POSLEDNJI ASOVI ATLANTIDE 8. jula 8498. godine pre Hrista , na Zemlju se velikom brzinom obruio i uz temperaturu od 20.

000 C, eksplodirao jedan asteroid. Katastrofa je trajala samo dva minuta, a za ta dva minuta poginuli su milioni ljudi, uniten je biljni i ivotinjski svet u mnogim regionima nae planete, a njen lik i klima promenjeni su za sva vremena. Bio je to dan u kome je potonula legendarna Atlantida, a sa njom je nestala i prva civilizacija koju je ovek izgradio.Uzrok te apokaliptine katastrofe je asteroid iz grupe Adonis, koji je sa svoje trajektorije oko Sunca dospeo u gravitaciono polje Zemlje. Kataklizma je poela na severozapadnom horizontu: iz dubine kosmosa iznenada se pojavilo nepoznato nebesko telo, koje je najpre liilo na siunu zvezdu, posle 30 sekundi na kometu, a posle jednog minuta na bljetavi bolid iji je sjaj bio jai od stotinu Sunaca. Gotovo poloenom trajektorijom telo se obruilo na Zemlju. Pir razularene stihije Iz pravca severozapada asteroid je neujno doleteo do obala severnoamerikog kontinenta, u oblasti 330 severne geografske irine, gde se danas nalazi luki grad arlston u dravi Juna Karolina. Kada je nebesko telo ogromnom brzinom prodrlo u gue slojeve atmosfere, temperatura stvorena trenjem naglo se popela na 20.000 C, i svi oni koji su videli taj stravini bljesak ostali su zauvek slepi. Uasna toplota je spalila i u pepeo pretvorila sve to joj se nalo na putu. Pod dejstvom toplote nebesko telo je, na oko 200 km iznad povrine Zemlje eksplodiralo i raspalo se na stotine usijanih delova koji su se obruili na povrinu Zemlje kao kakva kia, irei smrt i propast. Dve najvee gromade su pale u reon Atlantika, severoistono od Portorika. Razornom silom jednakoj snazi 30.000 hidrogenskih bombi, one su probile dno okeana. Bilioni tona usijane magme je poletelo iz dubine Zemlje i pomealo se sa morskom vodom, pretvarajui je u neizmerne koliine vodene pare koja se dizala i do 30 km u visinu. Prasak eksplozije uo se irom sveta. Bljetavi sjaj je pretvorio no u dan 2.000 km unaokolo. Dinovski talasi, visoki i do 1.000 m valjali su se sa puine ka kopnu i unitavali sve pred sobom... U tom piru razularene stihije potpuno je uniteno legendarno ostrvo Atlantida. Platon o Atlantidi Slavni grki filozof Platon (427-347, pre nove ere), neposredno pre svoje smrti je napisao dva dela "Timaios" i "Kricias", u kome su po prvi put pomenuti legendarno ostrvo i njegov tragian kraj. Prema Platonu, Atlantida se nalazila u blizini "Herkulesovih stubova" - kako se ranije nazivao Gibraltarski moreuz. Bila je vea od Male Azije i June Afrike zajedno, odlikovala se plodnou, i davala po dve etve godinje. Platon je pominjao kokosove palme, slonove, krokodile, pozlaene hramove i palate, glavni grad u preniku od 23 km i ljudsku zajednicu zasnovanu na zakonodavnim normama i visokoj kulturi. Vojska Atlantide je raspolagala sa 480.000 peaka, 120.000 konjanika, 160.000 bornih kola, 240.000 mornara. Platon je prvi pisao o Atlantidi. Sva kasnija dela drugih autora su se zasnivala na njegovim informacijama. Meutim, Platon je podatke o Atlantidi uo od svog roaka Kricijusa, koji ih je saznao od svog dede, a ovaj opet od Solona, najveeg zakonodavca Grke. Ali i Solon je do tih podataka doao na osnovu izvetaja starih egipatskih pisaca, koje je otkrio prilikom svojih putovanja. Na osnovu dvadesetak stranica Platonovog napisa o Atlantidi, do sada je objavljeno 25.000 radova o najveoj katastrofi koja je zadesila nau planetu. Naunici i pisci, moreplovci i istrazivai, opsenari i arlatani pisali su o Atlantidi. Tragom potonulih gradova Da li, osim Platonove Atlantide, postoje bilo kakvi nauni dokazi o propasti nekog velikog dela kopna ili velikog ostrva u istoriji oveanstva? Godine 1969. ameriki pomorski istrazivai su otkrili u kristalno istoj vodi, u blizini Bahamskog ostrva Andros, ostatke ogromnih zidova i stubova, i to upravo na lokaciji koju je ameriki vidovnjak Edgar Kejsi ( Casey ) jo 1929. godine predskazao kao mesto na kome e se ponovo pojaviti Atlantida. Tragovi potopljenih gradova postoje u svim krajevima sveta i to ima svoje objanjenje: od poslednjeg ledenog doba (oko 7.000 godina pre n. ere ) istopljeni ledeni prekriva, koji je pokrivao i velike oblasti Evrope, podigao je novo mora za itavih 200 m. Tako je more u niim primorskim podrujima potopilo itave civilizacije i njihovo stanovnitvo. Engleska tada jo nije bila ostrvo, na mestu Baltikog mora nalazilo se kopno, dok je Temza bila pritoka Rajne, a Apeninsko poluostrvo je bilo zemljouzom povezano sa Severnom Afrikom.

