USPENIJE PRESVETE BOGORODICE

Po izvrsenju spasenja roda ljudskog Gospodom Hristom i vaznesenju Njegovom na nebo,

precista i preblagoslovena Djeva Marija, Mati Bozija, posrednica naseg spasenja, pozive dosta
dugo medju prvim hriscanima. I radovase se Ona velikom duhovnom radoscu rasprostranjenju
Crkve hristove po svoj vaseljeni i sirenju slave Sina i Boga svog. I jos za vreme zivota svog
na zemlji ona ocima svojim vide ostvarenje reci svojih da ce je svi narastaji nazivati blazenom
(Lk.1,48), jer hriscani, slaveci svuda Hrista Boga, proslavljahu i Njegovu Precistu Mater koja
tada jos zivljase na zemlji. A kada se napunise dani zivota njena, (Apologet drugoga veka
Meliton, episkop Sardijski, smatrao da se uspenije Presvete Bogorodice dogodilo u sezdeset
devetoj godini njena zivota, a u pedeset petoj od Rodjenja Hristova i u dvadeset drugoj od
vaznesenja Gospoda. Ipolit, episkop Rimski (treci vek), godinom uspenija Bozje Matere
smatra 43 od Rodjenja Hristova, a 57 od njenog rodjenja. «Otac crkvene istorije» Jevsevije
Pamfil, episkop Kesarije Palestinske, pise da se Presveta Bogomajka upokojila u 63 godini
svoga zivota, a u 48 godini od Rodjenja Hristova i u 15 od vaznesenja Spasova. Episkop
Kiparski sveti Epifanije († 403 god.) drzi da je Precista Bogorodica zivela 72 godine, i da se
njeno uspenije zbilo u 57 godini od Hristova Rodjenja. To isto kaze i Georgije Kedrin,
vizantijski pisac krajem jedanaestog i pocetkom dvanaestog veka. Crkveni istoricar 14 veka
Nikifor Kalist navodi reci svetog Evoda, jednog od Sedamdesetorice apostolā, koji kao
godinu uspenija Presvete Bogorodice smatra pedeset devetu godinu njenog zivota, a cetrdeset
cetvrtu od Rodjenja Hristova. Sveti Andrej Kritski († 712 god.) i sveti Simeon Metafrast
(deseti vek) ne odredjuju tacno broj godina zivota Majke Bozje i kazu samo da se ona
predstavila «u dovoljnoj starosti». – Na osnovu svega ovoga moze se smatrati, da je Presveta
Bogorodica u vreme svoga prestavljenja imala preko 60 godina svoga zemnog veka.) Ona se
priblizi svecanom i sveblazenom uspeniju svom, i veoma zeljase izici iz tela i otici k Bogu, jer
bese svagda obuzeta bozanstvenom i neprestanom zeljom da vidi preslatko i mnogozeljeno
lice Sina svog, sedeceg s desne strane Oca na nebu. I svagda goreci prema Njemu vecom
ljubavlju nego Serafimi, Ona lijase potoke suza iz presvetih ociju svojih, toplo se moleci
Gospodu da je iz ove doline placa uzme k Sebi u nebeske blazene obitelji. Ziveci u domu
svetog Jovana Bogoslova, koji se nalazio na Sionu, Ona je cesto odlazila na Maslinsku Goru,
odakle se Sin Njen Gospod Hristos uzneo na nebo, i tamo uznosila svoje usrdne molitve. No
jednom kada se Ona toplo moljase Gospodu Hristu da je razresi od tela i uzme k Sebi na nebo,
pred nju stade sveti Arhangel Gavril,( Arhangel (= Aρχαγγελoѕ) – nacelnik angelā (1 Sol.4,16;
Jud.1,9). Sveto Pismo razlikuje medju angelima razne cinove ili redove, kojih ima devet:
Serafimi, Heruvimi, Prestoli, Gospodstva, Sile, Vlasti, Nacala, Arhangeli i Angeli (1
Mojs.3,24; Is.6,2; Kol.1,16; Ef.1,20–21; Rm.8,38; 1 Sol.4,16; Jud.4). Iz Svetoga Pisma
poznata su nam imena nekih Arhangela: Mihail, znaci: «ko je kao Bog» (Dan.10,13; Jud.10;
Apok.12,7); Gavril – covek Bozji, sila Bozja (Dan.8,16; Lk.1,26); Rafail – pomoc, isceljenje
Bozje (Tov.3,16; 11,1); Uril – oganj i svetlost Bozja (3 Jezd.4,1; 5,20); Salatil – molitva k
Bogu (3 Jezd.5,16); Jeremil – visoki, ili visina Bozja (3 Jezd.4,36). U Arhangele se ubrajaju
jos: Jegudil – hvala Bozja, i Varahil – blagoslov Bozji; njihovih imena nema u Svetom Pismu)
koji joj od detinjstva bese sluzitelj, i u Svetinji nad svetinjama njen hranitelj i blagovesnik
ovaplocenja Bozjeg, i u sve dane zivota njenog neodstupni cuvar. Presveta lica on joj donese
od Gospoda radosne reci, da ce se ona uskoro posle tri dana, prestaviti. Saopstavajuci
Precistoj Djevi smrtni cas, Arhangeo joj govorase da se ona ne uznemiruje nego da s radoscu
primi njegove reci, posto ce preci u besmrtni zivot da vecito zivi sa besmrtnim Carem slave.
«Sin tvoj i Bog nas, govorase Arhangeo, ceka sa arhangelima i angelima, sa heruvimima i
serafimima, i sa svima nebeskim dusima i dusama pravednih, da primi Tebe, Mater Svoju, u
nebesko carstvo, da bi Ti zivela i carovala s Njim u beskonacne vekove».

U znak pak Bogorodicina trijumfa nad smrcu, tojest da nad Njome nece imati vlasti telesna
smrt, kao sto je nije imala ni dusevna, i da ce Ona, na kratko vreme zaspavsi smrcu kao snom,
brzo prenuti se iz nje kao iza sna, i oteravsi od sebe smrt kao dremez od ociju, ugledace pri
svetlosti lica Gospodnjeg besmrtni zivot i slavu, kuda ce preci likujuci u duhovnoj radosti, – u
znak dakle toga Arhangeo blagovesnik dade Svetoj Djevi rajsku granu. Ova grana bejase od
palmovog drveta i sijase svetloscu nebeske blagodati, i imala se nositi pred odrom
Bogomatere, kada svecesno i svecisto telo njeno bude noseno radi pogrebenja.

Preblagoslovena Bogomati se ispuni neiskazane radosti i ushicenja, jer sta je moglo za Nju
biti radosnije i sladje nego ziveti na nebu sa Sinom svojim i Bogom i vecno se nasladjivati
gledanjem svemilog lica Njegovog? I pavsi na kolena, Ona uznese svesrdnu blagodarnost
Tvorcu svome, govoreci: Ja ne bejah dostojna, Gospode, da primim Tebe u utrobu svoju, da se
Ti sam nisi smilovao na sluskinju Svoju; ja sacuvah poverenu mi riznicu. Stoga Ti se molim,
Care slave, sacuvaj me od oblasti geene: jer kada nebo i andjeli drhcu pred Tobom, utoliko
vise sazdani od zemlje covek koji nema nikakvih blaga sem darovanih Tvojom dobrotom; Ti
si Bog i Gospod, svagda blagosloven vavek.

Pri odlasku svom iz ovog zivota Precista Vladicica zazele da vidi svete apostole koji se behu
zbog propovedanja Evandjelja razisli po vaseljeni. Ona moljase Gospoda i o tome, da u casu
ishoda svog ne vidi kneza tame i strasilista njegova, nego da sam Sin njen i Bog dodje sa
svetim Andjelima Svojim i primi dusu njenu u svete ruke Svoje, kao sto joj to obeca ranije. A
kada Vladarka nasa, preklanjajuci kolena, uznosase na Gori Maslinskoj molitve i
blagodarenja, tada se desavase ova cudesna pojava: maslinova drveta, kao da imahu duse,
savijahu vrhove svoje nanize i klanjahu se zajedno s Bogorodicom; kada se Mati Bozja
poklanjase do zemlje, tada se i drveta povijahu nanize; a kada Ona ustajase od poklonjenja,
tada se i drveta ispravljahu; drveta sluzahu Bogorodici kao sluge, postujuci Bogomater.

