Prof. dr Valter Fajt (izvodi sa predavanja u Beogradu 2003.

Mleko kao hrana da ili ne?

Ovo predavanje bih zapoeo sa izrazom: Krajnje udesno. Mediji i svet oko nas tvrde da ne moemo bez mleka. Ali veeras elim da pogledamo neke zanimljive injenice. Ako imate jednu normalnu obinu kravu, takva krava e proizvesti dne-vno 3 l mleka. I ta koliina e biti dovoljna da krava ishrani svoje tele. Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za njega prirodno. Glavna belanevina u telu naziva se kasein i za njega je neophodan poseban oblik varenja. Zato vam je potreban naroiti enzim renin koji se nalazi u burazima telia. To tele e proizvesti iz omotaa svog buraga renin koji mu je potreban da svari mleko. Kasein belan-evina u mleku, je posebno podeena kod svake vrste da odgovori potrebama te vrste, to znai da e ona imati aminokiseline koje su potrebne toj vrsti. Koliina belanevine u mleku odgovarae potrebama rasta tog organizma. Kad se pribliite kravama koje se prvenstveno gaje radi mleka, one su genetski odabirane tako da proizvedu to vie mleka. Tako da e ova krava proizvesti 20 l mleka dnevno, a vrlo dobra krava e proizvesti 40 l mleka. Super krava proizvee 80 l. A svetska ampionka krava proizvela je vie od 120 l dnevno. To je jedno prilino bolno iskustvo. Hajde da kaemo neto o ovom predivnom blagu nazvanom mleni proizvodi. ta je to dobro u mleku? ta mediji kau? Bogato je kalcijumom. I bogato je belanevinama. A onda ne govore o masnoama, zar ne? Ali, ako ne budete dobili kalcijum iz mleka iskrivie vam se noge i kima i ko zna ta jo. I zato sve ivotinje na svetu staju u red iza krave da dobiju svoju dnevnu porciju kalcijuma. Sve, osim krava. Izgleda da ga one dobijaju iz trave. Mi smo nauili da pijemo dosta mleka. Ali, nauka nam kae da od svih sisara ljudsko mleko ima najmanji sadraj belanevina i najmanju razmeru kaseina prema surutki. Veeras u citirati samo iz isto naunih asopisa. To znai da su sva istraivanja rigorozno proveravana. Neu da citiram iz proizvoljnih izvora. Zato u ljudskom mleku ima najmanje belanevina? Pogledajmo: u ljudskom mleku ima ih 1,2 ml na litar mleka. Potrebno je 120 dana da ljudska beba udvostrui svoju teinu. Kod mleka konja, to je 2,4 - dvostruko vie, i potrebno im je polovina tog vremena da udvostrue svoju teinu, za 60 dana. A kod krava je 3,3. i njima je potrebno samo 47 dana da udvostrue svoju teinu. Koze imaju 4,1 kazeina i njima je potrebno samo 19 dana da udvostrue svoju teinu. Kod pasa je to 7,1 a osam dana da udvostrue svoju teinu. Jo vie kod

maaka, 7,5, a sedam dana da udvostrue svoju teinu. A kod pacova 11,8 a 4,5 dana im je potrebno da udvostrue svoju teinu. Ako je belanevina ono to elite iz mleka, trebalo bi da pijete mleko pacova. Razmislimo o ovome: kada je krava dala ivot teletu, to tele udvostrui svoju teinu u 47 dana. A koliko dugo treba da eka tele da bi se uspravilo na nogama i proho-dalo? Samo nekoliko sati. I istog dana kad je oteljeno moe da tri okolo. I zainte-resovano je da bude veliko i jako, tako da energija kod teleta ide u masu miia. A za razvoj miia potreban vam je visok procenat belanevina u mleku. Belanevine su zbog rasta. A kod ljudi, koliko njima treba da ustanu i prohodaju? Beba se raa potpuno bespomona, i vrlo sporo raste u poreenju sa teletom. ta je najvanije kod bebe? Miii za hodanje ili glava? Glava. Kada se beba rodi, nisu jo uvek zatvorene fontanele na njenoj glavi tako da je potrebno da se mozak veoma brzo razvije. U stvari, krajevi nerava se uobliavaju ak i nakon roenja. Mozgu je po-trebna hrana da se razvije. Jednog dana krava nee biti zainteresovana za mate-matiku, ali e ljudsko bie moda biti zainteresovano. Kakva je hrana potrebna ljudskom mozgu da se razvije?

