnoj grani zbog debelih naslaga
Jedan od dijagnostičkih parametara je

vreme podešavanja. Ako se leptir zagla- F Više detalja o leptirima u usisnoj
grani i EAM-i može se naći u ser-
vi, neće moći da bude podešen kako visnoj informaciji SI 0071.
treba ili će vreme njegovog podešava-
nja biti prekoračeno. Na osnovu dijag-
nostike bi aktuator, obično EAM-i,
bio proglašen kao neispravan. Ova greš-
ka se ne može ispraviti zamenom
aktuatora.
ß Elektropneumatski pretvarač
pritiska (EPW)
Najčešći uzroci otkaza su:
– voda ili nečistoća,
Visoka spoljašnja temperatura može
izazvati sporadičnu neispravnost. F Više detalja se može naći
u servisnim informacijama
– nezaptiveni spojevi creva. Greške se ponekad dešavaju zbog SI 0065 i SI 0076.
Te greške se ne mogu uvek otkriti nepravilno spojenih creva.
putem dijagnostike.

5 Ostali sistemi i njihova dijagnostika
5.1 Katalizator
Katalizatori su hemijske supstance Zbog toga je katalizator jedna od naj- Odgovarajući naponski signal služi kao
koje utiču na hemijsku reakciju, a da pri važnijih komponenti u smislu kontrole kontrolna vrednost za upravljačku jedi-
tome same ostanu nepromenjene. emisije izduvnih gasova. nicu motora.
U vozilima se katalizator koristi za pre- Sadašnja tehnologija podrazumeva pri- Katalizator svoju punu radnu sposob-
čišćavanje izduvnih gasova: menu regulisanih katalizatora. nost postiže u rasponu temperatura od
– Oksidi azota (NOx) se pretvaraju u U tom sistemu se motor napaja kontro- 350 do 750 °C.
ugljen-dioksid (CO2) i azot (N2). lisanom smešom goriva i vazduha Gorivo koje sadrži olovo i temperature
– Ugljen-monoksid (CO) oksidacijom čiji sastav varira oko vrednosti lambda preko 1000 °C mogu uništiti katalizator.
prelazi u ugljen-dioksid (CO2). (λ) = 1. Zbog toga što katalizator ima velik uti-
– Ugljovodonici (HC) oksidacijom prela- Sastav smeše reguliše upravljačka jedi- caj na kontrolu emisije štetnih gasova,
ze u ugljen-dioksid (CO2) i vodu (H2O). nica motora. OBD sistem nadzire njegov rad.
Lambda sonda postavljena ispred kata-
lizatora meri zaostali kiseonik u izduv-
nim gasovima.
Kod katalizatora se prate efikasnost ra- (monitor) lambda sonda, iza kataliza- Ispravan katalizator akumulira velike
da i njegovo starenje. Da bi se pratilo tora. količine kiseonika. Zbog toga će izme-
stanje katalizatora, druga lambda son- Signal sa upravljačke lambda sonde reni sadržaj kiseonika iza katalizatora
da, koja se nalazi iza katalizatora, meri znatno osciluje zbog promena u sadr- veoma malo varirati, pa će i naponski
sadržaj zaostalog kiseonika u izduvnim žaju zaostalog kiseonika u izduvnim signal druge lambda sonde biti relativ-
gasovima. Naponski signal sa prve gasovima, što je posledica lambda re- no konstantan, bez velikih oscilacija.
lambda sonde (upravljačka sonda) se po- gulacije (bogata smeša/siromašna
redi sa signalom koji daje sekundarna smeša).
U U U U
t t t t
Upravljačka sonda Monitor sonda Upravljačka sonda Monitor sonda
Ispravan katalizator Neispravan katalizator

U = napon/t = vreme
Sl. 45 Kontrola efikasnosti katalizatora
Procena stanja:
Male oscilacije naponskog signala son- Velike oscilacije naponskog signala Kod neispravnog katalizatora su signali
de iza katalizatora = katalizator je ispra- sonde iza katalizatora = katalizator sa obe sonde gotovo identični.
van. je neispravan.

Potrebni radni uslovi

– Brzina kretanja vozila je između – Broj obrtaja motora i položaj gasa
5 i 80 km/h. su konstantni.
– Motor je dostigao radnu temperaturu. Katalizator se smatra neispravnim ako
– Katalizator je dostigao radnu tempe- se premaši 150 % granične vrednosti
raturu (od 350 do 650 °C). sadržaja štetnih materija u izduvnim
gasovima.
P0420
P0421
P0422
K ATALIZATOR (1. RED CILINDARA)
Z AGREVANJE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA)
G LAVNI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA)
N EDOVOLJNA EFIKASNOST
F Za više informacija, pogledati ‡
poglavlje 6.4.
P0423 G REJANI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA)) N EDOVOLJNA EFIKASNOST
P0424 G REJANI KATALIZATOR (1. RED CILINDARA) N EDOVOLJNA TEMPERATURA
P0425 S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) NEISPRAVNOST
P0426 S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) M ERNI OPSEG / PERFORMANSE
P0427 S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) PRENIZAK SIGNAL
P0428 S ENZOR TEMPERATURE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) PREVISOK SIGNAL
P0429 Z AGREVANJE KATALIZATORA (1. RED CILINDARA) N EISPRAVNOST
P0430 K ATALIZATOR (2. RED CILINDARA) N EDOVOLJNA EFIKASNOST
...
P0439 G REJANJE KATALIZATORA (2. RED CILINDARA) N EISPRAVNOST
Greška Uzroci
Nezadovoljavajući rad izazvan naslagama – Kontaminacija katalizatora gorivom u kojem ima olova, tj. došlo je do zagušenja radne
na radnoj površini katalizatora. površine
– Talog ulja na radnoj površini
– Prevremeno starenje zbog previsoke temperature
U tim slučajevima će efikasnost katalizatora biti narušena.
Pad snage motora (izazvan povećanim – Monolit je polomljen zbog prevelikog mehaničkog pritiska
povratnim pritiskom izduvnih gasova). (to se može čuti ako se katalizator pomeri ili protrese)
Detektovan je neravnomeran rad – Monolit se u celini ili delimično otopio zbog veoma visokih temperatura
(izazvan povećanim povratnim pritiskom – Monolit je uništen vodenim udarom
izduvnih gasova). U ovim slučajevima katalizator može biti toliko oštećen da mu je slobodna površina postala
nedovoljna, dolazi do povećanja povratnog pritiska izduvnih gasova i do značajnog smanjenja
snage. Kod dijagnosticiranja greške treba proveriti da li se povratni pritisak izduvnih gasova
povećao. Da bi se to uradilo, treba skinuti prednju sondu i izmeriti pritisak pomoću preciznog
manometra. Povratni pritisak izduvnih gasova je obično oko 0,2 bara.

