Srpska umetnost novog veka 2

1.as - Balkanski kulturni model 1804. formiranje drave. Umetnost se razvija u okviru razliitih kulturnih modela koji predstavljaju niz elemenata koji formiraju jedan ambijent. U XIX veku, Srbi ne ive u istoj dravi, a ni crkve nisu iste. O tome prvi govori Jovan Cviji. IS Stare crkve u Kragujevcu Aleksej Lazovi- levantinski barok, rade na primorju, u Deanima... To je prestonica nove srpske drave, a IS je zadubina kneza Miloa, razvije se fenomen dravnog i vladarskog patronatstva. urkovi- ak. obrazovan slikar Portreti Kneza Miloa i Vuka Karadia - turska drava se prostire od Balkana do Jerusalima, Vizuelno je u slubi prikazivanja identiteta, statusa... ovo su graanski portreti. Srbiju u XIX treba posmatrati sa vie taaka. Slikari koji dolaze (Cincari...) nisu obrazovani na Akademiji: Manastir Tronoa- Raspee, slikari iz Ohrida Jovan Popovi - Dete sa jagnjetom XIX vek je vek graanske kulture, deca su jako vana. Najbogatiji ljudi Bea su graani, vladar je graanski vladar. Stil ikone (vizantijski ili akademski) zavisi od ukusa poruioca. To se moe videti na ISima u Kragujevcu i Temivaru (njega je radio Konstantin Danil), kulture su sasvim drugaije. ura Jaki - Knez Milan Obrenovi Srpski dvor je centar kulture, odatle se ire razliiti elementi (ponaanje...). Razvijena je vladarska propaganda. Postoji kult umetnika: Jaki je smatren za genija, buntovnika, nenu duu, ali je i on uestvovao u vladarskoj propagandi. Atelje Nadar - Knez Milan Obrenovi (primer koji ukazuje na razvijenost srpskog dvora)

Enriko Paci- Spomenik Knezu Mihajlu Podiu se javni spomenici. Ovo je nacionalna umetnost: nastaje u Srbiji, za srpske potrebe, ali je izrauje poznati Italijanski umetnik (1878.- nezavisnost; 1882.- Kraljevina) Romantizam Dolazi do formiranja nacija, u XIX veku je vano ko da mi otme iz moje due- Kosovo. Njegov kult se intenzivno obnavlja u periodu izmeu 1889. i 1989. ore Jovanovi- Spomenik kosovskim junacima Najreprezentativniji spomenik, podignut u ?, to govori o decentralizaciji. Vueti- Spomenik Karaoru 2. as - Osmanski kulturni model (kao deo balkanskog modela) Marija Teodorova Imaginarni Balkan i Vesna Goldsfordi Izmiljanje puritanije (dodatna, o problemu Balkana) Kontekst Balkana ne podrazumeva samo geografsku odrednicu, ve ima i kulturoloko znaenje. Zbog toga se danas postavlja pitanje da li je Hrvatska zemlja Balkana. Prostor Balkana ima jednu zajedniku crtu: osmanska drava i njeno naslee. U XIX veku i devedesetih godina XX, javlja se veliko interesovanje za Balkan zbog ratova i razliitih politikih interesa. U oima Zapada, Balkan je mesto nasilja, tu ive divljaci. Sve to je ostavilo velike posledice na IU. Jovan Cviji je pisao o Balkanu i njegovim kulturama. Njegov geografski pristup je zanimljiv jer smatra da tlo i njegovo kulturno naslee odreuje kulturu. On uoava da je tako i na Balkanskom poluostrvu i govori o zonama kultura i njima samima. Shvata da kulturu ini i naslee i smatra da je Balkan bogat kulturom. (patrijarhalni reim, mediteranski uticaj...) Dolazi do vanog zakljuka da izmeu svih naroda dolazi do preplitanja, spajanja razliitih kulturnih obrazaca, to je u njegovo vreme revolucionarna ideja. Na okupu ih sve dri otonamska drava. U XIX veku ovo drutvo je veoma dinamino. Za pravoslavce iveti u njihovoj dravi znailo je veliku mogunost putovanja do Carigrada i Jerusalima.

1839.- reforme: davanje graanske ravnopravnosti, svi graani dobijaju ista verska prava; 1848.- zapoinje ukidanje feudalnog sistema; Posle 1839., dolazi do uspona pravoslavnog stanovnitva i do podizanja velikog broja hramova. S obzirom na veliinu drave, promene nisu mogle biti svuda prihvaene u potpunosti i u isto vreme, pa je hrianima najbolje bilo u centralnim prostorima, a najgore u Bosni, gde je tek paa Latas 1850. doneo poboljanja. Razvoj kulture, kao i podizanje hramova je kontrolisala i uslovljavala drava, a ktitori i nosioci tog razvoja bili su crkveni velikodostojnici i bogati trgovci. God. 1766.- Vaseljenska patrijarija ukida Peku patrijariju i Ohridsku arhiepiskopiju i tada dolaze vaseljenski episkopi zvani fanarioti. O njima su postojala razliita miljenja. Jedno je da su to vladike koje su kupovale svoje dostojanstvo i ponaali se kao turska elita i da je to bila zajednica dosta otuena od veine pravoslavnih vernika. Sa druge strane, Vaseljenska patrijarija je tvrdila da je u Pei i Ohridu dolazilo do jeresi i da su zbog toga ukinute. Beogradski mitropolit je bio jedan od prvih ranjenika u ustanku, a doao je sa turcima da smiri Srbe. Narod ih nije voleo, drali su slube na grkom, a govorili turski. injenica je da je dolo do velikih promena. Stanovnitvo i dalje okuplja crkvena jerarhija, ali to vie nisu vladike, ve igumani, ugledni svetenici i monasi. Oni odluuju na koji nain e se odvijati radovi. Portreti dva monaha Oni su obnovili man. Deane. Iako su nia jerarhija, predstavljeni su kao reprezantativni. (transfer) Najbitniji duhovni centar na Balkanu u XIX je Sveta Gora. Posle upada razbojnika, 1821., monasi bee iz Svete Gore i tako dolazi do jo jednog transfera kulture, vere, znanja, naina ivota: ti monasi znaju grki, slovenski, u bibliotekama imaju grke, slovenske knjige, sve to postoji od pravoslavnog bogoslovlja... Rumunska ikona Sv. Gore, 1859. Predstavlja idealnu sliku o rajskom prostoru. Zajedno sa reformama, turci doputaju ulazak stranih konzula, ali dolaze i verske misije od kojih je protestantska najvea. Svetogorski monasi imaju veliku ulogu u odbrani od protestantske misije.

Majstori i zanatlije komuniciraju izmeu razliitih gradova pomou trgovaca koji omoguavaju transfere kulture i obiaja. Imuniji plaaju slikare, pomau podizanje crkvi. Velike luke su meusobno povezane. Trgovci su vie verski odreeni nego nacionalno. Svi se meusobno ene. Solun, Skoplje, Ni, Sarajevo, Mostar, Trst, Rijeka i Be formiraju mreu i uestvuju svi zajedno. Portret kujundije Laze Petrovia - primer jednog takvog portreta, pored je tekst, pesmica koji govori dosta o portretisanom, radio ga je slikar iz Bele Crkve Ti umetnici, iako nekolovani, izvode veoma komplikovane narudbine. U Bijelom Polju su sauvane dve grobne ploe- Simeona i Alekseja Lazovia, slikara, potpisani kao ilirsko rasijanski to govori o njihovom poreklu. Rasijanski oznaava podruje stare Srbije, Rake, a ilirijum balkansko podruje. Oni su radili za srpsku crkvu. Mogli su biti organizovani na razliite naine: najtenje povezani sa crkvenom organizacijom na tom prostoru, u slikarskim porodicama, kao porodica Andreje Damjanova koja je bila mona porodina zografska organizacija ili u esnafima. Esnafi su bili vane organizacije, ali su sredinom XIX propale. Bile su veoma stroge, na elu je bio glavni majstor, postojala je jasna hijerarhija, inovi i pravila napredovanja. Mogli su biti i meoviti (pravoslavni i muslimanski), ali nisu bili van verske i nacionalne politike i ulavnom jesu bili verski podeljeni. lanovi esnafa su imali odreene dunosti prema crkvi, prema samom esnafu, davali su odreene dabine. Njihovi pripadnici su se javno pojavljivali na izletima kada su se nosile esnafske zastave, proglaavali novi lanovi ili unapreivali. Crkva u ajniu u Bosni Ovde se jasno moe uoiti promena koja je usledila nakon 1839.: stara crkva je bila mala, bez kupole, nije smela da dominira gradom, a novopodignuta je mnogo vea. Ovo mesto je sredite kulta srednjevekovne udotvorne ikone Bce ajnike koja je danas jedna od najpotovanijih ikona. Zbog nje je 80ih sagraen zvonik to se vidi po natpisu. (njoj je posveen) Damjanov je gradio crkve u Velesu, Vranju, Sarajevu, Niu, Smederevu, kretao se po celom prostoru. Bio je najmoniji neimar na celoj teritoriji. U Sarajevu je gradio i kasarnu i tursku crkvu. Tada je zvonik postao vii od Begovog minareta, to je izazvalo

skandal, pa su ovaj drugi kasnije nadvisili. Sve u svemu, promena u gradovima je jasna. Crkva svetog Pantelejmona u Velesu je raskona, sa dve galerije... Crkva i IS u Izvoru - monumentalni, crkva je velikih dimenzija i u unutranjosti bogata. IS u Sabornoj crkvi u Vranju - monumentalan Osmanski kulturni model nije nastao ni iz ega, obuhvatao je Grku, Srbiju (neprecizno), Bosnu, bio je dinamian, mnogo toga je uslovio u vizuelnoj kulturi. Svuda su obnovljeni IS... 3. as - Zografi Do kraja XVIII rade umetnici koji nisu obrazovani na evropskim Ak., ve se obrazuju drugaije, u majstorskim radionicama. Ova praksa je promenljiva i podlona razliitim uticajuma. Ranije se ta umetnost smatrala samo odblescima vizantijske umetnosti, a zografi su bili slikari koji su radili u okviru te tradicije koja polako umire. U francuskoj religioznoj umetnosti sredinom XIX veka ova tradicija se koristi u velikoj meri. Uobiajena je retrospektivnost, svesno se nastavlja tradicija ranobaroknih slikara. Zografi su u funkciji propagande vere, a osmanskom drutvu tradicija je jako vana, kao i pozivanje na nju. (zlatna pozadina) Crkva je odreivala likovnu poetiku. Pravoslavna crkva, u strahu od katolicizma, sarauje sa muslimanskom. Katoliki misionari su u XVI, XVVII preli okean, ali nisu mogli jadransko more. Ikona utie na vernika, vizualizuje veru i zbog toga se oni vrsto dre tradicije i manipuliu njome. Ikona Sv. Save Dio Zograf Na zlatnoj pozadini, to je tradicionalno, ali nita vie nije. (lik i odeda) Iluzija je da se svetenici, slikari dre tradicije, kao i da su zografi sa njom teko povezani. (ovaj slikar ima tri prirunika) Kao obrazovna sredstva, koristili su prirunike, erminije, uglavnom iz turskog perioda, ne srednjevekovne. Jedan deo tih prirunika je tehnolokog karaktera tehnika uputstva sa slikama, predlocima, crteima i programskim uputstvima gde i kako se predstavljaju odreeni svetitelji. (porodica Lazovi u Nikoljcima ima vie prirunika) Dok tekst ima skoro kanonsku formu i deluje nepromenljivo, predloci su veoma raznovrsni. Oni predstavljaju kopije ikona, baroknih grafika, crtea renesansnih majstora, uglavnom nevetih studija glave, ruke. Zastupljen je eklekticizam, postoji veoma mnogo razliitih

