Analiza II 2007

Predavanja iz Analize II
Dusanka Perisic
Predgovor
Pred vama je web izdanje udzbenika Analiza II verzija 1.0, koji je
namenjen studentima matematike na Departmanu za matematiku i infor-
matiku Prirodno matematickog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji
slusaju kurs Analiza II na drugoj godini studija u zimskom semestru skolske
2007/2008. godine, sa fondom casova 4+3.
Tokom kursa ovaj materijal ce biti dopunjavan.
prof dr Dusanka Perisic
v
GLAVA 1
Uvertira
Sadrzaj:
Pregled standardnih oznaka i terminologije
Euklidski prostori i vektori
Podskupovi euklidskog prostora
Granicne vrednosti i neprekidnost
Nizovi
Kompletnost
Kompaktnost
Povezanost
Uniformna neprekidnost
Dodatak A Linearna preslikavanja
Dodatak B Zadaci
1.1. Pregled standardnih oznaka i terminologije
Sa N i R oznacavamo skup prirodnih i skup realnih brojeva, a sa R
n
, n
N , skup uredjenih n-torki realnih brojeva. Uredjenu n-torku cemo zapisivati
navodjenjem svih njenih komponenti ili koristeci jedno masno slovo:
x = (x
1
, . . . , x
n
).
Uredjenu n-torku cije su sve komponente nula oznacavamo sa 0:
0 = (0, 0, . . . , 0).
Elemente prostora R
n
:
(1, 0, . . . , 0, 0), (0, 1, . . . , 0, 0), . . . , (0, 0, . . . , 0, 1),
oznacavamo redom sa e
1
, e
2
, . . . , e
n
.
Kad je n = 2 ili 3, cesto cemo pisati (x, y) odnosno (x, y, z) umesto
(x
1
, x
2
) odnosno (x
1
, x
2
, x
3
), ali cemo i dalje koristiti x da oznacimo uredjeni
par odnosno trojku.
Ako je x = (x
1
, . . . , x
n
) R
n
, y = (y
1
, . . . , y
m
) R
m
tada vektor
(x
1
, . . . , x
n
, y
1
, . . . , y
m
) R
n+m
oznacavamo sa (x, y),.
1
2 1. UVERTIRA
Preslikavanje f : R
n
R
m
, n, m N, cemo oznacavati masnim slovima
i nazivati vektorska funkcija ili vektorsko polje, izuzev u slucaju kad
posebno zelimo da istaknemo da je dimenzija m kodomena R
m
jednaka
jedinici, u tom slucaju preslikavanje nazivamo skalarna funkcija, odnosno
skalarno polje.
Vektorska funkcija f : A R
m
, gde je A podskup od R
n
, odredjuje m
komponentnih funkcija f
1
, . . . , f
m
: A R, sa f(x) = (f
1
(x), . . . , f
m
(x)).
Obrnuto, ako je dato m funkcija g
1
, . . . , g
m
: A R, postoji jedinstvena
vektorska funkcija g : A R
m
cija i-ta komponenta je bas funkcija g
i
.
Grak preslikavanja f : R
n
R
m
je podskup (x, f(x))[ x R
n
skupa R
n+m
. Presek graka preslikavanja f : R
2
R sa ravni odredjenom
jednacinom x
3
= c, gde je c R, je nivo linija. Na sledecoj slici su prikazani
grak preslikavanja R
2
R, datog sa (x, y) sin(x
2
+y
2
), kao i nivo linije
tog preslikavanja.
Identicko preslikavanje R
n
R
n
, cemo oznacavati sa
n
(odnosno id), ili
kad to ne dovodi do zabune sa . Funkciju
i
, tj. i-tu komponentu identickog
preslikavanja, nazivamo i-ta projekcija. Jasno je da je:
i
(x) = x
i
, x
R
n
.
1.2. Euklidski prostori i vektori
Prostori R, R
2
i R
n
, n > 2 se mogu identikovati sa skupom tacaka
prave, ravni, i n-dimenzionog Euklidskog prostora, naprimer, uvodjenjem
Dekatrovih koordinata u tim geometrijskim prostorima. Zbog toga uredjene
n-torke nazivamo i tackama, a sam prostor R
n
Euklidskim prostorom.
Uredjene n-torke realnih brojeva vode dvosturki zivot. Iako o njima
najcesce razmisljamo kao o Dekartovim koordinatama tacaka u n-dimenzionom
Euklidskom prostoru, one mogu reprezentovati i velicine odredjene intenzite-
tom i pravcem (vektore), kao sto su sila i brzina. Zbog toga elemente R
n
1.2. EUKLIDSKI PROSTORI I VEKTORI 3
nazivamo i tackama i vektorima. Jednodimenzioni vektor, element pros-
tora R, nazivamo skalar.
Cesto cemo uredjenu n-torku identikovati i sa odgovarajucom matricom

kolonom reda n 1:
x
x
1
x
2
x
3
.
.
.
x
n
.
Ova identikacija ce nam pomoci da kompaktnije zapisemo neke osnovne
ideje kakulusa.
Operacije sabiranja n-torki i mnozenja n-torke realnim brojem su den-
isane sa:
x +y = (x
1
+y
1
, . . . , x
n
+y
n
), ax = (ax
1
, . . . , ax
n
),
gde je x = (x
1
, . . . , x
n
) R
n
, y = (y
1
, . . . , y
n
) R
n
i a R. Skup
R
n
snabdeven ovim operacijama (R
n
, +, ) je n-dimenzioni vektorski prostor
nad poljem realnih brojeva.
Vazna napomena : Mozenje vektora Euklidskog prostora kao unutrasnju
operaciju, tj. kao preslikavanje R
n
R
n
R
n
nije moguce dobro denisati,
u opstem slucaju, tj. za prostor proizvoljne dimenzije. Samo za Euklidske
prostore cija dimenzija je specijalnog oblika je moguce denisati monozenje
tako da svaki vektor, razlicit od nula vektora, ima inverzni element za
mnozenje. Ipak denisacemo neke spoljasnje priizvode vektora kao sto je
skalarni proizvod vektora iz R
n
odnosno vektorski proizvod vektora iz R
3
.
Skalarni proizvod vektora kao funkciju:
', ` : R
n
R
n
R, (x, y) 'x, y` = x
1
y
1
+x
2
y
2
+ +x
n
y
n
.
Intenzitet vektora, odnosno normu vektora denisemo kao preslikavanje
| | : R
n
[0, ), koje zadovoljava uslove:
|x| = 0 ako i samo ako x = 0;
|x +y| |x| +|y| (nejednakost trougla);
|ax| = [a[ |x|;
Primeri normi vektora su preslikavanja
| |
1
: R
n
R, x |x|
1
= max([x
1
[, [x
2
[, [x
n
[),
| |
2
: R
n
R, x |x|
2
=
(x
1
)
2
+ (x
2
)
2
+ + (x
n
)
2
,
| |
: R
n
R, x |x|
= [x
1
[ +[x
2
[ + +[x
n
[.
4 1. UVERTIRA
Lako je uociti:
Kad je dimenzija prostora jedan sve tri norme su jednake apsolutnoj
vrednosti
U specijalnom slucaju n 1, 2, 3 imaju geometrijsku interpretaciju.
Kao izgledaju podskupovi x[|x|
1
= 1, x[|x|
2
= 1 i x[|x|
= 1
prostora R, R
2
odnosno R
3
? Vazi nejednakost:
max([x
1
[, [x
2
[, . . . , [x
n
[)
(x
1
)
2
+ (x
2
)
2
+ + (x
n
)
2
nmax([x
1
[, [x
2
[, . . . , [x
n
[)
(Kako izgleda geometrijska interpretacija ove nejednakosti u R, R
2
odnosno
R
3
?) Zapravo vazi i vise: Norme ||
1
, ||
2
i ||
su medjusobno ekvivalentne.
Za proizvoljnu normu | | u R
n
i za vektore x, y vazi:
Kosi
1
Bunjakovski
2

Svarcova
3
nejednakost
'x, y`
2
=
i=1
x
i
y
i
i=1
(x
i
)
2
i=1
(y
i
)
2
,
odnosno ekvivalentno
['x, y`[ |x| |y|.
Rastojanje tacaka u R
n
denisemo kao funkciju:
d : R
n
R
n
[0, ), (x, y) d(x, y) = |x y|
2
.
Iz osobina norme neposredno sledi:
d(x, y) = 0 ako i samo ako x = y,
d(x, y) = d(y, x);
d(x, z) d(x, y) +d(y, z).
Koristeci uvedenu deniciju rastojanja denisemo sledece pojmove:
Skup L(x
0
; r) = x R
n
[ d(x, x
0
) < r je otvorena lopta u R
n
, sa
centrom u tacki x
0
R
n
, poluprecnika r > 0.
Skup B(x
0
; r) = x R
n
[ d(x, x
0
) r je zatvorena lopta u R
n
, sa
centrom u tacki x
0
R
n
, poluprecnika r > 0.
Sfera sa centrom u tacki x
0
R
n
, poluprecnika r > 0, je x R
n
[ d(x, x
0
)
= r. Sferu sa centrom u 0 R
n
poluprecnika 1 nazivamo jedinicna sfera
i oznacavamo je sa S
n1
.
1
OgistenLuj Kosi (AugustinLouis Cauchy, 1789-1857), francuski matematicar
2
Viktor Jakovljevic Bunjakovski (Viktor Jakovlevic Bunjakovski, 1804-1889), ruski
matematicar
3
Herman Amandus

Svarc (Hermann Amandus Schwartz, 1843-1921), nemacki
matematicar.
1.3. PODSKUPOVI EUKLIDSKOG PROSTORA 5
Primer 1.1. Otvorena (zatvorena) lopta u R je otvoreni (zatvoreni) in-
terval. Sfera u R je dvoelementni skup. Otvorena (zatvorena) lopta u R
2
je
krug (sa rubom) a sfera u R
2
je kruznica.
1.3. Podskupovi euklidskog prostora
Skup B je ogranicen u R
n
, ako postoji lopta L(0; r), r > 0, takva da
je skup B njen podskup.
Neka je A podskup od R
n
i neka je x tacka u R
n
. Tada je ispunjen samo
jedan od sledeca tri uslova:
(1) postoji otvorena lopta L, takva da je x L A, tada je tacka x naziva
unutrasnja tacka skupa A.
(2) postoji otvorena lopta L u R
n
takva da x L R
n
`A, tada je tacka x
naziva spoljasnja tacka skupa A.
(3) za svaku otvorenu loptu u R
n
koja sadrzi tacku x vazi da sadrzi tacke i
iz skupa A i iz njegovog komplementa, tada je tacka x rubna tacka skupa
A.
Skup tacaka koje zadovoljavaju uslov (1) nazivamo unutrasnjost skupa
A (u oznaci

A
ili int A), a skup A okolinom takvih tacaka. Skup svih
spoljasnjih tacaka skupa A cini spoljasnjost skupa A (u oznaci ext A).
Rubne tacke cine rub skupa A (u oznaci A).
Kazemo da je skup A R
n
otvoren u R
n
ako je ne sadrzi ni jednu
svoju rubnu tacku.
Skup A R
n
je zatvoren u R
n
ako sadrzi sve svoje rubne tacke.
Zatvaranje skupa A je unija skupa A i skupa svih rubnih tacaka tog
skupa. Oznacavamo ga sa

A.
Primetite da su unutrasnjost i spoljasnjost skupa otvoreni skupovi a da
su rub i zatvaranje skupa zatvorni skupovi.
Teorema 1.2. Neka je A R
n
. Skup A R
n
je otvoren u R
n
akko je
svaka tacka iz A unutrasnja tacka tog skupa.
Skup je zatvoren u R
n
akko je komplement tog skupa otvoren u R
n
.
Tacka x
0
je tacka nagomilavanja skupa A R
n
, ako u svakoj njenoj
okolini ima tacaka skupa A razlicitih od x
0
. Primetite, tacka nagomilavanja
skupa A moze, a ne mora, da pripada skupu A.
Zatvaranje podskupa A skupa R
n
, u oznaci

A, je unija skupa A i
skupa njegovih tacaka nagomilavanja.
6 1. UVERTIRA
1.4. Granicne vrednosti i neprekidnost
1.4.1. Granicna vrednost preslikavanja. Granicna vrednost pres-
likavanja R
n
R
m
se denise, slicno kao granicna vrednost preslikavanja
R R, sledecim dvema ekvivalentnim denicijama.
Hajneova denicija granicne vrednosti funkcije: Neka je A pod-
skup od R
n
, a tacka nagomilavanja skupa A i f preslikavanje A R
m
.
Tacka b R
m
je granicna vrednost preslikavanja f u tacki a (u
oznaci b = lim
xa
f(x)), ako za svaku konstantu > 0, postoji konstanta
(, a) > 0, takva da za svako x A, koje zadovoljava uslov 0 < d(x, a) <
vazi |f(x) b| < .
Primer 1.3. Neka je funkcija f : R
2
R data sa
f(x, y) =
(x +y) sin
1
x
sin
1
y
, xy = 0,
0, xy = 0.
Iz nejednakosti
[(x +y) sin(1/x) sin(1/y)[ [x +y[,
i [x + y[ [x[ + [y[
2 |(x, y)|
R
2, koje vaze za svako x, y R, sledi da
granicna vrednost funkcije f u tacki (0, 0) postoji i jednaka je nuli.
Primetite da ni jedna od granicnih vrednosti lim
x0
f(x, y
0
), i lim
y0
f(x
0
, y),
gde su y
0
i x
0
realni brojevi razliciti od 1/(k) za k N, ne postoji. Ovo
tvrdjenje cemo dokazati.
Neka je y
0
R`(1/(k)[ k N 0) . Nizovi 1/(k)
kN
i 2/((4k + 1))
kN
konvergiraju ka nuli kada k . Pri tom odgovarajuci nizovi vrednosti
funkcije f(1/(k), y
0
)
kN
, i f(2/((4k + 1)), y
0
)
kN
imaju razlicite granicne
vrednosti kad k . Prema tome granicna vrednost lim
x0
f(x, y
0
) ne pos-
toji. Analogno se pokazuje da granicna vrednost lim
y0
f(x
0
, y) ne postoji.
Ponekad je vazno znati ponasanje preslikavanja f : R

n
R
m
, kada
neke ili sve koordinate njenog argumenta postaju proizvoljno velike ili kada
sve koordinate vrednosti funkcije postaju proizvoljno velike. Zato uvodimo
sledece oznake:
Oznaka b = lim
x
f(x), znaci da za svaku konstantu > 0 postoji kon-
stanta M = M() > 0 takva da je |f(x) b|
R
m < , za svako x A, takvo
da je |x|
R
n > M.
1.4. GRANI
CNE VREDNOSTI I NEPREKIDNOST 7

Oznaka = lim
xa
f(x), znaci da za svaku konstantu P > 0 postoji
konstanta = (a, P) > 0 takva da je |f(x)|
R
m > P, za svako x A,
takvo da je 0 < d(x, a) < .
Oznaka = lim
x
f(x) znaci da za svaku konstantu P > 0 postoji
konstanta M = M() > 0 takva da je |f(x)|
R
m > P, za svako x A,
takvo da je |x|
R
n > M.
Primer 1.4. Neka je a R
n
. Tada je lim
xa
i
(x) = a
i
, gde je : R
n
R
n
identicko preslikavanje. Granicna vrednost lim
x
i
(x) ne postoji, ali vazi
lim
x
n
i=1
(
i
(x))
2
= .
Preslikavanje konvergira ka tacki ako i samo ako konvergira po koordi-
natama ka koordinatama te tacke, odnosno vazi sledeca teorema.
Teorema 1.5. Neka je f : R
n
R
m
funkcija, a R
n
i b R
m
. Tada
je lim
xa
f(x) = b ako i samo ako vazi b
i
= lim
xa
f
i
(x) za svako i = 1, . . . , n.
Dokaz tvrdjenja teoreme sledi iz nejednakosti
f
i
(x) b
i
d(f(x), b)
n max
k=1,...,n
[f
k
(x) b
k
[, i = 1, . . . , n,
i ostavljamo ga citaocu za vezbu.
Treba uociti razliku izmedju granicnih procesa u R
n
i uzastopnih granicnih
procesa u R. Primer 1.3., na str. 6, ilustruje cinjenicu da se u opstem
slucaju granicna vrednost preslikavanja ne moze odrediti racunajuci iteri-
rane granicne vrednosti po svakoj od koordinata. Odgovor na pitanje kada
vazi jednakost
lim
(x
1
,...,x
n
)(a
1
,...,a
n
)
f(x) = lim
x
n
a
n
lim
x
2
a
2
lim
x
1
a
1
f(x)
.
je slozen, cak i u slucaju R
2
.
1.4.2. Neprekidna preslikavanja. Neka je A podskup od R
n
, neka
je f preslikavanje A R
m
, a tacka a pripada skupu A. Preslikavanje f
je neprekidno u tacki a, ako za svaki realni broj > 0, postoji realni
broj = (, a) > 0, takav da je f(x) L(f(a); ), za x L(a; ) A. Iz
prethodnog sledi, da je preslikavanje f neprekidno u tacki a A, koja je
tacka nagomilavanja skupa A, ako i samo ako je lim
xa
f(x) = f(a).
Funkcija f : A R
m
je neprekidna na skupu A, ako je neprekidna
u svakoj tacki skupa A.
8 1. UVERTIRA
Primer 1.6. Sve transformacije podudarnosti u ravni (translacija, rotacija,
osna simetrija i njihove kompozicije), su neprekidna preslikavanja R
2
R
2
,
zato sto se svaka transformacija podudarnosti u R
2
moze prikazati u obliku
(x, y) (a
1
x +b
1
y +c
1
, a
2
x +b
2
y +c
2
),
gde su a
1
, b
1
, c
1
, a
2
, b
2
, c
2
realni brojevi. (Vidi [24]).
Primer 1.7. Neka je f funkcija R
2
R, koja ima vrednost nula svuda
na R
2
osim na uniji x R
2
[|x(0, 1)|
R
2 < 1 x R
2
[[x+(0, 1)|
R
2 <
1 i skupa x
1
= 0, gde je jednaka jedinici. Po svakoj pravoj koja prolazi
kroz tacku (0, 0) ta funkcija ima granicnu vrednost jednaku jedinici, sta vise
f((0, 0)) = 1, ali funkcija f ipak nije neprekidna.
Teorema 1.8. Neka je A podskup od R
n
, i f preslikavanje A R
m
.
Tada je preslikavanje f neprekidno na skupu A ako i samo ako za svaki
otvoren skup U u R
m
postoji otvoren skup V u R
n
takav da je
V A = f
1
(U) = x A[ f(x) U.
Neka je f neprekidno preslikavanje na skupu A, a U proizvoljan otvoren
skup u R
m
. Koristicemo uobicajenu oznaku
f
1
(S) = a A[ f(a) S,
gde je S R
m
. Neka a f
1
(U) . Kako je f(a) elemenat otvorenog skupa
U, postoji konstanta (a) = > 0, takva da je f(a) L(f(a); ) U.
Posto je funkcija f neprekidna u tacki a, postoji (, a) =
a
> 0 tako da
je f(x) L(f(a); ), za svako x A L(a;
a
).
Neka je:
V =
af
1
(U)
L(a;
a
).
Lako je proveriti da je f
1
(U) = V A.
Dokaz da je f neprekidno preslikavanje na skupu A, ako vazi uslov teo-
reme, ostavljamo citaocu za vezbu.
Ako je M podskup od R
n
, skup A je otvoren u skupu M ako postoji
otvoren skup V u prostoru R
n
takav da je A = M V . Koristeci ovaj novo
uvedeni pojam mozemo preformulisati prethodnu teoremu.
Teorema 1.9. Preslikavanje f : A R
m
, A R
n
, je neprekidno na
skupu A ako i samo ako je inverzna slika svakog otvorenog skupa u R
m
otvoren skup u A.
1.4. GRANI
Citaocu se ostavljamo da vezbe radi dokaze sledece tvrdjenje.