Masnoe.
Veina tkiva vaeg mozga sastoji se od masnoa. U ljudskom mozgu postoji najve-a razmera masnoe naspram belanevina, to je savreno za razvoj mozga. A kod krave postoji najpovoljniji odnos za razvoj miia. Sad moete da razumete zato deca koja su podizana na kravljem mleku imaju znatno nii IQ od one dece koja su podizana na majinom mleku. Trebalo bi da koristimo hranu koja sree nutritivne potrebe stari-jeg deteta pa da se izbegne i toksinost ili zatrovanost. Kravlje mleko ne zadovoljava ovaj standard kvaliteta. O tome govori asopis pedijatrijske gastroenterologije. A bebe, kojima je dato kravlje mleko za vreme drugih 6 meseci ivota, mogu iskusiti 30% poveanja gubitka krvi u unutranjim orga-nima i izmetom da izgube znaajne koliine gvoa. O tome govori asopis Pedijatrija. A zato se to zbiva? Problem je belanevina kasijum. Krava ima renin dok ljudske bebe imaju vrlo malo tog renina, tako da one ne mogu da svare taj kasijum. U majinom mleku postoji i proizvod bakterije koji se zove bacilus bifidus koji pomae da se svari kasijum iz ljudskog mleka. Kravlje mleko proizvodi kiselost u bebinom i u stomaku odraslih i tako iritira da unutranji organi poinju da krvare. ak e vam i asopis mlene industrije rei da kravlje mleko podie holesterol. Postoji grupa lekara u Americi koji su sebe nazvali odborom lekara za odgovornu medicinu u Vaingtonu, i oni smatraju svojim poslom da upozore naciju protiv mleka. Oni govore o poveanju holesterola citirajui neke asopise. Govore o gubitku gvoa koje se javlja zbog krvarenja u organima za varenje i govore o eernoj bolesti. I ja u o tome govoriti. Oni citiraju studije sa Harvarda o raku jajnika. I o tome u govoriti. Oni citiraju u-

veni britanski asopis Lancet i govore o katarakti i o nepodnoljivosti laktoze, o alergijama na hranu i o toksinima i osteoporozi i o kolikama. Jedna od svakih 5 beba pati od kolika. Pedrijatri su davno nauili da je kravlje mleko uzrok toga. Danas znamo da majke koje hrane svoju decu svojim mlekom mogu imati bebe sa kolikima ako majke uzimaju kravlje mleko. Od tada su otkrili da ako majka pije kravlje mleko, tada taj delimino svareni kasein moe da zavri u krvotoku. Razlog tome je to mi odrasli loe razla-emo kasein i on moe da dospe u majino mleko da bi se majin organizam oslobodio toga. Videete ta jo on moe da izazove. uveni ameriki medicinski asopis Lanset je 1999 god. izvestio da novi podaci dokazuju kontraverznu teoriju da ako se bebama daje kravlje mleko moe se javiti eerna bolest i dijabetes u njihovom kasnijem ivotu. Zato se to dea-va. Vi kaete da ga ne mogu dobiti, jer japanske bebe koje se hrane samo maji-nim mlekom takoe imaju dijabetes, i to dijabetes tipa 1, a ne tipa 2, koji pripada grupi bolesti zbog loeg ivotnog stila. Tip 1 je autoimuna bolest. Otkrili su da japanske bebe koje imaju dijabetes 1 pripadaju majkama koje su prihvatile zapadne navike u svo-joj ishrani. Istraivali su majino mleko kod tih ena i pronali su kravlji kasein. Kravlji kasein je specifinost krava. Ali posotji jedna sekvenca ami-nokiselina u nizu molekula i dogaa se da je ona ista i sa sekvencom aminokiseli-na u beta elijama u pankreasu. I kad ne moete da svarite taj kasein, to je priro-dno jer kad ste se odbili od majinih grudi vi vie nemate renin, i poto ga u ljud-skom mleku ima tako malo on vam ni ne treba, svi se odrasli bore sa varenjem kaseina. Zato, ako stavite biljnu belanevinu u svoj stomak, varenje e se zavriti za 4 sata. Ako stavite