stvari. Iz izvora shvatamo da postoje ideali i da su oni vani. Ideal slikara bio je svetogorski slikar Panselin.U erminijama se nalaze i delovi Leonardovog traktata. Jako vana je bila i boja, sada poinje da se razmilja o njoj jer ona najpre deluje na posmatraa. Sada se uvek potpisuju. Postojale su tri grupe zografa: 1) srpska tradicija ne etniko poreklo, ve karakteristike; deluju do 20ih-30ih XIX 2) cincarska iako verovatno nisu Cincari, dolaze u ustaniku Srbiju iz Makedonije; od 30ih 3) iz Makedonije i Bugarske rade na podruju Vranja, Kosova, u Bosni, tj. u Srbiji pod turcima; od 50ih do 70ih 1) Hadi Ruvim Nekovi Njega su ubile dahije 1804. godine. Bio je jerusalimski hodoasnik, prelazio je preko Save, u Habzburku monarhiju i koristio se obema umetnostima. Sauvani su njegovi crtei, a radio je i grafike predstave. Imao je biblioteku. Bio je Molerov stric. 2) Petar Nikolajevi Moler Bio je ustaniki voa,,. Radio je zidne slike u crkvi man. Krmare i Karaoreve crkve u Topoli koja je u to vreme bila najvee gradilite na Balkanu. Simeon i Aleksije Lazovi (otac i sin) Ima veoma mnogo Simeonovih radova. (Bijelo polje, Prijepolje, Uice) Roen je sredinom XVIII veka. Pred kraj veka dobija da radi IS Velike crkve man. Savine gde je mogao da doe u kontakt sa italijanskim slikarstvom i stvori sopstvenu likovnu poetiku. Sa Aleksijem je razvio specifian tip slikarstva, zografske ikone, veoma karakteristian: izduene figure, volumen lica, ikonografija odgovara baroku, uvek se potpisuju kao ilirsko rasijanski... Simeon je radio portret episkopa Pajsija, kao i u Sevojnu i Ivanjici. Aleksej je usavrio oeva znanja. Njih dvojica rade IS u Nikoljcu. (carske dveri, nadverje, parapeti) Tu su i sahranjeni. Moe se primetiti kako se zografska praksa menja.

Radili su paraklis Sv. Dimitrija u Deanima, donju isposnicu Studenice, freske za man. Drau i delimino IS Stare crkve u Kragujevcu koji je veoma vaan jer je zadubina kneza Miloa Na IS u Bijelom Polju, koji je radio Aleksej, u soklu mogu se uoiti promene. Sve deluje zajedno. (gesantkunstverk?) ??Na nadverju je prikazano Nedremano oko kao putir u reljefu, a u slikarskom polju putira je orue stradanja, tema je teoloki veoma vezana za liturgijski in jer Veliki Vhod ustvari simboliki predstavlja sahranu Hristovu. To pokazuje da je slikar bio veoma obrazovan. Aleksej je radio i u osloboenoj kneevini Srbiji, ali se ne zna gde. Poznato je samo da je uradio deo IS Stare crkve u Kragujevcu (koji je tad bio centar srpstva) i to prestone ikone, bone dveri i deo predstava apostola, a nastavio ga je Janja Moler. Na IS se nalazi dvoglavi orao kao heraldiko znamenje koje nacionalizira ovaj IS. Aleksije se tad povlai iz Srbije, a IS zavrava druga grupa zografa. Janja Moler (Jovan Sterijevi) Pripada drugoj vrsti zografa koja se formirala na podruju Srbije. U makedonskim oblastima najjae arita umetnosti su one sredine gde su iveli Cincari: Moskopolje, Janjina, Ohrid, Bitolj, Kruevo... Tu se formiraju brojne ikonopisake radionice. Pre dolaska u Srbiju, o njemu se malo zna. U IU je prepoznat kao omiljeni zograf kneza Miloa koji je bio jedan od najveih ktitora u Srbiji i Janja je radio ISe u njegovim zadubinama. Radio je u Kragujevcu, deo IS u Topiderskoj crkvi (danas u Obrenovcu), crkvu u Poarevcu, crkve na Savincu, u Despotovcu, Svilajincu, Ripnju, Lipovi. Njegovo delo se sree na celoj teritoriji Srbije. Nije najkvalitetniji slikar, naglaen je graficizam, slino grkoj grafici XVIII i XIX veka, tim ikonama na papiru, pa je verovatno da je koristio te predloke. Mihajlo Konstantinovi Radio je IS u Velikom Graditu, u man. Vitovnici, sa Nikolom Jankoviem zidno slikarstvo u man. Tronoi. Jedan je od najboljih zografa na Balkanu. Njegova ikonografija je veoma komplikovana, na svakom delu se javljaju uslonjeni elementi. ( na ogrlici/panagiji pie slovo Boje; na tronu je grozd koji ima evharistiko znaenje Hrista-rtve, turske zlatne papuice) U Tronoi komplikovana ikonografija pokazuje nivo savremenosti.

3) Od 50ih poinje masovna obnova crkava i IS na podruju otomanske drave (Ni...) Ikonopis Vranjske eparhije- Timotije, Makulj i studenti, katalog Antonije Jovanovi barokizirana ikonografija, moderniji nain, radio je IS Kievskog man., man. Sobina Dio Zograf (Dimitrije Krstovi) Potie iz sela Tresana u Makedoniji. Njegovo obrazovanje vodi ka Albaniji gde je najverovatnije uio zanat. Bio je toliko produktivan da je sigurno da je imao saradnike. Postojala je grupa slikara koja ga je sledila, u kojoj je bio i njegov sin. Radili su u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji... Od IS u Sabornoj crkvi u Vranju koje je njegovo delo, sauvano je vie erminija koje su konzervatorima olakale radove. To su tehnoloki savrene ikone,izvedena je imitacija zlatne pozadine od srebra (majke mi, tako pie ), natpisi su veoma precizni. Potpis je mogao da bude i na slovenskom i na grkom. Veoma je obrazovan. Ikona Sv. Spiridona je veoma udne ikonografije. Na prestonim ikonama se uvek pojavljuju tekstovi tropara. Oni su specifinog karaktera, slini amblemu. Likovi su monumentalnih dimenzija. Na ikoni Sv. Haralampija, pored njega je prikazana uma (kuga) jer je on zatitnik od te bolesti. To govori o tome kako su ikone bile veoma prilagoene tadanjim potrebama. Nasledili su ga Zafir zograf, Veno zograf itd. I oni su radili do 30ih godina XIX veka. Svi ovi slikari predstavljaju samo deo tadanje prakse koja je mnogo bogatija nego to mi danas znamo. Oni su inili jedan deo slikarske tradicije. Drugi deo pripada slikarima koji su se razvijali po ugledu na Habzburku monarhiju... 4. as - Model Habzburke monarhije Period oko 1800. (1780.-1820.) je jako vaan u kulturno-umetnikoj istoriji Evrope. 1789 (F. Revolucija) - 1815. (Beki kongres) To vreme predstavlja buran politiki period na Evropskom tlu: brojne revolucije, krvavi sukobi, novi ideali u politici. Pojavljuje se prvi tzv. antihrist Napoleon. Godine 1815. se pravi nova mapa Evrope. U XIX veku (pretea modernog doba) paralelno egzistiraju i prosvetiteljstvo i romantizam, nema dominacije dvorske kulture kao u baroku, to je

zasluga prosvetitelja, pojavljuje se graanska klasa koja je nosilac svih vrsta aktivnosti. Obrazovano graanstvo sad ima ekonomsku mo (trgovci, industrijalci, politiari), odatle nastaje republikanski ideal. Napoleon je zavladao razliitim prostorima, osvojio je vei deo Evrope, zarobio je papu.Borba protiv njega se izjednaila sa borbom za formulisanje nacionalnih ideala.Ljudima se raa misao o naciji i ti nacionalisti mu se suprotstavljaju. Jo uvek je jak kult antike, ali krajem veka dolazi do obnove ideala srednjeg veka, obnove duhovnosti i izgradnje nacija. Umetnost oko 1800. je raznolika. Prosvetiteljstvo i romantizam su kao dve strane iste medalje umetnici slikaju oboma stilovima. Srbi se uglavnom koluju na nemakom tlu. Srpski obrazovani ljudi itaju literaturu na nemakom koji je bio u rangu engleskog jezika danas. Najbolji primer ovog doba je Gete koji je vezan i za obnovu antike tradicije (putuje u Italiju...), ali sa druge strane, prevodi i Hasanaginicu... Sve zanaajniju ulogu u Evropi i Balkanu igra Rusija. Ruska vojska je pobedila Napoleona i ula u Pariz. U Srbiji stanje se promenilo: crkva ima sve manji znaaj, pogotovo posle Temivarskog sabora 1790., a graanstvo sve vei. Crkva i dalje jeste vana, ali i graani dobijaju pravo da odluuju. Dositej Obradovi je bio veoma vana i uticajna linost za kulturnu istoriju. Prevodio je, putovao u sve centre prosvetiteljske kulture. Postao je prvi ministar obrazovanja u Srbiji. Prvo je bio sahranjen u Sabornoj crkvi, pa je prenet ispred. Njegov prst se uva kao relikvija. Ogroman uticaj je imao i mitropolit Stefan Stratimirovi koji je bio snana prosvetiteljska linost, intelektualac. U Patrijariji se nalazi deo njegove biblioteke, naruivao je po katalogu sve (ruske?) knjige koje su izlazile. Bio je zaista posveen toj vrsti obrazovanja. Kritikovao je barokni nain ponaanja. (bogati svetenici koji bleje...) Imao je politike ambicije. Hteo je da oslobodi Srbiju, dao je predlog slavenoserbskog. ujedinjenog pod ruskom krunom, mada je bio republikanski carstva nastrojen

Pomagao je ustanicima, bio je u kontaktu sa Obrenoviima kasnije. Podravao je odlazak Srba u vojsku protiv Napoleona (on je osporavao crkvu i svima napravio problem) i zapoeo proces ponovne obnove hristijanizacije. Trebalo je jae ubediti ljude u veru, zbog toga nastaje nova vizuelna kultura.

Arsenije Teodorovi Bio je obrazovan i veoma puno je radio. (oko 20 IS) Radio je Is u Baji, Novom Sadu, Futogu, Zemunu, Pakracu... Kroz analizu njegovog dela najbolje se shvata problem u umetnosti tog vremena, na koji nain je on reavan i kakve promene nastaju. Na poetku nema ciklusa stradanja koje je najmonije orue koje podstie emocije i zato se uvek koristi kada je crkva u krizi. On se pojavljuje u Bcinoj crkvi u Zemunu 1813., kada je barok ve skoro naputen. To je nova pojava oznaena terminom hrianski romantizam. On je veoma jak u srednjoj Evropi. (Be, Italija, Nemaka) U vreme nastanka ovog IS, meu mladim nemakim slikarima formira s grupa Nazareni, nazvana po Isusu Nazareaninu. Po odlasku u Italiju, oni formiraju katolika bratstva po uzoru na srednjevekovna i pokuavaju da obnove nacionalnu, patriotsku nemaku umetnost, kasnije postaju profesori na ak. i istiu hrianske sadraje koji su u prosvetiteljstvu potisnuti. (Firih, Overbek, Kupelvizer) Oni direktno utiu na neke nae slikare kasnije, dok Arsa ovde to radi sam. Pojavljuju se i hrianski i nacionalni sadraji. Sava miri brau Kompozicija se nalazi uz arhijerejski presto u Bcinoj crkvi u Zemunu. Kult Sv. Save, kakav je danas, nastaje u XIX veku u Zemunu. Kompozicija ovog tipa se verovatno po prvi put javlja ovde i govori o tome da Sava (pa i svi arhijereji) ima vanu politiku ulogu jer se dva vladara zajedno poklanjaju pred crkvenom vlau. Pojavljuje se i crnaki sluga kao orijentalistiki element u srpskom slikarstvu. (tada im je bilo mnogo bitnije da neko ne postane ateista, nego katolik) Radio je veliki broj portreta, kojima je pristupio neoklasicistiki i prosvetiteljski. Portret Dositeja je kasnije postao prototip za njegov lik. Na portretu episkopa Kirila ivkovia moe se uoiti barokno naslee u ikonografiji reprezentativnost. To se sporo menjalo, zastupljeno je ak i danas. Naslikao je jednu od prvih istorijskih kompozicija: Stefan tiljanovi deli ito narodu. Nju je poruio Lukijan Muicki. Ovim poruilac eli da podseti narod kako mu je ovaj knez pomogao, kako bi se i njemu pomoglo? Drao je i crtaku kolu i imao je velikog uticaja na obrazovanje mladih vojvoanskih slikara. Bavio se i grafikim radom to pokazuje da je imao zaokruenu delatnost. Dositej ga je zvao da slika srpske svetitelje u Sabornoj crkvi, ali se to nije ostvarilo.