5.2 Lambda sonde
Lambda sonda meri sadržaj kiseonika u Odnos vazduha i goriva pri kojem se Upravljačka jedinica motora uzima
izduvnim gasovima. Ona je deo regula- u katalizatoru postiže maksimalna pre- u obzir promene u sastavu izduvnih
cionog sistema koji treba da obezbedi rada štetnih materija je stehiometrijski gasova i to je obično prvi znak da
odgovarajući sastav smeše goriva i vaz- odnos, λ = 1 (14,7 kg vazduha za sagore- postoji neka neispravnost.
duha. vanje 1 kg goriva, što je oko 9500 litara
vazduha za jednu litru goriva).
• Mehaničke greške Poremećaji • Starenje

• Električne greške • Način vožnje
Upravljačka jedinica Smanjenje količine Previše O2 u

Siromašna smeša
osiromašuje smešu ubrizganog goriva izduvnim gasovima
Promena signala U Nizak napon na

λ – sonde λ – sondi
Visok napon na Promena signala

λ – sondi λ – sonde
λ
Upravljačka jedinica
Nedovoljno O2 u Povećanje količine
Bogata smeša obogaćuje
izduvnim gasovima ubrizganog goriva
smešu
Bogata smeša λ=1 Siromašna smeša

U = napon/ λ=koef. viška vazduha
Sl. 46 Upravljački ciklus uskopojasne lamda sonde (sonda sa odskočnim odzivom)
Upravljačka jedinica motora koristi Slučajno pogrešno priključenje kablova

signal sa lambda sonde za regulaciju između te dve sonde je obično spreče-
vremena ubrizgavanja. Za upravljanje no različitim oblicima i bojama priključa-
je potrebna samo jedna sonda ispred ka.
katalizatora (upravljačka sonda). Kod
OBD II postoji i dodatna sonda iza kata- Lambda sonda počinje da funkcioniše
lizatora (sekundarna ili monitor sonda). na temperaturi od 350 °C. Radna tem-
Ona služi da vrši proveru rada kataliza- peratura je oko 600 °C, a ne sme preći
tora i po konstrukciji može biti identič- temperaturu od 850 °C, jer na tempera-
na upravljačkoj sondi. turama preko 930 °C dolazi do njenog
oštećenja.

Lambda sonde se dele na širokopoja-

U I
sne i uskopojasne sonde.
Bogata Siromašna Bogata Siromašna
λ=1 λ λ=1 λ
Uskopojasna sonda Širokopojasna sonda
U = napon/ I = struja/ λ = koef. viška vazduha

Sl. 47 Karakteristike uskopojasne i širokopojasne sonde
ß Uskopojasne sonde
(sonde sa odskočnim odzivom)
Izlazni signal sa lambda sonde zavisi od Postoje različite izvedbe uskopojasne F Lambda sonda bez potencijala
ima priključak sa 4 pina.
odnosa goriva i vazduha. sonde. Napomena: Nisu sve lambda
U slučaju uskopojasne sonde, naponski – Titanijumska sonda (sonda od tita- sonde sa 4 pina sonde bez potenci-
signal se naglo menja na λ = 1. Zbog nijum-dioksida) reaguje na promene u jala!
toga je signal upotrebljiv samo u grani- sastavu smeše promenom električ-
cama λ = 1 ± 0,03. Kada je u motoru nog otpora. Ona radi na višem napo-
smeša siromašna, tako da je λ > 1,03, nu, do 5 volti. Sa ovom sondom je
obrada signala nije moguća. Zato se moguće registrovati kritičnu tempe-
ovakva sonda može koristiti samo za raturu izduvnih gasova.
regulaciju u dve tačke. Upravljačka – Sonda bez el. potencijala je poseb-
sonda je iste konstrukcije kao i monitor nim provodnikom povezana sa masom
sonda. upravljačke jedinice. Napon regulacio-
– Bogata smeša (λ < 1) stvara napon na nog opsega se povećava po 700 mV,
sondi od oko 800 mV. U cilju regulacije, tako da je regulacioni napon između
vremena ubrizgavanja se skraćuju. 700 i 1700 mV (u odnosu na masu vo-
– Siromašna smeša (λ > 1) stvara napon zila). Ta tehnička promena je bila
na sondi od oko 20 mV. U cilju regula- neophodna zbog autodijagnostike
cije, vremena ubrizgavanja se produ- i EOBD sistema.
žavaju.
ß Širokopojasna lambda sonda

Nasuprot uskopojasnoj sondi, široko-
pojasna lambda sonda vrši kontinualno
Elektrode ove sonde se u struji izduvnih
gasova snabdevaju sa dovoljno kiseoni- F Konvencionalne lambda sonde
su valjkastog oblika.
merenje u širokom opsegu koeficijenta ka pomoću minijaturne pumpe, da bi Primena novijih verzija uskopoja-
viška vazduha, od siromašne do bogate se između obe elektrode stalno održa- snih i širokopojasnih sondi pljosnatog
smeše i nema nagle promene na λ = 1. vao napon od 450 mV. Jačina struje ko- oblika je sve rasprostranjenija. Pljosnate
Na ovaj način je upravljanje moguće jom se napaja pumpa se u upravljačkoj sonde su naprednija izvedba grejane
i kod bogate i kod siromašne smeše, u jedinici pretvara u vrednost lambda. lambda sonde. Grejanje omogućava da
opsegu vrednosti koeficijenta viška sonda bude funkcionalna ubrzo posle
vazduha od 0,7 do 3,0. Širokopojasne hladnog starta. Na taj način i regulacija
sonde se mogu koristiti u sistemima sastava smeše može početi ranije.
sa direktnim ubrizgavanjem i budućim
konceptima motora koji rade sa siro-
mašnom smešom („Lean concepts“).