kra-vlje mleko, trebae vam 6 sati. Stavite kasein u svoj stomak, trebae vam 12 sati. Nemci imaju izreku: Sir zatvara stomak. Zato? Zato to se stomak bori da ga svari. I ponekad, s vremena na vreme popusti onaj svinkter na izlazu i kad se analizira u dvanaestopalanom crevu, onda se uje sledea vest: Nisi jo zavrio posao varenja, zatvori se! zato je obino popularan obrok sir i vino. Date oveku sir i on se zatvara za 12 sati, jer to ne moe da svari. Ova belanevina ulazi u krvotok nesvarena. Sad imate strani oblik belanevine u krvotoku. I ta onda radite? Onda vam je potreban sistem koji e se izboriti sa tim. Ali ta ako je ta sekvenca aminokiseline tamo? Onda vam za to trebaju anti-tela, tako da ete proizvesti antitela koje e ubiti beta elije koje se nalaze u vaem pankreasu i tako dobijate dijabetes tipa 1. Rano izlaganje kravljem mleku moe poveati juvenilni dijabetes. Dijabetes se ne dobija kod glodara koji su skloni dija-betesu ako su podizani na ishrani koja ne sadri kravlje mleko to pokazuje da protein iz kravljeg mleka moe da podstie tu bolest. Ovo sve pie u naunim asopisima, ali ljudi to jednostavno ne ele da prihvate. Naunici iz Rima i Londona su rekli da su imali pacijente koji su razvili insulin zavi-sni dijabetes, da su imali imune elije koje su rasle i razmnoavale se kada su bile izloene belanevini nazvanoj beta-karotin koji je pronaen u kravljem mleku.

Belanevina je problem.
Ne postoji ni jedna ivotinja na svetu koja prirodno nastavlja da pije mleko kad je odbijena od sise. Osetljivije ivotinje ak i umiru ako im u toku ivota daje-te mleko. Vi kaete da vae make piju mleko. Vi ste ih obuili da ga piju, a veterinari po svetu kau: Ne hranite make mlekom jer izaziva otkazivanje bubrega. Zato mnogo maaka poinje da urinira krv. ta je sa nedostatkom laktaze? Laktaza je enzim koji vam pomae da se nosite sa eerom laktozom. Do sada smo analizirali belanevine, sada emo analizirati eer. U Danskoj, samo 2% stanovnitva ima nedostatak laktaze. Objasniu vam ta to znai: svi sisari posle odbijanja od sise su sa nedostatkom laktaze, jer poto vie nemaju mleko u ishrani, nije im potrebno da razlau laktozu, tako da se enzim laktaza deaktivira na nivou gena, osim kod belih Evropljana koji su svoje stotinama godina primoravali svoje telo da i dalje koristi mleko. Tako da kod Danaca imate samo 2% nedostatka laktaze; kod Finaca 18%, kod Indijanaca 50%, kod Jevreja u Izraelu 58%, u Peruu 80%, kod amerikih crnaca 70% nedostatka laktaze, kod Arapa 78%, Eskima 80%, Grka 85%, Japanaca 85%, i afrikih crnaca 90%. A svetska zdravstvena organiza-cija je to stavila na jo vii nivo. Oni kau 95-100% kod afrikih crnaca. Vidite da samo belci mogu dosta dobro da toleriu laktozu, a ostatak ljudske populacije ne moe, jer posle prestanka korienja majinog mleka to vie nije njihova hrana. Hajde da vam pokaem kako se laktoza vari: Imate ezim laktazu koji laktozu razla-e na glukozu i galaktozu. To je vano za bebu, jer njen metabolizam nije jo tako brz, i ona dobija polovinu glukoze i polovinu galaktoze. Ali, galaktoza ne moe da se koristi dok nije pretvorena u glukozu. Zato je tu je enzim koji se zove betagalak-tosidaza koji menja galaktozu u glukozu, tako kako bebi treba. To je izvanredno! Ali poto ni jednoj ivotinji nije potrebno da razlae galaktozu nakon odbijanja od sise, betagalaktosidaza se gubi. Tako da svi vi imate nedostatak ove betagalakto-sidaze. To znai da moemo da svarimo eer laktozu, jer smo belci i imamo