Prevela Aleksandra abraja

Naslov originala Susan Vreeland The Passion of Artemisia

Copyright Susan Vreeland, 2002 All rights reserved Translation copyright 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Za Kipa, amore mio, zbog njegovog razumevanja

Opisujui patnju nikad nisu greili, Stari majstori: kako su dobro razumeli Njen ljudski poloaj; kako se odvija Dok neko drugi jede ili otvara prozor ili tek lenjo prolazi. V. H. Odn Muse des Beaux Arts, 1940.

Sadraj
1. Sibila . . . . . . . . . . . . . 2. Judita . . . . . . . . . . . 3. Agostino . . . . . . . . . . 4. Presuda . . . . . . . . . . 5. Sestra Gracijela . . . . . . 6. Pjetro . . . . . . . . . . . 7. Firenca . . . . . . . . . . 8. Palmira . . . . . . . . . . 9. Inclinazione . . . . . . . . 10. Akademija. . . . . . . . . 11. Judita . . . . . . . . . . . 12. Galileo . . . . . . . . . . . 13. Venera . . . . . . . . . . . 14. Marija Magdalena . . . . 15. Pjetro . . . . . . . . . . . 16. Gracijela . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . 11

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

. 20 . 35 . 40 . 47 . 56 . 65 . 80 . 93 110 120 138 147 158 168 186

10 17. Pjetro . . . 18. Kleopatra . 19. Renata . . . 20. Lukrecija. . 21. Palmira . . 22. Gracijela . . 23. Napulj . . . 24. Vitsaveja. . 25. Palmira . . 26. Paola. . . . 27. Oracio . . . 28. Artemizija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Suzan Vriland

11

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .

190 194 212 225 234 246 263 274 286 292 299 308

1. Sibila
tac je iao pored mene da me ohrabri, dlanom neno dodirujui vezice moje bluze na leima. Na zracima sunca to su koso padali i ve pekli kamen kojim je poploan trg i moju glavu, nepomina senka inkvizitorske ome koja je visila iznad Tor di None, papskog suda, groteskno se pruala niza zid u obliku suze. Kratkotrajna nelagodnost, Artemizija, rekao je otac, gle dajui pravo ispred sebe. Samo malo stezanje. Mislio je na sibilu. Ako i uvezanih ruku ponovim isto svedoenje kao pret hodnih nedelja, znae da su moje rei istinite i suenje e biti okonano. Ali to nije moje suenje. Stalno to ponavljam sebi: ne sudi se meni. Sudi se Agostinu Tasiju. U uima su mi odzvanjale rei tube koju je moj otac uputio papi Pavlu V: Agostino Tasi je razdeviio moju kerku Arte miziju i mnogo puta nasilno s njom vrio bludne radnje, ime je naneo veliku i ozbiljnu tetu meni, Oraciju entileskiju, slikaru i graaninu Rima, ubogom tuiocu, te njen slikarski dar nisam mogao da prodam po visokoj ceni.

Napomena autorke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321 Izjave zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323 O autorki . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325

12

Suzan Vriland

Artemizijina strast

13

Nisam elela da to iko sazna. Nisam ak htela da kaem ni njemu, ali me je jednom uo kako plaem i iznudio mi prizna nje. A nestala je i jedna slika, ona kojoj se Agostino divio, te ga je otac optuio. Koliko stezanja?, upitah. Brzo e se svriti. Nisam gledala u lica ljudi okupljenih na ulazu u Tor. Ve sam znala ta se ogleda na njima lascivna radoznalost, osuda, prezir. Umesto toga gledala sam ute orlove nokte to su cvetali na zidovima boje rimskog okera. Jedna boja istie drugu. Tata me je tome nauio. Mirisno cvee, uzvikivali su prosjaci, nudei cvee ena ma to su pristizale da uju raspravu u memljivoj sudnici. Sve za giulio.* Jedan bogalj tutnu mi u ruku sveli cvet sa smradom mokrae. Znao je da sam Artemizija entileski. Ispustih mu ga na izvitopereno koleno. Suvo grlo mi se steglo kad smo uli u mranu, vlanu Salu del Tribunale. Ostavljajui oca u prednjem redu sedita, istupila sam i zauzela svoje uobiajeno mesto nasuprot Agostinu Tasiju, prijatelju i saradniku moga oca. Mom silovatelju. Tamna kosa i brada behu mu duge i zamrene. Lice, lepe no to zasluuje, imalo je vrstinu bronzane skulpture. Iza stola je papski notar, sitan ovek u tamnoljubiastoj odori, zarezivao pera noem, putajui da opiljci padaju na pod. Pranjavi zrak svetla s visokog prozora obasjao mu je ruke i nabore rukava, bojei ih u nijansu lavande. etrnaesti maj 1612, mrmljao je notar. Bilo je to prvi put za dva meseca da na licu nije nosio izraz dosade. Dan kada u biti osloboena. vrsto pritisnuh rebra rukama. Uzvieni Hijeronimo Felisio, rimski Locumtenente, koga je kao islednika i sudiju imenovala Njegova svetost, uao je i seo
* Italijanski srebrni novi. (Prim. prev.)