Teorema 1.10. Ako je preslikavanje f : R
n
R
m
neprekidno u tacki
a R
n
tada su preslikavanja
g
i
: R R
m
, g
i
(x) = f(a
1
, . . . , a
i1
, x, a
i+1
, . . . , a
n
), i = 1, . . . , n,
neprekidna u tacki x = a
i
, i = 1, . . . , n.
Obrnuto tvrdjenje ne vazi, sto pokazuje sledeci primer.
Primer 1.11. Neka je f funkcija R
2
R data sa
f(x, y) =
xy
x
2
y
2
, [x[ = [y[,
0, [x[ = [y[.
Funkcija f je prekidna u tacki (0, 0), jer lim
n
(2/n, 1/n) = (0, 0) a lim
n
f(2/n, 1/n) = 2/3 = f(0, 0). Moze se pokazati da je funkcija f neprekidna
po svakoj promenljivoj u tacki 0 (pri ksiranoj vrednosti druge promenljive).
Preciznije za svako ksirano y
0
funkcija g
1
(x) = f(x, y
0
) je neprekidna u
tacki x = 0 i za svako ksirano x
0
funkcija g
2
(y) = f(x
0
, y) je neprekidna u
tacki y = 0.
Iz Teoreme 1.5., na strani 7, i denicije neprekidnosti preslikavanja u
tacki neposredno sledi:
Teorema 1.12. Neka je A podskup od R
n
. Preslikavanje f : A R
m
je neprekidno u tacki x A ako i samo ako je svaka komponentna funkcija
f
i
, i = 1, 2, . . . , n, tog preslikavnja neprekidna u tacki x.
1.4.3. Nizovi u prostoru R
n
. Niz u prostoru R
n
je preslikavanje
(1.1) f : N R
n
, k (f
1
(k), . . . , f
n
(k)).
Uobicajeno je da se f(k) i f
i
(k) redom oznacava sa f
k
i f
i
k
, a niz (1.1) sa
f
k
kN
.
Denicije tacke nagomilavanja, granice niza u prostoru R
n
, Kosijevog
niza u prostoru R
n
, ogranicenog niza u prostoru R
n
su analogne odgo-
varajucim denicijama za nizove u R.
Tacka a R
n
je tacka nagomilavanja niza u prostoru R
n
, a
k
kN
,
ako se u svakoj okolini tacke a nalazi beskonacno mnogo elemenata niza
a
k
kN
.
10 1. UVERTIRA
Niz a
k
kN
u prostoru R
n
, konvergira ka tacki a R
n
, u oznaci
lim
k
a
k
= a, ako za svaki realni broj > 0 postoji prirodan broj k
0
(),
takav da je za svaki prirodan broj k veci od k
0
():
|a
k
a|
R
n < .
Teorema 1.13. Tacka a = (a
1
, . . . , a
n
) R
n
je granica niza f
k
kN
= (f
1
k
, . . . , f
n
k
)
kN
, ako i samo ako je tacka a
i
R granica niza f
i
k
kN
u R za sve i = 1, 2, . . . , n.
Koristicemo sledecu nejednakost (vidi Zadatak 1.31., str. 17):
(1.2) max
i=1,...,n
[x
i
[ |x|
R
n ([x
1
[ + +[x
n
[)
n|x|
R
n, x R
n
.
Na osnovu leve strane nejednakosti (1.2) vazi [f
i
k
a
i
[ < , i = 1, . . . , n,
k > k
0
, ako je d(f
k
, a) < za svako k > k
0
. Dakle niz f
i
k
kN
konvergira
ka a
i
u R. Obrnuto, neka za k > k
0
i neka za svako i = 1, . . . , n, vazi
[f
i
k
a
i
[ < /n. Na osnovu desne strane nejednakosti (1.2) sledi:
[f
1
k
a
1
[
2
+ +[f
n
k
a
n
[
2
[f
1
k
a
1
[ + +[f
n
k
a
n
[ < n/n = .
Iz ovog sledi nejednakost |f
k
a|
R
n < , dakle niz f
k
kN
konvergira ka
tacki a u R
n
.
Primedba 1.14. Tvrdjenje prethodne teoreme pokazuje da se problem
odredjivanja granicne vrednosti niza u R
n
svodi na problem odredjivanja
granicnih vrednosti nizova u R.
Teorema 1.15. Ako je a R
n
tacka nagomilavanja niza f
k
kN
u
R
n
, tada je a
i
tacka nagomilavanja nizova f
i
k
kN
, i = 1, 2, . . . , n u R.
Dokaz teoreme je analogan dokazu Teoreme 1.13, str. 10.
Obrnuto tvrdjenje ne vazi, sto pokazuje sledeci primer.
Primer 1.16. Broj 0 je tacka nagomilavanja niza 0, 1, 0, 2, 0, 3, . . . ,
i niza 1, 0, 2, 0, 3, 0 . . . , ali (0, 0) nije tacka nagomilavanja niza (0, 1),
(1, 0), (0, 2), (2, 0), (0, 3), (3, 0), . . . .
Niz f
k
kN
je Kosijev niz ako za svaki realni broj > 0 postoji
prirodni broj k
0
= k
0
() takav da je: d(f
k
1
, f
k
2
) < , za sve k
1
, k
2
> k
0
.
Teorema 1.17. Niz je Kosijev u R
n
ako i samo ako je Kosijev svaki od
nizova koordinata u R.
1.4. GRANI

Dokaz se izvodi koriscenjem nejednakosti (1.2).
Iz tvrdjenja prethodne teoreme i cinjenice da je R kompletan prostor,
sledi da je R
n
kompletan prostor, tj. da niz konvergira u R
n
ako i samo
ako je Kosijev.
Kosijeva denicija granicne vrednosti funkcije: Neka je A pod-
skup od R
n
, a tacka nagomilavanja skupa A i f preslikavanje A R
m
.
Tacka b R
m
je granicna vrednost preslikavanja f u tacki a (u oz-
naci b = lim
xa
f(x)) ako za proizvoljan niz x
n
nN
skupa A ` a koji
konvergira ka tacki a, odgovarajuci niz vrednosti preslikavanja f(x
n
)
nN
konvergira ka b.
Dokaz ekvivalentnosti ove denicije neprekidnosti i Kosijeve denicije
ostavljamo citaocu za vezbu.
Primer 1.18. Neka je:
f : R
2
R, f(x, y) =
xy
x
2
+y
2
, x
2
+y
2
= 0
0, x
2
+y
2
= 0.
Nizovi (1/n, 1/n)
nN
i (1/n, 1/n
2
)
nN
konvergiraju ka tacki (0, 0), jer
njihovi komponentni nizovi konvergiraju ka nuli. Pri tome odgovarajuci ni-
zovi slika f(1/n, 1/n)
nN
i f(1/n, 1/n
2
)
nN
konvergiraju ka tackama
1/2 i 0, respektivno. Iz prethodnog sledi da granicna vrednost preslikavanja
f u tacki (0, 0) ne postoji.
Teorema 1.19. Neka je A kompaktan skup u R
n
. Ako je preslikavanje
f : A R
m
neprekidno na A, tada je
(1) skup f(A) kompaktan u R
m
;
(2) U specijalnom slucaju m = 1, funkcija f : A R dostize svoj
minimum i svoj maksimum na skupu A.
(1) Neka je O proizvoljan otvoreni pokrivac skupa f(A). Na osnovu
Teoreme 1.8., na strani 8, za svaki otvoreni skup U O postoji otvoren
skup V
U
takav da je f
1
(U) = V
U
A. Skup svih V
U
-ova je otvoren pokrivac
skupa A. Posto je A kompakan skup prekriven je sa konacno mnogo V
U
-
ova, oznacimo ih sa V
U
1
, . . . , V
U
k
. Ovo implicira da skupovi U
1
, . . . , U
k
iz
prekrivaca O prekrivaju f(A). Dakle, skup f(A) je kompaktan.
(2) I bez pozivanja na tacku (1) (iz koje (2) direktno sledi), dokazacemo
(2) koristeci cinjenicu da neprekidne funkcije R
n
R preslikavaju kompak-
tan skup na ogranicen (vidi Zadatak 1.36.). Dokazacemo da postoji tacka
12 1. UVERTIRA
x
0
A u kojoj funkcija f dostize svoj supremum M na skupu A. Pret-
postavimo suprotno: da funkcija f ne dostize supremum M na A. Ovo
znaci da je h(x) = M f(x), x A, strogo pozitivna funkcija pa je i
H(x) = 1/(M f(x)), x A, neprekidna funkcija. Po deniciji supre-
muma, postoji niz tacaka x
n
nN
iz A takav da M f(x
n
)
nN
0, kad
n . To znaci da funkcija H nije ogranicena na kompaktnom skupu A a
sto je u suprotnosti sa navedenim tvrdjenjem.
Kompozicija dva neprekidna preslikavanja je neprekidno preslikavanje.
Preciznije, vazi sledeca teorema.
Teorema 1.20. Neka je f preslikavanje A R
m
, A R
n
, g preslika-
vanje B R
p
, B f(A), a A i b = f(a) B. Ako je preslikavanje f
neprekidno u tacki a i preslikavanje g neprekidno u tacki b tada je njihova
kompozicija g f neprekidno preslikavnje u tacki a.
1.5. Kompletnost
1.6. Kompaktnost
Teorema 1.21. Neka je A kompaktan skup u R
n
. Ako je preslikavanje
f : A R
m
neprekidno na A, tada je
(1) skup f(A) kompaktan u R
m
;
(2) U specijalnom slucaju m = 1, funkcija f : A R dostize svoj
minimum i svoj maksimum na skupu A.
1.7. Povezanost
1.8. Uniformna neprekidnost
Neka A R
n
i neka je f : R
n
R
m
. Reci cemo da je preslikavanje
f uniformno neprekidno na skupu A ako za svako > 0, postoji =
() > 0 tako da je za sve x, y A koji zadovoljavaju uslov |x y|
R
n < ,
|f(x) f(y)|
R
m < .
Primer 1.22. Ispitajmo obicnu i uniformnu neprekidnost funkcije
f(x, y) = sin
1
x
2
+y
2
na skupu G = (x, y)[ 0 < x
2
+y
2
r
2
. Grak ove funkcije nastaje rotaci-
jom graka funkcije z(x) = sin(1/x) oko yose. Vidi sliku desno.
1.8. UNIFORMNA NEPREKIDNOST 13
Ako je (x
0
, y
0
) G, tada postoji lopta L((x
0
, y
0
); ), takva da za svako
(x, y) L((x
0
, y
0
); ) vazi x
2
+y
2
> > 0 i da je:
sin
1
x
2
+y
2
sin
1
x
2
0
+y
2
0
2 cos
1
x
2
+y
2
+
1
x
2
0
+y
2
0
2
sin
1
x
2
+y
2

1
x
2
0
+y
2
0
2
sin
(x
2
0
x
2
) + (y
2
0
y
2
)
2(x
2
+y
2
)(x
2
0
+y
2
0
)
[(x
2
0
x
2
) + (y
2
0
y
2
)[
2(x
2
+y
2
)(x
2
0
+y
2
0
)
Prema tome
lim
(x,y)(x
0
,y
0
)
sin
1
x
2
+y
2
sin
1
x
2
0
+y
2
0
= 0,
iz cega sledi da je funkcija f neprekidna na uocenoj oblasti.
Za nizove
(x
n
, y
n
) = (0,
2
(4n + 1)
), (x
n
, y
n
) = (
1
2n
, 0),
vazi
|f(x
n
, y
n
) f(x
n
, y
n
)| =
sin
1
(x
n
)
2
+ (y
n
)
2
sin
1
(x
n
)
2
+ (y
n
)
2
sin
(4n + 1)
2
sin 2n
= [1 0[ = 1,
dok je lim
n
|(x
n
, y
n
) (x
n
, y
n
)| = 0, jer
|(x
n
, y
n
) (x
n
, y
n
)| =
1
2n
+
2
(4n + 1)
<
1
2n
+
1
2n
=
1
n
.
Sledi da funkcija f nije uniformno neprekidna na uocenoj oblasti.
Uniformna neprekidnost funkcije na skupu implicira njenu neprekidnost
na tom skupu. Obrnuto vazi samo u specijalnom slucaju. O ovom govori
sledeca teorema.
Teorema 1.23 (Hajneova teorema).
4
Funkcija neprekidna na kompa-
ktnom skupu je uniformno neprekidna na tom skupu.
Neka je A kompaktan skup u R
n
a f neprekidna funkcija na skupu A.
Neka je > 0, a neka tacka skupa A, a L(a; r) (r zavisi od a i od ) lopta sa
centrom u a takva da ako x L(a; r)
A, tada je |f(x) f(a)|

R
m < /2.
Familija L = L(a; r/2)[ a A pokriva skup A. Posto je A kompaktan,
4
Hajnrih Hajne (Heinrich Eduard Heine, 1821-1881), nemacki matematicar
14 1. UVERTIRA
postoji konacna podfamilija L(a
1
; r
1
/2), . . . , L(a
n
; r
n
/2) familije L koja
takodje pokriva A. Za svaku loptu L(a
k
; r
k
) vazi da ako x L(a
k
; r
k
)
A
tada je |f(x) f(a
k
)|
R
n < /2. Neka je = min r
1
/2, . . . , r
n
/2. Pos-
matracemo dve tacke x, y iz skupa A sa osobinom da je |x y|
R
n < i
dokazati da je |f(x) f(y)| < . Zaista, postoji lopta L(a
k
; r
k
/2) koja
sadrzi tacku x, te je |f(x) f(a
k
)| < /2 i
|y a
k
| |(y x)| +|(x a
k
)| +r
k
/2 r
k
/2 +r
k
/2 = r
k
.
Dakle y L(a
k
; r
k
)
A. Ovo ima za posledicu [f(y) f(a

k
)[ < /2. Iz
prethodnog sledi |f(x) f(y)| |f(x) f(a
k
)| + |f(a
k
) f(y)| < ,
sto dokazuje teoremu.
1.9. Dodatak A Linearna preslikavanja
U sledecoj glavi cemo denisati izvod preslikavanja R
n
R
m
u tacki
kao linearno preslikavanje R
n
R
m
, koje zadovoljava neke posebne uslove.
Zbog toga cemo se u ovom paragrafu podsetiti na neka svostva linearnih
preslikavanja R
n
R
m
, koja su citaocu poznata iz kursa Algebre i dokazati
da je svako linearno preslikavanje neprekidno.
Preslikavanje T : R
n
R
m
je linearno ako vazi
T(ax +by) = aT(x) +bT(y),
za sve a, b R i x, y R
n
. Ako je T : R
n
R
m
linearno preslikavanje,
cesto se vektor T(x) R
m
, x R
n
, oznacava sa T x.
Primer 1.24. Rotacija u ravni za ugao je linearna transformacija
R
2
R
2
, data sa (x, y) (xcos y sin , xsin +y cos ).
Primer 1.25. Osna simetrija u ravni, u odnosu na pravu koja zaklapa
ugao sa x-osom, je linearna transformacija R
2
R
2
, data sa (x, y)
(xcos +y sin , xsin y cos ).
Primer 1.26. Translacija u ravni je neprekidno preslikavnje R
2
R
2
koje nije linearno.
Svakom linearnom preslikavanju T : R
n
R
m
se (u odnosu na stan-
dardne baze prostora R
n
i R
m
) pridruzuje matrica, u oznaci [T], reda mn,
na sledeci nacin:
Vektorima x, y iz prostora R
n
i R
m
, respektivno, se pridruzuju matrice
formata n1, odnosno m1, (matrice kolona) u oznaci [x], [y], respektivno,
ciji su elementi komponente vektora u odgovarajucoj bazi.
1.9. DODATAK A LINEARNA PRESLIKAVANJA 15
Ako je T linearno preslikavanja sa svojstvom
T(e
i
) = a
1i
e
1
+a
2i
e
2
+ +a
mi
e
m
, i = 1, . . . , n,
gde su sa e
1
, . . . , e
n
oznaceni elementi standardne baze u R
n
, a sa e
1
, e
2
, . . . , e
m
elementi standardne baze u R
m
. Tada se linearnom preslikavanju T pridruzuje
sledeca matrica, reda mn:
a
11
a
12
. . . a
1n
a
21
a
22
. . . a
2n
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
m1
a
m2
. . . a
mn
.
Primetite da su komponente j-te, kolone matrice [T] komponente matrice
[Te
j
], tj. matrice pridruzene, po prethodnom pravilu, vektoru Te
j
, koji je
jednak sa a
1j
e
1
+a
2j
e
2
+ +a
mj
e
m
. Ovako denisano preslikavanje koje
preslikava skup svih linearnih transformacija R
n
R
m
u skup svih matrica
reda m n je bijekcija. Ako je y = Tx, tada je
T

x
, sto je
posledica sledeceg racuna
T(x)
T(x
1
e
1
+ +x
n
e
n
)
x
1
T(e
1
) + +x
n
T(e
n
)
= x
1
T(e
1
)
+ +x
n
T(e
n
)
= x
1
a
11
a
21
.
.
.
a
m1
+ +x
n
a
1n
a
2n
.
.
.
a
mn
n
i=1
x
i
a
1i
n
i=1
x
i
a
2i
.
.
.
n
i=1
x
i
a
mi
T

x
,
tj. matrice pridruzene slici pri preslikavanju T se dobijaju mnozenjem odgo-
varajucih matrica.
Za svake dve linearne transformacije L i T : R
n
R
m
vazi:
[L+T] = [L] + [T],
gde je sa L+T obelezena linearna transformacija R
n
R
m
, data sa
(L+T)(x) = L(x) +T(x), x R
n
.
Ako su preslikavanja T : R
n
R
m
i S : R
m
R
p
linearna, njihova kom-
pozicija ST je linearno preslikavanje a matrica pridruzena toj kompoziciji
je jednaka proizvodu matrica [S][T], tj.
[S T] = [S][T].
16 1. UVERTIRA
U daljem tekstu cemo, u slucajevima kad to ne dovodi do konfuzije, iz
oznake matrice pridruzene vektoru ili linearnom preslikavanju izostavljati
uglaste zagrade.
Preslikavanje f : R
n
R
m
R
k
je bilinearno ako za svako x, x
1
,
x
2
R
n
, y, y
1
, y
2
R
m
i c R vazi
f(x
1
+x
2
, y) = f(x
1
, y) +f(x
2
, y), f(x, y
1
+y
2
) = f(x, y
1
) +f(x, y
2
),
cf(x, y) = f(cx, y) = f(x, cy)
Obratite paznju, bilinearno preslikavanje je linearno po svakom argumentu
posebno ali ne mora biti linearno po uredjenoj dvojci argumenata. Mnozenje
realnih brojeva je primer bilinearnog preslikavanja R
2
R koje nije lin-
earno.
Preslikavanje f : R
n
1
R
n
k
R
p
je k-linearno (multilinearno)
ako je za svaki izbor vektora x
j
R
n
j
, j = i, preslikavanje g : R
n
i
R
p
,
denisano sa
g(x) = f(x
1
, . . . , x
i1
, x, x
i+1
, . . . , x
k
),
linearno.
Sledece dve teoreme su citaocu poznate iz kursa Algebre i zato ih navodimo
bez dokaza.
Teorema 1.27. Preslikavanje A : R
n
1
R
n
2
R
n
s
R
n
je
slinearno ako i samo ako je oblika
A(x
1
, . . . , x
s
) =
i
1
=1,...,n
1
i
2
=1,...,n
2
...
i
s
=1,...,n
s
i
1
...i
s
x
i
1
1
x
i
2
2
. . . x
i
s
s
gde
i
1
...i
s
R, i
1
= 1, . . . , n
1
, . . . , i
s
= 1, . . . , n
s
.
Teorema 1.28. Preslikavanje A : R
n
R
m
dato sa
(x
1
, . . . , x
n
) (A
1
(x
1
, . . . , x
n
), A
2
(x
1
, . . . , x
n
), . . . , A
m
(x
1
, . . . , x
n
))
je linearno ako i samo ako su preslikavanja A
i
: R
n
R, i = 1, . . . , m,
linearna.
Teorema 1.29. Ako je preslikavanje L : R
m
R
n
linearno, tada:
(a) postoji konstanta c R takva da je |L(x)|
R
m c|x|
R
n za svako
x R
m
;
(b) preslikavanje L je neprekidno.
1.10. DODATAK B ZADACI 17
Neka je m = 1. Za linearnu funkciju L : R
n
R vazi:
[[ Lx [[
R
m c [[ x [[
R
n, x R
n
gde je c > 0 odgovarajuca konstanta. Ovo sledi iz reprezentacije L(x) =
n
i=1
a
i
x
i
, x R i nejednakosti
[[
R
n
n
i=1
a
i
x
i
[[
R
n max
i{1,...,n}
[a
i
[
n
i=1
[x
i
[
n max
i{1,...,n}
[a
i
[ [[ x [[
R
n .
Na osnovu Teoreme 1.28. sledi tvrdjenje (a) za proizvoljno m N.
Tvrdjenje (b) ocigledno sledi iz (a) jer je
lim
x
n
x
0
[[ Lx
n
Lx
0
[[
R
n= lim
x
n
x
0
[[ L(x
n
x
0
) [[
R
n c lim
x
n
x
0
|x
n
x
0
|
R
n = 0.
Ovim je dokaz zavrsen.
1.10. Dodatak B Zadaci
Zadatak
1.30. Iz nejednakosti KosiBunjakovski
Svarca sledi: ako su

x i y nenula vektori prostora R
n
, tada postoji broj [0, ], odredjen
jednakoscu
cos =
'x, y`
|x| |y|
.
(Ovo sledi iz nejednakosti ' x, y `/(|x||y|) 1 i osobine kosinusne funkcije).
Ovaj broj nazivamo ugao izmedju vektora x i y u prostoru R
n
.
(a) Neka su (, ) i (r, ) polarne koordinate vektora x i y u R
2
redom
(tj. x
1
= cos , x
2
= sin , y
1
= r cos , y
2
= r sin). Pokazati da je
ugao izmedju vektora x i y jednak onom od brojeva +2k i +2k,
k Z, koji pripada intervalu [0, ].
(b) Ako je ugao izmedju vektora x i y jednak 0 ili , pokazati da su
vektori x i y linearno zavisni, tj. da postoje skalari a, b R takvi da je
ax +by = 0.
(c) Ako je ugao izmedju vektora x i y jednak /2, tj. 'x, y` = 0, vektore
x i y nazivamo ortogonalnim. Pokazati da za ortogonalne vektore x i y
vazi
|x +y|
2
= |x|
2
+|y|
2
.
Zadatak
1.31. Dokazati sledecu nejednakost

(1.3) max
i=1,...,n
[x
i
[ |x|
R
n ([x
1
[ + +[x
n
[)
n|x|
R
n,
gde je x = (x
1
, . . . , x
n
) R
n
.
18 1. UVERTIRA
Zadatak 1.32. Neka je fR
n
R neprekidna funkcija i neka je a R.
Pokazat da je x R
n
, f(x) > a otvoren skup u R
n
.
Zadatak 1.33. Za svaku od sledecih funkcija
f(x, y) =
x
2
y
2
x
2
+y
2
, (x, y) = (0, 0)
0, (x, y) = (0, 0)
; f(x, y) =
x
2
y
2
x
2
y
2
+(xy)
2
, (x, y) = (0, 0)
0, (x, y) = (0, 0)
;
f(x, y) =
x
2
y
x
4
+y
2
, x
2
+y
2
= 0
0 x
2
+y
2
= 0
; f(x, y) =
(x
2
+y
2
)
x
2
y
2
, (x, y) = (0, 0)
0, (x, y) = (0, 0)
;
f(x, y) =
(sin x sin y)/(tg x tg y), tg x = tg y

cos
3
x, tg x = tg y
;
f(x, y) =
(xln(x
2
+y
2
))/(x
2
+y
2
), x
2
+y
2
= 0,
0, x
2
+y
2
= 0.
proveriti da li postoji granicna vrednost lim
(x,y)(0,0)
f(x, y), i ako postoji
izracunajte je.
Zadatak 1.34. Pokazati da funkcija f : R
2
R data sa
f(x, y) =
1
x
sin(xy), x = 0, y R,
y, x = 0, y R,
zadovoljava uslove Teoreme ??.
Zadatak
1.35. Pokazati da su sledece funkcije neprekidne:

(a) konstantna funkcija;
(b) rastojanje do ksirane tacke a (tj. f(x) = d(x, a); x R
n
);
(c) identicko preslikavanje R
n
R
n
;
(d) linearno preslikavanje;
(e) i-ta projekcija.
Zadatak 1.36. Pokazati da neprekidna funkcija R
n
R preslikava kom-
paktan skup u ogranicen.
Zadatak 1.37. Neka je preslikavanje f : R
n
R
m
denisano i neprekidno
na skupu S u R
n
i neka je A = x S[ f(x) = 0. Pokazati da je A zatvoren
skup u S.
Zadatak 1.38. Neka je funkcija f : R
n
R neprekidna na otvorenom
skupu S u R
n
, x
0
S, i neka je f(x
0
) = p > 0. Pokazati da postoji
konstanta r > 0 takva da za svako x L(x
0
; r) vazi f(x) > p/2.
1.10. DODATAK B ZADACI 19
Zadatak 1.39. Neka je A = (x, y) R
2
[ 0 < x, 0 < y < x
2
i neka je:
f : R
2
R, f(x, y) =
1, (x, y) A,
0, (x, y) R
2
` A,
neka je h vektor u R
2
i neka je g
h
funkcija R R data sa g
h
(t) = f(th).
Pokazati da je funkcija g
h
neprekidna u tacki t = 0 a da funkcija f nije
neprekidna u (0, 0).
Zadatak 1.40. Pokazati da je svaka linearna funkcija L : R
m
R oblika
L(x) = ', x`, gde je ksirani vektor jednoznacno odredjen funkcijom L.
Zadatak 1.41. Za svako linearno preslikavanje T : R
n
R
m
mozemo
denisati realan nenegativan broj, koji nazivamo norma linearnog pres-
likavanja T, u oznaci [[ T [[, kao innum brojeva c koji zadovoljavaju
relaciju |T(x)|
R
n c|x|
R
m, za svako x R
n
.
Ako je T : R
n
R
m
linearno preslikavanje, pokazati da je
(1.4) [[ T [[= sup
x1
|Tx|
R
n = sup
x=1
|Tx|
R
n.
Zadatak 1.42. Neka su T i G linearna preslikavanja R
n
R
m
a c kon-
stanta iz R. Pokazati:
(a) [[ T [[= 0 ako i samo ako je T(x) = 0 za svako x R
n
;
(b) [[ cT [[= c [[ T [[;
(c) [[ T +G [[[[ T [[ + [[ G [[,
gde je T + G linearno preslikavanje R
n
R
m
, dato sa: (T + G)(x) =
T(x) +G(x), x R
n
.
Zadatak
1.43. Prostor (R
n
)
svih linearnih funkcija R

n
R se naziva
dualni prostor vektorskog prostora R
n
. Ako x R
n
denisimo
x

(R
n
)
sa
x
(y) = 'x, y`. Neka je T : R
n
(R
n
)
tako da je T(x) =
x
.
Pokazati da je preslikavanje T bijektivno i zakljuciti da je svaki elemenat
prostora (R
n
)
oblika
x
, za jedinstveno odredjen vektor x R
n
. Dakle,
postoji identikacija T prostora R
n
i (R
n
)
.
GLAVA 2
Diferencijalni racun na R
n
Osnovna ideja diferencijalnog racuna je da se umesto prirastaja pres-
likavanja f, koji odgovara prirastaju argumenta, koristi njegova aproksi-
macija: linearno preslikavanje koje je funkcija prirastaja argumenta. Ovu
linearnu aproksimaciju prirastaja funkcije f u tacki x
0
nazivamo izvodom
preslikavanja f u tacki x
0
. U analizi funkcija koje preslikavaju R u R ova
ideja uglavnom nije tako eksplicitno formulisana. Zbog bijekcije koja pos-
toji izmedju skupa svih realnih linearnih funkcija denisanih nad R i samog
skupa R se izvod u tacki funkcije f : R R, najcesce denise kao broj a ne
kao linearno preslikavanje.
Podsetimo se, funkcija f : R R je diferencijabilna u tacki x
0
ako
postoji granicna vrednost lim
h0
(f(x
0
+h) f(x
0
))/h koju nazivamo izvod
funkcije f u tacki x
0
i obelezavamo je sa f
(x
0
). Drugim recima, funkcija
f : R R je diferencijabilna u tacki x
0
ako postoji konstanta f
(x
0
) R,
takva da je
f(x
0
+h) f(x
0
) = f
(x
0
)h +(h), h R,
gde je preslikavanje R R takvo da je lim
h0
(h)/h = 0. Iz prethodnog
je jasno da je f : R R diferencijabilno perslikavanje u tacki x
0
, ako
i samo ako se prirastaj
x
0
f(h) = f(x
0
+ h) f(x
0
) funkcije f u tacki
x
0
, koji odgovara prirastaju argumenta h, moze aproksimirati linearnim
preslikavanjem R h f
(x
0
)h R, gde je f
(x
0
) konstanta u R nezavisna
od h.
U ovoj glavi cemo pokazati kako se ideja linearizacije prirastaja preslika-
vanja koristi u analizi preslikavanja iz jednog euklidskog prostora u drugi.
2.1. Izvod preslikavanja
2.1.1. Izvod u pravcu i parcijalni izvod. Neka je a elemenat otvo-
renog skupa u prostoru R
n
, R
n
0 i neka je f preslikavanje R
m
.
Izvod u pravcu funkcije f u tacki a, je granicna vrednost (ukoliko
21
22 2. DIFERENCIJALNI RA
CUN NA R
n
postoji)
lim
t0
f(a +t) f(a)
t
,
koju oznacavamo sa
f(a). Na onovu Teoreme 1.5., str. 7, sledi da je
f(a) = (
f
1
(a), . . . ,
f
m
(a)).
Ako za svako a postoji
f(a), tada preslikavanje a
f(a)
nazivamo izvodom u pravcu funkcije f.
Primedba 2.1. Ako funkcija f : R
n
R
m
ima izvod u tacki a u pravcu
vektora tada je
f(a +t) f(a) = t
f(a) +(t), t R
gde je funkcija R R
m
takva da je lim
t0
(t)/t = 0, te se prirastaj
funkcije f u tacki a, a koji odgovara prirastaju argumenta t, moze aproksimi-
rati vektorom t
f(a). Primetite da se pri izracunavanju izvoda funkcije f

u tacki a u pravcu posmatra ponasanje, ne funkcije f u nekoj okolini tacke
a, vec njene restrikcije na pravac koji prolazi kroz tacku a a paralelan je sa
vektorom .
Primer 2.2. Neka je
f : R
2
R, f(x, y) =
xy
2
x
2
+y
4
, x = 0
0, x = 0.
Na sledecoj slici su prikazani grak i nivo linije restrikcije preslikavanja f
na domen (0, 1) (1, 1).
Ova funkcija ima izvode po svim pravcima u tacki (0,0). Ako je (a, b)
proizvoljan vektor u R
2
, tada je
f(a, b) f(0, 0)
=
ab
2
a
2
+
2
b
4
,
2.1. IZVOD PRESLIKAVANJA 23
pa je
(a,b)
f(0, 0) =
b
2
a
, a = 0,
0, a = 0.
Primetite da ova funkcija iako ima izvode po svim pravcima u tacki (0, 0)
ipak nije neprekidna u toj tacki jer je lim
n
f(1/n
2
, 1/n) = 1/2 = f(0, 0).
Izvod funkcije f : R
n
R
m
po vektorima e
i
, i = 1, 2, . . . , n, standardne
baze prostora R
n
, u tacki x R
m
se naziva i-ti parcijalni izvod funkcije
f u tacki x i oznacava se sa
i
f(x) ili sa
f
x
i
(x).
Dakle,
i
f(x) = lim
t0
f(x +te
i
) f(x)
t
.
Na onovu Teoreme 1.5., str. 7, sledi da je
i
f(x) = (
i
f
1
(x), . . . ,
i
f
m
(x))
za x R
n
, i = 1, 2, . . . , n.
Ako funkcija f ima i-ti parcijalni izvod u svakoj tacki skupa A R
n
,
preslikavanje A
i
f(x) R
m
nazivamo i-ti parcijalni izvod
funkcije f (prvog reda).
Primedba 2.3. Neka je f funkcija R
2
R. Tada je parcijalni izvod
1
f(x
0
, y
0
), izvod funkcije
g : R R, g(t) = f(t, y
0
)
u tacki t = x
0
, tj.
1
f(x
0
, y
0
) = g
(x
0
). Iz ovog sledi da vrednost parcijalnog
izvoda po drugoj promenljivoj funkcije f, u oznaci
1
f(x
0
, y
0
), predstavlja
nagib tangente u tacki (x
0
, y
0
, f(x
0
, y
0
)), na krivu dobijenu presekom graka
funkcije f i ravni y = y
0
, u tacki (x
0
, y
0
).
Opstije, ako je f : R
n
R, tada je parcijalni izvod
i
f(a), izvod funkcije
g : R R, t f(a
1
, . . . , a
i1
, t, a
i+1
, . . . , a
n
).
u tacki a
i
, i predstavlja nagib tangente u tacki (a, f(a)) na krivu nastalu
presekom graka funkcije f sa hiperravnima x
j
= a
j
, gde je j = 1, . . . , i
1, i + 1, . . . , n.
Primer 2.4. Neka je preslikavanje f : R
3
R, dato sa (x, y, z)
x
y
sinz +z cos x, njegov parcijalni izvod u tacki (x
0
, y
0
, z
0
) odredjujemo kao
izvod preslikavanja R R datog sa x f(x, y
0
, z
0
) i zakljucujemo da je
1
f(x
0
, y
0
, z
0
) = y
0
x
0
y
0
1
sin z
0
z
0
sinx
0
.
CUN NA R
n
Parcijalni izvodi imaju vaznu ulogu u analizi funkcija R
n
R. Oni omo-
gucavaju (ovo ce kasnije biti preciznije formulisano, vidi naprimer Tejlorovu
teoremu, na str. 42 ) da se oceni promena vrednosti preslikavanja R
n
R za
malu promenu argumenta, a imaju i znacajnu ulogu u odredjivanju tacaka
maksimuma i minimuma ovih funkcija.
Neka je A podskup skupa R
n
, a f funkcija A R. Kazemo da funkcija
f ima lokalni maksimum (strogi lokalni maksimum) u tacki x
0
A
ako postoji konstanta > 0 takva da vazi f(x) f(x
0
) (f(x) < f(x
0
)) za
svaku tacku x L(x
0
; ) A. Analogno se denise i lokalni minimum
(strogi lokalni minimum).
Na ovom mestu cemo dati samo potreban uslov za egzistenciju ekstrema
funkcije R
n
R. Nesto kasnije cemo razmatrati i dovoljne uslove.
Teorema 2.5. Neka je A podskup skupa R
n
i neka funkcija f : A R
ima lokalni maksimum (ili lokalni minimum) u unutrasnjoj tacki a skupa A.
Ako za neko i 1, 2, . . . , n postoji
i
f(a), tada je
i
f(a) = 0.
Neka je g
i
funkcija R R data sa x f(a
1
, . . . , a
i1
, x, a
i+1
, . . . , a
n
), i
neka postoji
i
f(a). Tada funkcija g
i
ima maksimum (ili minimum) u tacki
a
i
i ima izvod u tacki a
i
. Prema tome 0 = g
i
(a
i
) =
i
f(a).
Tacka a se naziva kriticna (stacionarna) tacka funkcije f : R
n
R
ako su svi parcijalni izvodi prvog reda funkcije f u tacki a jednaki nuli.
2.1.2. Parcijalni izvodi viseg reda. Preslikavanje
2
ij
f : R
n
R
m
, x
j
(
i
f)(x), i, j 1, . . . , n,
nazivamo parcijalni izvod drugog reda preslikavanja f : R
n
R
m
.
Umesto oznake
2
ij
f cesto se koristi i oznaka

2
f
x
i
x
j
. Parcijalni izvodi visih
redova se denisu i obelezavaju na analogan nacin.
Neka je X otvoren skup u prostoru R
n
i k N. Sa C
k
(X), oznacavamo
skup svih funkcija X R koje imaju sve parcijalne izvode, u svakoj tacki
skupa X, do reda manjeg ili jednakog sa k, a ti izvodi su neprekidne funkcije
na X. Sa C
0
(X) odnosno C(X) oznacavamo prostor neprekidnih funkcija na
X. Elementi skupa C
k
(X) se nazivaju funkcije klase C
k
(X). Ako funkcija
f pripada prostoru C
k
(X), za sve k N, kazemo da je f glatka funkcija na
skupu X, ili da je funkcija klase C
(X), i to oznacavamo sa f C
(X).
Lako je pokazati da je skup C
k
(X), gde je k N ili k = , zajedno
sa operacijama sabiranja funkcija i mnozenja funkcije skalarom, vektorski
prostor.
Primedba 2.6. Vrlo cesto cemo u tekstu koristiti termin f je klase C
k
,
k 1 ili k 0, sto ce znaciti da k N . Ovo cemo koristiti kod
diferencijalnih formi, mnogostrukosti...
Primedba 2.7. Neka je X otvoren skup u R
n
i f : X R
m
funkcija
data sa f(x) = (f
1
(x), ..., f
m
(x)). Kazemo da je f klase C
k
, k 0 ako je
svaka od komponentnih funkcija je klase C
k
, k 0.
Primedba 2.8. Ako je X R
n
proizvoljan skup tada je preslikavanje
f = (f
1
, ..., f
m
) : X R
m
klase C
k
, k 0, ako za svako x X postoji
otvoren skup U
x
takav da su f
i
C
k
(U
x
), k 0, i = 1, ..., m.
Teorema 2.9 (Kleroova teorema).
1
Neka je A otvoren skup u prostoru
R
n
i neka je f funkcija A R. Ako su dva parcijalna izvoda drugog reda
2
ij
f i
2
ji
f, i, j 1, 2, . . . , n, neprekidne funkcije na skupu A, tada je
2
ij
f(a) =
2
ji
f(a), za sve a A.
Dokaz ove teoreme cemo dati kasnije, vidi Posledicu 3.25., na str. 99.
Koristeci tvrdjenje prethodne teoreme indukcijom neposredno dobijamo
sledece tvrdjenje.
Posledica 2.10. Ako je funkcija f : R
n
R klase C
k
(R
n
), gde je
k N ili k = , tada njeni parcijalni izvodi, do reda k (parcijalni izvodi
proizvoljnog red u slucaju k = ), ne zavise od redosleda diferenciranja.
2.1.3. Denicija izvoda u tacki. Neka je A podskup skupa R
n
i neka
je a unutrasnja tacka tog skupa. Preslikavanje f : A R
m
je diferencija-
bilno u tacki a, ako postoji linearno preslikavanje L
f,a
: R
n
R
m
takvo
da je
(2.1) lim
h0
a+hA
|f(a +h) f(a) L
f,a
(h)|
R
m
|h|
R
n
= 0 ,
odnosno da je
(2.2) f(x +h) f(x) = L
f,a
(h) +(h), h R
n
, x +h A,
gde je preslikavanje R
n
R
m
takvo da vazi lim
h0
|(h)|/|h| = 0.
Linearno preslikavanje L
f,a
: R
n
R
m
, oznacavamo sa Df(a) i nazivamo
izvod preslikavanja f u tacki a. Sliku Df(a)(h) vektora h pri pres-
likavanju Df(a) nazivamo diferencijal preslikavanja f u tacki a koji
1
Aleksis Klod Klero (Alexis Claude Klairaut 1713-1765), francuski matematicar
CUN NA R
n
odgovara prirastaju argumenta h. Matrica
Df(a)
pridruzena lin-
earnom preslikavanju Df(a) : R
n
R
m
, na nacin koji je opisan u paragrafu
1.9 na strani 14, je martica reda mn, nazivamo je Jakobijeva matrica
preslikavanja f u tacki a i oznacavamo f
(a). Ako je m = n deter-

minantu Jakobijeve matrice nazivamo jakobijan. Umesto oznake detf
(a)
cesto se koristi oznaka
D(f
1
, . . . , f
n
)
D(x
1
, . . . , x
n
)
x=a
ili
(f
1
, . . . , f
n
)
(x
1
, . . . , x
n
)
x=a
.
Kako izmedju skupa svih linearnih preslikavanja R
n
R
m
i matrica reda
mn postoji bijektivno preslikavanje, mi cemo u daljem tekstu kad god to
ne dovodi do zabune identikovati izvod preslikavanja i njemu pridruzenu
Jakobijevu matricu, i koristicemo obe oznake Df(a) i f
(a) ravnopravno.
Primer 2.11. Neka je f funkcija (a, b) R i neka postoji granicna
vrednost lim
k0
(f(x
0
+k) f(x
0
))/k, gde je x
0
(a, b). Lako je pokazati
da je linearna funkcija
R R, h
lim
k0
f(x
0
+k) f(x
0
)
k
h,
izvod funkcije f u tacki x
0
, a odgovarajuca Jakobijeva matrica f
(x) je reda
1 1 i jednaka je sa [lim
k0
f(x
0
+k)f(x
0
)
k
]
11
.
Obrnuto, ako je f funkcija (a, b) R diferencijabilna u tacki x
0
tada
granicna vrednost lim
k0
(f(x
0
+k) f(x
0
))/k postoji i jednaka je sa Df(x
0
)(1),
jer na osnovu
lim
k0
f(x
0
+k) f(x
0
) Df(x
0
)(k)
k
= 0,
linearnosti preslikavanja Df(x
0
) : R R i denicije diferencijabilnosti
preslikavanja sledi
lim
k0
f(x
0
+k) f(x
0
)
k
Df(x
0
)(1)
= lim
k0
f(x
0
+k) f(x
0
) kDf(x
0
)(1)
k
= lim
k0
f(x
0
+k) f(x
0
) Df(x
0
)(k)
k
= 0.
Ovaj primer pokazuje da je denicija izvoda preslikavanja R
n
R
m
uopstenje denicije izvoda preslikavanja R R.
Primer 2.12. Ako je f(x) = b R
m
, za svako x R
n
, tada je
lim
h0
1
|h|
R
n
|f(a +h) f(a) 0|
R
m = lim
h0
1
|h|
R
n
|b b 0|
R
m = 0.
Prema tome, Df(a) = 0, za svako a R
n
.
Primer 2.13. Ako je preslikavanje f : R
n
R
m
linearno, tada je
njegov izvod u tacki a jednak sa preslikavanjem f, tj. Df(a) = f. Ovo sledi
iz jednakosti
lim
h0
|f(a +h) f(a) f(h)|
R
n
|h|
R
n
= lim
h0
|f(a) +f(h) f(a) f(h)|
R
n
|h|
R
n
= 0.
Specijalno, ako je funkcija s : R
2
R data sa s(x, y) = x + y, tada je
Ds(a, b) = s, za svako (a, b) R
2
.
Primer 2.14. Ako je funkcija p data sa
p : R
2
R, p(x, y) = x y
tada Dp(a, b)(k, h) = bh +ak i p
(a, b) =
b a
. Linearno preslikavanje
L : R
2
R, (h, k) bh +ak
je izvod preslikavanja p u tacki (a, b), jer je
lim
(h,k)(0,0)
[p(a +h, b +k) p(a, b) L(h, k)[
h
2
+k
2
= lim
(h,k)(0,0)
[hk[
h
2
+k
2
lim
(h,k)(0,0)
h
2
+k
2
h
2
+k
2
= lim
(h,k)(0,0)
h
2
+k
2
= 0.
Teorema 2.15. Neka je preslikavanje f : R
n
R
m
diferencijabilno u
tacki a R
n
.
(a) Linearno preslikavanje L
f,a
: R
n
R
m
, koje zadovoljava uslov
(2.3) lim
h0
|f(a +h) f(a) L
f,a
(h)|
R
m
|h|
R
n
= 0,
je jedinstveno odredjeno.
(b) Preslikavanje f ima u tacki a izvod u pravcu = 0 za proizvoljno
R
n
a preslikavanje
f(a) je linearno preslikavanje R

n
R
m
i vazi
(2.4) Df(a)() = lim
t0
f(a +t) f(a)
t
=
f(a), R
n
.
(c) Preslikavanje f : R
n
R
m
je neprekidno u tacki a.
CUN NA R
n
(a) Pretpostavimo da postoji jos jedno linearno preslikavanje koje zado-
voljava gornji uslov i oznacimo ga sa M
f,a
. Iz pretpostavke sledi
lim
h0
|L
f,a
(h) M
f,a
(h)|
R
m
|h|
R
n
= lim
h0
|L
f,a
(h) f(a +h) +f(a) +f(a +h) f(a) M
f,a
(h)|
R
m
|h|
R
n
lim
h0
|f(a +h) f(a) L
f,a
(h)|
R
m
|h|
R
n
+ lim
h0
|f(a +h) f(a) M
f,a
(h)|
R
m
|h|
R
n
= 0.
Kako su i L
f,a
i M
f,a
linearna preslikavanja vazi L
f,a
(0) = M
f,a
(0) =
0. Ako x R
n
` 0 i t R, tada tx 0 kada t 0. Dakle za x = 0 na
osnovu dokazanog vazi
0 = lim
t0
|L
f,a
(tx) M
f,a
(tx)|
R
m
|tx|
R
n
= lim
t0
[t[ |L
f,a
(x) M
f,a
(x)|
[t[ |x|
=
|L
f,a
(x) M
f,a
(x)|
|x|
,
iz cega sledi jednakost L
f,a
(x) = M
f,a
(x). Ovim je dokazana jednakost
preslikavanja L
f,a
i M
f,a
.
(b) Posto je preslikavanje f diferencijabilno u tacki a za proizvoljan
nenula vektor R
n
vazi
0 = lim
t0
1
|t|
R
n
|f(a +t) f(a) Df(a)(t)|
R
m
=
1
||
lim
t0
f(a +t) f(a)

t
Df(a)()
=
1
||
lim
t0
f(a +t) f(a)
t
Df(a)()
,
iz cega sledi (2.3).
(c) Iz denicije izvoda preslikavanja sledi da postoji linearno preslika-
vanje Df(a) : R
n
R
m
, takvo da je
(2.5) lim
h0
|f(a +h) f(a) Df(a)(h)|
R
m = 0.
Iz svojstva linearnosti preslikavanja Df(a) : R
n
R
m
sledi
(2.6) lim
h0
Df(a)(h) = Df(a)(0) = 0.
2.2. IZVOD KOMPOZICIJE PRESLIKAVANJA 29
Kako je
|f(a+h)f(a))|
R
m |f(a+h)f(a)Df(a)(h)|
R
m +|Df(a)(h)|
R
m,
(2.5) i (2.6) implicira
lim
h0
|f(a +h) f(a)|
R
m = 0.
Prema tome granicna vrednost lim
h0
f(a+h) postoji i jednaka je sa f(a),
sto znaci da je preslikavanje f neprekidno u tacki a.
Primetite, postojanje parcijalnih izvoda funkcije u nekoj tacki ne impli-
cira njenu diferencijabilnost u toj tacki, ovo dokazuje sledeci primer.
Primer 2.16. Funkcija
f(x, y) =
xy
x
2
+y
2
, x
2
+y
2
= 0,
0, x = y = 0,
je prekidna u tacki (0, 0) (vidi Primer 1.18., str. 11), te nije diferencijabilna
u toj tacki, a u svakoj tacki domena ima parcijalne izvode prvog reda.
2.2. Izvod kompozicije preslikavanja
Teorema 2.17. Ako je preslikavanje f : R
n
R
m
diferencijabilno u
tacki a i preslikavanje g : R
m
R
p
diferencijabilno u tacki f(a) tada je
kompozicija tih preslikavanja g f diferencijabilno preslikavanje u tacki a i
vazi (jednakost preslikavanja):
(2.7) D(g f)(a) = Dg(f(a)) Df(a),
odnosno (jednakost matrica):
(g f)
(a) = g
(f(a))f
(a).
Neka je b = f(a), neka su preslikavanja Df(a) i Dg(f(a)) oznacena sa
L
f,a
i M
g,f(a)
respektivno. Denisimo funkcije , i na sledeci nacin:
(2.8) (x) = f(x) f(a) L
f,a
(x a),
(2.9) (y) = g(y) g(b) M
g,f(a)
(y b),
(2.10) (x) = g f(x) g f(a) M
g,f(a)
L
f,a
(x a).
CUN NA R
n
Tada je
lim
xa
|(x)|
R
m
|x a|
R
n
= 0, (2.11)
lim
yb
|(y)|
R
p
|y b|
R
m
= 0. (2.12)
lim
xa
|(x)|
R
p
|x a|
R
n
= 0. Posto su preslikavanja L
f,a
i M
g,f(a)
linearna, i na
osnovu (2.8) i (2.9) sledi
(x) = g(f(x)) g(b) M
g,b
(L
f,a
(x a))
=g(f(x)) g(b) M
g,b
(f(x) f(a) (x))
= (g(f(x)) g(b) M
g,b
(f(x) f(a))) +M
g,b
((x))
=(f(x)) +M
g,b
((x)).
Posto je preslikavanje M
g,b
linearno, postoji konstanta c > 0, takva da
vazi nejednakost |M
g,b
((x))|
R
p c|(x)|
R
m (Zadatak 1.41., str. 19) pa
(2.11) implicira
(2.13) lim
xa
|M
g,b
((x))|
R
p
|x a|
R
n
= 0.
Jednakost (2.12) implicira da za svako > 0 postoji > 0 takvo da vazi
|(f(x))| < |f(x) b|, ako je |f(x) b| < . Posto je funkcija f
neprekidna postoji = () > 0 tako da je |f(x) b| < kad |xa| < .
Koristeci nejednakost |L
f,a
(x a)| < c
1
|x a|, x R
n
(Zadatak 1.41.,
str. 19) zakljucujemo
|(f(x))|
R
p < |f(x) b|
R
m |(x) +L
f,a
(x a)|
R
m
|(x)|
R
m +c
1
|x a|
R
n,
sto zajedno sa (2.11) implicira
(2.14) lim
xa
|(f(x))|
R
p
|x a|
R
n
= 0.
Na osnovu (2.14) i (2.13) sledi lim
xa
|(x)|
R
p
|x a|
R
n
= 0. Ovim je dokaz zavrsen.
2.3. KOORDINATNI OBLIK IZVODA PRESLIKAVANJA 31