lakta-zu i moemo da iskoristimo glukozu, ali sa galaktozom na organizam ne zna ta da radi. Gde se onda ona gomila? Ona se skladiti u koi. Vae oko je deo koe tako da se ona skladiti i u vaoj ronjai a senilna katarakta se prvenstveno dobija od galaktoze. I ne samo to, ona se skladiti i na drugim mestima. Skladiti se i kod ena oko jajnika i izaziva rak jajnika koji, opet, izaziva neplodnost. Zato u Evropi, u zemljama koje najvie koriste mleko, jednom od etiri brana para potreban je tretman za neplodnost. I svi su oni dobro hranjeni. A u Africi gde se mleko ne kori-sti, ne postoji problem sa plodnou. Odrasli koji uzimaju velike koliine mleka, i iji enzimi laktaze su vrlo visoko aktivni esto e patiti od izazova galaktoze, to znai da ne moete da se pozabavite galaktozom i onda ete imati senilnu kataraktu. U uvenoj

studiji Danijela Kramera sa Harvarda, se navodi da plodnost ena poinje da opada u 20-24 godini ivota i oni su doveli u vezu ovaj poremeaj sa korie-njem mleka. Kod Tajlananki problem plodnosti nije nikad ni bio problem. Kod njih je plodnost jo uvek 82% kao kad su bile mlade. Poreenja radi da kaemo da je situacija u drugim zemljama 5%. Laktozna tolerancija nedostaje kod crnaca. Imamo dva deteta: jedno je crno, a drugo je belo. Hajde da vam kaem ta se zbi-va kod crnog deaka kad pije mleko: netolerantan je na laktozu, tako da ne moe da je svari. Bakterije u njegovim organima za varenje dele mleko tako da to onda povea osmotski pritisak i tenost dolazi u njegovo dvanaestopalano crevo, isto-vremeno i u sistem za varenje i to dovodi do proliva. A dete bele boje nema proble-ma sa laktozom, tako da ne dobija proliv, ali ima velike probleme sa kaseinom i ima konstipaciju zatvor. Znate li koliko beba je moralo da doivi da im feces bude vaen naroitim instrumentima jer nije mogao da izae na prirodan nain. Dok u Africi umiru od gladi, ljudi pune vagone mlekom u prahu. To je poklon Evropljana za Afrikance da bi se ishranili. Deca koja ve umiru od gladi dobijaju proliv i onda ih crvi dokraje. Ubijeni su otrovom belih ljudi. Vidite kako je to ozbiljno. Kad crnci uzimaju mleko, dobijaju dijareju. Oni to mleko u prahu uzimaju, zatim prave pastu od njega i kree njome svoje kolibe - jedino za-to je to mleko u prahu dobro. Osteoporoza je izazvana brojnim pojedinostima, ali jedna od najznaajnijih razloga jeste suvie mnogo mlenih belanevina. Sino smo vie govorili o ovome. Otkrili smo da je belanevina ivotinjskog porekla opa-sna jer stoji nasuprot biljnoj belanevini. Koja belanevina bi po vama bila najgora, to se tie osteoporoze, u svetu? Razmislite o tome za trenutak. Sad emo se baviti jednom drugom boleu - leukemijom. Virus leukemije iz goveda pronaen je kod 59% novoroenih teladi. Postoji dokaz da se ovaj virus moe preneti sa jedne vrste na drugu. Drave koje koriste mlene proizvode imaju vie sluajeva leukemije. Imate mnogo vie leukemije kod ljudi u krajevima gde imte vie leukemije kod goveda. A onda tu postoji i drugi problem: ako govedo ima virus, proizvodi vie mleka. I ta mislite, koje govee e farmer zadrati, ono koje daje vie ili ono koje daje manje mleka? Mislite li da je to mali problem? 86% goveda na tritu u Sjedinjenim dravama ima virus leukemije. A 1995. godine dolo se do saznanja da se ovaj virus moe preneti i na ljude. ta je sa multipla sklerozom? Podaci dokazuju da su pacijenti multipleskleroze razvili aktivnost antitela protiv leukemije kod goveeta. To sve dokazuju nauni asopisi.