na izdignutu stolicu, nametajui skerletne halje tako da istakne njihovu rasko. Papini slubenici uvek su pozirali u javnosti. Pod svilenom kapom vilica mu se obesila poput prezrelog voa. Pratio ga je krupan ovek obrijane glave ija su ramena kipela iz kone tunike bez rukava Assistente di Tortura. Obli me vreli talas straha. Malim pokretom prsta uzvieni Locumtenente mu dade znak da navue prozirnu zavesu to nas je odvajala od tate i rulje nakrcane na klupama sa suprotne strane prostorije. Te zavese ranije nije bilo. Locumtenente se namrti i guste crne obrve mu se spojie, bacajui senku. Sinjorina entileski, shvatate nau nameru. Glas mu je klizio poput lanenog ulja. Delfske proroice uvek su zborile istinito. Setih se delfske proroice na svodu Sikstinske kapele. Mike lanelo ju je prikazao kao monu enu, uznemirenu onim to vidi. Otac i ja stajali smo pod njom u nemom strahopotovanju, steui jedno drugom ruku da obuzdamo uzbuenje. Moda e me sibila tek toliko stegnuti. Slino tome, sibila je puko orue koje slui tome da prinese istinu enskim usnama. Videemo hoete li istrajati u svom sve doenju. Zakiljio je jareim oima. Pitam se da li bi stezanje konopaca moglo nauditi sposobnosti slikara da pravilno dri etkicu. Utroba mi se zgrila. Locumtenente se okrete Agosti nu. I vi ste slikar, sinjore Tasi. Znate li ta sibila moe da uradi prstima mlade devojke? Agostino nije ni trepnuo. Prsti mi se stegoe u pesnice. ta moe da uradi? Recite mi. Assistente mi ispravi ake i najpre obmota dugaki konopac oko korena svakog prsta, a zatim mi priveza jedan runi zglob za drugi i obavi konopac oko svakog para prstiju, poput vinove loze. Potom je za konopac prikaio udovini drveni zavrtanj i okrenuo ga tek toliko da se konopac malo zategne.

14

Suzan Vriland

Artemizijina strast

15

ta mogu da urade?, uzviknuh. Pogledom potraih kroz zavesu oca. Naginjao se napred, upkajui bradu. Nita, ree Locumtenente. Ne mogu vam nita ako budete govorili istinu. Ne mogu mi otkinuti prste, je li tako? To, sinjorina, zavisi od vas. Osetih kako mi prsti blago damaraju. Pogledala sam u oca. On umirujue klimnu glavom. Sad nam recite, jer, siguran sam da ste razumni, jeste li imali seksualne odnose sa eronimom Modenezeom? Ne poznajem nikoga ko se tako zove. Sa Paskinom Fjorentinom? Ne znam ni njega. Sa Franeskom Skarpelinom? Ni to ime mi nita ne znai. Sa svetenikom Artigeniom? Kaem vam, ne. Ne poznajem te ljude. To je la. Ona lae. eli da me ocrni i preuzme moje narud bine, ree Agostino. Ona je nezasita bludnica. Nisam mogla da verujem svojim uima. Ne, viknu otac. On pokuava da je predstavi kao kurvu da bi izbegao nozze di riparazione. eli da ocrni ime entileski. Ljubomoran je. Ne obraajui panju na tatu, Locumtenente stisnu usta. Jeste li imali seksualne odnose sa svojim ocem, Oraciom en tileskijem? Pljunula bih da ste to rekli izvan ove sudnice, proaputah. Stei!, naredi Locumtenente. Zavrtanj jezivo zakripa. Zadrala sam dah. Grubi konopac zagrebe mi prste, liui ih poput plamena. amor to je dopirao iza zavese odzvanjao mi je u uima. Sinjorina entileski, koliko vam je godina?