10

Stefan Gavrilovi Bio je znaajan u to vreme, ali njegova dela nisu poznata. Izradio je ustaniku zastavu. U XIX veku po prvi put se deava to da se vojvoanski slikari interesuju za ono to se dogaa u ustanikoj Srbiji. Oni prelaze u Srbiju i slikaju za njene potrebe. Pavel urkovi Zna se da je bio obrazovan, ali ne da li je bio ak. ivopisac kako je on tvrdio. Radio je nekoliko IS, koji uglavnom nisu sauvani, a potom je 20ih godina preao u Srbiju na poziv kneza Miloa. Taj deo njegovog rada je reprezentativan i najee reprodukovan. Oko 1800. bio je dvorski slikar knjeginje Aleksandre Pavlovne (Stefan S. je eleo da osnuje carstvo i dogovarao se sa ruskim carem preko nje) to pokazuje da je bio priznat umetnik. Potpisivao se kao slavenoserb. Portret Vuka Karadia Ova linost je, posle Dositeja, apsolutno obeleila srpski kulturni ivot, imao je viestruk znaaj, uestvovao u obrazovanju... Pisao je o srpskom kulturnom nasleu i pubikovao te radove na srpskom i nemakom. Bio je povezan sa intelektualnim krugovima svog vremena, otvorio je nove horizonte Srbiji. Vei deo svog ivota proveo je u Beu. Ovaj portret pokazuje da u srpskoj kulturnoj eliti preovlauju savremeni evropski ideali. Smatra se da je moda Vuk doveo Dimitrija avramovia u Sabornu crkvu. Portret kneza Miloa (dva primerka) Bio je vrsni portretista. Radio je veliki broj portreta za kneevsku porodicu. Naslikao je prvu galeriju sa portretima vladara iz porodice Obrenovi. Slikao ih je ne samo kao vladarske linosti, ve i sa razliitim dostojanstvima. (u razliitim odelima, danas su ona dokumentarno bitna) Iako je doao iz Vojvodine, ali zbog ovoga je postao poznat kao srpski slikar. Na podruju Vojvodine postojalo je nekoliko znaajnih umetnikih centara. (npr. Belu Crkvu u Banatu otkrio je Pavle Vasi) Postojale su lokalne radionice koje su zadovoljavale potrebe slikarstva svoje okoline, ali se o njima jako malo zna. Ti umetnici koje definiemo kao lokalne mogu da naslikaju veoma dobre kompozicije. Oni se oslanjaju na iskustvo sa kraja XVIII veka, koju su uspostavili Pavel i Arsenije Teodorovi. I kod njih se pojavljuju veoma komplikovana ikonografska reenja. Pojavljuje se indirektna naracija: apsolutno taan tekst, ispisan naopako, govori o tome ko je posmatra...

11

Porodica Jaki Radi u severoistonoj Srbiji. Najstariji lan je Simeon Jaki. On 1818. slika odreene kompozicije na IS u Sabornoj crkvi u Beogradu. Nije ak. obrazovan. Arsenije Jaki je uenik Pavela urkovia. Radio je ikone u brojnim selima severoistone Srbije. (Branievo, Veliko gradite, Popovica...) Cela porodica se kree oko Dunava. Duan Jaki je radio deo IS u Topideru. Nama je nepoznata slikarska delatnost koja se odvijala na ogromnom podruju Habzburke monarhije/Vojvodine koje je bilo van gradova. 5. as Bidermajer Predstavlja period izmeu 1815. kada je nastao mir u Evropi i 1848. kada je dolo do velike revolucije. U ovo vreme razvija se graanska kultura, vreme mira, nastaje umetnost koja prikazuje ulepan, idealizovan svet buroazije, harmonije. Porodica postaje vana. Slua se i svira muzika, u umetnosti su svi obrazovani, intenziviraju se putovanja. (Italija...) Ta umetnost nije vie klasicizam, ali nije jo uvek ni romantizam. Kultura bidermajera je proizvela ogroman broj portreta, ukus se vraa klasicistikim idealima. Habzburka monarhija je mesto gde se razvija ovaj stil. Ova kultura pretpostavlja univerzalne ideale. Graansko drutvo je u velikoj meri usvojeno. Realnost postaje idealna, to je ideal koji se formira u ovom periodu. Sve je usredsreeno na enterijer i tenju da se u njemu ostvari udobnost, ugodnost i funkcionalnost. Slike i litografije na zidovima su bile integralni deo enterijera, sve je bilo u slubi celine, neka vrsta sinteze. (gesamtkunstwerk) Slikari su se preputali savrenstvu u prikazivanju materije, rado su skretali u idealizaciju i ostvarivanje sentimentalnog raspoloenja, naroito u crkvenom slikarstvu. Socijalno-moralizatorskih tema bilo je puno, ali po pravilu bez kritikih tonova. Na portretima, luksuz i nakit su u slubi prikazivanja te kulture. Umetnici koji su bili pod uticajem bidermajera na prostoru Srbije prepoznatljivi su po portretima koje su slikali. Svi su lepi, sentimentalni. Vizura (poloaj, poza za slikanje) je idealizovana, treba da izgleda savreno. Glavni predstavnici su Konstantin Danil, Jovan Popovi, Nikola Aleksi, Uro Kneevi i Katarina Ivanovi.

12

Konstantin Danil Najvrsnije slika, tehniki najbolje. O njemu se jako malo zna, pa tako nije poznato ni njegovo poreklo. iveo je u Zrenjaninu i smatra se da je tamo pratio savremene asopise o umetnosti. Njegov prvi uitelj moda je bio Arsa Teodorovi, u Temivaru. Biogfariju o njemu je napisao njegov uenik, Lazar Nikoli, ali ona ne nudi puno podataka o njegovom ivotu. Bio je iskljuivo portretista i ikonopisac, izuzev jedne mrtve prirode. Radio je u Banatu: slikao je IS u Panevu, IS Saborne crkve u Temivaru. Postavio je normu o idealizovanom pravoslavnom ikonopisu u Banatu u to vreme. (svi su traili IS po ugledu na njega, npr. ura Jaki nije mogao to da ispuni) Postoji puno bajki i legendi vezanih za njega, stalno se istie kako mu je supruga Sofija pozirala za brojne ikone Bce i anela. Nije slikao teme iz nacionalne istorije. (sem Sv. Save) Portret mladog lana porodice Jagodi Nema otrog lica, ono je sentimentalno, neno. On je majstor lazura jer trite tada trai te idealizovane vizure. Svi ovi umetnici rade portrete, to je vrhunac slikanog portreta, a kasnije fotografija preuzima primat. Jovan Popovi Najistiji predstavnik epohe srednjeevropskog bidermajera.Bio je Danilov uenik, ali tvri u formi i suvlji u fakturi. Pohaao je Ak. u Beu sa Kneeviem. Dete sa jagnjetom Predstavlja paradigmu ovog perioda. U XIX veku se koriste i stare hrianske simbolike, ali ovde nije to, ve graanska amblematika. Jagnje je simbol istote, ali ne u hrianskom smislu, ve ima jedno ire znaenje. Postoji literatura za decu (asopis Neven ika Jove Zmaja), ona se u velikoj meri obrazuju kroz ivotinje. Ima mnogo prikaza dece sa golubovima, cveem kao simbolinim graanskim rajskim ambijentom. U Nemakoj sa tada slika cela porodica idilino na okupu. Portret vojvode Stefana Knianina Bio je voa dobrovoljaca u ustanku. Prikazan je kao apsolutni heroj, ali portret pripada bidermajer kulturi. Portret malog Garaanina Kosa je odraz graanske kulture. Dete je lepo obueno, ima psa da se igra sa njime...

13

Nikola Aleksi Rodonaelnik porodice slikara. Putovao je u Italiju i jedan deo svog obrazovanja je stekao tamo, ali je ipak njegov nivo kvaliteta slike nii. Radio je brojne portreta, kao i crkveno slikarstvo. Radio je IS u Gospodincima. Ikona Sv. Jovana, po izgledu, figura vodi poreklo od Danila. Ovde se moe uoiti uticaj bidermajera na crkveno slikarstvo. Estetika tela je bitna u Bidermajeru, ali posebno bitan je lik, negovano lice, idealizovano, zaeljane kose... Osnove ove idealizacije lee u Renesansi i Rafaelu. Uro Kneevi Bio je najproduktivniji portretista u Kneevini. Slikao je za dvorsku galeriju kneza Aleksandra Karaorevia linosti iz I Srpskog ustanka kao porvrdu njegove linosti. Radio je i portrete graanskih porodica. Dvojni portret suprunika Karaorevi ena je prisutna u reprezentaciji. Njena nonja je karakteristina za graanke Srbije balkanska, orijentalna, nosi dukate oko vrata. Postoji drugaiji koncept kulture: on ima zapadnjako, oficijelno slubeno odelo sa klasinim atributima svoje funkcije, a sa druge strane, ene imaju antikod koji one ozbiljne i dostojanstvene potuju. Meutim, detalji iz zapadne kulture, kao to je suncobran, prihvaeni su. Postoji ideal graanske porodice koji ranije nije postojao. Portret Kaline Proti Katarina Ivanovi Ona je jedna od prvih umetnica, prva se posvetila slikarstvu i obrazovala kao slikarka na ovom podruju. Smatra se da nije ni govorila srpski. Poreklom je iz Stonog Beograda u Maarskoj. Studirala je u Beu gde je stupila u kontakt sa srpskim studentima, kao to je Teodor Pavlovi, osniva Matice Srpske, kao i sa drugim intelektualcima. (Sima Sarajlija) ivela je I radila u Stonom Beogradu, Beogradu, Zagrebu. Izlagala je na Svetskoj izlobi u Beu 1871. (68?) godine. O njoj su pisali Timotijevi i Mihajlovi. Radila je autoportrete, portrete, scene moralizatorsko-didaktikog karaktera, istorijske kompozicije. U njenom radu prepoznavani su razliiti uticaji. Sa jedne strane, primenila je i starije znanje i humanistike ideale, a u Minhenu je mogla da vidi i najmoderniju umetniku praksu. Posedovala je vrhunsko slikarsko umee i sposobnost materijalizacije.

