Akademija scenskih umjetnosti u Sarajevu Odsjek za dramaturgiju Predmet: Dramaturgija VI Profesor: prof. Ljubica Ostoji ass.

Dragana Komadina

Arthur Miller: SMRT TRGOVAKOG PUTNIKA

Adnan Lugoni, student III godine Sarajevo, maj 2011. godine Biografija Arthur Asher Miller (17. oktobar 1915 10. februar, 2005), bio je ameriki dramski pisac i esejista. Sa dramama Svi moji sinovi, Smrt trgovakog putnika i Vjetice iz Salema, stekao je kultno mjesto u amerikom teatru. Miller se esto nalazio pod lupom javnosti, posebno tokom '40-tih, '50-tih i '60-tih godina 20.vijeka kada je svjedoio pred Odborom za protiv ameriko djelovanje, dobio Pulitzerovu nagradu za dramu i bio u braku sa Marilyn Monroe. Arthur Asher Miller je roen 17.oktobra 1915. godine u New Yorku, kao drugo od troje djece poljsko-jevrejskih imigranata, Isidore i Augusta Millera. Njegov otac, nepismeni ali dobro stojei poduzetnik, bio je vlasnik duana enske odjee u kojoj je zapoljavao 400 osoba. Porodica je ivjela na Manhattnu 1929. godine, nakon sloma berze na Wall Streetu, Millerovi su izgubili gotovo sve te se sele u Brooklyn gdje Miller radi kao dostavlja hljeba i pomae porodici da sastavi kraj s krajem. Nakon to je 1932.godine zavrio srednju kolu, radio je brojne bijedne poslove kako bi platio kolovanje na koledu. Nakon to je na Univerzitetu u Michigenu poeo studirati urnalistiku, Miller je radio kao reporter i noni urednik studentskih novina The Michigen Daily. U ovom periodu nastao je njegov prvi rad No Villain. Poslije je promijenio studij, poeo studirati engleski jezik i dobio nagradu Avery Hopwood za No Villaina. Njegov prvi mentor bio je profesor Kenneth Rowe sa kojim je Miller zadrao jake veze tokom cijelog ivota. Miller je diplomirao 1938.godine, nakon ega se pridruio agenciji Federal Theater Project, osnovanoj u doba New Deal-a sa zadatkom da osigura posao pozorinim radnicima. Nakon to je 1939.godine ova agencija zatvorena zbog straha Kongresa od upliva komunistikih ideja, Miller poinje sa radom na Brooklyn Navy Yard-u (luka u Brooklynu), piui radio drame od kojih su neke emitirane na CBS-u. 1940.godine, Miller je napisao pozorini komad The Man Who Had All the Luck, koji je izveden u New Jerseyu iste godine te dobio nacionalnu pozorinu nagradu (Theatre Guild's National Award). Ipak, predstava je skinuta sa programa nakon samo etiri izvoenja.1946.godine, Millerova je predstava Svi moji sinovi (All My Sons), koju je zapoeo sa pisanjem 1941., bila pravi broadwayskih uspjeh sa kojom je dobio svoju prvu Tony nagradu za najboljeg autora i koja ga je konano etablirala kao dramskog pisca. 1948. napisao je Smrt trgovakog putnika koji se danas smatra klasinim djelom svjetskog teatra. Djelo je svoju pozorinu premijeru imalo 1949.godine u reiji Elia Kazana. Pokupilo je hvalospjeve kritike, osvojivi, izmeu ostaloga, Tony nagradu za najboljeg autora te Pulitzerovu nagradu za dramu. Predstava je odigrana 742 puta. Miller i Kazan, iako prijatelji, razili su se nakon to je Kazan svjedoio pred Odborom za protiv ameriko djelovanje (odbor je imao prvenstveni cilj da se bori protiv simpatizera komunistokog pokreta meu umjetnicima) u kojem je optuio nekolicinu pozorinih radnika da su pripadnici Komunistike partija. Kroz djelo Vjetice iz Salema, Miller je uporedio rad ovog Odbora sa lovom na vjetice. Vjetice iz Salema, premijerno prikazane 1953.godine, predstavljaju najizvoenije djelo Arthura Millera po kojem je napisana i opera, za koju je Robert Ward dobio Pulitzerovu nagradu za muziku 1962.godine. Nedugo nakon premijere Vjetica iz Salema, Odbor za protiv ameriko djelovanje odbilo je Milleru dati paso i time ga sprijeilo da prisustvuje premijeri drame u Londonu 1954.godine. U junu 1956., Miller je napustio svoju prvu suprugu Mary Slattery i vjenao se sa Marilyn Monroe sa kojom se prvi put sreo u aprilu 1951.i sa kojom je od tada bio u stalnom kontaktu. Monroe je igrala glavnu ulogu u filmu Neprilagoeni (The Misfits) nastalom prema

