TEORIJSKI OKVIR ISTRAZIVANJA VREDNOSTI POREKLO I POJAM VREDNOSTI

Termin vrednost potice od latinskog korena voleo (jak, zdrav). Korene postavio je vec Sokrat drzeci se verovatno Heraklitovog 115 fragmenta: dusa ima meru koja sama sebe povecava. Sokratovi ucenici Platon i Aristotel decidnije su povezali vrednost sa delima covekove duse. Aristotel smatra da covekova dusa ima dva dela: razumski i nerazumski. Nosilac vrline moze biti samo razumski deo duse koji je opet dvojak: jedan je specificno razuman, dok je drugi samo potencijalan razum i pozuda. Aristotel vrline odredjuje saglasno ljudskoj individualnosti a smatra vrlina je odabiracka naklonost volje koja se drzi sredine podesne za sopstevnu prirodu, a odredjene razmisljanjem, i to onako kako bi je odredio razuman covek. Bavljanje religije se mogu protumaciti i tako da coveka smatraju kao aktivnog ostvaraoca vlastite licnosti, na pr. u hriscanstvu, prema savrsenom liku Bogocoveka kakav je bio Isus Hristus, koji je ucio: Carstvo Bozije je u Vama. U odredjivanju pojma vrednosti postoje brojne nedoumice i terminoloske varojacije, kao sto su: vrednosne orijentacije, vrednosni smisao, sistem vrednosti ali i: cilj zivota, stil zivota, smisao zivota i sl. A. Heler zastupa rasireno stanoviste. Ona govori o tri kategorije vrednosnih orijentacija suboriniranih primarnoj kategoriji: dobro- lose: kategorija orijentacije neophodne su za drustveni zivot, one preuzimaju ulogu bioloskih instinkata potisnutih suzbijanjem prirodnih granica. V. Vujcic: prema tome, kod zivotinja, smer zivota odredjuju instinkti, kod njih vlada bioloski determinizam, a kod coveka smer zivota odredjuju vrednposne prijantacije pa zato u njegovom ponaanju vlada kauzalni determinizam. VREDNOSTI KAO DISPOZICIONE KARAKTERISTIKE SOCIJALNOG PONASANJA Vrednosti se u psihologiji proucavaju kao stecene dispozicije pojedinca za relativno stabilizovane oblike subjektivnog dozivljavanja i socijalnog ponasanja. Varijable koje cine uslove pod kojim se formira dispozicija zovu se predhodece varijable ili antecedentni, predhodeci uslovi. Aktuelno ponasanje sa psiholoskog stanovista predstavlja konsekvence posledice postojecih dispozicija pojedinca za odredjene nacine reagovanja i postupanja u odnosu na svoju fizicku i socijalnu sredinu. Te konsekvance u vecini slucajeva mogu biti predmet neposrednog posmatranja bilo objektivnog, bilo introspektivnog. Dva su osnovna izvora mogucih gresaka u interpretacijama rezultata. Prvo, posto ideju o nekoj dispoziciji dobijamo na osnovu opazene doslednosti u ponasanju, treba imati u vidu da ta doslednost moze poticati od razlicitih dispozicija kod razlicitih pojedinaca. Drugo, iz dispozicija socijalnog ponasanja neslede automatski mehanicki odgovori pojedinca na odredjene sredinske posticaje. OSOBINE I FUNKCIJE VREDNOSTI One se odredjuju iz shvatanja porekla i pojma vrednosti.