14

Njen autoportret je tipino romantiarski. To je spoznaja sopstvenog lika, ovek je opsednut sobom i svojim problemom, ali sobom u dubljem smislu. Ona sebe prikazuje kao samosvesnu, mladu enu, ne kao slikarku, nema slikarskih atributa. Radi se o njoj kao eni. Bila je najintelektualnija ena svog doba na naim prostorima, najkompleksnija, jedina je i meu prvima neto htela, htela je da poalje poruku. Bila je jaka linost koja je je delovala kroz slikarstvo. Radila je nacionalne i moralizatorske teme i kroz te slike je izraavala savremene ideje. Italijanski vinogradar Uoavaju se humanistike osnove, ali i uticaji tadanjeg italijanskog slikarstva. Korpa sa groem - mrtva priroda Osloboenje Beograda (Osvajanje Beograda) To je epsko slikarstvo, nije jednostavno, nema jasan narativ, drugaije je komponovano. Epovi su u XIX bili veoma popularni, ak su se i novi pisali. Ne sledi se hronoloki sled, sutina je da se iskae glorifikacija heroja. (Vasa arapi ulazi) Pria je na simboliokm nivou, nema nizanja scena. Sutina je u centralnom dogaaju: idealni Srbin i slabi, podli turin. Veoma komplikovana struktura. Bitni su i detalji: iza je Karaore koji posmatra. Smrt bogataice, Povratak sa litije vezane su za propagiranje idealnog ivota, kritikuje se ivot u raskoi. 6. as - Umetnici 1848. godine 1848. revolucija u Evropi, nacionalna (osnovan je prvi nemaki parlament raanje demokratije). Ove godine Vojvodina postaje srpsko vojvodstvo. Glavni grad je bio Temivar. Revolucija nije uspela, monarhije su nastavile da postoje, ali su u kulturu Evrope uvedeni novi sadraji. Revolucija je uticala posebno na tri umetnika: Anastas Jovanovi, Dimitrije Avramovi, Pavle Simi. Oni su bili vezani za teritoriju Vojvodine, a samim tim i Srbije. Anastas Jovanovi Ostao je zapamen kao fotograf. Roen je u Bugarskoj, kao dete je preao u Kragujevac, a knez Milo ga je poslao u Be. U Beu je nauio fotografiju i litografski zanat. Bavio se slikanjem, primenjenom umetnosti. U Be stie porodica Obrenovi gde ih Anastas upoznaje. Kasnije je postao upravitelj dvora Obrenovia. Nije radio samo po

15

narudbinama. Osmislio je seriju pod nazivom Spomenici srpski, sveske sa najznaajnijim dogaajima i ljudima srpske istorije. Bio je umetnik sloenog koncepta. Njegove slike su postale modeli za kasnije slikanje tema istorijske kompozicije. Spomenici srpski Naslovne strana treba da nas sutinski uvede u priu. To je alegorijska personifikacija Srbije, u vidu enske figure u spomeniku. Ovakvim nainom monumentalizacije daje se vei znaaj. Na glavi nosi krunu, ima korpu sa cveem i voem, tit sa grbom. Svi ovi elementi govore o srbiji koja vlada, korpa o njenoj raskoi. Statuu okruuju tipine figure Srbina ratnika i Srbina pevaa. Ne postoji direktan predloak za ovu kompoziciju veoma visokog umetnikog kvaliteta. Bio je vezan za Obrenovie, a na vlasti su bili Karaorevii to ukazuje na to da se uzdigao iznad dinastija. Sastanak - predstave ivota srpskog naroda, to je idealni ivot sa odreenim kodovima. Junak se udvara, one su nosioci odlika tradicionalnog morala. Srbi oko guslara pod kultnim drvetom, prepoznaju se poznate linosti iz savremenog ivota: knez Mihajlo, mitropolit Petar, Vuk... Sv. Sava Produkcija grafikih ikona je velika, Anastas uestvuje u oblikovanju ikonografije. iveo je od ovih grafikih ikona. U pozadini je prikazana idealna neogotika crkva koju je verovatno video u Beu. Portret kneza Mihajla Obrenovia Predstavlja reprezentativni grafiki list nastao za propagandu vlade u krizi. Nastao je u vreme kada je prodrmana dinastija Obranovia. On nosi tradicionalni reprezentativni kostim sa fesom. Pod baldahinom je, naslonjen na rokajni sto sa srpskim grbom. U pozadini je pejza sa burom. Upotrebljen je retoriki mehanizam koji upuuje na postojanu snagu vladara i nevreme koje se deava na politikom planu. Dinamika koja se deava u pozadini pojaava njegovu ulogu. Isti mehanizam koristi u fotografiji... Autoportret na stolu je verovatno mala bista kneza Mihajla (bela), na odelu ima medaljon sa srpskim grbom. Pavle Simi Obrazovan je na Ak. u Beu. Usvojio je poruke nazarenske umetnosti. Na njega je uticao beki umetnik Leopold Kupelvizer.

16

Slikao je vie IS: u crkvi Sv. Petra i Pavla u apcu, u Nikolajevskoj crkvi u Novom Sadu, u crkvi Sv. Georgija u Somboru,u man. Kuvedin, u kapeli Platona Atanackovia u Novom Sadu. U kulturni ivot Srba ukljuuje se ba 1848. godine. U man. Kuvedin radi ikone i zidno slikarstvo. Manastir je izgoreo u II Svetskom ratu. Tu je naslikao prvi veliki ciklus Sv. Save u XIX veku. Naslikao je delo Majska skuptina u kome je opisan dogaaj kada je srpski narod u karlovcima doneo odluku da se osnuje vojvodstvo i da se proglasi patrijajija u Pei. Patrijarh Josif Arai izlazi pred narod sa starim srpskim privilegijama. Biranin Ilija predaje danak turcima Nije istorijska rekonstrukcija, ve je smisao slike da se Srbi i Biranin predstave kao heroji uprkos povodu. turke je naslikao fiziki rune, uglavnom iz profila, to ukazuje na nemoralnost, zlobu. Meu njima je crnac. To je nacionalno-propagandna slika. Polaganje Hrista u grob Dogaaju se promene u ikonografiji jer u to vreme dolazi do arheolokih istraivanja Sv. Zemlje i crkve Groba hristovog. Grobnica je drugaijeg izgleda. Sve vrste emocija izvedene su iz neoklasicistike tradicije. Pokreti i izrazi lica nisu dramatini, ve suzdrani. Hristov lik je idealizovan, nema tragova rana, krvi. IS u apccu neosrednjevekovno. Na njega je uticao kupelvizer koji je koristio zlatnu pozadinu. Dimitrije Avramovi kolovan je u Beu, dolazi u Beograd 40ih gde dobija da radi vane poslove. (IS, zidne slike i ikone za Sabornu crkvu u Beogradu) putovao je po Srbiji i Sv. Gori i sastavio je dve knjige grae o tim putovanjima. Napisao je dela Drevnosti srpske na Sv. Gori Atoskoj i Spomenici srpski na Sv. Gori. Bio je jedan od prvih istraivaa Sv. Gore. Prikupljao je grau o slikarima na teritoriji Srbije. Prevodio je tekstove po vinkelmanu. Prvi je dao predlog da se osnuje ivopisno sveuilite, tj. Akademija. Umro je 1855. kada je uo da je umro ruski car. U Sabornoj crkvi, nain komponovanja kompozicije nije svuda isti, zavisi od pozicije, kao i tumaenja i poruke same slike.

17

Polaganje Hrista u grob Na carskim dverima. Ne prikazuje scenu kao istorijski dogaaj, ve je akcenat na ideju Hrista koji e ustati i vaskrsnuti, on je izvor sveta i ivota. Deo svojih putovanja obavljao je i kako bi pronaao kostime za svoje istorijske kompozicije. IS man. Vrdnik U njemu se nalaze moti kneza Lazara. Haljina kneza Lazara raena je prema odei iz Ravanice. To je jedan od najranijih primera istorizma u srpskom slikarstvu. Bio je jedan od prvih karikaturista. Radio je karikature za potrebe vlade protiv Maara. Kroz njih se otkriva svakodnevni ivot. Humor, satira i ironija postaju deo kulture. 7.as - ura Jaki i Novak Radonji Posle 1848., shvatilo se da revolucija nije put promene. Javile su se dve struje: vodea i ona koja se u to nije uklapala. To su bili boemi, imali su alternativno politiko miljenje, drugaije stavove i nain ivota, suprotstavljali su se oficijelnim miljenjima. Iako su ova dva umetnika stvarali posle 1848., oni su svedoci te revolucije. Ona je ostavila trajne posledice na njihovo raspinjanje izmeu racionalnog i emotivnog, klasinog i romantinog, moralizatorskog i iskrenog, javnog i linog. Postali su jedni od onih fenomena neshvaenih u svom dobu. Nisu radili po narudbini pa zbog toga moemo bolje razmotriti ta su eleli da iskau svojim delima. Obojica su okarakterisani kao romantiari, ali to nisu bili. Novak Radonji kolovan je u Beu. Putovao je u Italiju i kada se tamo susreo sa delima Renesanse, razoarao se shvativi da nije genije. Najvie je stvarao 50ih. Napisao je Molska mudrovanja. Smrt cara Uroa Smatra se da je car ubijen od ruke zemljaka (Vukain Mrnjavevi) i da je pomama za vlau dovela do njegovog ubistva. U XIX veku postojalo je veliko pitanje o nestanku vlasti i razlozima za to, traio se krivac. Zbog toga su zastupljene teme kroz koje se o istoriji misli. Dok slika ovaj dogaaj, slikar razmilja o tome zbog ega su se Srbi nali u toj situaciji u kojoj su bili u XIX, pod turcima i Habzburzima. Oni nemaju svoju dravu.

18

Ikonografija je vrlo kompleksna. Car Uro lei na leima, nema herojske smrti (od antike - na boku), to je realna smrt. Dogaaj se interpretira kao zloin. Kao svedoanstvo zloina, prikazana je krv koja curi iz njegove lobanje, to su efekti koji treba da prikau teinu zloina i okiraju posmatraa. Zloin se otkriva svetlom, personifikacijom istine, jer e svaki zloin kad-tad biti otkriven. Slika nije bila poruena, bila je u slikarevom posedu. Smrt Marka Kraljevia On je bio mitska, legendarna linost, pa je takva i njegova smrt. Ali, ovo nije samo glorifikacija jer je Marko prikazan bez brkova, zarastao u bradu, bez tipinih brkova, nije u najveoj snazi. Prikazan je pad heroja, on je na odru, umire kao bolesnik, ne heroj. Vile kruniu Branka Radievia To je alegorijska scena, glorifikacija njegovog kulta. Slikar ga vidi kao idealnog pesnika, najveeg, kao ekspira. Brankova odea je humanistika. Slika pokazuje njegovu strukturu obrazovanja i upuenosti u evropske tokove. Autoportreti Radi ih u vreme kada se posveuje promiljanju sebe i svoje sudbine. Zanimljivi su jer posmatra sebe i u anfasu i u profilu, radi crtee i u ulju. Ne predstavlja se kao slikar, ne reprezentuje se u tom smislu, ve radi vrlo privatna, intimna dela u kojima se bavi samim sobom. Pisao je o tome. Jedno vreme je bio u depresiji. Radio je IS u Ilandi, Adi, Srbobranu, bio je vet ikonopisac, ali ga crkveno slikarstvo nije privlailo. (Kamenovanje arhiakona Stefana, realistino, u GMS) Pokuavao je da deluje u javnosti, pisao je o potrebi da se radi i o razvijanju radnih navika, to je udno za romantiara, to su problemi 2./2 XIX veka. Portret Akre Judite Brzak Ovde je primenjena potpuno drugaija poetika. Njeno lice je veoma naborano, slino holandskom slikarstvu XVII veka. Pomera se ka realistinoj poetici. ura Jaki Obrazovao se u Beu i Minhenu, prve pouke je stekao od Konstantina Danila. Pisao je poeziju i drame. Ne privlai ga crkveno slikarstvo, on je boem, radi portrete. Seljaci su njegove ikone sekli noem jer su bile rune. O njemu govore da nije uspean portretista, da slike ne lie na portretisane. Slika i mitske scene, opsednut je istorijom, linostima i