Sve te potopljene oblasti imaju nesto zajedniko: nalaze se u obalskim podrujima kontinenata. Meutim, Atlantida se, prema Platonu, nalazila daleko u okeanu. "Odatle se - pisao je on - moglo otploviti do drugih ostrva, a sa ovih i do nasuprot leeeg kopna". Ta druga ostrva su najverovatnije Karipska ili Bahamska ostrva, a "nasuprot lezee kopno" je Severnoameriki kontinent. Prema tome, izgleda da se Atlantida nalazila izmeu Evrope i Amerike, gde se danas nalaze Azurna ostrva. Ona, po svemu sudei, predstavljaju najvie vrhove ogromnog podvodnog planinskog lanca koji se od severa protee prema jugu kroz Atlantski okean. Taj planinski greben se u oblasti Azura proiruje u plato ija irina dostie 500, a duina 1.000 km. Plato se danas nalazi na dubini od 3.000 m ispod morske povrine, dok su obe strane Atlatnika duboke po 7.000m. Kada su 1921. godine izvrena prva vazduna foto-snimanja June Karoline, otkriveno je vie od 3.000 kratera zagonetnog porekla. Stotinak kratera je imalo prenike od preko 1,5 km , dok se itava oblast, sa centrom oko grada arlstona, rasprostirala na oko 156.000 km2 . Zakljuak se sam po sebi nametao: re je o tragovim krhotina nekog veeg nebeskog tela koje je eksplodiralo nad Zemljom. Dve ogromne jame na morskom dnu u oblasti Portorika ukazuju na pad dva dinovska dela asteroida. Oba dela imala su prenike od po desetak kilometara. Te gromade su napravile ogromnu pukotinu koja se ubrzo proirila do Atlantide. Rastopljena magma iz utrobe Zemlje bila je strahovitim erupcijama izbaena u atmosferu, a na njenom mestu je nastala pukotina u koju je sve do dubine oko 3.000 m potonuo i deo zemljine kore. To je bio kraj Atlantide, iju je propast pratilo niz katastrofa. Pepeo lave i isparena morska voda stvoroli su crni oblani pokriva od 30 km debljine, koji se pod dejstvom pasatskih vetrova premetao prema istoku, ka Evropi, Africi, Aziji. U tim oblacima stvarali su se tornada i uragani. Pepeo i morska so su predstavljali kristalizacione take za apokaliptine kie i provale oblaka koje su se obruavale na Zemlju. Prema Bibliji kie su trajale 40 dana i 40 noi, dok je voda prekrivala nizije itavih 150 dana. Golfska struja kao dokaz injenica je da Zapadna Evropa ima svoju blagu klimu zahvaljujui monoj okeanskoj reci tople vode. Britanska ostrva imaju srednju godinju temperaturu od 100 C, dok Labrador, koji se nalazi na istoj geografskoj irini, samo na drugoj strani sveta, a ne zapljuskuje ga topla morska struja, ima srednju godinju temperaturu od 0 C. Kako se uprkos postojanju Golfske struje moglo dogoditi da su se u ledenom dobu, koje se zavrilo oko 7.000 godina pre n. ere, Skandinavija i velike oblasti Nemake i Britanskih ostrva nalazile pod veitim snegom i ledom? Jedino prihvatljivo objanjenje je: Golfska struja u to vreme nije uopte ni dopirala do Evrope. Polazei iz Meksikog zaliva ona je na pola puta do Evrope nailazila na nepremostivu prepreku: 1000 km dugako i 500 km iroko ostrvo Atlantidu. Topla struja je zapljuskivala njegove zapadne i jugozapadne delove i odatle se u neprekidnoj cirkulaciji vraala u Karipsko more, odakle je opet zaokretala ka Atlantidi. Tek posle propasti Atlantide put prema Evropi je bio otvoren. Pod povoljnim dejstvom tople morske struje, ledeni pokriva na Britanskom ostrvu poeo je da poputa i da se topi. Taj proces traje ve hiljadama godina i nije zavren do danas. Promenjena