Postoje i druge nervne bolesti i one se povezuju sa mlenim proizvodima. ak i asopis naunog mlekar-stva kae: moete dobiti tuberkulozu, brucelozu, difteriju, arlah, i gastreontoritis. ta je sa belanevinom? Da li je dobra za vas? Izaziva gastreontoritis, eernu bolest, teko se vari, izaziva gubitak krvi itd. A eer u mleku? Izaziva kataraktu, neplodnost, rak jajnika, dijareju i netolerantnost na laktozu. Da li je to dobro za vas? Masnoa iz mleka, da li je ona dobra za vas? Podie nivo holesterola, triglicerida, dobijate kardiovaskularne bolesti a mleko je i dobar posrednik u prenosu bolesti. Listerija je vrlo uobiajna u nekim sirevima. U svetu je bilo bar 12-tak epidemija listerije, npr. u vajcarskoj. Ova bakterija moe da izazove smrt, slepou, deformi-tete kod beba. asopis medicine iz Nove Engleske kae da pasterizacija ne moe da uniti listeriju. U starim vremenima u manje povoljnim drutvenim prilikama ovo su bili procenti smrtnosti beba od 9 meseci na hiljadu dece: Imamo decu koja su hranjena kravljim mlekom i onu koja su hranjena ljudskim mlekom: na ljudskom mleku, 1.5 prema 1000. a na kravljem mleku 84,7 prema 1000.To je ogromna razlika. U udbenicima pedijatrije i drugim knjigama e vam rei da je u ta stara vremena medicinska brana spasavala toliki broj dece od smrti. Ali ak i u razvi-jenim krajevima sveta imate 80% verovatnoe da e se razviti dijareja i 70% veu verovatnou da e se javiti infekcija uiju. Bebe stalno plau upravo zbog te infek-cije. Mogu da vam citiram asopis za asopisom koji e vam pokazati da mleko izaziva stalni zamor, glavobolju, bol u miiima, hiperaktivnost, nono mokrenje, alergije, astmu, tekoe sa disanjem, ranu arterosklerozu, dijabetes, akne u mlada-lakom dobu, reumatoidni artritis, neuralgine bolesti, rak prostate, rak dojke itd. ta je dobro u mleku? Kalcijum? Majino mleko dae vam antitela, bela krvna zrnca, zatim supstancu koja blokira eerihiju koli, ono je sterilno. Samo 25% kalcijuma iz kravljeg mleka se apsorbuje u telo. To su loe vesti. Nasuprot, ljudsko mleko iako sadri manje od polovine kalci-juma od onog koje sadri kravlje mleko, je bolji izvor kalcijuma jer se taj kalcijum apsorbuje u telu. A zeleno povre dae vam mnogo bolji izvor kalcijuma nego kra-vlje mleko. Jedna druga prednost je da se majino mleko lako vari. Tu postoji jo neto: ta dobijete sa kravljim mlekom za doruak? Vi dobijate i kravlji ruak od jue sa tim mlekom. Moete imati ak i fekalne

materije u mleku, bakterije, organske pesticide i druge razliite stvari. Nije samo mleko koje treba posmatrati, jer ono se krije skoro u svemu. A sada vaa omiljena tema: SIR. Kako se pravi sir? Uzimate kulturu, fermentiete mleko i dobijate ugruak i surutku. Od te goruenke se dobija vapski sir i imamo kakavalj. Zato je on preao u taj oblik? Zato to se nita vie ne zbiva u njemu. Bakterije su iskoristile sve to su mogle. Ne mogu vie da utiu na kasein i zato ima mnogo belanevina. Fermenti-san je eer. Ne mogu da utiu na galaktozu, tako da ima puno galaktoze. Zato je jogurt dobar zbog galaktoze, a dobar je i za rak jajnika i za kataraktu. Tako je, jogurt nema laktozu, nego galaktozu. U tom trapistu, kad su bakterije upotrebile sve to su mogle, ne bih eleo da budem grub, ali ako u vaem organizmu nema niega to bi moglo da se svari kako to onda zovemo? Prvo malo smrdi, kao sir, a onda znamo ta sa tim uradimo. Ali mi taj sir jedemo, stavljamo ga u svoje organe za varenje i onda tu stoji 12 sati. I koliko mi kiseline daje? Najviu moguu kiselost 23,6 po gramu. ta u sa tom kiselinom u telu? Hajde da je neutraliem. Odakle? Iz kostiju, to je sve to imam. Izveli smo eksperiment na pacovima. Jednu grupu smo stavili na sojino mleko, a jednu na kasein. Ova grupa koja je koristila kasein imala je veoma kiseli urin. Gubitak kalcijuma onih koji su hranjeni kaseinom bio je dvostruko vei nego kod onih koji su hranjenim sojinim mlekom. Produkt ureje je isto tako dva puta bio vei. To znai da ne moete da neutraliete aminokiseline tako lako. Kalcijum u mokrai je bio tri puta vei nego kod onih na