Anton Brukner (1824-1896)

austrijski kompozitor i orgulja, uvaavan (pored Malera, Bramsa, Franka i drugih) kao autor znaajnih poznoromantiarskih simfonija.

biografski podaci: Roen u seocetu Ansfelden (upoznat sa austrijskom i bavarskom folklornom tradicijom, to je navodno uticalo na simfonije). Prve muzike pouke vezane za sviranje na orguljama (od oca),1.Opatija Sent-Florian (1845-1855)prvo pravo muziko obrazovanje stie u opatiji Sent-Florijan (blizu Linca) gde je pevao u horu, uio teoriju i orgulje, a kasnije (1845) slubovao kao uitelj. Tu nastaje i njegovo prvo znaajno delo, Rekvijem (1849).1

Duboko religiozan, postaje glavni orgulja u pomenutoj opatiji 1851, a 1856-1868. je orgulja katedrale u Lincu i direktor horskog drutva Liedertafel Frohsinn. Za vreme boravka u Lincu (od 1855), povezao se sa eminentnim poznavaocem strogog kontrapunkta, Simonom Sekterom (1856-61), te je putovao na asove.

Nakon saradnje sa Sekterom, upoznaje se sa kompozitorom Otom fon Kiclerom koji je bio fan Vagnera i Lista (Mocarta, Betovena i Mendelsona) te je sa Bruknerom radio 'slobodnije' orkestracione zadatke. Takoe, sa Kiclerom je Brukner pripremao i izvoenje Tanhojzera (premijerno u Lincu). U literaturi se susret i rad sa Kiclerom smatra uticajnim za Bruknerovo simfonijsko stvaralatvo. Kao proizvod rada sa njim nastaju prva simfonijska dela: Simfonija u f-mollu, Uvertira u g-mollu & Gudaki kvartet u c-mollu i etiri komada za orkestar. Smatra se da su elementi Bruknerovog kasnijeg muzikog jezika prusutni od Simfonije u d-mollu (1864), prema popisu 'O'. Takoe, u Lincu nastaje Prvu simfonija u c-mollu (1866).

U tom periodu Brukner je komponovao i veinu dela iz anra crkvene muzike: Misu u dmollu (1864), Misu u e-mollu (1866) i Misu u f-mollu (1867).2

za vreme studija sa Kiclerom i prvog kontakta sa Vagnerom, Brukner je postao 'pravi vagnerijanac'. Naime, 1865. je u Minhenu sluao Tristana (i upoznao kompozitora lino),

U popisu se navode jo: Misa u C-duru (1842), horska misa u F-duru (1844), Rekvijem za muki hor i orgulje (1845), Misa pro Quadregisima (1846), Misa u Es-duru (1850), Magnifikat (1852), Psalam (1852), Misa solemnis u b-mollu (1854) 2 Nakon pomenutih dela nastaju jo Te Deum (1881-4) i Psalm (1892). Inae, misa u f-mollu je ostavila dubok peat u njegovom opusu, budui da se najvei broj autocitata (kako itavih stavova, tako i pojedinih motiva) odnosi na inkorporiranje segmenata iz pomenutog dela u simfonije. Prema BBC Guide-u, O, I, II, III, VII, VIII, IX sadre elemente njegovih misa i Rekvijema nastalih u periodu izmeu 1848 i 1868.
1

potom je uz dozvolu autora pre premijere celog dela izveo poslednji in Majstora pevaa sa horskim drutvom Lieder...1868., a potom je sluao premijere Loengrina i Lutajueg Holananina, a kasnije je bio i u Bajrotu....
-

Od 1868-1892. Brukner je na mestu dvorskog orguljaa i profesora na Bekom konzervatorijumu. Odlazi i na turneje kao orgulja, na primer, u Nensi (Francuska) na takmienje orguljaa ili Pariz (crkvu Notr-Dam) gde upoznaje Franka, Gunoa, Sen-Sansa i London (Royal Albert Hall). u crkvi Svetog Avgustina se izvodi Misa u f-mollu, to nailazi na pozitivne kritike Hanslika (Herbek je poredi sa Betovenovom Misom solemnis). Komponovao je jo osam simfonija (Deveta simfonija u d-mollu je ostala nezavrena) i veliki broj duhovnih dela, prigodnih orkestarskih dela (na primer, mareva za vojni orkestar), horskih, mali broj orguljskih (budui da se bavio improvizacijom koju nije zapisivao) i nekolicinu klavirskih dela. Dakle, u periodu 1871-1876 nastaju II- V. Na izvoenje (i recepciju) njegovih simfonija su znaajno uticali brojni socijalni, a potom i muziki inioci:
1.