Millerovom scenariju. No film je bio apsolutni promaaj. Nekoliko mjeseci prije premijere, 1961., par se razveo a devetnaest mjeseci kasnije, Monroe je pronaena mrtva u svojoj kui od prevelike doze tableta koje je uzela. 1964. Miller je napisao pozorini komad After The Fall, kao duboko lini pogled na brak sa Monroe. Izuzetnu popularnost izazvala je injenica da je Marilyn Monroe prikazana kroz lik Maggie. 1965.izabran je za prvog amerikog predsjednika Meunarodnog PEN Centra, na ijem je elu ostao etiri godine.U ovom periodu Miller je napisao poznatu porodinu dramu The Price koja slovi za njegovo najuspjenije djelo nakon Smrti trgovakog putnika. 1969., Millerova djela su zabranjena u Sovjetskom Savezu zbog uea u kampanji za oslobaanje disidentskih pisaca. Tokom '70-tih, Miller je proveo mnogo vremena eksperimentirajui sa teatarskim prikazima. Meutim oba njegova poznata rada, komedija The Creation of the World and Other Business te muzika adaptacija drame Up from Paradise, doivjela su komercijalni debakl i hladan prijem kritike. 1983., Miller putuje u Kinu kako bi producirao i reirao Smrt trgovakog putnika u Narodnom pozoritu u Pekingu. Predstava je doivjela veliki uspjeh u Kini, te 1984. objavljuje knjigu o svom kineskom iskustvu pod nazivom Trgovaki putnik u Pekingu. 1987.objavljeno je njegovo autobiografsko djelo Timebends u kojem je Miller progovorio o do tada nepoznatim detaljima iz ivota sa Monoroe. Tokom ranih '90-tih, Miller je napisao tri pozorina komada: The Ride Down Mt.Mogan (1991), Tha Last Yankee (1992) i Broken Glass (1994). Millerova spisateljska karijera trajala je gotovo sedam decenija i u momentu smrti Miller je smatran za jednog od najveih dramskih pisaca 20.vijeka. Nakon smrti, poast su mu odali mnogi glumci, reditelji i producent i nazvavi ga posljednjim velikim praktiarem amerike pozornice. Christopher Bigsby napisao je knjigu Arthur Miller: The Definitive Biography, zasnovanu na kutijama materijala kojeg mu je predao Miller neposredno prije smrti, 2005.godine. Knjiga je objavljena u novembru 2008. a imala je cilj otkriti neobjavljene radove u kojima Miller napada nepravde amerikog rasizma mnogo prije nego je to uino pokret za graanska prava. Najpoznatije drame Arthura Millera Svi moji sinovi (All My Sons)(1947) Smrt trgovakog putnika (Death of a Salesman) (1949) Vjetice iz Salema (The Crucible)(1953) Pogled s mosta (A View from the Bridge)(1955) Poslije pada (After the Fall)(1964) Plot Willy Loman je nakon 36 godina karijere trgovakog putnika na rubu propasti. Vjerni kupci odselili su se ili pomrli, prodajne vjetine mlaih kolega ostvaruju bolje rezultate od njegovih, a beskrajne vonje koje taj posao iziskuje postale su muenje. Nema mu bijega ni u osobnom ivotu: njegova davno odrasla djeca lijeni su propalice. Najstariji sin Biff koji je u tinejderskim danima obeavao kao nogometni talent, sanjari o mirnu ivotu na ranu i odbija da ga otac uvede u posao. Mlai sin Happy oportunist je namjeten preko veze, koji oajniki ezne za roditeljskom panjom i neprestance se smuca s kojekakvim enama. Kad Willya otpusti novi, mladi poslodavac, on zapadne u egzistencijalnu krizu. Vidi samo jedan izlaz iz