Po zavrsetku molitve Presveta Bogorodica se vrati doma, i odmah se zatrese sve od bozanske
sile koja nevidljivo okruzavase Bogomater, i od presvete slave koja Nju obasjavase. Svecesno
lice njeno, koje je i do tada svagda sijalo blagodacu Bozjom jace nego lice Mojsijevo kada je
Mojsije na Sinaju govorio s Bogom, zasvetli se tada mnogo vise neiskazanom slavom. I stade
se Precista pripremati za svoj odlazak. Pre svega ona obavesti o tome svog usinjenika,
ljubljenog ucenika Hristovog Jovana (sr. Jv.19,26), i pokaza mu lucezarnu granu, ostavljajuci
mu amanet da je pri sprovodu njenom nosi pred odrom njenim. Zatim Presveta Djeva kaza o
svome skorom odlasku i ostalima u domu koji joj sluzahu. Potom ona naredi da njenu odaju i
odar ukrase, i da ih kadjenjem omiomire, i da nacine mnogo sveca i zapale ih, i da uopste
spreme sve sto je potrebno za pogreb. Sveti Jovan Bogoslov odmah posla k svetom Jakovu,
bratu Gospodnjem, prvom episkopu jerusalimskom, i k svima srodnicima i bliznjima,
obavestavajuci ih o skorom prestavljenju Bozje Matere i oznacavajuci sam dan njenog
prestavljenja. Sveti pak Jakov izvesti o tome sve hriscane, ne samo one u Jerusalimu nego i
one po okolnim gradovima i selima. I k Presvetoj Bogorodici slegose se sa svetim Jakovom
svi srodnici i veliko mnostvo vernih. I svima njima Presveta Vladicica isprica sve sto joj
Arhandjeo rece o njenom preseljenju na nebo, i u potvrdu toga pokaza im palmovu granu iz
Bozjeg raja donesenu, koja je kao suncani zrak sijala svetloscu nebeske slave, a koju joj dade
njen blagovesnik sveti Arhangel Gavril.

Slusajuci iz presvetih usta same Preciste Bogomatere vest o njenoj brzoj koncini svi prisutni
hriscani plakahu, i sav se dom napuni jauka i ridanja, i svi moljahu Svemilostivu Vladicicu
kao opstu Mater sviju, da ih ne ostavlja sirote. A Mati Bozija ih moljase da ne placu nego da
se raduju njenom odlasku, posto ce Ona, stavsi blizu prestola Bozijeg i lice u lice gledajuci
Sina i Boga svog i razgovarajuci s Njim oci u oci, lakse moliti i umilostivljavati dobrotu
Njegovu za sve. Pri tome ih Preblagoslovena Bogorodica uveravase da ih po prestavljenju
svom nece ostaviti sirote, i da ce ne samo njih nego i sav svet posecivati, nadgledati, i
pomagati nevoljnima.

Ovakvim utesnim recima Presveta Bogorodica otirase suze onima koji plakahu, uklanjase
tugu iz srca njihovih, i utisavase ridanje njihovo. Precista Vladicica zatim nalozi odnosno
dveju riza svojih, da se dadu dvema siromasnim udovicama koje joj s usrdnom ljubavlju
sluzahu, dobijajuci hranu od nje. Odnosno precistog tela svog Ona ostavi zavestanje, da ono
bude pogrebeno u Getsimanskom vrtu, kraj Gore Maslinske, nedaleko od Jerusalima, jer tamo
bese grobnica svetih pravednih roditelja njenih Joakima i Ane, i svetog pravednog Josifa,
zarucnika njenog, pri dolini Josafatovoj, koja se prostirala izmedju Jerusalima i Maslinske
Gore, i u kojoj su se sahranjivali ubogi zitelji grada Jerusalima.

Kada Presveta Bogomajka izdavase ove predsmrtne naloge, iznenada nastade huka kao silna
grmljavina, i mnostvo oblaka okruzi dom svetog Jovana Bogoslova: jer po Bozjem naredjenju
sveti andjeli uzese svete apostole rasejane po raznim krajevima vaseljene radi propovedi
Evandjelja, i neocekivano ih donesose na oblacima u Jerusalim i postavise na Sionu pred
vratima doma gde zivljase Mati Bozija. Ugledavsi jedan drugoga, sveti apostoli se radovahu i
ujedno se u cudu pitahu: Koji je razlog zbog koga nas Gospod sabra zajedno? – K njima izidje
sveti Jovan Bogoslov i pozdravi ih sa radoscu i sa suzama, obavestavajuci pri tome o skorom
odlasku Presvete Bogorodice sa zemlje. Tada razumese sveti apostoli, da ih Gospod radi toga
sabra sa raznih krajeva vaseljene da prisustvuju blazenoj koncini Presvete Matere Njegove i
da cesno pogrebu njeno presveto telo. I srca svetih apostola ispunise se velike zalosti zbog
odlaska Presvete Bogomatere. Usavsi u kucu, sveti apostoli ugledase Bogomater gde sebi na
odru puna duhovnog veselja, i pozdravise je govoreci: Blagoslovena si Ti od Gospoda
satvorivseg nebo i zemlju! – Mir vam, braco, izabrani od Gospoda! Odgovori im Precista. I
upita ih: Kako dodjoste ovamo? – Sveti apostoli joj kazase da svaki od njih silom Duha
Bozjeg bi uzet sa mesta gde propovedase i na oblacima donesen na Sion.

Precista Djeva proslavi Boga sto ispuni zelju srca njenog uslisavsi molitvu njenu: da vidi
svete apostole pri koncini svojoj. I rece apostolima: Gospod vas dovede ovamo radi utehe
duse moje, koja se ima razluciti od tela, kako to zahteva smrtna priroda, jer se vec priblizi
odredjeno mi od Stvoritelja mog vreme. – A oni joj na to s tugom govorahu: za vreme tvoga
boravka na zemlji, Vladicice, mi se utesavamo, gledajuci na tebe kao na samog Gospoda i
Ucitelja naseg; a sada, lisavajuci se tvoga prisustva na zemlji, kako cemo podneti tesku tugu i
zalost srca nasih? Ali posto Ti odlazis u nadsvetske obitelji po volji rodjenog od Tebe Hrista
Boga, mi se s jedne strane radujemo Bozjoj odluci o tebi, a s druge oplakujemo nase
sirotanstvo, jer vise necemo videti ovde tebe, Mater i utesiteljku nasu.

Govoreci ovo sveti apostoli se kupahu u suzama. A Presveta Bogorodica ih tesase govoreci:
Ne placite, prijatelji, i ucenici Hristovi, i moju radost ne pomucujte svojom tugom, nego se
radujte sa mnom, jer odlazim k Sinu i Bogu mome. Telo pak moje, koje sam ja sama
pripremila za ukop, vi na odru odnesite u Getsimaniju i pogrebite, pa se opet vratite na
nalozenu vam propoved Evandjelja. A mene, ako hoce Gospod, mozete videti i po mom
odlasku.
Dok bogomater tako razgovarase sa svetim apostolima, stize i Bogom izabrani sasud,
bozanstveni apostol Pavle. Pripavsi k nogama Presvete Bogorodice on joj se pokloni, i
otvorivsi usta svoja velicase je mnogim pohvalama. Raduj se, govorase sveti apostol, mati
Zivota i izlozenje moje propovedi! Jer iako se ne nasladih gledanjem lica Hrista Gospoda mog
ovde, na zemlji, pre vaznesenja Njegova na nebo, ipak, gledajuci sada Tebe, smatram da
vidim Njega.

Sa svetim apostolom Pavlom behu i bliski ucenici njegovi: Dionisije Areopagit, Jerotej i
Timotej. Behu prisutni i ostali apostoli, iz broja Sedamdesetorice. Svi oni behu sabrani
Duhom Svetim, da se udostoje blagoslova Presvete Bogorodice, i da svojim prisustvom
uvelicaju velicanstvenost njene sahrane. Presveta Bogomajka, dozivajuci k sebi poimance,
svakoga od svetih apostola blagosiljase i hvaljase veru i podvige u propovedanju Evandjelja
Hristova; svakome Ona zeljase vecno blazenstvo, i moljase se za mir celoga sveta.