kritika - Brukner je nakon upoznavanja sa Vagnerovim stvaralatvom postao njegov veliki oboavalac, te je susret sa jakom strujom anti-vagnerijanaca u Beu (posebno olienih u linosti eminentnog etstetiara Edvarda Hanslika, tada direktora Bekog konzervatorijuma) iskazali svoj otpor prema stvaralatvu Bruknera. Naime, nakon pozitivnih kritika Prve simfonije u Lincu (ga je preporuio za profesora na Bekom konz.), Druge simfonije i f-moll mise, u vezi sa Treom (koju je Brukner posvetio Vagneru i time se proklamovao za Vagnerijanca), Hanslik je 1877. promenio miljenje prema Brukneru i povezao njegove simfonije sa Vagnerovim delima, u smislu da je Br. nameravao da Vagnerovu dramu reflektuje na simfonijsko delo. Tako se Brukner 'bez razloga' naao direktno u poziciji odbrane Vagnera...

2.

orkestar- Beka filharmonija je 1872. odbila da izvede Drugu simfoniju, koja se ne moe svirati, 1875. su isto konstatovali za Treu. Uz pomo Herbeka, Brukner je izveo Treu, ali neuspeno. Tek po dolasku Hansa Rihtera na elo Beke filh. izvedena je jako uspeno IV (1881) i dve godine pre smrti autora dva stava este u Gracu (1881).3

3.

Kolege i uenici su iskoristili kompozitorovo nezadovoljstvo svojim opusom, te su mu predlagali veliki broj sugestija (navodno 'u maniru Vagnera'), prema kojima je

Inae, Rihter je izvodio Bramsa, Vagnera i jo tri simfonije Bruknera.

on radio prepravke svojih dela. Posebno su njegovi uenici Ferdinand Love i Franc alk uticali na revizije dela. Veliki broj dela koje danas poznajemo je mnogo godina kasnije izveden u 'orginalnoj verziji'.
-

nakon odbijanja izvoenja njegovih dela i nedobijanja posla (na ta je uticao Hanslik), Brukner je nastavio da prati Vagnerova dela odlazi u Bajrot i slua Ring 1876. i Parsifala 1882.

u periodu 1876-1887 nastaju VI-VIII u tom periodu izvodi uveni Artur Niki u Lajpcigu (Gewandhaus)1884. Sedmu koja je ezdesetogodinjaku Brukneru donela slavu. Takoe, u Beu je 1885. Rihter izveo isto delo. Nskon toga Br. simfonije poinju da budu cenjene u Holandiji, Engleskoj, Nemakoj, Americi... 1885. je iozvedeno i jedino znaajno kamerno delo- gudaki kvartet u F-duru (1879). 1890/1 je dobio poasni doktorat Bekog univerziteta. umro je komponujui Devetu... (1896)

simfonije devet simfonija (nastalih u periodu od 1871-1896) i jo dva rana dela (f-moll i d-moll pod nazivom Nulta) :II-V (1871-6); VI-VIII (1876-1887), IX (1887-1896). prema Grove-u: I-II ranoromantiarske, III- IV pokazuju borbu sa velikom formom, V-IXuspostavlja i neguje megalomanske cikluse. crkvena muzika i simfonije: budui da se u njegovom stvaralatvu nailazi na tesnu vezu izmeu crkvene (inae, najpoznatije tri mise su pisane za orkestar soliste i orgulje) i simfonijske muzike. mnogi autori, koji su se bavili odnosom pomenutih anrova, nazivali su Bruknerove simfonije misama bez rei (na primer, Roder Simpson po kome predaje Vesna) U vezi sa tim, nailazimo na: autocitate (iz njegove crkvene muzike, koja je esto i po napevima), koralne efekte (nastup limenih duvakih instrumenata, ali i drugi odlomci u kojima autor navodi 'kao koral', na primer oznaka choral marcato u ekspoziciji prvog stava III simfonije), unisoni nastup teme (ceremonijalno u vezi sa tradicijom romantiarske crkvene muzike), potom trostruko ponavljanje tonova (fanfare su u pitanju) koje simbolizuje Trojstvo. Pojedini autori su pojavu karakteristinih pauza (vidi dalje u tekstu...) tumaili u vezi sa sviranjem na orguljama, kao i Bruknerov tretman orkestra. Zbir svih pomenutih elemenata se moe objasniti kao vrhunac tenje ka 'monumentalnou' simfonijskog anra (misli se na okvirne stavove, a potom i skerca, dok su lagani kontemplativni po raspoloenju).