19

dogaajima iz srpske prolosti. Njegovo slikarstvo je vezano za propagandu dinastije Obrenovia, to su njegova najznaajnija dela. Nije uspevao da se uklopi u drutvo. Marko Kraljevi Slika na ikonografski nain koji pokazuje snagu epskih heroja. Marko nosi tipski lik, taj tip fizionomije se ui na akademijama (to ukazuje da jeste bio obrazovan). Postojala je Lavaterova knjiga Nauka o fizionomijama u kojoj se govori da je ovo lik koji je sposoban da uini velika dela, lik idealnog heroja. To su jake crte lica, namrten izraz. On je poloio ruku na seivo buzdovana to dodatno ukazuje na snagu heroja koji moe da dri oruje za seivo. Smrt Karaora Ni ova slika nije nastala po porudbini. Ovde posmatra zaista treba da vidi smrt, a ne idealizovanog heroja. Moe se napraviti potpuna paralela izmeu ove i Radonjieve slike. Ubica nosi tipsku fizionomiju zlikovca, izraava zlo. (slian onome iz Kamenovanja Sv. Stefana) Opet nema mitske,herojske smrti, ve zloina. Na to ukazuje poloaj njegovog tela, belina puti, krv. Lica su u kontrastu - mrano i bledo. Moe se uoiti vremenski nesklad, nije ispotovano jedinstvo mesta i radnje: Karaore je prikazan u trenutku smrti, a ubica potee no/sekiru to unosi dinamiku. Njemu nije vana naracija, ve sutina radnje: nevina rtva i zloin izveden od strane zlikovca. (epsko) Hercegovaki ustanak Nema borbe, nema druge strane, oni pojedinano treba da iskau herojsku stranu. To su ljudi koji su digli ustanak, pravi narodni junaci. Ceo narod se digao, i ene i starci su prikazani. Dogaaj je bio aktuelan i van Srbije. Borba je bila teka i brutalna, ena u ruci dri odseenu glavu. Primeuje se dobar smisao za organizaciju: zastava kao simbol nacionalnog dominira, na vrhu je. Ambijent je veoma teak. Fokus je na sutini dogaaja, to je epski princip i u tom pogledu Jaki je veoma obrazovan. Jaki je bio politiki veoma opredeljen. U vreme Svetoandrejske skuptine 1858., kada je doneta odluka da se knez Milo vrati na vlast i organizovan efemerni spektakl zbog doeka, ura je objavio pohvalne pesme i naslikao kompoziciju koja je posveena tom dogaaju...

20

Bakljada kroz Stambol kapiju Najkompleksnije njegovo delo. Odrana je u sklopu proslave, nou, radi odavanja poasti knezu. Ova kapija predstavljala je granicu izmeu turske i srpske vlasti. Predstavlja simbolinu pobedu svetla nad mrakom, a u isto vreme je i kontraturska. Oni nose sliku kneza Miloa to predstavlja parafrazu sveanog ulaska vladara u grad i njegovu glorifikaciju. Skuptinari ga pozdravljaju, kao da uzvikuju njegovo ime, a tu su i turski uvari u uglu. Opet tipine fizionomije. Portret kneza Mihajla Posthumni, postoji kultura funerarnih portreta. Prikazani su svea i jastuk, a sa druge strane glava i ruka, kao evokacija smrti Karaora. Dva principa su ugraena u sliku. Portret kneza Miloa iz vremena kad se vratio na vlast. Portret kneza Milana- nije tipian vladarski portret, ruke su postavljene tako da se naglaavaju miice, taj gest je preuzet iz ikonografije heroja. Takovski ustanak Nije prikazan trenutak borbe, ve momenat kada knez izgovara uvene rei Evo mene, evo vas, evo rata turcima, ruke su im podignute u stavu zakletve, jedan ovek ljubi knezu noge. Ovo se odvija pred takovskim grbom, a zastava koja je prikazana nastala je tek 20ak godina kasnije. Karaula Odnosi se na Srpsko-turski rat protiv koga su bili svi kulturni ljudi, boemi. Scena se nikako ne moe okarakterisati kao herojska. Njome pokazuje svoj antiratni stav. Nije romantiarska slika. Prikazani su umorni, zaspali heroji. 8. as - Steva Todorovi Obeleio je srpsku scenu 2./2 XIX veka. Studirao je u Beu, putovao kroz Italiju, bio je u Nemakoj. U Beu je uio slikarstvo kog slikara Karl Ral. Nastanio se u Beogradu 40ih godina. Bio je socijalno etabliran, istaknut slikar. Zvali su ga Rafaelo. Napisao je autobiografiju. Drao je kolu, nije bio marginalac, ve prvi slavni umetnik grada. Bio je jedan od zaetnika fizike kulture u Srbiji, osnovao je Gimnastiarsko drutvo u koje su ila imunija deca.. Pratio je mladog kompozitora Kornelija Stankovia, bio je lan Beogradskog Pevakog Drutva. Dobio je mesto nastavnika crtanja i publikovao je

21

udbenik o crtanju. Bio je omiljen meu uenicima. Povereno mu je bilo da bude vaspitanik Velimira Teodorovia, vanbranog sina kneza Mihajla. Njegova supruga bila je kerka uglednog dubrovakog pisca, Matije Bana. Ona ga je socijalno uzdigla zbog svog ugleda. Bio je poznati portretista graanskih porodica, a bavio se i crkvenim i istorijskim slikarstvom. On je pravi primer evropskog ak. slikara (poznaje renesansno naslee...) Autoportret Iz mlaih dana, potsea na romantiarsku tradiciju. Sebe prikazuje u trenutku inspiracije. Gimnastiarsko drutvo Slika je nastala 1855. godine, to je grupni portret. On je osnovao to drutvo, bio je apsolutno u centru svega. Slika govori o kulturi tog vremena, o kultu tela. Steva je bio i suprotno od romantiara: tridesetih godina ovek nije razmiljao o tome da njegovo telo treba da bude zdravo i o kultu tela, ve o obnovi Duanovog carstva. Uspostavlja se ideal lepog, zdravog tela kao deo nove percepcije drutvene stvarnosti. Sada umetnik prikazuje mlade, nove ljude i time se uvodi realizam u srpsko slikarstvo: otkrivanje realnih situacija, ljudi prikazani u realnom okruenju. Slika je nastala rano ak i u okvirima evropskog relizma. Todorovi je jedan od prvih koji prouava starine, napisao je prvi pregled javnih zbirki u Beogradu to je vano za IU. Manastir Ravanica slika i litografija, nisu direktno povezane Postavlja se pitanje da li je to romantiarski pejza ili neto drugo. Steva je pripadao bekom krugu, gde su postojale odrednice takvog pejzaa u kojem je teologija prirode bila bitna. Prema prirodi se razvija teoloki odnos, pejza se predstavlja kao boansko otelotvorenje. Na ovakvom pejzau, nebo uvek dominira. Slika je mala, vie lii na putopisne skice. Zastupljen je i istorizam jer su prikazane konkretne i koretktne stvari koje je, neto drugaije, radio i Dimitrije Avramovi. To je tzv. nauni objektivizam: slikar se bavi prouavanjem istorije i tokom ivota dosledno pravi ove crtee (u Istambulu skicira stare vizantijske crkve, u Italiji.. ), prikazi su vezani za srpsku istoriju. Smrt Hajduk-Veljka On je heroj Prvog srpskog ustanka, poginuo je od topa kod Negotina. Prizor ovakve herojske smrti, kada heroj umire na boju i u odreenom poloaju tela, izvuen je iz starih mehanizama antike tradicije. U odnosu na poloaj heroja, uvek se uitavaju odreene

22

poruke, pa je tako ovde, jasnom dijagonalom koja dominira, sve usmereno ka neemu izvan slike. Njegov prst uperen je na suprotnu stranu. Slika ne prikazuje realnost, ve je konstruisana prema akademskim normama. Nije realan prikaz njegove smrti, ali odgovara temi i kompletnom otporu. Nosi poruku da je otadbina vanija od ivota. Javlja se novi oseaj realnosti koji donosi realizam. Postrienje Sv. Save, 1907. Uoavamo kako se njegovo istorijsko slikarstvo razvija, menja. Ovo je ogromna slika. (vreme monumentalizma) Kult Rasa i mladog Save, Rastka Nemanjia, ogroman je. Crkva nije predstavljena onakva kakva bi bila u idealnoj rekonstrukciji, ve je produkt mate. Todorovi je formirao istorijski ambijent, takav da odgovara zamiljenom srednjem veku. Oni imaju na sebi autentinu nonju, Steva je radio skice odee, koristio je istorizam da bi rekonstruisao dogaaj. Portret kneza Mihajla Obuen je u vojniku odeu, pored njega je stub, draperija to sve ukazuje na reprezentativnost portreta. Svi ikonografski elementi glorifikuju vladara. U pozadini je Kalemegdan (sahat kula i damija koje vie nema), on je prvi vladar koji je oslobodio Beograd. Nalazi se u Kruedolu. Porodini portret porodice Ban Ivan i Kata Ban Jedan od malobrojnih sauvanih zajednikih portreta, obino se slikaju odvojeno, izraenog realizma. Portret Kornelija Stankovia Pripada kategoriji portreta umetnika u trenutku stvaranja (piano, pero, hartije, zamiljen pogled) i glorifikuje ga. Ovde se moe se uoiti njegova velika vetina. Portret generala Ranka Alimpia Bio je uesnik mistinog rata na Drini koja je prikazana u pozadini. Strpao je Jakia u zatvor. Predstavljen je kao tojea figura koja je zagledana, zamiljena pred bitku, U ruci ima dvogled, a u pozadini je bojno polje. Autoportret sa porodicom u Carigradu Todorovi konstantno transformie portrete to se primeuje na slici sa porodicom u Carigradu gde se potpuno promenio u odnosu na prethodno portretsko iskustvo. Oni su prikazani u otvorenom prostoru, a u centralnom polju je slika kao motiv na slici. Tu je

23

primenio multipliciranje motiva. U ovom gradu je boravio tokom jednog dela svog ivota i tu nastaje vie dela od kojih je veliki broj izgubljen. Veduta Urbani iseak grada. Postoji fenomen orijentalizma: praksa da evropski umetnici putuju na istok i slikaju te prostore, pejzae, ljude Orijenta. Radio je i brojne IS, imao je malu kolu koju je pohaao Nikola Markovi i njegova supruga Poleksija (negde se potpisivala na njegovim IS). Bio je monopolista i zbog toga je imao sukob sa Markoviem koji ga je optuio da ne moe da nae posao jer ovaj svuda radi. Oslikao je IS u Bogatiima, IS Vaznesenjske crkve, Topiderske, Sv. Nikole na Novom groblju, kapele Sv. Simeona pri dvoru u Niu, a radio je i zidno slikarstvo u Sabornoj crkvi u Negotinu i u Smederevskoj Palanci. Poleksija je radila IS crkve Sv. Natalije. Uestvovao je u polemici o pravoslavnosti 1884.-1885., pripadao je grupi koja se suprotstavila izmenama. Jasno je izloio svoj koncept da je crkveno slikarstvo nosilac istorijske istine i da treba da ostave u okvirima istorijskog slikarstva, koje je zasnovano na ak. uenjima. Kao rezultat polemike i kao odgovor na nju nastala je slika Vraanje vida Stefanu Deanskom u Topideru, gde se njegovo religiozno slikarstvo promenilo. U crkvi Sv. Nikole na Novom groblju, vraa tradiciju zlatne pozadine. Nikola Markovi Bio je sin slikara, uio je kod Steve, obrazovan je i u Italiji, bio je lan Srpskog Uenog Drutva. Rano je umro. Radio je veliki broj IS: u Gornjem Milanovcu , Aranelovcu, za dvorsku kapelu u Novom dvoru. Uoljiv je uticaj ilustrovanih biblija. (Krausova) Stevi je zamerao odreene ikonografske detalje u religioznom slikarstvu. Milisav Markovi Uio je kod ovog iznad. Radio je ogroman broj IS u Negotinskoj Krajni, koristio je Stevine predloke. 9. as - ore Krsti Jedan od najznaajnijih slikara 2./2 XIX veka. Roen je u Staroj Kanjii, preao je u Beograd kao stipendista kralja Milana, zavrio je bogosloviju, kolovao se na Ak. u