soji. Da sada ponovimo: vi apsorbujete samo 25% kalcijuma iz mleka a telo gura viak kalcijuma napolje. Pa, kako vam je onda taj kalcijum iz mleka pomogao? Grupa koja je primala kasein, setite se da ovde nema laktaze, kao kod one devojice [predava misli na ranije prikazani slajd], njihova fekalija je imala malo vode i bila je prilino suva. Dok je fekalija kod onih pacova koji su pili sojino mleko bila normalno vlana. A kako je bilo sa zeevima? Jednu grupu smo stavili na soju, drugu na kasein a treu na mleko u prahu. I bez ikakve sumnje, dobro su rasli. U stvari, oni na soji su najsporije rasli. Nemojte me pogreno razumeti, od mlenih proizvoda ete stvarno porasti, kao telad. Oni koji su bili na mleku u prahu gubili su kalcijum izmetom, a kad gledamo holesterol, mleko u prahu je izazivalo znatne probleme u poreenju sa sojom. Kad smo testirali one sa mlekom u prahu, u mleku ima puno masnoa i gde se pojavio problem, u masnoama ili u belanevinama? Odnos dobrog i loeg holesterola: oni koji su jeli soju, kod njih je holesterol bio na super nivou, a vrlo loe je

bilo kod onih koji su jeli mleko u prahu. Hajde da pogledamo belanevine: kasein podie holesterol, dakle, isti problem. Setite se da kad smo gledali one belanevi-ne koje podiu holesterol, zakljuili smo da je obrano mleko drugo na listi onih namirnica koje izazivaju povienje holesterola. Belanevine podiu nivo holestero-la, a obrano mleko vam nee ni malo pomoi. Ono e poveati nivo holesterola. A naroito e poveati onaj lo tip holesterola. Mleko je loe za srce, za kosti... Da vam kaem neto o osteoporozi: kad imate osteoporozu, kau vam da uzimate vie kalcijuma. A tada i dalje imate i osteoporozu i onda vam se kae da uzmete jo vie kalcijuma. Poto vam treba sve vie kalcijuma, vi pijete sve vie mleka, a problem je sve gori i gori. To je zato to se prema njemu odnosimo na pogrean nain. Kad zidate zid od cigle, potrebne su vam cigle i malter. Recimo da onaj koji gradi ugrauje 500 cigli na dan. Recimo da se razboleo, ima groznicu i sada on radi polako. Samo 200 cigli ugrauje na dan. I ja gledam svog zidra i kaem: Pa, ugradio je samo 200 cigli, dau mu vie cigala, ii e bre! I umesto 500, dajem mu 1000 cigli. Sad sam ga stavio na ogromni stres, tako da je pod stresom ugradio samo 100 cigli. Ja gledam problem i smatram da e reenje biti ako mu dam 2000 cigli. Jesam li ja logian ili nelogian u ovom trenutku? Vrlo sam nelogian jer moj problem nisu cigle ve je pro-blem to to je moj zidar bolestan. Kod osteoporoze vi gubite kalcijum, vi lomite zid jer je kalcijum materijal koji se ugrauje u vae kosti, a vai zidari koji stavljaju kalcijum u vae kosti su se razboleli. Da li je reenje da im date vie cigli? Ne! ene iz Afrike ne dobijaju osteoporozu iako imaju samo 3,50 mg kalcijuma dnevno. A ene iz Evrope dobijaju osteoporozu sa 140 mg kalcijuma dnevno. Bolje je da ste uzeli kalcijum iz zelenog lia. Tako e vae elije biti alkal-ne, bazine. I onda e zidar rei: Oh! I onda e kao lud ugraivati cigle, i potre-bno mu je samo 500 i 500 e ugraditi. Amerikanke sa 1600 mg kalcijuma dnevno mogu izgubiti taj kalcijum zbog nepravilne ishrane. A ene iz Afrike koje jedu samo povre i mahunarke nemaju taj problem uopte. Testirali smo ogledne pacove i kunie, ali je velvetni majmun najbolji primer za eksperiment u odnosu na ljude. Ovim majmunima se daje ono to jedu zapadnjaci i ono to jedu Afrikanci. Kad su jeli ono to jedu zapadnjaci, gubili su punokalcijuma. ta je sa mlekom i neplodnou? Ve sam rekao da su ene postale neplodne zbog galaktoze. A ta je sa mukar-cima? Da li su oni imuni? Ovo je ispitivano na majmunima i davali smo im sve ono to majmuni jedu, banane i ostalo i dodavali smo im samo malo mleka u prahu. I kad smo im davali mleko u prahu, pokretljivost njihove sperme je straho-vito opala. Koncentracija sperme je opala na 2/3. Drugim reima, kao i onaj zidar, oni su se razboleli. Kad su bili na mleku nepravilnosti u spermi su bile brojne. Dobijali su razliite defekte, izrataje i rep kod spermatozoida je bio potpuno izmenjen.

