Univerzitet u Beogradu, Filoloki fakultet

Katedra za iberijske studije -grupa za panski jezik i hispanske knjievnosti-

Motiv pravde u Kalderonovom delu El Alcalde de Zalamea

Seminarski rad iz panske knjievnosti na treoj godini studija

Rukovodilac rada: prof. dr Jasna Stojanovi Ocena:___________

Student: Slobodan Petrovi Broj indeksa: 030751

Beograd, 03. septembar, 2011. godine

Sadraj

I Uvod u delo El alcalde de Zalamea ................................................. 3

Sadraj i istorijski ambijent dela ...................................................................... 3

II Motiv pravde u delu El alcalde de Zalamea .................................. 4

III Rezime ........................................................................................ 13

IV Bibliografija ................................................................................ 14

I Uvod u delo El alcalde de Zalamea

Kalderon se pojavljuje u trenutku kada je Lopeovo pozorite ve vrsto postavljeno kao sistem. Njegovo stvaralatvo predstavlja sitematizaciju i sazrevanje panskog nacionalnog pozorita. Preuzima osnovne postulate Nove komedije ali psiholoki nijansira likove do te mere da nam se ak i neki sekundarni ine ivi i uverljivi. U komediji Salamejski kmet najbolje nam pokazuje svoj raskoni talenat kao i jedinstven i karakteristian stil. Postoje razne polemike o datumu nastanka ovoga dela pa se kao okvirna godina uzima 1940.

Sadraj i istorijski ambijent dela

panski vojnici dolaze u Salameju. Njeni stanovnici, koji su ve mnogo toga propatili, pouruju da sakriju ene i namirnice. Don Alvaro, jedan od kapetana vojske, zagleda se u Isabelu, erku imunog seljaka Pedra Krespa. Videvi da ona neumorno odbija njegove poklone i komplimente, odluuje da je kidnapuje i odvodi je u umu. Krespo kree za vojnicima ali ga oni vezuju za drvo. Njegovu erku siluju i ostavljaju u umi. Uplakana i uplaena Isabela pri povratku u selo oslobaa oca i zajedno se vraaju kui. Otroumni seljak Pedro pokuava da na inteligentan nain rei sukob tako to e nagovoriti don Alvara da se oeni Isabelom ali ovaj to kategoriki odbija, oslanjajui se na to da e proi nekanjeno. Uzimajui u obzir svoje imenovanje za namesnika i sudiju tog sela, Pedro Krespo osuuje kapetana na smrt i pogubljuje ga. Don Lope, general trupa, okupira selo i odrava otru raspravu sa kmetom, ne zato to smatra da kapetan ne zasluuje kaznu, ve zato to je na njemu da primeni zakon nad svojim vojnicima. Blagovremeni dolazak kralja stavlja stvari na svoje mesto. Odluka Pedra je dobro primljena poto je ast njegove porodice povraena, a istovremeno pravda zadovoljena. Kralj imenuje Pedra za stalnog namesnika Salameje. Kalderon je za istorijsku pozadinu ove drame uzeo dogaaj iz 1581. godine, kada se kralj Filip II zaputio u Lisabon u Portugalu, praen svojim trupama. Osim Filipa II, general don Lope de Figeroa je takoe bio istorijska linost a postoje i dokumenta

koji potvruju prolazak vojnog odreda kroz Salameju u tom periodu ali se sa velikom sigurnou moe potvrditi da kralj Filip II i don Lope nisu mogli biti tada u okrugu Salameje. 1

II Motiv pravde u delu El alcalde de Zalamea

Pored toga to veina istoriara knjievnosti delo El alcalde de Zalamea svrstava u drama de honra ili drama trgico, po nekim podelama moemo je nai i kao drama jurdico2. Kao drama jurdico nam predstavlja konflikt vojne i civilne vlasti, odnosno sukob vojne i civilne nadlenosti za neki zloin. Razume se, ovaj motiv je samo posluio Kalderonu kao pokreta njegove vizije o seljaku, to jest da seljak (kao predstavnik nie klase) mora biti potovan od strane vojnika i njihovih zapovednika. S druge strane, uzimajui u ozbir da je motiv pravde bio veoma bitan motiv u

knjievnosti baroka, Kalderon nam takoe prua uvid u svoja razmiljanja o toj stvari.