uticaji drugih autora:

1

naravno Betoven (najvie Deveta) sa tipom (etvorostavnog) ciklusa, opsenim prvim stavom i Adaom,4 skercom (3/4 izuzev u IV 2/4; u III simf. je lovaki Lendler) i obimnim kumulativnim finalomInae, Bruknerove simfonije prate pomenuti tok, a jedino je mesto laganog stava i skerca zamenjeno u VII i IX. Takoe, za Bruknera je tipian poetak iz tiineiz koje e se dalje razvijati tematski materijal, to je crpeo iz Betovenove Devete.

Vagner irenje forme, sekventni (hromatski) tok, potpuno iskoriavanje limenih duvakih instrumenata i dugih kantabila gudakih instrumenata.

Njegove simfonije su uticale na Gustava Malera. doprinos:

1. razvoju sonatne forme (poetni i zavrni stav) - u vezi sa Bruknerovim simfonijama zapaa se proirenje dimenzija dela ekstenzije forme kao bitna odlika poznoromantiarske simfonije (a potom i drugih dela, Vagner...). - Simpson govori o Bruknerovom drugaijem poimanju vremena ide se na usporavanja (teme u dugim notnim vrednostima u unisonu...), zapravo ekstenziju tematskih kompleksa. - To se, u osnovi postie irenjem tematskog materijala, (prevashodno u okvirnim stavovima njegovih simfonija). Ipak, smatra se da je autor uspeniji u Prvim stavovima, nego u finalnim gde usled elje da se inkoroprira glavni materijal itavog ciklusa neretko dolazi do rastakanja ili 'iscepkanosti' forme, to je konsekvenca razvoja do kog je simfonija dola u poznom romantizmu (prema Adornu, 'kriza subjekta u graanskom drutvu'). Neki autori navode da su njegova dela bez forme (to je kao tano za prve verzije dela...). Budui da se brojni momenti ponavljaju, simpson navodi i podataka da Brukner ima jednu simfoniju koja se ponavlja devet puta... - Naime, ekspozicija se najee sastoji od tri teme (prva tema ili obe se eksponuju dva puta, ili su ostvarene kao dva iroka kompleksa...), a prva koralna u limenim duvaima. Razvojni deo zapoinje najee laganim odsekom ('serene music') i repriza gotovo uvek sadri dalji razvoj, ali ipak ostaje u osnovi statina. Pritom, poetak iz tiine tremollo, pp gudaa... u II, IV, VII i IX, a ostinato III i VI. V simfonija ima lagani uvod, a potom je Allegro na fonu tremolla.
4

Barford navodi da lirski stavovi odiu molitvom koja vodi poreklo iz crkve, a ne Vagnera...

- Kulminativna mesta najee podrazumevaju sekventne repeticije motiva, koral u limenim duvakim instrumentima... - profil tema u osnovi je jasno izraen kontrast izmeu tema. Druga tema je lirska (nazvana Gesangperiod ili pesmeni period), a prva i trea su joj susuprotstavljene po karakteru. Takoe, za tematski profil njegovih energinih (prve i tree) tema se koriste oktavni ili kvintni skokovi, marevski ritam, u deonicama limenih (i drvenih) duvakih instrumenata. Pominje se da je za Bruknera tipian ritam (energinih) dve etvrtine-triola (kao na primer, u IV simfoniji Btema). Inae, tipino je da su zaokruene i jasne fraze (4, 8...) u vezi sa temama. - Tema se moe izlagati imitaciono u razliitim deonicama (tipino je da prva tema nastupi u deonici trube ili horne...), unisono (Tutti) ili akordski, dok je pratnja esto pedal u deonicama gudakih instrumenata (tremollo leei ili razlaganje...). Lirska oblast, prevashodno II tema, je uglavnom vezana za gudake instrumente, a moe imati trodelnu strukturu (III simfonija, B je aba). - Element koji je prepoznatljiv za Bruknera je eksponovanje irokih tematskih blokova koji su jasno razdvojeni, esto pauzama. Pojava pauza je posebno karakteristina u vezi sa kulminativnim mestima, gde se potpuno neoekivano prekida muziki tok. Tako je Drugu simfoniju sam kompzitor nazvao 'Simfonija pauze'. Pomenutu sklonost ka naglim prekidima (ili razgraniavanjem segmenata pauzama), autor je objanjavao da se pre vane misli treba napraviti pauza koja je priprema. Berford (BBC Guide) tumai pomenutu autorovu sklonost u vezi sa sviranjem na orguljama gde se nakon klimaksnog fortisima pravbi pauza kako bi akord zazvuao u prostoriji i 'da se da vremena vibracijama da se smire', pre poetka narednog segmenta. - kontrapunkt nije nametljiv, a teme se pojavljuju u inverziji, augmentaciji i drugim postupcima (V simfonija ima fugu) - Hamonija (koja podrazumeva sporu promenu tonaliteta) je takoe uticala na izgled sonatnog oblika. U harmonskom smislu se izdvajaju: poetak Osme (C-dur) koji je u b-mollu, a isti konflikt (C-b) se nastavlja tokom stava; poetak Devete u d-mollu, a potom nagli prelaz u Desdur, a potom E-dur. 2. orkestar u osnovi orkestracija je oznaena kao istrovremeno zvuanje razliitih blokova (limenih, drvenih, gudakih instrumenata) koji neretko stvaraju atmosferu sveanog, koralnog