Mladi ljudi koji itate ovo, pijete li mleko? Znajte da vam broj spermatozoida opada. Dakle, plodnost opada ako koristite mleko. Gledajte nivoe limfocita. Kad su majmuni bili na hrani mahunarkama, imali su odli-ne nivoe linfocita. Kad su bili na mleku, limfociti su opadali. Ako elite da pomo-gnete svom imunom sistemu, izostavite mleko. Bronhijalni problemi u toku zime? Ako izostavite mleko, ovi problemi bie izostavljeni. asopis Priroda je pre mnogo godina izvestio da kravlje mleko oslabljuje imuni sistem. ta ako neko ima sidu? Onda limfociti padaju. Najbolji nain da se to zaustavi jeste izostavljanje mleka. Hajde da vidimo ta se deavalo sa krvnim sudovima velvetnih majmuna: kad je dodato samo malo mleka, vidimo razmeru dobrog i loeg holesterola, kod jednih je bio dobar, a kod drugih je bio lo. Arterije kod onog majmuna koji je jeo mahunarke bile su iste. Svi mali krvni sudovi bili su otvoreni. A kod onog koji je koristio mleko, mogli ste videti mnogo naslage plaka. Izlazi puni kalcijuma, i bubrezi ne mogu da ga se oslobode tako da se on onda uskladiti u krvnim sudovima. Zbog toga nasta-ju naslage kalcijuma u krvnim sudovima i onda krvni sudovi postaju krti i dobijate aneurizme ili suenja. Ako gledate upotrebu mlenih proizvoda i frakturu kuka. Oni u Junoj Africi koji ne koriste mlene proizvode ne znaju ni ta je osteoporoza, nikad nije dolo do frakture kuka. Mleko sigurno izaziva osteoporozu zbog belan-evina. Govorio sam vam o fitoesterogenima. Oni mogu da deluju tako da materije koje razaraju kosti budu manje aktivne a da podstaknu one elije koje izgrauju kosti, da izgrade jako dobre kosti. Ako koristite biljni esterogen, onaj koji ete pro-nai u lanenom semenu, koristite najbolji lek koji se moe nai za spreavanje osteoporoze. Danska studija je pronala da, kada je korieno sojino mleko, zau-stavljen je gubitak kotane mase i ene posle menopauze je nisu gubile. U studiji u bolnici u Melburnu pronaeno je 5% poveanja mineralnog sadraja kostiju kad su dodali soju njihovoj ishrani. Moete da obrnete proces osteoporoze svojom ishranom. Estrogeni biljnog porekla se vezuju za receptore u vaim kostima i oni su odlini za osteoporozu, ali utiu i na smanjenje raka dojke i raka prostate. Mukarci, ako pijete tri olje mleka sedmino, vie od tri puta uveavate svoje anse da dobijete rak prostate. Koja zemlja ima najveu razmeru raka prostate u svetu? To su tri zemlje koje koriste najvie mleka: vajcarska, Norveka i Luksenburg. Ako ste crne koe, za vas je dva puta vea opasnost od raka prostate. to se tie astme, u Sjedinjenim Dravama se najvie prodaju lekovi za alergiju. Alergija, astma i migrenske pojave mogu da se poveu sa mlenim

proizvodima. Sada, koliko je toga za vas ostalo? Stvarno sebe alim to sam vam ovo uradio. Ali vam sutra obeavam dobre vesti!