2.3. Koordinatni oblik izvoda preslikavanja
Teorema 2.18. (a) Neka je preslikavanje g : R
n
R diferencija-
bilno u tacki a R
n
. Tada je
(2.15) (Dg)(a)(h) =

x
1
g(a)h
1
+. . . +

x
n
g(a)h
n
, h R
n
.
(b) Preslikavanje f : R
n
R
m
je diferencijabilno u tacki a R
n
ako
i samo ako je svaka njegova komponentna funkcija f
i
: R
n
R
(f
i
=
i
f), i = 1, . . . , m, diferencijabilna u tacki a R
n
, pri
tome je
f
(a) =
f
1
x
1
(a)
f
1
x
2
(a) . . .
f
1
x
n
(a)
f
2
x
1
(a)
f
2
x
2
(a) . . .
f
2
x
n
(a)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
f
m
x
1
(a)
f
m
x
2
(a) . . .
f
m
x
n
(a)
mn
=
(a)(e
1
)
f
(a)(e
2
)
.
.
.
f
(a)(e
n
)
,
odnosno
Df(a)(h) = (Df
1
(a)(h), Df
2
(a)(h), . . . , Df
m
(a)(h)), h R
n
.
(a) Kako je Dg(a) linearno preslikavanje R
n
R, ono je oblika
(2.16) Dg(a)(h) =
n
i=1
i
h
i
, h = (h
1
, . . . , h
n
),
gde su
i
, i = 1, . . . , n realne konstante (Teorema 1.27., str. 16). Posto je
preslikavanje g diferencijabino u tacki a i vazi (2.16) sledi
lim
h0
|g(a +h) g(a)
n
i=1
i
h
i
|
R
1
|h|
R
n
= 0,
sto implicira
lim
t0
[g(a +te
1
) g(a)
1
t[
[t[
= 0.
Prema tome, granicna vrednost lim
t0
(g(a +te
1
) g(a))/t postoji i jed-
naka je sa
1
, tj.
1
= (g/x
1
)(a). Na isti nacin pokazujemo da vazi
j
= (g/x
j
)(a), j = 2, . . . , n. Dakle,
(Dg)(a)(h) = '(
g
x
1
(a), . . . ,
g
x
n
(a)), (h
1
, . . . , h
n
)`
=
g
x
1
(a)h
1
+. . . +
g
x
n
(a)h
n
.
(b) Ako je preslikavanje f diferencijabilno u tacki a R
n
, iz diferencijabil-
nosti projekcija
j
i Teoreme 2.17., str. 29, sledi da su funkcije f
j
=
j
f
diferencijabilne u tacki a.
CUN NA R
n
Pretpostavimo da su funkcije f
1
, . . . , f
m
diferencijabilne u tacki a. Na
osnovu jedinstvenosti izvoda preslikavanja u tacki a i cinjenice, koja sledi iz
prvog dela dokaza da je
(2.17) Df
j
(a)(h) =
f
j
x
1
(a)h
1
+. . . +
f
j
x
n
(a)h
n
, j = 1, . . . m
sledi
lim
h0
1
|h|
R
n
f(a +h) f(a)
f
1
x
1
(a) . . .
f
1
x
n
(a)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
f
m
x
1
(a) . . .
f
m
x
n
(a)
h
1
.
.
.
h
n
R
m
lim
h0
m
j=1
1
|h|
R
m
f
j
(a +h) f
j
(a)
f
j
x
1
(a)h
1
. . .
f
j
x
n
(a)h
n
R
1
= 0.
Primedba 2.19. Uobicajeno je da se prirastaj argumenta u nekoj tacki
x = (x
1
, . . . , x
n
) obelezava sa dx = (dx
1
, . . . , dx
n
), i da se diferencijal
funkcije g : R
n
R u tacki x koji odgovara vektoru (prirastaju) dx
oznacava, umesto sa Dg(x)(dx), sa dg. Koristeci ovu konvenciju jednakost
(2.15) mozemo zapisati
dg =
n
i=1
i
g(x)dx
i
, gde je dx = (dx
1
, . . . , dx
n
).
2.4. Osobine izvoda preslikavanja
Teorema 2.20. (a) Ako su preslikavanja f, g : R
n
R
m
diferen-
cijabilna u tacki a i ako je c R, tada je
D(f +g)(a) = Df(a) +Dg(a), D(cg)(a) = cDg(a).
(b) Ako su funkcije f, g : R
n
R diferencijabilne u tacki a, tada je
D(f g)(a) = g(a)Df(a) +f(a)Dg(a).
Ako vazi i g(a) = 0, tada je
D
f
g
(a) =
g(a)Df(a) f(a)Dg(a)
(g(a))
2
.
Teorema se moze dokazati direktno koristeci deniciju izvoda. Mi cemo
je dokazati koriscenjem tvrdjenja Teoreme 2.17., str. 29, i prethodne teo-
reme.
2.5. GRADIJENT SKALARNOG POLJA 33
(1) Posto je f +g = s (f, g), gde je s preslikavanje denisano u Primeru
2.13., imamo
D(f+g)(a) = Ds(f(a), g(a))D(f, g)(a) = s(Df(a), Dg(a)) = Df(a)+Dg(a).
(2) Posto je fg = p (f, g), gde je p preslikavanje denisano u Primeru
2.14., str. 27, iz Teoreme 2.17. sledi
Dp(f(a), g(a)) D(f(a), g(a))
= Dp(f(a), g(a)) (Df(a), Dg(a)) = Dg(a)f(a) +Df(a)g(a).
Primedba 2.21. Iz prethodnog sledi diferencijabilnost siroke klase pres-

likavanja R
n
R
m
, na primer onih cije komponentne funkcije su dobijene
sabiranjem, mnozenjem, deljenjem i kompozicijom funkcija
i
i diferencija-
bilnih realnih funkcija jedne realne promenljive.
2.5. Gradijent skalarnog polja
Neka je f diferencijabilna funkcija R
n
R. Gradijent funkcije f, u
oznaci f, odnosno gradf, je preslikavanje
f = gradf : x (
1
f(x), . . . ,
n
f(x)).
U vektorskoj notaciji (formalno) je
:=
1
e
1
+ +
n
e
n
odnosno , f :=
1
fe
1
+ +
n
fe
n
.
Dakle, gradijent preslikava skalarno polje (funkciju f : R
n
R) u vek-
torsko polje (preslikavanje gradf : R
n
R
n
). Preslikavanje f : R
n
R je
diferencijabilno u tacki a, te na osnovu Teoreme 2.15., str. 27, vazi
+
f(a) = Df(a)( +) = Df(a)() +Df(a)() =
f(a) +
f(a).
Prema tome za izvod u pravcu a diferencijabilne funkcije f vazi
(2.18)
a
f(x) = a
1
1
f(x) + . . . +a
n
n
f(x) = 'gradf(x), a`
Osim sto omogucava jednostavno izracunavanje izvoda u pravcu, jednakost
(2.18) dozvoljava da izvedemo neke zakljucke o ponasanju funkcije u nekoj
okolini tacke x (ako je gradf(x) = 0). Neka je ugao
2
izmedju vektora
gradf(x) i vektora a, tada je
a
f(x) = |a| |gradf(x)|
R
n cos . Iz ovog
sledi:
2
Ugao izmedju vektora je denisan na strani 17.
CUN NA R
n
(1) Izvod funkcije f u pravcu jedinicnog vektora u tacki x ima na-
jvecu vrednost ako je = gradf(x)/|gradf(x)|
R
n), ta vrednost
je jednaka |gradf(x)|
R
n (jer je cos = 1). Izvod od f u x u
suprotnom pravcu ima najmanju vrednost, i ona je jednaka sa
|gradf(x)|
R
n. Uoceni pravci se nazivaju redom pravac naj-
brzeg rasta i pravac najbrzeg pada funkcije f u tacki x.
(2) Izvod u proizvoljnom pravcu ortogonalnom na vektor gradf(x) je
jednak nuli, sto znaci da je po tim pravcima prirastaj funkcije bes-
konacno mala velicina viseg reda u odnosu na prirastaj argumenta.
(3) Izvod u nekom drugom jedinicnom pravcu uzima neku vrednost
izmedju brojeva |gradf(x)|
R
n i |gradf(x)|
R
n.
Primer 2.22. Analizirajmo ponasanje funkcije f(x, y) = y
2
x
2
, u
okolini tacke (1, 1). Posto je
1
f(x, y) = 2x i
2
f(x, y) = 2y, vazi gradf(1, 1) =
(2, 2) i |gradf(1, 1)|
R
2 = 2
2. Vektor
1
= gradf(1, 1) je pod uglom 135
u odnosu na x osu. U pravcu tog vektora funkcija najbrze raste. U pravcu
2
ortogonalnom
1
(sto je u ovom slucaju bisektrisa prvog kvadranta) je
2
f(1, 1) = 0 i na tom pravcu je f(x, y) konstantna funkcija.
2.6. Rotor vektorskog polja
Neka je f = (f
1
, f
2
, f
3
) vektorsko polje denisano na otvorenom skupu
S u R
3
i neka postoje parcijalni izvodi prvog reda njegovih komponentnih
funkcija. Rotor vektorskog polja f, u oznaci rot f, je vektorsko polje
rot f : S R
3
x (
2
f
3
(x)
3
f
2
(x),
3
f
1
(x)
1
f
3
(x),
1
f
2
(x)
2
f
1
(x)).
U vektorskoj notaciji je
rot f = grad f =
e
1
e
2
e
3
1

2

3
f
1
f
2
f
3
.
2.7. Divergencija vektorskog polja
Neka je f = (f
1
, f
2
, . . . , f
n
) vektorsko polje denisano na otvorenom
skupu S u R
n
, takvo da postoje parcijalni izvodi prvog reda svih nje-
govih komponentnih funkcija. Divergencija vektorskog polja f, u oznaci
div f, je skalarno polje
S R, div f : x
1
f
1
(x) +
2
f
2
(x) + +
n
f
n
(x),
2.9. OSOBINE DIFERENCIJABILNIH FUNKCIJA 35
odnosno u vektorskoj notaciji
div f = 'grad, f`.
2.8. Laplasov operator
Neka je skalarno polje denisano na otvorenom skupu S u R
n
, takvo
da postoje svi njegovi parcijalni izvodi drugog reda. Laplasov operator
polja , u oznaci , je skalarno polje
: S R x
1,1
(x) +
2,2
(x) + +
n,n
(x).
U vektorskoj notaciji je
= div grad = grad(grad) = grad
2
.
Operator se takodje naziva i laplasijan. Jednacina = 0 je Laplasova
jednacina, a funkcija klase C
2
koja R
n
R koja zadovoljava ovu jednacinu
je harmonijska funkcija.
Primena Laplasovog operatora na vektorsko polje f : R
n
R
m
se
denise sa
f = (f
1
, . . . , f
m
).
2.9. Osobine diferencijabilnih funkcija
2.9.1. Dovoljan uslov za postojanje izvoda preslikavanja u tacki.
Teorema 2.23 (Lagranzova teorema).
3
Ako svi parcijalni izvodi svih
komponentnih funkcija preslikavanja f : R
n
R
m
postoje u otvorenom
skupu koji sadrzi tacku a i ako su svi oni neprekidni u tacki a, tada je
preslikavanje f diferencijabilno u tacki a.
Na osnovu Teoreme 2.18., str. 31, sledi da je dovoljno dokazati tvrdjenje
samo u slucaju m = 1. U dokazu cemo koristiti sledeci identitet
f(a +h) f(a) = f(a
1
+h
1
, a
2
, . . . , a
n
) f(a
1
, a
2
, . . . , a
n
)+
+f(a
1
+h
1
, a
2
+h
2
, . . . , a
n
) f(a
1
+h
1
, a
2
, . . . , a
n
)
+
+f(a
1
+h
1
, a
2
+h
2
, . . . , a
n
+h
n
) f(a
1
+h
1
, . . . , a
n1
+h
n1
, a
n
).
(2.19)
3
Zozef Luj Lagranz (Joseph Louis Lagrange, 1736 1813), francuski matematicar.
CUN NA R
n
Oznacimo sa g funkciju
g : R R, g(x) = f(x, a
2
, . . . , a
n
).
Tada je parcijalni izvod
1
f u tacki a jednak izvodu funkcije g : R R
u tacki a
1
. Na osnovu teoreme srednje vrednosti za realnu funkciju jedne
realne promenljive dobijamo
f(a
1
+h
1
, a
2
, . . . a
n
)f(a
1
, a
2
, . . . a
n
) = g(a
1
+h
1
)g(a
1
) = h
1
1
f(b
1
, a
2
, . . . a
n
),
gde je b
1
broj koji lezi izmedju a
1
i a
1
+ h
1
. Analogno rasudjujuci za-
kljucujemo da je i-ti sabirak u sumi na desnoj strani identiteta (2.19) jednak
sa
h
i
i
f(a
1
+h
1
, . . . , a
i1
+h
i1
, b
i
, . . . , a
n
),
gde je b
i
broj koji lezi izmedju a
i
i a
i
+h
i
. Iz ovog sledi
lim
h0
1
|h|
R
n
f(a +h) f(a)

n
i=1
i
f(a)h
i
R
1
=
lim
h0
1
|h|
R
n
[[
n
i=1
(
i
f(c
i
)
i
f(a))h
i
[[
R
1
lim
h0
n
i=1
[
i
f(c
i
)
i
f(a)[
[h
i
[
|h|
R
n
lim
h0
n
i=1
[
i
f(c
i
)
i
f(a)[,
gde je c
i
= (a
1
+h
1
, . . . , a
i1
+h
i1
, b
i
, . . . a
n
). Zbog neprekidnosti parcijal-
nih izvoda
i
f u tacki a, vazi
lim
h0
1
|h|
R
n
f(a +h) f(a)

n
i=1
i
f(a)h
i
= 0.
Sledeci primer pokazuje da prethodna teorema daje samo dovoljan uslov
za diferencijabilnost u tacki ali ne i potreban uslov.
Primer 2.24. Funkcija
f : R
2
R, f(x, y) =
x
2
sin(1/x) +y
2
sin(1/y), xy = 0,
x
2
sin(1/x), x = 0, y = 0,
y
2
sin(1/y), x = 0, y = 0,
0, x = y = 0
ciji grak je prikazan na sledecoj slici
je diferencijabilna ali njeni parcijalni izvodi nisu neprekidni u tacki (0, 0).
Lako se proverava da je Df(0, 0) nula preslikavanje, a da je
x
f(x, y) =
2xsin(1/x) cos(1/x), xy = 0 ili x = 0, y = 0,

0, inace,
prekidno preslikavanje u tacki (0, 0).
2.9.2. O obliku parcijalnih izvoda slozene funkcije.
Teorema 2.25. Neka su funkcije g
1
, g
2
, . . . , g
m
: R
n
R diferen-
cijabilne u tacki a R
n
, funkcija f : R
m
R diferencijabilna u tacki
(g
1
(a), . . . , g
m
(a)), i neka je
F : R
n
R, F(x) = f(g
1
(x), . . . , g
m
(x)), x R
n
.
Tada je
(2.20)
i
F(a) =
m
j=1
j
f(g(a))
i
g
j
(a), i = 1, . . . , m,
gde je sa g(a) oznacena tacka (g
1
(a), . . . , g
m
(a)), odnosno ekvivalentno za-
pisano
F
(a)h = f
(g(a))g
(a)h, h R
n
,
gde je sa g obelezeno preslikavanje (g
1
, . . . , g
m
) : R
n
R
m
.
Neka je F = f g. Na osnovu Teoreme 2.17., str. 29. i Teoreme 2.18.,
str. 31, sledi
F
(a) = f
(g(a)) g
(a)
=
1
f(g(a))
2
f(g(a)) . . .
m
f(g(a))
1
g
1
(a)
2
g
1
(a) . . .
n
g
1
(a)
1
g
2
(a)
2
g
2
(a) . . .
n
g
2
(a)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
g
m
(a)
2
g
m
(a) . . .
n
g
m
(a)
.
CUN NA R
n
U gornjoj matricnoj jednakosti i-ta komponenta matrice sa leve strane jed-
nakosti je
i
F(a) a sa desne stane je

m
j=1
j
f(g(a))
i
g
j
(a). Ovo implicira
jednakost (2.20).
Posledica 2.26. Neka su funkcije g
1
, g
2
, . . . g
m
: R
n
R diferencija-
bilne u tacki a R
n
i neka su funkcije f
1
, f
2
, . . . f
p
: R
m
R diferencija-
bilne u tacki (g
1
(a), . . . , g
m
(a)). Ako je
F : R
n
R
p
, F
i
(x) = f
i
(g
1
(x), . . . , g
m
(x)), x R
n
, i = 1, . . . , p.
Tada je
D(F
1
, . . . , F
p
)
D(x
1
, . . . , x
n
)
x=a
=
D(f
1
, . . . , f
p
)
D(
1
, . . . ,
m
)
=(g
1
(a),...,g
m
(a))
D(g
1
, . . . , g
m
)
D(x
1
, . . . , x
n
)
x=a
.
Na osnovu Teoreme 2.17., str. 29, sledi da je kompozicija F = f g,
gde je g = (g
1
, . . . , g
1
), funkcija diferencijabilna u tacki a i da vazi F
(a) =
f
(g(a))g
(a), iz cega i Teoreme 2.18., str. 31, sledi tvrdjenje teoreme.