zvuka, koji se povezuje sa uticajima Vagnera i crkvene muzike. Dakle, u osnovi je linearni stil sa razliitim blokovima koji proizlazi iz orguljskog zvuka. - Navodi se kako je tretman orkestra po grupama uticaj tehnike sviranja na orguljama. U vezi sa tim posebno se istiu apizode himnino-koralnog karaktera koji proizvodi grupa limenih duvaa u njegovim delima. I II- dvojni sastav; VII i IX-trojni sastav ; Adagio VIII simfonije udaraljke i harfa. Intrigantni instrumenti koje koristi: VII i IX tenor i bas tuba (Vagnerove tube koje je koristio pored pomenutog kompozitora i traus u Elektri).

tabelaa 1 simfonije I c-mollu 1866 II c-mollu 1872 orkestar ciklus (stavovi, forma) odnos tema i izgradnja kompleksa 1. Allegro, c (A), Es (B) 1. c (A), Es (B), C 2. Adagio, As-dur 3. Scherzo, g-moll, trodelna pesma 4. 1. Allegro, c 1. c (A), Es (B), C sonatni oblik sa tri teme 2. Adagio, As, ABABA 3. Scherzo, c (C je Trio) 4. Finale. c, C -sonatni oblik sa tri teme 1. Allegro 2. Adagio, Es 3. Scherzo, d-moll 4. Finale sonatni oblik sa tri teme 1. ekspozicija: A (d-moll) karakterie pedal u deonicama gudaa, a iznad se u horni izlae motiv (d-a-d) + most+ A (A), B je prema navodima Gesangsperiode, izrazito lirska a nosioci su gudai (aba1 u F-duru), C je izvedena iz figure pratnje B teme, a nosioci su duvai u dugim notnim vrednostima), ekspoz. se zavrava laganim delom (F) koji uvodi u RD. Razvojni deo: Prva tema se ponavlja, to jest imitira (kanonski) u gotovo svim deonicama, a prolazi kroz F, c i a, potom motiv iz mosta, pa g-moll i kulminacija sa prvom temopm u osnovnom tonalitetu (Tutti), pa kratko sa B-temom (oigledna lirska transformacija) i repriza je skraena A (d-moll) B i C (D-dur), zavrna grupa i koda zbir materijala (uglavnom I, mosta i lagani odsek...) 1. SO u Es-duru: expozicija do 192 takta: A 3-17. osnova teme, a potom razrada do 74.t. B 75-118; C 119-130, koda i epilog 131-192.t. RD 193-364.t. R 365-532. Coda 533-573.t. 2 . II stav, SO u c-mollu A 1-25; most 25-50; B 51-83; z.g -83-100 RD - 101128;R 129-236 (sa razvojem druge teme od 193.t.) 3 . Skerco B-es 4. SO - A -1-92 (uvod do 42.takta); most 50-92 B 93-154 (a 93-96, b 105-112; C 155-182 z.g 183-194, koda exp; RD 203-382;R 383-476

III d-mollu 1873 Vagnerova simfonija

IV Es-duru 1874 Romantina

1.Allegro Es, sonatni oblik sa tri teme 2.Adagio, c sonatni oblik 1. 3.Skerco B, es (lendler) 2. Allegro sonatni oblik sa tri teme

V B-dur 1878 VI A-dur 1881

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4.

VII E-dur 1883 VIII c-moll 1887 IX d-moll 1896

1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. 1. 2. 3. 4. na zavretku stava spaja kontrapunktski glavne teme svih stavova.