beznaa koje nalazi u bezdunu kapitalizmu: samoubojstvo u vidu prometne nesree, ime e obitelji omoguiti da zapone novi ivot s odtetom od njegova ivotnog osiguranja. Mrea lai na kojoj poiva pria o obitelji Loman svoj korijen vue ponajvie iz neizdrive presije uspjeha po kojem su oni kao obiteljska zajednica potvreni ili ih nema. Ta je mrea lai dobrano progrizla njihovu meusobnu ljubav; lano tkanje koje ih dri na okupu snano je jednako onoliko koliko i enja za ostvarenjem amerikoga sna, sna o uspjehu. Ujedno, obitelj Lomanovih, kao i svi ljudi nalik njima, radije okreu lea stvarnosti, nego snu. Njihova tragedija, moe se rei, ustvari proizlazi iz sna. Preciznije, iz njihova odnosa prema snu. Upravo s obzirom na mitski pristup arhetipu obitelji Millerova drama, koja se jednim dijelom naslanja na pieva osobna iskustva s okrutnou kapitalizma, takoer proizlazi iz kazaline tradicije u kojoj je dramatiar uio svoj zanat, u Ibsenovoj i ehovljevoj koli, ali takoer i standardnih iskustava jidi teatra u kojem je obitelj postavljena u samo sredite dramatizacije pa se njezin mitski ustroj posve vjerno odrazio u konstrukciji Millerove drame. Pozlata Willyjeve mitske slike ostala je nedirnuta za Lindu, koja je zbog manjka informacija na sceni pred otvorenim grobom svoga mua rekla: Oprosti mi, duo. Ne mogu plakati Ne razumijem. Zato si to uinio?... Traim i traim i traim i ne razumijem. Uvodna didaskalija opis prostora i atmosfere: Na flauti se izvodi lepa i laka melodija koja pria o travi, drvetu i horizontu. Die se zavesa. Ukazuje se kua trgovakog putnika. Iza nje naziremo uglaste oblike tornjeva, koji je opkoljavaju sa svih strana. Na kuu i prednji deo pozornice pada samo plaviasta nebeska svetlost, a okolni predeo daje razbuktali odsjaj narandaste boje. Kad se pojaa osvetljenje, vidimo masivne svodove stambenih zgrada oko male troarine. Kao da se neka dremljiva atmosfera budi iz sna stvarnosti. Kuhinja, kojaje u sredini, izgleda dovoljno otvorena, jer se tamo nalazi kuhinjski nametaj: sto sa tri police i friider. Osim toga, nema vie niega. U pozadini kuhinje nalazi se ulaz koji vodi u trpezariju. Na desnoj strani kuhinje, na podijumu uzdignutom dve stope je spavaa soba, u kojoj se nalazi samo mesingani krevet i obina stolica. Na polici iznad kreveta postavljen je srebrni atletski trofej. Prozor sa strane otvara se prema stambenom bloku. Iza kuhinje, na podijumu uzdignutom est i po stopa, smetena je deja soba, koja se jedva nazire. Nejasno se vide oba kreveta, a u dubini je mansardni prozor. Na levoj strani su stepenice, koje iz kuhinje vode do deje spavae sobe. Celokupni dekor je potpuno ili, na nekim mestima, delimino providan. Konture krova su jednodimenzionalne. Ispod i iznad krova vide se stambeni blokovi. Ispod kua je ispust koji se protee iznad prednjeg dela pozornice i orkestra. Taj istureni deo slui kao dvorite, a i mesto na kome se odigravaju sve Vilijeve imaginacije, kao i scene u varoi. Kad god se radnja deava u sadanjosti, glumci vode rauna o zamiljenim zidovima, nastojei da ulaze u kuu samo kroz vrata na levoj strani. Ali u scenama koje su se desile uprolosti, te prepreke se rue i glumci ulaze u sobu i naputaju je prolazei kroz zid u prednji plan pozornice. VILI LOMAN ulazi sa desne strane. Onje trgovaki putnik, koji nosi dva velika kofera sa uzorcima. Flauta poinje ponovo da svira. On je preao pedesetu. Obuen je neupadljivo. ak i kad prelazi pozornicu idui prema ulaznim vratima kue, vidi se daje iscrpljen. Otkljuava vrata, ulazi u kuhinju i sa olakanjem sputa svoj teret, oseajui da mu bride dlanovi. Izdiui, on promumla neto kao: O, brate, brate. Zatvara vrata, zatim kroz zastrta kuhinjska vrata iznosi kofere u trpezariju. LINDA, VILIJEVA ena, mekolji se u svom krevetu, na desnoj strani. Ona ustaje i oblai kunu haljinu, oslukuje. Skoro uvek je vesele naravi. Ona se uzdrava da prigovori VILIJU zbog njegovog ponaanja. Ne samo da ga voli, ona ga oboava. Kao da su je njegova ivahna