Radni uslovi za nadzor rada lambda – Regulacija koeficijenta viška vazduha – Katalizator je dostigao radnu tem-
sonde: je u svom radnom opsegu. peraturu (od 350 do 650 °C).
– Brzina kretanja vozila je između – Broj obrtaja motora i položaj gasa
5 i 80 km/h. su konstantni.
– Motor je dostigao radnu temperaturu. – Nadzor se vrši čim su radni uslovi
konstantni duže od 20 sekundi.
ß Upravljačka sonda (uskopojasna)

Starenje i kontaminacija imaju uticaja I jedan i drugi poremećaj dovode do
na rad lambda sonde. Narušavanje sta- toga da raspon lambda regulacije bude
nja sonde se može manifestovati u vidu uži, što će uticati na pogoršanje obrade
povećanja vremena reakcije (trajanje izduvnih gasova u katalizatoru.
perioda) ili u vidu pomeranja mernog Procena rada se zasniva na praćenju
opsega. signala sa sonde postavljene iza
katalizatora.
U U U U
t t t t
Upravljačka sonda Monitor sonda Upravljačka Monitor sonda

sonda
Ispravna upravljačka Neispravna upravljačka
sonda sonda
U = napon / t = vreme
Sl. 48 Provera frekvencije regulacije (inertnost upravljačke uskopojasne sonde)

ß Upravljačka sonda (širokopojasna)

Kako signal sa širokopojasne sonde Promena između siromašne i bogate Trenutne vrednosti se porede sa zada-
ne reaguje naglo na λ = 1, neophodna smeše se izaziva na veštački način. tim vrednostima.
je modulacija sastava smeše goriva Pri tome se prati vreme reakcije na nas-
i vazduha. talu promenu sastava smeše.
U U U U
t t t t
Ispravna upravljačka sonda Neispravna upravljačka sonda
U = napon / t = vreme
Sl. 49 Vreme reakcije upravljačke sonde (širokopojasna sonda)
ß Sekundarna (monitor) sonda

Nadzor se zasniva na proveri da li se povećanje sadržaja kiseonika u izduv- Ako napon na monitor sondi ostaje
vrednosti regulacije koeficijenta viška nim gasovima. nizak uprkos činjenici da je smeša
vazduha kreću u okviru zadatih vred- Lambda regulacija će zato obogatiti bogatija, ona će nastaviti da se oboga-
nosti. smešu. Napon na monitor sondi ćuje sve dok se ne prekorači opseg
Na primer, ako se odnos vazduha i gori- će se povećati i upravljačka jedinica regulacije, što će biti registrovano kao
va u toku rada promeni ka siromašnoj će opet težiti da osiromaši smešu. greška.
smeši, monitor sonda će putem smanje- Ovakav način regulacije se odvija u
nja napona javiti upravljačkoj jedinici toku dužeg perioda.
m U m U
t t t t
Ispravna monitor sonda Neispravna monitor sonda
m = kontrolna vrednost λ / U = napon / t = vreme
Sl. 50 Dijagnostika granica kontrole monitor sonde
Druga mogućnost dijagnosticiranja je U tom slučaju se za ocenu stanja sonde smeše prilikom ubrzavanja i osiromaše-
praćenje ponašanja regulacije prilikom u obzir uzimaju uticaji obogaćenja nja smeše prilikom usporavanja (koče-
ubrzavanja i usporavanja. nja motorom).

P0036
P0037
G REJAČ LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA)
G REJAČ LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA)
N EISPRAVNOST
PRENIZAK SIGNAL
F Više informacija ‡
poglavlje 6.4; [7] [3].
P0038 G REJAČ LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 2. SONDA) PREVISOK SIGNAL
P0042 G REJAČ LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 3. SONDA) N EISPRAVNOST
P0043 G REJAČ LAMBDA SONDE (1. RED CILINDARA, 3. SONDA) PRENIZAK SIGNAL
...
P0130 LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) N EISPRAVNOST

P0131 LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) PRENIZAK NAPON
P0132 LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) PREVISOK NAPON
P0133 LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) S PORA REAKCIJA
P0134 LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) N IJE REGISTROVANA AKTIVNOST
P0135 LAMBDA SONDA (1. RED CILINDARA, 1. SONDA) N EISPRAVNO ZAGREVANJE
...
P0167 LAMBDA SONDA (2. RED CILINDARA, 3. SONDA ) NEISPRAVNO ZAGREVANJE

Radi dijagnostike grešaka, proverite
– naponski signal,
Zatim treba očitati memoriju kodova
grešaka i uporediti stvarne vrednosti sa
– vezu sa masom, zadatim vrednostima. Ako zadate vred-
– grejač (ako postoji). nosti nisu na raposlaganju, poslužiće
očitavanje vrednosti sa sličnog vozila
kod kojeg nisu detektovane greške.
Greška Uzroci
– Povećana potrošnja goriva – Lambda sonda je zaprljana ili na njoj postoje naslage zbog lošeg sagorevanja ili goriva koje
– Trzanje pri kočenju motorom sadrži olovo
– Prazan hod varira – Lambda sonda reaguje suviše inertno, tj. lambda regulacija teži ka bogatijoj smeši
– Lambda sonda je oštećena previsokim temperaturama izduvnih gasova, zbog nepravilnog
formiranja smeše ili zbog grešaka u paljenju
– Električni kontakt sa masom nije dobar

5.3 Izostanak sagorevanja (detekcija neravnomernog rada)
Smanjene performanse ili neravnome- Nadzor rada Na osnovu broja obrtaja motora i tre-
ran rad potiču od neispravnosti u radu Detekcija prekida u radu se zasniva na nutka paljenja smeše, za svaki sektor se
motora. Takve neispravnosti su prouz- registrovanju neravnomernosti rada beleži vreme ciklusa.
rokovane greškama u sistemu za palje- motora putem praćenja broja obrtaja – Ako nema izostanka paljenja, vreme
nje i sistemu za napajanje gorivom, ali kolenastog vratila. će biti isto za svaki sektor.
mogu biti prouzrokovane i mehaničkim – Ako se izostanak paljenja pojavi u ne-
oštećenjima u motoru. Pomoću ozubljenog prstena na kolena- kom cilindru, brzina u odgovarajućem
Posledice poremećaja sagorevanja i stom vratilu i na osnovu položaja bre- sektoru će se smanjiti, a vreme ciklusa
izostanka paljenja su: gastog vratila moguće je detektovati u povećati.
– Pad snage motora kojem cilindru postoji izostanak palje-
– Narušavanje kvaliteta izduvnih nja. Ozubljenje je podeljeno u sektore, Kompenzacija malih grešaka i toleran-
gasova a ta podela odgovara broju radnih tak- cija ozubljenog prstena vrši se adapta-
– Prodor nesagorelog goriva u izduvni tova po jednom obrtaju kolenastog cijom senzora tokom faze kočenja
sistem i pregrevanje i oštećenje vratila. motorom. Uočene i potvrđene greške
katalizatora Kod četvorocilindričnog motora postoje se memorišu i zatim prijavljuju aktivi-
– Narušavanje i potpuno spiranje ulj- dva sektora, kod šestocilindričnog tri, ranjem lampice – indikatora greške.
nog filma u cilindru zbog nesagore- a kod osmocilindričnog četiri sektora.
log goriva.
Nastaje mešovito trenje, povećano
habanje, te dolazi do oštećenja klipo-
va, klipnih prstenova i cilindara.
Iz tih razloga se tokom rada motora