skriptarnica.on.neobee.net

M. Petrovic nabraja sledece osobine vrednosti: 1. preferencije i izbor 2. subjektivnog vrednovanja objekata, 3. hijerarhija 4. trajnosti i doslednost, 5. pozeljnosat, 6. veca motivaciona snaga 7. svevni karakter vrednosti. Navedenim osobinama mogle bi se dodati i sledece: 1. dispozicione osobine, 2. razvojnost, 3. progresivnost regresivnost, 4. pozitivnost negativnost. D. Pantic govori o dve grupe funkcija vrednosti na individualnom planu: prvo one funkcije koje se odnose na snalazenje i prilagodjavanje pojedinca fizickom i socijalnom svetu i drugo prevazilazenje. E. V. Solov smatra da na razlicitim nivoima organizacije licnosti vrednosne orijentacije mogu obavljati pet osnovnih funkcija. 1. Ekspresivna funkcija ukazuje na njihov aktivni i dinamicki karakter 2. Adaptivna funkcija nije puko konformiranje sa postojecim drustvenim odnosima. 3. Zastitna funkcija se sastoji u cuvanju integriteta celokupne licnosti ili njenih pojedinih komponenata. 4. Spoznajna funkcija vrednosnih orijentacija omogucava licnosti da osmisli svoje ponasanje 5. Funkcija unutrasnje koordinacije vrednosnih orijentacija KLASIFIKACIJA I HIJERARHIJA VREDNOSTI Od najstarijih vremena vrsene su klasifikacije i odredjivanja hijerarhija vrednosti tako da je veoma tesko sistematizirati brojne razlicite pristupe a jos teze se opredeliti za neke od njenih merodavan. Pantic navodi cak dvadeset kriterijuma na osnovu kojih je moguce klasifikovati vrednosti. Poznato je da neke klasifikacije datiraju davno u filozofiji kao Platonova: mera um i umna delatnost bezbolna i cista zadovoljstva Nemacki filozof M. Seler je zasnovao sledecu hijerarhiju vrednosti: religiozne duhovne vitalne hedonisticke Radi se o shvatanju da u svakoj licnosti postoji neka dominantna interesovanja koja odredjuju njeno ponasanje i usmeravanje. Te vrednosti su organizovane u jednom priramidalnom modelu gde na vrhu piramide stoje religijske vrednosti kao najvaznije, a na njenom dnu su ekonomske vrednosti. Evo tih vrednosti: 1. religijske (jedinsvo), 2. estetske (harmonija), 3. politicke (moc), 4. teorijske (istina), 5. drustvene (altroisticka ljubav), 6. ekonomske (korisnost). C. Moris polazi od tri osnovne komponente ljudske licnosti i na osnovu njih klasifikuje vrednosti: 1. dionizijska sastoji se od tedencije oslobadjanja tolerancije prema postojecim zeljama, 2. prometejska kao skup aktivnih teznji da se upravlja svetom i da se on menja, 3. budisticka sadrzi tedenciju usmeravanja licnosti kontrolom zelja. A. Maslov pojam vrednosti izvodi iz pojma ljudskih potreba L. Kolberg smatra da je pravda najvisa vrednost u sistemu moralnih vrednosti G. pluralizmu najvisih vrednosti - za umetnika najvisa vrednost bila lepota, za naucnika istina itd. - svest o sebi o svojoj licnosti i njenom znacaju ostaje neka vrsta vrednosti koja povezuje sve ostale u okvir sistema vrednosti jedne licnosti. VREDNOSTI I SRODNI POJMOVI

1. 2. 3. 1. 2. 3. 4.

skriptarnica.on.neobee.net

VEDNOSTI I STAVOVI Oni se najcesce posmatraju kao srodni pojmovi. U empirijskim istrazivanjima vrednosti se utvrdjuju tako sto se fakturskom analizom proverava da li zaista u njihovoj osnovi lezi predpostavljena grupa stavova. M. Petrovic obrazlaze razlike izmedju stavova i vrednosti u pet tacaka: 1. stav je uvek odnos prema nekome ili necemu dok vrednost nemora imati objekat, 2. prema svim predmetima koje preciziramo zauzimamo odredjen stav ali samo neke od njih mogu postati vrednost, 3. kod vrednosti uvek postoji predpostavka izbora izmedju niza alternativa, 4. stavovi su podlozniji promenama nego vrednosti, 5. stav se moze iscrpsti u samom sebi a da se nika ne ispolji kroz ponasanje, dok vrednost zbog svoje trajnosti ima jacu dinamicku snagu uticaja na ponasanja. VREDNOSTI I POTREBE M. Petrovic ukazuje na neke vaznije razklike izmedju potreba i vrednosti: 1. vrednosti su po obimu i sadrzaju siri pojam od potreba, 2. razlika je u selektivnom i normativnom karakteru, 3. vrednosti cesto izrastaju iz zadovoljavanja nekih potreba, 4. svaka vrednost jeste motiv 5. vrednost ima mogucnost odlaganja zadovoljenja motiva 6. pored toga sto vrednost kao i potrebe podrazumevaju mobilizaciju VREDNOSTI I INTERESOVANJA Veoma su bliski pojmovi. Razlike se najcesce odredjuju u pogledu nivoa znacaja i opstosti. Vrednosti su neosporno znacajne za licnost. Slicnost izmedju vrednosti interesovanja ogleda se u njhovim karakteristikama koje potencijalno opredeljuju i usmeravaju pojedinca na odredjene aktivnosti i nacin ponasanja. VREDNOSTI I KARAKTER Medjuzavisnost karaktera i vrednosti medju prvima je uocio E. From ljudi sa razlicitim karakternim strukturama uvak daju prednost onom sistemu vrednosti koji odgovara njihovom karakteru. S aspekta nasih shvatanja vrednosti karakter je najblizi pojmu vrhovne vrednosti kao one vrednosti koje treba ostvariti. VREDNOSTI I IDEALI Ova dva pojma vecina autora uzmima sinonime i neodredjuje bitnije razlike medju njima. Mogli bi smo smatrati da su ideali neka vrsta vrhovne vrednosne orijentacije ili dominantne teznje za necim veoma znacajnim pozeljnim. Za preciznije odredjivanje ideala navescemo jos neka razmisljanja o njima kao na pr: na zemlji zbilja kao da lutamo, i da nema dragocenog Hristovog lika pred nama, mi bi smo propali i zalutali sasvim kao nekada rod ljudski pred potopa. DEFINICIJA VREDNOSTI I VREDNOSNIH ORIJENTACIJA Iako termine vrednosti i vrednosne orijentacije vecina autora upotrebljava kao sinonime, kada se govori o licnosti cini se da je prihvatljiviji termin vrednosne orijentacije. Prvo cemo navesti definicije onih autora koji prave razliku izmedju vrednosti i vrednosnih orijentacija. To su prvi napravili Rot i Havelka 1973. god. D. Pantic u srediste stavlja sledecu definiciju: vrednosti su relativno stabilne, opste i hijerarhijske organizovane karakteristike pojedinca i grupe. V. Vujcic: 1. vrednosti su kao izkristaliziranim sadrzaji, elementi i okosnice drustveno obesne svesti, predstavljaju koncepcije, kriterije i verovanja o pozeljnim ciljevima egzistencije 2. sistem vrednosti predstavlja odredjen skup vrednosti 3. vrednosne orijentacije nisu nista drugo nego isklisilizirane vrednosne dimenzije u necijem sistemu vrednostiKlakhon takodje razlikuje vrednosti i vrednosne orijentacije: 1. vrednost je eksciplitna i implicitna koncepcija pojedinca ili grupe p pozeljnom 2. o