24

Minhenu. Bio je deo intelektualne elite, blizak Valtroviu. Njegova zasluga je upravo u tome to je doneo neto sasvim novo u slikarstvu. Stipendiju za Minhen dobio je na osnovu dva kolska rada: Put ka osloboenju istoka i Apoteoza kralja Milana. Na obe kompozicije prikazan je kralj Milan, bio je privren vladarskoj porodici i aktivno je uestvovao u propagandi vladara. Ve je mladi Krsti savladao alegorijski tip kompozicije. On slika i misli sloeno, treba se zamisliti nad slikom to e biti karakteristika njegovih kasnijih dela. Utopljenica, 1880. Nastala je u Minhenu. Predstavlja scenu iz ratnih dogaaja u Hercegovini: ena sa detetom se utopila beei od turaka. Scena je navodno istinita. Ovime slikar kulturnoj javnosti alje poruku o Balkanu, nacionalno-propagandne prirode. Bira motiv iz novinskih izvora koji, kao potresan prizor, treba da pogodi metu posmatraa. Dok Jaki alje interne poruke, Krsti animira realnost, eli da deluje van Srbije i bira potresan dogaaj. Nije prikazana smrt u njenom realnom vidu, ve lepa smrt jer telo nije narueno, mlado je i lepo.(razvijen kult nekrofilije lepe mrtve ene) On potstie emociju- radi na emotivnom planu. Jedino nacionalno je kostim-nonja i time opti emotivni naboj nacionalizuje. U Minhenu je dobio nagradu za ovu sliku. Anatom/Antropolog Slika govori o njegovim intelektualnim tendencijama. Prikazan je naunik u radu, osea se tradicija portreta humanista. (globus, autobus, atlas, svea, lobanje oveka i majmuna) Predstavlja naunika u momentu kada otkriva misirsku glavu, tj. mumiju. U to vreme, teorija evolucije je bila bomba. Krsti je uticao na slikara Maksa Gabrijela koji je uglavnom slikao majmune (odgovor na likovne kritiare) Krsti jeste teoloki opredeljen i ova slika je kritiki odgovor na Darvinovu teoriju. Ovo je misaono slikarstvo, spoznaja sutine. Srbija Skice za album kraljice Natalije na kojima su prikazane teritorije Srbije, narodni obiaji... Nazivali su ih prvim modernim slikama jer su slikane na veoma slobodan nain, tzv. flek maleraj stil.

25

Pogled na Kosovo polje, Grad aak, Unutranjost man ie, Studenica, ele kula... Nastaju kao usputne slike, pejzai. Te oblasti su osloboene posle 1766/8. Putujui Srbijom, Krsti upoznaje njeno kulturno naslee, freske, staro srpsko slikarstvo. Pravi snimke tog starog srpskog naslea. Rastanak, Na studencu, Pod jabukom... Slika scene iz narodnog ivota, uspon etnologije (nacionalizam). Taj ivot se glorifikuje jer smatraju da je u njemu sauvana sr nacije i da su oni olienje vrlina. U slici Rastanak prikazani su mladi i devojka, odn. vojnik sa svojim dragom. Oni su odvojeni ogradom kako bi se ouvao moral, njihova lica poseduju idealnu, tipsku lepotu, on je mladi Marko Kraljevi, a ona srpska lepotica. Problem ene kao lepotice je mnogo vei jer se ukljuuje i lepota savremene srpske kraljice koja ga podrava i stoji iza njega i guzi ga. Babakaj Babakaj je stena na Dunavu, ispod golubakog grada, oko koje su razvijene legende, stajala je na putu pomorcima. Prikazana je u pejzau, pred nevreme, ribari izvlae mree. Osea se dramatika, kontrast izmeu tamnih oblaka i svetla koje se probija kroz njih. To iskazivanje sila prirode koje govore o emocijama je romantiarsko. Snaga neba. Pad Stalaa Nastala je za potrebe svetske izlobe u Parizu 1900. godine. Prikazana je pria o Teodoru od Stalaa koji nije dao da ga uhvate ivog, borio se protiv turaka. Kralj Aleksandar Obrenovi je hteo da unajmi Leona Bonara (Bona?), poznatog francuskog slikara, da izradi neku kompoziciju za prtrebe Srbije za tu izlobu. Doavi u Srbiju i videvi Krstieve slike, Bonar je odbio ponudu sa obrazloenjem da Srbija ve ima dovoljno vetog slikara. Ovo je epska kompozicija i fokusirana je na tri grupe. Svaka ima apsolutno simboline vrednosti. Prva grupa predstavlja borbu dva ratnika, srpskog i turskog, prikazani kao idealni tipovi pozitivnog i negativnog. Sukob je prenesen i na nivo simbola: na koplju je glava srpskog svetenika,na barjacima su krst i polumesec. (krst pada, a polumesec se uzdie) Trea grupa je herojska. To su Teodor i njegova porodica. Njegov sin je ve mrtav, ena baca kamen. Put cele prie je izvuen iz savremenog francuskog slikarstva. Veoma je negativno bila ocenjena od strane srpske kritike jer su smatrali da je radnja nejasna.

26

Alegorija na I i II Srpski ustanak Sloena alegorijska kompozicija ideja pomirenja dinastija, Miloa i Karaora. (Topola i Takovo) Sveti Sava blagosilja Srpad Bila je jedna od najpopularnijih slika u XIX veku. Petar Nikoli, tampar u Zagrebu, reprodukovao je ovu sliku, kao i neke druge, kako bi svima bile dostupne. Ova slika je vrsta patriotske ikone. Krsti je poznat i po crkvenom slikarstvu. Nema veliki opus, ali je vaan. Prvi je govorio o portrebi za promenama i pokuao da uvede novine, promeni praksu ilustrovanih biblija i sam kreira kompoziciju. Radio je IS u Starom Selu (Stari Adibegovac), u Sabornoj crkvi u Niu, u urugu, bio je jedan od slikara IS u Luzoviku, radio je ikone za crkvu Svetog Marka. eleo je da slika na neuobiajen nain. Zamerke na njegov rad javile su se ve na IS u Starom Selu. Komisija (Nikola Markovi) mu je zamerala na ikonografiji kod ikone Hrista, pa je uneo izmene. Polemika o pravoslavnosti Jedna od najplodnijih polemika srpskog crkvenog slikarstva, ak su izale knjige na tu temu. Nastala je oko ikone Smrt kneza Lazara. Smrt kneza Lazara Prikazan je trenutak smrti kada aneo dolazi po duu Lazara koji je izabrao carstvo nebesko. Kada je Valtrovi hvalio ovu sliku, njen izvor je pronaao u narodnoj legendi. ore Maleti je tvrdio da takav prikaz ne postoji u legendi. (polunaga devojka, bosa, nema atora, vojske, nimba) On kneevu odluku percipira negativno, kae da je ispao sebian, da je carstvo propalo zbog njega. Valtrovi, najobrazovaniji, objanjava da nimb nije zlatni kotur, ve svetlost. Ukljuen i simbolistiki pokret, prikazana je naturalistiki. Pobedio je Valtrovi i slika je ostala na IS. On je, kao i Krsti, pokuavao da obnovi konkretne kompozicije, a pri tome se oslanjao na staro slikarstvo. IS u urugu sva svoja ikonografska znanja je upotrebio za ovaj IS. Na osnovu pisama, moe se uvideti kako on razmilja i stvara kompozicije. Sv. Petar dri crkvu iznad glave za niku crkvu, tradicionalna srednjevekovna ikonogfarija

27

Zakletva Sv. ora na moe se rei da je ikona, u flekama, mrljama, simbolistika, prikazana je vizija Sv. ora Obretenje glave kneza Lazara glava koja se uznosi na nebo, a na zemlji ostaju polomljeni kruna i ma, vizija duhovne realnosti Iako je ovo slikarstvo drugog sadraja, misaono i duhovno, ipak je nacionalno. Bio je uitelj mladih, eleo je da aktivno deluje na planu obrazovanja, uveo je novu generaciju modernih slikara. (Kosta Jovanovi, Milievi, Nadeda) Otvorio je vrata modernoj srpskoj umetnosti. Nadeda kae da je Krsti imao duu, a Predi ne. Moderna umetnost nije slikana za kraljeve i aristokratiju, okree se neemu drugom. Buenje humanosti. 10. as - Uro Predi i Paja Jovanovi Ova dva slikara su kolovani na akademiji i slede njena naela, pripadaju akademizmu. kolovani su u Beu. O Prediu postoji monografija profesora Jovanovia, sauvana su i njegova pisma (Simi: Pisma Uroa Predia), a Jovanovi je ostavio autobiografiju u kojoj pie o primeni njegovog znanja. Uro Predi Bio je uenik Kristijana Ripentera? koji je dobio zadatak da slika Hanzenov Beki parlament. Kako nije bio zadovoljan odnosom, vratio se u rodni Orlovat, zatim je otiao u Beograd i tu je i ostao. Posvetio se pitanju srpske kulture. Tematika njegovih slika, pored portreta, moe se svrstati u tri grupe: scene iz narodnog ivota, one vezane za nacionalni sadraj i one sa religioznom tematikom. Vesela braa, alosna im majka Sadri moralistiki kod. Iz Predievih pisama, saznajemo da je odluio da deluje protiv iskvarenog morala. Kroz ovu sliku on pokuava da unese socijalnu kritiku. Sledi tradiciju realizma. Uzima konkretne likove i slika ih, oni su u blatu, time ih uoreuje sa svinjama. Veoma siromane, trone kue. Poreklo ovakvih slika sa prikazima nemoralnog naroda je iz nemakog kruga. U autobiografiji pie da je slika bila reprodukovana u jednom asopisu i da su je videli seljaci kojima je ona izgledala zanimljivo i lepo. Shvatio je da slika ne moe da utie na narod i smatra da samo crkva moe da ispravi nemoralnost.

28

Mali filozof Prikazuje susret deteta sa smru, tj. konjskom lobanjom. Ono se pita, zamiljeno je. Nema direktne kritike koja potpuno rui idilu, prikaz je blag, u idealnom pejzau, nije pravi susret sa smru. Na majinom grobu Deak je siromaan, zaspao je, neko ga je pokrio, ima cipele sa rupama... Tema je vrlo aktuelna i atraktivna, ali nain prikazivanja pejzaa je idealistiki. Nije klasini socijalno angaovani realizam, ve je proputeno kroz sentimentalne vizure. Vizija u oblacima Alegorijska kompozicija u kojoj iznosi stav o politikom poretku, ljudskoj prirodi. Osea se njegovo antiratno raspoloenje izazvano aneksijom BiH od strane Habzburga. Predi se plai da ga ne mobiliu. Ovde se jasno vidi da je protiv darvinizma i revolucije. Bosansko-Hercegovaki begunci Ovakav nain delovanja je bolji, intrigantniji, zanimljiviji. Ratovi su izazvali panju javnosti i on radi u okviru tih tema. Inspirisana je slikom Hercegovako roblje Jaroslava ermaka, eskog slikara. Bira da predstavi begunce, ene i decu, koji mogu najvie da pogode publiku i da izazovu saoseanje. Tema izbeglica u slikarstvu je velika i stara, a ternutno aktuelna. Ta grupa je ranjiva i politiki vana, uvek predstavlja problem. Slika deluje i na emocije i na mozak. I ovde uzima konkretne likove. U prvom planu je lepa devojka. Takva vrsta lepote omoguava posmatrau da ue u ovu problematiku. Ljudi se oseaju kao njima bliski i dragi. Dukati i nonja jesu deo autentinosti, ali odgovaraju ideji zapadnog sveta o eni sa orijenta to omoguava uivljavanje u kompoziciju. Sa druge strane je starac, a u sredini simbolina figura ranjenog Srbina. (opet Marko) Ambijent je kran i teak. Kroz nekoliko simbolinih figura, posmatrau se prenosi oseaj o beguncima. Kosovka devojka Radio je IS u Starom Beeju, Rumi, Smederevu, IS Patrijarijske kapele u Sremskim Karlovcima. Bio je lan komisije za crkveno slikarstvo. Sledio je tradiciju XVIII veka, slikao je idealizovane figure sa svim uitavanjima ideala lepote prisutnih u liku svetitelja. (Sv. ore) Sv. Sava blagosilja Srpad prenosi autentinost ambijenta (freske, narodni ilimi)