priroda, njegova narav, njegovi silni snovi i male grubosti podseali na njegove nemirne enje, enje koje su i njene, ali joj nedostaje hrabrost da ih iskae i sledi do kraja. Momenat u kojem vidimo svu nemo Willy-a Loman-a kada mu Howard daje otakaz; novi sistem vrijednosti u kojem vie nema mjesta za ljude poput Willy-a: (..: VILI: Da, da. Moj otac je godinu dana iveo na Aljasci. On je bio pustolov. Naa porodina crta je samopouzdanje. Mislio sam da odem sa starijim bratom i da pokuam da naem oca, pa moda i da ostanem s njim na severu. I gotovo bih otiao da nisam sreo jednog trgovakog putnika. U Parker Hausu. Znao je gde je Stinglman. Imao je 84 godine i trgovao je sa trideset jednom dravom. I deka je odlazio u svoju sobu, oblaio svoje zelene somotske papue -to neu nikad zaboraviti - dizao slualicu, zvao kupce i, ne naputajui svoju sobu, u svojoj 84toj godini, zaraivao svoj hleb. I kada sam to video, uinilo mi se da za mene nema nita bolje od trgovine. Jer ta je lepe nego kad ovek u svojoj 84-toj godini moe da putuje, i to u trideset raznih mesta, da die slualicu i da ga poziva, voli i pomae toliko ljudi? Zna li to? A kad je umro - uzgred budi reeno umro je kao trgovaki putnik - bio je u zelenim somotskim papuama u vagonu za puenje, idui za Boston. Kad je umro, stotine trgovakih putnika i kupaca bilo je na njegovom pogrebu. Mesecima posle toga bilo je tuno u mnogim vozovima. (Ustaje. HAUARD ne gleda u njega) U to vreme, taj posao je neto predstavljao, Hauarde. Bilo je potovanja, drugarstva i zahvalnosti. Danas toga vie nema. Ti razume ta mislim. Mene vie ne poznaju. HAUARD (odlazi desno): E, to je ono, Vili. VILI: Kad bih imao etrdeset dolara nedeljno, to je sve to mi je potrebno. etrdeset dolara, Hauarde. HAUARD: ovee, ne mogu da uradim ono to nije u mojoj moi. VILI (primeuje HAUARDOVO razoarenje): Hauarde, one godine kad je Al Smit bio postavljen, tvoj otac je doao k meni... HAUARD (spreman da poe): Moram da razgovaram s nekim ljudima. VILI (zaustavlja ga): Govorim o tvom ocu. Za ovim stolom su pala tolika obeanja. Ne sme da mi kae da si zauzet. Trideset etiri godine radim za ovu firmu, Hauarde, a sada ne mogu da platim svoje ivotno osiguranje. Ne moe me odbaciti kao isceeni limun - ovek nije limun. Sad pazi! Tvoj otac je tada postigao sa mnom mnogo uspeha. Zaraivao sam 170 dolara nedeljno, na procent. HAUARD (nestrpljivo): Sluaj, Vili, ti nikad nisi zaraivao vie od... VILI (lupa rukom po stolu): Zaraivao sam tada 170 dolara. Tvoj otac je doao k meni... ili, bolje rei, ja sam bio ovde u kancelariji. Bilo je to upravo ovde, za ovim stolom... On mi je stavio ruku na rame... HAUARD (ustaje) Morae da me izvini, Vili. Moram da razgovaram s nekim ljudima. Priberi se. (Izlazi) Vratiu se za trenutak. Posle HAUARDOVOG izlaska, njegova stolica je veoma jasno i neobino osvetljena. VILI (pribere se): Nisam do avola kazao? O, boe! Vikao sam na njega! Kako sam mogao! (Zaustavlja se, bulji u osvetljenu stolicu, usled ega ona izgleda kao daje oivela. On prilazi stolici i zaustavlja se preko puta, iza stola.) Vagner, Vagner, zar se ne sea ta si mi onda govorio? (On se naslanja na sto i dok izgovara ime mrtvog oveka, sluajno ukljuuje magnetofon.) SIN (HAUARDOV) Njujork je Albani, glavni grad Ohaja je iniita, glavni grad Rod Ajlenda je... (Nabrajanje se nastavlja.) VILI: Zato da ne idem? HAUARD: Ne elim da nam tamo ti bude zastupnik. Odavno nameravam da ti to kaem.