skriptarnica.on.neobee.net

odnosu coveka prema drugom coveku i o pozelkjnom i nepozeljnom u odnosima coveka prema sredini i u medjuljudskim odnosima Culik-Fanuko-Jerbic takodje definisu sistem vrednosti i vrednosne orijentacije: drustveno istorijski uslovljene nastaju iz iskustva koje pri vrednosnom odnosenju operisu na tri nacina: 1. bilo kao ciljevi akcije 2. kao kriterijum pri izboru alternativnih pravaca ili sredstava akcije 3. bilo kao opsti zahtevi koji se postavljaju u odnosu na okolinu i na same sebe. Nekoliko definicija onih autora koji su definisali samu pojam vrednosti: vrednosti su bilo koji objekat neke potrebe (Beker) vrednosti su pozelji ciljevi koji deluju kao vodic za covekovo ponasanje (Smelser) vrednosti definisemo kao opste i stabilne dispozicije pojedinca, izvrsene verbalno od strane istrazivaca koji ukljucuju preferenciju ili osacanja obaveza (Berton) vrednosti su isto sto i akcije (Adler) vrednosti predstavljaju vrednovanje klase ponasanja dakle bitni su kngitivni porcesi ( Berkovic) vrednosti su zasnovani u samim uslovima ljudske egzistencije, nase saznanje o ovim uslovima vodi nas da uspostavimo vrednosti koje imaju objektivnu validnost (From) vrednosti su svrhe (Lukic) vrednosti su svi oni objekti ponasanja, medjuljuski odnosi koje imaju izgleda da se za njih veze covekova potreba za trajnoscu (Popovic) vrednosti su shvatanja o licno ili drustveno pozeljnim opstim nacinima ponasanja, oblicima aktivnosti i konacin stanjima drustva ili pojedinca (Kuzmanovic). Kljuce reci u vecini definicija su: principi, koncepcije, verovanja, pozeljno, znacenju, dispozicije, cilj, ponasanje. Vecina nasih autora smatraju da vredosti ne egzisitiraju van svojih nosilaca ljudi i drustvenih grupa. Klakhon i Strotbek izdvojili su po pet problema koji su po njihovom misljenju zajednicki za sve ljudske grupe: 1. kakva je covekova priroda, 2. kakav je odnos coveka prema prirodi,3. kavak je modalitet covekove aktivnosti, 4. kakav je temporalni modus covekova zivota, 5. kakav je modalitet covekova odnosa prema drugim ljudima. Linearne veze bazirane su na krvnom srodstu u porodici. Kolateralne veze uspostavljaju se iznad porodicnog kruga. Zakljucak: 1. vrednosne orijentacije su povezane sa covekom njegovom licnoscu i njegovim ja, 2. buduci da covek jeste: egzistira, postoji, opaza, misli, oseca, izgradjuje sopstvenu licnost, 3. vrednosne orijentacije su samo jedan u nizu cinilaca koji omogucavaju coveku da shvati i ispuni smisao svog zivota. Nasa definicija vrednosnih orijentacije Vrednosne orijentacije su deo smisla covekova bitka koji se duhom spoznaje u procesu samo ostvarivanja licnosti.

skriptarnica.on.neobee.net