Nastade petnaesti dan meseca avgusta, i priblizi se ocekivani blagosloveni cas, treci cas dana,
u koji se Presveta Bogorodica, imala prestaviti. U odaji bise upaljene mnoge svece; sveti
apostoli uznosahu slavoslovlje Bogu; svebesprekorna Djeva lezase na ukrasenom odru, i
spremna za blazeni odlazak Ona ocekivase dolazak mnogozeljenog Sina svog i Gospoda. I
iznenada obasja kucu neiskazana svetlost slave Bozije, od koje se pomraci sijanje sveca. I
uzas spopade sve kojima se to vidjenje otkri. Oni videse krov kuce otvoren i slava Gospodnja
silazase s neba: i gle, sam Car slave Hristos sa bezbroj arhangela i angela, i sa svima
Nebeskim Silama, sa svetim praocima i prorocima koji unapred predskazivahu o presvetoj
Djevi, i sa svima pravednim dusama, priblizavase se k Precistoj Materi Svojoj. Ugledavsi
priblizavanje Sina, Presveta Bogorodica s velikom radoscu kliknu reci svoje pesme: Velica
dusa moja Gospoda, i obradova se Bogu Spasu mome, sto pogleda na smernost sluskinje
Svoje (Lk.1,46–47). I podigavsi se sa odra, kao da ide u susret Sinu svom, Ona se pokloni
Gospodu svome. A On, priblizivsi se, i s ljubavlju gledajuci na Nju, govorase: Hodi Bliznja
moja, hodi Golubice moja, hodi najskupoceniji Biseru moj, i udji u obitelji vecnoga zivota.

Mati Bozija poklonivsi se odgovori: Blagosloveno ime Tvoje, Gospode slave i Boze moj! Ti
si izvoleo izabrati mene smirenu sluskinju Tvoju za sluzenje tajni Tvojoj; stoga me pomeni,
Care slave, u vecnom carstvu Tvome; Tebi je poznato da ja svim srcem zavoleh Tebe i
sacuvah povereno mi od Tebe blago, i sada primi u miru duh moj, i zastiti me od vlasti tame
da me nikakva satanska sila ne sretne. – A Gospod, teseci je preslatkim recima, govorase joj
da se ne boji satanske sile koja je vec satrvena nogama njenim; i s ljubavlju je dozivase da
smelo predje od zemlje k nebu. Na to Preveta Djeva s radoscu odgovori: Gotovo je srce moje,
Boze, gotovo je srce moje (Ps.107,2). Zatim, izgovorivsi ponovo svoju nekadasnju rec: Neka
mi bude po reci Tvojoj (Lk.1,38), Ona opet leze na odar. Osecajuci neiskazanu radost od
gledanja presvetlog lica premilog Sina svog i Gospoda, i prepuna ushicenja od preslatke
ljubavi k Njemu, Ona predade presvetu dusu svoju u ruke Sina svog; pri tome Ona ne oseti
nikakav bol, nego kao da zaspa slatkim snom. Jer Onaj koga Ona zace ne povredivsi
devicanstvo i rodi bez bola, uze i svecesnu dusu njenu iz tela bez bola, i ne dade da telo njeno
vidi truljenje. I odmah otpoce sveradosno i preslatko pojanje andjelā, u kome se cujahu cesto
ponavljanje od andjelā reci Gavrilova pozdrava Presvetoj Djevi: raduj se, Blagodatna!
Gospod je s tobom, blagoslovena si ti medju zenama! (Lk.1,28).

I tako od svih Nebeskih Cinova bese svecano pracena presveta dusa Bogomatere, nosena na
rukama Gospodnjim u visnje obitelji. A pracahu je ocima i sveti apostoli, koji se udostojise
gledati ovo preslavno vidjenje, kao sto nekada tronutim ocima pracahu Gospoda kada se
uznosio sa Maslinske Gore; i stajahu dugo zaprepasceni, i kao u nekom zanosu. Zatim dosavsi
k sebi, oni se poklonise Gospodu koji sa slavom uznese na nebo dusu Svoje Matere, i s
placem okruzise odar Presvete Bogorodice. Presveto lice njeno sijase kao sunce, a od
precistog tela njenog izlazase cudesan divni miomir, kakav se ne moze naci na zemlji niti
jezikom ljudskim opisati. I svi sa strahom i poboznoscu celivase to precisto telo, odajuci mu
svecano postovanje; i osvecivahu se od dodira k njemu, i osecahu u srcima svojim preveliku
duhovnu radost, od blagodati Presvete Bogorodice. A davahu se i isceljenja bolesnima:
slepima se oci otvarahu, gluvima sluh, hromima se noge ispravljahu, duhovi necisti se
izgonjahu, i svaka se bolest odmah lecase od samog dodira odra Presvete Bogorodice.

Usred tih dogadjaja koji pracahu proslavljenje Majke Bozije otpoce svecani sprovod
svecesnog tela njenog: sveti Petar zajedno sa svetim Pavlom, i sa svetim jakovom bratom
Bozijim, i sa ostalim glavnim svetim apostolima, stavsi na celu povorke, uzese na ramena
odar Presvete Bogomajke, a sveti Jovan Bogoslov nosase pred odrom onu lucezarnu rajsku
granu. Ostalo pak mnostvo vernih, sa svecama i kadionicama idjahu u sprovodu. I svi pevahu
pogrebna molitvoslovlja: sveti Petar pocinjase, a ostali skladno pevahu za njim psalam
Davidov: kad izidje Izrailj iz Misira… (Ps.113,1…), dodajuci svakome stihu: Aliluja. Po
dejstvu Duha Svetoga pevahu se i druge svecane i blagodarne molitve i psalmi. Svecani
sprovod sa precistim telom Bogomatere kretao se od Siona kroz Jerusalim ka Getsimaniji.
Nad odrom i ucesnicima u sprovodu obrazova se krug od oblaka, slican vencu, ogroman i
ozaren neobicnom svetloscu. A iz oblakā razlegase se divno andjelsko pojanje koje
ispunjavase vazduh i okje svi cujahu. Taj venac od oblakā sa andjelskim pojanjem nosase se
po vazduhu nad odrom Bogomatere sve do mesta pogrebenja. No radosni sprovod, koji
nikakav ljudski jezik ne moze dostojno opisati, bi neocekivano uznemiren. Mnogi od Jevreja
koji ne verovahu u Hrista, cuvsi neobicno pojanje i ugledavsi svecani sprovod, izadjose iz
svojih kuca i krenuse za njim; oni takodje podjose u grad, diveci se tolikoj slavi i postovanju
koji se ukazuju telu Matere Isusove. Doznavsi za to, prvosvestenici i knjizevnici se ispunise
zavisti i gneva, i poslase sluge i vojnike, a podgovorise i mnoge iz naroda, da s oruzjem i
motkama sustignu sprovod, da razjure ucesnike njegove, da ucenike Isusove izbiju, a da telo
Marijino ognjem sazezu. No kada nahuskana rulja, naoruzana kao za rat, jarosno potrca za
sprovodom i vec bese na domaku njega, iznenada se onaj krug od oblakā koji je plovio po
vazduhu spusti na zemlju i kao zid okruzi svete apostole i ostale hriscane, te gonitelji cujahu
samo pojanje, nikoga ne videci za oblakom. A sveti andjeli koji nevidljivo lecahu nad
precistim telom Bogomatere i hriscanima, porazise slepilom zlobne gonitelje, te mnogi od
njih razbise glave o gradske bedeme, dok drugi ne znajuci kuda idu pipahu bedeme i trazahu
vodioce.

U to vreme dogodi se da jedan jevrejski svestenik, po imenu Atonije, izadje na put: videvsi
svete apostole, – oblak se po Bozjem promislu bese ponovo podigao u vis radi vece slave
Bogomatere –, i mnostvo hriscana koji sa svecama i pojanjem okruzavahu odar Presvete
Bogorodice, Atonije se ispuni zavisti, u njemu planu stara zloba prema Gospodu nasem, i on
rece: «Pogledajte kakva se pocast daje telu one koja rodi onu varalicu sto razori zakon otaca
nasih!» I buduci snazan telom, on u strahovitom besu pojuri ka odru u nameri da baci na
zemlju precisto telo Vladicice nase; i kada se drske ruke njegove dotakose odra, toga casa
nevidljivi andjeo odsece mu obe ruke nevestastvenim macem Bozje odmazde, i one visijahu
prilepljene za odar. Tada Atonije pade na zemlju vicuci i vapijuci: «tesko meni!» I uvidevsi
svoj greh, on se stade kajati i govoriti svetim apostolima: Smilujte se na mene, sluge
Hristove!