VILI: Hauarde, ti me izbacuje? HAUARD: Mislim da ti je potreban dui odmor. VILI: Hauarde? HAUARD: A kad se bude oseao bolje, navrati. Videemo tada da li moemo neto uiniti. VILI: Ali ja treba da zaraujem, Hauarde. Ja nisam u stanju da... HAUARD: Gde su ti sinovi? Zato ti sinovi ne pomognu? VILI: Oni rade jedan veliki posao. HAUARD: Ostavimo taj lani ponos, Vili. Idi sinovima i reci im da si umoran. Ima dva odrasla sina, zar ne? VILI: Imam... imam... ali ja... HAUARD: E, pa onda, u redu. VILI: U redu. Sutra idem u Boston. HAUARD: Ne, ne. VILI: Ne mogu da padnem na vrat svojim sinovima. Nisam bogalj. HAUARD: Sluaj ovee, ja sam sada zauzet. VILI epa HAUARDA za ruku. HAUARD (osorno, savlaujui se) itav red ljudi me eka. Sedi malo, priberi se, a onda idi kui. Potrebna mi je kancelarija, Vili. (On polazi, okree se, priseti se magnetofona. Gura stoi, pridravajui magnetofon.) O, da. Kad bude mogao, navrati i donesi mi uzorke. Doi k meni kad ti bude bilo bolje i onda emo razgovarati. Priberi se, ovee. Napolju ima sveta. (Izlazi levo, gurajui stoi. VILI, iscrpljen, gleda ukoeno. uje se muzika dok VILI govori. BEN ulazi s desna, nosei kiobran.) SCENA TREA BEN I VILI VILI: Oh... Ben, zar si ve zavrio posao na Aljasci? Kako ti je to polo za rukom? Odgovori mi. BEN: Nije potrebno mnogo vremena ako zna ta hoe. Samo kratak poslovni put. Za jedan sat se ukrcavam na brod. Hteo sam da se pozdravimo. VILI: Ben, treba da razgovaram s tobom. BEN (gleda na sat): Nemam vremena, Vilijame. VILI (prelazi preko prednjeg dela pozomice. Obraa se BENU): Ben, nita mi ne polazi za rukom. Ne znam ta da radim. BEN: Da. Sluaj, Vilijame. Kupio sam na Aljasci umu za seu. Potreban mi je ovek koji bi to nadgledao. VILI: Boe, umu za seu. Ja sa momcima na tim velikim prostranstvima, na istom vazduhu. BEN: Pred tobom je novi kontinent, Vili. Bei iz ovih gradova. Oni su puni praznih rei, otplata, dugova i sudnica. Stisni pesnice, pa e i tamo moi da stekne bogatstvo. VILI: Da, da! Linda! Linda!

Willy-eva VILI: Kako si ti uspeo? Zato on nije mogao da uspe? BERNARD: Na to ne bih mogao da odgovorim. VILI (poverljivo, oajniki): Ti si bio njegov prijatelj, njegov prijatelj iz mladosti. Tu ima neto... neto to ja ne razumem. Njegov ivot se zavrio posle utakmice na Ibets Fildsu. Od njegove sedamnaeste godine ni u emu nije uspeo.

BERNARD: On se nikada nije ni za ta spremao. VILI: Ali jeste, jeste. Posle gimnazije pohaao je toliko kurseva. Radiotehniarski, televizijski, bog zna koje sve zanate. Ali nikad nije nita postigao. BERNARD (skida naoare): Vili, hoete li da govorimo otvoreno? VILI (die se. Gleda u BERNARDA): Smatram te pametnim ovekom. Cenim tvoj savet. BERNARD: Ah, do avola sa svetom, Vili. Ne bih mogao da vas savetujem. Ali ima i neto to sam oduvek eleo da vas pitam. Kad je trebalo da poloi maturu i kad ga je profesor iz matematike oborio... VILI: O, taj kukin sin. On je upropastio njegov ivot. BERNARD: Da, Vili, ali trebalo je samo da se sprema tokom leta i da polae popravni ispit. VILI: To je tano. BERNARD: Jeste li mu vi rekli da ne ui leti? VILI: Ja? Molio sam ga da ui! Naredio sam mu da ui! BERNARD: Onda, zato nije uio? VILI: Zato? Zato? To pitanje me ve petnaest godina proganja kao zao duh. BERNARD: Ne sekirajte se! VILI: Dozvoli mi da razgovaram s tobom, ja nemam s kim da razgovaram, Bernarde. Bernarde, je li to bilo moja greka? Vidi? Stalno mi se vrzma po glavi... moda sam ja tu neto kriv. BERNARD: Ne uznemiravajte se! Ne uzimajte to suvie srcu! VLLI: Zato je pokleknuo? ta je tu posredi? Ti si mu bar prijatelj? BERNARD: Vili, seam se dobro. Bio je juni i objavljeni su rezultati ispita. On je pao iz matematike. VILI: Kukin sin. BERNARD: Bif je bio veoma ljut, seam se, ali je bio spreman da polae popravni ispit. VILI (iznenaeno): Zar je bio? BERNARD: Njega to nije obeshrabrilo. Ali onda je odjednom nestao skoro mesec dana. Mislio sam da je otiao u Novu Englesku da se nade s vama. Da li je onda razgovarao s vama? VILI gleda ukoeno. uti. BERNARD: Vili? VILI (sa izvesnom Ijutnjom u glasu): Da, da, doao je u Boston. Seam se. BERNARD: E pa, ba tada kad se vratio. Nikad to neu zaboraviti. ini mi se kao da je jue bilo. Imao sam dobro miljenje o Bifu iako me je uvek iskoriavao. Voleo sam ga. Posle mesec dana on se vratio, uzeo svoje sportske patike. Seate li se onih patika na kojima je pisalo Virdinija univerzitet? Toliko se njima ponosio, nosio ih je svaki dan. Odneo ih je dole u podrum i spalio u pei. Tukli smo se. Tukli smo se najmanje pola sata. Udarali smo jedan drugog i plakali. esto sam posle mislio kako je to udno, kao da sam znao da on raskida sa svojim ivotom. ta se desilo u Bostonu? VILI (uporno gleda u njega): Nita! BERNARD: Ja sam to ispriao samo zato to ste me pitali. VILI (ljutito): Kako to mislite? ta se desilo? Kakve to veze ima sa ma ime? BERNARD: E pa, nemojte da se ljutite. VILI: ta bi ti hteo? Da svali na mene svu krivicu? Ako neko poklekne, zar sam ja za to kriv?