Sa motivom pravde se prvi put susreemo ve na poetku dela, kada vojnik Reboljedo govori o moguem odmetnitvu (tornillazo) a drugi vojnik ga upozorava da je na elu vojske don Lope de Figeroa. Reboljedo ga karakterie kao nekoga ko zna da sprovede pravdu / i na najbliem prijatelju / ne ekajui na suenje.3 Dakle, ovde se govori o vojnom prekraju, kao i o nepristrasnom vojnom sudiji. Don Lope je za Kalderona prototip idealnog vojnika panske armade. Iako se konstantno ali na svoje zdravstvno stanje (dodue nanametljivo, krivei svoje godine) on je pravian, iskren i uzdran. Veruje u jednu ozbiljnu i vrstu pravdu koja je uslovljena hijerarhijom u drutvu. Samo njegovo roenje ga je svrstalo u klasu privilegovanih. Drutvo poljoprivrednika Pedra i njegove porodice, kao i sam boravak na selu, mu gode i
Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. p. 26 2 V. Mallarino, El alcalde de Zalamea y Fuenteovejuna frente al derecho penal Rev. de las Indias, 016, Bogot, 1942. pp. 77-82 3 y que sabe hacer / justicia del ms amigo / sin fulminar el proceso. Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de Angel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. vv. 5658
1

umiruju rane zadobijene u bitkama. Kako radnja dela odmie, don Lope i seljanin Pedro razvijaju istinsko prijateljstvo oseajui veliko uzajamno potovanje:
DON LOPE: PEDRO CRESPO: DON LOPE:

Ah, buen Pedro Crespo! Oh, seor don Lope invicto! Quin nos dijera aquel da primero que aqu nos vimos, que habamos de quedar para siempre tan amigos?4

DON LOPE: PEDRO KRESPO: DON LOPE:

Ah, dobri Pedro! O, gospodine don Lope, nepobeeni! Ko bi rekao onoga dana kada smo se prvi put sreli da emo zauvek postati tako dobri prijatelji?

Ipak, i pored naklonosti koju osea prema Pedru i njegovoj porodici, Don Lope se pokazuje kao vrlo nefleksibilan i svojeglav u konfliktu seljaka i vojnika izazvanog zatvaranjem njegovog kapetana, don Alvara i primenjuje vojni kodeks pravde, odnosno spreman je ak i da zapali celo selo ukoliko mu ne predaju vojnika: DON LOPE:

sta es la crcel, soldados, adonde est el capitn. Si no os le dan, al momento poned fuego y la abrasad. Y si se pone en defensa el lugar, todo el lugar.5

DON LOPE:
4

Ovo je zatvor, vojnici,

Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. vv. 1565-1572 5 dem, vv. 2626-2631

u kome je na kapetan. Ako nam ga ne daju, odmah, zapalite vatru i neka gori. A ako se selo usprotivi zapalite celo selo.

Kao antipod don Lopeu u delu se javlja kapetan don Alvaro. Pripada tipskom liku iz Lopeovih komedija, monik odnosno plemi (el poderoso) sa izraenom crtom oholosti koga vode emocije i destruktivna strast. Ne potuje ljude na nioj drutvenoj lestvici, a katkad se ogluuje o naredbe kralja i svojih nadreenih. Njegova zloba je uglavnom bazirana na nesvesnoj impulsivnosti kao i na predrasudama koje mu je nametnulo drutvo. Rodjen je u povlaenoj klasi a iznenadne promene stavova mogu se pripisati nedovoljnoj zrelosti njegove linosti don Alvaro, svoj hir (da zavede Isabelu) stavlja ispred svega: dobrobiti sela, naredbi nadreenih i Isabelinog dostojanstva zato to je od malena tako vaspitan to jest ne veruje u neku viu pravdu ve u svoju sopstvenu a kakav god zloin da napravi ima vere u vojni sud. Kao to se kae u Manual de la literatura espaola: nerazumni ponos ga navodi da odbije brak, slepo verujui da e ga titula plemia i vojnika osloboditi pravde.
6