Primedba 2.27. Vazno pravilo koje omogucava jednostavnije izracu-
navanje izvoda kompozicije preslikavanja, poznato kao Kosijevo pravilo
invarijantnosti, neposredno sledi iz Teoreme 2.25., str. 37.
Neka su funkcije g
1
, g
2
, . . . , g
m
: R
n
R diferencijabilne funkcije
u tacki a R
n
, neka je funkcija f : R
m
R diferencijabilna u tacki
(g
1
(a), . . . , g
m
(a)) i neka je F = f g, gde je g : R
n
R
m
preslikavanje
dato sa g = (g
1
, . . . , g
m
). Oznacimo diferencijal funkcije f u tacki x koji
odgovara prirastaju argumenta dx sa df, diferencijal preslikavanja g u tacki
a koji odgovara prirastaju da sa dg, a diferencijal funkcije F u tacki a koji
odgovara prirastaju da sa dF. Podsetimo se da je
(2.21) df(x) =
1
f(x) . . .
m
f(x)
dx, gde je dx =
dx
1
.
.
.
dx
m
,
(2.22) dF(a) =
1
F(a) . . .
m
F(a)
da, gde je da =
da
1
.
.
.
da
n
.
Kako je
F = f g,
vrednost F(a) se moze dobiti uvodeci smenu x = g(a) u f(x). Kosijevo
pravilo invarijantnosti diferencijala prvog reda kaze da vrednost diferencijala
dF moze takodje biti dobijena iz (2.21) formalnom smenom: x zamenimo sa
g(a), a dx zamenimo sa dg. Ovaj formalni racun omogucava jednostavnije
izracunavanje diferencijala slozene funkcije.
Primer 2.28. Neka je z = f(x, y), (x, y) R
2
, realna funkcija. Uobicajeno
je da se koristi simbol dz da bi se oznacio diferencijal funkcije f u tacki (x, y)
koji odgovara vektoru (dx, dy). Naprimer, ako je
(2.23) z = e
2xy
tada je
(2.24) dz = 2ye
2xy
dx + 2xe
2xy
dy
gde je dz diferencijal funkcije f(x, y) = e
2xy
(ova formula odgovara formuli
(2.21)). Ako uvedemo smenu promenljvih u (2.23), naprimer
(2.25) x = r cos , y = r sin ,
zamenom x-a i y-a iz (2.25) u (2.23) dobijamo
z = e
r
2
sin2
, r 0, 0 2.
Jasno,
(2.26) dz = 2r sin 2e
r
2
sin2
dr + 2r
2
cos 2e
r
2
sin 2
d,
gde dz predstavlja diferencijal funkcije F(r, ) = e
r
2
sin 2
, r 0, [0, 2),
(ova formula odgovara formuli (2.22)).
Primenjujuci Kosijevo pravilo invarijantnosti na (2.25) dobijamo
(2.27) dx = cos dr r sin d, dy = sin dr +r cos d.
Iz Kosijevog pravila invarijantnosti sledi da ako zamenimo izraze za x, y,
dx i dy iz (2.25) i (2.27) u desnu stranu od (2.24) dobijamo desnu stranu
od (2.26).
2.9.3. Teorema srednje vrednosti i posledice. Ako su a i b tacke
prostora R
n
, skup x[ x = (1 t)a + tb, t [0, 1] je odsecak koji spaja
tacke a i b, a oznacavamo ga sa [a, b].
Teorema 2.29 (Lagranzova teorema).
4
Neka je A otvoren skup u R
n
,
i f : A R diferencijabilno preslikavanje i neka je odsecak [a, b] podskup
skupa A. Tada postoji tacka h
0
[a, b] ` a, b, takva da vazi
f(b) f(a) = Df(h
0
)(b a).
4
Zozef Luj Lagranz (Joseph Louis Lagrange, 1736 1813), francuski matematicar.
CUN NA R
n
Neka je
F : [0, 1] R, t f((1 t)a +tb), t [0, 1].
Posto je preslikavanje
g : [0, 1] R
n
, t (1 t)a +tb
neprekidno na zatvorenom intervalu [0, 1] i diferencijabilno na otvorenom
intervalu (0, 1), slozena funkcija F = f g : R R je diferencijabilna na
intervalu (0, 1). Funkcija F : R R ispunjava uslove Lagranzove teoreme
srednje vrednosti za realne funkcije jedne realne promenljive. Iz prethodnog
sledi da postoji tacka t
0
(0, 1) takva da vazi
F(1) F(0) =
dF
dt
(t
0
)(1 0).
Kako za svako t
0
(0, 1) vazi
dF
dt
(t
0
) = Df(g(t
0
))Dg(t
0
),
gde je h
0
= (1 t
0
)a + t
0
b, sledi f(b) f(a) = Df(h
0
)(b a). Ovim je
dokaz zavrsen.
U kursu topologije ce se citalac upoznati sa opstom denicijom povezanog
skupa. Mi cemo koristiti specijalnu deniciju.
Za skup A R
n
kazemo da je poligonalno povezan ako za svake dve
tacke a i b iz skupa A postoje tacke x
1
, x
2
, . . . , x
k
iz tog skupa tako da
odsecci [x
1
, x
2
], [x
2
, x
3
], . . . [x
k1
, x
k
] leze u A.
Primedba 2.30. Posto u ovoj knjizi necemo dati opstiju deniciju za
povezan skup, u daljem tekstu cemo pod pojmom povezan skup
podrazumevati poligonalno povezan skup.
Posledica 2.31. Neka je f funkcija A R, gde je A otvoren i poligo-
nalno povezan skup u R
n
diferencijabilna i neka je Df 0 na A. Tada je
funkcija f konstantna na A.
Neka su tacke a, b u A i neka su povezane sa odseckom koji je podskup
skupa A. Na osnovu prethodnog tvrdjenja vazi
(2.28) f(a) f(b) = 0.
Kako se od a do proizvoljne tacke x A moze ,,stici preko konacno mnogo
odsecaka cije su krajnje tacke a, b
1
, b
2
. . . , b
k
, x, primenjujuci navedeni nacin
rasudjivanja konacno mnogo puta dobijamo f(x) = f(a).
Skup X R
n
je konveksan ako za svake dve tacke a,b X odsecak
[a, b] lezi u skupu X.
Posledica 2.32. Neka je X otvoren i konveksan skup u R
n
i neka je
funkcija f : X R diferencijabilna na X. Ako su svi parcijalni izvodi te
funkcije ograniceni na X tada je funkcija f uniformno neprekidna na X,
Zbog konveksnosti skupa X za svake dve tacke iz skupa vazi da je odsecak
koji ih spaja podskup tog skupa. Neka je [
i
f(x)[ M za sve x X i
i = 1, 2, . . . , n, tada na osnovu Teoreme 2.29., na str. 39 za svako a, b X
vazi: f(a) f(b) = Df()(b a), za neko [a, b], te je:
[f(a) f(b)[
n
i=1
[
i
f()[[a
i
b
i
[ Mn[[a b[[.
Neka je > 0. Za a, b elemente skupa X vazi nejednakost [f(a)f(b)[ ,
ako je [[a b[[ < /Mn = .
2.9.4. Tejlorova teorema. Pre nego sto formulisemo Tejlorovu teo-
remu izvedimo neke jednostavne jednakosti koje cemo koristiti u njenom
dokazu.
n
, neka tacke x
0
i x
0
+ h pripadaju skupu
A i neka odsecak koji spaja te dve tacke lezi u A. Tada je preslikavanje
[0, 1] A, t x
0
+th,
klase C
((0, 1)), a u tackama 0 i 1 ima jednostrane izvode proizvoljnog reda.

Neka je f : A R funkcija klase C
m
, m 1 i neka je F(t) = f(x
0
+ th).
Preslikavanje
[0, 1] R, t x
0
+th f(x
0
+th)
je klase C
m
. Vazi
dF
dt
(t) =
1
f(x
0
+th)h
1
+ +
n
f(x
0
+th)h
n
,
odnosno formalno zapisano
dF
dt
(t) = (h
1
1
+ +h
n
n
)f(x
0
+th) =
n
j=1
h
j
j
f(x
0
+th).
Analogno,
d
2
F
dt
2
(t) =
n
i=1
h
i
j=1
j
f(x
0
+th)h
j
=
n
i=1
n
j=1
i
(
j
f(x
0
+th))h
i
h
j
.
CUN NA R
n
tj. formalno zapisano
d
2
F
dt
2
(t) = (h
1
1
+ +h
n
n
)
2
f(x
0
+th).
Indukcijom dobijamo
(2.29)
d
k
F
dt
k
(t) =
n
i
1
=1
n
i
2
=1

n
i
k
=1
f(x
0
+th)h
i
1
h
i
2
. . . h
i
k
, k N,
sto formalno zapisujemo sa
d
k
F
dt
k
(t) = (h
1
1
+ +h
n
n
)
k
f(x
0
+th), k N.
Napomenimo jos jednom, redosled diferenciranja nije bitan jer je f
funkcija klase C
m
(A).
Teorema 2.33 (Tejlorova teorema).
5
n
,
x
0
A i neka je f funkcija A R klase C
m
(A), m 1. Ako je za neku
tacku h R
n
, odsecak [x
0
, x
0
+h] podskup skupa A, tada je
(2.30) f(x
0
+h) f(x
0
) =
m
k=1
1
k!
h
1
1
+ +h
n
k
f(x
0
) +r
m
(x
0
, h)
pri cemu je
r
m
(x
0
, h) =
1
(m+ 1)!
(h
1
1
+ +h
n
n
)
m+1
f(x
0
+h),
gde je (0, 1) i zavisi od x
0
i h.
Neka je
F : [0, 1] R, F(t) = f(x
0
+th).
Funkcija F je klase C
m+1
na [0,1]. Za nju vazi Tejlorova formula, koja se
odnosi na funkcije R R, sa ostatkom u Lagranzovom obliku
F(t) = F(0)+
1
1!
F
(0)t+ +
1
m!
F
(m)
(0)t
m
+
1
(m+ 1)!
F
(m+1)
(t)t
m+1
, t [0, 1]
gde je (0, 1). Uvrstimo t = 1, koriscenjem jednakosti (2.29) dobijamo
tvrdjenje teoreme.
Primedba 2.34. Kao i u slucaju Tejlorove toreme za funkciju R R,
ostatak r
m
(x
0
, h) moze biti izrazen u takozvanom Peanovom
6
obliku, tj.
r
m
(x
0
, h) = o(|h|
m
R
n),
5
Bruk Tejlor (Brook Taylor 1685-1731), engleski matematicar
6
Djuzepe Peano (Giuseppe Peano 1858-1939), italijanski matematicar
gde je o(|h|
m
R
n
) oznaka za funkciju takvu da je lim
h0
o(|h|
m
R
n
)
|h|
m
R
n
= 0, kao i
u integralnom obliku (vidi Zadatak 3.49., str. 116).
Ako je A otvoren skup u prostoru R
n
a f funkcija A R, tada se
polinom
P
m
(x) =
m
k=1
1
k!
((x
1
x
1
0
)
1
+ + (x
n
x
n
0
)
n
)
k
f(x
0
),
naziva Tejlorov polinom funkcije f u tacki x
0
stepena m, a ukoliko
granicna vrednost lim
m
P
m
(x) postoji tada sumu
k=1
1
k!
((x
1
x
1
0
)
1
+ + (x
n
x
n
0
)
n
)
k
f(x
0
),
nazivamo Tejlorov red funkcije f u tacki x
0
.
Primedba 2.35. Teorema 2.33. tvrdi da se funkcija f : A R klase
C
m+1
(A), m N, moze aproksimirati Tejlorovim polinomom reda m i daje
ocenu greske te aproksimacije. Obratite paznju, nije svaka funkcija f : A
R klase C
(A) jednaka svom Tejlorovom redu u svakoj ksiranoj tacki skupa

A, odnosno niz r
k
(x
0
, x x
0
)
kN
ne mora da tezi nuli kada k .
Funkcije sa svojstvom da su na nekom otvorenom skupu jednake svom
Tejlorovom redu u svakoj ksiranoj tacki tog skupa, se nazivaju realne
analiticke funkcije.
Primer 2.36. Polinomi R
n
R, funkcije R R date sa x e
x
,
x sinx, x cos x kao i njihove kompozicije su primeri realnih analitickih
funkcija.
Primer 2.37. Funkcija R
2
R data sa
(x, y)
exp(
1
x
2
+y
2
), (x, y) = (0, 0)
0, (x, y) = (0, 0).
nije realna analiticka ni u jednoj okolini tacke (0, 0), jer je u svakoj takvoj
okolini razlicita od nula preslikavanja, a njen Tejlorov red u tacki (0, 0) je
identicki jednak sa nulom.
CUN NA R
n
2.10. Primena diferencijalnog racuna
2.10.1. Ekstremne vrednosti realnih funkcija vise promenljivih.
Podsetimo se denicije ekstremnih vrednosti funkcije R
n
R. Neka je A
podskup od R
n
i f funkcija A R. Funkcija f ima lokalni maksimum
(strogi lokalni maksimum) u tacki x
0
A ako postoji konstanta > 0
takva da za svaku tacku x L(x
0
; ) A vazi f(x) f(x
0
) (f(x) <
f(x
0
)). Analogno se denise i lokalni minimum odnosno strogi lokalni
minimum.
Podsetimo se, potreban uslov za postojanje lokalnog ekstrema funkcije
koja ima parcijalne izvode u unutrasnjoj tacki skupa je da je ta tacka sta-
cionarna tacka funkcije. Pre nego sto navedemo teoremu koja daje dovoljne
uslove za egzistenciju ekstrema u stacionarnoj tacki uvedimo neke nove po-
jmove.
Funkcija
: R
n
R, (h) =
n
i=1
n
j=1
a
ij
h
i
h
j
, a
ij
R,
se naziva kvadratna forma na R
n
, a
ij
koecijenti kvadratne forme a
matrica
a
ij
matrica pridruzena kvadratnoj formi . Ako je a

ij
= a
ji
,
za sve i, j 1, 2, . . . , n, funkcija se naziva simetricna kvadratna forma
. Kvadratna forma je strogo pozitivno denitna (strogo negativno
denitna) na skupu X R
n
ako je (h) > 0 za svaki nenula vektor h u X
((h) < 0 za svaki nenula vektor h u X).
Silvesterov kriterijum daje potreban i dovoljan uslov da kvadratna forma
bude strogo pozitivno (strogo negativno) denitna. Silvesterov
7
kriteri-
jum : Simetricna kvadratna forma
(h) =
n
i=1
n
j=1
a
ij
h
i
h
j
je strogo pozitivno denitna na R
n
, ako i samo ako matrica pridruzena
kvadratnoj formi ima sve glavne minore pozitivne, a strogo negativno denitna
ako i samo ako je a
11
< 0 i svaka dva glavna minora reda r i r+1 su razlicitog
znaka.
7
Dzejms Dzozef Silvester (James Joseph Sylvester, 1814-1897) engleski matematicar
2.10. PRIMENA DIFERENCIJALNOG RA
CUNA 45
Teorema 2.38. Neka je x
0
stacionarna tacka funkcije f : R
n
R, koja
je klase C
2
(L(x
0
; d)), za neko d > 0. Ako je kvadratna forma
(h) =
n
i=1
n
j=1
ij
f(x
0
)h
i
h
j
, h R
n
,
strogo pozitivno denitna na R
n
, tada f ima strogi lokalni minimum u tacki
x
0
, a ako je strogo negativno denitna na R
m
, f ima strogi lokalni maksi-
mum u tacki x
0
.
Ako kvadratna forma menja znak na R
n
, tada f nema lokalni ekstrem
u tacki x
0
.
Za svaku tacku h R
n
, takvu da je |h| < d, segment [x
0
, x
0
+h], lezi
u lopti L(x
0
; d) vazi Tejlorova formula sa ostatkom u Peanovom obliku
(2.31) f(x
0
+h) = f(x
0
) +
1
2
n
i=1
n
j=1
j
f(x
0
)h
i
h
j
+o(|h|
2
R
n),
(gde o(|h|
2
R
n
) znaci da je lim
h0
o(|h|
2
R
n
)/|h|
2
R
n
= 0.)
Jednakost (2.31) se moze ekvivalentno zapisati i ovako
f(x
0
+h) f(x
0
) =
1
2
|h|
2
R
n
i,j=1
j
f(x
0
)
h
i
|h|
R
n
h
j
|h|
R
n
+o(1)
=
=
1
2
|h|
2
R
n
h
|h|
R
n
+o(1)
za h 0.
Primetite da vektor h/|h| pripada jedinicnoj sferi S
n1
. Kvadratna forma
je neprekidna na R
n
pa i na jedinicnoj sferi S
n1
, koja je kompaktan skup,
te dostize na L(0; 1) svoj minimum m u tacki koju cemo oznaciti sa h
m
,
i svoj maksimum M u tacki koju cemo oznaciti sa h
M
.
1. Ako je kvadratna forma strogo pozitivno denitna na R
n
tada je
0 < m M. Kako je lim
h0
o(1) = 0 postoji konstanta takva da je < d
i da je [o(1)[ < m za svako |h| < . Prema tome za |h|
R
n < ,
(h/|h|) +o(1) > 0,
te je
f(x
0
+h) f(x
0
) > 0,
tj. f ima lokalni minimum u x
0
.
Analogno se dokazuje tvrdjenje kada je strogo negativno denitna
forma.
CUN NA R
n
2. Neka su tacke h
m
i h
M
odabrane u prvom delu dokaza. Pret-
postavimo da kvadratna forma menja znak na R
n
. Tada je m < 0 < M.
Neka je H(t) = th
m
, tada x
0
+H(t) L(x
0
; d), za t (d, d), te vazi
f(x
0
+H(t)) f(x
0
) =
t
2
2
(m+o(1)) , za t 0.
Za svako t dovoljno malo vazi m+o(1) < 0 te sledi da u svakoj okolini nule
postoji tacka

h, takva da je
f(x
0
+

h) f(x
0
) < 0.
Neka je sada H(t) = th
M
, tada x
0
+H(t) L(x
0
; d), za t (d, d) te vazi
f(x
0
+H(t)) f(x
0
) =
t
2
2
(M +o(1)) , za t 0.
Za svako dovoljno malo t, vazi M + o(1) > 0, te sledi da u svakoj okolini
nule postoji tacka

h takva da je
f(x
0
+

h) f(x
0
) > 0.
Prema tome funkcija f nema lokalni ekstrem u tacki x
0
.
U dvodimenzionom slucaju vazi sledeca teorema.
Teorema 2.39. Neka funkcija f : R
2
R ima neprekidne parcijalne
izvode drugog reda u nekoj okolini tacke (x
0
, y
0
) i neka su oba parcijalna
izvoda prvog reda funkcije f u toj tacki jednaka nuli. Sa oznacimo vrednost
determinante
=
2
11
f(x
0
, y
0
)
2
12
f(x
0
, y
0
)
2
21
f(x
0
, y
0
)
2
22
f(x
0
, y
0
)
.
Ako je > 0 i
2
11
f(x
0
, y
0
) > 0 tada f ima lokalni minimum u tacki
(x
0
, y
0
).
Ako je > 0 i
2
11
f(x
0
, y
0
) < 0 tada f ima lokalni maksimum u tacki
(x
0
, y
0
).
Ako je < 0 tada f nema ekstremnu vrednost u tacki (x
0
, y
0
).
Determinanta je poznata pod imenom hesijan
8
funkcije f.
Primedba 2.40. Prethodne dve teoreme daju samo dovoljne uslove za
postojanje i ne postojanje lokalnih ekstrema. U praksi se cesto desava da
nisu ispunjeni uslovi ove teoreme ali se drugim metodama moze doci do
zakljucka o postojanju lokalnog ekstrema funkcije u nekoj tacki.
8
Ludvig Oto Hese (Ludwig Otto Hesse, 1811-1876) nemacki matematicar
CUNA 47
2.10.2. Teorema o inverznoj funkciji.

Citaocu je vec poznata teo-
rema o egzistenciji inverznog preslikavanja za funkciju R R. Podsetimo
se.
Teorema 2.41. Neka je preslikavanje f : R R klase C
1
na otvorenom
intervalu koji sadrzi tacku a i neka je f
(a) = 0. Tada postoje dva otvorena

intervala I i J u R, koji sadrze respektivno tacke a i f(a), takva da pres-
likavanje f : I J ima neprekidnu inverznu funkciju f
1
: J I koja je
diferencijabilna i za svaku tacku y W vazi
(f
1
)
(y) =
1
f
(f
1
(y))
.
U ovom paragrafu cemo pokazati da vazi analogon prethodne teoreme
za preslikavanje R
n
R
n
.
n
R
n
klase C
1
na otvorenom
skupu koji sadrzi tacku a i neka je det f
(a) = 0. Tada postoje dva otvorena

skupa V i W, koji sadrze tacke a i f(a) redom, tako da preslikavanje
f
V
: V W ima inverzno preslikavanje f
1
: W V klase C
1
i vazi
matricna jednakost
(f
1
)
(y) = [f
(f
1
(y))]
1
.
Dokaz ovog tvrdjenja cemo podeliti na dva dela.
1. Dokaz teoreme u specijalnom slu caju. Najpre cemo dokazati
da tvrdjenje vazi za svako preslikavanje f : R
n
R
n
koje zadovoljava
uslove teoreme, a tako je da mu je izvod u tacki a jednak sa identickim
preslikavanjem.
(a) Pokazimo da: postoji lopta L(a; r), takva da je f(x) = f(a), za
svako x L(a; r) ` a. Posto je f diferencijabilno preslikavanje u tacki
a, a preslikavane Df(a) je identicko preslikavanje, postoji konstanta s > 0
takva da je
(2.32)
[[f(a +h) f(a) h[[
R
n
[[h[[
R
n
=
[[f(a +h) f(a) Df(a)(h)[[
[[h[[
< 1,
za [[h[[ < s. Iz prethodnog sledi da je
(2.33) f(x) = f(a), za x B(x
0
; s/2) ` a,
jer bi u suprotnom (zbog (2.32)) za neko x B(a; s/2) ` a, za koje je
f(x) = f(a), vazilo
1 =
|x a|
R
n
|x a|
R
n
=
|f(a + (x a)) f(a) (x a)|
|x a|
< 1.
CUN NA R
n
Iz prethodno recenog sledi da je f(x) = f(a) za x L(a; r) ` a, r = s/2.
(b) Posto je preslikavanje f klase C
1
na otvorenom skupu koji sadrzi
tacku a, a det f
(a) = 1 = 0, postoji zatvorena lopta B(a, r), r < r, u kojoj

je det f
= 0. Neka je
: B(a; ) R
n
, x f(x) x.
Kako je
i
f
j
(a) = 1, ako je i = j, a
i
f
i
(a) = 0, vazi det
(a) = 0.
Ovo implicira da postoji < r takvo da je [
i
j
(x)[ < 1/2n, za svako
x B(a, ). Ako primenimo rezultat Zadatka 2.53. (vidi str. 62) na funkciju
(x) = f(x) x dobijamo da je
[[x
1
x
2
[[
R
n [[f(x
1
) f(x
2
)[[
R
n [[(f(x
1
) x
1
) (f(x
2
) x
2
)[[
R
n
n sup
B(a,)
[
i
j
(x)[ [[x
1
x
2
[[
R
n
1
2
[[x
1
x
2
[[
R
n, x
1
, x
2
B(x
0
, )
za x
1
, x
2
B(a, ), iz cega sledi
(2.34) [[x
1
x
2
[[
R
n 2[[f(x
1
) f(x
2
)[[
R
n, x
1
, x
2
B(a, ).
Neka je B rub lopte B(a; ). Skup f(B) je kompaktan, jer je neprekidna
slika kompaktnog skupa, a zbog (2.33) ne sadrzi tacku f(a). Dakle, postoji
konstanta d > 0, takva da je [[f(a) f(x)[[
R
n d, za svaku tacku x B.
(c) Pokazacemo da: za svaki element y
0
lopte L(f(a); d/2), postoji
jedinstvena tacka x
0
L(a; ), takva da je f( x
0
) = y
0
.
Neka je
(2.35) g : B(a; ) R x g(x) = [[ y
0
f(x)[[
2
.
Funkcija g je neprekidna na kompaktnom skupu B(a; ), te dostize minimum
u nekoj tacki tog skupa. Naime, pokazacemo da za svako x B(a; )
vazi g(a) < g(x). Taj minimum nije postignut ni u jednoj tacki ruba tog
skupa. Pokazacemo da za svako x B(a; ) vazi g(a) < g(x). Za svako
x B(a; ) vazi
[[ y
0
f(x)[[
R
n [[f(a)f(x)[[
R
n[[ y
0
f(a)[[
R
n > dd/2, y L(f(a); d/2)
jer y
0
L(f(a); d/2). Dakle
| y
0
f(a)[[
R
n < [[ y
0
f(x)[[
R
n,
iz cega sledi da je g(a) < g(x), za x B(a; ). Prema tome postoji tacka
x
0
L(x
0
; ) takva da je u njoj dostignut minimum posmatrane funkcije.
CUNA 49
Iz Teoreme 2.5., na strani 24, sledi da je
j
g( x
0
) = 0, odnosno
n
i=1
2( y
i
0
f
i
( x
0
))
j
f
i
( x
0
) = 0, j = 1, 2 . . . , n.
Kako je det f
(x) = 0, vazi: det(