Dogaaj iz prolosti koji je bitno odredio obiteljske odnose, kao i njenu sreu: ENA se smeje, dolazei s leve strane. VILI: Ili e sutra ii na ruak, ili... BIF: Ne mogu da idem. Nemam sastanak. HEPI: Bife, zaime... VILI: Ti mi prkosi. BIF: Ma nemoj tako, do avola! VILI (udari BIFA i otetura se od stola): Ti, pokvarenjae. Ti mi prkosi. ENA: Neko je pred vratima, Vili. VILI: Ja nisam ni za ta. Zar ne vidite ta sam ja? HEPI (razdvaja ih): E-hej, vi ste u restoranu! Prestanite obojica. GOSPOICA FORSAJT, LETA i preanji. HEPI (devojkama): Zdravo! Sedite! Smeh ENE dopire sa leve strane. GOSPOICA FORSAJT: Pa, mogli bismo. Ovo je Leta. ENA: Vili, osvesti se. BIF (ignorie VILIJA): Kako ste, gospoice? Sedite! ta pijete? GOSPOICA FORSAJT: Izgleda da Leta nee moi dugo da ostane. LETA: Treba sutra rano da ustanem, uestvujem u poroti. Tako sam uzbuena. Jeste li vi, momci, ikada bili u poroti? BIF: Nisam, ali stajao sam ispred nje. GOSPOICA FORSAJT i LETA se smeju. BIF: Ovo je moj otac. LETA: Zar nije simpatian? Sedite s nama, tatice. HEPI: Posadi ga, Bife. BIF (obraajui se VILIJU): Hajde da vidimo ko e vie popiti. Do avola s tim, hajde sedi. VILI je posle poslednjeg BIFOVOG pokuaja spreman da sedne. ENA (brzo seda): Vili, hoe li da otvori? ENIN glas privlai VILIJA. On polazi desno. BIF: Hej, kuda e? VILI: Da otvorim vrata. BIF: Vrata? BILI: Kupatilo... vrata... gde su vrata? BIF (vodi VILIJA levo): Idi samo pravo! VILI prelazi na levu stranu. ENA: Vili, Vili! Ustani, ustani, ustani. VILI izlazi levo. LETA: Veoma je lepo od vas to ste doveli i oca. GOSPOICA FORSAJT: Oh, nije moguno da vam je ono otac? BIF (na levoj strani, okree se ljutito) Gospoice Forsajt. Pored vas je upravo proao princ, dobri nesreni princ. Neumorni, nepriznati princ. Dobriina, razumete? Dobar drug. Dao bi sve za svoje sinove. LETA: To je tako simpatino. HEPI: Dobro, devojke, kakav je program? Gubimo vreme. Hajde, Bife. Daj da se dogovorimo kuda emo. BIF: Zato mu ne pomogne?