Meutim, kao i svi

monici u novim komedijama, zavrava tragino upravo zbog svoje oholosti, naneene uvrede i upornim odbijanjem da promeni svoje ukorenjene stavove. Ipak, sam motiv pravde se najvie vezuje za centralnu figuru ovoga dela bogatog seljanina Pedra Krespa. Pedro, kao i don Alvaro, takoe ima velike slinosti sa jednim likom iz Lopeove dramaturgije - seljaninom (villano). Pozitivna figura, olienje dostojanstva i uzdranosti, koji slui za ouvanje ustrojstva i postojee hijerarhije. Meutim, kako navodi J. Stojanovi, Kalderon je u njegovoj psihologiji naroito naglasio jednu crtu: prvrenost keri Isabel i sinu Huanu, to nije nimalo uobiajeno. Krespo provodi vreme sa decom, razgovara sa njima, savetuje ih i ui ivotnim stvarima. Ta posveenost je stalna (briga da udalji erku od pogleda vojnika, elja da zaposli sina) ali ipak najsnanije dolazi do izraaja u dramatinoj sceni otmice, kada
Un necio orgullo le lleva a negarse al casamiento, confiando vanamente en que su condicin de hidalgo y militar lo haban de eximir de la justicia. Felipe B. Pedraza Jimnez y Milagros Rodrguez Cceres, Manual de la literatura espaona IV. Barroco: teatro, Cnlit Ediciones, Tafalla, 1981. p. 446
6

devojka doziva upomo, a otac, nemoan, posmatra kako je odvode.7 Osim kao brian roditelj, Pedro je u celom delu prikazan kao ogledalo potenja i asti. Briga koju Pedro ima da ouva ast je u skladu sa njegovim socijalnim statusom. Naime, kod Lopea i njegovih sledbenika, kada je pitanje istote krvi bilo veoma bitno, seljaci su bili nosioci asti jer su ih, budui da se zbog svog niskog drutvenog poloaja nisu meali sa ostalima, posmatrali kao najpouzdanije primere takozvanih starih hriana (cristianos viejos). Kada njegova erka biva silovana, ne stavlja svoj lini interes ispred pravde i odoleva iskuenju da opere svoju ast tako to e ubiti nedunu rtvu, odnosno njegovu erku. ak ga i sama Isabela ne razume; umesto da uti, Pedro trai javnu pravdu kojom e samo uveati svoju sramotu. On odbija da se povinuje drutvenim konvencijama i na jedan specifian nain pokuava da povrati svoje dostojanstvo kao i dostojanstvo svoje porodice posle naneene uvrede, nagovara kapetana, don Alvara, da oeni njegovu erku (to se donekle i oekivalo, jer je u to vreme tradicija nalagala udavanje erke za onog ko ju je zaveo / ili pak njegovo ubijanje a erku poslati u manastir) ali povrh svega, spreman je i da se odrekne sve svoje imovine samo kako bi povratio ast svoje porodice. ak i u toj patetinoj sceni, Pedro zadrava svoju lucidnost, ne odstupa od realnih injenica i ast ne predstavlja kao neto to treba da dobije na dar od don Alvara, nego kao neto to mu po prirodi stvari sleduje i to na ta ima pravo svaki pojedinac. I upravo ta ast (honor) pored velike prvrenosti porodici, glavni je pokreta pravde u ovom delu:

Al rey la hacienda y la vida se ha de dar; pero el honor es patrimonio del alma y el alma slo es de Dios.8 Kralju, zemlju i ivot treba dati; ali ast je naslee due

7
8

Jasna Stojanovi, pansko pozorite baroka, Filoloki fakultet, Beograd, 2009. p.114

Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. vv. 2716-2720

a dua pripada samo Bogu. Ovi stihovi najbolje oslikavajua Pedrovu filozofiju; nje se dri i zbog nje deluje. ak i kada su privatni posedi zemlje stavljeni u funkciju drave, na ijem elu je kralj, mora postojati i neka krajnja privatnost nad kojom nijedan drugi pojedinac nema vlast. Posle odbijanja ponude od strane don Alvara, nee ga biti briga ni za poznatog vojskovou, pa ak ni za ispitivanje od strane kralja. Iskoriava svoje imenovanje za kmeta da bi povratio svoju ast, a kada mu ni ova ovlaenja ne budu dovoljna, okree se svojoj surovoj strani i, ne potujui pravila svoga vremena (za zloin vojnika bio je nadlean vojni sud) osuuje onoga koji je njemu i njegovoj porodici naneo najvie zla. Kako se navodi u Manual de la literatura espaola, kapetan Alvaro zbog svog postupka biva osuen na smrt jer ne potuje Isabelinu slobodnu volju ve nipodatava ast, naslee nad kojim samo Bog ima nadlenost. Njegova kazna ne slui da povrati Isabeli (normalan) ivot, ve kao primer buduim silovateljima. 9 U susretu sa kraljem, Pedro zadrava svoju uzdranost, ne plai se eventualne kazne jer smatra da je dobro postupio i vrlo razborito i mudro objanjava svoju odluku da osudi kapetana: Mrese si est bien hecha la causa; miren si hay quien diga que yo haya hecho en ella alguna maldad, si he inducido algn testigo, si est algo escrito dems de lo que he dicho, y entonces me den muerte.10