j
f
i
( x
0
)) = 0. Dakle, y
i
0
f
i
( x
0
) = 0,
za sve i = 1, 2 . . . , n, odnosno y
0
= f( x
0
). Ovim je dokazana egzistencija
tacke x
0
L(a; ), takve da je f( x
0
) = y
0
. Jedinstvenost sledi iz (2.34).
(d) Neka su V i W otvoreni skupovi (L(a; ) f
1
(L(f(a); d/2)) i
L(f(a); d/2), redom. Na osnovu prethodnog razmatranja (tacke (c)) sledi
da funkcija f : V W ima inverznu funkciju f
1
: W V .
Nejednakost (2.34) je ekvivalentna sa nejednakoscu
(2.36) [[f
1
(y
1
)f
1
(y
2
)[[
R
n 2[[y
1
y
2
[[
R
n, y
1
, y
2
L(f(a); d/2),
iz koje sledi neprekidnost preslikavanja f
1
.
Dokazimo da je preslikavanje f
1
: W V klase C
1
, pokazujuci da je
Df
1
(y
0
), y
0
= f(x
0
) W, preslikavanje (Df(x
0
))
1
, inverzno preslika-
vanju Df(x
0
). Ovo je ekvivalentno sa cinjenicom da je matrica (f
1
)
(y
0
),
pridruzena preslikavanju D(f
1
)(y
0
), inverzna matrici f
(x
0
), tj.
(f
1
)
(y) = [f
(f
1
(y))]
1
.
Elementi matrice f
(x
0
), su neprekidne funkcije na skupu V (jer je funkcija
f je klase C
1
(V )), pa su to i elementi njoj inverzne matrice (f
1
)
(y
0
), koja
je pridruzena preslikavanju D(f
1
)(y
0
). Na osnovu Teoreme 2.18., str. 31,
iz prethodnog sledi da je preslikavanje f
1
: W V klase C
1
(W).
Neka je x
0
proizvoljna tacka u V , a
: V R
n
, x (x) = f(x) f(x
0
) Df(x
0
)(x x
0
).
Posto je preslikavanje f diferencijabilno na V, sledi
(2.37) lim
xx
0
[[(x)[[
R
n
[[x x
0
[[
R
n
= 0.
Iz
f(x) = f(x
0
) +Df(x)(x x
0
) +(x), x V,
sledi
(2.38)
(Df(x
0
))
1
(f(x) f(x
0
)) = (x x
0
) + (Df(x
0
))
1
((x)), x, x
0
V.
Neka su y, y
0
elementi skupa W, x = f
1
(y) i x
0
= f
1
(y
0
). Iz
jednakosti (2.38) sledi
(2.39) f
1
(y) = f
1
(y
0
) +(D(f(x))
1
(y y
0
) +(Df(x
0
))
1
((f
1
(y)).
CUN NA R
n
Pokazimo da vazi
(2.40) lim
yy
0
[[(Df(x
0
))
1
((f
1
(y)))[[
R
n
[[y y
0
[[
R
n
= 0,
odnosno
(2.41) lim
yy
0
[[(f
1
(y))[[
R
n
[[y y
0
[[
R
n
= 0.
Kako je
[[(f
1
(y))[[
R
n
[[y y
0
[[
R
n
=
[[(f
1
(y))[[
R
n
[[f
1
(y) f
1
(y
0
)[[
R
n
[[f
1
(y) f
1
(y
0
)[[
R
n
[[y y
0
[[
R
n
,
zbog (2.37) i (2.36), desna strana gornje jednakosti tezi nuli kad y tezi ka
y
0
. Dakle, (2.41) vazi. Ovo implicira (2.40) (vidi Zadatak 2.68., na str. 66).
Iz (2.40) i jednakosti (2.39) sledi da je preslikavanje f
1
diferencijabilno u
svakoj tacki skupa W i da je Df
1
(y
0
) = (Df(x
0
))
1
, pa je f
1
klase
C
1
(W).
Dokaz teoreme u opstem slu caju. Neka je sada sa f oznaceno
proizvoljno preslikavanje koje zadovoljava uslove teoreme. Sa oznacimo
preslikavnje Df(a), a sa [] matricu pridruzenu tom linearnom preslika-
vanju. Posto je det[] = 0, preslikavanje je ne-singularno, tj. ima inverzno
preslikavanje.
(a) Dokazimo da preslikavanje F =
1
f ispunjava pretpostavke
teoreme.
(i) Preslikavanje
1
f : R
n
R
n
je neprekidno na otvorenom skupu
koji sadrzi tacku
1
(f(a)), jer je preslikavanje
1
linearno (pa je i neprekidno).
(ii) Na osnovu teoreme o izvodu kompozicije preslikavanja, cinjenice da
je inverzno preslikavanje
1
za linearno takodje linearno i da je izvod
linearnog preslikavanja u tacki jednak sa samim tim preslikavanjem sledi:
(
1
f)
(a) = (
1
)
(f(a)) f
(a) =
1
f
(a) =
1
= id.
Ovim smo pokazali da je F
(a) identicko preslikavnje.

Na osnovu prvog dela dokaza, sledi da postoje dva otvorena skupa V
F
i
W
F
koji sadrze tacke a i F(a) =
1
(f(a)) respektivno, takvi da preslika-
vanje F : V
F
W
F
, ima inverzno preslikavanje F
1
= f
1
: W
F
V
F
,
klase C
1
, koje zadovoljava matricnu jednakost
(2.42) (F
1
)
(y) = [F
(F
1
(y))]
1
, y W
F
.
(b) Pokazimo da iz prethodnog sledi tvrdjenje toreme. Neka je V = V
F
i W = (Df(a))(W
F
). Skup V otvoren jer je skup V
F
otvoren, a W je
CUNA 51
otvoren kao inverzna slika otvorenog skupa pri neprekidnom preslikavanju.
Preslikavanje f preslikava V u W, jer je f = F, funkcija F preslikava
V
F
W
F
i (F(V
F
)) = (W
F
) = W. Njemu inverzno preslikavanje: f
1
=
F
1
preslikava W u skup F
1
(
1
(W)) = F
1
(W
F
) = V
F
= V i
neprekidno je, jer su to i preslikavanja
1
i F
1
.
Kako je f = F, kako je izvod linearnog preslikavanja u proizvoljnoj
tacki jednak sa , a vazi i f
1
= F
1

1
i
1
(y) W
F
, za y W, sledi
(2.43) [f
(f
1
(y))]
1
=
= [( F)
(f
1
(y))]
1
= [()
(F(f
1
(y)) F
(f
1
(y))]
1
= [(F
(f
1
(y))]
1
= [F
(f
1
(y))]
1
[]
1
= [F
(F
1
(
1
(y)))]
1
[]
1
= (F
1
)
(
1
(y))[]
1
= (f
1
)
(
1
(y))[]
1
(2.42)
= (f
1
)
((
1
(y)))
(
1
(y))[]
1
= (f
1
)
(y)[][]
1
= (f
1
)
(y).
Ovim je tvrdjenje dokazano.
2.10.3. Teorema o implicitnom preslikavanju. Sledeca teorema
daje uslove pod kojim vektorska jednacina f(x, y) = 0, gde je f preslika-
vanje R
n
R
m
R
m
, jedinstveno odredjuje preslikavanje g : x y,
ciji domen je okolina tacke a = (a
1
, . . . , a
n
), a kodomen okolina tacke
b = (b
1
, . . . , b
m
).
Teorema 2.43. Neka je f preslikavanje R
n
R
m
R
m
klase C
1
na
otvorenom skupu U (f C
1
(U)) koji sadrzi tacku (a, b) i neka je f(a, b) =
0. Ako matrica
M =
n+1
f
1
(a, b)
n+2
f
1
(a, b) . . .
n+m
f
1
(a, b)
n+1
f
2
(a, b)
n+2
f
2
(a, b) . . .
n+m
f
2
(a, b)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
n+1
f
m
(a, b)
n+2
f
m
(a, b) . . .
n+m
f
m
(a, b)
ima determinantu razlicitu od nule, tada postoji otvoren skup A u R

n
koji
sadrzi tacku a i otvoren skup B u R
m
koji sadrzi tacku b tako da za svaku
tacku x A postoji jedinstvena tacka g(x) B takva da je f(x, g(x)) = 0.
Ovako odredjeno preslikavanje g : A B je klase C
1
.
CUN NA R
n
Neka je
F : R
n
R
m
R
n
R
m
, F(x, y) = (x, f(x, y)).
Tada je detF
(a, b) = 1
n
detM = 0. Na osnovu Teoreme 2.42., str. 47,
postoje: otvoren skup A B u R
n
R
m
koji sadrzi tacku (a, b) i otvoren
skup W u R
n
R
m
koji sadrzi tacku F(a, b) = (a, 0), takvi da preslikavanje
F : A B W ima inverzno preslikavanje klase C
1
, F
1
: W A B.
Preslikavanje F
1
je oblika F
1
(x, u) = (x, G(x, u)), gde je Gpreslikavanje
W B klase C
1
. Neka je
2
: R
n
R
m
R
m
,
2
(x, u) = u.
Primetimo da je
2
F = f. Iz prethodnog sledi
(2.44) f(x, G(x, y)) = f F
1
(x, y)
= (
2
F) F
1
(x, y) =
2
(F F
1
)(x, y) =
2
(x, y) = y
Dakle,
f(x, G(x, 0)) = 0.
Preslikavanje g : A B denisano sa g(x) = G(x, 0), zadovoljava jed-
nakost f(x, g(x)) = 0 i klase je C
1
.
Pretpostavimo da postoje tacke (x, y
1
) AB i (x, y
2
) AB, takve
da je f(x, y
1
) = 0 i f(x, y
2
) = 0. Kako je
F(x, y
1
) = (x, 0) = F(x, y
2
) W,
te je (x, y
1
) = F
1
(x, 0) = (x, y
2
), iz cega sledi y
1
= y
2
.
Primedba 2.44. Kao u dokazu Teoreme 2.43. moze se pokazati da ako
je f klase C
p
(f C
p
(R
n
R
m
)), p 1, tada je g klase C
p
na A. Primetite,
odredjivanjem j-tog parcijalnog izvoda iz jednakosti f
i
(x, g(x)) = 0 dobi-
jamo sistem jednacina po parcijalnim izvodima komponenti preslikavanja
g:
0 =
j
f
i
(x, g(x))+
m
=1
n+
f
i
(x, g(x))
j
g
(x), i = 1, 2, . . . , m, j = 1, 2, . . . , n.
Kako je determinanta matrice M razlicita od nule, ovaj sistem jednacina
moze biti resen po
j
g
(x). Resenje zavisi od

j
f
i
(x, g(x)) i od g(x).
Primer 2.45. Neka je
f : R
2
R, f(x, y) = x
2
+y
2
1.
CUNA 53
Funkcije
g(x) =
1 x
2
i g(x) =
1 x
2
,
zadovoljavaju jednacinu
f(x, g(x)) = 0.
Diferencirajuci tu jednakost po x dobijamo
1
f(x, g(x))+
2
f(x, g(x))g
(x) =
0, tj.
2x + 2g(x)g
(x) = 0,
iz cega sledi
g
(x) =
x
g(x)
,
a sto je zadovoljeno i za g(x) =

1 x
2
i za g(x) =
1 x
2
.
Primer 2.46. Neka je otvoren skup u R
2
, neka su funkcije
u : R, (x, y) u = f(x, y),
v : R, (x, y) v = g(x, y),
klase C
p
(), p 1, u
0
= f(x
0
, y
0
) i v
0
= g(x
0
, y
0
), gde je (x
0
, y
0
) .
Pretpostavimo da je jakobijan preslikavanja R
2
datog sa (x, y)
(u(x, y), v(x, y)) u tacki (x
0
, y
0
) razlicit od nule, odnosno da je
det
(u, v)
(x, y)
(x
0
,y
0
)
=
f
x
(x
0
, y
0
) f
y
(x
0
, y
0
)
g
x
(x
0
, y
0
) g
y
(x
0
, y
0
)
= 0.
Denisemo funkcije
F : R, F(x, y, u, v) = f(x, y) u,
G : R, G(x, y, u, v) = g(x, y) v.
Na osnovu pretpostavki sledi da su ove funkcije klase C
p
(), takve da je
F(x
0
, y
0
, u
0
, v
0
) = 0, G(x
0
, y
0
, u
0
, v
0
) = 0.
i da matrica

F
x
F
y
G
x
G
y
f
x
f
y
g
x
g
y
ima determinantu razlicitu od nule u tacki (x

0
, y
0
, u
0
, v
0
). Na osnovu Teo-
reme 2.43., str. 51, sledi da je sistem jednacina
(2.45) F(x, y, u, v) f(x, y) u = 0, G(x, y, u, v) g(x, y) v = 0,
resiv po promenljivim x, y u okolini tacke (x
0
, y
0
, u
0
, v
0
) i da su dobijena
resenja x = (u, v), y = (u, v) funkcije klase C
p
u nekoj okolini tacke
(u
0
, v
0
).
CUN NA R
n
Primetite da se parcijalnim diferenciranjem jednacina (2.45) dobija
1 = f
x
x
u
+f
y
y
u
, 0 = f
x
x
v
+f
y
y
v
,
0 = g
x
x
u
+g
y
y
u
, 1 = g
x
x
v
+g
y
y
v
.
Ovo je sistem od cetiri linearne jednacine po cetiri nepoznate x
u
, y
u
, x
v
, y
v
.
Njegovim resavanjem dobijamo oblik parcijalnih izvoda funkcija x i y:
x
u
=
1 f
y
0 g
y
f
x
f
y
g
x
g
y
, y
u
=
f
x
1
g
x
0
f
x
f
y
g
x
g
y
, x
v
=
0 f
y
1 g
y
f
x
f
y
g
x
g
y
, y
v
=
f
x
1
g
x
0
f
x
f
y
g
x
g
y
.
Primedba 2.47. Neka je F funkcija klase C
p
, p 1, na otvorenom
skupu R
2
, takva da u nekoj tacki (x
0
, y
0
) vazi
F(x
0
, y
0
) = 0, F
y
(x
0
, y
0
) = 0.
Tada na osnovu teoreme o implicitnim funkcijama postoje otvoreni intervali
I
x
0
R i J
y
0
R koji su redom okoline tacaka x
0
i y
0
i postoji funkcija
f : I
x
0
J
y
0
, klase C
p
sa svojstvom f(x
0
) = y
0
.
Pokazimo da se slika f(I
x
0
) intervala I
x
0
pogodnom transformacijom
koordinata (x, y) (, ) moze preslikati u deo prave = 0. Transformacija
koordinata (x, y) (, ) data sa
(2.46) = x x
0
, = F(x, y).
preslikava tacku (x
0
, y
0
) u tacku (0, 0). Dok tacka x pripada intervalu I
x
0
,
tacka pripada nekom intervalu U koji je okolina tacke nula. Ako x I
x
0
i y = f(x) f(I
x
0
) tada i F(x, f(x)) = 0. Prema tome pri ovako odabranoj
transformaciji koordinata se f(I
x
0
) preslikava na U 0.
Podsetimo se, preslikavanje f : X Y dva otvorena podskupa istog
euklidskog prostora R
n
je difeomorzam klase C
k
, k 1, ako je bijekcija
i ako je inverzno preslikavanje f
1
: Y X klase C
k
. Skupovi X i Y
su difeomorfni klase C
k
ako takvo preslikavanje postoji. Ako su X i Y
podskupovi od R
n
i f : X Y , tada je f difeomorzam klase C
k
, k 1
ako je bijekcija i ako su f i f
1
klase C
k
, k 1. Videti primedbu 2.8 na
strani 25.
CUNA 55
Preslikavanje (2.46) je difeomorzam klase C
p
, p 1, neke okoline tacke
(x
0
, y
0
) na odgovarajucu okolinu tacke (0, 0). Ovo sledi na osnovu razma-
tranja iznetog u prethodnom primeru jer je
x
(x
0
, y
0
)
y
(x
0
, y
0
)
x
(x
0
, y
0
)
y
(x
0
, y
0
)
1 0
F
x
(x
0
, y
0
) F
y
(x
0
, y
0
)
= F
y
(x
0
, y
0
) = 0.
2.10.4. Vezani (uslovni) ekstremi, Lagranzov metod. Posmatra-
mo sledece ekstremne probleme:
(a) medju svim pravouglim paralelopipedima sa datom povrsinom naci
onaj koji ima najvecu zapreminu;
(b) naci tacku na elipsoidu koja je najmanje (najvise) udaljena od date
ravni.
Elegantan i praktican metod koji resava takve probleme je razvio Lagranz.
Funkcija f : R
n
R ima vezani (uslovni) ekstrem na podskupu
S = (x
1
, . . . , x
n
)[ g
1
(x
1
, . . . , x
n
) = 0, . . . , g
m
(x
1
, . . . , x
n
) = 0. skupa R
n
,
u tacki x
0
S ako postoji otvoren skup U
x
0
tako da vazi f(x) f(x
0
),
x U
x
0
S ili f(x) f(x
0
), x U
x
0
S. Jednacine
g
1
(x
1
, . . . , x
n
) = 0, . . . , g
m
(x
1
, . . . , x
n
) = 0
nazivamo jednacine veze. Lagranzov metod, koji cemo razmatrati u ovom
paragrafu, daje potreban uslov za odredjivanje vezanih ekstrema.
Formirajmo linearnu kombinaciju
L(x
1
, . . . , x
n
,
1
, . . . ,
m
) =
= f(x
1
, . . . , x
n
) +
1
g
1
(x
1
, . . . , x
n
) + +
m
g
m
(x
1
, . . . , x
n
),
CUN NA R
n
gde su
1
, . . . ,
m
realni brojevi. Ovako denisanu funkciju nazivamo La-
granzova funkcija. Diferencirajmo L po svakoj od promenljivih i posma-
trajmo sistem od n +m jednacina
1
L(x
1
, . . . , x
n
,
1
, . . . ,
m
) = 0,
2
L(x
1
, . . . , x
n
,
1
, . . . ,
m
) = 0,
. . .
n
L(x
1
, . . . , x
n
,
1
, . . . ,
m
) = 0,
g
1
(x
1
, . . . , x
n
) = 0,
g
2
(x
1
, . . . , x
n
) = 0,
. . .
g
m
(x
1
, . . . , x
n
) = 0.
(2.47)
Lagranz je pokazao da ako je tacka (x
1
, x
2
, . . . , x
n
) resenje uocenog ek-
stremnog problema ona zadovoljava i gornji sistem jednacina. Ovo ce biti
pokazano u teoremi koja sledi.
Uocimo, ako resimo sistem (2.47), dobijene tacke (x
1
, . . . , x
n
) moraju
biti dodatno testirane da bi se utvrdilo da li funkcija u njima dostize vezani
ekstremum. Brojevi
1
, . . . ,
m
su uvedeni samo zato da pomognu resavanje
sistema po nepoznatim x
1
, . . . , x
n
i nazivaju se Lagranzovi mnozioci.
Sledeca teorema opravdava Lagranzov metod.
Teorema 2.48. Neka su funkcije f, g
1
, . . . g
m
: R
n
R klase C
1
na
otvorenom skupu u R
n
, x
0
i g
1
(x
0
) = g
2
(x
0
) = = g
m
(x
)
= 0.
Neka su vektori
(
1
g
1
(x
0
),
2
g
1
(x
0
), . . . ,
n
g
1
(x
0
)) = gradg
1
(x
0
),
(
1
g
2
(x
0
),
2
g
2
(x
0
), . . . ,
n
g
2
(x
0
)) = gradg
2
(x
0
),
. . .
(
1
g
m
(x
0
),
2
g
m
(x
0
), . . . ,
n
g
m
(x
0
)) = gradg
m
(x
0
),
(2.48)
linearno nezavisni (ovo implicira m n) i neka je
S = x [ g
1
(x) = g
2
(x) = = g
m
(x) = 0.
CUNA 57
Ako restrikcija funkcije f na skup S ima lokalni ekstrem u tacki x
0
tada
postoji m realnih brojeva
1
, . . . ,
m
takvih da vaze jednakosti
1
f(x
0
) =
m
k=1
1
g
k
(x
0
),
2
f(x
0
) =
m
k=1
2
g
k
(x
0
),
. . .
n
f(x
0
) =
m
k=1
n
g
k
(x
0
),
(2.49)
odnosno za funkciju L = f +
m
k=1
k
g
k
vazi (2.47) u tacki x
0
.
Posto su vektori (2.48) linearno nezavisni, rang Jakobijeve matrice
(g
1
, . . . , g
m
)
(x
1
, . . . , x
n
)
je m. Bez gubitka opstosti mozemo pretpostaviti da je glavni minor te ma-
trice reda m razlicit od nule.
Posmatrajmo sledeci sistem od m linearnih jenacina po nepoznatim
1
, . . . ,
m
.
m
k=1
1
g
k
(x
0
) =
1
f(x
0
), (2.50)
m
k=1
2
g
k
(x
0
) =
2
f(x
0
), (2.51)
. . . (2.52)
m
k=1
m
g
k
(x
0
) =
m
f(x
0
). (2.53)
On ima jedinstveno resenje (
1
, . . . ,
m
), posto mu je na osnovu uvedene
pretpostavke determinanta sistema razlicita od nule. Resenja sistema jed-
nacina (2.50) zadovoljavaju prvih m jednacina sistema (2.49), a pokazacemo
da zadovoljavaju i preostalih n m jednacina tog sistema. U dokazu cemo
koristiti teoremu o implicitnim funkcijama.
Ako je x = (x
1
, . . . , x
m
, x
m+1
, . . . , x
m+n
) element skupa S koristicemo
oznake x
= (x
1
, . . . , x
m
), t = (x
m+1
, . . . , x
n
) i prema tome t
k
= x
m+k
.
Neka x
0
= (x
0
, t) S. Kako je preslikavanje g = (g
1
, . . . , g
m
) : R
m
klase C
1
na skupu , g(x
0
, t
0
) = 0, a determinanta matrice
j
g
i
(x
0
, t
0
)
,
j, i 1, . . . , m, razlicita od nule, na osnovu teoreme o implicitnoj funkciji
postoji (n m)-dimenziona otvorena okolina T
0
tacke t
0
kao i jedinstveno
CUN NA R
n
preslikavanje h : T
0
R
m
, koje je klase C
1
(T
0
), tako da je h(t
0
) = x
0
i da
za svaku tacku t iz T
0
vazi
g(h(t), t) = 0.
Dakle, sistem od m jednacina
g
1
(x
1
, . . . , x
n
) = 0, . . . , g
m
(x
1
, . . . , x
n
) = 0,
ima za resenja funkcije
x
1
= h
1
(x
m+1
, . . . , x
n
), x
2
= h
2
(x
m+1
, . . . , x
n
), . . . , x
m
= h
m
(x
m+1
, . . . , x
n
),
gde je (x
m+1
, . . . , x
n
) = (t
1
, . . . , t
nm
) T
0
. Denisimo nove funkcije F, G
1
,
. . . , G
m
: T
0
R na sledeci nacin:
F(x
m+1
, . . . , x
n
) = f(h
1
(x
m+1
, . . . , x
n
), . . . , h
m
(x
m+1
, . . . , x
n
), x
m+1
, . . . , x
n
),
G
1
(x
m+1
, . . . , x
n
) = g
1
(h
1
(x
m+1
, . . . , x
n
), . . . , h
m
(x
m+1
, . . . , x
n
), x
m+1
, . . . , x
n
),
G
2
(x
m+1
, . . . , x
n
) = g
2
(h
1
(x
m+1
, . . . , x
n
), . . . , h
m
(x
m+1
, . . . , x
n
), x
m+1
, . . . , x
n
),
. . .
G
m
(x
m+1
, . . . , x
n
) = g
m
(h
1
(x
m+1
, . . . , x
n
), . . . , h
m
(x
m+1
, . . . , x
n
), x
m+1
, . . . , x
n
).
Odnosno, drugacije zapisano
F(t) = f(H(t)), G
p
(t) = g
p
(H(t)), p = 1, 2, . . . , m,
gde je
H(t) = (h(t), t), t T
0
.
Funkcija G
p
je tako denisana da je na skupu T
0
jednaka nuli, pa je i
svaki parcijalni izvod
r
G
p
jednak nuli na T
0
, specijalno
r
G
p
(t
0
) = 0,
p = 1, . . . , m, r = 1, . . . , n m. Sa druge strane,
r
G
p
(t
0
) =
n
k=1
k
g
p
(x
0
)
r
H
k
(t
0
) = 0, r = 1, 2, . . . , n m, p = 1, . . . , m.
Primetimo da je
H
k
(t) =
h
k
(t), 1 k m,
x
k
, m+ 1 k n.
Prema tome u slucaju m+ 1 k n za svako t vazi
r
H
k
(t) =
0, k = m+r
1, k = m+r.
CUNA 59
Iz prethodnog sledi da za p = 1, 2, . . . , m, r = 1, 2, . . . , n m, vazi
(2.54)
m
k=1
k
g
p
(x
0
)
r
H
k
(t
0
)
m+r
g
p
(x
0
) = 0.
Posto je preslikavanje h neprekidno postoji okolina O
t
0
tacke t
0
, koja lezi
u T
0
, takva da za svaku tacku t O
t
0
vazi da tacka (h(t), t) pripada O
x
0
,
gde je O
x
0
okolina tacke x
0
(u kojoj f ima lokalni ekstrem), takva da je
f(x) f(x
0
), za svako x
0
O
x
0
S, ili da je f(x) f(x
0
), za svako
x
0
O
x
0
S. Prema tome, ako je t O
t
0
tada je (h(t), t) O
x
0
, pa na
osnovu pretpostavke teoreme vazi
F(t) F(t
0
) za sve t O
t
0
,
ili
F(t) F(t
0
) za sve t O
t
0
.
Sledi da F ima ili lokalni maksimum ili lokalni minimum u tacki t
0
. Prema
tome svaki parcijalni izvod
r
F(t
0
) mora biti jednak nuli. Sa druge strane,
za r = 1, 2, . . . , n m, vazi
r
F(t
0
) =
m
k=1
k
f(x
0
)
r
H
k
(t
0
), r = 1, 2, . . . , n m,
pa mozemo zapisati
(2.55)
m
k=1
k
f(x
0
)
r
H
k
(t
0
)
m+r
f(x
0
) = 0, r = 1, 2, . . . , n m.
Pomnozimo jednakosti (2.54) sa
p
, p = 1, . . . , m, sumirajmo ih po p i tako
dobijeni zbir saberimo sa jednakoscu (2.55). Za r = 1, 2, . . . , nm, dobijamo
m
k=1
k
f(x
0
)
m
p=1
k
g
p
(x
0
)
r
h
k
(t
0
)
m+r
f(x
0
)
m
p=1
m+r
g
p
(x
0
) = 0.
Zbog (2.50) izraz u viticastim zagradama u gornjoj sumi je jednak nuli.
Prema tome
m+r
f(x
0
) +
m
p=1
m+r
g
p
(x
0
) = 0, r = 1, . . . , n m,
sto smo i zeleli da pokazemo.
Sledeca teorema daje dovoljan uslov za postojanje ili odsustvo uslovnog
ekstrema.
CUN NA R
n
Teorema 2.49. Neka su funkcije f, g
1
, . . . g
m
: R
n
R klase C
2
na
otvorenom skupu u R
n
i neka je rang Jakobijeve matrice
(g
1
, . . . , g
m
)
(x
1
, . . . , x
n
)
u svakoj tacki skupa jednak sa m. Oznacimo sa
L(x,
1
, . . . ,
m
) = f(x) +
m
i=1
i
g
i
(x), x R
n
.
Lagranzovu funkcija, gde su parametri
1
, . . . ,
m
izabrani u skladu sa potreb-
nim uslovom (2.48) za vezani ekstrem funkcije f
S
u tacki x
0
skupa
S = x [ g
1
(x) = g
2
(x) = = g
m
(x) = 0.
Da bi u tacki x
0
funkcija f
S
imala ekstrem dovoljno je da je kvadratna
forma
(2.56) () =
n
i=1
n
j=1
2
ij
L(x
0
,
1
, . . . ,
n
)
i
j
istog znaka na skupu
(2.57) T = [
1
g
i
(x
0
)
1
+ +
n
g
i
(x
0
)
n
= 0, i = 1, 2, . . . , m.
Ako je forma (2.56) pozitivno denitna na T, tada je x
0
tacka strogog
lokalnog minimuma funkcije f[
S
, a ako je negativno denitna na T, tada je
x
0
tacka strogog lokalnog maksimuma funkcije f[
S
.
Tacka x
0
nije ni minimum ni maksimum funkcije f[
S
ako forma (2.56)
menja znak na T.
Dokaz ovog tvrdjenja cemo izostaviti. Primetimo samo ako L ima ek-
strem u tacki x
0
jasno je da tada funkcija f ima vezani ekstrem na skupu
S.
Primedba 2.50. Prakticno koriscenje ove teoreme je otezano cinjenicom
da medju koordinatama vektora T ima k = n m nezavisnih, sto
sledi iz denicije skupa T. Prema tome neposredna primena Silvesterovog
kriterijuma na formu (2.56) u opstem slucaju ne daje rezultat, jer forma
moze da menja znak na R
n
, ali da ga ne menja na T. Ako izrazimo m
koordinata vektora preko preostalih k i uvrstimo ih u (2.56) dobicemo
kvadratnu formu po k nezavisnih promenljivih, denitnost ove kvadratne
forme mozemo ispitivati pomocu Silvestrovog kriterijuma.
CUNA 61
Primer 2.51. Medju svim pravouglim paralelopipedima sa datom povrsi-
nom S odredimo paralelopiped najvece zapremine. Neka je povrsina pravou-
glog paralelopipeda razapetog nad vektorima (x, 0, 0), (0, y, 0), (0, 0, z), gde
je x, y, z > 0, jednaka sa S, tj. neka je
(2.58) S/2 = (xy +yz +xz).
Odredimo skalare x, y i z tako da zapremina uocenog paralelopipeda bude
maksimalna, tj. tako da je zadovoljena jednakost (2.58) i da funkcija V (x, y, z) =
xyz dostize maksimalnu vrednost. Lagranzova funkcija pridruzena ovom
problemu je
L(x, y, z, ) = xzy +(xy +xy +zy S/2).
Potreban uslov za to je da su za neko R zadovoljene sledece jednakosti:
(2.59)
yz +(y +z) = 0, xz +(x+z) = 0, xy +(y +x) = 0, xy +xz +yz = S/2.
Oduzimanjem dve po dve jednacine od prve tri u sistemu (2.59) dobijamo
ekvivalentan sistem
(yz)(z) = 0, (zx)(y) = 0, (zy)(x) = 0, xy+xz+yz = S/2.
Diskutujuci ovaj sistem zakljucujemo da je ili x = y = z = = 0 (sto ne
moze biti jer je x, y, z > 0) ili je x = y = z =