Sveti apostol Petar naredi da stanu oni sto nosahu odar i rece Atoniju: Eto, dobio si sto si
zeleo. Znaj dakle da je Gospod Bog od osvete (Ps.93,1), i nije se zatajio. No mi te ne mozemo
isceliti od tvojih rana; to moze uciniti jedino sam Gospod nas, na koga vi nepravedno ustaste,
i uhvativsi ubiste. Ali, ni On ti nece hteti dati isceljenje, ako prethodno ne poverujes u Njega
svim srcem i ne ispovedis ustima da Isus jeste istiniti Mesija, Sin Bozji. – Atonije povika:
Verujem da je On predskazani od prorokā Spasitelj sveta, Hristos. Mi od samoga pocetka
besmo uvideli da je On Sin Bozji; ali, pomraceni zlobnom zaviscu, ne htesmo otvoreno
priznati velicija Bozija i predadosmo ga nevina na smrt; medjutim On silom Bozanstva Svog
vaskrse u treci dan, posramivsi sve nas, nenavidnike Njegove: jer mi pokusavasmo da
potkupljivanjem strazara zatajimo vaskrsenje Njegovo, ali nista ne mogosmo uciniti, posto
slava o tome pronese se na sve strane.

Kada Atonije govorase ovo, kajuci se za svoj drski greh, sveti apostoli i svi verni radovahu se
radoscu andjelā za gresnika koji se kaje. I naredi sveti apostol Petar Atoniju da sa verom
priljubi rane otsecenih ruku uz visece o odru ruke, i da sa verom prizove ime Presvete
Bogorodice. Atonije to uradi, i odmah se odsecene ruke pripojise k svojim mestima, i
postadose potpuno zdrave; jedino ostade oziljak, kao crvena nit oko lakta. I pavsi nicice pred
odrom, Atonije se pokloni rodjenome od preciste Djeve Hristu Bogu, i mnogim pohvalama
velicase presvetu mater Njegovu, navodeci iz Svetoga Pisma prorostva i svedocanstva o Njoj i
o samome Hristu, te se svi veoma cudjahu dvema stvarima: cudesnom isceljenju Atonijevih
ruku i mudrim recima njegovim, kojima slavljase Hrista Boga i hvaljase Precistu Bogorodicu.
I pridruzivsi se svetim apostolima, Atonije sa ostalim hriscanima stupase za odrom ka
Getsimaniji. Isto tako dobise isceljenje i oni od porazenih slepilom koji, uvidevsi svoj greh, s
pokajanjem pribegavahu k odru Presvete Bogorodice vodjeni od vodilaca i dodirivahu ga s
verom, i odmah dobivahu progledanje ne samo telesnih nego i dusevnih ociju svojih. Jer
milosrdna Mati svih, Presveta Vladicica, kao sto rodjenjem svojim dostavi radost celoj
vaseljeni, tako i u uspeniju svom ne hte nikoga ozalostiti: kao blaga Mati blagoga Cara, Ona i
bivse neprijatelje svoje molitveno utesi blagodacu i dobrotom svojom.

Kada sveti apostoli sa svim mnostvom hriscana stigose u Getsimaniju i postavise odar sa
presvetim telom, nastade opet plac i jauk medju hriscanima; svi ridahu sto se lisise takoga
blaga i sto zapadose u takvo sirotanstvo; i pripadajuci k telu Presvete Bogodorice, oni ga
grljahu, celivahu i suzama zalivahu, odajuci poslednji celiv, i jedva u sumrak polozise
svecesno telo u grob. No i onda, posto metnuse veliki kamen na grob, oni ne odlazahu od
groba, vezani ljubavlju za Boziju Mater. Sveti apostoli provedose kraj groba Presvete
Bogorodice u Getsimanskom vrtu tri dana, vrseci molitve i psalmopjenija. I za sve to vreme u
vazduhu se culo divno pevanje nebeskih vojnika koji hvaljahu Boga i velicahu Bogomater.

No po osobitom promislu Bozjem jedan od apostola, sveti Toma, ne bi prisutan na preslavnom

pogrebenju tela Preciste Bogorodice, nego tek treceg dana stize u Getsimaniju. Sveti apostol
Toma silno zaljase i tugovase sto se ne udostoji, kao ostali sveti apostoli, poslednjeg
blagoslova i celiva Preciste Bogomatere; isto tako on mnogo plakase i zato sto jedini on ne
vide bozansku slavu divnih tajana i dela Bozjih, javljenih u vreme uspenija i svecanog
pogrebenja Bogomatere. Sveti apostoli, sazalivsi se na njega, resise da otvore grob, da bi sveti
Toma video makar mrtvo telo Preblagoslovene Bogorodice, poklonio mu se i celivao ga, i
time olaksao svoju tugu i ublazio svoju zalost. No kada sveti apostoli odvalise kamen i
otvorise grob, njih spopade uzas: jer videse grob prazan, u njemu ne bese tela Bogomaterina
vec samo pogrebne stvari, iz kojih izlazase divan miomir. Sveti apostoli stajahu zacudjeni, i
behu u nedoumici sta to znaci. I celivavsi sa suzama i poboznoscu cesnu plastanicu sto bese
ostala u grobu, oni se zajedno molise Gospodu da im otkrije sta je sa precistim telom Presvete
Bogorodice.

Predvece sveti apostoli sedose da se malo potkrepe hranom. A u njih bese za vreme trapeze
ovakav obicaj: oni ostavljahu jedno mesto prazno, i stavljahu na njega parce hleba u Hristovu
cast, i kao Njegov deo. A po zavrsetku trapeze, uznoseci blagodarnost, oni uzimahu
spomenuto parce hleba, zvano Gospodnji deo, podizahu ga uvis slaveci veliko ime Presvete
Trojice, i zavrsavahu molitvom, govoreci: «Gospode Isuse Hriste, pomazi nam!» I onda
jedjahu to parce kao Gospodnji blagoslov. Tako postupahu sveti apostoli ne samo kad bivahu
zajedno nego i svaki kad je bivao sam. A sada u Getsimaniji za vreme trapeze oni ni o cemu
drugome ne misljahu i ne razgovarahu nego jedino o tome, kako se ne nadje u grobu precisto
telo Bogomatere. I gle, kada po zavrsetku trapeze sveti apostoli ustadose i stadose po obicaju
podizati uvis parce hleba ostavljeno u cast Gospoda i slaviti Presvetu Trojicu, oni iznenada
cuse andjelsko pevanje. Podigavsi oci, oni ugledase na vazduhu Precistu Mater Boziju zivu,
okruzenu mnostvom andjela. Ona sijase neiskazanom slavom i rece im: «Radujte se, jer sam s
vama u sve dane». A sveti apostoli, ispunivsi se radosti, umesto uobicajenog «Gospode Isuse
Hriste, pomazi nam», uskliknuse: «Presveta Bogorodice, pomazi nam!»

Od toga vremena sveti apostoli se sami uverise, i svu Crkvu uverise u to, da Precista Mater
Bozija bi u treci dan posle pogrebenja vaskrsnuta od Sina i Boga svog, i sa telom uzneta na
nebo. Sveti apostoli ponovo udjose u grob i uzese ostavljenu plastanicu za utehu tuznima i
kao nelazno svedocanstvo Bogomaterina ustanuca iz groba.

Nije dolikovalo da Skinija zivota bude u vlasti smrti i da Ona koja je rodila Sazdatelja tvari
dozivi raspadljivost sa ostalim zemaljskim tvarima. Zakonodavac se pokaza izvrsitelj zakona
koji je On dao: da sinovi postuju roditelje svoje; On dakle ukaza postovanje svebesprekornoj
Materi svojoj: jer kao sto On sam slavno vaskrse u treci dan i uznese se precistim telom na
nebo, tako i Roditeljku Svoju vaskrse sa slavom u treci dan i uze je k sebi u zemaljska naselja.
O tome je predskazivao i sveti David: Vaskrsni, Gospode, u pokoj svoj, ti i kovceg sile tvoje
(Ps.131,8). I ove prorocke reci njegove zbise se pri vaskrsenju Gospoda i pri vaskrsenju
Matere Gospodnje. I useceni u kamenu grob Bogomatere, kao i Sina Njenog, do sada se
sacuvao i sluzi kao predmet poboznog postovanja od strane vernih.

Po narocitom promislu Svom Gospod ucini da sveti Toma ne stigne na prestavljenje Preciste
Bogomatere, da bi se zbog njega otvorio grob, te da se Crkva uveri u vaskrsenje Bogomatere,
kao sto se ranije kroz neverje istoga apostola uverila u vaskrsenje Hristovo (Jn.20,24–31). –
Tako se izvrsi uspenije Preciste i Preblagoslovene Vladarke nase Bogorodice i pogrebenje
svebesprekornog tela njenog, preslavno vaskrsenje njeno i velicanstveno posvedocenje o
uzecu njenom na nebo sa telom. A po zavrsetku svih ovih divnih cudesa i tajana Bozjih, sveti
apostoli, opet noseni oblacima, vrati se svaki u onu zemlju odakle bi uzet u vreme svoje
propovedi Evandjelja.