Normalan rad motora: S1 = S2 = S3
neprekidno kontroliše da li je došlo do
neravnomernog rada ili do izostanka
paljenja.
S1 S2 S3
sektor sektor
S3 S1
sektor
S2
S1 S2 S3
Izostanak paljenja u sektoru: S2>S1 i S3
Sl. 51 Detekcija izostanka paljenja u sektoru S2 (šestocilindrični motor)

Neće se pri svakom izostanku paljenja do nekog oštećenja se vrši na osnovu

odmah aktivirati lampica – indikator brojanja uzastopnih izostanaka palje-
greške. Procena mogućnosti da dođe nja.
ß Izostanak paljenja koje će oštetiti katalizator

U tom slučaju se sabiraju sve pojave Lampica indikatora greške će početi da Pridržavajte se fabričkog uputstva
izostanka paljenja koje su se pojavile trepće. Vozilo se može odvesti do naj- u vezi vožnje pod tim uslovima.
tokom 200 obrtaja kolenastog vratila. bližeg servisa, sa ograničenom snagom.
ß Izostanak paljenja koji će dovesti do toga da sastav izduvnih gasova pređe 150 % dozvoljene granice
Ovo je slučaj koji se javlja kod intenzi- Lampica će se aktivirati (svetleće nepre-
teta izostanka paljenja od 2 %. Ovde se kidno) samo ako se greška registruje
sabiraju sve pojave izostanka paljenja ponovo i u narednom ciklusu vožnje.
koje su se pojavile tokom 1000 obrtaja Time će greška biti potvrđena.
kolenastog vratila.
Granična vrednost
Normalna neravnomernost
rada
Izostanak paljenja
Brojanje izostanaka paljenja
0 t
Fig. 52 Brojanje izostanaka paljenja
F Kod jedne varijante dijagnosti-

ciranja, stvarna brzinska karakte-
Iznenadna promena tih karakteristika
i prekoračenje vrednosti vezanih za
ristika se poredi sa memorisanom karak- sastav izduvnih gasova se registruje i
teristikom motora. prijavljuje kao izostanak paljenja.

5.3.1 Nadzor rada
Nadzor rada se odvija neprekidno. Da Iz tog razloga upravljačka jedinica mo- – Period nakon uključenja klima uređaja
bi se sprečilo da neki spoljašnji uticaji tora može izostaviti praćenje izostanka (do 5 sekundi)
budu protumačeni kao izostanak sago- paljenja u sledećim uslovima: – Opterećenje je ispod donje granice
revanja, u obzir se uzimaju i brzina – Kretanje ispod ili iznad određene (otpor kretanja)
vozila i ubrzanja karoserije. Na taj način granične brzine (zaustavljanje motora, – Detekcija kretanja po lošem putu
se registruju promene u broju obrtaja ograničenje brzine, usporavanje) (rupe na putu, proklizavanje točkova)
kolenastog vratila koje dolaze od strane – Nagli skokovi broja obrtaja (promena – Spoljašnja intervencija na paljenju
transmisije i one se ne uzimaju kao stepena prenosa) pojedinih cilindara (kontrola detona-
greška. – Period nakon starta motora cije)
(do 5 sekundi)
P0300 J EDAN ILI VIŠE CILINDARA I ZOSTANAK PALJENJA

…

P0313 I ZOSTANAK PALJENJA N EDOSTATAK GORIVA
P0314 J EDAN CILINDAR ( NEODREĐEN) I ZOSTANAK PALJENJA
P0320 PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA N EISPRAVNOST
P0321 PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
P0322 PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA N EMA SIGNALA
P0323 PALJENJE/ RAZVODNIK , ULAZNO KOLO SENZORA BROJA OBRTAJA MOTORA S PORADIČNA GREŠKA
P0324 G REŠKA U KOLU SENZORA DETONACIJE
P0325 S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) N EISPRAVNOST
P0326 S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
P0327 S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) PRENIZAK SIGNAL
P0328 S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) PREVISOK SIGNAL
P0329 S ENZOR DETONACIJE 1 (1. RED CILINDARA ILI POSTOJI SAMO JEDAN SENZOR ) S PORADIČNA GREŠKA
…
P0334 S ENZOR DETONACIJE 2 (2. RED CILINDARA) S PORADIČNA GREŠKA

P0335 DAVAČ POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A N EISPRAVNOST
P0336 DAVAČ POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
P0337 DAVAČ POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A PRENIZAK SIGNAL
P0338 DAVAČ POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A PREVISOK SIGNAL
P0339 DAVAČ POZICIJE KOLENASTOG VRATILA A S PORADIČNA GREŠKA
P0340 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) N EISPRAVNOST
P0341 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) M ERNI OPSEG/ PERFORMANSE
P0342 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) PRENIZAK SIGNAL
P0343 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) PREVISOK SIGNAL
P0344 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (1. RED CILINDARA) S PORADIČNA GREŠKA
…
P0349 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA A (2. RED CILINDARA) S PORADIČNA GREŠKA
P0350 I NDUKCIONI KALEM, PRIMARNO /SEKUNDARNO KOLO N EISPRAVNOST
P0351 I NDUKCIONI KALEM A, PRIMARNO / SEKUNDARNO KOLO N EISPRAVNOST
…
P0362 I NDUKCIONI KALEM L, PRIMARNO /SEKUNDARNO KOLO N EISPRAVNOST