HEPI: Ja? BIF: Zar ti nimalo nije stalo do njega? HEPI: ta to lupeta? Ja sam... BIF: Mislim da ti nimalo nije stalo do njega. (On vadi savijeno gumeno crevo iz depa i stavlja ga na sto ispred HEPIJA) Pogledaj ta je bilo iza friidera. Kako moe sve to hladno da posmatra? HEPI: Ja? A ko odlazi od kue? Ko bei, i ko... BIF: Da. Ali on nita ne znai za tebe. Ti mu moe pomoi, ja ne mogu. Zar ne razume o emu govorim? On namerava da se ubije, zna li ti to? HEPI:Znamlijato? Ja? BIF: Hepi, pomozi mu! O gospode... pomozi mu... Pomozi mu... Pomozi mu... Ne mogu vie da ga gledam u oi. (Samo to ne zaplae, istrava napolje na desnu stranu.) HEPI (polazi za njim): Kuda e? GOSPOA FORSAJT: Zato je tako ljut? HEPI: Hajdemo, devojke. Stii emo ga. LETA (dok je HEPI gura napolje): Ne dopada mi se njegova narav. HEPI: On je samo preterano osetljiv. Sve e biti u redu. VILI dolazi s leve strane. ENA se smeje. VILI: Ne otvaraj! Ne otvaraj! LETA: Zar neete da kaete vaem ocu... HEPI: Ne, to nije moj otac, to mi je samo poznanik. Hajdemo. Stii emo Bifa i bogovski se proveseliti. Stenli, gde je raun? Stenli! Oni izlaze. STENLI (gleda na levu stranu): Gospodine Loman, gospodine Loman! ENA nosi stolicu i izlazi za njim. S leve strane se uje kucanje. ENA ulazi, smejui se. SCENA DEVETNAESTA ENA, VILI i preanji. ENAje u crnom kombinezonu. VILI zakopava koulju. Njihov razgovor prati sirova senzualna muzika. VILI: Hoe li prestati da se smeje? Hoe li prestati? ENA: Zar nee da otvori vrata? Probudie se ceo hotel. VILI. Ja ne ekam nikoga. ENA: Zato ne popije jo jednu, dragi. Prestani da bude toliko sebian. VILI: Tako sam usamljen. ENA: Zna li da si me upropastio, Vili? Kad drugi put doe u kancelariju, ja u se potruditi da te neposredno poveem sa kupcima. Nee vie ekati za mojim stolom. Ti si me upropastio. VILI: To je lepo od tebe! ENA: O, pa ti misli samo na sebe. Zato si tako tuan? Ti si najmutniji i najsebiniji ovek koga sam ikada srela. (Smeje se) VILI je ljubi. ENA: Hodi ovamo, mangupe. Kako je glupo oblaiti se usred noi. uje se kucanje. ENA: Zar nee da otvori vrata? VILI: Pogreili ste sobu. ENA: Ali ja sam ula kucanje. I taj neko nas je sigurno uo kako razgovaramo. Moda gori hotel? VILI (jo vie uplaen): To je greka. ENA: Onda mu kai da ide.

VILI. Ne, tamo nema nikoga. ENA: Ide mi na nerve, Vili. Neko je pred vratima, a to me nervira. VILI (gura je od sebe): U redu. Idi u kupatilo, i ne izlazi! ini mi se da u Masausetsu za ovo postoji zakon. Zato ne izlazi. Moda je to onaj novi vratar. Izgleda veoma neprijatan i zato ne izlazi. Mora biti da je pogreio vrata. Nije poar. Kucanje se ponovo uje. VILI se odmie nekoliko koraka od ene. ENA izlazi levo. Svetlost je prati i ona se odjednom nae pred BIFOM, koji nosi kofer. Muzika prestaje. BIF: Zato ne otvara? VILI: Bife! Otkud ti u Bostonu? BIF: Zato ne otvara? Kucao sam pet minuta. Zvao sam te telefonom. VILI: Tek sam te sad uo. Nalazio sam se u kupatilu, a vrata su bila zatvorena! Da se nije neto desilo kod kue? BIF: Tata, ja sam te obrukao. VILI: ta si to opet uinio? BIF: Tata... VILI: Bife, ta je to? (Grli ga.) Hajde, hajdemo dole. Ti narui lag. BIF: Tata, pao sam iz matematike. VILI: Nisi valjda na godinu? BIF: Da, na godinu dana. Nisam imao dovoljno bodova da bih poloio. VILI: Hoe da kae da Bernard nije hteo da ti da odgovor? BIF: Dao mi je, ali sam dobio samo ezdeset jedan bod. VILI: I nisu hteli da ti daju jo etiri boda? BIF: Birnbaum nije hteo ni da uje. Molio sam ga, tata... Ali nije hteo da mi da te bodove. Trebalo bi da razgovara s njim pre nego to pone raspust. Jer kad on vidi kakav si ti ovek i kad bude razgovarao s njim onako kako ti ume, siguran sam da e ti to uiniti. Predavanja iz matematike su bila ba pre treninga, tako da sam ece izostajao. Hoe li da razgovara s njim? Ti bi mu se dopao. Ti ima takta s ljudima. VILI: Ja u ti pomoi. BIF: O, tata, odlino! Siguran sam da e ti to uiniti. VILI: Idi dole do portira i reci mu da dolazim. BIF: Odmah, gospodine. Samo da ti kaem zato me mrzi, tata. Jednog dana, kad je zadocnio, iziao sam na tablu i imitirao ga. Gledao sam razroko i vrskao. VILI: Stvarno? Je li se dopalo momcima? BIF: Umrli su od smeha. VILI: ta kae? A kako si ti to izvodio? BIF (vrskajui): Kvadratni koren iz trideset tri je... VILI prsne u smeh. BIF (pridruuje mu se): I usred toga on je uao. VILI se smeje. ENA, koja je izvan pozornice, smeje se zajedno s njima. VILI (ne oklevajui): Pouri dole i... BIF: Neko je ovde? VILI: Ne, to je u susednoj sobi. ENA se i dalje smeje. BIF: Neko je u kupatilu. VILI: Kad ti kaem, to je u susednoj sobi. Tamo je sedeljka. ENA (ulazi vritei od smeha): Mogu li da uem, Vili? Vili, neto je u kui i mie se. VILI gleda BIFA. BIF stoji zaprepaen i otvorenih usta, ukoeno posmatrajui ENU. VILI: Ah, bie bolje da odete u svoju sobu. Valjda su do sada zavrili kreenje. Kree joj sobu pa sam je pustio da se tuira ovde. Idite u svoju sobu, idite... (Gura ENU u sobu.) ENA (opire se): Ali treba da se obuem, Vili. Ne mogu.