Sveti Amrosije, govoreci o zivotu na zemlji Preciste Djeve Bogorodice, ovako opisuje njena
dusevna svojstva: Ona bese Djeva ne samo po telu nego i po duhu, smirena srcem,
bogomudra, ne brza na reci; stalno je citala Sveto Pismo, bila neumorna u trudovima,
celomudrena u razgovorima, govoreci s ljudima kao pred Bogom; Ona nikoga nije vredjala
nego je svima dobro zelela; nikada se nikoga, ni ubogoga coveka, nije uzgnusala, niti se kome
podsmehnula, nego je sve sto bi videla pokrivala ljubavlju svojom; iz usta njenih nista nije
izlazilo sto nije izlivalo blagodat; sva dela njena zracila su najuzvisenijom devstvenoscu;
spoljasnji izgled njen bese odraz unutrasnjeg savrsenstva njenog, blagosti i nezlobivosti.

Tako kaze sveti Amvrosije. A kod svetog Epifanija i Nikifora nalazimo ovakav opis dusevne
svetosti i spoljasnjeg izgleda Presvete Bogorodice: U svemu ona bese otmena i postojana;
govorila je vrlo malo, i to ono sto je potrebno, korisno i dobro; svakome je ukazivala cast i
postovanje; sa svakim covekom je vodila odgovarajuci razgovor, ne smejuci se, ne
uzbudjujuci se, i ne gneveci se. Rasta je bila srednjeg; boja njenog lica bila je kao boja zrna
psenicnog; kosa je bila svetlo smedja i malo zlatasta; pogled ziv i pronicljiv; oci su bojom
svojom podsecale na zrele maslinke; obrve povijene, tamne; nos ne kratak; usne kao boja
ruze, slatkorecive; lice ne okruglo, niti ostro, vec malo poduze; ruke i prsti podugacki. U Nje
ne bese nikakve gordosti, i svemu prosta, bez i najmanjeg pritvorstva; bez ikakvog mekustva,
Ona u isto vreme bejase olicenje najuzvisenije smernosti. Haljine njene behu proste, bez
ikakvih ukrasa, kao sto to pokazuje povezaca presvete glave njene koja se do sada sacuvala.
Jednom recju: u svemu njenom bese prisutna ogromna blagodat Bozija.

Tako govore sveti Epifanije i Nikifor o dusevnim i telesnim osobinama Presvete Bogorodice u
vreme njenog zivota na zemlji. A sada o Materi Bozjoj, koja obitava na nebesima i stoji s
desne strane prestola Bozija, mogu govoriti kakva je samo Arhandjeli i Andjeli, i duhovi i
duse pravednih, koji predstoje Bogorodici i nasladjuju se kako gledanjem lica Bozija tako i
gledanjem lica Preciste Bogorodice; jedino oni mogu dostojno govoriti o njoj. Mi pak, slaveci
Oca i Sina i Svetoga Duha, jednog u Trojici Boga, slavimo po Bogu i Precistu Boziju Mater, i
Njoj, slavljenoj i velicanoj od svih narastaja vavek, poklanjamo se usrdno.

O posebnim dogadjajima iz zivota Presvete Bogorodice pisano je i u ostale praznike njene:

Zaceca, Rodjenja, Vavedenja, i na praznik Hristova Rodjenja i Sretenja. A ovde, posle povesti
o besmrtnom uspeniju njenom, iznecemo, radi dopune istorije njenog zivota, gde je i kako
zivela Vladicica nasa po Vaznesenju Hristovom.

Sveti evandjelist Luka pise u Delima Apostolskim da se po odlasku Gospoda Isusa na nebo
ucenici Njegovi vratise sa Gore Maslinske u Jerusalim i popese u sobu, gde je bila Tajna
Vecera Hristova, i tu «svi jednodusno bejahu jednako na molitvi i u moljenju sa zenama, i s
Marijom materom Isusovom» (D.A.1,11–14), koja im po vaznesenju Gospoda Hrista bejase
jedina uteha, i radost u tuzi, i nepokolebiva uciteljica u veri. Jer sve one reci i cudesne
dogadjaje, koje je Mati Bozija slagala u srcu svom, pocevsi od radosne blagovesti svetog
Arhangela Gavrila o besemenom zacecu i netljenom rodjenju Hristovom iz devicanske utrobe,
pa o detinjstvu Njegovom, i o zivotu njegovom sve do krstenja od Jovana, – sve to ona otkri
ljubljenim ucenicima svoga Sina. Posto je imala izobilna otkrivenja od Duha Svetoga o
Isusovom Bozanstvu i bila ocevidac svih cudesnih dela Njegovih do dana javljenja Njegova
svetu, Mati Bozija utvrdjivase veru svetih apostola, podrobno im pricajuci o Spasiteljevom
zivotu do Njegovog krstenja. Svi oni moljahu se neumorno u spomenutoj sobi, cekajuci
silazak Svetoga Duha, koga im Gospod obeca poslati od Oca, i pripremajuci se za prijem
darova Svetoga Duha. I u vreme silaska, u jedanaesti dan po vaznesenju Gospodnjem,
Svetoga Duha na apostole u vidu ognjenih jezika, nisposlan od Oca Utesitelj najpre sede na
Precistoj Djevi, koja i od tada bejase Njegov najsvecesniji i najdostojniji hram, u kome On
obitavase neodstupno. I primi tada Preblagoslovena Djeva Svetoga Duha vise od svih
apostola, jer ukoliko je sasud veci utoliko vise moze smestiti u sebi vode; a posto Sveta Djeva
bejase sasud Svetoga Duha veci od svih apostola, proroka i ostalih svetih, kao sto joj se Crkva
i obraca govoreci: «vaistinu si Ti, Djevo cista, visa od svih», zato Ona i darove Svetoga Duha
smesti u sebi vise od svih.

Mati Bozija zivljase u domu svetog Jovana Bogoslova na najvisem mestu grada Jerusalima,
na Sionu, od onoga casa kada Gospod rece sa krsta Materi Svojoj, ukazujuci na ljubljenog
ucenika: «Zeno, eto ti sina!» i uceniku: «Eto ti matere!» Jovan uze Presvetu Djevu k sebi i
sluzase joj kao svojoj materi.

Po silasku Svetoga Duha sveti apostoli se ne razidjose odmah po vaseljeni sa propovedju

Evandjelja, nego jos dugo provedose u Jerusalimu, kao sto se to vidi iz Dela Apostolskih.
Tamo pise da po pogubljenju svetog prvomucenika Stefana: nastade veliko gonjenje na crkvu
jerusalimsku, i svi se rasejase po krajevima Judejskim i Samarijskim osim glavnih apostola
(D.A.8,1), jer dvanaest glavnih apostola, sticeni silom Bozijom, provedose u Jerusalimu oko
deset godina, racunajuci od vaznesenja Gospodnja do dana kada car Irod podize ruke da muci
neke od Crkve (D.A.8,14–15), ili sam Petar u Lidu, gde isceli Eneju koji osam godina lezase
na odru uzet (D.A.9,32–34), i u Jopu, gde vaskrse umrlu Tavitu (D.A.10,1–48), i u Antiohiju,
gde osnova prvi presto svoga episkopstva; ili kao Jakov, brat Jovanov, putovao je u Spaniju;
no zatim se oni opet vracahu u Jerusalim. Ovo stoga sto su u pocetku svoje propovedi sveti
apostoli sluzili, uglavnom, spasenju Izrailjskog naroda, utvrdjujuci u isto vreme prvu crkvu u
Jerusalimu, koja je mati svima crkvama, kao sto peva sveti Jovan Damaskin: «Raduj se, Sione
sveti, mati Crkava, Bozije obitavaliste, jer si ti prvi primio otpustenje grehova». A jos i stoga
sto su sveti apostoli zeleli da sto cesce vidjaju Mater Boziju i da se uce od Nje. jer oni Nju
drzahu kao namesnicu Hrista Gospoda, i gledajuci na svecesno i presveto lice njeno kao na
lice samoga Hrista, i slusajuci preslatke reci njene, oni se ispunjavahu neiskazane radosti
duhovne i zaboravljahu sve gorcine i nevolje. Zbog toga mnogi od poverovavsih u Hrista
sticahu se iz dalekih zemalja, da vide Mater Hrista Boga i cuju presvetu besedu njenu. Da je
slava o Hristu Spasitelju i o Precistoj Materi Njegovoj, rasirivsi se u sve krajeve sveta, mnoge
privlacila u Jerusalim da vide Presvetu Djevu, jasno se vidi iz Poslanice svetog Ignjatija
Bogonosca, pisane iz Antiohije svetom Jovanu Bogoslovu:

«Kod nas, pise on, ima mnogo zena koje zele da vide Mater Isusovu; one se neprestano trude
da nadju mogucnosti da dodju k vama, da bi posetile Nju i kosnule se grudi koje su mlekom
hranile Gospoda Isusa, i da bi doznale od Nje neke tajne. Kod nas bruji slava o Njoj kao o
Materi Bozjoj i Djevi, prepunoj svake blagodati i svake vrline; o Njoj govore da je radosna u
nevoljama i gonjenjima, ne tuguje u siromastvu i oskudici, ne samo ne gnjevi se na one koji
joj zlo cine nego im uzvraca dobrom; u blagoprijatnim okolnostima Ona je krotka, prema
siromasnima milosrdna i pomaze im koliko moze; neprijateljima pak vere nase Ona se veoma
suproti; Ona je Uciteljica nase nove poboznosti i bogopostovanja, i svima vernima Nastavnica
na svako dobro delo; Ona narocito voli smirene, i sama je smirena prema svima; Nju veoma
hvale svi koji su je videli. I koliko je Ona trpeljiva kada joj se zakonici jevrejski i farisejski
podsmevaju! Nama su govorili ljudi dostojni punog poverenja, da se u Mariji, Materi
Isusovoj, zbog njene velike svetosti, vidi sjedinjena priroda ljudska sa andjelskom. Sve to
pobudjuje u nama koji to cujemo neizmernu zelju da vidimo to nebesko divno i presveto
cudo».

U drugoj poslanici isti sveti Ignjatije Bogonosac pise svetom Jovanu Bogoslovu: «Ako mi
bude moguce, ja imam nameru da dodjem kod tebe, da vidim svete verne sabrane u
Jerusalimu, a narocito Mater Isusovu. O Njoj govore da je divna, cudesna i predusretljiva
prema svima, i svi zele da je vide. A i ko ne bi zeleo videti Djevu i razgovarati s Njom koja je
rodila Boga istinoga?»

Iz ovih poslanica svetog Ignjatija Bogonosca svetom Jovanu Bogoslovu lako se moze shvatiti,
kako je silna bila zelja u svetih da vide tu oduhovljenu svetinju Boziju, Precistu Djevu Mariju;
i koji se udostojise videti je govorahu da su blazeni. Jer vaistinu blazene behu oci koje videse
Nju, i blazene usi koje se udostojise cuti zivotvorne reci bogoglagoljivih usta njenih. O,
kolike se radosti i blagodati oni ispunise!

Radi toga Gospod nas i ostavi tada na zemlji Precistu Mater Svoju, da se njenim prisustvom,
savetom, poukama i toplim molitvama k Sinu i Bogu vojujuca Crkva umnozava, utvrdjuje i
raste u smelosti da stoji za Gospoda svoga sve do same krvi. Jer Ona sve ukrepljavase, sve
utehom Duha Svetoga utesavase, i za sve se moljase. Kada sveti apostoli bise metnuti u
tamnicu, Mater Bozija primese za njih umilnu molitvu Bogu, i k njima bi poslan andjeo
Gospodnji, koji im nocu otvori tamnicka vrata, i izvede ih (D.A.5,18–19). Kada sveti
prvomucenik Stefan bi vodjen na smrt, Mati Bozija idjase izdalje za njim, i kada svetog
Stefana zasipahu kamenjem u dolini Josafatovoj, kraj potoka Kedrona, Ona zajedno sa svetim
Jovanom Bogoslovom stajase na jednom brezuljku nedaleko, i posmatrajuci koncinu njegovu
moljase se usrdno Gospodu da ga ukrepi u stradanju i primi dusu njegovu u Svoje ruke. Kada
Savle dosadjivase Crkvi i gonjase je, Mati Bozija se tako toplo moljase Bogu za njega, da ga
pretvori iz krvozednog vuka u krotko jagnje, iz neprijatelja u apostola, iz gonitelja u ucenika i
ucitelja vaseljene. I kakva dobra ne dobi prvenstvujuca Crkva od Preciste Bogorodice, kao
odojce od svoje majke? Kakve blagodati ne pocrpa iz toga nepresusnog izvora? Njenim
staranjem i blagodacu vaspitana i odgajena, Crkva dostize do zreloga uzrasta, i toliko ojaca,
da joj ni vrata paklena ne mogu nauditi; tome se i sama Bogomater radovase, po reci Davida,
kao sto se matera raduje deci svojoj (Ps.112,9). Ona svakog dana posmatrase kako se deca
Crkve mnoze: jer u samom pocetku na prvu propoved svetog apostola Petra obrati se tri
hiljade dusa (D.A.2,41), zatim pet hiljada (D.A.4,4), pa potom sve vise i vise. Sveti apostoli,
vracajuci se propovedi Evandjelja u Jerusalim, isto tako kazivahu sve Precistoj Bogomateri.
Slusajuci o uspehu evandjelske propovedi, Ona se neiskazano radovase duhom i uznosase
hvalu Sinu i Bogu svome.

Kada Irod podize gonjenje na Crkvu, on pogubi macem vrativseg se iz Spanije Jakova, brata
Jovanova, zatim uhvati i Petra i baci ga u tamnicu sa namerom da i njega pogubi (D.A.12,1–
4). Tada, po cudesnom Petrovom oslobodjenju preko andjela od okova i tamnice, nastade
potreba da i sami glavni apostoli napuste Jerusalim zbog ljutog gonjenja od Jevreja; i oni se
razidjose po vaseljeni, svaki u zemlju koja mu pade u deo kockom prethodno bacenom. Ali
pre no sto se razidjose, sveti apostoli sastavise simvol vere, da bi svi svuda saglasno
propovedali i nazidjivali svetu veru u Hrista. Onda se razidjose, svaki u zemlju odredjenu mu
kockom; u Jerusalimu ostade samo brat Bozji, sveti Jakov, od samog Gospoda postavljeni prvi
episkop jerusalimski. I to vreme i sveti Jovan Bogoslov sa Precistom Bogomajkom, kojoj on
bese usinjen, napustise Jerusalim zbog gonjenja od strane zavidljivih Jevreja i sklonise se na
neko vreme, ustupajuci mesto gnjevu, dok ne prestane ljuto gonjenje i nasilje. No da ne bi
gubili vreme uzalud, Mati Bozija i sveti Jevandjelist Jovan otputovase u Efes, kuda svetom
Jovanu pade kocka. Ovaj boravak Preciste Bogomatere sa svetim Jovanom u Efesu se
potvrdjuje sledecim. Postoji poslanica Carigradskome kliru od otaca Treceg Vaseljenskog
Sabora, drzanog u Efesu protiv Nestorija; u toj poslanici nalaze se ovakve reci: «Osnivac
zlocestive jeresi Nestorije, pozvan na sud od svetih otaca i eposkopa Sabora u Efesu, gde su
nekada boravili sveti Jovan Bogoslov i Sveta Djeva Bogorodica Marija, ne usudi se otici k
njima, buduci izoblicavan od zle savesti svoje i sam sebe odlucujuci; stoga, posle trikratnog
pozivanja, on bi osudjen pravednim sudom svetoga Sabora i lisen svakog svestenickog cina».