29

Sv. Nikola spaava moreplovce Na amcu pie vera, ti su predstavnici raznih konfesija: pravoslavni episkop, franjevac koji se mole Sv. Nikoli... Prikazi drugih vera su stereotipni. (jevrejina i muslimana) Prikazana je i uplaena ateistina graanska porodica. Paja Jovanovi Napisao je autobiografiju pod stare dane u kojoj se vidi da on odstupa od lika koji mu se nametao. U Beu se zaljubio u gazdaricu, pa ga je otac vratio u Vrac. Supruga mu je bila Nemica. Bio je uenik Karla Leopolda Milera koji je krajem XIX veka bio poznat po orijentalizmu slikama orijentalnih motiva i imaginarnog Orijenta. (Balkan, Mala Azija, Egipat, Afrika, Kavkaz) Taj anr je bio veoma popularan u XIX veku. Slike su predstavljale divlje ljude, arnaute, lepe ene, sputanu erotinost. Paja unosi novine, on predstavlja novi Orijent - Balkan, ali ne kakav jeste, ve jedan imaginarni balkan divljih ljudi, zloina, opasnih obiaja. U zapadnoj Evropi vlada stereotip da je Balkan takav. Albanci su tada identifikovani u politikom svetu, raa se veliko interesovanje za njih u Evropi, nastaje uspon albanologije. Miler mu obezbeuje ugovor sa jednom francuskom galerijom i preko nje on uspeva da proda veliki broj slika. Tek ta popularnost dovodi do toga da ga registruje srpska javnost. Kasnije dobija veoma vane narudbine za propagandu srpske crkve i drave. Seoba Srba Nastala je za potrebe Milenijumske izlobe odrane 1876. u Budimpeti. To je bila hiljadugoginjica maarskog doseljavanja u Panoniju. Tada je podignuta Kula na Gardou. Sliku je poruio patriharh Georgije Brankovi. Paja obilazi manastire, trai autentinost. Ovo su simboline figure koje prenose ideju, slino BosanskoHercegovakim beguncima. Poto je to oficijelna prezentacija, dolazi do problema na koji nain da prikae Srbe. Paja je rekonstruisao istorijski dogaaj, ali patrijarh je nezadovoljan jer eli da istakne sebe, kao i poziciju crkve, to da su Srbi doli pozvani, organizovano, sa pravima i privilegijama, a ne kao begunci i neko koga nisu oekivali. Traio je da se u liku Arsenija III arnojevia naslika njegov portret, svoju alegorezu, kao vou naroda. Ne odgovara mu to to su naslikane ovce jer ne eli da prikae Srbe kao obane. Slika nije otila na izlobu, ve vraki triptih Berba. Prvu varijantu je otkupio

30

Petar Nikoli u Zagrebu, reprodukovao ju je, kasnije je unitena. Danas se slika nalazi u patrijariji u Beogradu. (kalueri nose Lazareve moti) Krunisanje Duanovo, 1900. Rekonstruie se srednjevekovna istorija, crkva, kostimi. Tano se zna ko je svaki lik na kompoziciji. Propagandna slika, evocira dogaaje u Skoplju, a u to vreme Srbija ima politike tendencije ka Makedoniji. Takovski ustanak Glavni dogaaj u dinastikoj istoriji Obrenovia. Srbi su svi na zakletvi, sa sabljama. Radio je i oficijelne slike vezane za potrebe habzburkog dvora, ne samo srpske drave, slikao je i Tita. Kod kolekcionara bio je popularan zbog orijentalistikih slika. Apoteoza Vuka Karadia sa tri alegorije Orijentalne slike: Albanac u zasedi predstavlja vrstu ljudi od kojih posmatrau zastaje dah Umir krvi straan obiaj krvne osvete, Albenci su tipski prikazani (sputeno elo, oboren nos, pogureni, koati) Povratak iz boja deluju kao fantastine ilustracije onoga to se u novinama italo Albanac na strai Ima veliki broj aktova. Bavio se unoenjem erotske komponente u slikarstvo. Retko se reprodukuju slike i crtei njegove ene, a ta vrsta erotinosti zastupljena je i u njegovom slikarstvu. Borba petlova Predstavlja prizor egzotine zabave, u kafani, albansko i crnogorsko drutvo. Prikaz krmarice odgovara erotskoj senzualnosti. Njena kosa je rasputena, prsluk poluraskopan, ruke su joj poluogoljene. Albanska igraica Igra je vaan erotian elemeten. Ima zmijsko telo, prikaz ene sa maem je uvek erotian... Kienje neveste Ono to se prenosi stranom posmatrau je ono to on nema. Smatraju da ovde postoji divno, patrijarhalno drutvo u kojem nema revolucionarki. Ova scena predstavlja istu, asnu, moralistinu situaciju. Mlada je skruena i pretada, starica je dri za rukuto

31

ukazuje na transfer znanja. Nema otvorene erotine atmosfere, ali ona je tu negde i ipak se alje. Prikazana je moralna pokornost i potovanje tradicije, ali ima i aljivog tona, blage erotinosti. Devojke su lepe, kikou se, nagih ruku, poluraskopanih koulja to su sve odlike slobodnijeg enskog ponaanja. Radio je IS u novosadskoj Sabornoj crkvi. Uro i Paja su veoma veti slikari, nisu ili putem modernosti, ali su imali elemente onoga to je bilo bitno u tom drutvu. Koristili su otvoreniju paletu. Braa Milan i Svetislav Jovanovi bitni za fotografiju 11. as - Srpska skulptura Skulptura se kod nas nije puno razvila, za to su zasluni i turci i crkva. U srednjevekovnoj srbiji, skulptura je postojala, ali se nikad nisu prikazivali likovi svetitelja. Od renesanse, u Evropi se pojavljuje skulptura vezana za vladarsku propagandu, dok kod nas toga nema u tolikoj meri jer politiki uslovi ne dozvoljavaju da se ona podie. Ona se nije mogla slobodno realizovati ni pod turcima, ni pod Habzburzima. Skulptura kao izraz pogodna je za memorijska ili glorifikaciona dela. Apoteoza Karaora Petrovia Glorifikuje se iva linost, ali nije predstavljen kao heroj, ve u formi antike biste. Izraz koji ovome najvie odgovara je naslikana bista. Kroz XIX vek, postoji potrba za skulpturom, vek je prepun ideja da se one podignu, ali se ipak ne realizuju. Spreavaju ih verske, drutvene i politike prilike. Postojala je ideja da se podigne spomenik Karaoru u Beogradu. Prikupljaju se prilozi od celog naroda, ali turski paa ne da. Dimitrije Petrovi Pojavio se sredimon XIX veka kao jedan od prvih srpskih kolovanih vajara. iveo je u Beu i o njemu se ne zna puno. Znaajan je zbog izrade IS i tronova Saborne crkve u Beogradu, ija je rezba zaista umetnika. Postojala je itava kultura duboreza koja se razvijala na itavoj teritoriji turske? (duborezaka industrija) Jedna od radionica bila je ona Petra Filipovia Garke koja je radila u crkvi Sv. Spasa u Skoplju, IS Sv. Nikole u Pritini, tronove B-ce Peke itd.

32

Najbolji skulptori ovog vremena bili su ore Jovanovi, Petar Ubavki i Simeon Roksandi. Sva trojica su bila u Minhenu. Razijali su akademizam u skulpturi. ore Jovanovi kolovan je u Minhenu i Parizu, dobijao je najbolje narudbine u Srbiji krajem XIX i poetkom XX veka. Njegov opus je veliki, a neka od dela nisu sauvana. Radio je za potrebe dravne i nacionalne ideologije, brojne portrete i dela simboliko-alegorijskog karaktera. Spomenik knezu Milou u Poarevcu Ovo je primer akademizma u skulpturi: ugledanje na klasine ideale, savladavanje tehnike. Odnos izmeu nacionalnog i umetnikog je komplementaran: delo prvo treba da bude umetniko, pa tek onda nacionalno. (po svojoj funkciji) U Srbiji je postojao samo jedan primer na koji su skulptori mogli da se ugledaju. To je bio spomenik knezu Mihajlu Enrika Pacija. U formalnom smislu, na oba spomenika je primenjena ista poetika. Spomenik je osveen 1882. i srpska jevnost se tada po prvi put susrela sa konkursom. Verovatno iz politikih razloga, Italijan je pobedio Rusa, Mihajla Josipovia Kaima. ore pokuava da predstavi Miloa na istorijski verodostojan nain. Kod skulpture je jako vano tehniko obrazovanje, ovde se sledi ideal prikazivanja tela i karaktera. Nastao je na propagandi dinastije Obrenovi (Aleksandar je tada vladao) kao prikaz osnivaa dinastije. On je iz okoline gornjeg Milanovca, a Poarevac je prvi grad koji je osloboen, pa se skulptura zbog toga tamo nalazi. Druga skulptura kneza Miloa nalazi se u Negotinu.Ovde je prikazan kao ratnik, voa, dok je u Negotinu kao diplomata. Ima kratku mantiju i kapu koja nije vezana za istorijsku realnost. Ono to ga izdvaja kao komandanta je gest rukom, to je gest ratnika koji poziva na borbu. (Napred!) Sablju dri skoro za otricu, to je naslee stare ikonografije (Marko) i pokazuje vladarevu spremnost za borbu. On je u stavu sa rairenim nogama, njegov pogled je odluan. Kod itanja skulpture, sem stila, postoji i ikonografski deo. ore je uspeo da prikae kneza na mestu bojnog polja, to ukazuje na umee razumevanja vajarskog problema. Velika Srbija Skulptura je izgubljena, bila je u Kragujevcu, u Vojno-tehnikom zavodu. Predstavlja alegorijsku personifikaciju Srbije. Ona ima carsku krunu, barjak, a tu je i dvoglavi orao.

33

Sve govori o tome kako je ore vet vajar velikog znanja koji razume likovni govor svog vremena. Josif Pani Njega treba prikazati kao naunika/botaniara i zato su knjige pored njegovih nogu, njegova glava je podignuta, u ruci bi trebalo da dri cvet pod kojim on prouava srpsku prirodu. Spomenik Kosovskim junacima u Kruevcu Posle 500 godina od Kosovske bitke, 1889., dolo je do osveenja temelja za ovaj spomenik iako se nije znalo kako e izgledati. Oko toga su voene une rasprave, objavljivani su konkursi, orev rad je pobedio. Zapoeta je u vreme Aleksandra Obrenovia, a zavrena pod Petrom I Karaoreviem i ta dinastika smena je uticala na konani izgled spomenika. Rad je veoma komplikovan, nadilazi sve ranije po sloenosti ideje i poruke koju nosi i po njegovoj organizovanosti jer se sastoji iz vie jedinica. Elementi postamenta treba da upotpune znaenje skulpture. Prikazana je apoteoza barjaktara. Njega vila pridrava da ne padne. Barjaktar simbolizuje srpskog junaka jer zastava nikad ne sme da padne, to je vizuelni simbol iza kojeg stoji jedna nacija. Postament je u formi obeliska, piramida se smatra za najreprezentativniju formu memorije, ona sama ima spomeniki, memorijski karakter jo od Starog Egipta. Ispod njegovih nogu pie Srpskim kosovskim junacima. Dole su personifikacije Kraljevine Srbije, slepi guslar na drugoj strani, tu su grbovi Kraljevine Srbije i nemanjikog carstva. Upisana je 1882. godina jer je tada proglaena kraljevina. Lik guslara kao srpskog narodnog pevaa oznaava srpsku pesmu, mit, narodnu kulturu. Ideoloka konstrukcija je vana. Na prednjoj strani prikazano je prieivanje srpske vojske pred bitku. Spomenik prua memoriju na Kosovo, ali je utkana i savremena politika propaganda. Spomenik Karaoru i Milou Preivevi kraj dinastije, radi i dalje. Posle ubistva, radilo se napokuaju izmirenja dinastija i tako nastaje ovo delo. Odraava ideju da je Srbija nastala na radu obojice. Godina 1904. predstavlja stogodinjicu Prvog srpskog ustanka, a tada je bilo i krunisanje. Vana je za umetnost. Tad nastaje rad koji je nazvan Dupli Pera. Na njemu su prikazani Petar I i Karaore. Delo govori o utemeljenju vlasti i da ono ne lei u njegovom ocu,