PEDRO CRESPO:

PEDRO KRESPO:

Procenite sami da li je presuda

Felipe B. Pedraza Jimnez y Milagros Rodrguez Cceres, Manual de la literatura espaona IV. Barroco: teatro, Cnlit Ediciones, Tafalla, 1981. p. 448 10 Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. vv. 2674-2681

dobro doneena; vidite da li ima nekoga ko bi rekao da je u njoj poinjeno neko zlo, da sam sakrio neki dokaz, da je neto napisano osim onoga to sam rekao, i ako ima, onda ubijte mene. Kalderon ovde naglaava da, ako je kazna pravina u svojoj sutini, onda su formalni nedostaci zanemarljivi; to jest podvlai primat pravednog u odnosu na zakonsko, odnosno prirodne pravde u odnosu na formalnu iliti pisanu pravdu. Kroz usta Pedra Krespa, kao branioca svih ljudi, a ne samo onih povlaenih, uemo i to da nije u pitanju sluaj njegove erke Isabele, ve bi takva kazna bila i da se tie bilo koje druge osobe, a s obzirom da nema dovoljnu nadlenost da izvri kaznu, on se brani time da u njegovoj jurisdikciji postoji samo jedan sud i on vai za sve, bilo seljane, bilo kapetane bilo generale. To vidimo i u nainu na koji je pogubljen don Alvaro, odnosno na nain na koji su se ubijali svi prekrioci zakona u selu (davljenjem). Njegov argument ovde je da seoski delat zaboravio da odseca glavu jer plemstvo u njegovom okrugu ivi dobro (poteno) aludirajui na to da ih na selu skoro i nema: Seor, como los hidalgos Viven tan bien por ac El verdugo que tenemos No ha aprendido a degollar11 Gospodine, poto plemii ive tako dobro ovde delat koga imamo nije nauio da odrubljuje glave

11

Idem, vv. 2716-2720

Dr Karlos Parodi Remon ovde dodaje: Kazna, kakva god da je bila, treba da sadri poruku o asnosti, moralu i nadanju. Njeno postojanje prevazilazi pisana pravila, uvek mala i nedovoljna. Ona predstavlja realnost prirodnog zakona, sa vrednostima koje ine njegov sadraj...12 elju da se prema svima ponaa isto Pedro pokazuje i kada kralj odobrava njegovu odluku i proglaava ga za stalnog namesnika Salameje ali on i dalje igra ulogu sprovodioca pravde iako zna razloge i iako mu se ine opravdanim, nesebino osuuje svog sina na tamnicu jer je ranio kapetana. Oigledno, i ovde vidimo neslaganje Pedra sa podelom nadlenosti jer u momentu kada je ranio kapetana Huan je ve bio vojnik, i kao takvom mu je morao suditi vojni sud a ne njegov otac ili seoski kmet odnosno seoski sudija. Ovde se takoe uoava i odreeni fanatizam Pedra prema sprovoenu pravde, jedna tvrdoglavost da nametne svoj sopstveni sistem, izvesna nesposobnost pratanja i ne zna se tano ta Kalderon eli da kae ovom scenom. Najoiglednija interpretacija je naravno da pokuava da dokae svoju pravinost tako to e osuditi svog sina ili pak jo jednom podvlai nadmo prirodnih zakona u odnosu na pisane. Verovatno je i to da je Kalderon hteo da d plemenitost vojnom zapovedniku, kao lice koje ume da prata. Zanimljivo je istai i miljenje A. Lauera, koji Pedrovo imenovanje za stalnog namesnika posle dolaska kralja ne vidi kao nagradu ve kao kaznu, oslanjajui se na Diccionario de Autoridades koji ukazuje da su se za kmetove obino imenovani ljudi ne ba zavidne inteligencije a da mesto kmeta nije donosilo ni slavu ni korist. Pedro e, kao seljak koji je navikao da tretira plemie sa prezirom (don Mendo) sa dozom bezobrazluka (don Lope) i mrnjom (don Alvaro) sada morati da napusti svoj toliko oboavani seoski ivot i pokuati da koegzistira u prezrenom civilnom svetu jer mu dunost to sada nalae. Na taj nain, njegova sujeta i svojeglavost primie udarac i poto se usudio da ubije kapetana na svoj nain, morae da napusti ivot bogatog i nezavisnog seljaka, koji je toliko voleo, da bi veno bio u slubi kralja i dravnog

.La sentencia, cualquiera que ella fuera, tiene que constituir un mensaje de honradez, tica y esperanza. Su existencia trasciende a la regla escrita, siempre diminuta e insuficiente. Es la realidad del derecho natural, con los valores que son su contenido Dr Carlos Parodi Ramn, El derecho en el Alcalde de Zalamea, Universidad San Martn de Porres, Lima, Peru, 2003. p. 4

12

10

aparata.