Iz ovih reci o boravku Bogomatere sa evangelistom Jovanom u Efesu vidi se da je Precista

Djeva zajedno sa ljubljenim ucenikom Hristovim, napustivsi Jerusalim, neko vreme stvarno
provela u Efesu. I ne samo Efes, nego i druge gradove i zemlje, prosvecene svetloscu Hristove
nauke, posecivase Precista Bogomati. Predanje kaze da je Ona bila i u Antiohiji kod svetog
Ignjatija Bogonosca, koga pred svoju posetu izvesti pismom javljajuci mu: «Doci cu s
Jovanom da vidim tebe i tvoju pastvu». Govori se isto tako da je Presveta Bogorodica bila i na
ostrvu Kipru kod svetog Lazara cetvorodnevnog koji je tako episkopovao, i na Svetoj Gori
Atonskoj. O tome pise svetogorski inok Stefan ovakvu povest:
Po vaznesenju na nebo Gospoda naseg Isusa Hrista, sveti apostoli zajedno sa Majkom
Bozijom boravljahu nerazlucno na Sionu, i ocekivahu Utesitelja, kao sto im naredi Gospod da
se ne udaljuju iz Jerusalima nego da cekaju obecanog im Svetoga Duha (Lk.24,49). Ucenici
Hristovi bacise kocke, koja ce zemlja svakome od njih biti data za propovedanje Evandjelja
Bozija; a Presveta Bogorodica rece: «I ja hocu da uzmem ucesca u propovedi Evandjelja i
zelim s vama da bacim svoju kocku, da bih dobila zemlju koju ukaze Bog». Sveti apostoli sa
poboznoscu i strahom bacise kocku po reci Majke Bozije, i njoj kockom pade Iverska zemlja
– sadasnja Gruzija. Precista Bogorodica s radoscu primi svoj udeo, i odmah po silasku
Svetoga Duha u vidu ognjenih jezika htede da ide u Iversku zemlju, ali joj andjeo Bozji rece:
«Sada se ne udaljuj iz Jerusalima nego ostani ovde neko vreme, a zemlja koja Ti je pala u u
deo, prosvetice se u poslednje dane i tvoja ce se vladavina utvrditi tamo; posle izvesnog
vremena Ti se imas potruditi u zemlji, u koju ce te uputiti Bog». I zivljase Precista
Bogorodica u Jerusalimu dosta dugo vremena.

Cetvorodnevni Lazar zivljase na ostrvu Kipru; jer tamo on bi rukopolozen za episkopa svetim
apostolom Varnavom. On silno zeljase da vidi Precistu Mater Gospoda naseg Isusa Hrista,
koju davno ne bese video, ali se ne usudjivase da ide u Jerusalim iz straha od Jevreja.
Doznavsi za to, Mati Bozija napisa Lazaru poslanicu, teseci ga i naredjujuci mu da joj posalje
ladju kojom bi ona dosla k Njemu u Kipar, a da sam ne dolazi u Jerusalim zbog nje. Procitavsi
poslanicu Lazar se veoma obradova i u isto vreme udivi tolikoj smirenosti Bozje Matere, i
najhitnije posla po nju ladju sa odgovorom na njeno pismo. Preblagoslovena Bogorodica se
ukrca u ladju sa vozljubljenim ucenikom Hristovim, devstvenikom Jovanom, i sa ostalim
poboznim pratiocima njihovim, i ladja zaplovi ka Kipru. No iznenada dunu suprotni vetar i
utera ladju u pristaniste Atonske Gore; i to bi onaj kratkovremeni trud koji andjeo predskaza
Precistoj Bogorodici. Sva Atonska Gora bese prepuna idola: tamo se obavljahu gatanja,
madjijanja i mnoga druga demonska delanja. Svi neznabosci veoma postovahu to mesto, kao
izabrano od bogova. I sticahu se tamo na poklonjenje iz cele vaseljene, i tu dobijahu od gatarā
odgovore na svoja pitanja. I gle, kada tamo pristade ladja sa Presvetom Bogorodicom, svi
idoli odmah povikase: «Sidjite sa Gore svi ljudi, prelasceni Apolonom, sidjite u Klimentovo
pristaniste i docekajte Mariju, Mater velikoga Boga Isusa!» (Tako djavoli, koji se nalazahu u
idolima, primorani silom Bozijom, objavise istinu i protiv svoje volje, kao sto nekada u zemlji
Gergesinskoj zavapise ka Gospodu: «Sta je tebi do nas, Isuse Sine Bozji? Dosao si amo pre
vremena da nas mucis». (Mat.8,29).

Cuvsi to narod se zacudi, pa svi pojurise na morsku obalu u pomenuto pristaniste. Ugledavsi
ladju i Mater Boziju, oni je cesno primise, i na svom skupu je pitahu: Kakvog si boga rodila? I
kako mu je ime? – Presveta Bogorodica, otvorivsi bozanstvena usta svoja, blagovesti narodu
podrobno sve o Hristu Isusu. Tada sav narod, pavsi na zemlju, poklonise se svi Bogu
rodjenom od Nje, i ukazase velike pocasti Njoj koja Ga je rodila; i poverovavsi, oni se krstise,
jer i mnoga cudesa ucini tu Mater Bozija. Po krstenju pak Ona postavi novoprosvecenim
ljudima za staresinu i ucitelja jednog od svojih pratilaca i obradovavsi se duhom rece: «Ovo
mesto neka bude moj udeo, dani mi od Sina i Boga Mog». – Posle ovih reci Presveta
Bogorodica blagoslovi ljude i rece im opet: «Blagodat Bozija neka boravi na ovom mestu i na
ziteljima ovdasnjim koji s verom i poboznoscu drze zapovesti Sina i Boga mog; sve sto im je
potrebno za zivot na zemlji oni ce imati u izobilju sa malim trudom, i bice im pripremljen
zivot nebeski; i do skoncanija veka nece otstupiti od ovoga mesta milost Sina moga; i ja cu
biti zastitnica ovoga mesta i usrdna zastupnica njegova pred Bogom».

Rekavsi to, Mati Bozija ponovo blagoslovi narod, i usavsi u ladju sa Jovanom i ostalim
pratiocima svojim otplovi na Kipar. Ona zatece Lazara u velikoj tuzi zbog suvise dugog
putovanja Presvete Bogorodice, jer se bojao da se sto nije desilo zbog oluje i bure; on nije
znao za dogadjaje koji su se po promislu Bozjem desili na Atonskoj Gori. No dolaskom
svojim mati Bozja pretvori tugu njegovu u radost; Ona mu donese na poklon omofor i
narukvice koje je sama izradila za njega; Ona mu takodje isprica sve sto se dogodilo u
Jerusalimu i na Atonskoj Gori. I za sve to oni uznesose blagodarnost Bogu. Provevsi na Kipru
ne mnogo vremena, i utesivsi hriscane Kiparske crkve i blagoslovivsi ih, Mati Bozija sede
ponovo na ladju i otplovi u Jerusalim. (Dovde ono sto Stefan, inok svetogorski napisa o
stranstvovanju Bogorodice).

Posetivsi spomenute krajeve, Precista Djeva ponovo zivljase u Jerusalimu u domu svetog
evangelista Jovana, sticena svemocnom desnicom Bozjom od zavidljive i bogoubilacke
sinagoge jevrejske, koja je prestajase neprijateljevati protiv Sina Bozjeg i protiv onih koji
verovahu u Njega. Nema sumnje, svezlobni Jevreji ne bi trpeli medju zivima mater Isusovu
nego bi je svakako pogubili, da nije stitilo osobito promisljanje samoga Boga o Njoj, da se ne
bi ruka nevernih kosnula Nje, oduhovljenog kivota Bozijeg. Nekada Sin njen, Hristos Gospod
nas, kada Ga posle reci Njegovih izgovorenih u nazaretskoj sinagogi razjareni Jevreji
odvedose na vrh gore gde bese njihov grad sazidan, da bi Ga bacili dole, On prodje izmedju
njih i otide: jer besni Jevreji, iako Ga gledahu, ne mogahu metnuti ruke svoje na Njega, niti
Ga dodirnuti, zato sto ih nevidljiva sila Bozija sprecavase i zadrzavase, posto ne bese dosao
cas Njegov (Lk.4,29–30); to isto ucini Gospod i za Precistu Mater Svoju, zadrzavajuci
skovane zamke Jevreja i razoravajuci zle odluke njihove protiv Nje: jer cesto puta oni
pokusavahu da uhvate Mater Boziju, da bi je mucili i pogubili, ali nisu mogli nista uciniti.
Usred tolike silne mrznje i neprijateljstva Precista Djeva zivljase u Jerusalimu kao ovca usred
vukova i kao krin usred trnja, cesto ponavljajuci reci svoga praoca Davida: Gospod je videlo i
spasitelj moj; koga da se bojim? Gospod je zastitnik zivota mog; koga da se strasim? Ako
vojska navali na mene, nece se uplasiti srce moje; ako se na me rat digne, ja se ni onda necu
bojati; ako podjem usred senke smrti, necu se bojati zla (sr.Ps.25,1.3; 23,4), jer si Ti, Sine
moj, sa mnom.