S/6 i = 1/2
S/6.
Jednostavno se proverava da L(x, y, z, 1/2
S/6) ima maksimum u tacki

(
S/6,
S/6,
S/6). Pokazimo sad da je navedeno tacno i na drugi nacin,

primenom prethodne teoreme. Restrikcija kvadratne forme
K(
1
,
2
) =
=
3
i=1
3
j=1
2
ij
L
S/6 ,
S/6 ,
S/6 ,
S/24
j
=
S/24 (
1
2
+
1
3
+
2
3
)
na skupu T = (
1
,
2
)[ 2
S/6 (
1
+
2
[
3
) = 0 je pozitivno denitna
kvadratna forma
K
T
(
1
,
2
) = (
1
)
2
(
2
)
2
2
= (
1
+
2
/2)
2
+ 3/4(
2
)
2
> 0.
Na osnovu Teoreme 2.49. sledi da je tacka (x, y, z) = (
S/6 ,
S/6 ,
S/6 )
resenje problema.
CUN NA R
n
2.11. Istorijske napomene
Utemeljivaci diferencijalnog racuna su Njutn (Isak Njutn, Isaac Newton, 1643-
1727, engleski matematicar) i Lajbnic (Gotfrid Vilhelm Lajbnic, Gottfried Wilhelm
Leibniz, 1646-1716, nemacki matematicar). Oni su nezavisno jedan od drugog uocili
da se prirastaj nekih funkcija moze aproksimirati linearnom funkcijom prirastaja
argumenta i uspesno koristili ovu ideju pri resavanju slozenih problema. Tehniku
totalnih diferencijala je razvio Ojler (Leonard Ojler, Leonhard Euler, 1707-1783,
svajcarski matematicar). On je zasluzan i za zasnivanje teorije izvoda visih redova,
iako su jos Njutn i Lajbnic koristili diferencijale drugog reda formirajuci i resavajuci
diferencijalne jednacine drugog reda. Problemi odredjivanja uslovnih ekstrema su
resavani pomocu diferencijalnog racuna vec u vreme Njutna i Lajbnica. Lagranz
(
Zozef Luj Lagranz, Joseph Louis Lagrange, 1736 1813, francuski matematicar),
je 1797. godine opisao metod mnozitelja. Ali bez teorije granicnih vrednosti, koju
je razvio i sistematizovao Kosi (Augustin-Luis Kosi, Augustin-Louis Cauchy, 1789-
1857, francuski matematicar) pocetkom XIX veka, diferencijalni racun u XVII i
XVIII veku nije bilo strogo zasnovan, te je dugo bio predmet opravdanih kritika. O
mogucnosti preciznog utemeljenja, ocigledno uspesne tehnike, su razmisljali vodeci
matematicari XVIII veka, Ojler, Dalamber (
Zan Baptist Dalamber, Jean-Baptist

le Rond dAlambert, 1717-1783, francuski matematicar), Lagranz. Sve do pocetka
XIX veka i radova Abela (Nils, Henrik Abel, Niels Henrik Abel, 1802-1829, norveski
matematicar), Kosija i Vajerstrasa (Vilhem Teodor Vajerstras, Wilhem Theodor
Weierstrass, 1815-1897, nemacki matematicar) to nije bilo ucinjeno. Nakon toga
se matematicka analiza, oslobodjena formalnih protivrecnosti, razvijala veoma brzo.
Tokom XIX veka mnogi matematicari su formulisali razlicite oblasti u teoriji
diferencijalnog racuna funkcija vise nezavisnih promenljivih ukljucujuci teoriju im-
plicitnih funkcija i jakobijane Napomenimo da je jakobijane uveo Jakobi (Karl Gus-
tav Jakobi, Carl Gustav Jacob Jacobi, 1804-1851, nemacki matematicar) 1833.
godine najpre zbog odredjivanja opsteg pravila zamene promenljivih u visestrukim
integralima.
Kada je (1920-1922) u matematiku uvedena ideja normiranih prostora, ko-
risteci Freseovu deniciju (datu 1911) izvoda funkcionala, uopstena je teorija difer-
encijalnog racuna za funkcije denisane nad normiranim prostorima. Ovim se ne
zavrsava istorija razvoja diferencijalnog racuna. Zainteresovani citalac ce nesto
vise o tome saznati iz kurseva funkcionalne analize.
Zadatak 2.52.
Zadatak 2.53. Neka je X otvoren n-interval u R
n
i f : X R
n
preslika-
vanje klase C
1
(X). Ako postoji konstanta M R takva da je [
j
f
j
(x)[ M,
2.11. ISTORIJSKE NAPOMENE 63
i, j = 1, . . . , n, za sve x iz unutrasnjosti n-intervala X, tada je
|f(x) f(y)|
R
n nM|x y|
R
n, x, y X.
Zadatak 2.54 (Teorema srednje vrednosti). Neka je skup A R
n
okolina
odsecka [x
0
, x
0
+ h] R
n
u R
n
i neka je f : A R
m
neprekidno pres-
likavanje. Ako je preslikavanje f diferencijabilno u svakoj tacki odsecka
[x
0
, x
0
+h], tada je
|f(x
0
+h) f(x
0
)|
R
n |h|
R
n sup
01
[[f
(x
0
+h)[[,
gde je sa [[f
(x
0
+ h)[[ oznacena norma linearnog preslikavanja f
(x
0
+
h) : R
n
R
m
gde je sa |f
(x) f
(x
0
)|
R
n oznacena norma linearnog
preslikavanja f
(x) f
(x
0
) : R
n
R
m
.
Zadatak 2.55. Neka je A R
n
otvorena okolina odsecka [a, b] R
n
i
neka je f : A R
m
diferencijabilno preslikavanje na skupu A. Pokazati da
tada za svako x
0
A vazi
|f(b) f(a) f
(x
0
)(b a)|
R
m |b a|
R
n sup
xA
[[f
(x) f
(x
0
)[[.
(Uputstvo: Primeniti Zadatak 2.54. na preslikavanje x f(x) f
(x
0
)x.
Primetite da je izvod ovog preslikavanja u tacki x preslikavanje h (f
(x)
f
(x
0
))h.)
Zadatak 2.56.
Zadatak
2.57. Neka je f funkcija R

2
R i neka je parcijalni izvod
2
f
jednak nuli na celom skupu R
2
.
(a) Pokazati da je funkcija f nezavisna od druge promenljive, tj. da vazi
f(x, y) = f(x, z) za svako x, y, z R.
(b) Ako su parcijalni izvodi
1
f i
2
f jednaki nuli nad celim R
2
, pokazati
da je funkcija f konstantna na R
2
.
Zadatak
2.58. Neka je A = R
2
` (x, 0)[ x 0
(a) Neka funkcija f : A R ima parcijalne izvode
1
f i
2
f jednake nuli
na A. Pokazati da je funkcija f konstantna.
(b) Pokazati da je funkcija g : A R data sa
g(x, y) =
x
3
, x > 0, y > 0,
0, inace,
CUN NA R
n
klase C
1
(A), i ima neprekidne parcijalne izvode drugog reda na A. Parcijalni
izvod
2
g je jednak nuli na A ali g ipak zavisi od druge promenljive, npr.
g(1, 1) = 1 i g(1, 1) = 0.
Zadatak 2.59. Neka je
f : R
2
R, f(x, y) =
xy(x
2
y
2
)
x
2
+y
2
, (x, y) = (0, 0)
0, (x, y) = (0, 0)
.
Grak ove funkcije prikazan je na sledecoj slici.
Pokazati da sva cetiri parcijalna izvoda drugog reda postoje svuda na R
2
ali
da parcijalni izvodi drugog reda
1
(
2
f)(0, 0) i
2
(
1
f)(0, 0) nisu medjusobno
jednaki.
Zadatak 2.60. Neka je A otvoren skup u R
n
i neka funkcija f : A R
ima izvode po svim pravcima u tacki a A.
(a) Pokazati da je potreban uslov da funkcija f ima lokalni ekstrem u tacki
a A, da su joj izvodi u svim pravcima u toj tacki jednaki nuli.
(b) Pokazati da restrikcija funkcije f(x, y) = (yx
2
)(y2x
2
), na proizvoljnu
pravu koja prolazi kroz koordinatni pocetak, ima minimum u koordinatnom
pocetku ali da sama funkcija nema lokalni minimum u nekoj okolini tacke
(0, 0).
Zadatak 2.61.
Zadatak 2.62. Neka je g neprekidna realna funkcija na skupu x R
2
[ |x|
R
2 =
1 takva da je g(0, 1) = g(1, 0) = 0 i g(x) = g(x). Denisimo funkciju
f : R
2
R sa f(x) =
|x|
R
2g
x
|x|
R
2
, x = 0,
0, x = 0.
(a) Neka x R
2
. Denisimo : R R sa (t) = f(tx). Pokazati da je
funkcija diferencijabilna.
(b) Pokazati da je funkcija f diferencijabilna u tacki (0, 0) jedino ako je g
nula funkcija.
Zadatak 2.63. Pretpostavimo da funkcija f : R
2
R, ima parcijalne
izvode
1
f i
2
f u nekoj okolini tacke (x
0
, y
0
) i pretpostavimo da su
1
f i
2
f diferencijabilne funkcije u tacki (x
0
, y
0
). Dokazati da vazi
2
12
f(x
0
, y
0
) =
2
21
f(x
0
, y
0
).
2
R data sa
f(x, y) =
xy
2
x
2
+y
2
, (x, y) = (0, 0),
0, (x, y) = (0, 0).
Grak ove funkcije je prikazan na sledecoj slici.
Pokazati da za svako R
2
i svako R
2
postoji izvod po pravcu
f(),
ali da preslikavanje
f(0) nije linearno. Zakljucite da iako funkcija f

ima izvode po svim pravcima u tacki (0, 0), ona nije diferencijabilna u tacki
(0, 0).
2
R data sa
f(x, y) =
x
3
y
x
4
+y
2
, (x, y) = (0, 0),
0, (x, y) = (0, 0).
CUN NA R
n
Pokazati da za svake dve tacke R
2
i R
2
postoji izvod po pravcu
f(), da je preslikavanje
f(0) linearno, ali da funkcija f ipak nije

diferencijabilna u (0, 0).
Zadatak
2.66. Funkcija f : R
2
R je nezavisna po drugoj promenljivoj,
tj. f(x, y
1
) = f(x, y
2
) za svako x, y
1
, y
2
R, ako i samo ako postoji funkcija
g : R R takva da je f(x, y) = g(x). Kako izgleda izvod funkcije f u tacki
(a, b) izrazen preko izvoda funkcije g (ako izvod od g postoji)?
Zadatak 2.67. Pokazati da je preslikavanje R
n
R dato sa x |x|
R
n
diferencijabilno u svakoj tacki x = 0 i da je izvod u svakoj takvoj tacki
linearno preslikavanje
R
n
R, h
'h, x`
|x|
R
n
=
n
i=1
h
i
cos
i
,
gde je cos
i
, i = 1, 2, . . . , n, ugao izmedju vektora x/|x| i e
i
(iz cega sledi
da je x/|x|
R
n = (cos
1
, . . . , cos
n
)).
Zadatak 2.68. Neka je f : R
2n
R
n
bilinearno preslikavanje.
(a) Dokazati da je
lim
(h,k)0
|f(h, k)|
R
n
|(h, k)|
R
2n
= 0.
(b) Dokazati da je Df(a, b)(x, y) = f(a, y) +f(x, b).
Zadatak 2.69. Denisimo funkciju
P : R
n
R
n
R, P(x, y) = 'x, y`.
(a) Odrediti Jakobijevu matricu ove funkcije u tacki (a, b).
(b) Ako su preslikavanja f, g : R R
n
diferencijabilna, a funkcija : R
R denisana sa (t) = 'f(t), g(t)` pokazati da je
(a) = 'f
(a), g(a)` +'f(a), g
(a)`.
(Primetimo da je f
(a) matrica reda n1 pa je njena transponovana matrica

reda 1 n i mozemo je posmatrati kao vektor iz R
n
.)
(c) Ako je preslikavanje f : R R
n
diferencijabilno i |f(t)| = 1 za sve t,
pokazati da je 'f
(t), f(t)` = 0.
Zadatak 2.70. Neka je f : R
n
1
R
n
k
R
p
multilinearno preslika-
vanje
(a) Ako je i = j pokazati da za h = (h
1
, . . . , h
k
), h
i
R
n
i
, vazi
lim
h0
|f(a
1
, . . . , a
i1
, h
i
, a
i+1
, . . . , a
j1
, h
j
, a
j+1
, . . . , a
k
)|
R
p
|h|
R
n
1R
n
k
= 0.
(b) Dokazati da je
Df(a
1
, . . . , a
k
)(x
1
, . . . , x
k
) =
k
i=1
f(a
1
, . . . , a
i1
, x
i
, a
i+1
, . . . , a
k
).
Zadatak 2.71. Neka je matrica A data sa
A =
x
1
x
2
,
.
.
.
x
n
,
gde je x
i
= (x
1
i
, . . . , x
n
i
) R
n
, i = 1, 2, . . . , n. Denisimo funkciju
f : R
n
R
n
R, f(x
1
, . . . , x
n
) = det A.
(a) Pokazati da je f n-linearna funkcija.
(b) Pokazati da je funkcija f diferencijabilna i da je
Df(a
1
, . . . , a
n
)(x
1
, . . . , x
n
) =
n
i=1
det
a
1
.
.
.
x
i
.
.
.
a
n
.
CUN NA R
n
(c) Ako su funkcije a
ij
: R R, i, j = 1, 2, . . . , n, diferencijabilne, a F
funkcija data sa F(t) = det[a
ij
(t)], t R, pokazati da je
F
(t) =
n
j=1
det
a
11
(t) a
12
(t) . . . a
1n
(t)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
j1
(t) a
j2
(t) . . . a
jn
(t)
.
.
.
.
.
.
.
.
.
a
n1
(t) a
n2
(t) . . . a
nn
(t)
.
(d) Ako je det
a
ij
(t)
= 0 za sve t R, ako su funkcije b