marruta jegulja Jegulje polau ikru u Sargaskom moru, u zapadnom delu Atlatnika. Ono zauzima dosta veliku povrinu Atlantika i prekriveno je gustim masama algi. To neobino more zapljuskuju tople golfske struje. Izleglu mla jegulja strujanje tople vode nosi na istok i severoistok. Tako jegulje dospevaju do Evrope gde se njihova ogromna jata dele - mujaci ostaju u moru, dok se enke uzvodno kreu u reke koje se ulivaju u Atlantik. U tim rekama ostaju pet godina dok ne dostignu polnu zrelost. Tada se vraaju u more i ponovo sa mujacima odlaze u Sargasko more i tamo polazu ikru. Na prvi pogled to putovanje jegulja radi ouvanja vrste i parenja je potpuno besmisleno i preterano opasno. Jegulje ranije nisu dolazile u daleku Evropu. Golfska struja ih je donosila samo do mnogo blize Atlantide. Kada je ostrvo nestalo u katastrofi, golfska struja je ponela sa sobom i jegulje na ovo produeno putovanje. Njihov instikt se nije promenio ni posle toliko milenijuma: i danas ga se pridravaju. Stvaranje rase bledolikih Gigantske koliine lave i pepela koje su se podigle u atmosferu, prekrivale su nebo nad Evropom, oko 2.000 godina. Biljke, kojima su nedostajale potrebne koliine svetlosti su izgubile pigmente. To se deava i sa ljudima koji se due ne izlau Sunevoj svetlosti. Pretpostavlja se da

su upravo pod tim uslovima nastali bledoliki ljudi, iz dotada bakarno-crvenih rasa ljudi. To dokazuju i crtei otkriveni u peinama june Francuske. Datum katastrofe Oto Muk je izraunao tako to je poao od Platonovog podatka, po kojem je Atlantida potonula pre 8.500 godina. Uporedio je taj kalednar sa kalendarom Maja indijanaca, koji zapoinje apsolutnim nultim danom, a moe se tano fiksirati: 6. jun 8498. godine pre nove ere. Da li je to bio dan propasti Atlantide? Slinost u tim datumima ne moe biti sluajna. Sa tim datumom se moe povezati i interesantna astronomska konstelacija, povezana sa tzv. konjukcijom Zemlje i Venere sa Mesecom: ta tri nebeska tela su se nalazila tog dana u istoj liniji. Ali istog dana se u blizini Zemlje nalazila i grupa asteroida Adonis. Da li je konstelacija Zemlje, Venere i Meseca bila dovoljna da jedan izdvojeni asteroid iz grupe skrene sa svog puta i privue ga u polje Zemljine tee? Postoje mnogi dokazi za sline manje kosmike udese koji su pogaali nasu planetu. Tako je 30. juna 1908. godine jedan meteorit pao na teritoriju Sibira i izazvao pojavu plamenog stuba visokog 20 km, koji se mogao videti i sa daljine od 500 km. Pod dejstvom vazdunog udara, ljudi i konji su padali i po 650 km udaljeni od mesta gde se desio udar. Pri tome ne treba zaboraviti da je taj meteorit bio pravi patuljak u odnosu na asteroid koji je pogodio Atlantidu. Atlantida - most meu starim kulturama Poslednja otkria dopustaju istrazivaima praistorijske prolosti Zemlje da idu jo dalje u prolost. Spomenici prastarih kultura, iskopine, motivi, legende i razni predmeti, kao i istraivanja na kopnu i pod morem, ukazuju da su te kulture nastale pre neke ogromne katastrofe, praene sveoptim potopom pre oko 12.000 godina. Ali, ima i veoma mnogo indicija da su meu njima, mada su bile razdvojene hiljadama kilometara, postojale uzajamne veze. Zbog svega toga Platonova pria o Atlantidi pojavljuje se danas u novom svetlu. Istraivai su skloni da veruju kako je nekada napredno ostrvo u Atlantskom okeanu, pre svoje propasti, predstavljalo ne samo most meu