P0365 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA B (1. RED CILINDARA) N EISPRAVNOST
P0369 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA B (1. RED CILINDARA) S PORADIČNA GREŠKA
P0370 H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A N EISPRAVNOST
P0371 H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A PREVIŠE IMPULSA
P0372 H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A N EDOVOLJNO IMPULSA
P0373 H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A I SPREKIDANI IMPULSI
P0374 H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE A N EMA IMPULSA
…
P0379 H RONOMETAR VISOKE REZOLUCIJE B N EMA IMPULSA

P0385 DAVAČ POZICIJE KOLENASTOG VRATILA B N EISPRAVNOST
…
P0394 DAVAČ POZICIJE BREGASTOG VRATILA B S PORADIČNA GREŠKA

Uzroci izostanka paljenja mogu biti

različiti.
Zbog toga, kod utvrđivanja uzroka prvo
treba treba očitati memoriju grešaka. F Obratite pažnju na opšte instruk-
Sistem za napajanje/sistem za formiranje smeše

Gorivo – Neodgovarajući kvalitet goriva, nedostatak – Izvršiti vizuelni pregled, proveriti miris
goriva – Očistiti sistem za gorivo
– Nečistoća u gorivu ili mešanje sa drugim – Zameniti gorivo
materijama, kao što je dizel gorivo u benzinu – Zameniti filter za gorivo i po potrebi ventile brizgaljki
Pumpe za gorivo – Nedovoljan protok pumpe (pumpa niskog – Izmeriti pritisak i protok goriva iz pumpe niskog pritiska
pritiska i glavna pumpa) – Zameniti neispravnu pumpu
– Nizak pritisak goriva
Regulator pritiska – Neispravan regulator pritiska, previsok ili – Proveriti pritisak i rad regulatora
prenizak pritisak goriva – zbog toga varira – Zameniti neispravan regulator pritiska
količina ubrizganog goriva – Proveriti sistem za napajanje gorivom
Filter za gorivo – Zagušen filter za gorivo; nedovoljan protok – Proveriti protok goriva iza filtera
– Zameniti filter za gorivo
Vodovi za gorivo Prelomljena creva za gorivo – Ako je napajanje nedovoljno i ako pritisak varira, izvršiti vizuelni
– u napojnom vodu - nedovoljan protok pregled
– u povratnom vodu - previsok pritisak goriva – Ispraviti creva i po potrebi ih zameniti
Ventili brizgaljki – Neispravnost – Odgovarajućim instrumentom izmeriti sadržaj ugljovodonika

– Pogrešna vremena ubrizgavanja (HC) u usisnoj grani kada motor ne radi
– Nepravilan pravac ubrizgavanja – Proveriti vremena ubrizgavanja, signal na brizgaljkama i zaptivenost
– Nezaptivenost, curenje ventila brizgaljki – Očistiti ili po potrebi zameniti ventile brizgaljki
Sistem dodatnog vazduha

Sistem dodatnog vazduha – Oštećenje pumpe, vodova ili ventila za – Pogledati ‡ poglavlja 4.4.2 i 4.4.3.
dodatni vazduh, što omogućava ulaženje
vazduha u izduv
Upravljanje motorom
Senzori – Nedovoljan signal ili pogrešno rastojanje, – Ispitati dijagnostičkim uređajem
– broja obrtaja senzor nije pričvršćen ili je zaprljan – Očistiti i pravilno podesiti senzor ako je potrebno
– bregastog vratila – Zameniti neispravan senzor
Ozubljeni prsten – Prsten nije pričvršćen ili je oštećen – Pričvrstiti ga, ili ako je oštećen, zameniti ga
– Proveriti položaj ozubljenog prstena i senzora na kolenastom/
bregastom vratilu i faze razvoda. Odrediti GMT 1. cilindra
Katalizator – Zagušenje – Ispitati dijagnostičkim uređajem (proveriti napon)

– Previsok pritisak u izduvnom sistemu – Izmeriti povratni pritisak u izduvnom sistemu
(nagomilavanje izduvnih gasova) – Zameniti katalizator ako je neispravan
Lambda sonda – Starenje, kratak spoj; pogrešan signal – Ispitati dijagnostičkim uređajem
– Ispraviti greške u provodnicima ili u spoju sa masom
– Zameniti sondu ako je neispravna
Senzori temperature – Povremeno pogrešan signal – Ispitati dijagnostičkim uređajem
– Proveriti provodnike i kontakte
– Zameniti senzor ako je neispravan
Upravljačka jedinica – Interna greška – Ispitati dijagnostičkim uređajem
motora – Proveriti status podataka, reprogramirati ih u ovlašćenom servisu

Motor
Klipovi, klipni prstenovi – Oštećenja, habanje – Izmeriti kompresiju
– Proveriti gubljenje pritiska iz prostora za sagorevanje
– Zameniti neispravne delove
Usisni/izduvni ventili – Oštećeni, ne zatvaraju se – Izmeriti kompresiju
– Pogrešno podešeni – Proveriti gubljenje pritiska iz prostora za sagorevanje
– Razvod nije u fazi – Proveriti podešenost ventila
– Proveriti fazu razvoda
– Izvršiti pravilno podešavanje
Sistem za paljenje
Svećice Greška u paljenju zbog – Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostičkim uređajem,
– pogrešnih svećica mototesterom ili osciloskopom
– nepravilnog razmaka elektroda – Izvršiti vizuelni pregled i merenje otpora
– pregorevanja – Otkloniti neispravnosti
– zauljenih svećica, ugljeničnih naslaga – Zameniti neispravne delove
– pukotine u izolatoru
– oksidacije na kontaktima
Komponente Greška u paljenju zbog – Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostičkim uređajem,
sekundarnog kola – vlage mototesterom ili osciloskopom
– korozije – Izvršiti vizuelni pregled i merenje otpora
– grešaka na kontaktima i izolaciji – Otkloniti neispravnosti
Indukcioni kalemovi, – Neispravno električno napajanje – Ispitati primarno i sekundarno kolo dijagnostičkim uređajem,
svećice i provodnici – Kratak spoj pozitivnog pola i mase mototesterom ili osciloskopom
– Greške u kontaktima – Izvršiti vizuelni pregled i merenje otpora
– Oštećena izolacija – Otkloniti neispravnosti
– Pohabani ili prekinuti provodnici – Zameniti neispravne delove
F Posle radova na motoru kao što

je, npr. skidanje i ugradnja za-
Iz tog razloga je neophodno izvršiti
probnu vožnju i tek onda ponovo pro-
majca, može se desiti da će upravljačka veriti ispravnost rada. Ako se ne uradi
jedinica motora morati da „nauči˝ nove na taj način, greška zbog neravnomer-
podatke. Savremene upravljačke jedini- nog rada će ponovo biti registrovana,
ce motora imaju adaptivne memorijske iako su sve funkcije ispravne.
module, tj. neki podaci radne karak-
teristike se moraju „naučiti˝.
Podaci mape radne karakteristike će
najpre biti snimljeni tokom vožnje,
a zatim će biti memorisani. To može tra-
jati nekoliko minuta.