10

VILI: Izlazite odavde. Idite u svoju sobu, idite. (Odjednom) Ovo je gospoica Frensis, ona je kupac. Kree joj sobu. Idite u svoju sobu, gospoice Frensis, idite... ENA: Ali ne mogu gola izai u hodnik. VILI (gura je izvan pozornice): Idite odavde! Idite u svoju sobu! Idite! BIF polako seda na svoj kofer, dok se rasprava nastavlja iza pozornice. ENA: A gde su moje arape? Obeao si mi arape, Vili. VILI: Nemam ovde arape. ENA: Imao si dve kutije enskih arapa broj devet. One su mi taman. VILI: Ali, za ime boga, hoe li otii? ENA (ulazi nosei kutiju arapa): Nadam se da nikoga nema u hodniku... to je sve emu se nadam. (BIFU) Ragbi ili bejzbol? BIF: Ragbi. ENA (ljutito, uvreena): I ja, takoe. Laku no. (Istrgne odeu iz VILIJEVIH ruku. Izlazi.) VELI: Dobro, mogli bismo da poemo. Sutra u najpre da poem do kole. Izvadi mi odelo iz ormana. Doneu kofer. BIF se ne pomera. VILI: ta je? BIF ostaje nepokretan; plae. VILI: Ne, ona je nabavlja, kupuje za firmu Simons. Stanuje malo nie u hodniku. Farbaju. Valjda ne misli... (Zastane posle pauze) Pa, sluaj, ona je samo nabavlja. Ona prima kupce u svojoj sobi, a hotel mora da vodi rauna da joj bude... (Pauza. Ponovo vlada sobom.) U redu, daj mi odelo. (BIF se ne mie) Ma prestani da plae i uradi to ti kaem. Naredio sam ti, Bife, naredio sam ti. Zar ti tako slua moja nareenja? Kako se usuuje da plae? (Grli ga) Sluaj, Bife. Kad poraste, ti e ovo razumeti. Ti ne sme tome da pridaje toliko znaaja. Moram odmah ujutru da se naem sa Birnbaumom. BIF: Nije potrebno. VILI (sputa se pored BIFA): Nije potrebno. On e ti dati te bodove. Ja u se za to pobrinuti. BIF: Nee te ni sasluati. VILI: Budi siguran da hoe. Tebi su potrebni ti bodovi da bi mogao da se upie na fakultet. BIF: Neu na fakultet. VILI: A? Ako ga ne nagovorim da promeni ocenu, ti e to nadoknaditi za vreme leta. Ima celo leto. BIF (suze mu sve vie naviru na oi): Tata... VILI (ganut): O, sine moj!... BIF: Tata... VILI: Ona mi nije nita, Bife. Bio sam usamljen, bio sam strano usamljen. BIF: Ti... ti si joj dao mamine arape. (Plae i hoe da ode.) VILI (hvata ga za ruku): Ne govori, nareujem ti... BIF: Ne dodiruj me, ti laljive. VILI: Pazi ta govori? Izvini se! BIF: Ti... varalico! Ti, varalico! utei, naglo se okree i, gorko plaui, izlazi s koferom u rukama. VILI (ostaje kleei napodu): Naredio sam ti! Bife, vrati se ili u te istui. Vrati se. Vrati se! Prebiu te! STENLI brzo dolazi s desne strane i staje ispred VILIJA. VILI (vie na BIFA): Naredio sam ti... STENLI: Hej, smirite se. Smirite se, gospodine Loman. (Pomae VILIJU da ustane.) Sinovi su vam otili sa devojkama. Rekli su mi da ete se nai kod kola. Drugi kelner posmatra ih izdaleka. VILI: Ali trebalo je da veeramo zajedno...

11