Presvetu Bogorodicu poseti da joj se pokloni i sveti Dionisije Areopagit, obracen Hristu
svetim apostolom Pavlom u Atini i koji je tri godine neodstupno pratio svetog apostola. On je
silno zeleo da vidi Majku Boziju. I nakon tri godine posle svoga obracenja, sa blagoslovom
svoga ucitelja, svetog apostola Pavla, on doputova u Jerusalim. Videvsi Presvetu Bogorodicu,
on se ispuni velike radosti duhovne. U svojoj poslanici svetom apostolu Pavlu, sveti Dionisije
Areopagit ovako opisuje svoju posetu Bozjoj Materi:

Ispovedam pred Bogom, o slavni ucitelju i putovodjo nas, da mi je izgledalo neverovatno da

sem samog Visnjeg Boga moze postojati bice tako obilno ispunjeno bozanstvene sile i divne
blagodati. Pa ipak je videh ne samo dusevnim nego i telesnim ocima ono sto nikakav um
ljudski postici ne moze. Da, da! Ja svojim vlastitim ocima videh Bogoliku i svetiju od duhova
nebeskih Svesvetu Mater Gospoda naseg Isusa Hrista. Ja se udostojih toga po osobitoj
blagodati Bozijoj, po blagoslovu vrhovnog medju Apostolima i po neiskazanoj dobroti i
milosrdju same Presvete Djeve. Opet i opet ispovedam pred svemogucstvom Bozijim, pred
blagodacu Spasitelja i pred preslavnim savrsenstvom Djeve, Matere Njegove, da kada Jovan,
vrhovni apostol i najvisi prorok, koji u zemnom zivotu svom sija kao sunce na nebu, uvede
mene kod Bogolike i Presvete Djeve, mene onda obasja ne samo spolja nego i iznutra tako
velika i neizmerna svetlost bozanska i razlise se tako divni mirisi i miomir, da ni telo moje
nemocno, niti duh moj mogahu podneti tako cudesna znamenja i prvine vecnoga blazenstva.
Iznemoze srce moje, iznemoze duh moj u meni i od njene slave i bozanstvene blagodati.
Svedok mi je sam Bog, rodjen od njene devicanske utrobe, ja bih Nju priznao za istinitog
Boga i odao joj poklonjenje koje treba odavati jedino istinitom Bogu, da mi nisu tvoje
bozanstvene pouke i zakoni jos tako svezi u pameti i novoprosvecenom umu. Covek ne moze
postici blazenstvo, cast i slavu vece od onog blazenstva, kojeg se ja udostojih videvsi
Presvetu. Ja bejah tako savrseno blazen i srecan. Blagodarim svevisnjem i preblagom Bogu,
bozanstvenoj Djevi i preslavnom Apostolu Jovanu, i tebi, vrhovni predstavniku i nacelniku
Crkve, sto mi uciniste teko veliko dobro».

Iz ove Poslanice svetog Dionisija Areopagita jasno se vidi, kakvom je bozanskom blagodacu
sijalo svecesno lice Presvete Vladicice nase u vreme njenog zivota na zemlji, i kako su se
prosvecivale duse i ispunjavala se prevelike duhovne radosti srca onih koji su je videli u telu.
K njoj su se sa svih strana sticali ogromno mnostvo novoprosvecenih oba pola. I kao prava
Mati Ona je sve primala podjednako iskreno i na sve obilno izlivala dare blagodati Svoje:
bolesnima je davala isceljenje, slabima zdravlje, ucveljenima utehu, a svima uopste utvrdjenje
u veri, nepokolebljivost u nadi, bozanstvenu radost u ljubavi, gresnicima pak popravku.

Ziveci u domu svetog evandjelista Jovana Presveta Djeva cesto obilazase ona mesta koja njen
premili Sin i Bog bese osvetio stopama Svojim presvetih nogu i prolivanjem Svoje krvi. Ona
posecivase i Vitlejem, gde se na neiskazan nacin rodi od Nje Hristos Bog sacuvavsi njeno
devstvo. No narocito Ona obilazase ona mesta gde dobrovoljno postrada Gospod nas, i
zalivase ih mnogim suzama svojim, iz materinske ljubavi placuci i govoreci: Ovde premili Sin
moj bi siban, ovde ovencan trnovim vencem, ovuda je isao noseci krst, a ovde bi raspet. Kraj
groba pak Ona se ispunjavase neiskazane radosti, i kroz suze radosnice govorase: A ovde On
bi pogreben, i u treci dan vaskrse sa slavom.

Kao dopuna tome pise se i ovo: Neki nenavidnici Jevreji dostavise prvosvestenicima i
knjizevnicima, da Mati Isusova Marija svaki dan odlazi na Golgotu, i kraj groba u kome Sin
njen Isus bese sahranjen kleci, place i kadi tamjanom grob. Oni tada postavise strazu, da ne
dopusta nikome od hriscana da dolaze tamo. Iz ovoga se vidi da je jos u to vreme nastao kod
vernih hriscana obicaj: da posecuju sveta mesta i da se poklanjaju na njima Hristu Bogu, koji
dobrovoljno postrada za nas. Ovaj obicaj potece od same Bogorodice, na koju se i ostale svete
zene i ljudi ugledase. Tako dakle, od prvosvestenika i knjizevnika koji jos disahu pretnjom i
ubistvom bi postavljena straza, kojoj bi naredjeno da nikoga ne pusta na grob Isusov, a da
mater Njegovu Mariju ubiju. Medjutim, Bog zaslepi strazare, te oni ne mogahu videti
dolazenja na grob Isusov Matere Njegove Marije. A kad god Preblagoslovena Djeva po
obicaju svome dolazase na grob, nikada je strazari ne mogahu videti, niti oni koji behu sa
njom. I nakon dugo vremena strazari napustise grob, i sa zakletvom uveravahu prvosvestenike
i knjizevnike da nikoga nisu videli da dolazi na Isusov grob.

Presveta Bogorodica takodje cesto obilazase Maslinsku Goru, sa koje se Gospod nas uznese
na nebo, i preklanjajuci kolena Ona celivase stope Hristove, odrazene tamo na kamenu od
presvetih nogu Njegovih. I sa mnogim placem Ona se moljase Sinu i Bogu da je uzme k Sebi:
jer je Ona neuporedljivo jace nego sveti Pavle zelela da se razresi od tela i sa Hristom bude
(sr.Flb.1,23), i cesto je ponavljala Davidove reci: «Kad cu doci i pokazati se licu Bozjemu?
Suze su mi hleb dan i noc (Ps.41,3–4); kada cu ugledati premilog Sina mog: kada cu otici k
Njemu koji sedi s desne strane Boga Oca? Kada cu predstati prestolu slave Njegove? Kada cu
se nasititi gledanjem lica Njegova? O, preslatki Sine moj i Boze! Vreme je da miloscu
obaspes Sion; vreme je da se smilujes na mene, Mater Tvoju, koja u tuznoj dolini ovoga sveta
tuguje ne videci lica Tvoga; izvedi vec iz tela kao iz tamnice dusu moju; jer kao sto kosute
stremi k potocima, tako dusa moja stremi k Tebi, Boze, da se nasitim kada mi se javi slava
Tvoja».
Precista Djeva se ponekad dosta dugo zadrzavala na Gori Maslinskoj: u podnozju Gore
nalazio se Getsimanski Vrt i malo imanje Zavedeja, koji po nasledju pripadahu svetom Jovanu
Bogoslovu. U Getsimanskom vrtu Gospod nas pred dobrovoljnim stradanjem Svojim moljase
se do krvavog znoja, padajuci na kolena i na lice Svoje pred Ocem Nebeskim (sr.Mt.26,36–
44). U tom dakle vrtu potom i Precista Mati Njegova, na tom istom mestu, uznosase svoje
tople molitve, takodje padajuci na kolena i na lice i suzama zalivajuci zemlju. Tu Ona i bi
utesena Gospodom preko andjela koji joj izvesti o njenom brzom prestavljenju na nebo.
Prema svedocanstvu grckog istoricara Georgija Kedrina, Presvetoj Bogorodici se andjeo javio
dva puta pred njeno prestavljenje: prvi put na petnaest dana pred uspenije, a drugi put na tri
dana; i Ona dobi od andjela rajsku palmovu granu, koju je pred odrom njenim nosio sveti
apostol i evandjelist Jovan Bogoslov.

Veoma svecano praznovanje Uspenija Presvete Bogorodice 15 avgusta ustanovljeno je u

vreme carovanja blagocestivog cara grckog Mavrikija, mada se ovaj praznik praznovao i
davno pre toga. – radosno praznujuci sveslavno prestavljenje Matere Bozije sa zemlje na
nebo, odajmo slavu Rodjenome od nje i koji ju je sa slavom primio na nebo, Hristu Bogu
nasem, sa Ocem i Svetim Duhom slavljenom vavek. Amin.

Ovo zitije preuzeto iz

Zitija Svetih,
SVETOG JUSTINA CELIJSKOG.