DODATAK
6 Dodatak
6.1 Teorijske osnove
6.1.1 Formiranje izduvnih gasova
Izduvni gasovi nastaju tokom procesa

sagorevanja u motoru. Jedan deo tih
O2 Kiseonik N2 Azot
gasova su štetne, zagađujuće materije. N2 Azot O2 Kiseonik
H2O Voda H2O Voda
CO2 Ugljen-dioksid
CO Ugljen-monoksid
NOx Oksidi azota
SO2 Sumpor-dioksid
HC Ugljovodonici
PM Čestice čađi
HC Ugljovodonici
S Sumporne nečistoće
Sl. 53 Formiranje izduvnih gasova
Sastav izduvnih gasova benzinskih

motora se razlikuje od sastava izduvnih
gasova dizel motora.
pribl. 14 pribl. 11
pribl. 10
pribl. 14 pribl. 12 N2
0,14 0,06
N2 O2
0,14 CO2 0,03 H2O
H2O
CO2
0,32 Pm
HC 0,18
0,72 HC
NOx
0,03 NOx
CO
pribl. 1 CO
pribl. 67 0,02
pribl. 71 SO2
Benzin Dizel
Sl. 54 Sastav izduvnih gasova benzinskog i dizel motora

DODATAK
6.1.2 Osnovne štetne materije u izduvnim gasovima
ß Ugljen-monoksid (CO) ß Sumpor-dioksid (SO2) ß Oksidi azota (NOx)

Ugljen-monoksid nastaje kada gorivo Sumpor-dioksid je hemijsko jedinjenje Oksidi azota su jedinjenja azota (N2)
koje sadrži ugljenik ne sagori u potpu- sumpora i kiseonika. To je bezbojan gas i kiseonika (O2). Pojavljuju se u različitim
nosti, što se posebno dešava nakon prodornog mirisa koji doprinosi obolje- oblicima, na primer NO, NO2 ili N2O.
starta motora ili pri radu na praznom njima disajnih organa. Sumpor-dioksid Nastaju pod visokim pritiscima i na viso-
hodu. Ugljen-monoksid je bezbojan je glavni uzročnik kiselih kiša, pošto sa kim temperaturama, kada postoji višak
gas bez mirisa, ali je izuzetno otrovan vlagom gradi sumpornu kiselinu, koja kiseonika prilikom procesa sagorevanja.
i može biti smrtonosan i u najmanjim erodira objekte od prirodnog kamena. Mere koje se primenjuju da bi se sma-
količinama jer, ako se udiše, sprečava U izduvnim gasovima se nalazi mala njila potrošnja goriva i dobilo efikasnije
distribuciju kiseonika u krvi. količina sumpor-dioksida, koja može sagorevanje, često dovode do poveća-
U prisustvu kiseonika brzo oksidiše biti još manja ako se smanji količina nja sadržaja oksida azota u izduvnim
u CO2. sumpora u gorivu. gasovima.
Oksidi azota su veoma otrovni ako se
udišu. Takođe iritiraju oči i sluzokožu
i izazivaju oboljenja pluća. Oksidi azota
su odgovorni za kisele kiše i, u vezi sa
tim, za izumiranje šuma.
Osim toga, oksidi azota su odgovorni
za nastanak atmosferskog ozona, koji
je otrovan ako se udiše.
ß Ugljovodonici (HC) ß Čestice čađi (PM) ß Ugljen-dioksid (CO2)

Ugljovodonici su nesagorele kompo- Čestice čađi (PM – „particulate matter“) Ugljen-dioksid je bezbojan nezapaljiv
nente goriva, kao što je benzen koji nastaju od mikroskopski sitnih čestica gas koji nastaje vezivanjem ugljenika iz
se nalazi u izduvnim gasovima posle ugljenika oko kojih se u gorivima i mazi- goriva sa kiseonikom iz vazduha.
nepotpunog sagorevanja. vima akumuliraju ugljovodonici. Čes- To je neželjena komponenta zbog toga
Pojavljuju se u raznim oblicima i imaju tice čađi su kancerogene. što utiče na slabljenje zemljinog zaštit-
različite uticaje na organizam. Ugljovo- Ove čestice se pojavljuju najviše u izduvnog omotača protiv ultraljubičastog
donici mogu biti i kancerogeni. nim gasovima dizel motorima. (UV) zračenja i doprinosi klimatskim
Čađ se pojavljuje i u benzinskim moto- promenama (efekat staklene bašte).
rima, ali je količina od 20 do 200 puta Kada se rastvori u vodi nastaje ugljenič-
manja nego što je kod vozila sa dizel na kiselina, kao što je to u mineralnoj
motorom. vodi. Ugljen-dioksid nije direktno otro-
van, nego se njegova toksičnost zasniva
na tome da istiskuje kiseonik potreban
za disanje, posebno u zatvorenim pro-
storima.