34

ve u zaslugama Karaora. Ovo delo je ostalo vano svedoanstvo dogaaja. Ovo je stajalo na markicama, pa je cela Srbija bila u ovom znaku. Tuga razmilja se o stanjima due, ludila, mrnje, zla, bola, to je ve kraj veka i odstupa se od realnosti u akademizmu. Petar Ubavki kolovao se u Minhenu, a na usavravanju je bio u Italiji. Ciganka Izradio ju je u Rimu. Kroz skulpturu se mogu izneti veoma razliite ideje. Umetnik je mogao da kroz nju identifikuje orijentalnog oveka, a to se posebno odnosi na Cigane. Nije neophodno bilo putovati. Postoje kljuevi itanja: ovde se vidi lepota i erotinost. Za Ciganke se smatralo da su sumnjivog morala, ali su u stvari strasne i odane. (kako tvrdi Makulj) Ovo je standardni tip Ciganke: rasputena enska kosa nije primerena graanskom drutvu i iskazuje slobodu i erotinost, ona je poluotkrivena, ima ulna usta, setni, zamiljen pogled, novie i perle oko marame. U graanskom drutvu erotinost je doputena, a pofnografija ne. Kraljica Natalija bila je lepotica, ali je ovde njena lepota kodifikovana. Ima udeenu, skupljenu kosu, u graanskoj haljini sa dekolteom, kao kraljica-majka Kralj Aleksandar oficijelni portret mladog vladara, ima orden knaza Lazara koji je Ubavki radio, u uniformi je. Spomenice ustanka Karaore Petrovi i kralj Petar Karaorevi, reljef Takovski ustanak Ovo je jedna od njegovih najmonumentalnijih skulptura. Raena je za Svetsku izlobu 1900. u slubi propagande dinastije Obrenovi. Veoma je velika, kada je bila zavrena, nije mogla da izae kroz vrata. Prikazani su knez Milo i svetenik u trenutku podizanja ustanka. Radio je i brojne portrete. Simeon Roksandi kolovan u Minhenu. Bio je nastavnik u kragujevakoj gimnaziji. Ribar na Kalemegdanu Alegorija oveka koji se bori sa strastima, svakodnevnim problemima. To je nadljudska borba. (veoma literaran svet, Laokoon) U tom kontekstu ribar postaje vaan, skulptura je

35

postavljena u parku da bi je ovek koji prolazi video i kako bi ga ona naterala na razmiljanje, okretanje ka sebi samom. Pako Vueti Karaore Petrovi Nemci su je digli u vazduh, bila je postavljena na mestu gde je sada Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Ivan Metrovi Hrvat je, ali poinje da radi za Srbe i postaje linost prvog reda, izraavao je i srpske i jugoslovenske tenje. Uio je u Beu. Pod uticajem secesije. Izradio je vana javna dela sa tematikom iskazivanja pobede i nove pozicije srpske drave. Doneo je potpuno novi likovni izraz, potpuno drugaiju formu. Marko Kraljevi na arcu - predstavlja moderan model epskog heroja.moderna skulpture Pobednik - Zamiljen je kao fontana na Terazijama. Metrovi je uestvovao u organizatorskom aranmanu paviljona srpske drave u Parizu? Osmislio je model vidovdanskog hrama kao najvei spomenik gde bi trebalo da se nalaze skulpture kosovskih heroja. Posle Prvog svetskog rata, organizovane su velike njegove izlobe, u Londonu... Portret kralja Petra 12. as - Teorija umetnosti XIX veka U XIX veku nastaje drugaiji koncept javnog kulturnog ivota, karakteristika ovog doba je tampa. Prvi put se u novinama pojavljuje likovna kritika. Ona utie na javno miljenje, ali usmerava i rad samih umetnika. tampa u poetku nosi praktine vesti, ali kako nastaje u slubi javnosti, sve vie se pie o mnogim drugim stvarima, pa tako i o kulturi, koja je jako bitna, merilo je obrazovanja. Zaharije Orfelin krajem XVIII eli da osnuje list u kom bi se komentarisalo o umetnosti to se nije ostvarilo. Prve Novine Srpske pojavile su se u XIX veku i vremenom u novinama poinju da se pojavljuju lanci o umetnosti koje piu umetnici i obrazovani ljudi. IU kao disciplina razvija se kroz XIX vek, kada je bila tek mlada nauka. Zapoinje se sa istraivanjima srpske umetnosti, piu se prve knjige na tu temu. Ljubitelji koji vole

36

starine prikupljaju podatke o starim manastirima, slikarstvu. Jedan od prvih koji pie o tome je Vuk Karadi. Slikar Dimitrije Avramovi prikuplja informacije o slikarima u Hrvatskoj, radi jedan znaajan poduhvat, eli da sistematino pie o umetnosti XVIII veka. Prvi opis galerije u Beogradu dao je Steva Todorovi. Godine 1902./1904. kada je osnovana katedra za IU, ona dobija institucionalni okvir. Boidar Nikolajevi je njen prvi profesor i direktor, doktorirao je na srednjevekovnoj arhitekturi. Mihajlo Valtrovi Smatra se jednim od prvih ozbiljnih prouavalaca. On je otac srpske arheologije. Od 1893. do 1915. je iveo, imao je neverovatnu karijeru. Kao i Milutinovi, kolovan je na Ak. u gradu Karlsrue u Nemakoj (1861. 1865.) za arhitektu i ininjera. Ovaj grad je jedan od prvih centara gde se predavala IU i tu je verovatno izuio njene osnove. Menjao je prezime, tamo se pojavljuje kao Valter, posle kao Valterovi... Bio je veliki srpski nacionalista. Predavao je na Velikoj koli, bio je direktor Narodnog Muzeja, lan SANU. Radi arheoloka iskopavanja u Viminacijumu. (drevni Kostolac) Sa Milutinoviem putuje po podruju Srbije i oni obilaze manastire, prave crtee koje izlau na Izlozima Srpskog Uenog Drutva. Njegova znanja su bila veoma velika, pa je radio i za potrebe srpskih vladara, preiveo je pad dinastije, bio je mason. Radio je krunidbene sveanosti za Aleksandra Obrenovia i Petra I Karaorevia. Izgleda da je konstantno pratio naunu literaturu i bio o svemu obaveten. Njegov uticaj je oigledan. Postoji i druga strana njegovog dela. To su njegovi crtei i skice i pitanje slike izvan podruja umetnosti da li su to samo dokumenti ili i umetniko delo? (primer je akvarel fresaka iz ie) Publiku koju je ovo zanimalo nisu inili samo prouavaoci srednjevekovne umetnosti, zato je on preneo ambijent (bojom, senenjem), nije pravio samo emu, tako da se mogu posmatrati i kao umetniko delo. Ovakve teme su naroito potovane u krugu nemakog romantizma, upravo slikama ruevina prikazuju se ambijenti koji govore o idealnoj prolosti i dananjoj politikoj situaciji. (Fridrih) On je prvi koji je mogao da upozna ikonografiju na samom terenu. irina Valtrovievih interesovanja je bila veoma velika, bio je mnogo savremeniji od kasnijih istaivaa. Pravio je crtee skulptura sa grobova, bogoslubenih predmeta, ornamenata, estetizovane crtee arhitekture. Napisao je knjigu Prodromos (pretea) koja

37

je obravljena na nemakom, a posveena je srpskoj srednjevekovnoj arhitekturi. U njoj je obavio prvu periodizaciju ove arhitekture. Bio je na elu nekih komisija. Uestvovao je u polemici o pravoslavnosti i bio je na Krstievoj strani. Napisao je tekst pod nazivom Koliko stara srpska umetnost moe da poslui novoj?. On je sveobuhvatan i tipian je za evropsku IU tog doba: pie afirmativno o vizantijskoj arhitekturi, ali ne i o slikarstvu kojeg ne vide kao umetnost jer su ideali u Rafaelu, vole akademizam. Ali on smatra da u toj umetnosti postoje mnoge ideje, da je ona sadrinski bogata, a da njemu savremeni umetnici treba da taj sadraj uklope u novi stil. (koncept istoricizma) Izloio je Krstieva dala u Narodnom Muzeju to je predstavljalo forsiranje jednog umetnika tog vremena. Na neki nain, on je sam bio kriv za polemiku jer je najvie pisao i analizirao tu sliku, objavio je afirmativni tekst u Stailovu, a zatim i malu monografiju. Nain na koji interpretira slikarstvo pokazuje veoma dobro poznavanje evropske IU. Uporeuje je sa francuskim slikarstvom i Polom de la Roem, sa humanizmom, pokazuje jasno znanje o jezuitskom slikarstvu i nazarenima koje je na evropskom nivou. Smatrao je da je ta slika potpuno simbolistika, samo da je njena tema srednjevekovna. (istorizam je zastupljen samo na nivou teme) Tumaio je i druge kompozicije, npr. Sv. Sava blagosilja srpad koja je kasnije postala jedna od najpopularnijih slika. Podravao je razvoj umetnosti, organizovao prvu izlobu fotografija. Uestvovao je u organizovanju javnih ceremonija kao to su krunisanje A. Obrenovia, proslava petstogodinjice Kosovskog boja. Bio je u centru tih dogaaja i kao umetnik. Radio je nacrte za te proslave. Orden kneza Lazara Uradio je nacrt za ovu insigniju koja je bivala izgubljena tri puta. To je bio krizni trenutak u kome je bilo potrebno pozivanje na tradiciju. Radio je u skladu sa vodeom ideologijom koja se tad okretala knezu Lazaru i popularisanju njegove linosti. Lanac kao forma govori o kontinuitetu vlasti sa knezom Lazarom i dobom srednjeg veka. Na ordenu javljuju se kruna kneza Lazara, u sredini, i neki heraldiki elementi. Vidovdanske medalje Radio je nacrte za njih. Amblematskim pristupom, one iskazuju vie ideja nego to ih je u samom predmetu, govore o vlasti koja je pala. Kruna, i ma na zemlji i polomljeni skiptar

38

govore o propasti. Na reversu istaknuta je ideja o obnovljenoj Srbiji: ia, 1889.? i veliki dvoglavi orao, grb Kraljevine. Predstavlja izuzetno likovno reenje. Zanimljivo je njeno povezivanje sa slikom Smrt kneza Lazara, u obe postoji ideja o kraju vlasti i padu vladara. To pokazuje da su njih dvojica i u ovom sluaju zajedno radili. Valtrovi je tad bio u komisijama za podizanje spomenika u Kruevcu, ve tad je bio izuzetno istaknuta linost. Godina 1904. je veoma problematina, to je godina krunisanja vladara. Valtrovi radi krunidbeni ceremonijal kralja Petra, kao i plat, kopu, nacrte za stolice, krunu. Javnost je postavila problem izgleda krune: treba pratiti istoriju, ali napraviti onaj tip krune za koju bi svako rekao da jeste kruna. Primenjena je ornamentika srpsko-vizantijskog stila. Radio je i Hilandarsku zastavu (litijski barjak) Ne zna se mnogo o njegovim arhitektonskim delima. Njegova linost je bila apsolutno jedinstvena, originalna, neponovljiva i neprikosnovena. (ala, samo jedinstvena) Dragutin Milutinovi pie o arhitekturi, graevinskom materijalu Dragutin Ili pie likovne kritike Paje Jovanovia, npr. o Seobi Srba, Krunisanju Duanovom Moe Pijade isto je bitan za razvoj IU

39