13

ak i Valbuena Briones, kraj dela ne vidi kao happy end jer, budui da je

erka otila u manastir a sin u vojsku, za Pedra, lienog porodine sree, poinje doba usamljenosti. 14 Vano je napomenuti da u okviru pozorine tradicije Zlatnog doba panske knjievnosti dela ne predstavljaju istorijsku i pravnu stvarnost toga vremena. tavie, uvek tee da je iskrive i ignoriu i za uzvrat predstave jedan svet koji tei idealima pravinosti. Pisci, umorni od religioznih i civilnih sukoba, oseaju al za prolim vremenima u kojima je (barem naizgled) vladala harmonija i sklad i trae beg i spas u svojim delima oslikavajui samo privid onoga to se u stvarnosti deava. Ova umetnika enja se morala ukalupiti u moralnoj koncepciji epohe, i rezultirala je stvaranju poetske pravde koja je reavala konflikte u komedijama. U ovoj koncepciji pravde, udaljene od realnosti, kralj uvek igra najznaajniju ulogu. On je uvar reda, zakona i sklada. Obino se pojavljuje na kraju komada, da rasplete radnju i da donese konanu odluku. Apsolutista je i sva vlast je koncentrisana u njegovim rukama (politika, verska, dravna vlast i mo). Kralj je zatitnik onih koji su najmanje zatieni u drutvu prvo najslabijih, seljaka, a potom i ostalih. Meutim, sudski pejza je bio mnogo komplikovaniji u 16. i 17. veku. Kako navodi Frenk Kasa: Stanje sudstva, u epohi Zlatnog doba, koje prouavamo, ukljuuje ne samo meanje sudskih organa, nego takoe mnotvo razliitih organa jurisdikcije, odsustvo nezavisnosti sudija, kompleksne i spore procedure, raznolikost nadlenosti, veliko diskreciono pravo sudija i neogranienu mo vladara. Sasvim je oigledno zato nova komedija nije mogla da kao sredstvo drame iskoristi (realan) pravni sistem epohe u kojoj je nastala, i da je novoj komediji bio potreban sistem manje kompleksan i dramski upotrebljiviji kako bi razvili temu pravde. Zbog toga, u panskom pozoritu, pravda se (obino) ispoljava kroz jedno solomonsko suenje u kojem kralj donosi konanu odluku nakon to bi ocenio dokaze predstavljene od strane uesnika i svedoka, ali bazirajui svoju odluku na okolnostima (pod kojim se desio zloin) i ljudskoj prirodi

A. Robert Lauer, El Alcalde de Zalamea y la comedia de villanos, III Congreso Internacional de la Asociacin Internacional de Teatro Espaol y Novohispano de los Siglos de Oro, Ciudad Jurez, Mxico, 1994. p. 141 14 La nueva soledad del alcalde anuncia para el futuro un contenido sufrimiento, dado el quebranto de la felicidad familiar, Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. p. 39

13

11

a ne na pisanim zakonima.15 Za dramaturga je, znai, bilo vrlo bitno da do izvesne mere odbaci realnost i uprosti je tako da re kralja uvek predstavlja poslednju re, to je bio jedan od vidova velianja monarhije. Kralj, ili njegov predstavnik, zauzima jednu od najvanijih uloga u delu ujedno podstiui akciju drame kao i promoviui osnovnu obavezu kralja. Potreba da uspostavi i odrava red u svojoj kraljevini i njegova sposobnost da nametne pravdu pretvara se u neosporan dokaz njegove uspenosti.