DODATAK
6.1.3 Dozvoljene vrednosti emisije
Granice štetnih sastojaka u izduvnim Sastav izduvnih gasova se ispituje u

gasovima putničkih vozila su ustanov- skladu sa novim evropskim ciklusom
ljene 1970. godine. Od 1. januara 1971. vožnje (tzv. evropski test). U evropskom
godine te granice moraju biti zadovo- testu se simulacija gradske vožnje izvo-
ljene tokom testiranja prototipova svih di u četiri ciklusa. U SAD i u nekim
novih vozila. drugim zemljama ispitivanja su još zah-
tevnija. Kako se ova tema dalje razvija
i broj vozila se povećava, granice nastav-
ljaju da se snižavaju, a kriterijumi ispi-
tivanja pooštravaju.
CO
HC
NOX
100 100
100
85
68
Nivo emisije [%]
64
60 55 55
48 48
48 44
39 34
32 26
18 43 18
12 8
12 6 8,8
9 4
5,5 7,5 3,5 NOX
1970 1971 1975
6 1,7
HC
1977 1979 1984 2,5
1988 1992 CO
1996 1998 2000
Godina stupanja na snagu
Sl. 55 Dozvoljene vrednosti emisije izduvnih gasova od 1970. godine

DODATAK
6.2 Skraćenice
U ovom poglavlju su data objašnjenja AKF Filter od aktivnog uglja (Aktivkohlefilter)

izraza i skraćenica koji se mogu sresti ARV Ventil za dodatni vazduh (Abschaltbares Rückschlagventil)
u ovoj publikaciji. CARB Kalifornijska agencija za očuvanje vazduha (California Air Resources Board)
CO Ugljen-monoksid
CO2 Ugljen-dioksid
DLC Dijagnostički priključak (Data (diagnostic) link connector)
DTC Dijagnostički kôd greške (Diagnostic Trouble Code)
EAM-i Električni aktuator sa integrisanom „inteligencijom“
EAV Električni ventil (Elektro-Abschaltventil)
EDW Električni pretvarač pritiska (Elektrischer Druckwandler)
EGR Recirkulacija izduvnih gasova (Exhaust gas recirculation)
EOBD Evropski sistem autodijagnostike (European On-Board Diagnosis)
EPW Elektropneumatski pretvarač pritiska (Elektro-pneumatischer Druckwandler)
EU Evropska unija
EUV Električni preklopni ventil (Elektro-Umschaltventil)
H2O Voda
HC Ugljovodonici
LMS Senzor masenog protoka vazduha, protokomer (Luftmassensensor)
LS Lambda sonda
MAF Maseni protok vazduha (Mass air flow)
MIL Lampica – indikator greške (Malfunction indicator lamp)
N2 Azot
NEFZ Novi evropski ciklus vožnje (Neuer Europäischer Fahrzyklus)
NN Nivo mora (Normal Null)
NOX Oksidi azota
O2 Kiseonik
OBD Autodijagnostički sistem (On-Board Diagnosis)
OBD II Autodijagnostički sistem u SAD
PI Informacije o proizvodima PIERBURG
ppm Milioniti deo
SI Servisne informacije PIERBURG
SL- Dodatni vazduh (Sekundärluft-)
SLP Pumpa dodatnog vazduha (Sekundärluftpumpe)
SLS Sistem dodatnog vazduha (Sekundärluftsystem)
SLV Ventil za dodatni vazduh (Sekundärluftventil)
ULEV Vozila sa veoma malom emisijom (Ultra low emission vehicles)
FC Kôd greške (Fehlercode)
LNFZ Lako teretno vozilo (Leichte Nutzfahrzeuge)
SMT Gornja (spoljašnja) mrtva tačka
DMT Donja (unutrašnja) mrtva tačka

DODATAK
6.3 Rečnik
Aktuator Izvršni element, aktivator.
Produvavanje Količina gasova iz prostora za sagorevanje koja prođe pored klipnih prstenova i dospe
(Blow-By) u kućište motora. Što je slabije zaptivanje klipnih prstenova, veći je protok gasova.
Preko oduške kartera se ti štetni gasovi vraćaju nazad u prostor za sagorevanje.
CAN Controller Area Network: standardizovana serijska mreža za međusobnu vezu

upravljačkih jedinica u vozilu
CARB California Air Resources Board: Kalifornijska agencija za očuvanje vazduha
Potvrđena greška Greška koja se pod istim uslovima ponovo pojavi u narednim ciklusima vožnje ili
(Debounced) u nekom periodu vremena, označava se kao potvrđena i OBD će je registrovati kao
grešku i memorisati.
Freeze Frame Radni uslovi i uslovi okoline koji su vladali kada se greška pojavila.
Lambda; λ Koeficijent viška vazduha; bezdimenziona veličina kojom se opisuje sadržaj vazduha
u smeši goriva i vazduha.
λ = stvarna količina vazduha / potrebna količina vazduha
Limp home Pomoćni režim rada motora u slučaju neispravnosti.
Sekundarna Različiti nazivi za lambda sondu koja je postavljena iza katalizatora.

lambda sonda
Monitor sonda
Upravljačka sonda Lambda sonda postavljena ispred katalizatora.
NEFZ Novi evropski ciklus vožnje koji služi za određivanje emisije izduvnih gasova motornih
vozila. Obavezan je za homologaciono ispitivanje novih vozila. Ispitivanje počinje odmah
po startu motora.
Izostavljanjem faze zagrevanja motora, koja je nekada bila uobičajena, pooštren je
postupak ispitivanja jer sve komponente izduvnih gasova koje se javljaju prilikom rada
hladnog motora ulaze u rezultate testa.
Ovaj ciklus se razlikuje od običnog ciklusa vožnje.
Kôd spremnosti Kôd sa 12 cifara koji pokazuje da li je izvršena autodijagnostika sistema vozila.
(Readiness code)
SAE Society of Automobile Engineers: Udruženje automobilskih inženjera, objavljuje

sugestije i smernice iz oblasti primene zakonskih regulativa.
Dijagnostički Uređaj pomoću kojeg se mogu očitati podaci sa (E)OBD.

uređaj; skener
Senzori Davači određenih vrednosti, kao što su senzor masenog protoka vazduha, davači pritis-
ka, davači broja obrtaja, senzori temperature, davači položaja (potenciometri).
Stehiometrijski Stehiometrijski odnos goriva i vazduha predstavlja idealan odnos neophodan

odnos za potpuno sagorevanje u motoru.
Ciklus vožnje Radni uslovi potrebni za izvođenje testa komponenti i sistema koji se ciklično
(povremeno) nadziru.
Razlikuje se od Novog evropskog ciklusa vožnje (Neuen Europäischen Fahrzyklus – NEFZ).