Osamnaest. Osamnaest. Niste tako mladi da ne znate kako ne treba da vreate svog islednika. Nastavimo. Jeste li imali seksualne odnose sa redovnikom Naeg svetog oca, pokojnim Kozimom Kvorlijem? On je pokuao, ekselencijo. Agostino Tasi ga je doveo u kuu. Odbila sam ga. Obojica su me spopadali. Poudno me gledali. aputali nagovetaje. Koliko dugo? Mesecima. Godinu dana. Bilo mi je tek sedamnaest kada je to poelo. Kakve nagovetaje? Ne elim da priam o tome. Locumtenente dobaci pogled Assistenteu, koji zakorai ka meni. Nagovetaje o mojoj skri venoj lepoti. Kozimo Kvorli mi je pretio da e se hvaliti kako me je imao ako ne popustim. Pa, jeste li popustili? Nisam. Isti taj Kozimo Kvorli prijavio je drugim redovnicima iz Pallazo Apostolico kako je zapravo on va otac, kako ga je vaa majka Prudencija Montone esto ohrabrivala da je poseuje u tajnosti, pri emu je zaela. On zastade i pomno mi se zagle da u lice. Morate priznati da liite. Da li vam je, u bilo kojoj prilici, priao o tome? Te tvrdnje su smene. Treba li sad osim svoje da branim i ast svoje majke od ove sprdnje? inilo se da se zadovoljio time da mi to nagovesti. Nakaljao se i pravio se da ita nekakve papire. Niste li, vie puta, svojevoljno imali seksualne odnose sa Agostinom Tasijem? Zidovi me pritisnue sa svih strana. Zadrala sam dah. Assistente okrenu zavrtanj.

16

Suzan Vriland

Artemizijina strast

17

Stegla sam sve miie, odupirui se. Konopac mi se usecao u meso. Plameni krugovi. Krv je probila izmeu njih na dva mesta, tri, svuda. Kako im tata to dozvoljava? Nije mi kazao da e biti krvi. Udahnula sam kroz zube. Sudi se Agostinu, a ne meni. Kako da to zaustavim? Istina. Ne svojevoljno. Agostino Tasi me je obeastio. Silovao me je i oduzeo mi nevinost. Kada se to desilo? Prole godine. Odmah posle Uskrsa. Ako je ena silovana, morala je uiniti neto da to izazove. ta ste vi uinili? Slikala sam! U svojoj spavaoj sobi. vrsto sam zamuri la da iscedim te rei. Slikala sam nau kuedomaicu Tuziju i njenu bebu, kao Madonu sa detetom. Ona ga je pustila da ue. Moj otac nije bio kod kue. Poznavala je Agostina. Bio je oev prijatelj. Otac ga je unajmio da me ui perspektivi. Zato niste vikali? Nisam mogla. Drao mi je maramicu na ustima. Jeste li pokuali da ga spreite? Vukla sam ga za kosu i grebala mu lice i organ. ak sam potegla i bode na njega. edna ena dri bode u svojoj sobi? inilo se da mi glava puca. Ugroena ena, da. A posle toga? Doao je opet, Tuzija ga je pustila u kuu. Peo se na mene i u mene. Znoj mi linu izmeu grudi. Jeste li se opirali? Grebala sam ga i gurala. Jeste li se uvek opirali? Pogledom potraih Agostinovo lice. Nepomino poput sli ke. Reci neto. Pre samo dva meseca govorio je da me voli. Agostino, molila sam ga. Ne dozvoli da mi ovo rade.