La situacin judicial de la poca [el Siglo de Oro] que estudiamos incluye, entonces, no solo el carcter mixto de los rganos judiciales sino tambin la multiplicidad de jurisdicciones, la falta de independencia de los jueces, la complejidad y lentitud de los procedimientos, la diversidad de fueros, la amplia discrecin de los jueces y la potestad ilimitada del monarca. Es evidente, entonces, por qu la comedia no poda valerse del sistema jurdico de su poca como recurso dramtico y que necesitaba una manera menos compleja y teatralmente ms utilizable para desarrollar el tema de la justicia. [Por eso,] en el teatro, la justicia [normalmente] se aplica por medio de un juicio salomnico en el cual el rey llega a una decisin despus de sopesar la evidencia presentad por las partes y los testigos con base no en leyes o precedentes legales sino segn su entendimiento de las circunstancias y de la naturaleza humana. Casa, Frank P. Justicia y poder en El mejor alcalde, el rey. Ed. Ysla Campbell. Asociacin Internacional de Teatro Espaol y Novohispano de los Siglos de Oro, Ciudad Jurez, Mxico: Universidad Autnoma de Ciudad Jurez, 1994. pp. 125-133

15

12

III Rezime

Motiv pravde je sveprisutan u delima barokne knjievnosti a jedan od centralnih motiva u Kalderonovom delu El Alcalde de Zalamea. Kalderon, koji je i sam bio vojnik, pokuava da nam ukae na korumpiranost i autoritativnost vojnih vlasti, kao i iivljavanje i ugnjetavanje seoskog stanovnitva od strane istih. Veliki problem vidi u odvojenosti vojnog i graanskog sudstva, odnosno podelu nadlenosti. Pripadnost odreenoj klasi ne opravdava nikakvo remeenje ustaljenog poretka. Pravda treba da bude jedna i ista za sve. U Salamejskom kmetu, trijumf Pedra Krespa koji kulminira ubistvom kapetana, moe navesti itaoca da je re o linoj osveti bogatog seljaka (s obzirom da nije imao nadlenost, kao i zbog stihova kunem se / da e mi platiti16) ali poto se u itavom delu ast (honor) stavlja iznad svih drutvenih normi jasno je da je Pedro delao kako bi zadovoljio neke vie etike principe. On je simbol pobune narodnog oveka protiv samovolje monika, otac koji se lavovski bori za osvetu i ostvarenje pravde.17 Jedinu greku koju je napravio je nain na koji je ubio kapetana, ali to je puki formalizam i nikako ne remeti potpuni trijumf moralnog u odnosu na pisano. Delo nedvosmisleno ukazuje na poetsku pravdu koja se ne slaa sa uspostavljenim pravnim normama, ali podvlai elju za demokratizacijom unutar koncepta apsolutistike monarhije.

!juro a Dios / que me lo habis de pagar! Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. vv. 2336-2337 17 Jasna Stojanovi, pansko pozorite baroka, Filoloki fakultet, Beograd, 2009. p.115

16

13

IV Bibliografija Primarna literatura:

1. Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de ngel Valbuena Briones, Ctedra, S.A. Madrid, 2007. 200 pp. 2. Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de Jos Montero Reguera, Editorial Castalia, Madrid, 2003. 205 pp. 3. Pedro Caldern de la Barca, El alcalde de Zalamea, Edicin de Jos Mara Ruano de la Haza, Espasa Calpe, Madrid, 2007. 107 pp.

Sekundarna literatura:
1. Ignacio Arellano, Historia del teatro espaol del siglo XVII, Ctedra, Madrid, 2005. 765 pp. 2. Jasna Stojanovi, pansko pozorite baroka, Filoloki fakultet, Beograd, 2009. 136 pp. 3. Felipe B. Pedraza Jimnez y Milagros Rodrguez Cceres, Manual de la literatura espaola IV, Cnlit ediciones, Tafalla, 1981. 721 pp. 4. V. Mallarino, El alcalde de Zalamea y Fuenteovejuna frente al derecho penal Rev. de las Indias, 016, Bogot, 1942. pp. 77-82 5. Robert Archer, Role Playing, Honor, and Justice in El alcalde de Zalamea, Journal of Hispanic Philology 13.1, 1988. pp. 49-66 6. Dr Carlos Parodi Ramn, El derecho en El alcalde de Zalamea, Universidad San Martn de Porres, Lima, Peru, 2003. 8 pp. 7. Casa, Frank P. Justicia y poder en El mejor alcalde, el rey. Ed. Ysla Campbell. Asociacin Internacional de Teatro Espaol y Novohispano de los Siglos de Oro, Ciudad Jurez, Mxico: Universidad Autnoma de Ciudad Jurez, 1994. pp. 125-133 8. A. Robert Lauer, El Alcalde de Zalamea y la comedia de villanos, III Congreso Internacional de la Asociacin Internacional de Teatro Espaol y Novohispano de los Siglos de Oro, Ciudad Jurez, Mxico, 1994. 9 pp.

14