DODATAK
6.4 Izvori i literatura

[1] AU – Abgasuntersuchung (Exhaust gas inspection) [8] Richtlinie 98/69/EG des Europäischen Parlamentes
Handbuch für den Prüfungslehrgang (Directive 98/69/EC of the European Parliament)
(Manual for test course) Amtsblatt der Europäischen Gemeinschaft
Akademie des Deutschen Kraftfahrzeuggewerbes GmbH (Official Journal of the European Community)
(TAK), Fourth Edition, 2003 ISSN 0376-9453
[2] Euro-On-Board-Diagnose für Dieselmotoren

(Euro On-Board Diagnosis for Diesel Engines) [9] Auto Data (Auto Data)
Fehlercode-Diagnose (Fault code diagnosis)
Volkswagen Selbststudienprogramm 315
(Self-study programme 315)
[10] Diagnosehandbuch Lambdasonden
(Diagnostic Manual for Lambda Probes)
[3] Euro-On-Board-Diagnose für Ottomotoren ATR-Akademie
(Euro On-Board Diagnosis for Petrol Engines) 995.50.06 (Matthies), 295.01.29 (WM)
Selbststudienprogramm 231 (Self-study programme 231) 691.95.97 (Stahlgruber)
VW 040.2810.50.00 05/00
[11] Service Handbuch (Service Manual)

[4] On-Board-Diagnose (On-Board Diagnosis) Europäische On-Board Diagnosis (E-OBD)
Testen Prüfen Messen (Testing Checking Measuring) (European On-Board Diagnosis E-OBD)
ATR-Akademie BMW 1999 de 01 90 0 007 750
995.99.82 (Matthies) 295.05.17 (WM)
691.84.88 (Stahlgruber)
[12] Technisches Service Training (Technical service training)
Benzin-Motorregelungssysteme (Petrol engine control systems)
[5] On-Board-Diagnose II im New Beetle (USA) Curriculum Training TC3043027S
(On-Board Diagnosis II in the New Beetle) Europäische On-Board Diagnose – EOBD
Volkswagen (European On-Board Diagnosis – EOBD)
Selbststudienprogramm 175 (Self-study programme 175) Ford CG 7856/S de 12/1999
VW 940.2809.93.00 03/99
[13] Technische Filterbroschüre (Technical Filter Brochure)

[6] Fehlerdiagnose an OBD-Fahrzeugen MS Motor Service International 50 003 596-01
(Error Diagnosis in OBD Vehicles)
MS Motor Service International Course
[7] Alles über Lambda-Sonden (All about Lambda Probes)

BERU AG
Technische Information Nr. 03 (Technical information no. 03)
6.5 Servisne informacije 6.6 Program 6.7 Katalozi, Motor Service CD,
i tehničke brošure obuke TecDoc CD
Preko Informacija o proizvodima, Godišnje oko 4500 mehaničara i tehni- Pomoću naših sveobuhvatnih kataloga,
Servisnih informacija, brošura „Servisni čara prođe naše kurseve obuke i semi- štampanih ili na CD-u, uvek ćete
saveti i informacije“ kao i postera nare, koji se održavaju ili na licu mesta naći pravi deo za odgovarajuće vozilo.
i plakata, uvek ćete biti u toku sa teh- ili u našem centru za obuku u
ničkim aktuelnostima. Dormagenu (Nemačka).
Više informacija možete dobiti preko lokalnih Motor Service distributera

ili na www.ms-motor-service.com.

Osnovi Auto-Dijagnostike

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovi Auto-Dijagnostike

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Servisni PIERBURG

50 003 960-18 08/08

2 AUTODIJAGNOSTIČKI SISTEM (OBD) ............................................................................ 6

3 SISTEMI I DIJAGNOSTIKA – OPŠTE INSTRUKCIJE ...................................................... 20

4 SISTEMI I DIJAGNOSTIKA SA PROIZVODIMA PIERBURG ................................... 23

2 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

4.4.3 Dijagnostičke instrukcije .................................................................................. 38

5 OSTALI SISTEMI I NJIHOVA DIJAGNOSTIKA ................................................................ 54

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 3

1 Uvod Ova brošura sadrži jednostavne infor- Brošura je namenjena stručnjacima iz

4 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

1.2 Piktogrami i simboli

U brošuri se koriste sledeći piktogrami

[...] Odnosi se na izvore Ë Upućuje na neko drugo mesto

1.3 Opšte napomene – Sve ilustracije i crteži u ovoj publikaci- Napomena:

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 5

2 Autodijagnostički sistem (OBD)

2.1 Razvoj autodijagnostičkih sistema (OBD, OBD II i EOBD)

6 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

2.2 Zahtevi koje OBD mora zadovoljiti

Reagovanje na pojavu greške, a time

Senzori Upravljačka jedinica Aktuatori

Zadavanje rezervnih Beleženje statističkih

Sl. 1 Autodijagnostika elektronskih sistema (OBD)

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 7

2.3 Zakonski propisi

2.3.1 OBD, EOBD, EU, EURO?

Uvođenje EOBD nije u direktnoj vezi

Sl. 2 Hronološki pregled standarda i zakonskih propisa (izvod)

2.3.2 EURO III – zakonska osnova za EOBD

8 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

Standard za emisiju izduvnih gasova

2.4 Obim i vrste dijagnostike

Komponenta Vrsta dijagnostike

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 9

2.5.1 Sistemi čiji rad je neprekidno pod nadzorom

2.5.2 Sistemi čiji rad je povremeno pod nadzorom

Sistemi i komponente čiji rad zavisi U komponente čiji se rad povremeno

2.5.3 Ciklus vožnje

Da bi se mogla izvršiti dijagnostika ne-

2.5.4 Slučajevi kada je dijagnostička funkcija isključena

10 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

2.6 Kôd spremnosti (Readiness code)

Jedan od ta dva niza brojeva ukazuje

Sl. 3 Kôd spremnosti u slučaju da Sl. 4 Kôd spremnosti posle uspešno

F Raspored numeričkog niza zavisi

Većina uređaja nudi pomoć u vidu Pozicija *) Oblast nadzora

Kako, na primer, nemaju sva vozila

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 11

2.7 Koncepcija dijagnostike vozila

U vozilu („on board“)

Van vozila („off board“)

Sl. 5 Koncepcija OBD sistema u vozilu

12 | KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL

2.8 Lampica – indikator greške (MIL)

Lampica – indikator greške (Malfunc- Lampicu aktivira upravljačka jedinica.

Sl. 6 Lampica – indikator greške (MIL)

Nastavak na 14. strani.

MS MOTOR SERVICE INTERNATIONAL KONTROLA EMISIJE IZDUVNIH GASOVA I OBD | 13

Aktiviranje lampice – indikatora greške tokom ciklusa vožnje (primer)

1. ciklus 2. ciklus 3. ciklus 4. ciklus 5. ciklus ... 43. ciklus

Kôd greške je određen?

Kôd greške je određen?