praistorijskim kulturama Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka sa jedne, i drevne Amerike sa druge strane, nego i njihov izvor i rasadnik. Za to jo ne postoje neposredni i neoborivi nauni dokazi, ali indicija ima sve vie. Vetaki diskovi na dnu Atlantika Ruski asopis "Sputnjik" objavio je lanak o verovatnom postojanju i propasti Atlantide, u kojem iznosi i neke manje poznate podatke. "Sredinom pedesetih godina - pie "Sputnjik" - ameriki brod za okeanografska istraivanja podigao je sa dna Atlantika, juno od Azurnih ostrva, oko 1.000 kg neobinih predmeta. Bili su to krecnjaki diskovi, slini tanjirima, prenika 15 i debljine 4 cm. Spoljna strana je bila relativno glatka, a unutranja izdubljena i hrapava, to govori o vestakom poreklu tanjira. Istraivanja su pokazala da su stari oko 12.000 godina i, to je jo vanije, da su izraeni na povrini Zemlje, pod atmosferskim uslovima. Ko ih je izradio? Zato? Kako su se u tako relativno velikom broju nali na jednom mestu? "Sputnjik" istie da se i druge grane nauke interesuju za reenje problema Atlantide, jer su za njeno postojanje vezana mnogobrojna pitanja. Uporedna etimologija postavlja pitanja: kako su koreni mnogih drevnih grkih rei dospele u jezik Maja Indijanaca? Ili: otkud u Peruu u peinama slike i skulpture lavova i drugih ivotinja koje nisu nikada ivele na tom podruju? Na ta i slina pitanja nauka ne moe da odgovori. Zbog toga se istraivai uvek vraaju Platonu, uporeuju njegove dijaloge sa objektivnim nivoom znanja iz tog doba i iznose zakljuke po kojima je on podatke o Atlantidi mogao da dobije od ljudi koji su na osnovu pouzdanih izvora znali da je ona postojala. I detalji koje je pominjao Platon, slau se sa otkrivenim injenicama. Podaci Platona o tome da su se zidovi i kule pravili od belog, crnog i crvenog kamena, potvruju se injenicom da su i savremena zdanja na azurnim ostrvima napravljena od istog materijala; a ta ostrva su u stvari najvii vrhovi ostrvskih planina. Ruski hidrogeolozi su istraivanjem tla sa dna severnih polarnih mora doli do jo jednog zakljuka koji, mada posredno, potvruje Platonovu priu o Atlantidi: oni su ustanovili da su prvi talasi golfske struje prodrli u ta podruja pre otprilike 12.000 godina. Do slinih rezultata su doli i ameriki naunici. Oni su istraili vulkanski pepeo u talozima na dnu Atlantika i otkrili da se tamo pojavio pre 12.000 godina. Novi poetak oveanstva

Postoji vei broj ljudi koji smatraju da je Atlantida Platonova izmiljotina. Slavni filozof je opisivao zlatne krovove i srebrne statue boanstva Atlantide, a oni istiu: prema najnovijim istraivanjima, primitivni stanovnici Evrope sve do 4.000 godine pre n. ere nisu koristili metale. Kada se povede re o 70.000 borbenih kola Atlantide, oponenti na to kau da su se konji tek oko 1000. godine pre n. ere poeli koristiti u ratne svrhe. Oni tvrde da su se 8498. godine pre n. ere Evropom kretali neandertalci koji su koristili samo kosti i kamenje kao alat. Meutim, Platon ne opisuje samo kulturu Evrope, nego i kulturu Atlantide. A budui da je ona propala u roku od 24 sata, zajedno sa svojim stanovnicima, ivotinjama, kulturnim blagom i kada je uasna kosmika katastrofa izmenila lik Zemlje, onda se zaista uzaludno traga za tom izgubljenom civilizacijom. Verovatno se nita vie ne moe dokazati, sem injenice da je oveanstvo jo jednom moralo da krene sve ispoetka...