On obori pogled i poe da isti nokte. Locumtenente se okrete Agostinu. elite li da izmenite svoj iskaz o nevinosti? Agostinove jake crte postadoe hladne i rune. Nisam htela da ga molim. Ne njega. Bogorodice, molila sam se, ne dozvoli da ga molim. Ne, ree on. Ona je kurva, kao i njena majka. Mislila je da je verena!, viknu moj otac iza zavese. To se podrazumevalo. Da e se on oeniti njome. estiti nozze di riparazione. Locumtenente se nagnu ka meni. Niste odgovorili na pita nje, sinjorina. Sibila moe da odsee prst. Sudi se Agostinu, a ne meni. Njemu stavite sibilu. Stei! Madre di Dio, daj da se onesvestim pre nego to vrisnem. Krv je ikljala. Novi beli rukavi behu natopljeni krvlju. Tata, zaustavi ih. ta da radim? Da im kaem to to ele? Da laem? Da kaem da sam bludnica? Tako bih samo oslobodila Agosti na. Jo jedan okret zavrtnja. Ah ah ah ah prestanite! Jesam li vritala? Za ime boga, prestanite!, viknu otac i ustade. Locumtenente pucnu prstima, dajui znak da mu stave povez preko usta. Bog, sinjore entileski, voli one koji govore isti nu. On mi se naceri. Sad mi recite, i to istinu, sinjorina, posle prvog puta, jeste li se uvek opirali? Soba se zamutila. itav svet se okrenuo. Zavrtanj, moje ruke nieg drugog nije bilo. Bol tako strahovit da ja Che Dio mi salvi hoe li konopac dotai kost? Che Santa Maria mi salvi Ges Madre di Dio prestanite. Moram da kaem. Pokuavala sam, ali na kraju, vie nisam. Obeao mi je da emo se venati i ja verovala sam mu. Dio mi salvi, prestanite prestanite prestanite. I zato sam mu dopustila protiv svoje volje da bi odrao svoje obeanje. ta sam drugo mogla?

18

Suzan Vriland

Artemizijina strast

19

Vazduha. Ne mogu da doem do daha. Dosta. Nastavljamo sutra. Odmahnuo je rukom zgaeno i pobedonosno. Sve strane moraju prisustvovati. Sibila je olabavljena i skinuta. Obuze me bes. Ruke su mi se tresle i krv mi je curila na suknju. Agostino poe ka meni, ali ga straari zgrabie i odve doe. Htela sam da ekam da se svi raziu, ali me jedan straar izgura napolje sa ostalima te sam morala da se probijam izmeu njih okrvavljenih ruku, praena vikom i porugama. Izlazei na ulicu obasjanu suncem, osetih da me je neko pogodio u lea. Nisam se okrenula da vidim ime. Hodajui uz mene, tata mi je ponudio maramicu. Radije u krvariti. Uzmi je, Artemizija. Nisi mi rekao ta sibila moe da uradi. Prooh pored nje ga, odmiui tako brzo da me nije mogao stii. Kod kue sam kolenom gurnula svoj cassapanca s odeom na vrata, bacila se na krevet i zaplakala. Kako je mogao to da dopusti? Kako je mogao da bude tako sebian? Moj najdrai tata. Svi oni divni dani na Via Apiji izle ti na kojima je mama sluala golubice a otac skupljao alfiju, da njome natrlja pod. Umotavao svoja i moja stopala u krpe natopljene alfijom, posle ega smo ih vukli po podu u ritmu ljubavnih pesama, dok mu je glas treperio na visokim notama a ruke se njihale kao empresi na vetru i ja se smejala. To je bio moj tata. Bio. Sve one prie koje mi je priao o velikim slikama sedei na mom krevetu, drei me u naruju, nutkajui me ueere nom korom pomorande. Predivne prie. Rebeka na zdencu u Nahoru, s tako prozirnom puti da se, kada digne bradu da se napije, vide kapi vode to joj se slivaju niz grlo. Kleopatra

plovi Nilom u barci punoj cvea i voa. Danaja i zlatna kia, Vitsaveja, Judita, sibile, muze, sveci svi su oivljavali u njego vim priama. Zbog njega sam poelela da postanem slikarka, putao me je da precrtavam slike iz njegove velike Ikonologije u konom povezu, nauio me da drim etkicu kad mi je bilo samo pet godina, da meljem pigmente i meam boje kad mi je bilo deset. Dao mi je moj sopstveni tuak za boje i mermernu plou. Dao mi je moj ivot. ta ako vie nikad ne budem mogla da slikam ovim rukama? ta e mi onda ivot? Bode je jo pod krevetom. Ne bih morala da ivim, ako bi svet postao suvie okrutan. Ali treba da slikam Juditu ako budem mogla. Sad sam to elela vie nego ikad. Otac pokuca na vrata. Artemizija, otvori. Neu da priam s tobom. Znao si ta mi sibila moe uraditi. Nisam mislio Si, eh. Nisi mislio. On silom otvori vrata i odgurnu sanduk. Doneo je vodu i krpe da mi opere ruke. Okrenuh se na drugu stranu. Artemizija, dozvoli mi. Da je mama jo iva, ne bi dala da im to dopusti. Nisam shvatao. Ja sam Ne bi htela da to iko sazna, kao to nisam htela ni ja. Jednog dana, Artemizija, to nee biti vano. Kad je ime eni sve to ima, vano je.