1
, . . . , b
n
: R R
diferencijabilne a funkcije s
1
, . . . , s
n
: R R su resenja sistema jednacina
n
j=1
a
ji
(t)s
j
(t) = b
i
(t), i = 1, . . . , n,
pokazati da su s
i
diferencijabilne funkcije i odrediti s
i
(t).
Zadatak 2.72. (a) Ako je
x(, ) = cos ,
y(, ) = sin ,
koordinate uredjene dvojke (, ) [0, ) [0, 2) se nazivaju polarne
koordinate tacke (x, y). Pokazati da je
(x, y)
(, )
= .
(b) Ako je
x(, , t) = cos ,
y(, , t) = sin ,
z(, , t) = t,
koordinate uredjene trojke (, , t) [0, ) [0, 2) (, ) se nazivaju
cilindricne koordinate tacke (x, y, z). Pokazati da je
(x, y, z)
(, , t)
= .
(c) Ako je
x(, , ) = cos sin ,
y(, , ) = sin sin ,
z(, , ) = cos ,
koordinate uredjene trojke (, ,
n
) [0, ) [0, 2) [0, ) se nazivaju
sferne koordinate tacke (x, y, z). Pokazati da je
(x, y, z)
(, , )
=
2
sin .
(d) Ako je
x
1
= cos sin
1
sin
2
sin
n2
,
x
2
= sin sin
1
sin
2
sin
n2
x
3
= cos
1
sin
2
sin
n2
.
.
.
x
n1
= cos
n3
sin
n2
,
x
n
= cos
n2
,
koordinate uredjene n-torke (, ,
1
, . . . ,
n
) [0, )[0, 2)[0, )
[0, ) se nazivaju sferne koordinate tacke (x
1
, x
2
, . . . , x
n
). Pokazati da
je
(x
1
, . . . , x
n
)
(, ,
1
, . . . ,
n2
)
=
n1
sin
n2
n2
sin
n3
n1
sin
2
2
sin
1
.
Zadatak 2.73.
Zadatak 2.74. Neka su i skalarna polja koja imaju gradijente grad
i grad na otvorenom skupu S u R
3
. Pokazati da vaze jednakosti:
(a) grad( +) = grad + grad;
(b) grad( ) = grad + grad ;
(c) grad(/) = ( grad grad )/
2
.
Zadatak 2.75.
Zadatak 2.76. Ako su f i g vektorska polja i postoje rot f i rot g na
otvorenom skupu S u R
3
i neka je skalarno polje takvo da postoji grad
na S. Pokazati da je (a) rot(f +g) = rot f + rot g;
CUN NA R
n
(b) rot(f) = rot f + grad f;
(c) grad(f) = (gradf) + (grad)f.
Zadatak 2.77.
Zadatak 2.78. Neka su f i g vektorska polja takva da su njihove diver-
gencije denisane na otvorenom skupu S u R
n
i neka je skalarno polje
takvo da je njegov gradijent denisan na S. Pokazati da vazi:
(a) div(f +g) = div f + div g;
(b) div(f) = div f + grad f.
Zadatak 2.79. Neka je f = (f
1
, f
2
, f
3
) vektorsko polje cije komponente
imaju neprekidne mesovite parcijalne izvode drugog reda na otvorenom skupu
S u R
3
. Pokazati da je div(rot f) = 0.
Zadatak 2.80.
Zadatak 2.81. Pokazati da su operatori gradijent, rotor, divergencija i
laplasijan vezani identitetom
rot(rot f) = grad(div f) f.
Zadatak 2.82 (Ojlerova teorema za homogene funkcije).
9
Neka je S otvoren
skup u R
n
i neka funkcija f : S R. Kazemo da je f homogena funkcija
reda p nad S, ako je f(x) =
p
f(x) za svako R i x S za koje
je x S. Neka je f : S R homogena funkcija reda p na otvorenom
podskupu S od R
n
.
(a) Ako je homogena funkcija f diferencijabilna u tacki x pokazati da je
xgradf(x) = pf(x).
(b) Dokazati da ako je xgradf(x) = pf(x) za sve x iz otvorenog skupa S,
tada funkcija f mora biti homogena reda p.
Zadatak 2.83. Naci (ako je moguce) skalarno polje takvo da je grad =
f dat sa:
(a) f(x
1
, x
2
) = (2x
1
e
x
2
+x
2
)e
1
+ (x
1
e
x
2
+x
1
2x
2
)e
2
;
(b) f(x
1
, x
2
, x
3
) = (x
1
+x
2
)e
1
(x
2
+x
3
)e
2
+ (x
1
x
2
)e
3
.
Zadatak 2.84.
9
Leonard Ojler (Leonhard Euler, 1707-1783), svajcarski matematicar
2
R data sa
f(x, y) =
xy
x
2
+y
2
sin
1
x
2
+y
2
, (x, y) = (0, 0),
0 (x, y) = (0, 0).
Pokazati da parcijalni izvodi
1
f i
2
f postoje u svakoj tacki (x, y) R
2
i
da su cetiri funkcije R R date sa
x
1
f(x, b), y
1
f(a, y), x
2
f(x, b), y
2
f(a, y),
neprekidne na R, za svaku ksiranu tacku (a, b) R
2
, ali da funkcija f nije
diferencijabilna u tacki (0, 0).
Zadatak 2.86.
Zadatak 2.87. Neka su preslikavanja f : (a, b) R
n
i g : (a, b) R
m
,
gde je a, b R, klase C
p
, p 1, (x, y) [x y] proizvoljno neprekidno i
bilinerano preslikavanje R
n
R
m
R. Pokazati da vazi
[fD
p
g](1)
p
[D
p
fg] = D
[f D
p1
g] [Df D
p2
g] + + (1)
p1
[D
p1
f g]
.
Zadatak 2.88. Svako bilinearno preslikavanje R
n
R
m
R je beskonacno
diferencijabilno i svi izvodi tog preslikavanja, reda veceg ili jednakog sa tri,
su jednaki nuli.
Zadatak 2.89. Neka su g = (g
1
, . . . , g
m
) : R
n
i f : U R pres-
likavanja klase C
2
na otvorenom skupu R
m
i U R
n
, redom. Ako je
g() U, a tacka u kojoj g ima drugi izvod, a g(a) tacka u kojoj f
ima drugi izvod, pokazati da za F = f g i za svako s, r = 1, 2, . . . , n vazi
2
sr
F(a) =
m
j=1
m
k=1
2
jk
f(g(a))
s
g
j
(a)
r
g
k
(a) +
m
k=1
k
f(g(a))
2
sr
g
k
(a).
Zadatak 2.90.
CUN NA R
n
Zadatak 2.91. Pokazati da se sve tacke (x, y, z, t) u kojima funkcija
f(x, y, z, t) = x
2
+y
2
ima lokalni ekstrem a koje zadovoljavaju dodatne uslove
x
2
+z
2
+t
2
= 4, y
2
+ 2z
2
+ 3t
2
= 9,
nalaze medju tackama
(0, 0,
3 , 1), (0, 1, 2, 0), (
1 , 0, 0,
3 ), (
2 , 3, 0, 0).
Zadatak 2.92. Odredite najkrace rastojanje tacke (0, b) sa y-ose do parabole
x
2
4y = 0.
Resite taj problem najpre koristeci Lagranzovu metodu a zatim bez koriscenja
te metode.
Zadatak 2.93. Odrediti ekstremne vrednosti funkcije f(x, y, z) = x
2
y
2
+
z
2
uz uslov g(x, y, z) 2x y 3 = 0.
Zadatak 2.94 (Adamarova teorema
10
). Neka je = det
x
j
i
gde su x
i
=
(x
1
i
, . . . , x
n
i
), i = 1, 2 . . . , n, vektori u R
n
. Adamarova teorema tvrdi da je
[[ d
1
d
n
,
gde su d
1
, . . . , d
n
pozitivne konstante takve da je d
2
i
= |x
i
|
2
=
n
j=1
(x
j
i
)
2
,
i = 1, . . . , n.
Dokazite ovo tvrdjenje posmatrajuci kao funkciju n
2
promenljivih na
koju je nametnuto n uslova. Koristeci Lagranzov metod pokazati da kada
ima vezani ekstrem tada mora biti
2
=
d
2
1
0 0 . . . 0
0 d
2
2
0 . . . 0
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
0 0 0 . . . d
2
n
= d
2
1
d
2
2
. . . d
2
n
.
2.12. Izvodi viseg reda
U ovom paragrafu cemo posmatrati najpre izvode viseg reda skalarnih
preslikavanja R
n
R
1
, a zatim i vektorskih preslikavanja R
n
R
m
.
10
Zak Adamar (Jaques Hadamard, 1865-1963), francuski matematicar

2.12. IZVODI VI
SEG REDA 73
2.12.1. Izvodi viseg reda preslikavanja R
n
R. Neka je funkcija
f skalarno preslikavanje R
n
R diferencijabilna u svakoj tacki otvorenog
skupa . Za svako ksirano h R
n
sa x f
(x)(h) je denisana funkcija iz

R. Funkcija f je dva puta diferencijabilna u tacki x
0
otvorenog
skupa , ako je za svako h R
n
funkcija
R, x f
(x)(h)
diferencijabilna u tacki x
0
. Ovo znaci da za svako h R
n
postoji linearno
preslikavanje A(h) : R
n
R i preslikavanje
h
: R
n
R, tako da je
(2.60)
f
(x
0
+k)(h) f
(x
0
)(h) = A(h)(k) +
h
(k), k R
n
, x
0
+k ,
i lim
k0
h
(k)/|k|
R
n = 0. Drugi izvod preslikavanja f u tacki x
0
,
u oznaci D
2
f(x
0
), je preslikavanje
D
2
f(x
0
) : R
n
R
n
R, (h, k) A(h)(k),
gde je A linearno preslikavanje odredjeno tako da vazi (2.60).
n
R diferencijabilno u
svakoj tacki otvorenog skupa i dva puta diferencijabilno u tacki x
0
, tj.
za svako h R
n
postoji linearno preslikavanje A(h) : R
n
R i preslikavanje
h
: R
n
R tako da je
(2.61) f
(x
0
+k)(h)f
(x
0
)(h) = A(h)(k)+
h
(k), k R
n
, x
0
+k ,
i
lim
k0
h
(k)/|k|
R
n = 0.
Neka je k ksirani vektor iz R
n
a F je prostor funkcija : R
n
R sa
osobinom lim
h0
(h)/|h| = 0. Preslikavanja
(2.62) R
n
R
n
, h A(h)(k),
(2.63) R
n
F, h
h
(k),
su linearna.
Prvo cemo pokazati linearnost preslikavanja (??). Neka je R, h, k
R
n
, x
0
+k . Posto je preslikavanje f diferencijabilno u tacki x
0
:
(2.64) f
(x
0
+k)(h) f
(x
0
)(h) = A(h)(k) +
h
(k),
(2.65)
(x
0
+k)(h) f
(x
0
)(h)
= (A(h)(k)) +
h
(k)) ,
CUN NA R
n
sto povlaci A(h)(k)+
h
(k) = A(h)(k)+
h
(k). Uvrstavajuci u gornje
jednakosti vrednosti k = k
j
e
j
, j = 1, . . . , n, i koristeci da
h
(k)/|k| 0
i
h
(k)/|k| 0 kada |k| 0, zakljucujemo
(2.66) lim
k
j
0
A(h)(k
j
e
j
) A(h)(k
j
e
j
)
k
j
= 0.
Kako su po pretpostavci A(h) i A(h) linearna preslikavanja R
n
R, vazi
(2.67)
A(h)(k
j
e
j
) A(h)(k
j
e
j
)
k
j
= A(h)(e
j
) A(h)(e
j
).
Iz (2.66) i (2.67) sledi A(h)e
j
= A(h)e
j
, sto implicira
A(h) = A(h).
Neka su h
1
, h
2
R
n
ksirani vektori. Posto je funkcija f diferencijabilna u
tacki x
0
, vazi
(2.68) f
(x
0
+k)(h
1
+h
2
) f
(x
0
)(h
1
+h
2
) = A(h
1
+h
2
)(k) +
h
1
+h
2
(k),
kao i
(2.69)

f
(x
0
+k)(h
1
) f
(x
0
)(h
1
)
(x
0
+k)(h
2
) f
(x
0
)(h
2
)
= A(h
1
)(k) +
h
1
(k) +A(h
2
)(k) +
h
2
(k).
Uvrstimo k = k
j
e
j
, j = 1, . . . , n, u jednakosti (2.68) i (2.69), oduzmimo ih
i odredimo granicnu vrednost kad |k| 0. Posto funkcija
h
1
+h
2
pripada
familiji F, a u njoj su i
h
1
i
h
2
, dobijamo
A(h
1
+h
2
) = A(h
1
) +A(h
2
).
Linearnost preslikavanja (2.63) se dokazuje analogno koristeci ponovo (2.64),
(2.65), (2.68), (2.69) i vec dokazanu linearnost preslikavanja A.
n
R diferencijabilno na
otvorenom skupu i dva puta diferencijabilno u tacki x
0
. Tada pres-
likavanje f ima sve parcijalne izvode drugog reda u tacki x
0
i drugi izvod
D
2
f(x
0
), u tacki x
0
je bilinearno preslikavanje R
n
R
n
R i oblika je
(h, k)
n
i=1
n
j=1
i
f(x
0
)k
i
h
j
.
Neposredna posledica prethodne teoreme i Teoreme 1.27., str. 16, je da
je D
2
f(x
0
) bilinearno preslikavanje R
n
R
n
R, oblika
(h, k)
n
i=1
n
j=1
ij
k
i
h
j
,
2.12. IZVODI VI
SEG REDA 75
gde su
ij
ksirani realni brojevi. Na osnovu Teoreme 2.15., na str. 27, i
prethodnog sledi
(2.70) f
(x
0
+k)(h) f
(x
0
)(h) =
n
i=1
f(x
0
+k)
x
i
h
i
f(x
0
)
x
i
h
i
=
n
i=1
n
j=1
ji
k
i
h
j
+
n
i=1
(k)h
i
.
Uvrstavajuci h = e
j
, k = k
j
e
j
i odredjujuci granicnu vrednost kad k
j
0
dobijamo
ji
=
2
f(x
0
)/x
j
, i, j = 1, . . . , n.
Prethodna teorema opravdava uvodjenje sledece (ekvivalentne) denicije
drugog izvoda. Ako je f preslikavanje R
n
R diferencijabilno na otvorenom
skupu u R
n
i dva puta diferencijabilno u tacki x
0
, tada je drugi
izvod preslikavanja f u tacki x
0
, u oznaci D
2
f(x
0
) ili f
(x
0
), bilinearno
preslikavanje
R
n
R
n
R, (h, k)
n
i=1
n
j=1
2
f(x
0
)
x
j
x
i
k
j
h
i
, h, k R
n
.
Primetite da za svako h, k R
n
vazi (f
(x
0
)(h))(k) = f
(x
0
)(h, k).
Koristeci iste ideje kao u dokazima Teorema 2.95. i 2.96. moze se dokazati
sledeca teorema.
Teorema 2.97. Neka je f preslikavanje R
n
R dva puta diferencija-
bilno na otvorenom skupu u R
n
. Ako je za proizvoljne vektore h R
n
, i
k R
n
funkcija
R x f
(x)(h, k),
0
, tada preslikavanje f ima sve parcijalne
izvode treceg reda u tacki x
0
i vazi
f
(x
0
+r)(h, k) f
(x
0
)(h, k) =
n
i=1
n
j=1
n
p=1
3
f(x
0
)
x
p
x
j
x
i
+
h,k
(r),
gde je
lim
r0
(h,k)
(r)
|r|
R
n
= 0.
CUN NA R
n
Prethodna teorema nam omogucava da denisemo treci izvod preslika-
vanja R
n
R u tacki. Neka je f preslikavanje R
n
R dva puta diferenci-
jabilno na otvorenom skupu u R
n
. Ako je za proizvoljne vektore h R
n
,
i k R
n
funkcija
R x f
(x)(h, k),
0
, treci izvod preslikavanja f u tacki x
0
,
u oznaci D
3
f(x
0
) ili f
(x
0
), je tri-linearno preslikavanje
(h, k, r) f
(x
0
)(h, k, r) =
n
i=1
n
j=1
n
p=1
3
f(x
0
)
x
p
x
j
x
i
r
p
k
j
h
i
.
Na slican nacin denisemo sti izvod preslikavanja f : R
n
R u
tacki x
0
, kao slinearno preslikavanje
(h
1
, . . . , h
s
)
n
i
1
=1
n
i
2
=1

n
i
s
=1
s
f(x
0
)
x
i
s
. . . x
i
1
h
i
s
s
. . . h
i
1
1
,
koje oznacavamo sa D
s
f(x
0
) ili f
(s)
(x
0
).
Primedba 2.98. Uz uslov da je preslikavanje f klase C
s
(), redosled
diferenciranja u

s
f
x
i
1
. . .
i
s
nije bitan. Dakle, sa tom pretpostavkom nave-
dene denicije izvoda viseg reda ne zavise od poretka promenljivih koji smo
koristili.
2.12.2. Izvodi viseg reda preslikavanja R
n
R
m
. U ovom para-
grafu cemo posmatrati izvode viseg reda vektorskog preslikavanja R
n
R
m
,
gde je n, m N. Neka je f funkcija R
m
gde je otvoren skup u R
n
.
Ponovimo, funkcija f je diferencijabilna u tacki x
0
ako postoji
linearno preslikavanje A : R
n
R
m
i preslikavanje : R
n
R
m
, takvo da
je
f(x
0
+h) f(x
0
) = Ah +(h), h R
n
, x
0
+h ,
gde ima osobinu
lim
h0
|(h)|
R
m
|h|
R
n
= 0.
U Teoremi 2.18., na strani 31, smo pokazali da je preslikavanje f difer-
encijabilno u tacki x
0
ako i samo ako su njegove komponentne funkcije
f
1
, . . . , f
m
diferencijabilne u tacki x i
A = f
(x
0
) = ((f
1
)
(x
0
), . . . , (f
m
)
(x
0
)),
2.12. IZVODI VI
SEG REDA 77
gde je
f
(x
0
)(h) = ((f
1
)
(x
0
)(h), . . . , (f
m
)
(x
0
)(h)), h R
n
.
Ako je preslikavanje f diferencijabilno na otvorenom skupu u R
n
tada
je za svako ksno h R
n
, sa x f
(x)(h) denisano preslikavanje

R
m
. Kazemo da je preslikavanje f dva puta diferencijabilno u tacki
x
0
ako je za svaki vektor h R
n
funkcija f
()(h) : x f
(x)(h)
0
. Ovo je ekvivalentno sa cinjenicom da je svaka
od funkcija
(f
1
)
()(h) : x (f
1
)
(x)(h),
(f
2
)
()(h) : x (f
2
)
(x)(h),
.
.
.
(f
m
)
()(h) : x (f
m
)
(x)(h),
0
. U tom slucaju imamo
f
(x
0
+k)(h) f
(x
0
)(h) = A(h)(k) +
h
(k), k R
n
,
gde je A(h) linearno preslikavanje R
n
R
m
, a
h
je preslikavanje R
n
R
m
,
takvo da je:
lim
k0
|
h
(k)|
R
m
|k|
R
n
= 0.
Kao i u slucaju kada je m = 1, moze se dokazati da su za svako ksno
h R
n
preslikavanja
R
n
R
m
, k A(h)(k),
R
n
R
m
, k
h
(k),
linearna.
Bez ponavljanja svih argumenata imamo
(f
(x
0
)(h))
= (((f
1
)
(x
0
)(h))
, . . . , ((f
m
)
(x
0
)(h))
)
odnosno drugacije zapisano
(f
(x
0
)(h))
(k) = (((f
1
)
(x
0
)(h))
(k), . . . , ((f
m
)
(x
0
)(h))
(k)), k R
n
.
Posto je za vektore h, k R
n
i p = 1, . . . , m
((f
p
)
(x
0
)(h))
(k) =
n
i=1
n
j=1
2
f
p
(x
0
)
x
j
x
i
k
j
h
i
,
CUN NA R
n
sledi
(f
(x
0
)(h))
(k) = ((f
1
)
(x
0
)(h, k)), . . . , (f
m
)
(x
0
)(h, k)).
Dakle, drugi izvod preslikavanja f u tacki x
0
je bilinearno pres-
likavanje
R
n
R
n
R
m
, (h, k) ((f
1
)
(x
0
)(h, k), . . . , (f
m
)
(x
0
)(h, k)),
koje oznacavamo sa D
2
f(x
0
) ili sa f
(x
0
). Visi izvodi preslikavnja f se
denisu na analogan nacin.
2.12.3. Dovoljan uslov za postojanje izvoda viseg reda. Lako je
pokazati (ostavljamo to citaocu za vezbu) da vazi sledeca teorema.
Teorema 2.99. Neka A otvoren skup u R
n
i B otvoren skup u R
m
. Ako
je preslikavnje f : A B klase C
p
(A), a preslikavanje g : B R
k
, klase
C
p
(B), tada je kompozicija g f tih preslikavanja klase C
p
(A).

Analiza II 2007

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Analiza II 2007

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predavanja iz Analize II

Cesto cemo uredjenu n-torku identikovati i sa odgovarajucom matricom

Ponekad je vazno znati ponasanje preslikavanja f : R

CNE VREDNOSTI I NEPREKIDNOST 7

CNE VREDNOSTI I NEPREKIDNOST 9

Citaocu se ostavljamo da vezbe radi dokaze sledece tvrdjenje.

CNE VREDNOSTI I NEPREKIDNOST 11

A, tada je |f(x) f(a)|

A. Ovo ima za posledicu [f(y) f(a

1.30. Iz nejednakosti KosiBunjakovski

Svarca sledi: ako su

1.31. Dokazati sledecu nejednakost

(sin x sin y)/(tg x tg y), tg x = tg y

1.35. Pokazati da su sledece funkcije neprekidne:

svih linearnih funkcija R

f(a). Na onovu Teoreme 1.5., str. 7, sledi da je

f(a), tada preslikavanje a

f(a). Primetite da se pri izracunavanju izvoda funkcije f

(a). Ako je m = n deter-

f(a) je linearno preslikavanje R

f(a +t) f(a)

2.3. KOORDINATNI OBLIK IZVODA PRESLIKAVANJA 31

f(a +h) f(a)

Primedba 2.21. Iz prethodnog sledi diferencijabilnost siroke klase pres-

u odnosu na x osu. U pravcu tog vektora funkcija najbrze raste. U pravcu

f(a +h) f(a)

f(a +h) f(a)

2xsin(1/x) cos(1/x), xy = 0 ili x = 0, y = 0,

(a), iz cega i Teoreme 2.18., str. 31, sledi tvrdjenje teoreme.

((0, 1)), a u tackama 0 i 1 ima jednostrane izvode proizvoljnog reda.

(A) jednaka svom Tejlorovom redu u svakoj ksiranoj tacki skupa

matrica pridruzena kvadratnoj formi . Ako je a

(a) = 0. Tada postoje dva otvorena

(a) = 0. Tada postoje dva otvorena

(a) = 1 = 0, postoji zatvorena lopta B(a, r), r < r, u kojoj

(x) = 0, vazi: det(

(a) identicko preslikavnje.

ima determinantu razlicitu od nule, tada postoji otvoren skup A u R

(x). Resenje zavisi od

ima determinantu razlicitu od nule u tacki (x

S/6) ima maksimum u tacki

S/6). Pokazimo sad da je navedeno tacno i na drugi nacin,

Zan Baptist Dalamber, Jean-Baptist

2.57. Neka je f funkcija R

f(0) nije linearno. Zakljucite da iako funkcija f

f(0) linearno, ali da funkcija f ipak nije

(a), g(a)` +'f(a), g

(a) matrica reda n1 pa je njena transponovana matrica

= 0 za sve t R, ako su funkcije b

3 , 1), (0, 1, 2, 0), (

Zak Adamar (Jaques Hadamard, 1865-1963), francuski matematicar

(x)(h) je denisana funkcija iz

(x)(h) denisano preslikavanje

You might also like